Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-.pdf

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 1МАРИНА ЖИНИЋ ИЛИЋЈЕВАНЂЕЉЕ ПО МЕНИ

2Марина Жинић ИлићБиблиотека Дар ЉубавиCopyright © 2015 by Марина Жинић ИлићОва публикација у целини или у деловима не сме се умножавати,прештампавати или преносити у било којој форми или било којимсредством без дозволе аутора нити може бити на било који начинили било којим другим средством умножавана без одобрења аутора.Сва права за објављивање ове књиге задржава аутор по одредбамаЗакона о ауторским правима.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 3МАРИНА ЖИНИЋ ИЛИЋЈЕВАНЂЕЉЕ ПО МЕНИ( ТРИПТИХ )Нови Сад2015.

4Марина Жинић ИлићОву књигу посвећујем Поцерини, мом драгом Завичају.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 5I.ПОСЛАНИЦЕ ИЗ ДАВНИНЕ

6Марина Жинић ИлићПонекад живот и није леп, али у сваком његовом дануоткривају се тренуци лепоте, да премосте радост и бол.Песме снутка и тренутка, богомдана чеда летана доласку и одласку, за сва срца широм света,додиром сте, душом смиља, везле шапат изобиља:„ Под окриљем милости, а не према закону “.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 7РИТАММислимо по свомa знамо да не знамо.Усуђујемо се да кажемо једнорадимо друго,изговарамо посве треће.Причамо и што требаи што не треба,говоримо што гласнијемислећи да нас тако боље чују.А тишина векове прозива.Каква нас то сила тераод нас самих,да прекидамо ритампо коме све иде, као по сату.И докле тако?Чини се, док се не пробудимоиз неснау коме се и лењост померау власи нашег ума.

8Марина Жинић ИлићПОРЕДАК У ЧЕТИРИ СЛИКЕI.У старо времеврлински свет је почивао у слозиловци на мир поделише главена црне и белепси рата мртвим стрелама беру крввратови се поломише између два сна.Отуда лавеж речи, сигурна самоћагомила руку змијама под језика потомизгрев маковог поља, пурпурни осмехвраћање реке изворуубрзан долазак јутра на стражии непоновљиви сусрет Бога с човеком.II.Новозаветне слике селе сеу звукове почеткас анђелом спасења у Христолики погледиз Доњег у Горњи светпод камен Острошког Свеца.О судбини голуба се говорикао о потирању семена.Дуго припреман вид слетео је у временаступила је журба у одласциманасушност је дозивала сенке маховиневатром и огњем тренутка одзивао сеСтваралац.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 9III.Сви покушаји услед збуњеностинису били довољни да зауставемртву ноћстизали су већином до границе смрти.Само понеко неначет грехомс друге стране обале посматрао је гладпотекли су страхови пчелама у зубда утишају ударце непромишљеног.Лептир је слетео на мој длангледала сам својим очимасвет под печатомкако ређа колаже ватрепред Нојевом барком, спремном у вис.IV.Мрави долазе иза поплавемокрих бедара видају свету костиз које точи мирожабокречина се хвата на села и градовеорање се сели у пустињељуди су заборавили ко су и куда ћедобошари срцем проказују пут:Бог је Љубав.Жене од воска челом извајаше свећеса згаришта Хиландара васкрсао данпева богоугодном сунцу правдетрагом божанског словагласи о новом животу походе свет.

10Марина Жинић ИлићОН, ЗБОГ КОГА ЉУБАВ НЕ СТАЈЕИсусуОн, Који је распет на крстус ексерима на рукама и трновим венцемна главикога су славили моји баба и дедасав од љубави и небеског ковасваким даном у мени све више расте.И са Њим, чета вољених и драгихна мрвици тамјана и свеће.Он, пред Којим станем и занемимпред вратима сећања као пред олтаромдоливајући чудо на Чудо,Светлошћу залази у све поре тајне,премашује језера очијуу којима се гнездим.И кад срцевеће од сунчевог уздахаод среће прокапљеи кад се време сузама огласи...Он, Који је васкрсао и Који се вазнеопонад свихзасипа ме нештедице силом и снагомда Му се све више приближујем исве више Му верујем.И кад не знам како и кудаизговорам тихо: Исусе, у Тебе се поуздајем,а кад ме питају чему молитва и трудодговарам: да се приближимГосподу на земљи.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 11Он, Који је потекао као река кроз моје венеи Који жубори повазданлепотом, ћутњом и миромучини да ми се крв заватри и заледи.Кад год помислим јесам ли достојнапошаље ми безброј знакова да се уверимда су вера и нададланови за срећуа Љубав једини смисао постојања.Он, коме се руке плету као шапатиу вечном је загрљајус мојим водама и горамас белим јагањцима и ливадамас пчелама што медоносе, крстоносекоје ми шаљу нове видике за пут.И док срце у Твом ритму бијемисао прене: Ти си барка,тихо прибежиште умабисер Спаса коме се радујем.

12Марина Жинић ИлићИЗМЕЂУ ЧЕКАЊА И МОЛИТВЕДозивам време глава и мирада испуним ти жељу сунца, између вечностии пореклаа ти упиреш прст на слогу.Водимо разговор који одудара од празнинеодакле се полази, како се стиже на циљкоја имена иду у заборавкоја се у порицању ћуте.Увек си испред врата Чудаи кад се удаљаваши кад се приближаваш себиу додиру с језиком и писмомне оглушујем се о бригу о роду.У свођењу супротности између чекања имолитвеслушам завештање Стефана Немањеи ону Његошеву:„ Страшно племе, докле ћешспавати...“Дозивам време глава и мира, хлебове, вино,крст и со,пред дверима срца греси, опомене и коб.Још један Видовдан прође.Где ће нас одвести све то?

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 13ВЕЧНОСТ И ЈАТражих од живота зденац у пепелуон се окрену ветру.Понуди ми кораке почетка и крајапустињску самоћубисер на дну шкољке и перле неповрата.Дуго се мучих одакле да кренемпрви ударац би с небаако се пробудиш и пређеш преко свега...( за расипност не мари )држи се пута и једног пријатеља.Срце у ногама издајнике не волиОца не постиди, а камо ли деду.И кад није у реду, ухвати се за тренбудућност је сада и овдена јасноћи идеје почива свет.Славу не тражи и ништа другоосим мудрости и здравља.Кад хватне несаницазграби вино и крв, као питање частии хлеб за изгон демона.Затвори врата кад болују сатичувај своје снове, будне зорене улази у ноћ пре свога освитаузми кључ куће од слова и кренипрема рају.Међу вуцима опстаје јагњесамо ако свет протумачикао укусан и леп.

14Марина Жинић ИлићБЕЗЛИЧНОСТСвакога дана, улицом храстоваиспред мога прозораиду људи оборених главас рукама и ногамабез срца.Све убрзанијим коракомс прикривеним страховимаи могућношћу да пређуивицу доброг укуса.Неко би рекао: метафизикаочи и језици су и онакоиспод надгробних плоча.Муцаво кретање унапред ствар јенепослушностистаревно се измешало сапост - модернизмом.Од када трава не миришепозадина ћути, претворенау руљу.Само још, жива je реч Патријарха:да непредани останемо у веринаслоњени на своју молитвуи труд.Рокови заповедања су истекликажу и то је ствар непослушностивуци су несити, а оваца све мање.Давно би паукове нити ишчезледа Хиландарске молбе нисупремрежиле небо.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 15Зора се рађа и са њомсве чешће питање будних:куд се зденуше Људи?!Свакога дана по сокацима селавуку се врагови, трагови...Пси нападају и лајуућуткују их громови, ветрови...У кап причешћа огласе се свицибесмртници.Звездана кола анђела и свети Петарвидају нам душе глас:нека вас ћутање животане обесхрабри.

16Марина Жинић ИлићБРОЈКЕКолико књига без главатолико речи без одјека,залуд трошимо Велика слова.Мој пријатељ кажеда га не боли главакад чита што је написаноу Књизи.Не верује сагнутим главамаиз дневних новина,ни политичаримакоји не силазе са ТВ екрана.Нађу се у јагњећој коживукови прошлостиа од њих се бежикоје куда, заувеки главом без обзира.Човек се за бројке хватаа потом од њих бежида се спасе у Једноме.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 17ТЕСНЕ ГЛАВЕОни који су се оглашавали супротноод правца који води у мирнису пореметили хармонију звукасами су одредили пут издаје.Други су више ћуталииз страха да не погрешеулизујући се и мени и себирушећи мостове светукоји почива на истини.Кад год је свраћало сунцеуносило је нове моменте охрабрењаи смрт се збуњиваланије знала када ће, код кога.Прво беше причест за вернепотом су прилазили редомда се придруже гласовима анђелазбог њихових учесталостистизале су непогоде.У притек злаобични су прелиставали гомилутесне главе су се највишеопирале ветручекајући скок змиједа узјашу очима време.

18Марина Жинић ИлићСВЕТИОНИКОнима који се баве питањима напреткајасно је, на непрегледан начинне можеш далеко.Највише времена проведемо у чекању( враћање на старо успорава пут,обрачунава се с језиком отаца,тражи моћ преживљеног ).Арханђео, с огњеним мачемс муњама, креће на неправдукида неименоване трене.Слепљује и разлепљујеопанке светлуцавог детињствапостаје наш пут.Требало је да се сетим, да се вратиму пределе мирагде се мирис јутарње кафе играос брковима мога оца.Тамо су упослене руке подсећалена стражуглупо је мислити другачије( без побуне у себи нема будућег,без будућег у себи нема побуне ).Слова нас разврставају у колонецветност означује пролеће.Снагом светла живот опипаваи пробуђене и трулежнекрене из смрти у - Светионик.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 19ХИПЕРБОЛАНесклад између општег и посебногкружи између речи и лакоће писања.Разумно тумачење животауказује на правце самоће која мрвии самоће која уздиже( после мукотрпног хода по мукаматачке гледишта изгледају другачије ).Иза врцаве сенке шкрипну костипрозукли дани терају на смехс дистанце расте отуђеност.Људи се према дилемама односе различитоједни бране личну слободу појединца( који препознају ограничења,пресецањем веза с пролазноћшу ).Други, којима се наругах и јакао празним изданцима срцадругачије сведоче( у суморном размицању временапрезир је не осврнути се око себе ).Толико сам богова срела у Једноми сви су личили на светкоје су имале цивилизације и биће.( Живот који тумачим је хипербола,а Господ у житу жагором оправдан )јава и даље вапи за уравнотеженим очима.Грађење виртуелне куле језиканајлепши је доказ постојања:уздигнућем постајеш врлинакојој се подједнако дивицрни и бели свет.

20Марина Жинић ИлићЈУТАРЊА СЛИКАЧовек, седе главе у тексас кошуљи, без рукемаше новинама испред киоска на Насељу,човеку седе главе, у тренерици, са прегрштпокупљених бесплатних новина из плеханекутије са повиком.Узми једне, шта си зграбио 30; побогу, шта ћети толико, једна по једна, да сваком буде.И наставља...Срам те било, због тебе ће неко да остане безновина. На то ће овај други: шта тебе брига,коме их носим. Ако те баш интересује носимнепокретнима. Зар их толико имаш, срамото,опет ће овај без руке.А народ унаоколо гледа и надодаје. Тај јенаучио да граби, одакле ли је дошао, мора да јемеђед, кад се прави луд, стигао из шуме...Људи или звери, помислих, или је човекчовеку вук. Тек, лепа јутарња прича. Утом,стиже и аутобус. Вуче се „ Двојка “ по асфалтурасутог октобра, а моје мисли се роје.Боже, исто је бацити псу - коску и човеку - новине,( читај „ 24 сата “ )!? Отимају се и једни и други,посустали у борби за више циљеве. Докле лидођосмо!?Из освештаног неба изгрејана реч уместоодговора: колико од пса до човека, толико одчовека до псине!

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 21НЕЉУДИЈАБлижи се зима, а ми подељени на овде и тамоисто као на југ и север, да не кажемисток и запад( прилично уприличени, на све или ништа ).Терамо нацифране прљаве облакеи она чудна, много спомињана семена.Бразде би се затрле, а камо ли врежеод нељудизма.Куда то идемо, људи, упита баба сокака?Ни одакле одговора, само ветарћућорећи од сунца до месецамери брзину светлости и звука...Роди се још једно српче, умре их двеста.Куда то идемо људи, упита баба сокака?Тамо се утопи дете, `амо отрована младежгоре на тавану обеси се снајка.По улицама лутају гладни пси, јефтини људи,( завлада неправда кавга и мука ).Скупог ли времена, скочише зејтинбрашно, шећер, млеко, месо, дрва, шибице...Ближи се зима, а ми подељени на јесте и није( било је и онда зала, али никад оволико ).Накотило се гамадије, сунце му жарконе зијаните децо, има посла само руку да је...Куда то идемо људи, труби баба сокака?Патријарх Павле крај звезде уснуо молифењер као жар усијан: Авај...Људи, Људи, Људи...

22Марина Жинић ИлићНА РАТЕКупујем огрев, обућу, одећу, књиге...,храним се где стигнем и како могу( кад изгладним, лајаћу на звезде! ).Можда ме чују сити и уделе ми костоко које се сударају вретенои преслица живота.Купујем машне, ташне, каише...,гледају свише( и љубав купујем, и све што треба ).У грудима ми олово, ја сам изроднапустила ме због тогапрегладнела срећа.Купујем мрвицу меса, купуса, сирана ватри уместо јајета, печем сопствене очи.И сунце се затегло - растегло( сатрвено ),и оно ме сенком, иза куће плаши.Купујем памет, да отерам прашинунавалили на ме банкарски цвергланивреме - у коме се све може.Пропиње ме беда, за очњак хвата,почиње да дави.Три, шест, девет, дванаест,двадесетичетири сата пута седам( недеља дуга као кобасица ),деца цвиле, ја ни жив, ни мртав.Шта се чудиш, транзиција, бре?!

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 23ОДВАЖНОСТТи си препознао у менимоћ великог Именакога радије ћутим.Лепше је кад се назире и осећакао глад.То сам рекла и оцу и мајци.Време наших туга је мисаонозбориште( сабор лепоте, кап истине )семенак утробе.Мир земљи и небусве је у крви записано.Кад ступи бљесак споља( види се добротом изнутра )очи ласте секу гнев.И без велике букепрелете рањени месец( поста одважност ).Без које, ни орао не може.

24Марина Жинић ИлићЈЕВАНЂЕЉЕ, ПО МЕНИГосподар, Један и једини на хебрејском језикужалећи за изгубљеним годинамададе Мојсију заповестида покаже ко смо, на путу Истине и Мудрости.Свици су откривали поимање Бога и тајне Једнотепоказујући да смо сви једно,да су наше мисли, осећања, веровањадео источника.Да кроз благослов прихватамо могућност постојања,извора коме се враћамо по мир, удах,по мало среће, усред своје тугепо заветнице, кад речи немамо.Господ савршеног ума од постанка и великог праскаговорећи о Адаму и Евипоказа како смо створени Чудомдајући знање, ткање, псалме и шансу бићуда се дограђује, да трага за одговоримаи буде ходочасник у храму љубавине губећи се у безвредном.Кад год затвори очи да види моћ, силу, сјај, лепотуи своје преображењекроз захвалност, поштовање, љубав и саосећање.Кад год се Господ спусти у срцечовек се молитвеном речи успне језиком срцадо ватре свемирасвојом свесношћу и чином стварања, бирарат или мир.Ходећи по рубу Универзума, додајемовремену времепремда малени као тачка свемира

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 25али, која светли и показује, жели да учествуједа својим веровањем мења светнитима енергије које нас придржавају тренутком.Путовањем кроз веру сазнајемокако горе, тако је и долехрлећи јасновидом и бесконачном,чинећи по норми Створитеља.Веземо живот својим концима срцасвојим зрнима откривамо нове откуцаје сунцокретаи снагу божанског светлакроз обиље живота долазећи до истинеБог је с нама.И све је ту ( у нама )и благо и милост и радост и откровењадео смо једних, других.Бога придржавамо језиком Јеванђељавеза са Њим у таласима срца - долази и одлазиБожанског је на сваком кораку.Веруј у Чуда! И ја верујем у Чуда!

26Марина Жинић ИлићПУТ У НЕПОЗНАТОЗастајкујемо у тумачењу појмоваплашећи се Откровења.Страх се јавља да смрси словаизмеша бројевесве у циљу одлагања тренутка.И љубав се одлаже ( отима Тајни )некад је боље не знатишта је иза.И живот је налик лишћу новембракапље срећом и сузама.Куд год кренули ( пером и крилом )са нама наше друго ја,поређане слике успомена( и пут у непознато ).

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 27УТОЧИШТЕЗасмејеш се да рашириш кругкога никад нећеш дохватити.Растежеш се знано и незнанокако ће бити на крајусамо Бог зна.Ипак, Љубав не ћутии она друга половинаразапиње се у свим правцима.Ако пронађеш уточиште спољато ће те додатно растужити.Пренапети ум попушта пред срцемцрно и бело играју валцерена жициживота и смрти.

28Марина Жинић ИлићСЈАЈ НЕБЕСКИХ ОЧИЈУКад залају очиглаве над месецом кипекљунови птица се појаве.Тад је одлазак љубавинеминован.Брзина је само туда подигне заставу истинском борцупревезе живот са широкогна уски пут.Да прошета крилима анђеланиз стрмен маховине.У брид дана пођох и јазлатним загрљајем трена( овенчаном ћутњом ).Да настаним себе у сеобе.

КРУГ ВЕЧНОСТИТешко је ући у Мирнезнања су већа од знањавише се говори о небитномнего о битноммање се ради, више проповеда.Лепота је овијена магломи увек у сенцисвет је у пролазном.Неко пут незабораванеко на две столице...,( у сваком од нас неко друго ја ),док научиш да корачашживот нетрагом оде.ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 29Пођеш ли заобилазним путемчекају те твоје изнутра и спољасачекује питање - на граници стида.Живот је тачка у кругу вечности( на две станице - Живот и Смрт )а између питање,докле да се иде - Крајем без Почетка.Одговор је знани ти га, Пријатељу, знаш.

30Марина Жинић ИлићП(Р)ОЛАСЦИНоћно и дневноу неиспражњеним табанима,застој воде и ватре.У оку лед, у грлу реч,у уху музика.А време као јабукаако је не убереш кад требаи без непогодесатрули.Свет се сукобљавана нашим проласцима( кроз ватру и воду ).На рампама сунцаразум први попушта.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 31У ИЗГОН ЗЛАСита писма и непревејаног језикамала тишина једе велику.Коначност створења улази геному срж тајне( која се опире силама чекића ).На пола пута срећу се сенке( премерене остварењем жеља ).Човеку са поразима лакше једа пређе границу између два света.Пролазећи кроз дим и прашинуљиљани клону, очи пређу боду( утихну звери над криком ).Песак се развеје над хоризонтомпрећути уснама ватра.У изгон злаврати се глава без сећањасунцокрет се окреће сунцу( сан процеђен лепотом вида јаву ).Име се провлачи кроз безименостславећи рађање Вечног.

32Марина Жинић ИлићОСВАЈАЊЕ ЖИВОТАМолим тишину да успорида је не повредим својом несавршеношћу.Прихватам ново, ослобађам се старогна тачки додира. одакле - све креће.Иза неуспелих покушаја,Сунцем устајем.С десне стране ума, ( гледам )време распрскава љуску.Лукави све ближекроји црно, претесно одело.Храбрим се лепотом, слушајући Бога.С лакоћом се крећем кроз простор и време.Чујем радост живота, спремна за нови дан.Себе срећем у кругу победника.

ТРАГАЈУЋИ ЗА...Болесно времеод беса се удаљавам Именом.На твоје хладне речи( велико ништа )одговарам ћутњом.На твоју искеженостгласно се смејем.Дозивам време да нас превејекостима и месом орлова.Семеном ватре ударам о зид,загонетног сунца лептир кори.На другој странипадају руже човека.Имам те петим падежом у крви,недореченим словом.Имам те у шации твој чип под кожом.На твоје мисли, молитве су палесве замисли црне премрежиле.( већ виђено ).Знаш ли ( неверо ) да сиукроћена звер?!ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 33

34Марина Жинић ИлићРЕЧИБију речи јаче од штаповаударају о реку и крвпридржавају копита и хлебмију живот, подижу хумкемрешкају цвет.Окупљају под дојкамазавежљај коштица и плодапод прахом скупљају веснике,са уштапом месецајаве се отходуиз пања подижу век.Ако пишеш језиком срцамајчиним млеком, претворен у речтихуј с монахом( у потоње дане )долиј слову освештану кап.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 35ПАРАСТОСВетар у лобањирачва сенке Балкана.Скида магију, уроке, клетвучисти жбуње и рог.У семену воскаскупљају се псизмије једу чело птице.А погача, као ружаиза пркосних речимачем исцртава круг.Данас у цркви Спасачитан јепарастос за живе.Мртви су још у предностиимајуризницу, понос и стид.

36Марина Жинић ИлићШАНСАНешто ми се причулонешто ме успорилонеке године су отишлепонешто је и дошло.Добро је док одлази и долазиоставља место - за шансу.Тамо где нисам стиглаи није требалокога нисам виделаи није - толико важно.Нешто је само као таквои тако треба да остане.Добро је да сам увиделада сам схватила - ко сам.Добро је да знамнеке гони, нека силакао што гони мене.А све упросечи времеиде се даљеосваја - део по део.Добро је да се томе повинујем.У винуће и сломнека буде Господе, по Твом.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 37ПЛАЧКаин и Авељ у црном.Опет јуришају на семе,капљу реч.Све империје огрезле у винупролазе ветром кроз шупљину.На лајање звездагледа се попреко,комете нижу стрепње.Неко ће запеватинеко заспати под ребрима,неко ће крилом у сат.Отац и Син над колевком`место вина пију дечји плачуместо хлеба, сишу свету крв.А време утиснуто у каменувис хитабригом века - запљускује.

38Марина Жинић ИлићНЕПОВРАТДруги послови стрепе од првог.Од саплитања и расплитањатешко је сачинити коло.Никад не знашко ће да поквари утисак.Први да напусти игру.Земља се слуша тек послепраска.Небо не можешда освојиш лажима.Велики играчи кваре поредак,ти на то, не кажеш ништа.И после превареотварају се - врата цркве.Шкрипа ума одређујеправац живота.Само се слутња померадаље од коначног.И кад склопиш очивозови грабе - у неповрат.

МЕТАМОРФОЗАПосле ратниканепрестани прасакс оштрих ивицапоглед вара.Опрост је под непцима( боде )као виљушка и нож.Иза радосног тренапонор дахће,на жеравициветар понизно клизи( пужу сати )сачекују на ћуприји век.Исто с истимсреће се у бесконачном.А Откровење Јованово( пребира по језицима ),браћу нарушеног складаувезује у Милост.ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 39

40Марина Жинић ИлићУМНОЖЕНА ТИШИНААлхемичар из тропојавногизађе кроз пору коже и крвиосвежен фрапеом кокоса и млека.Дан му се заплете за ноге( враћа га нагорелост коже и копита ),у рукама му беху нож и кашикас којима пређе стазу.Она у њему види свог макроаон је исувише гласанкажу( стаде на погрешну страну )испљувао обичан свет,огавну реч поштење.Кад га прогласише кривим( усијани глас прође дужицом ока )напусти земни светтражећи кривуљу смрти.Алхемичар из тропојавноги даље посматра свет са днањегова једина мананије умео да стане( на граници, коју није признавао ).Они преко пута убијају се глађу( уљудно окупани у реци звука,кад се нађоше крај умножене тишинесви су бежали од себе ).Само је анђео мирно спаваопод рефлекторима раја.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 41ДЕМИЈУРГДемијург је уронио у глас( изједен, трапав и блед )на поломљеним стаклима срца,премерио горе, доле, између...,( црно, бело и горки след ).Потом је дошао до челана коме је утиснут крстизнео: со, воду, мрву, винои мапу исписану крвљу( са које је звецкао ветар ).По гелендерима окапео се песник побуњене депресијеврлудао на хроници зрна( узводно пловио даље )љупко са усана капао је медсвилене бубе дубиле су бес.Иза страха смрти( у циљу трагања за Погледом )сузом окован, похрли Човекда слави: Писмо, Бога и Реч.

42Марина Жинић ИлићМЕТАКад хоће да убијуРеч у менисклоним се у странуда не будем мета,да видим докле ћегрлом у пад.Ставим душу под језикне дам јој да певакад дуже ћутина пропалом креветупосле је још снажнија.Толико ловаца спољарибе гризу изнутраи моје име помрачујуосипањем суштине,гласомпророчког ока.Једном ми неко дошапнуиди, не бој сето су блеферибоје се Огњене Марије( твог Имена ),да их не изравнаврелим погледом.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 43МУКПомиловао ме дубином неизговореногизговореност се растегла од уста до устачаврља, никако да стане.Од незнања до свезнања, изнедрено грло река:колико вреди испитаност ума, кад је све тајна.Само оно што се открило и потрчало у словачини се безбедним маховини камена.Очи се загрлише јаром, длан се примичеуз врео песакпречицом до себе зађоше у ноктељубећи духовни мач.Преко моста пређоше сјајем срцауђоше златних језика у мук.

44Марина Жинић ИлићАКО ПРЕЋУТИМ…Мешкољило се сунце на диванугде сам заузела своју уобичајену позуза поподневну дремку.Прену ме дирљива слика са ТВ екранагле, држе руку на дугметуимају планове грозне,свет се у тренуможе претворити у ватру?!Ако прећутиммржња ће преовладати, покосити разумпремдаимам већ наслов за нову збирку.Бити будан, добро језа човечанство и за човека.Да ли је срећан ко изда себе,да ли је глобализам сврха?!Појединац се налази у чуду.Већина у страху од езгистенције,крик за суштином расте.Шанса не долази два пут`неко ми изнутра рече: Хајде!И кренух за ослобађањем себе( пре и после праха исто је ),људи гвоздених зуба знају...Ако прећутим...

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 45ИСХОДНастави да живишузидан у своје стубове Љубавистрахујући на позорнициод раширених очијукоје се губе у тражењу израза.Живот се може саплести о тренпод паском: о теби бринем...,многи путеви водеод већег ка мањем.Кад пристанеш да припадаш другомпримаш еликсир несавршеног,не полажеш право на своје јазебња ти пресеца коракеа туга крати, погледе страхом.Застани над дахомстани у одбрану вере, наде и љубавиопрости свима свеостави мудрости годинада дигне слово на јарбол стварања.Руку љубави пружи, запевај као славујгалилејски, витлејемски, хиландарски,почајевски...,душа у камену пева.У Име Оца, Сина, Светога Духа,( И ја певам ).

46Марина Жинић ИлићГОСПОДСТВО РЕЧИПред свршетком божићног постастојим пред иконом, у карловачкој црквитражећи у себи божанствени цвет, опијен мирисом чуда.Далеки шапати просипају руменпод звездама исконским засних.Злолисни трен с воштаницом нетрагом одекрај се претвара у нови почетак.Облаци се размичу над Сремомснагом карловачких звонаиспод белине извирују четири лава.Појмовно се ређа и поистовећујепо принципима хода по водиприсуство несна је нужно.Одрицањем од ружног стадох у ред за свећеа тик до олтара, деца рецитују Светога Саву.Господство речи, помислихслова, јасни тумачи данашњицечувари векова пре и после,великим идејама пуне редове мира.Потом пођох у Културни центаркад тамо, слике на платнима сликаранеобично ме прате, гледају као свог саборца.Помислих, чишћење ума од бесмислицесврсисходним тражењем новог лика.Упијам мирисе, облике и боје,речју и сликама, изнова, допирем до Суштине.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 47КРСТ И СОЧовек повикну: „ није за продају “не дам своју со,покривајући се трошним капутомпо ком је капала ноћ.Размишљање о стазамаводило је изнова у шкољкупо расипности ђинђувакуда је текла река смрти.Људи су понирали као сатипротерани из ока.Неки су завршавали у болницамаод дугих колонапригњечених снова уза зидприсећајући се мемљивих одајаи буба - шваба века.Неки су се прикрадали језикудовикујући: „ непродат “,неко је хтео да се преда,неко да се врати...Тамо далеко иза ћутањаодзвањао је дрхтај великог ума.Из пламена ватре устајала су имена( људи су звери ако се не придигну )ослободише све другењима пресудише због крста и соли.Осујетише и њих и време,и њихову жељу за животом.

48Марина Жинић ИлићЛОГОС, НЕПРЕКИД ТКАОно што називамо привиђењемпрошло је кроз прсте збуњеностиоставило снажне траговесветла у гласу.Кад год се окренемо тамбурисунце се оспе житницомокити сате миромчовека враћа присебности( размишљања о Логосу - прену ).Дунав над Тврђавом заталасадвори сунцокрета у матичном словухрле завету и преображењу.Некад је било да живот преживина капи љубави.Сад мртви дрхте над Земљом( над овим садом, што скида с плећа крв ).Холокауст нека стане и Јасеновацзанемиа запад препозна границуизмеђу Победе и Пораза.Слажем се игре нису случајне, у истинуГрад нас помера с тачке равнодушногна подстицање дубинешто је разгаљена жеља плавети.Непрекид по свом, премерава.И звоно Саборнепламса у одбрану мостова и дугескидајући јармове и замке века.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 49Човек се служи алхемијомдок не пронађе пут( слобода се слави повесмом и песмом ).Одлика светла је да се настани у срцимаодбеглим од зла.Тамо где се ум показује трајањембезумље за свагда заћути.У славу рађања кружним поимањем светамоћ скупи рабинепредане ватри и служењу( у шаку хлеба и соли ).Заруком царства и открићемвраћа вину и чекању.И док се учимо стрпљењуу љубави, нади и верипробуђене пчелерадост пију и блаженство славе( сунце их зорама милује ).Рајско им пева уз кандило.

50Марина Жинић ИлићРАВНОТЕЖАУзети од првобитногдати свима свеили пак запливати дубоко у ноћ...Изгубити себе, илиостати човек по сваку цену.Шта год да урадишбиће задовољних и незадовољних.До којих граница човек идеда би надмашио себе...Исус би рекао: теже је онимас добром намером.Обичан свет је као гомила грламеђу роговима, као међу ногамадржи највећу равнотежу.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 51НОВО ВРЕМЕТражим неко ново времеразличито од овог( које ме разносило у наставцима )да смири моје ја.У новој - старој - улозиупорности језика и сликада не буде случајност,нити навика.Кад погледам искосадоле - да не угрози горе.Oстајем где јесам,избегавајући опасностод вике предака.У истом сну, на истој адреситумачим речикоје се не дају тумачити.Помишљам да останемда одем...Ни сама не знамда ли ће бљеснути чудо,донети с борамаоно што одавно ишчекујем.На здравље и спасење!

52Марина Жинић ИлићТАЈНАВелика тајноти знаш почетак и крај свих наших дубинаи ко спава на крилу Белога Анђела.Могу те пробудити птиценачетог кљуна.Може се ( неопрезно ) саплести човеко твоје кругове.Дозиваш, призиваш, привидно успављујешплазиш се језиком ветра.У позлаћењу ума стигну те сузеуморног живота.Кад смо у гомили лакше се с тобомизлази на крај.Кад се одзивамо самоћина твојој ватрик`о шибље горимо.А кад громови урликну, недоумице порасту.Тебе се и нишчи сетесвет појмова да им протумачиш.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 53ПРОМИСАОИстина се открива по малоколико пута и не знамо( је ли то она ).Тек кад се очи смиреповратак цвета.Мале стварисамо изгледају мале.У безименостинајвећа именост,( сред Промислии жеље неостварене ).Добро и злокидају млазеве среће,( заоравају дијалоге круга )јецајем предсказују ватру.О празнику, као пред потопковчези се отварајуризом лептира( мире време и песмушумом јабланова ).Низ поље дедовиненебеским сузама потеку( сванућем и повратком ).Своју недовршеностдовршују.

54Марина Жинић ИлићТИХОСТДогоди се да човек окренут Лицупрене збуњеност.Логичан след рекли би умнисветлост у замену за крв,алхемија ћуди рађа тихост.Кад бризне осећај самоћепољубац челом у завештањепрсти вију - пут силе и почетка.Тад осрамоћен не прилазисан из полазишта ватрестрепи од живе воде.Очи су само ту, да пред Богомкао пред заљубљеним бићем( над ловцима на смрт )победиво зажмуре.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 55ЖУБОРКуд год да кренеш, ниси самљубичасте силе текураспирују љубавколоплет времена.Мајка украшена златому сваком откуцају страхаанђеле скупљау хладном оку Љубав да преноћи.Творац решава загонеткеослобађа ваздух од наших напора( враћа уму - неум несрећника ).Сретамо се тамо - кад треба,где треба ( ни пре, ни после )простиремо цео животи звекет кедра дајемоза изједначење трептајачовека и трава.( Имена Божијег ради ).Одлучих да ћутимпуштам сат Николајевске( вечност му мила ),ум се срцу покорно сагињебиће што је било.На свим крајевима - почециоко мене браћа и сестре, вернициу мени жуборблагданске тишине.

56Марина Жинић ИлићЧУДАЗемља у сеобилишће ковитлапољупце вијепомера облак и цвет.Нагиње се над падомпокушава да устанебије српскибије свекоји се уписују у смрт.Отуда шара глад.Отуда Господ каракога највише воли.Отудаи ја верујем - у Чуда.

ЈАБУКА И ВИНОМисао одзвања дубоко у мениједан улази, други излазитрећи се ( тек ) спрема.Постоји и изненадни сусреткоји прене( непредвиђеним ),само се не зна размакизмеђу доласка и останка.Најтеже је кад сви наједном одуи самоћа заталасајаче од пљуска.Тад пожурим јабукомда утолим глад( седећи на видику јаве ).Вино обично долази касниједа врати шарениломом бледом уздаху.Бар триста шездесет и петпута триу ноћни ћуву сусрет светлу ( рубином ока ),велики паук прегризедивљину човека.Идући у сусрет Еви и Адаму.ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 57

58Марина Жинић ИлићИЗГОВОРЗапад и Исток, прса у прсати мржњуја осаоко које се окрећеш.Причају глупости, моја Србија...Сви глаголи завршавају са:ХТЕТИ, ИМАТИ, БИТИ...,ти звекет милиона ножеваја се у Реч завукла.Кад крену на тебети метакја срце, удивљено, цело.Пореметићеш концепцијукад крену изновада трују, вешају, убијају...Лик ти изопачујуони који јесуи нису.Оставићеш загрижену јабукураспет сатизмеђу твог и њиховог варварства.Можда си ипак хтео друкчије.Ја сам преживела векова пад,како ћеш ти: изговор?!

ЗАЛУД ГОСПОДАРИ СЕНКЕОПАСУЈУ СЛУТЊОМНа десет Божјих заповестиобразом и сољухлебовима неба у походе.По парче колача до живе светлостигутљајима ватре.ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 59Из безимености у Имеиз случајног у истинитоређајући прошлост на длан будућности.Од маховине и прућау извесност врхунцаотклоном душе у венац повратка.Транзиција ме и не дотачесве ратове заврших - сред себе.Залуд господари сенке опасују слутњом.Мир им пружам, то царство највеће.

60Марина Жинић ИлићРИЗНИЦАБројим зов река и птицадочекујем оне који долазеи остајуусправљам главу пролећа.Састајем се с ћудљивим облакомуказују се стазе.Уђох у паралелупоредим мајку с Мајкомпричамо о соколу, дрветулинији длана,границама краја и почетка.Бесконачност откривавраг је измислио поделеварајући самоћу.Уђох у колону братствау душу каменана свакој слици жубор рекепоходи ме дубином звука.Рекох јој: не одричем се Тројства.Христ је и ноћас васкрснуоу моме сну,изјутра сам опетна колена молитвена пала.Ај, ај, ај„ Густа ми магла паднала...“

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 61ТАЧНОСТС вишом силомна све појаве: на време, на знакеобичаје, језике и људе.Другачије се не решавазакон је дужностсве остало - збуњеност.И моја баба знане иде сенадвикујући сес кишом.И не бежи се никудасве је ту у намаи све је на местусамо га ми ( због греха )не пронађемо.Разгрћем тамупуштам свој унутрашњи глас( да ме води )уверена у велику моћиза дугих ћутањакоја ( једино ) обећавају тачност.Саткана од погрешностипредајем се Вољи.

62Марина Жинић ИлићПРОЛОМ ОКАУмор се свија под крило звезде. Небо јеподељено, земља искаче из коже. Прашинау очима тера сузу, жижак се гаси немиромдуше.Безброј мајки, у наручју им звезда, у шацихлеб и со. И камен раскамени бранећи истину,очима кује неко ново семе. Млађ оде у загрљајпразнини.И пас журно напушта улице, без фењера,лавежом се вуче кроз набујали мрак.Одбегле латице враћа литургија дана, докхрамовно се цепа.У јагми за златником брат на брата, подижуруке на себе. На улицама натписи туђи, у душитамо неко.Непоновљиви гласи терају на присиланпут. А ја се кунем у Те, домовино, и...,непрестано те волим. Иза сипљивих речислутим повратак.Твоје воде скривају. Твоја недра продају.Твоје очи копају. Змије у грло пуштају,благи се дани у срцима нижу. Нови зрак сунцаЛепотом, одзвања.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 63ПОКУШАЈПредбожићног дана, замишљенаиде ми у сусрет,сретамо се на углу Булевара( и споредне ).Бежи очима, покушавада ме мимоиђетрља руке, намешта капуизгледа зачуђенокао да се враћа однекуд.Ипак је застала, премда увекнегде журини сама не зна где и због чега( тако је одувек и како - када ).Одмерила ме реско од главе до петезастала на шеширу.Осетих како прецртава времеубрзано ређа плусе и минусе( пореди ме са собом )тражи разлоге За и Противкао и оправдања.Прича о себи, у свом одсуствуни мене није саслушалагде ли је била ( ако уопште јесте )можда се однекуд и врати!?Важно је да је покушалада се отргне од Непознатог.

64Марина Жинић ИлићПЕНЗИОНЕРКАКад сам је срела на раскрсници код Футошкеизгледала је збуњено.Као да је ишла негде,али ( ни сама није знала куда ).Тражиш неког или нешто, упитах...?Прећута моје питање, премдаочекивала је одговор.Подсетих је на смисао и паучину живота.Сестро шта је с црквом, с људима, запита...Хтеде да чује нешто из мојих устакао да сам саветник за верска питања,или министар за људскост.Цркву чине људи, одговорих,а људи к`о људине делим их на добре и зле( као што чине други )него на: свесне и несвесне...И није ти лоша идеја, рече...Министарство за људскостмогло би да замени многа, хајдеупутићу предлог надлежнима...Ако Бог да, узвратих,случаја нема...све се дешава с разлогом...Носим у кеси хлеб и млеко, погледајоблачим се као слушкиња( новине не купујем, не слушам вести... )изоштрен слух, хоће да чује Божији глас.Ви песници - весници, најближи сте Богу.Не пишете ли Истину,време ће вас избрисати из списка живих..

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 65И додаде: мој син је у Америцимоја кћи незапосленамоја отаџбина развејана као пахуља( Европа грца у сопственом каљу ).а многи би на Марс...Како ћемо се извући, сестро?И настави: нећу да пијем бенседине,да лечим последицуако сам узрок јада,има да се склоним у мишију рупу.Невини страдају од пожара ума...Остаћу овде, призиваћу Бога.Нек се ругају да сам затуцана,ево наглас ћу: овде је све помућено,опрости Боже, пали смо на дно,помози да устанемода прашина падне на обмане...Прекрсти се три пут, жена у плавом.( И погледа у правцу Истока ).Загледали су пролазнициу њен времешни шешир, у мојекестењасте очи, а потом у мајушну кесуу којој се гнездише јабуке и крхказелена салата...Тако је одувек било у нестајање и настајање,помислих,само Онај који се не види, све Тајне зна...

66Марина Жинић ИлићПОД ПРОЗОРОМ, У МАКСИМА ГОРКОГМоја кћи је устала пред зору, да угаси жеђрадосне вечерње великогоспојинске трпезе.Зачуо се зов под прозором, у Максима Горког.Неки блудни људи „ водили су љубав “крај точкова времешног југа.Тресло се лишће хибискуса, од узаврелих жеља.Два случајна пролазника или радозналцапитала се ( а потом уплашена дотрчала до мене )и узвикнула: мама, овде мачор и некаква мачка,пожури... да видиш.И појурила сам, успут мрмљајући, шта ту имада се види, љубав не пита за време и местоако није нешто друго, треће, сто педесет и пето...( а све је могуће у држави без реда... ).Говорим јој успут, љубав је слепа, лепа, говорим...о, не...мила кћери, опрости, ово је безобразлук,то су они грабљивци, смутљивци из таме...Она ме чудновато погледа и крикну:У мом су фотоапарату! Усликани!Нека, помислих, ( и није требало да гребу по уму )испод нашег прозора у четири и нештопре него сунце падне на Реку.Боље да су се обрели у парку, на обаламаплавог Дунава, него што камењем у прозоре...Било би боље да су се уздржали од свегајер... никад се не зна... ни сад не би стрпели( од јавног показивања фотографија )које обично завршавају на насловницама.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 67ФЕНИКСГодине беже у разним правцима( не заврше све у мишјој рупи )издигне се понека, каткад се и поновизбог берићета.Из сваке изађемизлизаних ципела и подераних гаћа.Кад год ме питају како сам: кажемБогу хвала, добро...а биће и боље...Додуше мењају се облици и форме( и ум пролази кроз метаморфозу )само тело сурвава бржезбог чеоних удара ветра и месеца.Тек кад помислим да су моје руке лептирикоји ме сваким даном све више стижу,утихну чуђења.Откида се месо, пуцају венеклокоће крв да освежи ћелије( из којих се изнова рађам ).С новим сандалама, лепша сам и боља.И мода се враћа због раскоши бојазвезданим прахом обнавља сатеневиношћу освежава године.Да, чедо, приметно је...трпке су многе,године беже и боре се купе на челу,али ја сам, као и ти, детекоје се радује смени дана и ноћипод Ђурђевим Ступовимау Жичи, Раковцу, Ремети, Јаску...Заиграна белином Анђела.

68Марина Жинић ИлићДУША У КАМЕНУКад сам први пут помислила на исповестпогледала сам у небо, додирнула ватру( осмехнула се води )тражећи душу у камену.После сам прешла на Човека.И он је негде бежао,били смо све ближи Истини:Бог је у свему.Место за исповед и није тамогде га обично тражимо.Колико је заправонекоме потребан посредникда се загонетно преда чуду( и тако и сам постане Чудо )носећи у себи надчовечанску снагуи зов за повратак.Који му не да мирадок се не исповеди до крајасилом повратка.Да остави на страну двојност,другојност, своју супротност( јер све треба мењати из коренаосим порекла ).Та чврстина која се исказује и не исказује...,ах, све је у испитивању граница.Стали смо код истине, хајдеда се тој упорности од срца насмејемо.

МОЋ ПРЕПОЗНАВАЊАОдавно нисам видела ЧОВЕКАкако мирно хода мојим Градом.Имала бих много тога с њиммакар да се упитамос две три речиили с којом просто проширеном,окрепимо пред лицем Истока.Ако би још и попричали...где би нам, био крај.У том, ето Сунцапоставља ми три питањана која одговарам.ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 69Камен се не предаје, али је још увекбез одговора.Птица без језикацвркутом тера облакеја, почашћена тишином.Шта се чудиш, можда не испуњавашњихове ( захтеве ),рече ми звезда ноћи.Дозивам Исуса пред Усековањеи молим Га да ме не остави.Сан ми, то вече, дорече:они који ти злобе...( препознајем их из сна )...

70Марина Жинић ИлићО ВАСКРЕСЕЊУКад ме тражене траже мене, већ Тебе у мени, Божене би ли се њихово ЗлоТвојим Добром умањило.Кад ме гледајуне виде мене, већ Тебе у мени, Очене би ли им СлепоћуВидом окрепио.Кад ме додирнуне додирну мене, већ Тебе у мени, Господе,па се уплаше Твоје Снагезбог својих Слабости.И кад оду, врате сејер је дубока тама која их вучеправо у чељусти демона.Уплашени, ево их опетсете се да оставише неког,молећи Те да им опростиш грехе.Ја сам само ту између Тебе и њих,( путоказ небу ).И зато ме и данас ( на Васкрс )траже по улицама, маркетима, салонима,пред вратима, у ројевима као буба - швабе, осе,звери и амебе...О кад би светлост Господњапросјала им душуда тражећи друге, бар пронађу себе.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 71ПРИЧЕСТСтресам прашину с капутаокрепљена постом.Будно вече тихо вејепод непцима мрва с вином( молитвени укус дана )ка Вишњем ме приближује.Клатно звона у недрима још одзвањас Карловцима и марамомсрцем пређох преко Фрушке.Отимам се том призору, идем, идемвечност зове, косе сатии ја тонем у ту радостод давнина.Изокола неко шапну: Госпојина!Одох тамо у забране, лепо ми јеал` се враћам пуна хваледа дослужим.С мало праха и прашинес малом руком уметникада дометнем лечко срцему ћуп сјаја и сећања.Да се душом још снизујемдок Господа узвисујем:пуним срцем - Оченаша...

72Марина Жинић ИлићВАСКРССвећа источна жари, светлост тмину свладакућа на тамјан мирну, смрт као клада падаприлази му живот у црвеном, боји у радост трене.Сусрет с ватром древном, призва Христа из венеближњи се с ближњима љуби, диже се барјак јакдеца из улице треће, корпици прилази ђакза месо, колаче... не хаје, очима бира јаје.Поглед му беше крут, а срећа млечи путпурпурна, жута, плава..., кокошија, велика, мала...,восак са љуске гледа, у реду прадеда, деда...Чије ће бити јаче, свако из руке спасењапредаје веру и наду за даља покољења.Отпи се гутљај вина, видик се изнова будиВаскрс је, децо, анђели...људи...Одзвања васиона цела: видик се од лепоте тресе:Христос Васкрсе! Ваистину Васкрсе!

ВРЕМЕ НЕПРЕКИД ТКАПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 73Светом СавиКорача великим, ведрим коракомда заволи друге у себи ( а не себе у другима;и у смрти сведочи животом ).Пут му беше трновит и дуг( веза се за срце и траг, за питања ).Колико времена у тражењу недостижногналажењу безвредногу преиспитивању сопственогподупирању реченог.Утка у молитву и оно нашеи оно што нам припадало није,поста пратилац и тражитељпрвоучитељ.Поста путоказ и пут( савршенство несавршеног ).Мењао је места зарад опстанка( време је пратио, исти осећај давнине )распевавале га наде и љубав ткала.Док успомене зареизгревом вере и тебе опипавапремерава дукатом детета.Ко год је зидао мир, зна,није се лако напити водеса Савиног светог бунара.Ко се једном напије, схвати:јесам и бићу виноград Богу и Човеку.( Не дајем себе узалуд )!

74Марина Жинић ИлићБЕСМРТНА ТИШИНАНоћ врела. Дан олован. Христовим клином и менетуку. И сада стоје над знојним челом, траже ми образ,бразду и руку. Кост је моја обећана паклу.И крв из очију прегладнелој врани. Гладни ноктиклешу судбу века. И звонике, што их срце брани.Сваког анђела отпалог од неба - по имену знам,уроњен у чистку. Моји трени од године дужи,порез на смех - још није на списку. Перо скидамса заветног сунца, уз мрвицу наоре са длана.Коровину од греха и стида , шкрипом зуба, чупамокована.А лобања од свемира већа. Над пршљеном вратаомча затегнута. Белину ми хартија испружа.Сликам живу икону - сред пута.Чудом привидаживот овај браним. Веру претка и глуву тишину.Кад не могу клекнем, винем к небу главу. Предаммуке и Оцу и Сину.Дан потопа у себи преживим. У пев душе књигасе озида. Те се нађем на крају почетка. Света водамилозвучјем вида. На бранику отаџбине стојим, ажетва се посејала давно. Семе клија буђењем икриком. Молитвама премесујем тавно, те се светимсагнута пред Ликом.Ноћ врела. Дан олован. Ухватих се у коштацс видиком. Сузо, музо, теци као љубав.Олакшај лет бесмртној птици.

НАД ЛИТИЦОМ СВЕСТИДан се отвара славујем( круг се затвара сунцем ),у тренуцима усплахиреностиочекивано негодујемо.ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 75Неочекивано нам долазе у јавусањамо исти сан, додајемо сан на санправећи низ корака( које касније напуштамо ).У сусрету са својим јажудећи за сменом, хватамо убрзање( промичу нам важне ствари )хватамо се за ситницежедни честитања.Мисли нам кроје речиречи обликују делапотом се трудимо да изађемоиз свога другог ја( бежећи од себе у помирења ).Између знакова и бројева попуњавамосмешна страна празнине,насмеје се час животучас се живот насмеје нама.Нада се огласи у оба случајавера претегне, а љубав затегне конац( између сунца и месеца ).Над литицом свести,главе своје - уписујемо.

76Марина Жинић ИлићБЛАГОРОДНА ПЕСМАСачувај дете у себи, ма како то билоне дај да те сруше злобници и злобаисијавај из очију радост и добротусве је само ветар, а време те проба.Године нису препрека за складностни да се пролеће усели, у јесен животамлад си, колико срце духом разиграваши леп колико у теби, рађа се лепота.Од свих корака мир је понајвећик`о ласта се свија, на дну срца твогтамо где се душа сљубљује са вечнимпрвом искром неба, обитава Бог.Одгонеташ тајну, ал` никад до крајасмењују се дани, сунце пије тамападни, ал` устани и настави даљејер живот је песма, капље у венама.Ти му буди жижак, у оку кандилаод Господа тражи и узврати хвалукад све прође, остаје сећањезрну бројанице додај, златну, плаву...Путуј својом стазом широком, па ускомда надвисиш себе, молитвени плетдавање се врати своме даваоцукао срце крени - Истином у свет.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 77ИСТИНАСтадох подно своје планинепресекох месецу рукупојури крв претка.Пуца камен од бола( свукох кошуљу смрти )у трену завлата Живот.Листајући себе одозго ка долемашем молекулу ума.Збогом млеко тишиненавикавам ноћ суве рекена ватру птице.Даље од тога се не идерече ветар и усковитла облаке.Срећа је у теби, Истино,( не дајем пристанакбез уласка у ред ).

78Марина Жинић ИлићПОД НЕПЦИМА ИСПОСНИКАНоћас се мој враг срео с твојим врагом( до зоре су трене боли ).А у зору, дозвала сам срећу кришомда немирне руке оду, као у дан равнотеже.Отада се живот плете чудновато и витешки( с ватром крене, с ватром стане ).Будним оком уметника час заметне,па се шета крилом сунца и облака.Зла и добра усидре сепод непцима испосника.А у подне неко јави: прелила је кап сведока...С трепавица немир скидамкрстом Христа и предака( отимам се том призору ).Мирис благи већ одзвања.Покрај храста, крај бунара, покрај гробапокрај хлеба досуђеногтебе сретох.Жао ми је што сам буднасневам, сневам ( да ме бриге не обузму ).Смрт ће лакше под смолама, кад сан певау оку се рибе множеа из душе само крете: Иже јеси...Јесам ли то на свом крају, посве земнаили хрлимс виком сунца и десницомСвепочетку.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 79ХРАБРОСТОд давнина, знам...Велики људи о идејамапросечни о стваримамали о другим људима.И тако - у Круг.Храбар каже - извининајјачи - опрости,најсрећнији - први заборави.Храбрости радизалазим у Тишину.Хоћу бодро, нежно небои крепак ходосунчаном страном живота.Све далеко, а близу.Хоћу почетак а не крај.У присуства и одсуства, храбра сампремда рони се сузалептир је на ливади - чека.После свих светова, сведок сам.Кажем свицу, певај, заједно смо јачи.Кажем пољу, због лепоте - Цветај!Небо молим: Пролиј сјај!Казујем у себи : хвала ти, оче,мој, вољени деко.Говорим гласно, а тихо:умиј ме, Бесмртна реко!Кроз Светло и Таму - Настављам.

80Марина Жинић ИлићГОМИЛАКад ме колега ( кога зову уврнути) упитао:радиш ли ти овде, одговорих брже од светлости:ја сам се ( одавно ) одвојила од гомиле.Његов поглед завидно ме хватао у канџеодводио у непознатo.Тамо смо се дуго хрвали, ( потом )пресецао ми пут новим ( наводним ) доказимапоказујући шефовску моћ.Ни рачунар, ни тракаста завеса,ни дневнице за пут, ни припадајући стануз деценијско смањење плате...Толико година хрвао се ( с пеном свога зла ).Када му рекох: ( драги колега ), то ниси ти...ти си добар човекнеко из тебе ( муком ) проговаратад је дубоко уздахнуо.Чинило се, вратио се из непознатог.Отишао је из моје канцеларије ( у своју кожу )из које не може више никуда.Кад ме срео двадесет и пети путсасуо ми је у лице: остао сам исти!Не остах му дужна:Бог ти помогао, то се не да скрити!Ја сам се ( одавно ) одвојила од гомиле...Балване са пута ( све ћу ) прескочити.

РАЗГОВОР С МОНАХОМДани се ови памте по злу,суди се јави, пресуђује снубела куга плави.Пробамо време уснама срцануди се горко семерече ми монах и оде.Свако ће тамо где уме и можеу Земљи сељака, предака( аманета, крста и знака ).Велика се затварају вратаа отвара - капак за пролаз.У беспуће и јаз...ни ја оћутати не могу.ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 81Браним се од злог речју и сликоми зато ме ето над Видиком( сунашце израња из дубине таме ).Грешна сам и имам манељубим и оне који не љубе мене.Пет стотина година пренеко нас клео ( ко није смео )закопавао кости у врт.Ближио се истини у себии није победио смрт.Пред очима нам Нојева барка,гомиле, патуљци, мрави...и вода плави...Не часим, не часи!Свевишњи, помилуј, спаси!

82Марина Жинић ИлићХРИСТОВ ДОЛАЗАКЛазарево и моје враћа у најтананије( од кад постоји света, а стаза распета )огласи се звоно за јутрењепуца глас, јаз, мржња... шта ли је?Кога чекам на крају почеткакоме се надам да спасе добре људе( и све обујмљено срцем )да недоречено – дорече,необликовано - да обликујекад кренем прашњавим путеми кад загазим у себеа не знам где су права врата( на која да покуцам )?Толико је лажнихна која узалудно покушавам,прсти су набрекли од јеке.Ненадано појаве се далека поља( тим путељцима већ сам ходала ).Није ли ово иста лекцијасамо неко друго време,није ли све празно и узалуд без Тебе,Сине.Изнова се питам да обелоданимгде смо се потрошилигде нестали на капији коначногизмеђу два Христова доласка.Спремна сам и чекам Те,срце капље у век...

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 83ЧУДЕСАН ДАНСептембарско подне вијори на застави слободе( колоне испред, раздвајају се на десно и лево )растем изнутра, у себи чујем Христов глас:не бој се душо, у Мене се поуздај!Ја сам Распети и стојим пред тобомза сваку твоју изречену и прећутану,( за сваки твој корак под колутом сунца )заједно прелазимо преко истог моста,хрлећи Оцу Љубави.Корачам даље, неко из дубине пришапну:ко има циљ, пронаћи ће путмного је семена, премало засада,( опијени светлошћу ломимо кругове таме ),испред нас димна завеса животаиза нас прах и пепео...Помислих: нико сам и ништатраг ми у грлу силази на дно срца и понавља:ништа случајно није...,( све бива у трену кад треба да буде )нико без бола није додирнуо радости крила( у небо лете птице, молитвене крилатице ).Благодарећи Вишњем, моју мисао прекидезвук мобилног телефона, а у поруци:( Марина, имаш поздрав и поклон из Покајнице...Мати Евгенија шаље ти тамјан и бројанице ).Чудесан дан, помислих.И кад не мислиш и кад се најмање надаши кад си нехотице удаљен од Богасве далеко постане ти блиско,постајеш једно са Божанством.

84Марина Жинић ИлићЗАГЛЕДАНА У ФРЕСКУУлазећи у воштане пределеослушкујем присутне гласове,не уздајући седа ће ме пријатељи одбранити,нити да ће ме непријатељи савладатиу најезди зла. - с Богом сам.Анђели имају лет, помислихи своје кругове којима силазе и пењу се,( држим воду у устима ),са затвореним очима чекамново рађање хоризонта.Што се више успињемброј негостољубивих расте,( долазе из свих праваца )не презају ни од чега, иду до краја.Идем и ја.И тако у круг: грабе ме, даве, гушелове, притишћу, стежу...све док анђели у хору не крену,тад неутешно одлазе жабљег скока( празних руку и погнутих глава ).Не мучи се људима који не заслужујуИмаш Име, Пуноћу, Знамен( ређам себи у браду...).Пребродила си и ово искушење,лепо их прескачеш, камен по камензагледана у ( византијску ) фреску.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 85СВЕ СЕ ДЕШАВА С РАЗЛОГОМЖивот је једноставан и непоновљив дара ми путници кроз време( небо се гледа душом, а земља очима )Бог нас не оставља, ми остављамо Њега.Учио ме деда, учила и бабаод помисли су речи, од речи су делаод дела навика, карактер, судбина...( Горе је доле, све је повезано )човек привлачи оно што јесте.И све се дешава с разлогом.Бирамо стварност коју желимовода је јача од стене, љубав од силемртви устају, осмеси напуштају живена трепавици Исток и Западколико нас слуша унутрашњи глас.Учила ме баба, учио и дедасретну се пријатељидопусти се петлу да пређе праг( јабука трула, трупи са гране ).И све се дешава с разлогом.Учио ме деда, учила и бабако с камаре узме, мора и да вратико на мосту прође, на ћуприји платиотето је проклето, кад опроста нијеблаженство се сваком од доброте спрема( с видиковца свога гледај ко те гледа ).Из сваке битке победник изађе( ко нема мрље на себи ни грехачовек настоји да буде другачији ).И све се дешава с разлогом.

86Марина Жинић ИлићМОЋ УЗВИШЕНОГ БИЋАОд тренутка рођења до тренутка смртиселимо се посејани у свемируоданде довде, од горе ка долеод земног до неодложног( жудимо за нечим бољим ),упитани којим путем( којим избором на истом циљу )кроз која одшкринута вратаа знамо, да земљи припада тело.Пресудно је очистити срце( због свих позитивних промена )од свих умора.Колико волимо, колико смо вољениплаћамо рачуне живота( пажњу нам одвлачи милион неважних ствари )а сунце снажи и подиже свест.Кроз труд и стрпљење, кроз радост и патњупокрећемо генија у себиговорећи: први корак је најтежи.У посињењу с божанствомда достигнеш очекивања( неостварење доноси бол )постави себи високе циљевеи иди снагом Узвишеног бићаиз низине у Висину, из испразног у Пуноћуиз патње у Радост, из бездомности у Дом.С мање узимања, с више Давањау правцу, куда иду ретки.

ЧУДОТВОРНА ИКОНАМАЈКЕ БОЖЈЕ КАЗАНСКЕПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 87И кад су се молили за победу( у рату и миру, у смутним временима )кнезови, маршали, владари, војска и народпомагала је Мати и штитила ( руски народ )( у злу, у најезди нападача, завојевача ),била молитвена подршка.Пред Њом су се молили за победу, у њенечудесне моћи веровали.Дошла је у Србију, у невољи( за време НАТО напада ), у години Миланског едикта поново ушлана мала врата,прелетела хиљаде миља с мојим кумом Гаврилом, да зближи двабратска народа.Бљеснула, прочишћена из пепела( угнездила се крај мога узглавља )као заштитница, српска и моја,Радосница ми лице купала,Хвала Ти Боже, изрекох.Смирује ме у наставцима, продужава тамогде се као нит кидам( иде са мном од посла до стана )чудотворна икона из ТартастанаКазања ( кога је освојио Иван Грозни ).Сад знам да ништа више неће бити као пре( ни време, ни место, ни голема патња )знам, победиће кога победити требаВелика Мати,ни утеха неће изостатиИсцелитељка, из источног храма, ту је,међу нама.

88Марина Жинић ИлићЗЛАТНО ДОБАКад ноћ решета, Хабитус не прилази.Блискост се огласи крикомпролазност учини узданицомпо пипавом мраку више се не срећемо.Звезде су простирке за све наше сновекад утихну хлебови и јаме.На венерином брегу срећу се и даљемушки и женски хромозоми,додирну нас каткад безобразне жељес руком спремном за крст.Настављамо путпо ком су неумрли ходилипроносећи радост.Питаш се: где се изгубило златно доба?Питам се и ја.Другима и није стало до себе,није ни до других.Због пролазностиЦар Душан прикован за сунце,у српску зору сузама наврати.Једном ми у сну рече - неће нас дати!И неће стати! И ја Му верујем.И ти ћеш поверовати, јер сунце Истиноми росу купи.Ово је само живота станка...вратиће се - наше - Златно доба.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 89И ЈА ПОЂОХ...Савладаше ме немир и страхкупих новцем кућу, не купих и дом.Имадох постељу у њему, али не и сан.Сат ми не донесе - ни смирај, ни време.Набавих књигу, али, не стекох - знање.Тада се појави онпонуди ми секс уместо љубави.Ни лекар ми не донесе здравље.Шта ће ми овај живот без живота, узвикнух...Над празнином застадох.Сунце на заласку разливене сумње смири.Месец се плео у крошњу челом.Пођох земна, за лепотом душеод присуства твога, лептир окападе ми на длан.Ту ( у себи ) пронађосмо мир.Каква дивна ноћ, о, каква дубинасве речи сливене у ћутања.Ма нека се живот и осипасамо кад сам ухватила тренне дам више животу да венеу инат не дамкад не могу ходом, мислима ћуи ја пођох, нигде даље од себемирисе пролећа, к`о трешње берем.

90Марина Жинић ИлићОГЊИЛОПод откосима невидљивогмит падајућег неба испитује датосткоја нас увезује тренуцима.Љубав укорењена певана жару црквеног звона.Под покровом снаге корак се продужава.Невероватност и вероватносту истој бици, премеравања снага.Огњило пре и послеизмеђу бриза ветра и слапова киша.Помућене мисли свицаћутња надгласава.Столећа и лета потрошенау Име Бога.Телом проструји радост исконана вечном ореолу: храбро иди даљецвета ум у срцу чаробном.Обгрљен сјајем човек се изнова рађајутро му мирише на тамјан.Подне и јау топлом загрљају Творцана литургији сећања - миробожимо.

ПО ТРАГУ ТВОМ, ГОСПОДЕТражих највеће висине.Додирнух звездеали ни једна не беше таквога сјајакаквог имаш у очима - Ти.Тражих најдубље дубине.Сретах бисере, корале...,ни један ме не приви на рамеи не помилова нежнокао Ти - Оче.Тражих најшире ширине.Прођох рукамакроз жито и сунцокретени један сусрет не беше тако миокао овај сусрет са - Тобом.ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 91Разливам се кроз простор и време.Залазим у висине, у дубине, ширине,идући по трагу.Изнова се рађам, улепшана - Тобом.

92Марина Жинић ИлићМОЛИТВАПламен који поставља ми душаходом кроз узаврело сећање векова( и овог лета Господњег )на место које само птица крилима прелетинад бодљикавом жицом подивљале свестиотклон је Богу.Одмориште за земне, не отпале од Њега.Молба да се усправе, ма где билипре него их стигну казна и клетва.Нек сиђе благослов на невине и инејер, мало је времена.Свако ко убије, бива убијен,ма с које стране долазио.И зато се окрећем Теби, највећем од свих.Отвори Боже, твоја вратаприми све који би да се покају.Приведи их Истини и Правди.Стави пред огледало свестида прогледају над реком сузаи не оставе крвавога трагазалог нерођеној деци.Не суди им Оче, смилуј се на њихзбог руку које сам подигла високозбог наде која се последња гасизбог вере коју имам у Тебеи Љубави коју живим.Земљу спаси и сваки каменкоји је био ватра и који ће опет ватра бити.Мало је времена, закрилитамни се облак надви` над Србијом.

УСРДНА МОЛИТВАГосподе, снаго и вечни Спасебеле, црне и друге раседесном се крстим, с чела до пупкадесно и лево, овог тренуткаоборене главе, павши на колена.Боже помози - на вјеки времена.ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 93Пред Твојом зеном трепере кандилаизнад мене тама се надвиламолим Те, на трагу приђипружи ми руку, не заобиђи.Радост подари, понуди мираближњем и даљњем из свемираод разних демона ослободис љубављу, с вером и надом води.Господе помилуј!Испуни моју скромну жељу (-)да живимо у слози и весељуприносим Ти прву јутарњу свећудругу ћу себи за здравље и срећутрећу жежем за све посусталекада опхрвају душе пале.Дан се рађа из пепелне сененоћас кад легнем, стражи крај менебуди ми лука за успоменеглас милости крај опомене.Одагнај клетве, гордости, болитишином Те славим и волимна сваком зову кличем Ти хвалаОче, бесмртни, Теби слава.Правдом помилуј!Укрепи рајем, изгони пакаодолиј мудрости на путу правомлепоту што си постањем дао

94Марина Жинић Илићод Лица Твога, нека оде зао.Капља се зарна у вени ширик`о тамјан душа божански мирибројаницу рука молитвено креће.Врати ме искону и сунцу срећеблагослови златни корак ка циљусачувај у Божјем изобиљу.Заштити у невољи и децу мојуиз беспућа приведи спокојуиз смрти у живот, ради спасењаза стара и нова покољења.Истином помилуј!Дођи у страху, муци, очају...у недоумици, на бременом крајус јеванђељем, крстом и звономхлебом насушним и првим словом.Обожи, поведи ка добротика савршенству и једнотимисли и дела светлошћу да сјанучудом зацели свеколику рануочима ума поглед оснажи.Пријатељством, немир ублажи.Долиј слуха за путеве знанеразреши од неправде, греха, осаме...,бљеском сиђи на десно рамеза свице незнане и знане.На многаја љета, помилуј!Благосиљај Боже, осеке и плимесмилуј се на дане и годинереши ме нечистог и од недостојаТворче, судијо, чежња је мојаи свих од молитвословне чести.Управи на стазу заповести!

Прво и потоње и све ми опростиснагом пастирске оданостизакрили Девом и крилом светихпоходи кад лукавост прети.Просветљуј, освећуј, одважине остављај, твори, укажидоласком јединородног Твога Синане лиши ме блага од давнинанапиши слушкињу у књигу живота.Реч Твоја, Божанска Лепота.Крстом часним осењуј, не заобиђинедостојном на умору приђиса страхом и вером и мене окадибдењем од невоља огради.Сведржитељу, дођи у сну и на јавиу здрављу, кад болест затравинеисцрпни изворе највеће Тајнежедне напоји, насити гладнеутеши с небеса да хоре земни.Царством слободе и мене исцели.Беспочетни Оче, отвори дверивазнесењем до врха подиживољом Твојом, васкрсењу ближи.На вјеки, вјеков. Амин.ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 95

96Марина Жинић ИлићОДЛАЗАК ПАТРИЈАРХА ПАВЛАТолико мио и драг, тако скроман и тих. Чинило сезаборављен. Остављен. А онда... дође дан да Србијаваскрсне на имену Његовом. Он се и даље моли, свенас воли и одозго гледа.Ништа му друго важно није, поравнава у себи оносвоје и Реч лије: - Будимо људи!Као светиљка на небу, с анђелима у јату и свецимау колу, гледа како ствари стоје. И очи би дао и рукесвоје, у славу Господа - доброта да води. Србији намир и напредак, у сусрет истини, правди и слободи...Тако је увек иза живота земног. Свако оде, тек,понеко се роди.А колоне на испраћају још у глави. Наш светацоднекуд се јави, и у сан ми стиже. Питам како је горе,прилази ми ближе, блажен смеје се и ћути. ПосланицеАпостола у руци и глас све дубљи: границе не постоје,само љубав на љубав, оком чежње поглед исијава.А Раковица, небом плава.Какви новци, ловци, трговци...Цео круг бројанице исад Му у глави: Кућанци, Тузла, Сарајево, Београд,овчарско - кабларски зов. Ковиљача, Вујан,Благовештење, Рача, Призрен, Атина и тако редом.Реч на реч, ћутња на ћутњу, а светлост злаћана опхрва,врви... Молитва под непцем мрви дан.Ко је потоњи, ко први, а сваког надгласа време. Овдебејаше бреме, а тамо као у школи, опет наш хлеб, водаи вино. И опет наши болови уз побожност, тамјан ибосиљак за лек. А брига на претек. Заувек храм иразговор с Богом. - Чувај ризницу и увек са слогом...Бар да смо му рекли хвала, уз Оче наш.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 97Такав је био Патријарх, а сада светац Наш. Песмомкроз време, пастирско служење, Косовски завет, авреме изроном близу. И просвећење, ако се човексретне са собом. А Он са живим Богом и земнимод уха и ока. Имадосмо сведока, а сад заступникаиспред Лика. С лицем испосника.У десној кандило, левом мало прошара по бради,замишљен шта да се ради и како да народ из каљакрене. Одједном крај њега сене, као звезде у коло сесјате. Па се брате. Мисао се к`о вода разлива.Освештан дан на видику и наш радосни сусрету срцу са Вечним.С вама на многаја љета. Бдим!

98Марина Жинић ИлићТРАГАЊЕI.Спотичеш се о ликове у себипсовкама око себе шириш простор и времеудишеш ваздух укрштених вековатражиш изгубљено, налазиш споредно.Изговараш речи које те боду изнутрајагодицама прстију подупиреш сунчеву пређусве чиниш не би ли се извукао из шаблонаједеш за доручак, што је остало од вечере.Нога све дубље тоне од селективне правдеи глава се окреће попут ветрењачезавидиш птици намрешканог ока.Успораваш ритам, враћаш се у пужеву кућумењао би своју половину круга за нечијукад би знао да и тамо није прошао степски вукубијен погрешним главама.Одлажеш важне тренутке, због других,маховином прекривен кидаш сновезалуд окрећеш погрешне бројевеи она, коју цео живот чекаш, окреће ти леђа.На крају делиш самоћу с небитнимуздајући се у сан и тишинупред налетом немира, ништиш лажне траговеузимаш празан лист папирада кренеш с краја ка почетку.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 99II.С новим удахомпипаш границу ослобођења умапијeш своју крв не би ли ти кост преживелаимаш сећање које не престајеи знаш да: победници пишу историју.Твоје је да се испишеш из књиге животаили да треснеш руком о сто и кажеш:не мирим се с оним: само да смо живи и здрави...,смрт упорно лајене дам јој да ме победи!На крају окрећеш лице Творцушаље Ти видне знакекоје си овога пута правилно протумачио:ватро, заборави на ветариза сваког пада треба устати и ићи даљедо Богочовека преко човека.Пут је далек, све зависи од тебезло се побеђује добротоми све је у намапочиње и завршава - Трагањем.

100Марина Жинић ИлићУЛАЗАК У СВЕТЖивимо од крста, славе и живе речипишемо различита писмаразличитим језикомкоја се упућују на исту адресу.Досећамо се старогпридавањем нових момената.Идемо корак по коракукорак с временомпо трактату Гора и Водаверујући да је будућност тамогде нам очи не досежу.Уласком у Царство Божијеи време сазрева.Ко се примакне Хамлетовском у себико уздуж, кад сви попреко, мајстор је...Треба пустити друге у правцугде стварност клизи кроз прстеа остати чврсто на земљикао локомотива,премда неки ће рећи:једе бунике, отео се из камена...Ко је стамен у вери, гледа монашкиизнутраслужи и чека прилику да се отворевелика врата.Да се пређе из малог - у Велики свет.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 101АМАНЕТБуди добар, често чујем!Чистог срца будно семе!Да те памте к`о Човека.Свему краја, сваком време!Сунце веје, месец сребриБожја воља земно свлада.Само грехе с душе спери.Усправи се - иза пада!Ред молитве, благодати...Из недара опрост крене.Дижи чашу од старинахрабри људе, простор, време...На саборе век се путипред кандилом света вода.Обожуј се и умножујод праха си, у Господа.Кроз тишину, низ доловемеденице пчеле зуј.Кад све прође, кад се вратитраг светлости опет снуј.Ка Ризници пуној Тајник`о намерник Исповеду!Хрли љубве, певај сводуСветосавски хлеб и воду.

102Марина Жинић ИлићРАЈСКА БАШТАКад из нигдине запутим се тамоу цваст маховине, зрна и прашинепреплетом сунца, истока и Ликака самоћи већој и жубору светомсеобом крви, сузица и крикаигривим ходом, са хлебом у винукрајем дана, кајањем грешникапутоказом, где срца великапрестаће све овде, трошно и гинућегунђањем ветра, што не би сванућеоно по задатку, купљено, продатооно с безизлазом, где се купи јатос укусом немира и дволичностис паукових мрежа, страхова, гордости...,с олтара отпало покајањем звонасамо нежност биће, сунце из еонапрестаће све кише, вратиће се снагаса мном бићеш и ти, нека лица драгалиће воштаница крај имена већакад вапију земни, у ритму споромјезиком мисли, крени за одговором.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 103БЛАЖЕНСТВОСве треба учинити због заруке Царствасићи у корен бића - до јединственостипроћи кроз своју поруприћи са чела лепоти,пронети своју узбуђеност и крвпод којом срце посустане.Допустити да громови колутајуосетити изнова нелагодност и болдоћи до тачкегде се ум показује трајањемкоја ће се тек открити иза метежи.Пре апокалипсе.У самеравању света, кроз поезијуватра не престаје, вуче у рајски хлад,у кружно поимање света.Преображењем се долази до блаженствачаробњак напушта преварену сузупрекида се веза између звери и човекапрашину односи космичка рекасви ратови завршени у себирађају нову мисао.Да нас ништа не удаљи од Љубави,Христове.

104Марина Жинић ИлићМИРЦвет је алергичан на зиму и рушевине( поготову оне изнутра ).А градили смо и падали, тражили лукуздравог разума и нехотице - место за живот.Прошлост је оскрнављена лошим навикамадрхти под тамним мрљама дворова, владаракумова, друмова...Лудило се шири - као воњ.Свет се свео на кукавичлуки све се свело на позивнице,кренеш ли на концерт, у дворану, на парти,за кафански сто ( ин је обрнуто од ни ).Ово не би прећутала ни моја баба, Петра:„ Чега се паметан стиди - тиме се луд поноси...“Мени је пак дража тишина, кажем ближњимавидела сам себе ( пре и после доласка )преварену, омађијану, обавијену шаренимлажама, затрпану туђим бригама, јеретичкимкњигама.На себе се мање освртала...У часу скинух сав терет са плећапредадох у Божје руке и себе ( и свет науке )и Адамово ребро и Евину јабукуи дечију луку. С Христом ( руку под руку )зидам мир, на коме ми завиде.И сада, и у варљивости,напуштао ме никада није: мој Анђео,Чувар.

ПИСМО ПРИЈАТЕЉУ...Драги мојчујем о теби и ово и оно...ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 105Имаш ти снаге да све пребродиш!Јачај на искушењима,крепи се афоризмима и воштаним словом.Свему је и свима потребно време.Деца су увек на првом местудок се не изведу на пут.Пази да те посао не прогутавелика је то аждаја, а посао није живот.Мудрост решава дилемеи долази с годинама.А ја... прогледала, умивенакрећем у нови почетакуметност ме држи( а не љубав земна ).Бог у срцуиз ноћи у дан.Велики пријатељи се никад не растају.Отишли су од нас, само оникоји нису били.Вребају ситни и мали.Знаш ти мене, идем ка Суштини.Знам је тебе, тражићеш ми руку.Ако те не стретнем, негде тамото је затошто смо овде слагали мозаик вечности

106Марина Жинић Илићзадржали сјај у окукога се и ноћ плаши.И... не причај многомогу те погрешно разумети.Не ради мало, да ти се руке не улење.Пливај низводно, када ти прија.Некад покажи и зубе, јер,људи су охоли...Ево, данас стигох да ти напишем писмооткуцаји била трепереза све добро и живо.Не пијем виски, нити пивопокаткад чашу карловачког винада се срце разгали.Питаш, шта ме још весели...Најпре сећање на оца, ливаде, фруле,рано воће,жубор потока и сеоске приче.Тамо се често враћам по мир и мало снаге,удахнем па наставим.Испод дуда срећем се с дедоми с херцеговачким преломуз којештаи бабину питу, са дулеком...Сад сам поново детекоје гледа сунчано и милоиз чисте душе белину сипа.

Питам се како си ти, где си...Јеси ли се умориоод краја и почетка.ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 107Не жури, стварај лагано, дишипричај с тишином.Троши живот упијајући сваки трептајовог, чаробног света.Прођи између редовазаобиђи димне завесе и лоше манире,да ти се не насмеју.Најлепши је осећај кад си сам пред собомумивен и бео.И...једи црни хлеб, ма једи док можеши љуто и слано и уштипке и чварке.Доћи ће време кад ће нас прогутати календар,па ћемо се претворити у биљке.Сваки дан мисли о лепом,сањај, маштај, певај...Смеј се и плачи, кад ти дође.Оде лепо, а и оно прођеи тако у круг.Ти си мој друг и ја те волимбар сто кругова, више од свих.

108Марина Жинић ИлићПСАЛМ БОГОМАЈЦИЗалуду скупљам мирисе по којима памтим вековеземно је поље големо, камен је заспао с месецом.Кораци не могу с анђелом. Сама сам често са собомп`јане сам часе будила, Псалм Теби не нађох.Одавно пластим непреглед, а све мислим доћи ћеизворник светла зацело, Твоје реликвије видети.Небна ће зора устати, вино ће с небеса пролити.И опет биће кајањем и опет надом, опростом...,то мало у мени велико, очима неба злаћано.Залуду бојим ливаде, утишам разговор с травамамисли се нетрагом распашу, нигдином боли нестану.Олистам крхким одјеком, разгори жаром огњило.Убије прерод самоће, када се с Тобом не срећем.Осмех се усрци освитом, за године што су вределе.Похитам морем бескраја, бесмртност саму да сретнем.Немушто јутро, крштено, светлуца дану колевке,под језик зађе тескоба, никуда даље од Тебе.Све су се боје смешале, у мени лепоту проричуједва се видом довидим, дочимам речи несвеле.Клекнем пред Тобом, Пречиста, ветар ми трешњеобере. Где год да кренем оклевам, повратак слутимГосподњи, Псалм Теби не нађох.Талас у срцу разбијам, да се на звезди сретнемо.Заклоним се сламком истине, усним на игли тишине.Ветар ми укроти молитве, мрешкам мехуре водама.Певају зовине свирале, да крену звона велика, да себеу Тебе узидам.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 109И опет слутим повратак, опет Христове дозиве...Опет ми сунце заискри, заветне мило казује,често се у Тебе закунем кад доброта плеви пољупце.Време невреме превеје, одсјај су вечни дукати.Ако се у Тебе улијем, бар једним јединим жуборомса шапатима мојим остаћеш. За сркут туге бићеш минајдражег зова утеха, за помилуј Господе сверука,за боле зарна крстина, под којом крчаг `ладује. Љубав јемоја залудна, ако ми снутке погасиш.Лутам кроз магле безречно, тражећи тајне даровеза Твоје свето уздарје, за оде ниске бисера.Берем ти цвасти ливаде, пчелама осет уклањамда нађем прелив за слово, у сваком трену да јесипретворена у шапат вечности.Безброј је судњих година, ћутње се у дах улегле.Жир је на храсту сазрео, сати су веку тумачи.Дуго је семе нежности паук пролећа расплео,славуј дршће с врбама, повратак пролећних немира.Твој трептај довољан је, да таме хоризонта покоси.Срне су у походу рањене, издишу облаци гранама.Са веђа бежи откуцај, Фрушкогорје росом оклева.Хармонију за рукав ухватих, процед млеча из сете.У себи нађох пореке! Залуд сам свице и претке!И целу себе преорах, благодат капца с тамјаном.Псалм Теби проклија.

110Марина Жинић ИлићОЦУ СРПСКЕ ПИСМЕНОСТИНије прошао поред речикао ни поред тебе Студенице,имао је хранилице за све птице,и дланове за жуљевеи брегове за кораке.Имао је Милешеву и настојбеу одслику Хиландара,у очима своје ђакеу времена несустала, дан без раке.Имао је брига безброја у њима звона стараи трпљење и падањеи дизање крај олтара,кад Сербиа беше земљанар у недру Симеона,кад подоји видик Аназа Лазара, Милутина, за Душана...Кад реч љубав узида сеу зидине вечног дара, сред Врачара.Није прешао преко међеда себе није преломио преко колена.Имао је и вретена и времена од имена,квасац душе, знојне веђе,кад се кида, тањи ткање.Ај, што беше нек се памтиу мислима, у делима, да се вратипоимање,кад загрми и кад сева,пупи завет целом српствуисторију Сава пева.

ЧУДОТВОРЦУ ОСТРОШКОМПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 111Проћи ћу самоћом кроз свој густи мракобрети се у Твоме крилу, меком као свилаТи ћеш ме сваки пут утешити истоа ја ћу расти у себии заливати дрвце сузама надеверујући у боље сутра.Кад год будем палаТи ћеш ме придићи светлошћупрошаптати нешто утешно,док не потече жуборсрце и ум откуцаваће у исти махдах љубави на путу вечности,укорењен у мир.Потом из истог корена, миомиром цветапотећи ће лепота занета,наши кораци и врла дела остављаће траг,за којима ће путници и децасве док не заклопе очии потече бесмртна рекачудотворним путем да пласти грехеи душу раздрагоривином, хлебом и молитвом.Проћи ћу самоћом кроз свој густи мракпоклонити се Твоме ћивотуа ти ћеш пожелети да живим без жељаја ћу сваки пут помислити истокако си већи и бољи од сваког пријатељаи нећу одлазити, изнова се враћам,да премерим - колико још до живота.

112Марина Жинић ИлићМОЛИТВА ПОД КАМЕНОМСветом Василију ОстрошкомГосподе, Твоје су дубине несагледиве! А висине недостижне!Твоја Рука водиља за велике и мале! Пут до Тебе узак је и водипреко светионика. Сваки тренутак посебан и посве драг. Почиње изавшава са - Алилуја.Данас се сећам Тебе, Свети Василије, верни слуго свадби и опела.Уз реквијем за душу Име ти пријања. Чежње се смиле и растачуТајне, под острошком стеном целив и за Јуде. За сваког искришаСјај пурпурног, неба. Доходи и отходи Тебе будног грле. Мир у душизаливаш и пружаш, на молбама услишујеш жеље.Пре свих стигнеш, а потоњи кренеш, на уздрхталој капишто из ока лине. Ко те грли, ко ти често у походе дођепробудиш му зрно свезнајуће, те се и сам гором осоколи, надрекама сунцем пресијава. Над таблицама Мојсијевим утраја,пренут Чудом, на мрви милости Божије. Разгреховљен, насмејаноглица, радо слуга стаје пред Господа.Мисли навиру... Колико је лета кораком неповратанадвисило таму, колико обиља дошло с благородом...Колико срна клекло под Твоја неугасла звона, упијалоодјеке из реке шапата. Одгонило бриге, несанице,нарицања и срицања клетве. Колико се мајки у глуво доба умирилосмирном и крстом Имена Твога. Колико пастира засвирало по тактуТвом.Данас је упаљена још једна свећа за Тебе, за све који суходили усправно и смело. О врело, врати нам снагу,молитве услиши. Љубав у срцима да изнова врије. Ништа се таконе осећа и не враћа као моћ живота проживљен Тобом. Игру коју језапочео враг нек стане, пред сатом кога лечишод Заборава.Господе, Твоје су дубине несагледиве! А висине недостижне!Твоја Рука водиља за велике и мале! Пут до Тебе узак је и водипреко светионика. Сваки тренутак посебан и посве драг. Почиње изавшава са - Алилуја.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 113РАСЕВИСветој ПеткиПлете недоплетеничим је стићи.Ни пољупцем хвалени веслом речи.Тишина је благаа мисао строга.У мирис гозбензанос расте.Задани, заноћивидик и бистрик.Жар у зеникремен под каменом.Кап блаженстважубор надања.Вечним расејанамолитвом се сели.У раскиву магледозив непрестан.Пут животуа земном спасење.Она ћутиа свети нас Ушће.Згуснут погледпренесена болом.

114Марина Жинић ИлићЛИЦЕ СВЕТИЦЕТвоје руке над Калемегданомдочекују немире.Безброј покушаја и падовау венцима самоће.Наше мале тајнебичују кругове плавети.Траже Теда им олакшаш крилаодједаред, неприметно.Настављамо с Тобомкроз ватру и воду.Уситњавамо време,а Косовско питањене престаје.Окрећеш лице од празнинеу својој одсутности.Ко ће да се врати,да Те очима срца погледа?

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 115БЛАГИ ДАНЖивот. О, како та реч Именом храбри.Звездама звецка и сунцем мије.Злаћану светлост у око уливаУ младост враћа, тугу да испије.Чудесном Тајном у срцу одзвања.Кад се Небо смеје и када се љути.Јачи од ћутње, на пламену свеће.Колач славски ломи и молитву пути.Живот. О, како та реч Именом храбри.Бранећи љубав. Правду и Истину.У празник овај, док се радост зари.Душа прхну с птицом. Ка Оцу и Сину.Уз Боже дај здравља, напретка и мираисписмо по једну. И време пролети.На растанку пољупци за срећу.Име светитеља (...), да се корак свети.Срешћемо се опет к`о лето и зима.На уздаху, чежњи, откуцају причеЛепотом се сваки трен освајаКада душа падне - да изнова ниче.Живот. О, како та реч Именом храбри.Хлебна мрва плеше. У вени је слут.Капља вина к`о Дунав се пениУ ритму Љубави – настави свој Пут.

116Марина Жинић ИлићБЕЛИ АНЂЕОПеном дира, небом свија, преко поља дашком крина.Са иконе разнобојем, али увек непресушно. Из дубина.Чврстом вољом, праском звезде, вером тврдом радиспаса. У немоћи а причестно, одвајкада. Стиже трагомпрвогласа.Изокола, отворено гласне с пута, из тишине. Викомкиша, гнездом птице, развигором...сном детињегневидиша. С часног крста, са три прста...Чекајући хлеби вино. Доћи ће ти изнебуха, да те прене ваистином.Док се молиш и пребираш, није л` црно или бело.Са крилима провиђења свитањем ће и виделом...Да постанеш душом бољи, изнова ће, усред слутње.И у трену неспокоја, на прозоре бљеском муње.Да уморне мисли збрише, безгрешном ће барку. Луку.Каткад сузу и путоказ. Милосрђе... Руку ће уз Божју руку.Вечност спрема и смираје, души горчој од пелина.С топлином и колач ломи. У Име Оца и Сина. Очинските грли Творац, те небеску војску шаље. Извор водеживе сноси, вазнесењем срца даје. Заблуделог вратик Себи, удивљени да истраје. Свети оци говоре нам:Нада никад не престаје.На рамену десном стоји. Крштен га од тада носи.Уплаканом радост врати. Миротвори и узноси. Обасјавагоре, воде... Светлост душе не пориче. Изнова се Духомрађа, нит је голуб, нити птиче. Кад прецвета цвет у пољуи кад пупи ноћна тама, пријатељ је тада с тобом.У мислима, у венама. У нечују ал` осетом: стиже љубавсветог здања. Васкрслога Христа око. Пије сунцеод Постања.

ЧУДО ПОД ОСТРОГОМПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 117Од заборава до незаборава само је кораку сливу свезнајућег и опомињујућегодјекивале су речи низ Попово пољемолитве су као жито раслесклапале се очи пред дубином:Светац Василије, Чудо под Острогом!Ближи звезде сред угарка ноћирумен јутром шаље видан знак,узима за руку грешника и времеумива га капљицама наде и одводитрагом непрекида и истоветности.Подно стене чуда разлиставау крстоликом погледу никад саму круни језика проповедапремерава зденцем, Богом дани утраја за спас душа, с виком сунцапод непцима и веђама.Назире се вода оздрављењатихи шапат векове прекрстипосланице низ грло потекуи ништа се тако не осећаи ништа се тако не узвраћакао моћ живота, над ћивотом.Румен крене немире да косиазуром се украшују трени, сузе окамењенеу предворју ватре затрепере срећомкад год о Свецу умивањем душе,скрушено се ћути, тражимо велике речи,а изговарамо: Слава Ти и милост!

118Марина Жинић ИлићМАТИ АНГЕЛИНАТиха, смерна водиља, одсевом вечерња и бдења.Исплаканим јутром зађе у слутње, чекања, успења...Мир проспе по зори, врати сећању врелину.Крушедолском руком вида, ватром подупире силину.Несанице пахну саме, пред крстом из свете руке.Капљу радоснице, источник испија све наше туге.Траг се на уснама злати, у том шапату правечном.Деспотица Ангелина, у звуку, хришћанском, непоречном.С призмом сунца у недру, књигама, списима, везом...С моштима слепог Господара, пореди лепоту с језом.Трагом божанског дара, по Срему молитвом шара.Децу пред олтар стави, душа уздисајем снатри.Броји откуцаје огња, враћа води и ватри.Уморни, немоћни, болни, презрени, убоги, сиромаси.Ка ризи похрле с молбом: подвигом и трудом спаси!Све ће од праха, праху...милосрђа капљу жива.Богом подиже пале, радост из себе излива.За истинољубљем пође, с онима без смрти, греха иврага. Који пођоше давно и још се успиње снага...Одана ближњем, пожртвована, светодари по дануи тмини. Благодаримо за љубав - Мајци Ангелини.Последњој деспотици Српској, достојној Господње Силе.Свија своје и туђе, недраге, драге и миле. Пије мед и жуч,добија битке разне. Душу лепотом пуни, а дани се празне. Купинањеног ока чудесној стази се пути.Хрли у једноставност...шапат се далеки слути. Речпријатељства, мајчинска, утешна, сестринска, ина...Зрна бројанице ниже, пева је садржина. Бол пред истином клекне,стижу и небеске плате. Мати Ангелина, у трену помисли на те.Духом Светим крепи, зове непрекид и снуј.Погледом неугаслим буди, оживи вид и чуј....У хору с анђелима,усињен и небески бруј: Господе, помилуј!

СТАЗОМ ПРЕОБРАЖАЈАПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 119Граница опипљивог недодиром растепривезује мисао за слово, слово за речреч за делаона сеје ватру, он пресеца пламенгађају се јагодама срца, очима пипају зоругледају једно другом у браду.Потом, седају у брод који се љуљапролазност их осуђујевечност брусисвако им зрно из недра потапа у виноклицом хлеба се љубекаткад смело, заплове у ноћ.Трчећи кроз поља различкамирис равнице и послања враћа у зовколико ко дохвати великог у маломод глагола: моћи, хтети, смети, узети, дати...колико се ко даљином вратиу своју близину.А датост привезује ћутњомпод откосима невидљивог слутња и митпадајућег небавидан трептај на раскршћу ума:„...моја је освета, ја ћу вратити,говори Господ “.

120Марина Жинић ИлићРАЗЛОГЗбог оних пре, због оних каснијезбог оних који одлазезбог оних који се враћају, због великих и малих.Због пуноће и празнине, због одбеглих пољубаца,накупаца, трговацазбог митова и ситница, и због пијавицамогла сам да останем равнодушнада се мимоиђем са свима, па и са собом.Могла сам у неспокоју, проблем на проблемда сејем проблеме и не стајем до жуте минуте,моје храбро решење на врхунцу празнинеИме.Кренух, за Вишим и Бољим.Унапред знадох да ћу се постидети, кајати,исповедати, причешћивати, терет са душе скидати...Због семена што је клијало у мениодлучно кренух мислима и жељомодабрах изнова: лепоту, чистоту и мир.Кад склопљеног ока заћутим, да одем даљеод звездапретечи јаве и сна, у простор давањаокупан звоном ведрине и милостине осврћући се ни на штадишући за врат белини папиракојој се још увек клањам.Ја, птицом осокољенас довољно разлога да останем Божија и своја.

СВЕТ ЧУДЕСНОГПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 121Поништи грехове, сујете, кобистрахове, падове, патње, поринућаболести, несреће, губитке, празнилона ватри спали лажи и лажнопретвори у прах, све то и огорчењакрадљивце времена, прошлост и будућност.Учини напор воље, поштуј законе: опраштања,узимања, давања...ни мира, ни среће без тога, јер:Бог је љубав!Приђи страху, као зденцу окасваки мучитељ је и учитељимај поверење, све предај Господуишти савршенство, живот и радост,осведочи истину, уз сталоженост.И нека буде Воља!Живот је игра која се држи правиласвет Чудесног у теби нека се рађа:„ Како Сејеш, тако ћеш Жњети “,на Зло - одговарај Добротом.Има једно место, само твојетом извору срца, дете радо хрлискини бреме, пробуди Царство,и све твоје - благословено биће.Веруј закону милости!Бесконачни нуди путеве разненишти стазе и богазе, да по њима неук ходи,уз праведност и божански законМудрост не греши и не касниса Господом је све могуће:„ Куцај и даће ти се “.

122Марина Жинић ИлићРЕЧ О МОЛИТВИАпостол ПавлеУбра сунце са рамена`Лебним се пољем окитиПопи своје гневноНасушни хлеб и водуСазвежђе окади миромИ звоњавом.Подвигом се закитиУ сусрет пепелуКамену у пра почетакВени у крвВатри на просејањеЖивотом без смртиС новом надом, ЉубавДоврхује.На путу за ДамаскОд све љубави, до сјајаСрете Дух васкрслогИз безброј смртиЗакорачи у све радост.Ураста у срцеОчишћено од грехаПчелом узлете.Светлост га повиДа васкрсне у тебиДок се надом надишИ вером спасавашОд поринућа.Четрнаест пута за грешникаЗа апостолаИзраста словом

Из сваког ока посланицеГлувилом уђе у звук.Забринут или немПрисвојеним страхомПостаде својУсињен у Господу.И пође камену у прапочетакВени у крвВатри на просејањеПут хлеба и соли.Да вечнује Богом.Уђе вером у благодат чудесаДа спозна себе.Из безброј смртиУста из грехаНеисказаним даровимаДа светлиКао награда за труд.Сунце благодати грануДа расатаниИз низине у висинуПонад речи, повиш` ума.С надом и уздањемДухом мудрости.Дозва ОткривењеОбасјањем вечностиДа се Љубав славиТворца да познамо.Безброј пута падеАли не оста у падуСрцем се придижеБрскутом жита и траваЈауком сећања.ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 123

124Марина Жинић ИлићИзроди се сенком.У познању свомеДодиром болаУ Мајчине рукеПотече словом Јеванђеља.И не заспа кад пупи данИ отиче ноћКад прелива страх.Камен греха се обрушаваНа врхове живота.Пробуди у себи свицаИз незаспалог животаБлаготочне мислиПосла у ноћ.И раздани на путу за ДамаскДа Творца познамо.Поново се роди, и глеСенка тескобеНеодањено у словуЗаватрено у окуУсеком у сан.Умива трајањемДа се Љубав слави.То византијско плавоУ његовом ликуРомонито и благоВаскрсло из исконске лепотеДаром изниклоПроникло у семеЗачето животом.Мери густину Светлости.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 125Врца бдењеБлагопитне речиБезмерје ките.Ево га у сваком и свемуЉубављу расте.А у срцу Љубљени.Неизрецивог ли часаИде с поуком„ Где има љубавиТу се све може поднети “.И зачу се реч:Од моје гордостиДо СвељубавиМало је.Искра светлостиу сусрет пепелуУронула у бескрајКао растанком од тела.На коленимаДуша се самилоснаСабира и расипаПо булеварима прошлости.Бејах фарисејИ гонитељ ХристаБио сам Савле, био, као ни један.Од светлости падохДух се огласиСветим Духом прогледахОживех Христом.Да светим Име Господње.Да светим Име ГосподњеТебе да приволим ИстиномСебе да заспем надањем

126Марина Жинић ИлићВреме у срцу да заватрим.Око да сунцем прогледаОтврдло срце да заспиУ крилу вечности.Оноћило растера тамуЗа кап Милости, Радости...И би трептај лепотеДа пробуди срцеДуша да крене у висине.Реч о молитви.Сваком би, а не би исто.Пут хлеба и солиИз мајчине рукеУ раскиву бола.На славу велике тишинеНа гозби, с новом надомЉубав доврхује.Свакој се години раздалаКао кошуља ветру.За мирис трена, тесна за грехУ мливу сећања - Посланица.Обраћа се молбом СтвараоцуУ познању своме.Сплетена у муку певне бројаницеОста смерна слову ЉубвеСвака реч укори стварност.Чекају је двориА двери отворене ћутеНа кидању бола.Век ми овај на рамену.Каткад мислима говориПотом оћути тишинуНеодањено запева у слову

Окруни дан сећањем.Срцу искричава, неисказу малаК`о цвет литургијеЗбратимница, мелем за душу.Снага за бол.Као и увек, у свакомДок Господ по мери трудаБлагодат не да и не обасјаЧудесном светлошћу.Да човек сагледа:Истину, Правду и Живот.Усињен БогуС питањем откуда и кудаРади чега, постојањеИ тако редом, понајчешћеСузом и молитвом.У срце се усељујеДуша да векује с Богом.ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 127

128Марина Жинић ИлићСАН О ХИЛАНДАРУУ Хиландару законачих, с немерљивиму простору и чуду расплинутог века.Огреја ме крв, уљуљка вода,уље из кандила, разгори плам срца.Са рамена десног, у плавет, Анђео полети.Како ли је тек свецима, рањеним мајкама...,док ничија деца походе тишину.Селе се невина, од немила до недрага.Да бар свикне око, кад не може душа.Косовска слутња, к`о ветар пустошисвојим шкрипама прецртава кости.Бич силе не стаје, подозривом хрлимењају се људи, одлазе куд камораб србски никуда, на кућном је прагу.Дочекује госте с пером и добротом.Три живота у један, да се с муком сажме,да се човек сретне с пепелом белинеи сто би му лета, за то било мало.Вир суза мојих и мог Текеришаули се у бунар српског Светитељаод светлила јаког, авет се уплаши.Мило сам газила, земљу Хиландараиверје ме зближи с Душановим царством.Стварност сан покида, у Белу недељу.

ТИХО СЛОВО ЉУБВЕПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 129Као у времена апостолска, с љубављу, чистом срцуи зидови се размакну, на крилима Исусове молитве:„ Господе, помилуј ме, грешног “.Рађа се јутро и вече, од помисли, речи и дела, нижу се молитвеносећање и бдење. Господ управља коракедуше, у неодвојиву нит веже, небожитеље и земне.Осећање унутрашње радости држи велике и мале,све, који нехотице прилазе ка Лицу. И кад нечастивинашаптава и кад се горде часи, кад сујета плави.Кад греси косну срце надуман благошћу теши, бодридаром трпљења, одева ризом врлина. Спасава од непријатеља,видљивих и невидљивих.И нисмо сами, с нама су Господ, Божија Мати, светиАнђели, Христос је посреди нас. Прожимањем молитвене остајемо без утехе, ревнујемо попут птице.Расејан се трен за сунцем окреће, тад молимо за онекоји вређају и гоне, чинимо добра онима који мрзе, благосиљамооне који куну, љубимо и непријатеље.Изнова, сузе покајања лијемо, идемо кроз своју таму дохрама душе - спасавајући друге, а понајпре - себе.

130Марина Жинић ИлићОј, Карловци, месташце ми драготу ми звоно, а ту ми и Бранкоу тишини беру слова цвећегде се земан са небеским срећету се и ја обрех на видикудуша ми се претаче у слику.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 131II.МОЈЕ ЗВЕЗДАНО НЕБОИ плачем и певам и небо се круни, на молитви Отаџбина расте

132Марина Жинић ИлићУМИВАЊЕ ЛОГОСАКад преживиш самоћу, јачи си од каменани ране више не пеку, ни трава руку не кидачело се не љуска, очи одводе у мирдуша се кораком претачеуздрхтала планета у трен постаје вечност.С оне стране зида лете усправне главетвоја и моја рука силазе с оловног лукаоткључавају наду, мудрац умива крв логосаводи најжешћу битку за исцељење.Ујед и моја жеља додирују се и садна трпези птицау истој равни с белином пресовано биље и сатказаљка исисава ноћу кругу ватре води се љубав, као у добаЛазе и Ленке.Бело избељено, црно још црњепо вери се раздвојише они што прескачу мракподметнуше месо и кости за век,сажимају небо и земљу у сводод смрти пуца глава месеца, падају капидо уста жедних допиру сенке, којима те будим.

НИШТА НЕ РЕЦИПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 133Отворим прозоре ока и гле: ухватим рађање новога дана. Живот секораком пружа и реч ме прену: Не, ниси сама.С тобом су: Господ, звезде, твоја деца, свеци и преци. Окрећем сеТеби, душо: Само, веруј. И ништа не реци!Разгрћем магле света, потом оне с Балкана. Загрлим Србију моју,ставим је на сред длана. И сунце сиђе на шаре. Чекамо буба -мару, лептира, птицу.Зарна светлост да кане. Анђео се однекудјави. Усне бриде од среће, милошћу окупане.Кренем на Тврђаву рано. Дунав ме у стопу прати. Фрушка Горасе спрема, опија додиром тајни. Свратим у Карловце Сремске,напијем се воде и мира. Звоно ме далеко буди. Зацело, усредсвемира, водимо битке разне. И ону од Запада и Истока.Затворим прозоре ока. Склањам их од великог рата. Уздам се управду Божју, стиже небеска плата. Размишљам о томе још поласата. Ако их моја љубав не помири, шта потом и даље. Одједномпразнина неста. Сан ме опхрва, важне ми поруке шаље.Отворим прозоре ока. Милујем снагом зору, душа ми пуна и чиста.Урастам у плавет неба, срце дозива Христа. Збогом незнањерекох, хоћу доброту, лепоту, мир и песму...Нек оду нишчи, звери сизворишта. Обара ме љубав света. Не треба ми више ништа.Прислоних главу на раме Оцу. Упитах: када ће нестатитама? Хтедох да дознам још нешто, али све беше земно. Са мномсе побеђује, дете, воли неизмерно. Мој погледје у твоме и зато лагано теци. Окрећем се Теби, душо: Само, веруј.И ништа не реци!

134Марина Жинић ИлићКУДА ЗЛАТОУСТИ КРУЖИВи који сте били, који сте и садаи који ћете бити, ма с које стране лепотечекајући предах - постали сте дахизмеђу десне и леве мождане хемисфере.По вашој маховини и ја ходимсклањајући поломљено грање, покиданетрешње,разбацане стаклиће и луткарске четкес вашег путагледајући вас у огледалу истинеодакле сте се пели.Kуда још кружи Златоусти.Tамо где су кркљала грла заклана у крвивијоре се заставе и вире споменици.Hикад заборављени и никад остављениу Солуну, на Чегру, Кајмакчалану,Текеришу,на Мишару...Ви задњи и први, као цар царуживот дадосте за крунуда испред вас мирно стојимои док вам о празнику палимо свећеоблак се креће.То јелеци, обојци, опанци, војничке капеланци којима се време реже..,непријатељи беже, кад изговорим у себи:Мир анђелима на земљи и небу...И Ти у гробу, јуначе: мируј!Господе помилуј, Господе помилуј...

СРИЧЕМ КРВ ПРЕДАКАМесто брушеног погледаопет рат у мени, Србијо.Не желим да те изгубими Бог ће одогзо, по други путвек без нас, био би мртав.Кад год зажмурим, чекамне би ли те поново среланаталоженог праха у очарањукрунисањем двојнице, раја.Бежећи од несанице, страхова.Колевка има намеру да путујепесник словом кроти птицуоко ће језеру примаћи свет.Камен да изгубим нећуприкованих руку за бразду.ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 135Ти си мамац за васкршњу речдодир Византијски плавог.Поп, учитељ и лекар уче меда кренем смоквом у листдо будне куће анђела.Спремила сам ципеле за путпретресла руком сламарицуставила у џеп хлеб и коцку шећера.Време је, жиг... смутно доба...Да га обележим крстом са чела.

136Марина Жинић ИлићОСВРТПостали смо туђи, сами себи страни.Одвојили се од Творца и од првог Слова.Зашто се чудимо шта нам се дешава.Тамо иза: и Она и Ова.Нико ником више не верује,свако сваком понешто подмеће,још кидамо латичице среће.Увек на удару, на ветрометини,у таборимаизмеђу истока и запада.У понеком још вера, љубав и нада.Многе као болест захватила зависти неслога.Увукао се неки чудни немир,опхрвају муке и тескоба.И докле тако. Да станемо или кренемодаље... Или да се без борбе предамо...Имамо ли права на издају?!Да кажемо: ево нас на крајупа ти с намауместо ка рају - у провалију.Кажем ноћи, а кажем и дануви сте моји дланови за молбу.За молитву пред раскошним небом.Да се Оцу здушно окренемо,свему што нас за истину веже.За корене, што из ока беже.Вратимо се пољима и стаду,звуку фруле, природи и води.Тамо где се некрштен крштава.Где грехови падају к`о трава.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 137Вратимо се благу, што из фреске сија.Некој топлој руци и срцу доброте.Док нас земља држи крајичкомлепоте.У песнику нова реч се рађа,опасује стазе и богазе.Да се грешни на време спасемо!Да нам срне трче по зорама!Да се деца са сунцем рађају!Једни друге, Богом да волимо.Да видамо неке старе ране.И да тако пркосимо смрти,развејани звездом и животом.

138Марина Жинић ИлићЈУНАКТвоји су очеви и оци, бранећи се десницоми снагом, освајали део по деода би сад ти, по драгом српском пољу ходиоучећи прва слова, док те траг милости водио.Настављаш, где су стали, дете си, бићеш човекпроносиш своје цело, носићеш гене довекпутоваћеш кроз градове, села...,бранићеш срцем: кости, ризницу, колевку,опела.Низаћеш блага душе, која сачувати требабуди ми први у свему, тако ће теби дедао теби бринуће мајка: чувај се, мушка главо,а кад се време жести, нестанку кажи: здраво.Говорићеш и даље верујем, надам се, волим,хоћу... док је пламичка свестис Богом се све може, на десет заповести.Чућеш хвалу и славу, Оче наш из нутринесрећа не долази сама, радост проноси Име.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 139МОЈ БЕЛИ АНЂЕО КУЋУ ПРЕЛЕЋЕМој Бели Анђео Кућу прелеће, крила мумуком натопљенапа вуку доле ка земљи, пијаној од суза.Из дана у дан, од Соколице до Газиместанаод Грачанице до Сушице, од Призренадо Љевишке, не зна куда би пре.Зову га старци, посрнули, деца,птице, кућерци, живеж и ждрали, чекају војнициу чудном строју...Велика Хоча, манастир СветихАрхангела, Зочиште, Ораховац...Он из светлости, лицем пред Смрточи му пију незнанци, спремају колац...Купа се у зноју да сачува роднуде му брод, да крене на другу обалу...Он се насмеши и прошапће: сто му куладо Девичанисмо дотле дошли, да се продајемо.Знамо ми ко колико вреди и настави свој кругима дуг, векове испред и векове изакад стигне до Високих Дечана, већ се огласилаПећка.Мој Бели Анђео Кућу прелећесваки му брат који га срећесвака му сестра што му ране вида, са лицемокренутим сунцу.Молим се и ја, да ме не изда паметда се окренем од себе.Не знам тад, куда би с почетком без крајаали знам - куда би ме одвела - Издаја.

140Марина Жинић ИлићСТОЛУЈЕМ ПОД КРИЛИМА АНЂЕЛАI.Коме да кажем да сам своја на свомеда имам кућу од небаи орах од светосавске браздеда још сањам сунцем истоканеке крупне снове и ситне речи.Сањам под звонима Дечана.Да сам рођена у земљи Истока, овдепосејала два зрна жита у Бачкоја потом отишла птицама у расејањасобом понела Поцерину и тапију светлости.Пред вратима круга ослушкујем реч Анђела.И коме, да су ме лагали, да узвраћам истиномда бих опстала служим се певањем траваосећањем мираи молим да не престане шапат ветра.Док жита молитвом расту око Ђурђевих Ступова.II.Коме да кажем за моја утихла кандилаза неслогу и преваре боласа собом се јесам измирилачитајући псалме из невидљивих уста Христа.На уштапу месеца још цедим мед словаза неку нову књигу и причешће пастирана путу од хлеба до Лазара.Коме да кажем у прам магле за језик одсечендим над Равницом, за сагорину кућеотрове бачене низ цветна косовска поља.Пред гробовима из пакла излећем из себесустижем глас и руку Трећу, на путу до исцељења.Ако још није касно код Господа.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 141Коме још у своме слепом ходу, за лет надживеликад вода мрзне у очима и вино лије из венакад со сахне на прогону звери и дављеникана каменовању праха, трагом ластиних репова.На ломачи језика.III.Коме да кажем да уместо одјека сланих очијучистим наше реке од отроваживе од мртвих, у врују битакаи у своме мраку молим за спас потомства.Ако још није касно код Господа.Ком грлу, ком уху и оку да повериму земљи Србији, древну Византију рушеозвереним погледима и срцем без Савиног пиргаљубави насушне буде ме ћутањеми светлуцањем лика.Из невидљивих поља и мртвих главас благословoм устајем, иза речи и споменикаурастам у небо, земна без памћења.Чисто срце приносим, два језера росе из очијуи посве сама, остављена од свих и немамолећи се да не продају изворе блага и водестолујем уз Анђела.Ако још није касно код Господа.

142Марина Жинић ИлићПОМЕНИ МОЈЕ ИМЕ, ОТАЏБИНАТамо је бол, униз и смрт, овде те чекаиме и домзуб испод коре земне, утабане стазе светих,у ломостанеш ли непредан мраку, непродан свемуна иметку срца, свој на свом.Кљунови црни отаџбину крате, њихови вуци,јагњету твомовде те крило са небом спаја, огњиште, чедо,божићни домпресељен у време тражиће ти гроб, тамо сисужањ, губитник, роб...Сунце туђине сетно греје, ни месец нијена небу томљубав удара јаче но гром, лептиру мирис,пчели је цветголи град не пуни душу, овде си јутромзаносно леп.Поља сунцокрета оку хрле, свитак је векусведок и лекхрамови срца сричу наду, крст на грудимаодсјај и Богтамо си слуга укуса горког, овде ти млеко тишине,Острог.Тамо те памте облаци тамни, у процед сузе,утеха на крајуовде верујеш, хрлиш ка рају, крстиш се три пут,уз Оченашуписујеш у време смисао, глас... небо осутозвездама, спас.Мрва је већа од изобиља, камену дража кита смиљатамни вилајет тражи слугу, птица си овде,прелећеш дугу

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 143за име века, за име света, чувари сећања,рад детета.Овде рађа бундева и шљива, звезда ти сестрасред сивилахитну ли туге, ватра се буди, овде те твојгрли и љубиовде су пољупци што мију свет, мудрошћу човек,молилом леп.Санане мисли извор су санка, одакле извиренепрестанкапривид је тамо, празнина, бука, дукате нижевражја рукаразлик је видан, у претег вуци, тамо су тупи,бестидни звуци.Тамо ти душа војује сама, дамар искона,појило данаизгор закопан где је зденац, овде, пропланком,жито и венацсве изнутра што те пије, Један у Тројици,зари другачије.Везе сјајем срме по свили, овде звоном драги и милибескрај у сусрет, са самим собом, лаконог корак,зачињен боломи док поје литургија, васкрсаваш к`о земља Србија.Буди јој со, приљубљен уз храст, тамо без загрљаја,понор и јазтамо те маме уста од кармина, знају очи,они од давнина,све ( без хлеба и вина ) и није Истина.

144Марина Жинић ИлићЗЕМЉА КОЈА СЕ ПАМТИСрбијиТи су одувек давала ливадеса звуцима танкогласне фрулепашњаке, стада, поља и виноградети си опраштала, веровалау скуте своје примала, за слободу гинулати си анђеоским крилима махалаи бдила и бдила.Ти си љубила оком са иконети си зауставила смрт очима херојарукама од непрегледати си немире пластилаи косила и жњелаи селила ластавичија гнездаизмеђу два струка босиока.Ти си везла и плелаи ткала срцем исконана тебе су наслањали уморети си у сомот и свилу увијалаветрове кротилау колиби кондир месечине захваталамлеч биља пила,чеда медом храниладаровала сина за војника.Ти опет стрепишопет прашташ над колевком душесеме пролећа ничешнаучила си да трајеши када падају малине горенаучила си да растеш с купинама душена замасима ветрењаче.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 145На кори хлеба си гајиладолином Светосавља жедне појилагрудом прадедова грлилазаруделом јабуком, праскозорјеми сновима.Од тебе смо научили да волимода ослушкујемо тишину звука у мило поднеда верујемо, да се надамо.Домовино, небо твоје изнад нас горипевали смо на мостовимана барикадама, на јарболима хтењана заветима поколења...У нама је жеља, к`о жито дозрелане дозволи да страдамовећ да се у слогу закунемооко Божића, рођењем Христовима ти у кору упиши: победити смртзначи живети вечно!

146Марина Жинић ИлићИМЕНОМ ПРИПАДНОСТИУ памћењу си пролећа, именом припадности.У свакој пори длана, живом ватром предака.Одевена у чекање, достојанством словацвећем у грлу јабука и вина.Ослушкујем твоје кораке и кад време убрзава.Моје си друго ја, на путу до Милости.Оба ока између апсолута и релативног.Моја слабост и гордост у тренуцима усхићења.Пре и после чекања, гнездо,одакле полећу птице.Зов звука који се усели рођењем у вене.Пробили су границе добра и мене због њихпожурујеш.Зној пада с чела, сви заћутеу непобедив дан са небом говориш.Скупљаш главе да ти боју вратеона грла силе и почетка.Гроб и колевка у твојој утробимостове љубави дижеш из табана.Да свет ухваћен за сунце, јахаче костију преживи.Да изнова крене руци равнотежеодакле Арханђел муњама силази.Да заставе диже повише очијудок се рајско у хладу одмара.Ено маховине у вину и крвиниз уморе спушта ловце на истину.

ИЗВЕСНОСТ ВАТРЕПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 147СрбијиПогачу на сузи, бесквасне хлебове, на десет Божијихпред иконом и свећом у светове и са мном Ти,у пољима жита, са облутком реке, с олтарима,праговима детињства, великим и малим стварима.Из безличја у лице, кроз оранице до испосницеу питање чему и зашто.И да те није машто, стварност би јела извајане сновесаберем у коло моје и твоје и запевамкајем се, нећу, не могу и не дам.Кад сама са собом остајем, крстим се три пут и молимда Господ грехе окаје, да остану деци чисте стазе услут, све моје сеобе за љубав.Боже, покажи пут, друго ми није битно, остаје да дајем,то што се у недру од греха снатри...,постајем гладна вечног, у гомили бескорисних ствариу теби се родих и старим. Земљо моја, од свих боља,нудим ти нова врата, погледај брата...,траве су полеглеи ја их подижем погледом с Горе.Војводе, војници и море, и сенке под кључ сталеда би нам дале осећај, кад живот бежи од смртиах, те гомиле мале нису вредне твога обзорја и дугесилази плач с руке, непознат глас ми јавља: ви стесведоци историје, извесност ватре у повељама звезда.

148Марина Жинић ИлићСРБИЈА, ТО БОСИЉЕ СВЕТОТвој глас у срцу дубоко одзвањаВида сећања отрова и крвиИсијава светлост, неспокоје мрвиБол разгони и стрепњу испијаНа ливади царској, душом да оживи.Вечно се обнављаш, увек жаром новимСвитком наде, развејаних костиУ шаци ти златни изданци исконаТражиш врле ( људе ) за бескрај животаНељуди те крате: још јаче, изнова.На раскршћу, под обручем цвилишЈекнеш муком да се јутро родиЗирнеш срећом под облак што мириХор анђела с молитвама земнимДа благодат неба, пије народ сербски.Река те снева, разгласа додиромБљеском срме, источног јелекаСви те љубе, речима воздижуКад се чедо са фреском сусрећеИскричав осет низ образе сјури.На јуче и данас, озвездано сутраСнагом Јеванђеља, житијем и хтењемУсправно идеш, до краја и циљаУвек десницом и незаборавомКрстом, вером, вином и знамењем.Стигох те колевко, искром Божје тајнеПесмом камена из глуве тишинеТи огњилом: добро дошла кћериЈа осванком: Сунца са висинеС трошног длана, полетеше птице.

Грудо моја, дарујем ти СловцеНа мир, радост и на просветљењеДа тренутак вековима будеХлеб насушни и кап освештанаНебеска Милост да те обасјаваНа тој ватри, Свемир да светлуца.ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 149Да те нејач са згаришта сричеЗаветом српским што поља озлатиМлад` крошњама багрема и шљиваУмилном песмом славуја испратиУ сваки откос Светосавских данаТрагом Васкрса и Ђурђевдана.У твом недру нек се коло вијеЗа љуљашке, витезове, мравеНек се цветно у венац уплићеОд пупољка преко крсне славеДиљем Пећке, Фрушкогорја, ЦераСневај љубав, љубав нек те снева.Зори зоро, уснулог пробудиИ путника са беспута вратиПружи руку намернику свакомДа се с Богом и са собом збратиРасти Земљо, к`о босиље светоНе дај: име, корен, село, воденицуПодне, трубу, древну василицу...Предано те љубим, озарено, тијоЗдраво да си моја, вољена Србијо.

150Марина Жинић ИлићЗЕМЉО ПРЕДАКА И ПОТОМАКАI.Поредим те са добротомДоброту умеју само они који дарујуДа усрећују другеСа лепотом нетакнуте руже на пропланкуКад помислим на лепиње, јутро, кајмакМоју мајкуНа прве искре сунца, што слете као буба мараНа дланА ми се играмо жмурке, сањамо један, исти санКако ћемо у твојој трави пронаћи детелинуСа четири листаПри том молећи ХристаДа нам подари љубав, братство и слогу.II.Поредим те са мирисом сена, ухваћенимУ пролазуСа првим пољупцем што је пронашаоЛептирову стазуСа месечевим уздама, што кроте рекуГде се звезда гица лепша од паунаТамо где су манастир, поље, језеро и шумаСа кораком војника и чајем у пет.О, како смо гостољубив народ, поносан и лепКао ни један на далеко тамоНа душу и образ још рачунамоНе дамо чело звезде, што нас греје овдеУ крст се кунемо, у мрву части и крило слободе.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 151III.Поредим те са ватром, што лаганоУ камину душе пуцкетаСа благданским колачима, сред Госпојинског летаСа Оче нашима и ћиндијашимаОд града до селаУ теби се истина векова плелаИ још се молитва рађа да стиша тренСаткан од греха,У звуку трава твој кикот, шапат и колевка смехаПонеки поета што бере заветно словоДа љубав од мржње брани.IV.И ови стражари твоји, будни и распеваниЧине те лепшом него јесиКроз ватру би, маглу и водуДа не оду из руке јабукеИ док стари живе за унукеДа се гнезде птице у врхунцеИ прапорци - најављују Сунце.

152Марина Жинић ИлићДА ОЧИМА НЕ ЗАТВАРАМ КРУГВолеше те моји преци давни, дубином чежње што из ока злати,распеваном птицом излеглом у души. Волеше те редом војници исвати, твоје јесте и није, имати, немати.И сви они далеки и ближњи, што су причест твојоммрвом знали, капљом вина твојих винограда, крвљу Божјом грехеокајали. На исповест и на причест ишли, четир` пута барем угодини.И молитве Вишњем редом слали, зарад здравља,напретка и мира. Због јелека, блага, опанака...Чекала ихна прагу сељанка с хлебом, сољу, ратлуком и вином.А шиљкани лаконоге браће дичили се снагом, домесеца. Вајат, прело, моба и преслица... СпомињашеСолунце и свеца. Над амбаром и храстом млађаним.Да умију срце и очисте, ходочашћа чинили су тако.Све што поглед ока обухвати, љубили су својски иполако. Да се бразда бољитком избразди. Да почујузвона, кад преду тишину.Подиже се светлост на истоку, на западу - једну истутему...Сад се моле за своје шљивике и за чељад Савеи Мораве. Да јецаји заувек нестану, да кораци неутихну свет.У трен ношен ветром, док расплиће траве и врбакеи питају се зашто, због чега, колико и чему - спомињући Цер, Чегари Дунавске шајке. Где је амбис и кад ћеосвити?! Неумољив сат пољима кривуда...Има ли те, правдо у човека, или чекаш ону Божју, већу. Питају се, апитам се и ја...Докле, докле... Шта бихдруго, упалићу свећу, за спасење српства пред Мајком Пресветом,у Светој Фрушкој, милом Гргетегу.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 153Тамјан пуца, мирис развејава, отров мрви, прах костију мири.Руним земљу очима кад пада, око мене свици и пастири. Дижемопрост, молбу и кајање. Над устајепред силом нечистом.Све додири истине у Једном, а срдашце нечујно жубори.Предајем Ти, Боже, разум искипели.Твојим путемТи нас даље води, са вешала скини сунце мило. Да сечедо не зове туђином. Да очима не затварам круг.Остави нам мирисе детињства, купине, проје, липе исокака... И слободу сваком ствараоцу. Нека прсти сами плетусрећу. Као птицу, ка небу поведи.Док смо овде земни и у паду, дај љубави на радостпланете. И пригрли свако твоје дете, потајном жељомшто низ грло клизи. Кад застење слово на уранку, некпониру мисли и дела бездана. Отвори врата да побожни уђу, пресудњега дана - Јовановог.

154Марина Жинић ИлићОТАЏБИНОТи си у крви, кости, под ноктима, веђама, зубимау руци и јабуци, у свим страховима, тугамамеђу људима.Као орахова љуска, што се колевци и гробу отвараблиска звуку фруле, звонима олтаразрно си наде за пчелу, што медно ливадом шара.У твоме крилу сан је војника, путника, цара...,дете пред сунце стане, моли пурпур окамајка пред икону клекне, док туку, са оба бока.Кад крену на те злобни, као хијене брже од страхаподижеш руке горе, остајеш без дахана длану хлебови расту, поток у вени зажубориптице прхну из гнездазри реч као бразда и свет у око стане.Отаџбино, на хлебу и вину извидај ранеизнова крени с краја до почетка, под крошњомсрца сачувај бајкене затварај очи века, пале су маске.Хиљаде свитаца у овом трену, моле за мири васељенутвоје класје семена ретка нек угости свица,знамење, претка.Браним те истином, десницом...виномодбрани ме Оцем, Светим Духом, Синомвелике и мале на љубав сведи.ПОБЕДИ !

ПОЉЕМ НЕБОХОДАПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 155Исповест пса луталицеСамо још ја тамо, раскосовљен, кроз паучину распарану тајном.Крај напуштеног прага искона и ђерма у селу. С црвима и гробоми понеком мачком што се путем лиња, с позом од чекања, ситно,зеном, денем нит живота. Кроз кишом намучена поља, рукујем се снеком коском историје, као цар на столпу самоће.Понеком залуталом путнику покажем пут и правац удесно.Пробудим мирисе чекања, отпрхле и бледе, што још живе у кулисећања, украј дуда, амбара и сена. Мирне лепиња из будне вуруне.Груда сира у рукама мајке, упила молитву моје крсне славе. Заиграу њој коло свечарско, свадбарско, паћаршијско... Дубак сучевмислима прогледа.Сипи миро тамјана, гриз наде све ме удиљ гађа. Ничији петаоповиче са прага, гавран домаћин, а на коцу сврака... Дигла се рогозоблаку до браде, расточене бачве вире из амбара.Само још ја тамо, под копитом села, босоногом жељом плетемдоба златно, да се врати неусахло време. Цедим задњу сузу засвитање. Око ничије куће с крпењачом и дроњцима под ногама,листам задње кругове сунца. А месец се улагује.Слину росе чуваркуће, на склупчане зоре - језик јоргована и свилакукуруза. Крст и свећа. Чупнем звезду за кићанку, љуљка надахоризонта.Такав је живот псећи. Неко мора и да остане, да сачуваХристољуби дом од гамади и несоја.Око мене расуте обрамице и дедино крило натеге, бабиног вретенапарче, ветар зачекића са ћувика. Крило слепог миша заденуто уцрвоточину магазе. Чардак се окреће око мене, мишеви у јурњави,дан без видокруга. Нехотице ме додирује зеленкада и ја помислих:нисам сам на овој светој земљи Српској.

156Марина Жинић ИлићОСЛОНАЦО, моје сутра слушајући те данаспењем се уз уске степеницеулазим у дубоки мир, иза сумњи и неверицаприхватам те као тачку ослонцаиз које могу сваког трена полетети.Све друго била би брзоплетосткоја се не прашта потковици мојих годинастрмина би се нужно наметнула круговимау главиводила неумољиво у пад анђела.Време сигурности запечаћено звукомвредно ме премешта с лева на десноводи у откровење, ка сврси и значајуод пепела и воде рађа се ретка уметностмоје уздарје Богу, тиме не престаје.Завичај ће ме прозивати сваки путкад се прошетам именом Божјим од Церадо Фрушке, јер сам највише тукад нисам између истока и западаСвети Сава ће ме обранити Христому хрву Светлости и Таме.

НА ДАН СВЕТОГА САВЕНедеља света, к`о ноћ глувасамо се звона косовска чујучини се камен у реци дрхтии поља небом поскакујугрло се од уклете студи стежегробове преврће неман пустауклесана слова у небо летена трагу ужарених жеља и сноваметохијска магла одвећ густагде ће им очи, где ће им уста?Овде се златном кашиком јело.Овде се лепота мерила словомовде је било, да се вид кратии суза брекне к`о оловоал` кад се српство из пепела винецар Лазар опет на трон ступик`о некад, цар Душан у Призренусеме зверско изгнано из тамеискаће сунца, молиће данеда га не посеку сопствене ране.ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 157Недеља света, Савин данизданци срца увежбали својеу Карловачкој цркви, док свећа жаристихове нижу Светитељу свомесеку испразне мисли и храбрена сваком крају, ето почеткамилују крстом и скуте ширена великом трагу имена реткастојим у реду, међу заблудамаа на видику - очи животакоје ће ме прочистити - Ватром.

158Марина Жинић ИлићКОСОВОУста отварају редомселе се приче.Варају звона језикаватра од бола задрхти.А срце у рукама смислас њим ћу кроз светлостдо живе светиње.Очима је у небесадижем.Од лепоте божур да процветаиз те крви да полетептице.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 159ВИДОВДАНЈе ли то Земља, где куће без огњишта зуре над гнездомбез ластавица, где црне змије под праговима свести, водеубиствено коло.Је ли зора, која убија сузама дан и ноћ исуканим мачем, док сечена пола чело свога чеда, ућуткана устима велике силе, где линијазакопаног српства крије вечна звона, крајпуташу досуђена, где сеуместо божура, бере нова смрт изнад Ораховца.Гледам издалека и све мислим, варам се, разгрћем пепео којисе вековима опирао ветровима Балкана. Око мене сенке, бридКосовке девојке и распукла лазаркиња, Видовдан без главе и срца,на раскршћу истока и запада.Онај исти у ког` сам се клела, о коме су причалидок је мирно пролазила пољем, душа ми жедна ходочашћа.Поредим Јерусалим и Јерусалим, трошим највеће речида ублажим бол, а црнило над Црном Реком , сузе над Хочом,бриге сред Бистрице и туга косово - метохијска.Споразуми посташе правила, а правила нема, сати беже измеђумолитве и неспокоја, реч се у бескрај преселила. Господе, помилуј,је ли то Земља...?!У сусрет ћу гласовима наде, да допричам како се живело натемељу врлина и звука. Вода из Зочишта вид ми врати, учини мебољом. Санак онај, у овом се гнезди.Косово, Божје име, људског распећа. Кад год одем, заувек севраћам.

160Марина Жинић ИлићНАД ТВОЈИМ ГРОБОМЕво у присенку грљене планете, склопљене ти очи, дробишзадње снове. Сустижу те свећом, осетима, цвећем... И земљаномплевом, што ти тело прима. Душа ти се бори, млада се уздиже. Стрептајима чула, пуна спутаности.Оно гласно, све тише и тише. На ласкању, говоркању немом,надирања пев даром се примиче. А ти већма мериш ко, када икако. Извијаш се к врху, посвећеним путем. И суза варничи, окованаледом. Изнурени исход, капља зимзелена.Ту ћеш предах, када оду Велики и мали, и сви други што ти срцембеху. Бесконачни у коначном греху и расплети на диму тамјана.Видокруг се шири, приводи Распећу. Да ти опрост прими Највећи,Најбољи, када мртви на капи оживе.Све у трену и сви: у ватру, воду, пепео, громове... Сви до једног, повечној Промисли. Муње се осврћу, гађају по вису. Онда нехотице,с врховима сунца, с ћуприје, камена, тескобе... и врапци гладнисачекују своје. Да се мрве добра и зла Руком испремере.Сви походи као каравани. Ишчезну и оду диљем распоља. Самоарханђели, вечити сведоци, крај одоре ћуте, над крстачом страже.И војују битку непрекида. Понеко се сети да отпије чашу, докварничи срце зажареног лета. И реч коју проспе, налик сеобама.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 161КОСОВО, КОЛЕВКО МОЈЕ ЉУБАВИОпет ти се враћам на хлебу и води. На сећању што се изпепела диже. Да отворим свога срца чесме. Да ти кажем,шта ме дуго боли. Долазим ти нежива, а жива, да целивамиконе са неба. Да те сузом изнова умијем, привијена уздечанска звона. Од тренутка кад си посустала, као дете од великогхода, у знак трпње ал` и благорода, дозивам тезрном бројанице.Провирујем кроз прозоре Тајне, шкрипу врата манастирских чујем.Док ти врана дно утробе кљује, траве будим гласом праискона.Овенчавам крајеве почетком. С цар Лазаром разлиставам поље.Немањића здања оснажују, пуче крчаг најезде и клетве. И гле Чуда!Несташе муцања. Крупанпоглед одгоне изроди. Звезда намигуша осоколи семе, крвзгрушану са обзорја отпи.Око ти се изнова насмеја. Зуби ти се вером забелеше.Засијаше Призрен и Љевишка. На опросту покида се тама.Ишчилеше немири и боли. Промилеше кроз густише мрави,излетеше пчелице из шума. Оживеше слику старинскогарама, озвездаше векове тренутком. А ти лепа, уздарјем још лепша,уздах срца на прагове стиже. Куд год кренем твојелице на мом, Душан силни, учини ме већом.Пева нада на сунцу расадном. Ишчезнуше оловни кораци.Бесмртност ме као некад пије, к`о дете сам у криоцу мајке,ушушкана сном уснуле звезде. Лепота ме опија к`о вино.Неман оде, драж поста још већа. Слободом се ови твоје Име. Узвикми се са усана оте: Нека живи колевка дедова! Запевајса мном васељенска надо! Учини да љубав искрама се диви.Подигни главу претужни божуре, да се живи и мртви помире.Пробдели смо над сваким изданком. Сваког лета, јесени изиме. Давала си одговоре потом. Бистрица нам избистрила море.Опет ти се враћам, Земљо прадедова. И нигде безтебе, к`о без првог слова. Нек заувек Истина те свети.Колевко древна, васкрсла из снова.

162Марина Жинић ИлићО, КАД БИ...I.О, кад би сјај очију надвисио таму, а усне говорилесамо истинукад би уши више слушале тишину.Кад би се сваки становник Србије бар једном дневно помолио заСрбију и за људе који воде Србију( молитва је најјаче оружје )а свака шпица Дневника ( бар она у 19 и 30 )отпочела са Боже правдебило би више напретка и среће, и нас у свему.Од вртића кад би почели да учимо децу правим вредностима: оврлинама, вери, нади и љубави,о слози, миру, опросту, кајању...о реформи школа да и не говорим( од гомиле информација тешко се долази до суштине ).И кад се не би стидели што смо Срби( најлепши пример Новак Ђоковић ),више би имали себе у себи,више би хвале упућивали Створитељу,свако би радио за шта се спремао,или оно што воли,тада би и свет био лепши и бољи.Кад би скратили беспотребне приче и прешлиса речи на дела,кад би руке више уплели у рад,а кафиће заменили фабрикама.О, кад би људи били људи и свако даосвој допринос за боље сутра, тад би љубав на љубавуместо туге, расле би нам руже.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 163II.У вртлогу страсти и усковитланости емоцијана раскршћу овом,( идући бесциљно, тамо амо ),будући да се преко мере задужујемода преливамо из шупљег у празно,да нико ником не верује,једни другима подмећемо ноге.А поремећено све, па и морал, ( нема нам другенего да кренемо од првог корака ), да се системскиборимо ( и решавамо једно по једно)и да истрајемо на путу истине и правде( убеђени да се зло једино може победити добротом,идемо ли злом на зло, краја злоби нема ).Исувише се осврћемо на то: шта нам други велеи шта ће рећи ( свако треба да пође од себе )( да не ради што не би волео да други раде њему ).У овом господству неразума осећам потребу да сепомолим Господу, да нам отвори умда моја молитва ( међу молитвама )буде будно око пред лицем Истока.( Да васкрснемо из пепела и кренемо путемкуда су нас водили преци ), учећи нас да је небескоцарство вечно, а земно - крхко, за малена.У крви, месу и костима имамо сећањепробудимо радост освајањем себе ( није нам допобеде ради победе ).У мир, здравље и спасење. На многаја љета!

164Марина Жинић ИлићНЕ ЗАБОРАВИЗнаш ли да живот изнутра и споља, кроз јесен корачаизмеђу два звона. Хлеб у наћвама расте као ти,о твом завичају можда прича она и свако сутра постојизбог нас.Знаш ли да васиона у срдашце стане, осликана твојим кандиломрадости. Све мало је велико и далеко близу,сви смо блиски са: волим, опрости, и сви гостина планети Земљи.Знаш ли да нас време претаче к`о вино. У косу уплетебајке и ситнице. Да дете у нама никад не одрасте и сузенаше вапе за победом, једном игром са плишаним медом.Знаш ли да смех тера страхове из кости, ниси сам унемилости. Неко те чека и погледом прати, пије, сањаи не даје стати и љубав се деси из Милости.Знаш ли да мисао коју шаљеш другом, тамо - амо у српској Атини,кроз дела те убија и јача. Све је пролазно ако светлост није, каоскупине уличних свирача.Знаш ли да се мир осваја добротом, мирисом детињства, давањемдо боли. Да је све у звуку, облику и боји,учимо од мрава да смо скупа, своји. Ноћ ушушка ветром, запевамозори.Знаш ли да свако путује са надом, стазама безброја напуту до циља. Трен нас лепотом својом благосиља,почетак и крај стрепе на истини. Све је другачије негошто се чини.Живот се пише очима Љубави.

САН О ПОВРАТКУПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 165То није обична земља, већ засејање. Ту није цветалакоровина, ни жбун. Ту су мој отац и мајка у хладућиндијали иза велике мобе и жетве, а баба и дедапровиривали из сваког влата жита. С присећањем наСолунце.Бријао је ветар с легендарног Цера, а Добрава слаласвежину с јутарњим празвоном Криваје, наслоњена насветитеље, мученике и претке. И сад беремо купине исеоцем идемо пешке. Као ђаци, од куће до школе.Предак Данило, први стиже у вајат села, из крша и тврдоћеХерцеговачке. Уткан у сва брања и сабрања, у наше косе, колена,образе и руке. Ово и оно, а беше. Умивали се изистог лавора и расли, пили бунарску из исте чесме. И јелипите, проју и дулеке.Сви за једног, један за све, брисали руке ланеним ткањем, спавалина истом кревету од кованог гвожђа. Гасили жеђ изисте лозе, нагињали бокале и натеге. И примали намерникекао најдраже своје. На ракију, погачу, комишање, гребен...Мерили истим кантаром исток и запад, горе и доле. У наћве сејалихлебове. Из ћупова и амбара плодове јели, славилиисту славу и у муци спомињали апостоле. На истој земљи,од истог камена, крај истог потока. Под липом, у Ерића мали.Ми, сељани, Ере.Јутро. К`о око дубоко, к`о каца широко, до неба високо.Узвисиле мисли, а село расељено зове. Не да мрење, не да боре.Босиљкача душу млади. И салата, лук се сади. И кајсијес прага мире. Скупљам књиге и шешире.Сањам сан о повратку.

166Марина Жинић ИлићРЕЧ О ПОЦЕРИНИИзјутра тако у Поцерју мом, налокан облакна дединој капи. На њему прашњак и обојци,опуташ и војнички каиш из оног, немилог ратакад Степа и војвода Мишић...У устима му опушак завијаче, натегу усни примиче,гргоће, пуни сатлик смешком: децо и лекарпреписује вино, ујутро и навече, по једна чаша.Мама на перилу, баба кецељу упасује и марамупритеже, прелази пешом преко времешне браде.Оче наш пре и после јела, тамјан пуцкета на рубушпорета.Улази рутав Мики са смешком, на уснама мутрагови млека.У руци огризак јабуке, на раменимашколски торбак. Словом креће тоцило живота.Седа за сто, пожурује, ређа: багремов мед,слатко од купине, џем од шипурака, хлеб из фуруне,ока кајмака... Прегршт топлих чварака, комад сира,сланине и граха...Росуља сипи, радила спремна, приглавак у углучунак и потка. Рже копитар везан за јасле,свако по свом, поредак зна се. Деда о уларима, већиза ујам.С вечери тако у Поцерју мом, комишање, поселараскаљан пут. Сепет, кошара, сенара, јаја... гладнауста прежеднеле стоке. Пас на синџиру, бака пут сиришта.Дека затвара шукастог овна, још једна облица,окомак, шаша..., да се оџак пуши и не затре ватра.Јагње и тиће дишу испод крова, гасну звезде...под иконом посустаје лампа.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 167А Добрава к`о цвет замодрела, покрај ње ливада,луцерка и шума. Дечак с рупчићем марамицеу руци, осмехом тера ноћне лагуне. Ватра јошжмирка, очи неба пуне, у соби мирис босиљка ишуме.Изјутра нова вртешка круга: хоћу, нећу, морам...Бог на уснама, принеси, донеси, додај, помозидолиј, намири - веле чивијаши...Фрула каткадуморе прекрати.Да се побратимо – путниче, наврати.

168Марина Жинић ИлићДЕТИЊСТВОКренеш низ падину, а живо блато зазивакажеш: корен је дубок, а жетве...,године памте закопани мрак, вечност је преваренакишомлудило се шири к`о осип.Чему потрошени корациналик бескрајном чекањуветров усукани поглед, пругаста хаљина,поља од свиле, таласи моћиизмеђу присутности и одсутности.Око мојих руку плету се сећањаистина се шета самоћом,с пола мог и пола твог боласве смо већ предали небу, растемо босоногиватре нас стижу, пузе у крвиу дубокој самоћи вриште.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 169БЛИЖЊИПластим очима сенокиша се нећка, облак љуљкадремну сова.Ближњи се даље...А јесу ли икад билионако братскиубокорени у радостберући босиљаки мудростпо планинама предака.Идем даље, и у себе...Рој тренутка...Ено Цера...Мирис храста, плач облутка...На уво сунцу шапћемцелом снагомкад огладнемда не прснем у камену.Записах и ову под мушмуломдок петролејка у срцу чкиљи.

170Марина Жинић ИлићС МАРИЈОМ КРОЗ ВАЉЕВОЦвети. Зелено лишће над Колубаром брсти облаке. ПодигнутаСтеванова рука окренута злаћаном крстуХрама. Ја ћу увек бити она, која погледом не убија.Рече ми Марија с гранчицом врбе у руци, лепотионогорској предана.Музеј челом испред нас. Љубине слике кроте ерос.Ту одакле све почиње. У Ризници велика тајна, а около градскедиње: Медведник, Маљен, Сувобор, Повлен, Јабланик...Стаменогока Мишић, у заокрету срцаДесанкин споменик.Глишићев, Нушићев, Ненадовићев сат, тек златни Карађорђа.Велики дани на платну Љубостињомплове, тренутак векове зоба. Човек га може изнетисамо, сопственом чашом добра. Музиком крви што јеветар у кори храстовој проба.Свеће у Васкресењу се топе. Свака икона из сенкежива, оставља поруку звонку: због сунца живети треба. Кроз смртсе, оком љиљана пропети, понад живота. Исписати из греха,опасати гробом српску колевку.Помање о тескоби, повише о љубави, човештву и смеху.Љуљашком ока извидати ране и пало уз светиње.Из своје сузе израсти због Лелића,Ћелија, Пустиње...У Јовању похвала небу, загрљајем што се Бранковини спрема. Иреч крете, освиту блиска тема. Разговорљив корак песничких нада,под калиопом рањеног месеца.Одглуми и ову бол, где птице и деца својом дивотомигру лептира у Тешњару ничу. Подне исписује причу,јутро ће с нама осванути ведрије. С опростом можемо даље, сшаком покајања умиљеније. Спаситељ дижештит, предаје пехаре откровења. Мајци Божијој у скуте кренусмоиза гротескних слика и мњења.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 171Нека нас дира ноћ паука. Погнути испред Лика чекамо Васкрс ибуђења нова. Стижу одјеци тишине, пијанстваи крика. У дослуху с кожом, гризе Милошева вода.С језикаТршића, ветар се лискама смеје. Огањ хлебомдоврхује. Србијо, чујеш ли, устани, за осмех анђелавреме је.У Ваљеву, На Цвети, Лета Господњег, 2011.

172Марина Жинић ИлићЗАВИЧАЈОднекуд невидљивим трагом радостиодакле дођу тамо се и вратепреслици у лице, грлом пепелау завез камена, у чобанско колосвако свомпод липу расутог сунцасетвом и жетвому сусрет игри стопала на песку.Покошена трава зри, лахор са ливадеопија стварношћумами чудесним укусом кајмака и хлебау седми дан, с девет кораоко прага ђурђевак и рузмаринна плоту петао, на прагу паскрај огњишта одувек топлосан заљуљан бајком и колевком.Мисао чежњом помера сликуниске босоногих дана хрле истоку,икони под окона ћилим уморан легне, тестију узглављупривучеизворска кроти несаницупреко пута засеокна варци живота враћање себииз сенке смрти, кореном у цвет.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 173ЦЕРГласови неми, јачи од звиждука.Добрава бистра, чудом отуђена.С уморима поља пузе напуштена стада.Под плавачом сунце претаче време.Хлеб у рукама пева, њихањем коприва.Руке у венцу славе, залог вечности.Срце без тела пође у светачка јата.Под дединим орајем Вукова словазнамење гризу.Под обронцима Цера, запевах и ја.

174Марина Жинић ИлићНАНИН РАЗБОЈ, СЛАД ПАУКУУ Србији, посве српскиод утока до утокапод чандијом гуја трава,сат клонуо, зид још држивреме чађом придржава.Мушке снаге нити трагаћук на грани из невида,преорава бразду звукомкукавица срећу зида,авај, авај...Рђом брава преливеналомне зраке сунце плете,на рањеног свеца падацелив Јуде, препун сетепраштај, Боже.У све тавно и разломноу смакнуће ока мније,без огњишта, плач` дететаа чудесност небо кријесунце рида.Све отето и проклетогде удари срца хропац,може л` бити радост некомко смрт сеје и конопац,помилуј, Оче.Нанин разбој слад паукупо њему се време шета,пуно крви и нестанкадивља ружа, знамен летау сеоцу, покрај реке.

Расељена браћа ричуу душу им зашле звери,к`о небесник душе оте,земљу, ко ли изневериса почетком од Косова.А проклетство на ред чекамуцаво га слово стиже,епитаф зри, петлу прошлона кантару срца пишепутуј, моли и на вјеки!И док ово срце врцажитијама светим склоно,на литији око црквезадња нада – свето звонода заискри светло ново!И Косово. И Косово!ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 175

176Марина Жинић ИлићНА ГУВНУ ДЕДЕМрсан данна гувну деде небо мрешкамуче говедајаглике под прозором,кићанке на коњимајапија спремна,креја се чује.Кућа се изнова мобом гради.Жене у журухлеб у наћвама, мочило на рецикрезав комшија с груменом солиу руци,двојнице из џепа отац (таја ) хватазвездано срце разигра.Зелени луцеркамома у вајату уплиће кикедолини ће села на игранкусваку страницу дневника младошћу пишеса брвна живота да поскочи.Бескрајне очи на дну образаи радости новеЂурђевданске трешње у сенци срећеусне спремне за молитвуу свакој песми Господња воља.Љубав изнова проповеда.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 177ПОГЛЕДМој отац, наслоњен на поглед,кротећи ветрове на палуби временапод небеском воденицом, у хуку пламеназадужен у моранарици, за сигналисту броданадомак Пуле, од незгода и згода, имао јесамо будне мисли, препуштенежилама сунца.Мој отац је свакога дана под фреску смештаовишак срцаужарење чела смицао ширином пораа од бисера низао најлепшу огрлицу зденцаиграма миља и путоказомросио наду с тишином кладенца.Мој отац је, носећи се заветом гробовабојећи се да сан на ишчили испод губерапод маховину скривао опанак дилемапретварао ужарене руке у молитву каменада повратак обгрли хлебом и капљом вина,и да му, ако Бог да, роди се кћер, Марина.Мој отац је собом у завичај понеокрчаг завештања, крцат оцвалим звездамаод симфоније морског звука исклијао песмузамишљајући да је милион у једној имада се неће звати ни Анђела, ни Анђелинани Милица, ни Јаворка, ни Јасминавећ широка као море – по песми Марина.Мој отац од педесет и шесте, ослоњен на поглед,поглед хвали, славии жељу као живу реч величаустане, прекрсти се и дубоко поклониСветом Николи ( нашој крсној слави )сваки ред кад забеседи, кад се задене о томе прича.

178Марина Жинић ИлићБЕЛЕ ПТИЦЕОчи су ти пресељене у дечје кикеплаве као твоје морекоје си освајао погледоммашући заставицама и словимаМорзеове азбуке.Нисам знала зашто си морао баш тамо,Старатељу,ни сада не знам зашто Марија одеа бићу је жељнакао што сам била тебе.Није ми успело да се играму недогледвашим белим птицама са дланацрне ме у стопу, кроз слова пратеи не дајуод живота, лакода одустанем.

БАДЊЕ ВЕЧЕ У МЕТЛИЋУПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 179Веје. Пупе на пропланку звезде, саборности пунснегом окован дан. У даљини тупе секире чује се бат,бадњак на исток пада, иверје пршти к`о ватромет.Потом обзорју враћа се дубоки шумски мир. Деца идеда чили, уносе бадњак у кућу, радосно прелазекућни праг.У огњишту ватра лагано пуцкета, по обронцима Церапросуо се зар. Ватром љубави бадњак се нови пали,лишће тоне, гранчице постају прах. Бадње вечеу Метлићу сокацима пева.Светковина. Свећа пред икону светлост божићну баца.У углу собе, у слами разиграни дари, пијучу од срећезвезде, смерност и посут чар. Падају на колена деца,свако се нечега хвата, после се братски дели, два подва.Кад све утиша, за трпезу седају сви. Вечера посна.Домаћице спремиле више непарних јела. На столуу чинијама мед, воће, шљиве, ораси, смокве, баклаве...И бокали... Деда иза јела молитву чита, потом се капемаши, печеницу из фуруне вади. Мачак за њим,облизује се вешто. Очи се цакле од светозрачја.Сутра ће Божић. Иза дугог поста причест ће души, узпоздрав кога познаје мрав: Христос се роди! Три данасе рођење слави. Осет из хлеба и вина се цеди ипретвара у кап: Ваистину се роди! Срцу је врело одпољубаца зарних.Изјутра после цркве, молитва дуга. Потом доручаксвечан, чесница се ломи. Свако у своје парче загледан. Срећковићновчић вади, Богу благодари. Убрзо ће игодина Нова. Злат неба још пада на длан. У пупољкујутра дан, превејан у трен. Сеоске идиле сјај.

180Марина Жинић ИлићБОЖИЋУђох у стари храм. Слама свуд расута по подуБожићна свећа грца, веку дарује слободу.Мој сусрет са Првим беше дирљив и миоО колико је бола, због нас грешника пио.Помислих жељу коју, децу привих уз скутеОко ме приљуби уз фреску, молитва обасја путе.Пођох у скровиште смерно, јача за годину НовуСрце се миром кити, обожена хрлим слову.Свећа се распиње на крсту, брани добро од злогаСвака се на земљи збира...Кад пођем код Једнога...Оте се реч из уста. Свети Петар нек судиОвде су бројали до Десет, неки обични људи.Бадњак, чесница, ораси… Тамјан, рођење, слама…Витлејем поново будан, слави се три дана.Бије страх из груди, жеднога усправља сунце.Мисао по свету кружи, прапорци ишту врхунце.Мисао моју прену, рођење иза смрти. Да пођеми ја ка Спасу, кораком крштеним и смерним.Исповед у души ниже, у сусрет срећнијем веку.На многаја љета, с Богом у човеку.

СУНЦЕ У СЕЛУВЕЧЕРА ТАЈНУ ГОСПОДЊУГледам оком душејесен чактара у Метлићуа бабакроз рунолист фирангејош провирује.Деда окупља децуречју и песмамакоје рецитује наизуст.О Никољдне,свеци дошли селу у походе,дометнули верипламса свећа љубавиветар ћурлија од радости.Поређали се деда, отац и синза трпезом моле...Спаситељу, слава Ти, у векове.Амин.Просу се бескрајпо врховима напуклих цреповаосвештана кућа мирише на тамјанпод липом чудесан осећајвраћа у детињство.ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 181Сунце у селу вечера тајну Господњуближњи са ближњимана уснама шапат даљине:мир земљи и гробовимамесец на реци, намигује деци.

182Марина Жинић ИлићКАД МАТИ СТОЈА ХЛЕБОВЕ МЕСИКад мати Стоја хлебове месиоблак на прозор вајата сиђеи виридуго вири.Никако да дочекада се испече дан у срцуи ухвати кора сећања.Мати децу не искобипрву им лепињу нуди,кајмака само натруни.Топао хлеб из руку мајкедрумовима пева.Кад мати Стоја хлебове месието птица и стонога,прегладнелог пса и мачке,квасац препун добрих жељанаћве пуни.Разјутри се јутро сненона уранак замирише.Преломи се ноћ на полапред кораком од челика.Жубор воде у Добравииз церикаЦер се јави,све на поздер, сламу дишеса укусом помељара,воденица...Попак пева у амбаруа у тегли дуње жуте.

Право слатко с резетлукомгосте чеканејачи се осмехује.Вода капље, брашно падаветруштина инат тера,киша претида сан ватри испрекида,ал` дечија жеља јачамили испод три губера,посипа машћуи алевом.У устима вода немавидик кроје звуци звона.У Криваји црква буднаОтац, стражар, оком мери.Село се веселикад мати Стоја хлебове меси.ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 183

184Марина Жинић ИлићПОСЛЕДЊИ ПОЗДРАВВољеној МајциНајављивала си свој пут у вечност, пре зименисам хтела да верујем у то, премдау сат судњигодине су довољан разлог за путовање.Отимала сам те од источног сунцада још који дан будемо на истој страни рекеда пркосимо кишама Поцерја,Ти си утонула у санвођена крилима Арханђела.Скривала сам сузе, да их не видиш, Мајкодок си ми говорила: не плачи,време је за пут у бело,радуј се `ћери, брани тишину од букеи занемари ко ме волеоко ће ме сада више волети.Клекла самзамолила све од Светлостида ти буду близудок пролазиш кроз митарства,да те мисли не реметедок земни таласају, као бродови на мору.Сад, кад су ми крила сломљенакао у голубицедок кандило те тражи у круговима сјајасоба ми мирише на тамјана душа на твоје мекике,ожиљци пеку и не престају.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 185Једино сећања живе и враћају теотетим данимајер ти си борац, који је ишао напреди само напредговорећи: стрпљен – спашен, и знам,Ти никад нећеш отићи од онихкоје си подојила млеком и росом огњишта.Мало је рећи хвалаза видна и невидна добракоје си нам подарила, гутајући пелин туђинесад, под овим небом таложиш топлинуда нас згрејеш срцемјаче од било које ватре.Ево, зурим у сликуспомињем Ти име у молитвиспомињаћу га и тамокад се будемо срелиу цветним долинама Љубави и мира.Овенчана, у загрљајуопет си са оцем, који оде деценију пребар сте заједно сада, ако је то утеханаша зрнца крви, трубе су и звонаа трени оватренивечити дозиви, одзиви...

186Марина Жинић ИлићЗВЕЗДЕ ПОД ЈЕЗИКОММајциПере мајка рубље цеђом и росуљому сипљиво јутро, испред кућног прагаколико пута уз брдо, са пеном и мукомводу захвата из оближњег бунара.Три цела сата с коритом и мукомобрамица тешка улегла у рамеоко ногу куче и шарено мачемушкатле се плету у старим шерпама.Смежуране руке, зној са чела падаа она певуши: Господе, помилуј.На шпорету лонац, вода капље, прштидан се троши, нестаје као сапун.Лево, десно раме, већ је пола десетпотом забеласа на жици под сунцемумори се подне и под липу свратимајка и буђење петлова опрашта.А кад вече падне и корак је лакшизамирише кућа свежином и жаромгледа мати рубље и мисли у себиникад не одустај, увек иди даље.Звезде под јастуком заноће, не свелемајчине руке ките се Поцерјемсубота, субота, никад, никад крајана длану лепиње, кајмак с труном соли.Прекидају звуци немоћи и хтењацрно испод нокта с потоком жуборикао да се изнова рађа живот голипере мајка рубље, од седам до подне.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 187ОБЕЋАЊЕМати, кад би ме поново родила, да ли би кроз санпровлачила исте речи: отаџбина, мир, слобода...,а на јави мазала маст на кришку хлеба, да отпремишчеда за пут.Да ли би мрак опет био мрак и чело за љубљење звездеа руке спремне за миле и драге, к`о срце за цео свет.И кад склопиш очи причаћу о том пријатељима сунца,о неубијеном трену, који ће с претка потомку. Причаћупутницима и ветру, кишама Балкана, како је кад се идеправом стазом живота.Мати, млеко је твоје јаче од свега што надолази. Не убиј,не кради, не сведочи лажно...Учила си...само уз Заповестистиже се на врх, загледом у себе. И сад у зени ока твојептице зајутре и заноће у бурном сату. Твоје ме тепалицеопасују и бране од злог, а чувари анђели крштену држеза свог...Мати, ја у војску не идем, али сам војник душе и разабирамсветло од таме. И браним што се одбранити може, овимпером неба и бојама златним. На раскршћу заједно са тобом,колевком и гробом.Мати, и казујем кад ћуте и ћутим кад казују. И кад се ништане дешава певам, да растерам магле хоризонта. Тако је реченои тако нека буде. Неко ће спомињати и мене и вас, господо.Због млека заветног, због суза одбеглог, због осећања врлог.Јер, отаџбина се брани вековима и свим силама у себи. Јер,отаџбина се воли опасачем и крилима авиона. Јер, отаџбинаје љубав, без које ни свет не постоји.

188Марина Жинић ИлићПИСМО ЗА МАЈКУМајко, колико пута си оптрчала кругова сунцада би моја љубав била великакао душа васионеколико будних ноћиподарила мојим трепавицама самоће.У дане освитала и преплиталауливала мисли у плетенице хлебапропињала снове важним кораком.Падале су маглине, беху спотицањаниси учинила да станем, да останемоу ћорсокаку надањаувек си хтела више и боље, ниси жалила себе,ни бразде длана.Колена су точкови, на којима си превозилајутра и предвечерјаулазећи побожно у свако црвено словокалендара.Коса ти од свиле, кости од челикадала си више него други, дала, вишенего си ималасад се поносно рађаш с трешњама.Сваки пут као први пут, сваки пут изновау лику важног огледалас марамом и сукњом од поздера.Не прође ни једна вечерада не заблагодарим Господу на свемуда се не сетим босоногих дана.Повила се стварност као лилихиппокосила сенка далеких лутањати си наш гласник за пут.Слово завештањаспреман одговор на сва питања.

СЛАВСКА ТИШИНАПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 189Мили моји: деко, оче и стричеданас сам уместо у село, у цркву пошла`место вас да упалим славску свећуда заблагодарим Богу за живеи вама, који сте ми крв и зној даликојима нисам смела да кажемне могу и нећу.Мили моји: деко, оче и стричесве је другачије од кад вас немасуза се сећања оте, канукао што капље воштана свећапо нашим сокацима сад лутају псии гладне звериснег је нападао, кровови се слеглини рода, ласти, ни ђерма.Мили моји: деко, оче и стричешапућем данас са вамауз икону, хлеб, кољиво и винооловни дани живот пренуали, сати га крену, дају крила птићугледате ме с неба, а ја земна чезнемзагрљаје вечне - мир рањеном бићу.

190Марина Жинић ИлићРАДОСНА ПЕСМАЈош једно српче роди се у данудочекујем га речима: Боже хвала,још једна рука образе да береда слово лије погледом из трава.Још ништа не зна, али удишетај ваздух вековни, из плодних њиваиспија млеко мајке Балканау хладу дуда, модроликих шљива.У крви сабор чобана и стадазвук двојница, што се сну огласии она мрва светосавског хлебау вину одзвања: сохрани и спаси!То мало српче, што га грешни тукуименом злобе и записом болаа ја га љубим, зато што је мојезбог њега ћу да останем своја.Биће на крсту славе и опелаи Светим Ђорђем убијати алеу прам молитве, сунца и истокада реке неба опет буду плаве.Понеће шапат и све оне речимакар и ћутке у великом ходуи свеце брати на уснама чеднимпросећи од Бога, Косову слободу.Небески царе ти га десном крстиприми у скут љубави, опростада срцем љуби васиону целумиром тамјана, рад свица и госта.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 191Да целива мошти скрушено и чистоокружен лепотом, чежњом благородаплодан му пут, припреми Господена понос васцелог, србинског рода.Певај му бако, успаванке лакеда боље спије и са лозом растеда носи у срцу трагове лепоте и...нека га прате анђели и ласте.Цвет у башти трагове просипатрешњеве латице, веју снагом житаБожја Мајко, Ти ми чедо пратиЉубав сутра - за њега да пита.

192Марина Жинић ИлићТВРЂАВАЗлатног ли бруја, живот у слутдодиром сенке непорецив летту се заћути, машта и вајаређају платна, а недокучив светдубином срца, сливеним јадомзри у миран ток месеца и реке.Ломе се једра радости и боласећањем кристал душе запевауздаси множе к`о прегршт сновау лавиринту своме шапат храмазоре су дивље к`о гуске летенакићене зоре зађу у бастион.Дан оседлан на расанку зоресликар се удвара из све снагецинобер боја, Мићи вида срећуу својој изби фрагменте ловибледа се сенка однекуд враћато Живојин пузи, кроз сузе и жар.Такав је живот на Ђави од давнас врхова зјап, жвиждук и сневмладост у чулу чудом се рачвакоњски топот хујање, гнев...,ситне ствари и крупне речиМика ту спије, звезда му заклон.Отиче време, несанице бројикроз празнило, поход и севжезло, јабука, мач, плашт и крунамирис ветрова пролеће, јесен...,небо се изнова бесано рађанеусах вере, наде и љубавина стражи у Фрушкој, Пресвете, Пев.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 193ВОЈВОДИНАРаспојасала се и растегла као шарена хаљинана ветру. Тиха и блага као мирно моретек понекад заталаса, под шеширом добошара,а ношњама накићена, сиђе до нас трагом светлаи у души засветлуца, на тамбури месечине.Зађе ветром међ` пољане, где се жито златом кити.На изгреву сунца игра, а чигра је у зениту, пустис длана буба-мару, она оде преко Фрушке. У сутонусвице броји, а у зору видик пукне, звезда тоне полагано.Виногорјем додирне те, с тобом крене у атаре, пуносрце сунцокрета, благородно на длан стане.Све на дохват, и све близу, Ковиљ нам је у недрима.С ратарима, с рибарима, Банат, Срем и мила Бачкаа Тврђава записује.Пуца мирис до Дунава, кад тамо те Сава чека, да тиобраз помилује и таласом сан разигра. Где год одешда се вратиш у ту башту, ђерданицу шаренила.Све пурпуром до Палића, ето тебе покрај ђермапод липама у хладацу, све се бриге забораве.Са шафрана свет се види кад се Сремац доброжени. Од Мокрина до Сурчина преко Бешкемиле речи к`о воз спори. Кипи вино са усана, на Иригугрожђе беру. Тамо где је Стражилово, небо земљу учело љуби, век уназад корак враћа.Карловачко звоно буди, дрхти облак од молитве.Свеци дођу на опросте, Бог нам жито благослови.У рукама хлеб и вино и чесница са дукатом,од Божића до Васкрса под капцима дим тамјанасрцу тесно од лепоте, кад се јаве први петли.Кад с месецом Тиса цвета вилин коњиц залепршас ветрењачом и гускама у крошње се лавеж сели.За пољубац Милка спремна, чека Стеву на бундеви,закити ти ревер булка, гарав сокак момке спрема.Каменица са три лица, подиже се оком Змаја,Војводина као дуга, сабор боја и бескраја.

194Марина Жинић ИлићКЛАСАЈ, РАВНИЦОКласај равницо на нашим погледимавече је само наставак буђења у нама,роса над руменилом бреговаиспод олука детињства, руке у пескуу хармонију живота уткана песма,да анђео неимару сваки дан казује љубав,милосрђа да буде и слова хвалеод воде и брашна, замеси нам срећу.Верујем у праву љубавпрстима самоће додирујем твој ваздухкоји удише мој драги,очи нам претвори у најсјајнију звездуруке бачке, уплети у житни венац,кад ме пожели отвори му путепролиј плавет да зденац забели,као на Охриду, платно Биљанино.Класај равницо над сузама исветковиномводенични точак дрхти од зла,привид истине мирише у намапусти звона да молитва непребол вида,ветар се плаши светлих коракасунцокрета,кад све окамењено дође до насзаустави тужну музику Балканаиз пепела васкрснисвако рањено подне лета Господњег,због мене и његаумиј дан светом водицом.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 195СРЕМКићен дан. Око прага мушкатле. На балконимазевалице, под прагом сремским сећање.Понудим храброст уму, учитељицама цвеће,деци Вукову азбуку. И карловачку побожност.У ноздрвама мирис шума, у мору изненађењараст сенке. Под јутањим звонима река осмеха,два сунца тишине и траг лепоте, довољан даназдравим далеком свету.Кад звезда засврби, свет у стакленој кутијигрлим добрим намерама, ушушкана у светилиштеФрушке. Телом и душом у Сирмиум, житарицамакупујем срећу, виноградима весеље.Крај Четири лава просух молитве дар. На клупијесени: Земун, Лединци, Вуковар, Врдник, Инђија, Паланка...Пролеће жедно истине и Божје љубави.Корачам како знам, птице са мном на горњем трему.И тако без престанка, са мном Пресвета, ветар и Море.Далеки звуци јуре кроз измаглицу, излишне су речи.На кори дрвета озвездан кућерак у Срему. Пуне ми очиТебе. Упирем поглед у време. Ослушкујем.

196Марина Жинић ИлићМОЈ ГРАДПиташ ме зашто га волиммој Град има душу и небо обојено у плавода кренеш и да застајкујеши да се окренеш за тристада се загледаш у друге, па да видиш себекако се звездама смејешкако прстима поравнаваш горе и долекад си лепршав, разигран свој и самкад запеваш и кад не кажеш ништа,пођеш ли Булеваром на Дунави кад стојиш под звоником Саборненедељом и празникомдок се умножава Божја љубав.Мој Град има срцеда наздрави и да подигне чашуза све добре људе, на свим језицима света,да ти потрчи у загрљај на клатнусивила и срећеи кад те хоће, и кад те нећеда те обаспе сјајем божанскогпружа ти пријатељства рукутражи те по сокацима, парковима...,прича о великим и малим стваримао благданима, о женамао играма пролећа, столећаи како се спас`ти од себе самог.Мој Град има сноведа постане велики, чаробан и лепкао велеград светаса свим раскошним талентима, фрагментимадан именује сунцем, а ноћ ватрама жељагледа те мало с Ђавемало бачки, сремски, банатскимало изокола, кибицерски

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 197па те искушава, не би ли се даоиз писма, језика, из грлаулази под кожу дубље, осваја, понирерађа истинуу младост трешњама враћа, у светлостАнђела, што свуда круже око нас.Мој Град је леп и на јави,сав од здања и знања, уз ширину равницеплодно је око за све будне сатеза раскошна зелена пољаима видике и ону бесмртност о којој причајупеснициима море слика и приликаи пчеле Матицешто круже као лептири око цветапанонски те мами, чежњом исцељујеи другарским тајнама,блажи усхитом звезда и пољупцемрадовања.Мој Град има љубав за старе и младеуме да разумекад заиграмо се као деца на Фрушкоју ношњама под облакомзагледани у башту намрешканих бојапрати нас зором, тамбурашима...,вида шапатом тишинеапостолски прича о Подунављуо истоку и западу, даје надуиспијамо заједно трене, кротимо сузецвркутом заљубљених голубовасљубљени у Једнодижемо заставице слободе и мирау стрепњи од смртисведочимо песмом и животом.

198Марина Жинић ИлићМој град има небоход и децунесташну као чигрена љуљашкама липа и свемира,који нас погледом опомињу да чувамосвето и пресветооно што јесмо и што имамо,оно племенито што нас чиниу капљи постојањаи ко што се зрно у класју сабиратакви да смо, загледани у сутрасабрани и сложни, обожени и умноженина векове векова. Амин.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 199СОКО БАЊАI.Пад се не мери падом, већ снагом устајања.Севне мисао, а ти на врху Ртња, Озрена...,козјим стазама у походе, дивљим купинама у око.Путиш то мало у великом, уграђујеш се словом.У торбици траг хлеба и соли, жеља за мироми по која реч за пријатеље.Врхови сунца млазе, небеска роса умива,Божански прсти миле.Грех под облак зађе, ношња показује сјај.Доле Милошев конак, расипа се фонтана слап.Сабор људи и пчела и меке приче далеких звона.Бог је створио лепоту. Још само да је сачувамо!II.Плету се молитве даље, вије се љубави коло.Ветар јаблане буди, јабланке срмом везу зоре.Помози Боже да свеће не догоре...Нелак је пут од подножја до врха.Одозго још тежи, јер наличи паду.Рески удах изнова пресеца реку.Од жубора ка Соко Граду, увек неко ходом својим.Колико их ишло пређе, оне после и не бројим.Уз мене су били многи и због тога сад не стојим.Рече облак сав голишав, снатри време,камен сину.Ево чувам домовину, у срцу ми јав и бреза,Гле водопад, капље звезда...Тад светлости кап се роди, те узвикнух:О, хвала Ти, Боже - Води!

200БРОДАЦМарина Жинић ИлићСаборовање првоПравом стазом живота на мост преко Раче.Као да ме тамо чекао неко топлог срца.И ја сам чекала Њега. И њих.Кад су се прсти сплели, све је личило на бајку.Коме је тад било до историје и брига.Семберија се китила ћутке, саборнозрнцима светлости и лепоте.Понудила је осмехе на праговима кућа.Покошену траву разузданих поља,широко корито Саве, Бистооку Дрину, цркве иДворове.Кидало је срце границе, а љубав се плелапреко кровова Тавне, пут манастира и Етно села.Опоменом „ Свемогућег “.Наталија је срела Јулију, Биља Виду, Симосве нас.Благослов је миловао душе, потом се огласишезвона на Духове.Горан је испробавао себе, Тамара,Тика, Божа, Ћетко,и да не ређам даље.На крају сливени у речи и слици говорисмо једно,душом излагача и небеске птице.Бродац је бројао до десет, славећи песникеи свице.И све боје неба - од златне до беле.Понеке су опомене хтеле, устрептале предСилом Свемогућег,што освештава, прашта, бије и гаца.И музејско је везло језиком отаца.На крају махање, чаврљање, разменаадреса и телефона.Њему се свидела она, он је и даље гледаоу житна поља и живописне булке.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 201Убрасмо ретке тренутке што превареи живота капљу од саме смрти.Врти сећање као да милосрђезапретена звезда изнова иште.Незаборав пије, смирај пласти, у недру живосветилиште,дописа траг по платну чедном и белом.Песницима не беше правошто се не распростреше по кругу целом, диљеммајске дуге.Збогом до године друге, стадоше у реддругарство, кикоти, поздрави и шале.У велике и кораке мале.Хеј, путници врли, ви што ће те пупољцивидела бити и на јави снити.Ако се поново сретнемо ( ја и ти )нека то буде смислено пред олтаром правде,иконе и свеца.А ми, Божја деца, да смо у јату анђела,што нас свукуд прати.Помози Велика Мати, сачувај на многаја љета.Озвездај путе мрава и човека, да сеисток и запад у нама помире.И мисли и дела осетом олире,да васиона пршти од здравице,што ближи и наздравља хлебу и вину.Обожи, умножи, усложи, просветли сваког ко хрлиОцу и Сину.И несрпско и српско да никог, никада не заболи.Води завештањем истине у зену, што се волиросом венца, славе, крви и слободе.И оде.Окрилаћена надо, не пахни, заогрни,зађи у срж надзвука, пријатељства и струне.Распуклог ока жеље ми врхуне:Да се сретамо у миру, здрављу и весељу.Са предом својим - трагајући.

202Марина Жинић ИлићПРИНОШЕЊАТрагом манифестације Жене сликари,Мајданпек 2009.С` околних брда снег се видно топиславећи рађање најлепшег цвета,река у боји жада јуриша ка циљуРајкова пећина чудесно лепа,и све се дигло - да слави живот.Уместо злата, река недри сликеи ту се љубав не завршава,жене - љубе и сестре у колу,незнане и знане, а плеше трава,разиграна срна на поју славуја.Долина раскоши, лепоте и бруја,све игриво, у око да стане,цела планета као кап на длануи божије трубе однекуда знане,на молитви светих Апостола.Приношење светог, светима и БогуСтвараоцу ближе се створења,сваки пут изнова, другачије, лепшеблиске и далеке снује иста тема,срмом срца, небеснице везу.Посестре се сестре, осетом загрледа зрно лепоте обоже рад неба,а душа чиста и пресита растекристали живи кваснице су хлеба,запева љубав у славу Господа.

Багери стоје, прашина се вијерупе на асфалту у кораке прате,али оно мало у великомкад се руке уплету у сате,откуцај је живи и залог истине.Небеске боје саткане од надећуте на платну и пркосе смрти,док падају цареви и царстваискром сунца траг се нови слути,жене сликарке благодаре Мајцина растанку жуде и моле повратак.ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 203А Рудна глава у лепенској сназиу теракоти смеши се изблиза,радост ваја и призоре нудида се с добрим сретну добри људи,кад упрегну себе надахнућему звуке фруле и пределе српске.Ћилим везен, биље и обиљеод уздарја бројаницу ниже,рука - руци, све милије, ближекроз тишину провлачи се животда све боле лепим одболује.Мајданпек - благокупљем - зовеуметнице с краја и почетка,светлуцањем на казаљци сатана вратима древне цркве чека,за сву љубав будућег и преткареч му ова - моја и небеска.

204Марина Жинић ИлићПРЕДСТОНИЦАЧувај се! Буди добар. Кажу:од сваке муке има веће.Путује се, а докле се стигнеудаљисмо се од себе. И од среће!?Кроје се дани мислима нашимдела су украс лица и ока.Срели смо се пре свих световаа сада ветар удара са бока.Чудног ли чуда?! Живот на земљи.Једнима бескрај. Другима сласти.Игра се наставља, доћи ће многиа шта ће нам Господ открити?Цар са круном. Царица с тајном.Опет ће сеоба. И предстоница.Хај и нехај, трпети се мораБудемо ли јаки и смирени...Бог све види. Кажу умни.Безумни би с грехом у векове.Усправних леђа страдају првиодрицањем нарасту и главе трава.Мртви ходају! Умиру живи!Кроје се мапе света и нестају.Неумољиво једни против другихЖивот тек после живота!Чувај се. Буди добар! Кажу...Зло ће нарасти, над добром бити.Ко има циљ, пронаћи ће путСвет ће се ватром разобличити.Сазревамо, пак, у одсуству себе.У опасности, следимо свесно.На прозору цела галерија лика.И нико трајнији - од песника.

ТРАГАЈУЋИ ЗА ИСТИНОМПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 205Трагом манифестацијеМеђународна изложба уметника...ЛаповоНадомак великог града, тамо где су клопарали возови Лаповаизмеђу два звона, на завештању Стефана Немање, зачу сепријазна реч: Добродошли у наша срца!Дочекују домаћини радо сваког госта. Оно с почетка беше иоста, сад је мерило ока у времену, ћутња која се довршава.Град Музеј галеријски сања, нових руку распевано дело.Место брига захвалност, уместо пролазности слике којелече. Погледи се земни увезују небом, на сваком коракупију срећу.Oколо језера Тоскана, лишће топола капље као млекопридржава срце у једном комаду. Размењују се бројеви телефона,јесен златне осмехе бере... Шумадијане губи наду, скида с душа српских окове и бреме.Утискују се на платну предања жива као печати у време!Видно се радост шири, живот се предаје трену.Прене осет блажен и леп: човек ће добротом променитисвет!Надомак великог града мостови љубави се дижу, нижу:од имена, језика, форме, боје, облика. Од лика до Лика.Лапово снагом видика уписује у књигу своју. Познаће тепо травици, главици, камену, шебоју и бразди орања.Нојева барка се љуља, далеке освите сања. Гордана сена небо наслања.

206Марина Жинић ИлићБОЕМБоем. Велики човек, великог срцанад собом седи и плаче. Ко га чује.Птице, људи, обрамице, казанџије...Или сунце, што из чаше врхун пијеДа одболе...Боем. Мој отац, мој друг и песникМика...Утиру убогом пут и славе данпрепуштајући се таласима живота ирека. Љубављу све оките, те сиђу дограна врба и смрека.Олује дођу и оду, они се још држе заруку трена, а длан им велик к’o море.На њега галеб`и криком да слете.Мио им поглед уперен у корак, а наколенима дете.Цупкају сву децу сокака ослушкујуњихове босоноге жеље, од конфета.Добошари јављају: рађање духовногврхуни, као у часу стварања света.Боем. Због њих постадох и ја житељпланете, што се врти око истине, правдеи среће. И кад ме живот неће, зграбихобразац вина и песме. Потече из срцаљубав, као млеко. Потече...

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 207ПРИЈАТЕЉИмала сам два пријатељаједан је отишаодруга два дођошеда ми држе реч и снагукад` посустанем.Имала сам три пријатељаи они заведениодоше.Имала сам четири, пет,сто педесет шестсваки је имао нешто својеу себиза себе.Долазили су и одлазили редомсмењивали секао у чекаоници железничке станицесамо ме Један издао није.Даровао ме пољупцима небада мрвама храним голубове.

208Марина Жинић ИлићБАБА МАРИН ПОГЛЕД НА СВЕТДеле се књижевници на таборе,ух, ух, ух...рече моја баба Мара, то децо не ваљаникоме поделе нису добро донелепрво не знаш заштодруго није то црно - бело пољепа ће и ћорав да погоди.Да би се одлучио за једнемораш да замрзиш друге, а где то имавечита дилема ком да се приволиш табору,ај, ај, ај...како да ти буде важнија Сава од ДунаваМилија од Милентијалатиница од ћирилице и обратно.Истина, беше ратова и муке натерају човекао, зар Божије словоземља може да се цепа уздуж и попрекоали, да поцепаш речније то крпа па ћеш с њом да обришеш под...еј,еј,еј...Кад би се савили, једни у друге збилипа се ухватили у „ Моравац “да те Бог види, лета ми Господњегсвет би по`махнит`о од мукеах, те ваше науке...Ој, ој, ој...добро је да нисам више жива, да не гледампропастдобро је на време схватити, па сустукнутии волови умеју да се зауставеможе и жив човек да промени погрешан корак,може, Ар`анђела миево и ја децо, из ових стопа стадохпред будне очи Божје мајкеда се неука ( и за вас ) молим.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 209ГЕНПрикрадам се годинама да угасим ватру,што ми поглед мутида докучим тајну, што је срце зборида досегнем тај пламичак свестишто одводи до небеског царствабраним снове и детињство.По пољима ситних мрава, гмизаваца, жетелацаземља жедна сунца крене, ради менепристала сам на ту игру среће - болау загрљај пођох смело, у ген давних пољубаца.Пружам руку, од Прамајке својој мајци,од даљњега до ближњегачовек воли, вољен бива, ген треперав опет свладаето мене покрај тебе, шкољко мора, тражимо се,по све ужим стазицама.Пристадосмо да нас спомињу по заклетвипо књигама, Писму, по светим кандилимашто буде анђеле с престола мирада колевка нејач свија, језиком крштењамладост да нас преноси преко јутра и колена.Пристадосмо, ал` шта вреди, ко нас питаген нас дели и умножи, ген освоји и пркоси, теприноси, уз васкрслу давну жељу: хитни из мрака,усправи главу. Сви смо у Господу једно.

210Марина Жинић ИлићОЗАРЕЊЕПетру Петровићу ЊегошуI.У трци захукталог запада, исток се елегијски побунио. Морал устилу подозрења опасује моје и Твоје наивности. Сред луцидногизвора страха и кукавичлука заглављена Истина. Измеђуузрочности и заблуде, на путу од већег ка мањем. Гладни погледотима снагу, а оба несазнајно хрле ка провинцијском.Гњилост изазива гађење, зове на исповест, опроштај и кајање...Изблиза је сасвим другачије, у свести одраз безобзирности,неприхватљивост исхитреног, бескућног, неољуђења… Тренпрерастао у напад нуди растројство,преврће утробу, ништи пепео и прах.II.Вишак емоција искаче кроз прозоре очију, хрлећи у восак символа,да олакша душу питијске мудрости.Украшеним духом безбрижности, пад искре продубљује коритобуке. Гомила по Твом завладичењу, хуком сеутапа у монотонију, врх скрајнуто повлађује утварама.Несразмерна борба између добра и зла, записује се на нету.Читам из славолука вере растућих жеља Твоје вечно поимањесвета и мислим у близини се увек појављујенаклоност Златоустог кога одавно знам, коме се никоне радује у освајачкој борби раздвојених моћи на јесами нисам, као у Твојој суживотној одлучности БеспочетниБог.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 211III.Ако се оснажим и препородим Духом, бићу ти као ниједна. Доказ надахнућа, ново установљење свих обећања.Помирење и сагласје братске руке. Љубав што мислизапоседа висинама, у век пева. На узносу казивања, узвраћањемДару неба. Звон ведрине и победа. Растреситост поља давних,милосрђем прожимања.Жар чаробни, што свет цели ободрује и примиче Оцумира.У час трен се укорени, а реч сушта, неугасла трагу хрли: Док ходашпо тлу црном, Твоји се бели снови пропињу.И све живо васкрсава на помену Твог имена.

212Марина Жинић ИлићЗАУВЕК ОДАНА НЕБУНе могу другачије, него ходом праведникакроз уску стазу трагом река и облутаканапуштених облина, с песничким жаром.Не напуштам кућу коју волимзбог лептирице која ме душом враћаСветој српској земљи, Бранку на Стражилову,Српкињи у Врднику, Десанки у Бранковину,под Божје звоно.И кад сам с тобом и кад останем сама( а било је пада у бездно и узлета сунцу )одласка од себе и враћања међу цвркутекад суза крене из окада загрли празнинеи намигне подневу за векове света.Да сестра вина, босиока и Тропрстеиноверачке снаге устале из крвигута капљице насушне лепоте.За мало душевног мира и жељом да сеиздржиоткривалачки напор осмехнут ризницоми кад се време убрзава, кад варка кушакад је сунце српства на нишануи класје пада од упорне жеге.Кад пресушују речикад дете заплаче - у наручју не мајке.Увек некако с вечери, до првих петлованагна ме бол - на најдубљи Пев.

МИЉКОВИЋУ У ПОМЕНЗора се диглаа над Србијом, као под шљивомпоздрав нашки и којештакрадемо дане и варамо годинеиза ратова у мрљама крвимртви или живи, живи или мртви.ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 213Питамо се од Косова на овамоа они се чудедокле ваше прошлости и тако редомк`о путници и гостина оне тамо мање кивнитумарање осим речи, а ко чита...?!Обрех се и ја у неком давном словунеке далеке земље, некихпредавних људи,не чиним то због њихвећ себе ради и Господавећ би ми се насмејаликао и свему што су.Путуј, ако можеш, дрешиту патњу што нам злотвор створинасељен у срцу коме свет верујечовек без Бога, демон јеили ко зна шта већда не вређамо срне, птице потоке и биље.`Вратни поглед са вешаласричу нас тугемртав нас живим слованцем окади.Светосавска 2008. године

214Марина Жинић ИлићРАЗГОВОР С АНДРИЋЕМЈе ли само од себе, или се тобомраскасабило времешто реч враћа празнинипритиснуту тешким испитом живота;на расклапању хоризонта,између стида и савестиприче о разореном пореклу.Није ли повратак слушање слутњиНобеловско награђивање трена бљеском сна;закључак се намеће самгладни језици теку, сати ћутње се разројепрелазећи преко насушних мостова тајни.Нису ли реке ту да однесу знаковекрај путатвоје верне пратиоце натоварене чекањемватра не мирује, бол је под планиномприповедач журида мимоиђе године суше,молитвом да смири све вике света.Јесу ли у кап сунца довољне журбеда отварају нове круговепритекле ускрснућем Долца,напор изазива нелагодуако се не смире ветрови твој глас је довољан,очима родним, очи да свезује.Ту се наше завршава, не држиш дуге говореразговарају човек и заборав, прегрштдозваних, недозванихуперених у ритам ноћи и данасад - кад ти споменик дижу чују сепитања разначиј си, хајде прозбори: пресеци, одбаци лажна.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 215Је ли само од себе, или се тобомзгуснуло времетвој јубилеј једе наше непомичномесец вози бицикл под твојом капомВишеграду твој лик не измиче;дуго те дозивасмо и Бог се јави:птицо, даљино, стани, блискост је ту,спорадично.Из лобање светлости излазе великаниАндрић погледа са своје Капијестегну срце и осу погледомви сте у закашњењу, враћам вам снагумисао неумољиво вучесамо што није, почело је...надање крије законитост циља.После кише, лаје зачуђено сунце.

216Марина Жинић ИлићДОК КАПЉЕ ТРИПТИХЈ. П. Стерији1.Прониче билом, завршава игромказује светом вољом смирењаодрања кругом демонских главанаграде прима ради охрабрењарасељен ватром, оватрен хлебом.2.Груменом сунца печате ређапуца у стварности врхом шалеколута болом следства радиЧовек од смеха обучен у смелокупује храброст непомичним челом.3.Проницљивим кораком, мирно ходапо ивици смрти нехотицом хтењазакопане груди препушта водиизједначен с ћутњом и тескобомочима стрели, вршачким долом.4.Иза смрти сеже у олакшањалицејског ли чуда, узбуркан метомседи у соби пуној умећавида незнање чаробним речимаса мало јемства, тумачи Небо.5.Осетом својим самоћу крунизамеће мноштво игривом певупохрли лицем у безвременостнад расплитајем трена лиром стражаридок капље триптих, Један у целом.

6.Сричу га лењи, избраздани сатитвоје у мени - моје у теби...,син Грка и Јулије - Богом данокренут смислу, са шаком плетивавраголасто хрли - ка неопеваном.7.Над игривим, реквијем за душуизмеђу слутње и заборавау широком кругу карактери разнис прворосом израња из главапокондирено из ока процвета.8.У ноћ кад се удвоје дисањасновидицом душе радодајно шетау цик зоре разбокори звезденити просејава, у снопље их вежеиспраћа чежњом седмовратом.9.Између лаже и пара - лажеразбија горке пилуле векареком се шири, ветром оглашавагусне тишином, чудесном свиломпрене утваре прекипелим векомна прамцу логоса, пронет стражом.ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 217О, добра времена! Kо га разумева?

218Марина Жинић ИлићЗОВ СВИТАЊАИ. АндрићуС непрегледних висина силази чувар међ` народ.Пружа избраздане дланове, преноси страх прекоколена. Због раних пупољака звезда заобљенпогледом. А разли се као језера кап, у трагању засмислом и садржином.Пије весео дан и мисли, колико омамљених жељајури равнотежу. Удесиле нас деобе, сеобе, авлијепрагови, знакови... Ћуприје којих више није.Само хроника на хронику... Путеви разни и празни,приче непрекида. Срушени зидови тајни, враћајуу скут детињства.Београд, Вишеград, Загреб...То сад није важно...Безброј сати се потроши док не дођеш до себеи постанеш свој на своме. О, Маријо, Мати, сеобаје заклета у реч. Ни људској срећи није свеједно.Пут за наградом и није пут. Светлост је заједничкиименитељ за постојање.С непрегледних висина стиже чувар међ` народ.Колико је све исто, а другачије...Ко се домогао чега.Светлост пролази кроз мртвачку главу. Неподударнатишина љуску распрскава. А Нобеловац ћути. Зораобавила Андрићев Град. Сабирају се људи, да вратеодбегло време, загрљајем Доброте.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 219ЧЕКАМ РЕЧД. МаксимовићСве брже пролазе дани, догађајима управљају празне главе, пунесе снебивају и траже место под Твојим шеширом, меким као грудиБранковине.Понекад и ја чујем Тебе у себи, пређем дланомпреко чела, пробудим селице, скупим свет у шаку и нестанем.Тешко је кад се Бог дели на Твој и Мој. Чекам Речи Твој умирујући глас да ти се изнова, под шљивом,исповедим.Имам Ти много рећи и за Грачаницу и за Поцеринуза моју Фрушку, где се још огледам.Често заћутим у Каони, у Тршићу, Радовашници...одбацујем лепоту овог света, помињући трутовеи пчеле. Молитве Богу узносим.

220Марина Жинић ИлићПЕСНИЧКО ЈАТОНоћас си се попео спрат више и кажеш:беше му „ спремање “богатије је и лепше на Чератунего у нечијој кућии ми, који те волимо, знамо да знашкао Циганин виолинурачунаш и ти на нас,ниси заборавио, ни оставио.Ево, спремамо се опет за који дан, драги Душкода ти упалимо свеће, оберемо грожђеи поједемо смоквеиспред твоје Карловачке куће.Јао нама ако се наљутиш, што тине долазимо чешће, а и сам знаш, јараненије лако међу световимавучија на све стране, вране одасвуднико ником не верује и нико - ни са ким.Боже саклони, крстиш се десном, а и миса тобому кочијама истине и превејаног сатахраброст је стиснути зубеузети мастило у руку...песници крену јарболом срца, па где стигну.Ти си накитио своју Собуи ниси имао куд, него у вис.Ево нас у звон звезда, на Магарећем брдуу песничком јату, и гле,не додирују нас ватре смрти,ни стаклени градовипредају се ситничави тренина здравици - у Једном.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 221Врло с врлим,а доброта к`о вино, из вена се цедикроз сузе пузи радостживот изнова тера на смех.Ветар се огласи у Твоје имегологлавом сунцу приповеда.Видиковац је награда за свакогко нуди скромност, објективност, стабилности реални оптимизам.Учи, да треба живети у садашњостиимати упорност, одлучностзнати препознати трени када одустати.Видиковац је ту за све који воле животгледајући како Дунав носи тренеза све који су кадри за савлађивање препрекаи нису оптерећени срећом.Ноћас си се попео спрат вишегледамо те, гледаш и ти наспа ко коме дојади.

222Марина Жинић ИлићОБИЧНА ПЕСМАДушкуНа први поглед, рекло би се обичан човекживео обичан живот. Дружио се с обичнимљудима, писао обичне песме, шетао од кућедо школе, веровао у неки бољи свет. Вишенемао него имао. Брао оком сунце и маслачак.На поглед други: устајао, одлазио, долазиописао, дисао...У црној кошуљи, јакни, с каишемизлизаним панталонама, с торбом у руци.С мало речи и песмом што личи на глад.И заплакао и запевао и хлеб јео, да га не виде.На поглед трећи: боем и велики другодзивом ласта и жита, пропадањем облакапогледом на сат - честим и крилатимпремеравањем среће. С тајном везом којаурезује и преводи из смртног у завештање.На поглед Заувек: Свети Сава превео земног...ено дуга, усахла му туга, то Душко певау нама, свезује небеским звуцима и бојама.С Беспочетним путује кроз Бачку и Срем.Стопу земље једе, смехом ћилибара.На поглед без погледа: Последња странасвета. Амин што га још само спомињунеокаљана звона. Путовање кроз простор ивреме. Лилихип који враћа у босоноге дане.И чежња великих да остану добротом деца.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 223РАДИЧЕВИЋУИменујем сунце, да у оку пламиСве док постојимо, дотле нисмо сами.Пријатељи светла сабрани у зденцуПијмо Светлост на овом студенцу.На студенцу игривом и знаномСве док нисмо покривени травом.Колико смо себе другима далиТолико ћемо бити велики ил` мали.Нек се снага просијава листомПод пурпуром да смо душом чистом.Да је срце неодласком залогДубоки гласи звона карловачког.Опхрване грехом суза нек отпијеА истина исповедом мије.И све земно бесмртним окитиКад се родиш највеће је - бити.Коло плету многи РадичевићиА ко ће Га васкрсењем стићи.Кадa кренеш није важно ићиВећ... у ком трену, како се уздићи.Шапат слуте и мрави у травиСамо свитац фењер неба пали.Вечне птице од хлеба и солиРадичевић преклиње и моли.Мој пут врли - нека и не следи.Ко ме крстом - није - видео у себи!

224Марина Жинић ИлићДВЕ КАПИ ИСТИНЕБабкину Симоњану, јерменском песникуСве моје златне рибицепотрошила сам на мање важне стварида их поново имам у шаци( и да палим свеће )прву бих упалила Господу, Христосу,Богородицидругу себи, трећу за непријатеље.Гледала бих право у небо, братеБабкинесачекала да се пламен претвориу пепеопепео у со, со у каменкамен у кремен, кремен у светлостсветлост у крв, крв у спасење.И ти би урадио исто, господинеСимоњано, кад би и онизавладао би савршен редникад не би било мога и твогасвет би опстао на нашем( овако, онако... )како ћемо се спасти од поплавапожара, земљотресамржње и злобе.Чини се, плач је толико јак( ми толико слаби )а време слика сећањем баркуникада даљи од себеникада ближи Арарат,благословене твоје и моје кајсијезамирисаше на душу.

Сретосмо се у Прометејупотом у Градскојподелисмо радост стварањамолитве, даривања( прву и потоњу, беседну )улисмо две капи истинеу Једну.И руковасмо се на крајукао људита зрна снаге што походе( и уздижу до сна )бројанице су мира, одјеципесничке наде.Ко да порекне лепотуо којој се мало говориа највише кажеватром песме и ћутањем.ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 225

226Марина Жинић ИлићЗАКЛОННоћ корача, препуштам се писањутом сизифовском послу, јачем од свега,гурању камена на врх брдатражећи божићну звезду и нове појмовесебе, с којима се неће сагласитини расејан мирис јасмина.Бежећи од уморних капака и лајањалуталица,у просветитељској жељи да успем( сваки тренутак је заробљена сваки избор могућиако рађа забринутостзарад новог покушаја опстанка ).И ова ноћ клечиодбацујући уморе кичменог стубаи улогу жртвеу блиским сусретима с Надживљеним,сједињена у Вољиизван свих негација и оностраноститражим Заклон.

ПРОДУЖАВА МЕ БАРКАПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 227Иване, Јоване...знам те данекад рана не зацели, а нова се ствараи крв се разлива по уморној кожиа нигде никог, само лавеж у грлу загребеа вражија одсвуд, и не престаје.Иване, Јоване, време сведок,долазе нови синови и кћерипадају на колена, гамижу, пужу...,дижу се лепетом крила, дишу на шкргеа једини лек, враћање себи.По који пут стављам крст на грудисањам неначету воду и свеж ваздух.Јоване, Иване...кад срце канесве мислим учиниће нас јачимиде се које куде и свако спасава по свомако ме прене злосве моје линије, покрети, сликепохрлиће пастиримапрошав кроз лук таме.Стаћу под крошњу добротеотпловити у тајни, невидљиви свет.Јоване, Иване...речи одабране и рукеда снесу Светлостоко подмлађено сунцем, пољупцемдуше израња, бојама покорава себе,иза речи, ћутње и тишинесликарски круг плеви звезде.Ноћ као цигарета, ишчезаваанђели и светлуцања у барци.У Христов долазак, будим се...око мене неки драги људиу мени молитва за Љубав и Мир.

228Марина Жинић ИлићТИ НЕ ОДЛУЧУЈЕШ...Ти не одлучујеш о животукао ни о смрти.Нити, ко си. Нити, где ћеш бити.Не одлучујеш ни када, ни какони коме. С ким ћеш,ни онога кога волиш.Ти не одлучујеш када ћешу рат и миркоме ћеш прошаптати тајну.Ко ће те придржати прстимаљубави.Безгрешно око сабраоне за и противоне горе и долеоне близу и далеко, црне и белеоне с истока и западаоне у невреме и времеуспаване и будне.Хеј...Испише ли Моравску капДунавски вал, све боје Марицеулише ли се преображениу Дух времена...?Не, ти не одлучујеш ни топремда у теби - и Сунце и Слобода.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 229ВАСИОНА И ЈАТражих од живота зденац у пепелуон се окрену ветрупонуди ми кораке краја и почеткапустињску самоћубисер на дну шкољкеи перле неповрата.Дуго се мучих одакле да кренемпрви ударац би са небаако се пробудиш и пређеш преко свега...,( за расипност не мари )држи се пута и једног пријатељасрце у ногама издајнике не волиОца не постиди, а камо ли деду.И кад није у реду, ухвати се за тренбудућност је данасна јасноћи идеје почива свет,славу не тражи и ништа другоосим мудрости и здрављапа шта се догоди.Електрична љубав, вештачки ноктишарене лаже...( не дај своје снове )како је тамо заборавиа кад хватне несаница зграби вино и крвкао питање частии хлеб за изгон демона.

230Марина Жинић ИлићНОВИНАРМоја узбуђеност због сусрета с Маријомзавршила се несаницом.Тог јутра сам кренула у правцу истокамој посао се приводи крајупутник у возу је оставио снажан утисакзато ваља путовати и сретати људе.Неколико седишта даљеседео је човек у карираној кошуљинеобичан, са уредном брадомдржао је марамицу у руциповремено је брисао зној са челапричао је смислено и дубокоо Србији, интелигенцији, о сељаку,и горућем.Питала сам како се зове и где радиу „ Политици “, рече ми, и настави:имам четворо деце...,све што не завршимо ми, мораће ониово је велика зајебанција,овде неко не ради како требаовде је превише појединаца, а премалонасу бари су крокодили, а ми смо жабе,жабе...Овде се више троши, а мање радиовде се пореметило које штаовде тек треба да се десида људи сиђу међу људеједино тако могу да видекакав је човек кад устаје на леву ногу.Помињао је тракторе, усеве и смртоносну ешерихију.Помислих, какве то има везе са намаи би ми жао што се промоли Београд,

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 231воз је - стигао на време!Да смо путовали до Москвеко зна шта би још изустио – новинар...На београдском перону поздрависмо секао да се никада више нећемо срести.Хвала, господине, рекох му на растанкуон се благо насмејаодмери ме од главе до пете и додаде:има нас, који истином прогонимо лажсамо да се још похватамо у колоСрбија би процветала.Да господине С... у праву стеклимнух главом, у знак одобравања.Опростите, ја ћу десноон се блажено насмеја, десно, десно...Помислих, како би било лепо да се опет сретнемоа, тако смо лепо разговарали...Да је наш разговор неко чуо и снимиоа можда и јесте, прислушкивање је данас ин.Ако нам свима крене на бољезнајте, то је због седмог јуна...годинекоји је држао час интелигенцији, декаденцији, провинцијенцији,глобализацији, малверзацији...Шта вреди причати нацији, кад онасве и да хоће, подучена Вуком и јаукомодвећ загледана у кору хлебапогледује у небо и гледакако да растегне од Понедељка до Уторка.

232Марина Жинић ИлићДЕДА У ХЛАДУ СТАДО БРОЈИКад заруди багрем бели и поточић зажагорипокрај ђерма дека седи, мило стадо срцем броји.И цвркут се птичји сјати, не да ићи, не да статипо ливади роса класа.Пуца поглед Медовине, зеница у облак летис пролећа је вазда живо, у мислима плети, плети...Оно мало трошних дана, од почетка до свршеткасамо осмех поремети.Видају се бриге срца, зелен лишћем гора китигледа дека десно, лево, и на јави почне снити.Све милосно Творцу драго: нејач, благо, шуме, поља...,благосиља: да наредна буде боља!Из малетка и зачетка, све нечујем почне растиу недарцу Никољдана, дека плавет оком пласти.И на хлепцу насушноме, благост капне од милинена подбрежја Поцерине.С Текериша кад зазвоне, четир` слова српске слогеза све дане босоноге, братинско се коло свије.Десном руком компас руди: ово хоћу, ово нећупод јелеком неву крије.Око њега пчеле с цвета, а мој деда душом чистомништа већом од детета, космос грли.Са Праоцем, Светим Савом и звезданим јасним коломдуби сате к`о орах зимни.Срп месеца поскакује и бардак се срећом дижекроз сокаче уз лавеж кера, погледује стадо бело.Фрулица му за појасом, у очима покољење, кога брани:крстом, правдом и босиљком.Испраћа га бака зором, за чокот га душе веженемој дуго, немој снаго, до сокака глас допиредека чокањ у џеп ставља, јасновид га санак носи.Ко Немања Стефан да је, ушетао својим бдењем.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 233Забелео багрем бели, а у сусрет новој срећииспевао дека песму, ал` нема је коме рећи.Чека да се врати кући, да азбуком хромог Вуканешто згодно приповеди.Бого мили, ти не стариш, изнебуха глас га пренути ћеш у век да полетиш, добацује сека Перса.Благо оном ко се сећа...о, вајда је, трептај јари,ево Персо, ђердан речи већ нанизан...Када јесен златом кити, декин брчић над Добравомчуда чини, и препреда преко реда и изнутра а и спреда.Гланца поглед, роји време и застане, врисне, писнекао ласта у пролазност.И самотан и комотан и туготан и развејан. И зајутрени прозиран и сватовски накинђурен.И вазнесен, у раскоши претрајаван, стамен, каменбригом пламен. Складан, хладан, сунчан, бучани урупчан. С руковети, земним плетом и конфетом.Опростио, олистио, тиховањем лепотио и бивао,недогледом даривао. Заљуљао, подучав`о, срноокезвезде брао, на пунђама греховине, у искон се урезао.Од давнина, од милина, са откоса, расточио, опточио,приче деци приносио.И крунио и срунио, дно тишине, кроз путинескид`о иње, паучину, урањао у светиње.И небо га присвојило, и време га трагом млекаодводило на појило.И сад дека драгодари, корака се тиха сетиморадошћен трен се јави, хоћу увис да олетим.Драги деко, много хвала, за сва добра овог светак`о што видиш - у истину, јесам зрно твога плета,тајне душа откључавам.

234Марина Жинић ИлићДАНАШЊИЦАТолико гужве, мравима реметимо пут.Толико изговорене лажи, која нам се чиниистином.Толико тога, а могло би и без тога.Све нек оде, нек останемо сами са собомбар један дан.Да пренесемо векове преко коленаи умијемо душу сећањем на радост.

ПОВРАТАК, СЕБИЛицем у Лицеједно, друго, трећетри у Једном - Тројица.Човек увек изажена придржава светсукњом и лепотомзаљуљани векови у колевци.Два, три моја чедасва моја деца светанада, искон, враћање на древномачка крај ватре упрела шапе,пуна кућа лепоте.Попуцао кућни прагпетао на плоту,дим запарао неболастино гнездо у крову вајата.Котарица јабука и мушмулаиспред кућеока ћупа с пекмезом од шљивана лопару парче сланине и мастилепиња без кајмакабокал бунарске водеоткуцава Света недељабуди покошено сено.ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 235Свако на свој путгде год одеш враћаш се себидетињству, огњиштунадувеном стомаку од пасуљабалонима, змајевима, слами и орасимапијукању о Божићуновим ципелама, у којима Свети Николаоставља деци свилене бомбоне.

236Марина Жинић ИлићОдеш до цркве да се исповедиш,нешто и прећутишставиш прст на чело, ужежештри свећеза љубав, здравље и мир.Присетиш се Цера и Кајмакчалананиси тиква без коренаОци, Детињаци, Материце...,дуња са ормана те гледаније кренула без тебе на путосећаш нелагодукад год те испраћа на колосеке живота.Отац изјутра крене на рада мајка у башту, уместо на пијац`успут сврати у селокод капије треће застане.Отресе блато с опанакапогледа у мрко небо( да ли је звезда, попреко гледа )и не мари за уморе.Нема се кад, нема ни заштони због чегаваља ићи... ићи напредочима кроз браздусунцем кроз васкршње снове.Гледа се пред огледалом небаизнутра и споља, броји и пребројавадрва, књиге, обућа, одећа, гостинско,слатко од јагода...Два по два, четири ока седају за стодувају у врео качамакбране лепоту срцем и искреном жељом.

Шест очију се укрштају, осамнејач моја, сита као пушкабака милује по коси унукадодаје уштипке и млеко.Ко да су се јуче испилилипилићи мојиево пристигли за светмаше им, скупља слике и крпицемрве за голубове( без њих је нико и ништа ).Мати веже и дреши уморенема везе што је ниси водиона Хаваје, ни на оближњи вашарнити јој купио свилене чарапени рекао наглас да је волиш.Купила би она и пудери шнале за перчинеал` има пречих ствари.Није ни писмена толикода оде сама преко гранегде је нешто назови јефтинијеа и што бикад је све домаће бољекао, ајвар и печена бундева.ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 237Држала се за тебе, као за топао камин( журба је покварила све )успротивила се самој себи преко ноћитражила изгон демона( без борбе то не може ).Ни сан не хвата без затвореног окабез мушко женског приљубљења,а све се своди на трен.

238Марина Жинић ИлићЧик пријави да си је варао,да си са другом на шаши и сламина мокрој трави, песку, чамцу, на реци,чик реци ( Бог све види )она сигурно тебе нијезбог седме Божје заповести.Уживај у разноликости, у које чемуу свему, у чему симакар мислима.Смањи журбуоднеће ти детињи санодрастање, купање у рецииграње у пескукрпене лутке спремене за игрумодре купине, оскоруше, суве крушкенамигуше, час историје.Врати се, врати севрати се.Дрво, пањ, корен, лист, гљива,пољски цветдва дрвета, три, цела шумажубор потока, жубор тренуткабело јагње са пропланказакотрљано клупко срећежубори давања.Дозивају те прошли и будућипрозива ко стигнесве је у теби.Сад добро пазине трпај се вишегде ти није место, не гомилајне иди за лоповима, мољцима...,

земље ће ти бити пуна устаи преостаћепогледај Христа у чело.Видећеш одакле си дошаокуда идеш, има ли смислаград - село, село - градљуди у кавезима облакодератвоја хтења, твоја глад за вечним.Ако је има, добро је.Похитај, похитајселен поље расељенонарод Ерића мале у бризи,а веје, веје...Ко је измислио нову годинусад и она куца на вратаа рачуни, плаћања, плата...,економисти кризу тумаче...свако по свом,поверуј, и биће боље!ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 239Неко о смаку светахватају се за Тарабиће, за мртву Вангу.Људи, људиоде и наш Патријарх Павлетри дана нас сабра као људехвала Му.Преко пута поноћ јаше време,бије у теме, редом преслишаваи Крушевац је дошао на редпосле поплава, земљотресаи светског поретка.

240Марина Жинић ИлићВолим повраткеволим мирис јутра, урон небау росуволим мале стварии мирење са собому гонг звона.Волимкао што волим трубе и трешњедедине зовине свирале,стричеве шиљкане, татин појас и фрулубабину пређу, чекрк и вретеномамину цеђ суботомспремну за прање косеи нарочитоцрвено васкршње јаје.Волим мој и твој завичајћирилично слово и лет и плетнешто што се пожело и посејалои кроз муку обожило.А смрт у живот ударацичипа ти види где сикрај, или почетак.Врати сезов птица, истинавитештво народаСолун, одбегло српско семекрило песмеза нови долазак анђела.Дај ми рукуја сам своју дала Највећем,нек ме води.Он најбоље зна шта ће са многимаса мном...

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 241Да не реметим Ум мислима, ни делом...Преосвећени владикокајем сеза све у знању и незнањупраштам, опростиврати ме праху, претвори у пепео.Он зна у расип и смор( једини Он зна све )нека се други не љутеЊега славим, Њему се клањамс њим у ватре, у воду прасветатрагом тамјана, пољупцемнаде.Господе, Господе, Господе...да повратак не буде горчи од пелинаињамуња и громоваПресвета помозистишај у грудима жар.Дуг је путосвештај рана крвави путосвештај три пут, четири путаврати у окриљеуснама поравнај Земљу и Небо.

242Марина Жинић ИлићIII.БЛАГОДАТ

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 243БЛИСКОСТУ освит росиш по меникорен блиста у очимапролеће листа у венамау цветну јесенплодови прште на дојкамакиша са дланова тугу спираискачем кроз зенекроз бол у пену тишинеда те додирнемдубином тренуткапо пољу песништваза тебе тражим речу врху лепоте крстећи сестижем до неопипљиве блискостикоја не престаје.

244Марина Жинић ИлићНЕДОРЕЧКад не долазиш осетим болкао да те има, али те нема.Као да си година, а ниси ни дан.Као да си живот, а ниси ни песма.Као кад не кажеш ништаа твоја ћутња убија.Као да си у храму, али немаш срца.Као да си успео, а нигде врхунца.Кад не долазиш осетим болкао да те имам, али те нема.Као да си реч коју ваја времедок бежи срећа.

БЕЛИНИ ТВОЈИХ РУКУБолом скољена кад љубав утихнепожелим твоје милосане скуте,у зорин свит кад се поглед рађада сањиви додир покупи минуте.Са дланова твојих полећу птицекоје ме прате у све моје студе,с врхова прстију оморике бежеса њима дојке, к`о кајсије руде.ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 245Замиришу малине, зањишу тополесва затреперим од пијаног снева,летим, падам, страдам, васкрсавамна хоризонту некошеног днева.Мирис сена пркоси младостина кошави и Дунав се пени,премостиш све немире и ћутњеразумевањем, неопходним жени.И док ми шапћеш и док ме љубишуселе се тихо грлице у мене,издалека чезнем, дозивицом жудњеда никада, ником, не заћуте вене.И док над просипаш, саткану од речижеља срца одшкринула врата,привијеш ме к`о лане уз себеи одгониш стрепње неповрата.Уз пољупце мед с језика точистапам се с даљином на иверју дрена,обујми ме радост непојмиваи сузе склизну на твоја рамена.

246Марина Жинић ИлићТи си једини, младости ми мојезбог кога бих жедна клечала сред росеуз молитве из шуме бороваогњевидом звездом распустала косе.И док уходиш у све поре тајнек`о први и потоњи путник мога брода,насмејану улице ме пратеочарањем распеваног свода.А твоје руке, што вино приносеи крст стављају на пресвете груди,небеским додиром земног пробуђењачине да ти се, све више нудим.И мрећу за те једног лепог данана белини руку зеница ће стати,изрећи ћу ти тајну највећу на свету:волим те к`о жена, ко сестра и мати.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 247НЕДОСТИЖНАЗалуд је певаш. Она већ зашла у нечије трепавицечежњом. Слетела на усне медно, заиграла у срцу коло,заносом. Сви је хоће одмах и целу. Она само понекад,понеког, понегде. Бере и разбере, смрси и размрсичасе космоса баш у теби.Сви је хоће у стас, у глас. Она с птицама по који путу кас, у вис, у смирај, тишину... Дође и нечујем оде. Свије желе самоћом, пуноћом, наискап. Она кап по кап, у сен,у трен. Улије се у нечије очи и постане суза вечности.Сви је броје и мере по свом. Она откуцава као слуга,попут дуга, лепотом се измерити не да. Само се чека,ћути и слути, недостаје и траје. Тек кад од тебе одезнаш да је била. И цветала и горела, бдила. Из пепеласвет љубила.Залуд је певаш. Она већ ватром и водом, мермерно ицветно. У потрази за њом опојност зебње. Лепотаишчекивања. Свој терет што га носиш, на путу којимораш прећи. И срећа ће, коме - него срећи.

248Марина Жинић ИлићЧЕКАЊЕ И СЛУТКад се слапом надвијеш над рекуи тих сутон обавије круг,питање у себи истином се рађако смо, где смо, где ли нам је југ.Чудно љубав заискри у намачим се јави бљесне месец жут,око нежно затрепери звездомсваки корак - чекање и слут.Живот празан и к`о вишња кртсамо светлост из очију сја,чим изрекенеш збогом идеалидуша себи свилен покров тка.Словом хвале љубав изрезбарииспију се у час земни сни,небо светлу одлази лаганокриком жеље - све у нама ври.Облаком се размакнеш у касупаучина прсне, укаже се пут,примичеш се, али не знаш чемусве је даље - чекање и слут.Славуј пева у затишју шумесве заћути, дан вијуга крут,незнан крилу сваки замах новисве је само чекање и слут.

ЉУБАВ И ГРЕХВриском дамара у врелој сузицвркут птице оголелих шума.На постељи загонетене ноћидва брега орошена чудом.Клица се изви и проби знојна годину век запевачелом пројављеног сунца.Хрупи у кристал опеваног јутраросу пију монах и рог.На хриди вазнесења љубав и грехтканице пољубаца живота и смрти.Ни да узмеш, ни да оставишжуд руди и узахом куца.Снагом исплаканих данавичних чекањуо Божићу, нови удах жеље.Не самује звезда булеваракопитом света бреме натовари.Понесе га и пијан и трезаночима лепоте, у љубав се сели.ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 249

250Марина Жинић ИлићХТЕЊЕКрени од великих ствариали не заборави ни ситницеједан пољубац и месец чезнесунце отопи снегове,један пољубац и радост кренениз брегове,један пољубац и осмех сиђена уморе,један пољубац и ватре се изноваразгоре.Крени од великих ствариали не заборави ни ситницејер, душа памти оно после и преи срце чува успомене,а кад помислиш на Љубавсети се менерашири руке као да грлиш светразлистај најлепше боје,споји моје и твоје.Крени од великих ствариали не заборави ни ситнице,начини бројаницу срећеод мисли и Свећешто догорева у цркви Спасаи кад немаш гласа, шапни или заћутии кад не кажеш ништа ја ћу чути:најдража - волим те.Крени од погледа, од музике, стиха,од смс-а, корака тиха…,како год, ал’ само крениуморе ме с душe болне скинии усправи - ка Висини.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 251ПРИСНОСТПриђи ми, приђи! Хоћу изблизада такнем душу, твоја ока два.Јер, срећа се дубинама зарисамо истином и љубављу сја.Приђи ми, приђи! Не чекај да одеЛепота, од које понестаје дах.Пријатељством осмех постаје још лепшиудвојена радост брише тугу, страх.Приђи ми, приђи! Заувек останиу маленој тачки, што сеже у круг.Само немој испразно и лажнобуди ми свитање, надање и друг.И ако време у тренутку пренеу заносу можемо отићи до дна.Желим те целином осета и бићанека су моја, твоја ока два.Приђи ми, приђи! Верујем у сутрау коме данас тајни више није.По моме цвету лептир нека шараљупком жељом, топлину да пије.Мојих мисли становник си честос тобом певам и плачем у сну.Вијори звезда на рамену твомеватре и птице на рукама зру.Приђи ми, приђи! Шапатом и словомда опет ружа заљубљено влата.Пожури да јесен не развеје лишћеграни из киша, борова и злата.Закуцај на прозор безмерја и дугесве боје света донеси собом.Не плаши се корачања ветрау живот уђи, младалачким добом.

252Марина Жинић ИлићЛЕПА ПЕСМАОвакву ме воли, срдачну и простубез шминке и свиле, само срца чистапонекад снену, уморну од болапокаткад од себе, чудом одметнутукад је око журно протоком временаутишалог звука прастарих Халдеја.Воли ме због јуче и сутрак`о заповест прву и потоњу тајнупесмоликом жељом просутом крај путагриволиком срећом што у теби лутаи кад сјај мрешка и душу галина плочнику наде тананог додира.Овакву ме воли у славу отишлих, а живихзорама од иња и панонског плетапронађи у мени невиност дететалепоту сељанке, сестре, љубе, мајке,на старом сату откуцајем новими кад љубав кујем неповратну.Воли ме сунцем и месецомнежно и топло, божанском добротомдок причају о мени и књиге пишути не суди, осећај по свом:што већа срећа, то те више болишто више своја, све се више делим!Руке ти свици око мога вратадо сузе и крви твоја реч укориволи ме овакву, овакву ме волии не чекај да кренем с пољупцима првавреме је увек исто, само ја другачије стојимволи ме овакву, овакву ме воли.

ВЕЛИЧАЈУЋИ ЉУБАВПрени сан кликомуз нове покрете и навикедочекај ме широким осмехом ипобожношћу.Охрабри погледом иза дугих зимаспаси од забораваудахни пролеће, појави се тихо,изненадас нежним шапатом на уснама.ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 253Прени сан кликомодлазећи и долазећи свима, а остајућикод менетужно је вече без нас.Бесконачни сати немире ројесве што смо дуго тражили у себиможемо пронаћии све бива - уз Промисао Божију.Због оних који долазе и пролазеа не знајуреци им - све стиже у часуне ради наси Архијереј рече: Љубав је моје име.И песма наста - величајући љубав.Ти само ходај на трепавицама даназа наш сусрет благодари Вишњеми нашим дугим молитвама.

254Марина Жинић ИлићОДБРАНИ МОЈЕ ИМЕ, ШАПУТАЊЕМУ шкољци ватреопрезним ходом срце омладимилујући ти лице, заигра месечина у зени.Сви откуцаји у крви и крикупод свиленим тканинама сновакад помислим на тебе.У дану истине, реч се претвори у ћутњузамиришу године на хлебове селас бројаницом у руци, погледи се усправе.Браним те од свега што походи тишинуиако подељена у себи, сва затреперимкад помислим на тебе.У сеоби бола, љубав и живот су једносмрт узалуд куца под прозорима самоћеупијамо сунце за лептиров лет.Паучина бежи пред осећањемда у једном, живим два животапоходи лепота, кад помислим на тебе.У српу самоће, браним те пором у кожиодбраном самомкад светлуцају капи на прозорима среће.Браним те оком сунцокретапод непцем јавеуздарјем Божјим од ветрова и кишаод сати што стрепњу вејуа ти, одбрани моје име - шапутањем.

ПРИНЧЕВА ПЕСМАМој си трагом и поранкомјавком и санкомвитез кога знадох од постања,Богу се клањам.Можда би те се нехотице одреклаправећи се горда и далека,невешта и реткамислећи да све могу самада ћу све боље и више,кораком као дама.А сад те тражим, по ливадамамеђу пролазницима и стражамашареним лажима,на пепелишту васкрслих жељакоје куде, у стану, орману,на дивану од плиша, у мирисимакиша,на даху ветра, на простирци,у слами...Твоја мушкост опија и мамикао што јелен кушути пристижео, хтела бих да си близу, ближеда си река кориту у сназида ме твоје око непрестано мази,твоја рука додирује снено.Да те гледам мазно, заљубљеноптице да нам завиде са гранеу тренутке наше распеванедок се чеда играју у зоруда си песма на моме прозорушто отвара мога срца двери.ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 255

256Марина Жинић ИлићЈа сам она која те веселишто те љуби и дању и ноћуразвејава бригу и самоћуна уво ти шапуће и цмокћеда си као забрањено воће.Са мном увек, под руком до крајасунце јутра чежњом нек освајакад се чују прапорци и чезеда се наше коло душе везеу погледу заљубљеном, чистом.Кад долазе и одлазе листомда сам твоја једина истинатвоја бресква, ружа, мандаринадар небеса таласом животапријатељством, сва друга лепота.Име твоје под звоном ударачитају га монаси олтарамонахиње узносећи Богуто је оно што највише могугрлећи те к`о голуба с длана,љубав сам ти, колико обмана.

ЗОВ ВЕЧНОГ ТРЕНУТКАГлас пламенана твој осмех, очи и раменама где била, уснула и пробуђеначудесна, мазна и опаснасањива, лепа, опипљива.Теби неодољива, недопевана,распевана, опеванакрст и росу са усанашто је пију небеске харфе звуци.Човек у твојој је луци, у твојој луциу јабуциу тихо прибежиште сатаудваја, утраја, својатабере ђурђевке душе и латице маја.За твоју љубав одавде до рајаза тебе драгу, јединствену,божанствену, снену...,кондир песме што велича жену:мајку, сељанку, племкињу и вилушто и мене заљуља на крилуи предаде прве птице лету.Да се молим најдубље на светуда пред тобом клекнем и заћутиму све дане од чежње и слутикад се време на обзорју мутиу смираје роднога огњишта.У теби је све моје и ништазрно дуге, пепела и кринау капи си, мог, небеског виназемну бих те испио до крајаал` се не да, оно што освајашто те чини сјајнијом од звезда.ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 257

258Марина Жинић ИлићУ мени се твоје тајно гнездане да даха и не да спокојанемам речи за певања твојаза шаптања и за миловањадарујем ти со и хлеб, уз римуза твој јелек, срму,вишњу у карминутрубе ћу ти, дукат, георгину...Певаћу те овде, у истинугде се запад са истоком љубина додиру јесени, у зимуу све јавке, осека и плимукада Дунав к`о небо заплави.Предајем ти себе из љубависебе целог, нит најлепшег клупкаи пољубац, зов вечног тренутка.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 259КАД МЕ ТВОЈЕ ОКО ЗАЉУБЉЕНО ГЛЕДАОно што видиш и не видиш,то сам јаптица летом заточена.Твоје споља и изнутра поломљенои осокољено.Моћ победе одрицањембол што утробу храни.И тера је да изнова рађа.Оно испред и иза, овде и онде,то сам ја.Твоје: јесте, није, доћи ће,чекам и знам...Твоје стваралачко, ништавно, убилачко,погубљено и чекању вично.Узимање и давање у целости.И део по део.Тамо сам и овде,кад слутиш и не слутиш.У речи и шапатима.Твоје уздизање и падање,зена што се вином испија.Земља у устима, небо у гневу.Све прошло и будуће игром жала.Љубав незаспала.Оно што чујеш и не чујеш,то сам ја.Опијена, припијена, испијена.

260Марина Жинић ИлићНапојена и надојена, млечна и винска.Све издалека а покупљено изблиза.Твоје ћутање и тиха беседа.Оватрена и од леда.Кад ме твоје око заљубљено гледа.Оно што никада и ником нисамТеби сам.Под боровима и бресквама срца.Под испосницама и храмовима жита.Оно што само говори, окашца препита.Обоготворено и осуђенода се заврши.Или не престаје никада.Твоје сам спотицање отицање, притицање...Жеља у плавом. Прва и стота.Труба у рузмарину живота.Осет и разум са дивљег жала,врхун лепоте, милозвучје трава.Гутљај самоће и твоја сенкаБаршунаста - бледа.Кад ме твоје око заљубљено гледа.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 261НЕЖНОСТИМожда због страха, можда због смехаможда због олуја, среће или греха,године чекања, дан саткан од снова,час пун сећања, трен обећања...,тек из ока лептир сунцем кренеод мене до тебе, од тебе до мене.Можда због истине, можда због лажиможда због месеца све ме твоје тражи,и несан бива и поглед се денеи птичји прхут и гром осевне,и пахне разум, душа мрви стенеод мене до тебе, од тебе до мене.Можда због свитања, можда и због бегаможда због звука, због ничег и свега,љубав између одласка и рађања,угнегди се име и почну давањана бујици река, сва лепота кренеод мене до тебе, од тебе до мене.Можда због неба, можда због осамабисер шкољке бљесне, распукну кајања,тек иза звезде на постељи од борапојави се осмех, замирише зоваи вечност утихне, све падне на темесамо сласт усана од јагода и пене,од мене до тебе, од тебе до мене.

262Марина Жинић ИлићЗАЗИВИПијем твоје вино, вечностина твојим свећама грејем надуобоје ме твоји ружичњацибожур пролећа памти.Свет се врти око казне и наградеисти греси атакују на нас.Битке живе да би славили вечнецвет ниче из дубине корена,сетве су жетвелек је у отровима.Време држи у шаци мирисељубав је пупољак свему.Кристал се ока руникад помислим да трајеми снови другачије предуу зазивима трпње.И кад долазимо и кад одлазимонаш пут трагалачки.Капље.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 263ЉУБАВ ЈЕ ТОХвала што си ту, између два снаизмеђу јуче и сутрана трагу лепотена киши и ветру, на булеваримау малим стваримакоје чине живот.Што гласнеш у повратак сунцаи моје име прошапћешкад се спомене реч Господ.Хвала што пребираш по мислимапрашташ несташлукевраћаш ме у детињство и крпене луткеу хоћу и нећунудиш руку пријатељствауз колаче, јабуке и вино.А кад зацари болмоје звезде су и твојене замиру звуци, кад јауциреч сеје надањеда свет постане сунчан и леп.Хвала што са тобомпоглед је свет и мисао бељапут лакши и корак другачијишто удвојено рађамо се из пепелада треном спасемо живот.Светом водицом умивамо данчекамо васкресење мртвихи тако у круг, оком у окомолитвом и трудом, истиномразбијамо самоћу топлиномбранећи добро од зла.Хвала што казаљке идуса њима ти и јаи наш божански плет

264Марина Жинић Илићшто си далеко, а близушто дарујемо реч временимаидући у сусрет Божићу.Хвала што нисам самашто ниси саму срцу, храму љубавидогађају се чудне стварии без разлога засветлуца срећаживот прстима пребирапали се свећаза здравље, љубав и мир.Љубав је тошто нас усправља и носикао путнике истог бродана десет заповестибез шминке и кодакад снага тела извире из душеда срца чиста вратимо кап изворуи заједно запевамо: Оче Наш...

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 265НЕУМОРНАЗаведем облак уместо тебеа он пун кишекрене па превари и реку и притокуокамени сузу у окужена у мени задрхтии зацвили.А он далек, окрене се себимени остави ноћ и звезде залуднешто кују тајнупред лицем сунцада мрем, или да се родим.Слатко и питко испијам данепокушавам да се сетимко ме све волео нијечешљам косу времена, полаганоулазим у теснац.Купљен осмех и распродан животоно што очекујем не занима никогпа ни тебе, у кога верујем.И ти си постао облаки ти си због туге и злаисповест моја и молитва неуморна.Кад сви оду остајеш капи причест сиза неко ново времекоме се надам.

266Марина Жинић ИлићХАРМОНИЈАОн још не зна да се рађау мојој молитвида се буди, умива, чешља, обува...Да застајкује испред мог излогаи дише мојим ритмом.Да се накашље и маше мојим рукамакоје зарива у пословну торбуиз које вади налив перода забележи...А већ је забележен мојим окоммојом визијоммојом вилицом разума.Само још не зна да треба да се покренеиз своје учмалостии стигне ме на линији живота и смртитамо где браним просторезачађене од нас.Исто онако како их је бранио Христосочима и рукама, срцему жељи да се очува, голе душе мир.Да се сачува од пропадљивостилице Хармоније.Он још не зна да је део временаи мог простора, у ком се спасавасве што се спасити можеу тихом умирању божура.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 267ПАЛИЋТринаестог фебруара пили смо чају „ Гостиони “.Палић је био хладан и беомрзнуо се на довратку лед.На првом сусретууглавном сам причала ја, ти си ћутао,каткад си климнуо главому знак одобравања.Хоћемо ли сутра на кошаркупитао си, питала сам потом јашта мислиш о броју тринаестјеси ли побожан, имаш ли сеструкуда после студија и тако редом.Гледао си стидљиво у бадеме мога окачинило се, месец је седео на дланутреба га спустити или препустити Сили...Можда се земља окреће око наспитали смо се, питали...А цео живот у двојби ноћи и данаевро и даље скаче, богат напредујете њујоршке приче, амерички санДњепар, Волга, Лајка, фудбал...Треба ли изучити историју, географијукако до крова над главомприче о миру,ишао си у рат, један, други...Палић је давао олако обећања,тек касније схватили смо обоје:или идеш сам - против себе,или сам - против свих.

268Марина Жинић ИлићЗРЕЛО ДОБАКрв преслишава време...Колико пута зближеноститолико опроста,трагања за смислом и садржиномокретања глава, глави,притицања немоћиокретања пса човеку.И непрестаног сејања смеханад говором тајне.Зубом посињенина чудесној реци снованеухватљивим говором тишинекад брбљају врапции јуришају простаклуком зверипо дворцу тајнисретамо се у пролазукао узданице висина.Месец бубри на уснамавода под потковицом сататера вилиног коњица на бег.Ја иста, ти друг пријатељ,љубавник, отац и тако редомвраћање меса, месуи удвојено питање:волиш ли ме довољно?А звезда застане, заћути...,Сунце шара макове по кожи...

А ЉУБАВ ПЕВА...Увек почиње са била, а бивана уснама чекања, одиваса копије бар две или тристаа потом ишчезне, или олистау теби жар, дар и бистапрво беше Пречиста, па чистаа потом крај, ил` клица почеткачудесна, блиска, будна и далекамирисна к`о ружа, док клизи и ходаветар је, ватра, жаруља и водакад спозна циљ и нишани метеко је неће, мој предивни свететрчи и пада по улицама заносасва од тајне, сећања, пркоса...ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 269То мило јато плесача, везиљаи кад их ухвати уобразиљазвизне осећањем, неосетом меригрофице, скитнице, птице, облакодеримрвиле је сељанке у рукама с грудомчувале у коцки шећера под дудомкике јој плели, носили видрицеод ње су црвениле чак и јагодицебулке у житу красиле су пољада би била још већа и бољас молитвом нађе сврху постојањас хоћу, нећу, сва та миловања.О, како је лепа кад душу својататвојим срцем потајно бараташета се недром голицаве моћида ти приђе у твојој самоћикап је довољна, да утопли ноћидотле море и шуми и пенипредај се, не дај, Ева ће жениа свака медна, који је не би

270Марина Жинић Илићслатком жудњом привија је к себина погледу првом, у оку се родина пољупцу, похрли слободисузе је кроте, рука се спремада ране вида и када га нема.А он ће ловац, жедан срећехтети то мало, ил` много већедок се рачуни своде у тамиприпеци лепоте, о како мамито двоје у једном, док звезда златаизнова буди, сипа и влатаи тако све док је славуја и шевана врхунцу с месецом сневана крају шапат, реч и каменод искона водиља, срце јој знамендивља трешња, питома к`о лалапротиче к`о Дунав, Морава и Сава.И тако жива, допире до свецабојама дуге и крв испресецапосле је живе сва наша децаи то је разлог, ту су и бројкеМаре, Даре, Петре и СлавојкеЛука, Јован, Никола и Болелепи док снују, жаре и соколевесели док љубе, испуњено волепре и после рођења и школеу сеоби, непрестани појдотле везу зрикавци о њојсва од слутње, додира и маштепева у башти Господњој.

ВЕРУЈУЋИ У ЉУБАВПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 271Уснуле капи као крици васионезбог честе употребе речи транспарентноствежу ми руке у молитви, пред голим небом.Около мене источник, лишће и траватвоје безобразно: дај ми...у дан расцветан као наранџаудаљује ме и од девојачке самоће.Чему та блискост, која вуче у тамурадије скривам осмех пазећи на звездеда не вуку по тротоару Грачаницу.Завршим једно, месец се с борама родизапочнем друго и тако одређујем срећупотом пијемо ртањски чајиз плавих шоља од кобалта.И како се узме полазимо од малих ствариа у ствари, ти Краљевић Марко, ја Косовка девојкаразвигорац распрши бесмисленост.Нађемо се у својој кожи, по којој миле сновине гледамо се реда ради, завирујемо једно другому сунцокрете очију, па у душупазећи да не реметимо облике ветра.Сасвим оправдано рекли би мудрацизбог хармоније о ватри, води, ваздуху и сунцу.Ти ћеш опет возом на југ, а ја с посланицамадок ме не напусте далеки шапативерујући у Љубав - што нас продужује.

272Марина Жинић ИлићИЗВОР ВЕЧНОГ ЖИВОТАВеруј, маловерни сумњајуу својој душевној борбиусредно се моли и говори:„ Слава на небесима Богуи на земљи мирмеђу људима добра воља “.Дошли смо на овај светда сведочимо о истини,брига о спасењу претежнијаод свих других.Надај се,ако не добијеш што тражишне падај у очајање, настави да иштешмоли из чистог срца.Љуби, љубав је божанствена силакоја човека спасава од смртиизвор вечног живота си -Ти.

ОДБЛЕСКОМ, ЖЕНАНа шкрипу сунца навикланерођена јесен у тебикад зиме дођу ко те не биукрштене сламке јутраоко ти газеобраз ти милују деца и нада.ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 273Сто кругова у кругунечуј на чуј, дуг у дугуи толико тога: опери, испеглај, умесидржи се Богатанани ветар у коси, метеже правии крв се јавипоље ћирилично сеје.Од пера трена и бол те грејесузе те листају препуне бридаи док је видау воденичком точку смеха,сете и грехапод сваким ноктом клетве и лажи.Време те сипа и трава тражируке на његовом вратузвезде у оку закључанепод арабеском неба, земне плате.Чежња те сричеа твоје лане, пиле и птичена коленима слободе, сећањемна већање.На кришци месеца спишкунеш се у све и ништадајеш обећање на верност и мукус руком под руку

274Марина Жинић Илићна путу кроз замке...,а кавге везу, мрешкаш останкебљесак се круни, на зрну истине.У осванкерастанак те боли, пребирања севстожер си срећеГосподу на љубав, устима на хлеб.Сваким даном све вишеу нечијим очима растешизмеђу страдања и победеи кад мисли земне побелеод чекањанедраге речи непоштедно одуздравицом у вину.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 275ЖЕНАО, земна немоћи! О, жено успења!Искро прва, што из срцу гласну.Пред тобом су даљине и путиДодели ти Творац дужност јасну.Руко снена! И вратарко раја!Крилате се у теби, висино!У вери си, нади и љубавиИ кад кажеш: ево идем ТебиПесникињо!Мрво живота! Адамовог ребра!Сенко смрти што живот испија.Од јутра си, до вечери сненеПриближујеш, што ти срцу прија.А слути се! Млада, врла, драга...!Што је волим, шта јој душу кади.Шапатом се и молитвом враћамЈош се питаш: усне твоје, да л би`?На зиду си! К`о икона света!Зрна среће клате се на длану.Злат и сребро у коси се срећуИ кад ћутиш најгласније збориш:„ Не, не остављај ме никад саму “!

276Марина Жинић ИлићУ ПРОЛАЗУДанас ми је неко сасвим обичан, у пролазу рекао:ти си нешто најлепше што сам икада среода ли су лепше твоје очи, твоја душа, осмехили то детиње...које би свако пожелео.Рекох, хвала...данас су Свети Врачи,дан кад сам угледала овај светније то због мене, то се Господ у срцу изнова рађа,тера ме напред, на лет.Ти си Божије чудо, нешто има у теби, што немајудругинешто љупко што се осећа, продире у венедубоко, као небески след.То нисам ја, узвратих, то Господ показује љубави пута ти ме следи, такав је ред.Низаше се речи, бројаница цела, молитвениуказа се тренмој пријатељ на растанку пожеле ми срећу,враг се и даље врзмао, тражећи свој плен.Небо је било румено, као да се просипалоиз путира виноџивџани булевара махали су крилимабеше и њима финомрве са звезда, падале су саме.Из Саборне, прво јутарње звоно, поведе ме тајнинаслоних своје раме, све уморе своје предадохСили: води ме Творче, родитељу мили...Хоћеш ли на колаче, упита ме на крају, мој друг врли,имаш ли посебне жеље.Уз смешак, рекох: у Саборну ћу, да ужежем три свеће:Господу, за Пријатеље и Непријатеље!

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 277НЕДОУМИЦАИнспирише ме посебностда је продубљујем и преносимс колена на коленокао што се све преноси,таква ми је природаи нећу да јој се супротстављам.А није лакои леђа се уморе од брига...,одајем захвалност чулукоје ме пробудило из сна,сваки дан откривам себепред отвореним вратима манастира.Изливам радозналосткоја и тебе занима,што шта се крије у нама,што шта у недоумицамадок журимо од куће до стана.

278Марина Жинић ИлићИЗМИШЊЕНА СЛИКА СТВАРНОСТИИмаш посао и мужа испред себеа иза те чека кућна кецеља, оклагијавретено, преслица и вриска деце.Окупај, донеси, принеси, очешљај, опеглај,опери, држ` не дај;до поноћи, ујутро, у подне, с вечериумножена бука и глад;погача, штрудле, звезда и црна рупакоја те одозго све време гледатражи од тебе ревност.Ти би уместо навике, само откуцајеспонтаностиулазак у слепу улицу, сваки пут те разбесни;музика свакодневнице је гласнабрзи ритам одваја те од себеи кида на фронцле.Шта каже Пророк..., питаш се на гласхоћемо ли преживети и овај Смак света?Ослушкујеш, питаш се изнова: хоћу лииздржати бар до одговораживе ћелије купе се у опну, плодности ради;земља је округла, каже ти детепред глобусом спремајући се за часгеографије.Неко те у сну помера гласом: најтеже јевратити се у тачку почеткагде се изнова - тихује срцем.

ОД ЧЕЖЊЕ САЗДАНИМир у коме живимостваран јеуз незалудно трошење времена,мудрост, знање и веру.Кад год дубоко удахнем срећубез упадања у замкуопуштам сумње и страхове.Љубећи крст око врата,лагано удишем и издишемвелики рај.Срећни су лишени мислио нестварној дубини смрти.Живе верујући у Љубавговорећи: најбоље тек долази.Пут пред нама јеживота нашег деоу коме смо путници и гости.Љубав на љубав...,од чежње сазданидођосмо у време да учинимо светбогатијим, лепшим и бољим.ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 279

280Марина Жинић ИлићДА ТЕБЕ НИЈЕБез тебе јесам пустиња, вртлог самртништо сву ноћ куца на врата и дозива бол.То са великим словом зове се Љубавшто јахачима сна доноси радост и било крепи.То огњиште пред расап и скрбпред дамара мор, сред чурила осећањаи то твоје, одјекује у мени...Све то, и кад чезнем да те сретнем у тишиниуз захвалност Богу што те имамстанује у мојим очима, говори мојим погледомзаокива патњу и нуди прочишћење души.Хтедох ти рећи, поверуј, а бројећи туге,заборавих на радост.Да тебе није, просула бих мирисене знајући да цвет говори језиком, којисамо ти разумеш.И можда бих отишла у недобаи можда се вратила не бихко зна шта би ми пало на паметда твоје речи, у мени не одјекују.Кад чујем: најдража, волим тебраним тај мир од путника и намерникапочињем да будем себичнаљупко ти прилазећи дубином.А потом у снази веровања, испијам душеградац, сјурим се низ жељу љупко.Саденем године у крстине, припијем сеуз скут вечности,сањиве очи да ти љубим.

КАП ДОСТОЈАНСТВАВолим те таквог, питомог к`о нанакад замахнеш челом и очимаи вратиш се с краја ка почетку.ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 281Са српом и косом, с чобаницама косовинеи зовиним свиралама у дечијим џеповима.Кад жањеш звезду и залијеш тугуосвештаним вином из олтараи кад запеваш: Ој Мораво...,кад заплачеш за осипом бразда.Волим те на тргу славнога јунакана споредном колосеку животакад се приче преспају и преливају у бајкуо песничком венцу.Волим те идући ка Истомдок се осврћемо на оно што је још осталоод корена цветук`о перце на увце, на радост рађања.Деца ће тражити час историјешто га ветар не прекраја.Ко ће га држати отмено и чило...?У походе смиљу иде се лепотом.Себе своди на кап - Достојанства.

282Марина Жинић ИлићПУТ ЗАГЛЕДАН У ЧУДОКажу, треба на време отићи. Ако одешникада не знаш, да ли си изгубио или добио.Ако останеш, никад нећеш знати: шта би билода си и ти тамо.На раскрсници добра и зла, где се мачевиукрштају две су стране медаље: истина и лаж,десно и лево, јесте и није, одлазак и повратакдок се кости не преточе у прах.И шта после ? Kажу, после смрти у Живот.Они ће други, тамо ничега и велико ништа.Коме заправо веровати: онима који одлазе,или онима који остају спашавајући од грехајош један уморан дан.Мирне су очи које воде сунцу, а сваки путзагледан у Чудо.Заграбиш ли руком прошлост, зауставиш литрен и превејеш себеуказаће се твоје време и твој пут.Колико пута се умире - толико се рађа. Коликооде, толико ће доћи. Само доброту не изгонииз срца, не присвајај душу и не отргни је,као ни нектар од цвета.Рашири руке, пригрли радост, покажи храброст,исплази се страху. Кораком подупри небо,иди за сјајем јасновиде звезде.Ово је вече које обећава - смехом прецртаваи највећу бол.

ПИСМО У КОФЕРУ ЗА ТЕБЕПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 283Мисли разапете капљу на кров срцавида их снажним рукама Матии не да статииз запретених година младост потече.Успомене у оку, кофер у рукамаа у коферу оно пре и оно послемоје навике, одвикеретке иконе, писма важна.Крст за одбрану од злаводи ме у правцу Сунца.Са мном моја два анђела добротеупоредо корача миру сваком кораку мирис Церских шумскихјагода, оскоруша,презрелих купина и шипурака...Речи између корица књигеспаковане у електронском облику.Била сам овде, другачије нисам могла,понеко ће да разуме моју тишинуи бригу за род.Продужује ме бесконачност,фестивали поезије, међународне изложбеслике, ближњи...,вез који сам научила од стрине и бакемирис лепиња и кајмакахлеб који је певао, уместо мајке.Одрекох се трке за црвима крвипомислих...свако је у нечем први.

284Марина Жинић ИлићОдбацујем страхове, немире, лажиживот нас мери писмом и језикомзакључујем, ништа смо и све.И гле, Мати ми руку тражиа светлост јача него жар, израња из бродакоји ме превезе на другу обалу.Жива је Сила којој се дајем.Не уби ме патња, суза ни болпесма Љубави надјача времеосу се Царство Божје и угледах Арханђелапо земљи ходећи, просу се сан.Клекнух, целивах икону и мајку земљуосврнух се на пут којим сам ходилаи прошаптах: со мојих костију, Твој је тренутакхвала ти Боже, за све.

РЕЧ КОЈУ СМО ЗАБОРАВИЛИПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 285Ако се икада сретенемо, да ли ћемона пут суштинеиз трена у трен, кроз свилу корака.Док љубав нагласава тишинуда жеља тихом чежњом саткана,буде водиља наде.Срцем да волимо, душом да дајемои да се милујемо без престанка.Ако се икада сретнемо, да не заборавимосвете тајненаше мисли, пољупце, шапате, загрљаје...Да мање узимамо, више дајемои да чаврљамо као деца,док се истински љубимо.Не онако мимо реда, да нас други видевећ ради нас самих, топло и мило.Ако се икада сретнемо, речи да су уске,а мисли небеске.Када ћућоримо и када се погледамода све знамо једно о другомодвајајући неважно од важног.Од заборава да отргнемо оно светлуцавошто се чува на длану, за ближње.Да то траје целу вечност и преко вечности.Да остане и за оне који нису умели да се вину,тешке сате да учине лаким, врцавекао живот.Оловне су године запретале вене,кажимо једно другом нешто лепо, љупкода се препознамо.

286Марина Жинић ИлићУ славу љубави говорећи, ти крени први и реци:волим те,ја ћу затворити очи и изговорити:не поверуј свему што кажу.Не казуј све, што осмех укорени.Пусти да нас траг лепоте носи, као лишћепретворено у ћутање.Ако се икада сретнемо, нек твој додирбез престанка грејекад све бива и чини се - све је.Смеј се, брбљај, заносно ме гледај...Сваки титрај заправо је срећа,капља ћутње и од речи већа.Покажи ми место где пупољак цвета,пусти нек ме залива твоје јутро, без илузије.Реч коју смо заборавили, коју смо отуђилиније отуђила нас, жива је.Хиљаду стопа, даље од јадиковки.

НЕОДРЕЂЕНОСТСувишно је зарицање у свеједностпостоје само два правца до излазаостати на својојилипрећи на другу страну.Колико год да потрошим напорадалеко време ће ме одвестисвојим узроцима и последицама.ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 287Ни гавранови неће моћи да дослутеутицај збивања на мождану кору човека.Док већају ко је старији: срце или разумБог ће ме узети за рукуокадиће јутро, раскадиће ноћ.Држим се улоге своје и не придикујемидем на бољу страну,пењем се у сусрет - Огњу.

288Марина Жинић ИлићБЕЗ МИСЛЕНОГ ПАДАНе морам ти писати писма дуганити те водити у земљу излазећег сунцада би уловљених погледа кротили рекуи без дугих разговора осетићу да си туу шапатима киша.Не морам те поваздан држати за рукуплашећи се да не одеш у загрљај празнинипустићу да ветар сетно пресеца мислидок се мимоилазе сунце и камену изгону снаге.Не морам те сретати улицама градани тачну адресу ти знатидовољно је да се прошетамо путањама срцареч да крепи, сећање оживина цвркутима звезда, да потече мир.Не морам те грлити сваку ноћ, по навицис тобом залазити у потрошено времекад се појавиш ниоткуда,боли оду и муке разминузарад среће, гркост јаве отпијамо.Не морам поредити прошло и будућехрлити ка не битном, дозивајући те беспотребноослободићу срце од мржње, ум од бригаокренућу се давању и једноставностии бићеш сјајем трава.Учинићеш ме лепшом и бољом, јачом од свихјер ти си песма која плови изнутрана трептају божанства и чуда,ти си дар исконске лепотетишином душе, што се нежно премерава.

НА ПОЉУПЦЕ СВЕДЕНИПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 289Погледам видно невидно, излијем шапат милиниБез тебе нисам лепота, ни титрај благој тишини.На усну пчела долети, гране осмејак румениНаточим крчаг заноса, испијем жубор месечини.И гледам како бокоре, очију наших дукатиНебеског сача дарови, крштено небо нас прати.Душом се крстине окруне, с тобом хоћу остатиДа ноћ и дан озвездам, да сунце у косе наврати.Вретене сати октобра, ћивот се недру отвараДође и оде Недеља, љубав у ћилибар претвара.Осет у песму уплетем, мирисе предам огледалуГосподе благодарим, благослови срећу оцвалу.Да гледам заувек, соколом, приносом древних дубинаСветлост је наше уздарје, знамењем рузмарина.Погледам видно невидно, једно смо другоме датиСамих се себе одрекли, небо земљу пољупцем злати.

290Марина Жинић ИлићСВЕ СЕ КАЗУЈЕ ТОБОМКренух на пут бесмртниКолевку мерим са гробомСретох гласове и сенкеСве своје понех собомЉубав је гласнула Тобом.Сунце извирује иза зидаДа споји две тачке у кругуЖивот се окитио пробомУ дотицају са живим БогомДуша је бљеснула Тобом.Кругом маслачка летехУздигав из прашине стидаСвака ме заповест зидаО рају санак снивахИз пепела у прах, небеским ходомСве се казује Тобом.Мисао зарања у плачПоистовећен са злаћаним добомСвет сећања у мениПод капом јеванђеоском, овомСтажиловских звоника батРеч је дошла са Тобом.Одрањањем свиле у недруЛепота се тка лепотомОбожено јутра сјајеБлагодат се разлистава трудомКао ламент зриш над сводомЖивот откуцава Тобом.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 291ВЕРНОСТБуди тукад плачем и кад се веселимкад сам мека као струнакад ми из недара провири први грехи кад се молим Заштитнициза здравље, мир и спасење.Буди тукад лелуја класје на хоризонтукад осмех зазлати изблизакао крунакад живот устаје иза смртии затрепери на истоку дан.Буди тушапатом, срцем, умом, душомкад сам рањена, осетљивастидљивазапљускуј ме цветним прахомкрепи неспутаним.Моје срце је цвет, коме треба росамој сан би у барку, на јавирекох трави: хајде са пијемо росуизван сенке зла.

292Марина Жинић ИлићТИ СИ СВЕТЛОСТ МОЈИХ ОЧИЈУДео по деои целу себе уткаш у нечији осетбудеш још ближа временима, која ти бежеа кад распупи срце довољна је чежњада развесели око и врати сјај месецушто се тањина твојим уснама од меда.Пола по полацелу себе подариш неком трећемнеко пети, однекуд се сети: била једном...,и заплаче и запева и заиграцелим бићем затрепериш сненакад се руке у рукама свијуненадано огласи се жеданмоји дани твоје би да пију.Цело у целомсмехом, бљеском и останкомкада није тугом и растанкомпредајеш се миру, у немирурадоснице к`о из кабла лијунебоземне тајне се откријуплетеш венац, што га прсти вијупоскакујеш ију, ију, ију...Кад пролазно зари и потрчи хладути у белом, он ти серенадумедна душа откуцава надуса дна таме љубав из почеткапрене боли капљама радостина уздаху: Волим те, опрости...прелама се и жубори венадуга круга што бисере спремаиз ока се жеље не сакрију.Ти си светлост мојих очију.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 293ДВА СВЕТАЈа данима о топлом оброкуа ти о драгуљарницамаја о побожном домути о броју вила по светухтео би ме, у постељу од свилеа ја жељна снанавијам сат на време и мислимкако увећати знање.Купио би и мене и градове и селаи свој положаја ја желим нежност и поштовањеи док женски род бомбардујутвоје ниске речистидим се што сам напустилабосоногог детињства трагшто ми коса још не мирише на сеноа хаљина на детелинукаткад киша помилује травуразнежи ме целу.Волим призоре носталгичнеи моје греде под вајатомти и даље... о, љубавизнам, мењао би живот за душуи потражио лекарада ти преписује сваког тренутка здрављепа колико кошта.Мене излуђује прозаична реч: паресве право се не купује и не продајетако ми душебиће да смо ти и ја два светане можемо под исти кишобран срећене залуд народ каже: преко жучи до меда,кроз трње до лепоте!

294Марина Жинић ИлићОН, КОЈИ ЈОШ НЕ ЗНАОн, који једно каже, друго мисли, а треће радине може да приђе ни мени, ни једној која је ученада се на љубав гледа очима пуним заноса и жељомда заувек иде раме уз раме, с руком под рукукако се некад ишло на црквене вашаре, кроз сокаке.И није се причало пуно, очи булке, рађале су бајкеи није било измишљања, којим се Он служинестварно било је...о том се највише ћутиније се извртало, ни показивало вражјемеркало се, загледало, освајало погледом...Он, који мења жене као филмска платнасве и да стане мирно испред мојих очију, штосвакога јутра и вечери пале свеће за спас светане може прескочити камен среће и пасти ми у загрљаји кад је озбиљан као смрт, јер таквом се не верује.И зато лију кише да сперу грехе, колико их имада врате душе из пада, под плаха црквена звоназато царују магле и рађа се гомила гневајер се изгубио сјај, што некад бејашечовек је претворен у своју супротност.Он, који данас једно, сутра друго и тако редомније да ме неће, већ ја вешто заобилазим његавраћајући га к себи, одакле бежи честопијан од успомена, пресељен у шуму страстиуглибљен у таму, која га опхрва.Он, који још не зна како да се из несвести вратиса ниском лажних обећања, зове ме у сну и обећавацелу равницу, само да се домогне крила анђела и мојихусана, живот би ми сплео од сунца и пољубаца.А зора пуче, из срца изнова крете: Оче Наш...

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 295ТЕЖИМ ПУТЕММој пријатељ Д. одлучио је да узме живот у своје рукеДа одбаци тескобе, превеје мисли и хтењаПрисећајући се Старог Завета, Јеванђеља...Свега од значаја, смисла и Промисла.Пошао је трагом предањаСветости, опроста и покајања,Верујући у свет, иза пурпурног крајаИ ливаде царске, усељене у мир.Удахнуо је стварност недохватомОпипао свет по ВољиБлагодаран Богу, стављао себе на пробуПонављајући: ја хоћу, ја волим, ја то могуУз вежбе тела и пречисту водуЖивом храном и дисањем по такту 7 1 7Снизавао се у гордости, усправљао у ослабљењуДрешећи срца тајне.На Булевару, кад примиче бадњак души, изусти:Од Исуса ништа прече, и настави...Зарад земље, покољења... хрлећи лепотиОд камења свога пута, ја саградих храм живота.Из беседе молба кретеТреперавим уздасима помолисмо сеЗа нашег пута - Једно.Мој пријатељ Д. стави кришку Фрушке на дланИспијајући њен чудесни чајПридржа ме озарењем вида.Ко два жива зидаПриљубљени уз небо застасмо над ломнимБестелесно кад се оте, тихо рече: мила сестро,Идем тежим путемЧувај ме као дете, које се враћа Извору иРавнотежи.

296Марина Жинић ИлићИЗМЕЂУ ЊЕГА И ЊЕИзмеђу њега и ње водила се највећа греховнабитка.Она је знала колика је цена удаљавања од СјајаОн је пио пиво, ракију, вино и пушио од мукерањен лаким пољупцем, поражен самоћомобоје у потрази - за стихом недовршене песме.У дому од трске и плеве скупљали су се гласи тишинена виделу душе, са раширеним рукама болапротезала се реч, тајновитија но икадпролазили су сати, кроз прстен временанеко је из далека викао: не гаси сунце, љубав не смеда залази.У гордости ставови су крути, а тек изговоривелики смрт надживе делом, и сви једноставни,за све се Господ побрине, силазило је предање мудрих.Никад не беше већа потреба за загрљајем, за сномдо жедних допирале су капљице водемерећи време и Логос, од кога поста све.Између Њега и Ње водила се највећа греховна битка.Све док не ушеташе у широку улицу снована прозору дана, свитање им рече:много је од краја до почетка, од речи до словакуд год да кренеш, имаш испред себе – себе.Кроз живот иди широм отворених очијуи ништа не почињи - без Благослова.

АКО НАС УБИЈЕ ВЕЛИКА ЖЕЂПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 297Ако те изгубим, питаћу се изновада ли је то страст, умешност глумеили нешто сасвим треће, што се скотрљало у ноћзатворило врата срцаа оставило отворена врата умада ли ћу се томе смејати или плакатиокована тобом, носећи те друмовима.Ако те нађем, питаћу се изновада ли је то чудо са исходом, који само Господ знасипајући нам капи којима утољујемо жеђи растемо једно у другомна радост планете која спајамилином Творчеве рукенас, запретане у шапатима биља и камена.Ако прођемо кроз крик сна и сачинимо мозаикнасумице се срећући између листова књигапорашће хлебови почела и свитка сјајза наше руке и очи што се тражеу жутим листовима јесенида нас раздвоје од смртипризивима судбе и само нашим пољупцима.Само Најјачи зна којим путем водинаше стопе и мисли, зашто одлазе ластеи без нашег пристанка узима и дајеи зна, чему несан и живот прожет плаветниломзашто реквијем и боли док се погледом камени гласпреносимо несанице, иза чекања.Ако нас убије велика жеђ...

298Марина Жинић ИлићА СВЕ МОРА ИЋИ ДАЉЕ1.Све ће једном да се збројиНад падањем успон којиДа би човек мог`о даљеАл` остају траг и траљеСејеш, жањеш, вуку раљеА све мора ићи даље.2.Одсања се санак којиТрен години снагу дајеУвек добро с лошим идеКо је грешан, тај се кајеКлупко расте, огањ жариШта кад оду наши стари.3.Смењују се дани, ноћцеНа пропланку багрем јариМирисно се поље шириПчела усном помедариМладост мине, живот летиА мора се и умрети.4.Док плаћамо све невереКовитлаце, смутне сатеМолитва се небом пењеДа се добра добрим вратеБлажен поглед са прочељаРађа слику јеванђеља.5.Накинђури јесен бојеОпет срећа тугу дираОду људи попут птицеСо у оку сузу спираСкупљају се зрна зрелаСећамо се игре, прела...

6.Наздрављамо сну и јавиРугамо се своме врагуШто се не да истератиКрене богат сиромахуАли љубав раздраганаУморноме врати снагу.7.То се сви са бледом сенкомШеткамо по своме пољуПо дођији, недођијиСвом Балкану дамо вољуЗалије нас ласним виномБожјим путем и истином.8.Због те земне, наше сластиНе може се лако растиЗато дрхтај, хропац, бедаКако кога, преко редаЗграбе уста жедне алеПокажи ми Боже путеА мора се ићи даље.9.У нечијем срцу плачешНечије се теби смешиШта ли чека иза смртиПољупцима све то лечишИз старе у неку новуРадост је у благослову.10.Заљубљен у себе самаТроши снагу немилицеШто је трошно само одеМесец преда реци лицеОдабереш раме некоИ не сазнаш ко те чек`о.ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 299

300Марина Жинић Илић11.Колевка се смеши гробуМудрост је на твоме длануЗаписано јесте, није…,Миловање уму кануДа завара, душу смутиА трпљење пути, пути...12.Док наздрављаш новом јутруСусрећу те сати лењиА на том путу обожењаСветац шапће: још се пењиТраг за трагом, речи немеНосиш бреме, што ти спреме.13.Они врли, наши драгиСвици што се небом ројеАнђелима што те будеШаљу бруј и звуке својеДа не будеш само телоКуцне часак за опело.14.Лудило је што те сричеНема слова, нити причеДок ледбимо бездан чекаА како ћеш преко смехаСа тугом се живи пратеСрећу деца опет врате.15.У том кругу, цвет доцветаХоризонта - роса дојиСлавуји нам под прозоромШљиве, брескве, орах којиО Божићу, поглед ћутиО, да ли ћу увенути?

16.Питамо се и питамоИз свог срца преко мостаА кад души буде тесноДође причест, иза постаЗацари нас снага живаОд бездана - до плетива.17.Нема станке, нема стојаКорачање усред бојаКако било, где и кадаДо светлости, што надвладаПонуди нам загрљајеА мора се ићи даље.18.У оку се љубав гнездиЊене свиле и прапорциИ сви наши суновратиШкола дође, да испратиА на крају трубе гласнуОтплови се у даљинуБлагодарим: Оцу, Сину...19.А мајка се с Мајком срећеУ мислима сваког данаКад опхрва туга земногИли око ВидовданаМанастиру у походеУсхићена крила воде.20.Напију се очи сетеЛистају те слике стареГосподари хлеб и вечностСве и ништа, те превареРеђају се хладно, врућеА у Бога - све могуће.ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 301

302Марина Жинић Илић21.Ка лепоти човек стремиРадости се мале сетиУ свом кутку, у тренуткуИ кад спије, он полетиДве обале удвојенеЗлатну капљу, небо шаљеА мора се ићи даље.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 303МОЛБАОдузми ми, Боже, бригеда се препустим Твојој светој вољипо којој све бивакад нема пред Тебе станем.Да љубав запева испочеткакао првог данаи сви моји са мном да суусидрени у барку великог срцабудећи Мир, на мрви хлебанадањем.Одузми ми, Боже, бригеда сви песници сиромашниа душом богатиспасење и утеху нађуна Твојим великим платнимасраслим с грлом.Ни кап тамо, ни кап овамосве нека буде по заслугамадок свет черече, помози, Оче,из корена – главом, да процветају.

304Марина Жинић ИлићУЗ КАНДИЛО СЕЋАЊА , БРАНКУ И МИЛИЦИБуди сигурна да си у духовном непревазиђена,ти си на десном Божјем рамену,изникла пре свих светова...Ах, колико падова, успона, летова...,рече ми Цана, седмог септембарског данаа пиле смо прву на Булеваруи гледале у врх кишобрана.Гледао нас „ Глиша “ ( Милан, Цанин )завиривао изнутра, споља и додавао,онако по свомтако с почетка, све даље је Вољареч вам дата, друго и не треба.Бранково коло се плело и ми смо у њемубило је чудесно и занесенопотом смо: о љубави, поезији, o свему.Право нас гледала с неба,потом се пробијала оком, кроз сивила,Врдничка вилапридружила се здравици заокупљена Горомзадивљена како је спомињемо, обе,за једним кухињским столомназивајући је сестрицом својома нико не зна - колико!На спомен Бранку и Милицизагледани у баштину нашу, уз трећу чашуповикасмо у глас:Песници, браћо и сестре! Живели!

ИЗ ДРУГОГ СМИСЛАПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 305Сретох човека, помирен са судбиномсретох песника, разапет између два светасретох се са собомс обе стране ратови у срцу.Из развезаног језика провирују звездепривид усамљености растеиз године у годинупропињу се сати из грлених вокаласвако има свог Дантеа, помислихи застадох, под јаким ударима звона.Дотичућа вера пружа бројаницу сунцакроз отворена врата животаулазе они које волимиз велике воде израњају они - које сам волелапод раскошним гласовима тишинеореал дужностисветлуцави путокази, руше сабласну буку.Човеку је тешко да схватипесник се лишава обамрлостисретох се са собом, пред салвама смеха.Од ћуди ветра, јача сам,часна реч - слова грохотом одјекујуположајник истине, дотиче колевку сноваклизи времеиз другог смисла, урањам у песму.Кроз отворена врата Љубави улазе трубачиудвојени с Првим гласомпомерају пресудност,пореде ме с ружичњакомсенке силе предуи немогуће се учини могућим!

306Марина Жинић ИлићМоћне ли светлости у мени, помислихпотом кретох у улицу Браће Рибникарада то саопштим онима од посвећеностии Светосавског учењасазвучја ради, што нас не напуштау распојасаном часу утопије.Наш сусрет у сашаптајупомера границе нестајањанаруга се лакоумној приземностипред олујама што разносе сновекрилом анђела венац сплетену сутон процвала душаустаје из ништавила.Опет се чула нада како опасујеакорде и варкеопет се прозор светапред новим плачем отвараопет молитва између хлеба и винасузама круни сјај.Боже, онима које си створио - подариСпас!Човека нагриза сећање, усне му без лекапесник се не уби, већ словом ојачасретох се са собом, још живљаи лепшатрен прену лептира, с несаницом болазри чуј среће, у крик прадедова.

ИЗДВОЈЕНИ СНОВИПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 307У црн дан, као Црни петак, разапет на крстудраматичног и комичног Петар Петровић из далеке улице,сред позоришта живота, на игривој сцени,с расковане столице потписује књигу,у коме је сетно наткрилило словно,где је очигледна подударност мисли и догађаја.Пише десницом, те застане пред сумњивим погледимаузвишени дарови разгранали као гране зеленог ораха,истичући разлику између живота и смрти.У раскораку од себе до себе побројано мноштво ситницапресликани предели самоће и притајеност бићаређају се као издвојени снови.У својој непревидљивости и зачуђу Петар Петровићкад ноћ поста дужа од године, прозрачном надом провирибез славолука и жудње, разгрну метеж, биће враћа изворучаробној моћи, детињства и снова.Сат застаде на Светог Игњатија, у Ремети, зора објави вест: предналетима ветра стена пуца, киша из невидишане сапра вековне боли, повређене душе...Уловљен небом застаде, вадећи из шупљине зуба жељуда свет спасу умни, устаде, начини неколико корака,с Тројством изнова седе на местоса ког су га оплакивали пајаци, говорећи:живим због свих који живе у менирешен да освоји свет, бранећи зло од злаи спречи рањавање предачке врлине.Остави привид привиду, смирено, радосно и задовољнонастави да мисли као Тесла, да воли као Исус,да чува као Мати и додаде: ко помисли милион путаоно што и ја, биће Чудо - сјајем Посланице.

308Марина Жинић ИлићНетремице, гледаше га из публикекао да у човеку никад не беше човекаПетар Петровић, из далеке улице потписује књигурука му се у братство претвара,горски кристали капљу му из ока.У исти дан Петар и Петар, ослоњени на реч,додирују пролазнике говорећи:Патријарх је махао из трамвајаВладика Николај писао из затвора,Вук је просио дукате, знате...Милош затезао и попуштао, сваки краљ за време...Вера је љубав, чаробна моћ у нама.Петар Петровић из далеке улице делитрагове спокоја, своје највеће имање,од кога се не раздваја ни у сну.За многе тајне сазнаће секад Милица сјајем овенча песникекада зденац буде ока злата,кад Доститеј из крви, с Венца проговори.Да не буде касно, стављам крст на челои три пут се крстим,да Бог благослови.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 309БЕГБило је и у оно време да се људи деле на великеи малебило суревњивости, пада и незнања,беше и погрешака, лицемерја, заблуда и окретањаглава од главаал` никад монотоније, апатије и бездушностикоја свлада као туга големашто нас запоседа и тера на бег, од нас самих.Било је да суза кане из ока, да се због иметкасуде комшије и браћада се уплићу клетве у венац зла и мећу под праговедушманабеше похлепе, невере, блуда у избама, на таванима,у вајатима, у сену,али се њива златила од златнога зрнаи небо је било некако плављесрца су горела, неким другим жаром.Јабуке су имале лепши сјај, људи су се плели у колокао звезде, воће је мирисало на медоносне ливадеоранице рађале, шуме криле дубоке тајнемајке носиле чеда и вретена у наручјима,с пуним котарицамаа вода из потока жуборила као животшто се премештао, од горе ка доле и обратно.Хрлим у детињство, међу успоменеу наручју ми крпене лопте, лутке од шаше,шерпе из пепелаиграм се жмурке, љубим славује и ближње,мислим, душа се не купује и не продајеи све док се Земља врти прасловесним сјајем умазло се с добрим може срести и у срцу поравнатикорачам с љубављу, по свом,не дам да ми замре нада и веровање заћути.

310Марина Жинић ИлићКНЕГИЊА МИЛИЦАСудба моја, мени досудила, све љубави земне у небеску, сјај свогока звезди да преточим, од царице да постанем свећа, мала благада постану већа.Ја, Милица, од Немањића, кћи Враткова, а супруга Кнезане зауставих ни деветог брата, пострадаше на пољу Косовупосле свега, ја под звоно стадох, на криоцу крвавог божурада државу рањену предводим, следећи пут милога Лазара.Ах, књижевности да не беше, да мој Стефан не постаВладаром, ја не одох ни у Љубостињу, у манастир,ког сам основала, тамо не бих с Јефимијом била ине бих се обукла у ризу, никад не бих била Евгенијаи молила љубостињска звона да Срб сваки и моја Србија,за соколом крену у врхове.Да се врати што је некад било, омеђено правдом и истиномиз пепела да се роди ватра и да згреје лета и вековеда се душа к`о јасмин забели, на изгону исконскога болада достојно с три прста деснице, прсне обруч и сва очајања.О, Тројеручице, о Талија, заштитнице песника и песмедангуба не беше, ни брига обична, већ мој санак што постаде јава,кога Лазар шест векова зида , подиже га буктињама срца, скидајућиповезе гаврана, из несна у сан, преведе верникеи оне ( који ће ) тек пред Бога.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 311МИЛИЦИ СТОЈАДИНОВИЋ СРПКИЊИСрпкињи овој пишем писмоза уздах цели, свитања давначувством истим, што лепоти водис дубоким трагом и суштиномљубав вечна у веку задрхтимоћ ћутљивог са сенком ходибила је прва, пробуђена, лепазвали су је вила.Порицала је себе у великом злуподизала главу, кад су је други спушталиговорила да мора, чудства радипокров животу и земљи српскојстихове песме да удомизаборављена и сиромашна, протина кћиутирући сузе босоногим...Спасавајући се од суноврататражећи спас у слози и миругде фрулаш и сад стрепи...,мирисом шуме таму окивапупољком зоре, оку засветлипод липама заварава гладмолитви и божанском, окренута.Српкињи овој пишем писмоза сва зрна из тајне мудростиу низу ишчекивања, узлета и падоварадост ми небеска капље из умана прагу заповест исконска, нова:време сурвава крхко телоа само Господу, веруј!Узела ме за руку и повела у Фрушкугде се сузе сплићу и расплићузатворила прозоре и врата

312Марина Жинић Илићизвезла је и венац тишинезакрстила и прекрстила сеу име Оца, Сина и Светога Духамолећи ме, од себе да не одустанемс њом да браним колевку и гробњен сан - на јави - да досањам.Привиђењем птицарекла ми је једном и заувекобујимајући род и браздунад поломљеним очима фрескикад си сам, и кад си од олованема пренемагања, ни одустајањатакав је путиде се, па докле се стигнезагрлила ме звуцима слована светосавским густим откосима.Српкињи овој пишем писмони мање ни веће, онако како доликуједами са брошем и бечким маниримаса љубављу којој се није моглапрепустити земнаколико љубави она менитолико ја њој и још вишеза вјек вјеки да буде и да преостане.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 313ЕВО ЗИДАМој опортунизам, вичан истеривању демона из окапресеца мреже маниризма, деспотизма, мазохизмасклања јабуке са стола, опијене клетвом.Здушност појединца приклони ме себи и не одмачеод своје осеу којој се крећемо Незадоцнели и ја.Усудих се, да их накачим на зид, да висе о сенцисвога зла, обзнањени, срамни и палисви који су рушили мостове од Земље до Неодложног.У трену померености ума тврдоглаво се успињемпонад бола, у тачкуу којој нема места за неразговетност.Придржавајући се иглама спаса, схватихискривљена огледала враћају уморе загледом у себе, пронађох јошпо нештоизмеђу купљеног и проданог.

314Марина Жинић ИлићМИКРО КОСМОСУ свој микрокосмос не треба пуштати нељудени људе, који зацело нису људини оне који се хвале да јесуда ти не загаде свет.Радије отвори прозор и гледај таласе рекеили пучину мораи тихујна груди спусти сунце и диши у ритму:Помилуј, слава Ти, Господе...Сав тај призор лепоте изнутра и спољабиће у равнотежи.Сви они који су се успињали и падалиунутарњим видом биће ти блискибранећи лепоту која се открива и не откриваиза раскопчаног јелека душе.У свој микрокосмос не треба пуштати злеипак, постоје добри људи и добри данисклони шапатима: опрости, хвала, волим те...И зато уживај у своме трудупењи се лествицом, којом не могу патуљцида би и они једнога дана знали да одрастуи да одрастајући - не изгубе себе.Прослави сваки успех на путу саосећања и снагејер Љубав је подвиг, највећи од свих.И Бог је рекао: волите ближње као себејер ја сам Светосткоја обитава у људском срцукао мудрост, знање и разум.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 315ПОМИРЕЊЕУ тихоти ума, светац тихо рече:пружи руку десну, што узводи небуко не лучи мед, јед му срце точидолиј мудрост у звездано око...Буди увек таква, смерна и дубокалепота никог не оставља без дахадај сновима снагу, да ти се оствареиди само право, љубав је благодатмали су велики, снага је у нама.У тихоти душе, светац ишчезаоглас искона и даље проламати сад јеси, даље - можеш самао лошима, пусти, да говоре добри.Не одустај од својих намераГоспод сваком сетву дајепомири се и пренесисвој крст земни преко прага.У тихоти ума, светац се појавикад се осетиш слабом, помисли на онешто су те храбрили верујући у тебеу борбама побеђује – Не одустајање.Узбурканост реку прође,те се врати у старо корито,маховину среће магла обавиладан ми ватрен, бујицом потече.Трен успава звер у себи,потом пређе на човека:загрли сестро, гору и водук`о Мојсије десет Заповестиисписуј по камену душе.Љубећи, настави...

316Марина Жинић ИлићЉУБАВ ЗРЕНЕМДа наслоним главу на твоје рамеи да ме водишпожелим само понекад.Иако сањаримпремда рањива и осећајнадржим конце у рукама.Наизглед самоуправљам својим животом.Капљем, као јесења кишаистрајна у свему.Желим да будем јака,идеалу тежим.Волим да улепшавам живот,пријатељства и људе.Ослањам се на себеБогу, све ближа.Ко љуска ораха крцка надакорак по коракод пролећа до јесени.Осећаш ли да у тебиЗренем...?

УДАРЦИ, УДАРЦИПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 317Могла бих над опанком говоритио првом, о другомо ратовима којих више немаЧернобил се појачава, уз дар касетних бомбиударци, ударци о сунчев шар.Има их одасвуд, понављају се, мрешкају,додворавају утварамаона иста кап која задоји, брани истином:куд год идеш, враћаш се себи.Омрклина расте, туге у мом бићу све вишепразнина вуче и појачаваназирем апокалиптичне приче ходсвет је пун бесмислица.Застанем, опипавам таму и гле, под кожомбубри костоштро удара о противречност, браниоснутком,и ти си се уденуо у иглу болау мени - сву ноћ трепериш.Залазим дубље у ноћКосовских акорда бат, пружа призоре новеХристос с крста вели: ко претрпи,венац живота примићенад поражавајућим - победник.Могла бих у бразди, под вајатом, у качарина ливади, у колиби, у шумипонављати исто, клети до бола,повазданокренух се молитви и сунцем заустих:Опрости им Боже, не знају шта чине!

318Марина Жинић ИлићБЛАГОСЛОВ ИЛИ ПРОКЛЕТСТВОУливамо се у Једно, трепет нам доснева тајнузапламтеше срца доходи, слатке би усне колајнупроцветаше трешње и гроздовиназдрависмо нашем сусретуотворисмо врата срца, још да се руке сплету...Лето се у даху смрви, непребол обгрли јавуи ово што гусне у крви, води свечаном гралувечерња умирују звона, изводе на стазе самотневрбе повијају главе, промину сузе ломнесамљи на две стране, непребол стаје на ранузар нема места за нас, у једном једином дану.Осама над нама шета, кротимо слутњу и букуо кад би ме повео низ поље и узео за десну рукугде би нам крај био, још кад предвечерје лахории каћун зоре сише, шта би нам могле, олује,силни громови и кише.Уливамо се у Једно, ни смешка на лицу вреломсамо тишина зрене и мами нежном пеномблагодарим Творцу на овој тишини великој, гробнојко зна зашто је добро, казујем Деви благороднојцвет се окамени у часу, слова камена ћуте„ Санта Марија Дела Салуте...“Из вене потече песма, распета у овој замципремда, свој лик резбарим у насушној животној станциприснива се, чудно ме брујање снимакорак је први тек, колико до потоњег имаслобода заклета звуку, белином божанског кринато је затварање круга, жар нови, у Синаспајање лука од леда и оног васкрслог од пламакоме се дивим од постанка, тој струни предана.Очи молитву пију, птица плаветнилом шарасећање сли се у реку, нађох се крај олтарасричу ме иконе свете, анђео пружи криладуша се гости миром, мрвама хлеба и винаУливамо се у Једно, Ти и даље у мислима.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 319ЗНАМЗнам да преобликујем сулуда стања у блаженостда страхове заменим вероми да ти дуго причам о мирисима пролећа,која се срећу на раскршћу живота и смрти.Да покренем нежност трава и да се загледаму твоје очи уз: добро јутро, хвала Ти, Боже...,безличан трен да уприличим смехома кад те сретнем да раширим рукеи пригрлим те, најјаче од свих.Знам да се наш тренутак мери корацима срцаи да је сваки сусрет намеран кад ме опија нада,покушавам и тад да те отргнем од болада се распричам с твојим далеким тајнама.Знам и што не знаш, с тобом чекам возове инижем слике ума, сањарим како ме игривупропушташ кроз грубе дланове хтењаа ја се опирем као дете, које се стиди и обећавада ће погледом обојити свет.

320Марина Жинић ИлићУЧИНАКУђемо једно другом под кожукроз врата ума, или кроз прозоре срцакаткад и обрнуторукујемо се семеном ватре и водемеримо густину костију и крвимеркамо хромозомекроз призму сератонима и допаминапитамо се чија је улога у љубави већаа обоје знаможивот је само карика у ланцусастоји се од мноштва ганглија,бар десет уз сваког од наснесвесно пријања,леже с нама у исту постељу,вечера и руча за истим кухињским столоми док сањамо, гости не одлазеколико смо заправо једно другомколиким учинком љубавине би протумачио, не академик разума.

СЕЛЕН ПОЉЕ, РАСЕЛИ СЕПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 321Питам стрица Димитрија, поредачко, све поређеИспод хлада белог дуда за момачке љуте веђе.Нема моја синовице оно` чег` је негда било,Селен поље расели се, село нам се опустило.Нема блека, нити рика, нити стада ко што беше,Самује се и стари се, из колевки род однеше.Коровина селом цвета, сви се у се нешто збили,Те роморе у брк себи, поодавно веселицу пили.Једва мрву хлеба могу, нити зуба белих има,Штап у руци, повезаче, кожуси им на грудима.Сви одреда сачекују писмо које неће доћи,Своју децу, унучиће... од петлова до поноћи.Понајчешће зловесници у авлију хитро бану,Да најаве: умро комша, ко ће њему на сахрану?!Е, мој стриче Димитрије, плаче бразда неорана,Ваљда ћемо пут Метлића, од Ускрса до Митровдана.Не требате децо после, кад нас прими иловача,Дођите нам, обиђите, оста мала на два јача.Под црепуљом хлеба биће, из дубока `ладне воде,Бар да коју прозборимо док нас греје сунце овде.Милоште нам не требају, не жалите балон „ чорбе “,Под чардаком да седнемо као у час добре мобе.Самотна је ова липа под њом косци ћиндијаше,У обору блага беше, јаге сунцу чело даше.Збогом моја синовице, сутон наше село хвата,Над сокаком звезда трне, лампек рђа зубом клатна.Још завеса на прозору, у раснућу букет ружа,У прозору фењер стари, носталгију души пружа.

322Марина Жинић ИлићПАЗАРНИ ДАНУморног дората шири се воњ, кочијашка камџијапецка модре сапи Дринке, обоје ступају у корак.Звездано коло поиграва на ћукућању стричевом.Рани парадајз на тезгу жури, запрежна кола пуна,у гајбама завладала журба, сваки к`о јабукацрвен и леп.Петак, пазарни дан. Паприке, грожђе, кајсије,ракија, шљива... Лозница, Крупањ, Нови Сад...Из дана у дан трагом бербе.Пиринач, грумен соли, бибер... Џак шећера...Шта оно рекоше још, пита се брижно чича. Аха,баби ратлука за грош, деди лула дувана,деци фишек бомбона, брату лепак за кожу...Отић`е цела кола за то мало по кући. Али се мора,вајка се стриц, а потом утрнуле руке испружа.Точкови шкрипе, штруцкају даске са облакодера,једни путем обилазе друге.Навече, сви се око пазара скупе. Чича све редомприча, како беше. Назобани коњи као на вашарупоказују зубе. За јаслама од среће вриште.

ПОВРАТАК КОРЕНИМАИме сам ти по Истоку далаИ по срни лаконогих грана,По иверу коре јаблановеИ извору ока пречистога,На колевку дукате стављалаПтичијом те песмом заљуљалаПо образу кад си дописалаДатум рођења свог.Знаш, кад си се, душо, заљубилаИ под јелом јако зацвилилаПрви уздах мојој крошњи дала,Са тобом сам наду онадилаО јаду се своме забавила,Зар ми спремаш омчу за вешањеИ секире, да ми ваде очи.Ја још чувам дивље кестеновеУ грању се још саплићу сове,Грлим гнездо теби да полетим,Да ми дођеш у походе онеКад ми уши од бубњања звонеОд пушака и од бајонета,Мој зелени витез на ливадиЗар ти смета, што те тако волим.ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 323На мојим рукама од болаЗаплакао је дан, испилио се детлићОкотио зец и јазавацЧас те мој преповиоПлач ветра трскама кротио,Мој те мирис жедног напојиоИ сву нејач од звери склониоПисмо пишеш преко лица могаЧовек буди, те посади дрво.

324Марина Жинић ИлићДај му име да људскост проносиИ доброту што је иште дете,Боров мирис пријатељ је пчелиДивљи вепар у мојој је шациНек по мени шетају се ђаци,Багрема ми, липе и јасенаСве им реци тихо, неосетноЗаљубљено, сакрићу им лице.Диши дуго, под шатор ћеш дугеНебо голо кад се оспе падомКишобран ћу твоме јату бити,Пратиће ме твоји дрвореди,У мени ћеш шумски санак снити,Моја магла, тајне ће испитиОд белутка белеће се зубиСвет да расте, славуји нек поју.Препелице, врати санак гнездуКошута ће бистрити потокеКрај купине ницаће печурке,Чућеш уздах и грабеже стокеКоја мучи и кад јасно збори.Зеленим те и бршљаном китимПак облачим у свилу и злато,Буди моја присност и кајањеИ молитва за дуго трајањеСамо немој извор ми у очи.Судбину кројим планети!

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 325ДРАГОВАЊЕДраго моје драговање...Испићу ти чашу данкаи на капи васкрснутидраго моје драговање,ђурђевка ми, пелина ми,да се плева не разнесемлеч у оку не оснутида ми ћутњом проговоришвезаћу те, огњила ми,срмом срме осрмитибунар ока додирнутитраг варнице распршитикорен злости ишчупатина јелеку изљубитиал` се Небом припокрити...Хајде драго, драгом растиал` да тама не затавнии да умем неспокојнана жубору жуборитина угарку заискритида ме можеш у блаженствуи уздању пригрлитии ливадом ороситии лептиром разигратида ти будем сестра, матикад сви сегну ка узимуда ти имам вечно датижељо моја сва у цвасти...Драго моје драговање...Златни песнички прстен 1998.године

326Марина Жинић ИлићОВНАВЉАЊЕ ЖИВОТАОсећам вођство невидљиве рукеводи ме у манастире древнедаје ми вечни знакзамагљене ми видике опасује,услишује наде и жеље, мисли ми бодрипуца у гнев, придржава успехе и неуспехепутујем ка себи лакшепроналазим светлости траг,сврху и смисао постојањасвесни сам учесник сопственог обнављањаживотарадим и стварамвољена сам и волим, радим и грешимкајем се и опраштам, настављам пут мираја телом, духом, душом - увек иста,срцем и умом који расте и држи кругоммоје унутрашње бићеи кад све прође остаће кости за прахсо очију за земљуда се не заборави да моћ извиреиз милостивог Оца и крила прадедоваисказом првог и потоњег словапрезреног тамомод видела за нови летоно пре и после Христане приклања се модернизмуне клања се врагуне суди и не осуђује, већ рађа задовољствопреиспитивањем долива вечнострађа најбоље синове и кћериза отклон - Несумљивог.

ГОСПОДАР СЕЋАЊАПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 327I.Четрдесет дана лила је кишапред потоп Ноје спреми лађу и вода стадегавран одлете, а голубица стиже с маслиновомграном и опет одемандрагоре замирисаше да љубав победисрне и јелени прескакаше брежуљкестадо се забели у јерусалимским пољимаа у врту плодови беху и чувари зрелих виноградасрцем се њихаше витки звечећи кедровии мирисни љиљани,умукну крик пред Проповед на гориЧовек осети испружену руку Спаситеља.II.Зацаклише му се очи, пијане од срећекосмос се сплете у букет смиљаватра запламиња, продре дубоко у крвна зденцу истине свет, а за столом Едем и Јовна тајној вечери апостолима припадошеулоге новепурпур се осу на гори блаженстваудивљење дуби нештедицекао пред Икаров падодрицањем Христа, људскост понестадеИсус невин стаде пред Пилата.

328Марина Жинић ИлићIII.Тривијалност се роди, занесеност голготом крететрнов венац најави распеће, крв по урвинама падечовек, убијањем наде, уби у себи детеСину колајна око врата спаде, али она земна,небеска се пропе и чежњом засенитрагичари застадоше, душебрижници се расрдишенека је благословено име Господаод смрти до рођењасо земљи и светлост свету, повикаше људиу гневу и помирењузамирисаше мошти и тамјанпадоше они који кушаше вражје идеалегреси остадоше на камену спотицања.IV.Помеша се благород са празниномна столу с хлебом и виномотпоче откривање истинеу уздаху пуном милине,свет се врати једноставности,наше сенке се опет грле и круже небомузлет и узвишење припаде незгаслом,а прах тела преузе земља,душа прхну Оцу, невидљива и обезнањена,предаде се гипком ослобођењу умачисто срце озори свитање,убрзањем живота, молитвеност с дланапропе се међу три прста десне рукеистрајавањем тренуткапрошло и будуће поста, у бивању једнопредато сада и заувек - Господару сећања.

НА ИЗВОРУ ЖИВЕ РЕЧИПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 329Пада ми на молитву рука Трећазлативом прене, светлошћу синеи све хоћу да кажем нештоали ме душа опомињете у судњем часу занемим,не видеше очи такве лепотене чуше уши такве гласеиз дубоке јерусалимске тишине,створи ми се у часу Атинапоређаше споменици редомод Крфа, Кајмакчалана до Зејтинликаи моја деца, коју родиху сусрет свему Косово кретеболна ми рана, незацелна,везиља круга милоснице скупина олтар стави Назарећанинаи нове ослонце у старозаветномда ломе крила неверице,из убијене главе искра кретепепео обожен на роси крвии завет стари и завет нови,искрена чула кроз теснац водеслутим продужење и после смртина хлебу и вину речичежњу за новим значајем и смисломуклесавам многе ликове у себебежећи од обамрлостиизмеђу велике и мале Госпојинестајала сам на камену љубавида одбраним себе од себеизнова ћутим, да се век смирија грешна, заклета у небобдењем преображенапожелех да се сретнем са Богомс ким ћу једино у самоћу.

330Марина Жинић ИлићУМОРИОд тренутка рођења до тренутка смртиселимо се посејани у свемируоданде до тамо, од горе ка доле( жудимо за нечим бољим )упитани којим путевима ићи( којим избором на истом циљу ),( кроз која одшкринута врата )знамо да земљи припада телои да је важно срце очистити( због позитивних промена ), од свих умораколико волимо, колико смо вољениплаћамо рачуне живота( пажњу нам одвлачи милион неважних ствари )а сунце снажи и подиже свесткроз труд и стрпљење, кроз радост и патњупокрећемо генија у себи, говорећи:први корак је најтежи, да постигнеш очекивања( неостварење доноси бол )постави себи високе циљеве и идикуда иду ретки.

ОСВЕТОСАВЉЕЊЕ ЉУБАВИПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 3311.Ка зденцу води нежна рукамлађано га срце откуцајем пратиодрицањем земног рад` небескогзбогом краљевство, ја не могу статисве док је љубави, вере и надерече Растко и корак пружи.2.Захумље цело остављам браћиСтефану, Вукану и оцу свомеум нас под ребром својим држимати ме Ана гледа сa странекрсти се десном: о, мили доме,остаде празан без чеда свогашто ми га судбо, кришом оте?!3.Не брини мајко, ја сам на путуза шапатом својим идем даљес молитвом рашке земље у крвисвитак се сунцем одмотаоХиландар ваља зидати тамона Светој гори, под старим кровомако се отац мени придружиисконском чежњом и хтењембићемо Божији неимари.4.Удара клепет, походи вратаи све келије, испосницезове клерике и вернике...кротко, толком, на кори хлебакренух с краја ка почеткубранећи шапат, срцем чистим:„ надање моје Отац, прибежиште Синзаштита моја - Дух свети “.

332Марина Жинић Илић5.Со земљи нека се вратии нека се вода Духом светиХристов крст нека вас снажимој српски народ не сме мретиза име јунаштва, сјаја и слогеево будног карејског звонакрај типика и Законоправилаи житија Светог Симеона.6.Постоји време јаче од главаод мука, поруга, очаја...,у распукло подне, с аршином смртизлоба увлачи рогове својеслужбују речи, по вери бићане верујем у пролазностсвака ме школа звоном примака мени хрле незнани и знанимолећи: оче Саво, укажи,подучи, заштити, одбрани...7.О љиљане неба, крени ојутриномобоженим трагом по пучиниовенчај нас жаром, тамјанимаозарењем, твојим раскошимада сва мука постане наукакад се грешни сретнемо на путуне мери нас осудом и бригомвећ по храбости и оздрављењудубљим захватомоновременог и ововременог.8.И ћуте дани у сјај увезании ћуте ноћи од српа закланебрид се рађа, храмом претрајава

а био сам први и потоњиопасач небапред манастирским вратимаи певао Химну са истокада нас земне небо уједини.Једно име тихо зажубориутраја нас као живе свећепод будним хиландарским звоном.ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 3339.Тиха светолост из срдашца лијеухвати се у коло са Истиномслужбују речи, по вери бићапренос својих моштију с радошћу примихи пепео посут по Врачарусвака школа на мене личии свако ђаче бесмртности ходиузидах вас у очи Немањићаиз вашег ока, не могу и нећу.10.Залуд кљују језик нам и писмољуди дубље продиру у зверижигосани кодом, распрострте тамеизјед споља, изнутра још вишекроз таму надире освајачким трагомзалуд се дани празне к`о рекеи недомне куће на раскршћу зјапеал` моји громови звуком лечеи моји бунари не пресушују.11.И нек те не брине, ни ово садаод сићаних корака, преко злобегранице постављене на обзорјуу ствари и не постојеисход је знан, јава и сањеи Божје заповести неопозиве

334Марина Жинић Илићзалазим дубље, раскидам маглемој одговор на ветрове уперене српству:молитва, труд и ћутање!12.Дуго загледан у постојањекао просветитељ и учитељподвигом срца, гајећи пчелео, сви ми игумани СтуденицеЗахумље ме и сад спомињеса врха језика само се оте:свет ће да спасу храбри,њина доброта и просветљење,своје заслуге не поредимкад год ми име спомену живинек је у славу небеског Оцаи песму ову пред олтароммилешевски Анђео походи.

НИСМО СЕ СЛУЧАЈНО СРЕЛИПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 335Однеле су године нехајаОно што се оком измерити не даОднеле револуције децу и по коју лаж,Којешта,Хладни се ратови водили, од немиладо недрагаА у нама расла љубав ГосподњаНајвећа од свих, и то се не заборавља,Премда, неки кажу: не постојиИли битише као варка,А Ти знаш, и ја знам, кад расте самоћаУ души почиње грађење мозаикаИ дуго зидање цвета, са миомиром истока,А сваки пламичакУкровљен под олтаром срца преплитајИ само узајамност изгрева спасењеи расцветава наду,И није узалуд, као што се чини на први погледДок не продре дубоко у семе и крвИ не ужили ране у снагу искона,Да, неки мисле другачијеАли, Ти су улепшана речИ моје кићење стварностиМоја лепота изнутра и веселост споља,Без Тебе се не би споречкалиНи лепо ни ружно, ни добро ни злоНи јесте, ни нијеТолико тога занесеног и чедног, чудногУ млазовима киша и вејању сунцаУ клетви и вину, у незабораву и чекањуУ умирању и рађању, мој Господару и Боже,Да не могу престатиНи моје ћутње, ни раскош слова,Ни слике које се гледају очима невиднима тумаче већањем, сећањем...,Због све те лепоте удвојено певам

336Марина Жинић ИлићВерујући да све је ТвојеПа и овај тренутак приноса и радостиОвијен грехомИ жељом човека да иде за Тобом,Трагајући за узвишеним и бољим,И кад чини се да постаје савршенВртешка се поново заврти и живот опхрваСвим оним обичним стваримаДа се и сам питаш докле, а одговор већ знаш,Љубав је непрестана и насмејанаСамо кад стеже у загрљај драге и блискеКад веже у неувениву цваст руке и зенеКад из смрти преотме и процеди потоњу кап,И кад те разапне на свом крстуИ опустоши до пепела,И кад те изнова васкрсне и претвори у чарДа постанеш трептај сна и милозвучје јаве,И од превелике нежности пустиш сузуИ изговориш молитву за неког најдражег свогМакар те тај и не хтео,А ти си део праскозорја и траг неизбрисивогЉуска сурове стварности,Гнездо за птице и круг за пријатељеЗа велике и мале диљем васељене,У теби његова Милост,Спремна за сваког ко ће доћиА ја га поздрављам речима Твојим:Нисмо се случајно срели!

ХЛЕБНЕ ЗОРЕ ТРАГТо што заборавимо и опростимошто отргнемо од злате мисли од светила и светлилаи то што певају птице одеизмерено срцем што је оку милома како далеко билоблизу је.То где се померају границеи исписују нове страницегде све изгрева и мреоткуцајем пролећа и зимато све наше подељено са свимаЉубав је.ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 337То кад застанеш у гневу и пробудиш свицекад недодиром додирнеш живот и ситницешто те опије топлином и радовању учисавршенство је, чежњом га докучи.То како јеси и не заборавиш ко си, ни одаклекад дародавац у теби пропупиа срце постане булка да и непознато љубикад осетиш туђу бол као својувећ си у спокоју.То колико добротом помериш мирисеи покренеш бојеколико се окренеш цвету и заволиш светколико дуге захватиш окоми неспојиво преточиш у капрадости је слап.То кад на путу с краја ка бескрајуза живота о небеском рајуруком тајне што разигра дете

338Марина Жинић Илићпробудиш разум кад све гасне око тебету мрвицу колача кад неслоге претелепотом до победе, освајањем себе.То у време кад трен век походикад све мало ка великом бродимолитвом и надом кротимо буруи плаховиту рекуто милозвучје што се чујекад се даљњи с ближњима рукујељудско је у човеку.То откуд дође, тамо се и вратипутовању сваком затвара се кругнас путнике вечне, жељне све сазнатиусрећује осмех, радосница млазтек кад схватимо:сљубљују нас пути и песничке надеБожји путоказ.То што се прећути вишенего оним што се кажешто осветли нам пут и утеху датај ђурђевак крај стазе шапатом је знаки кад немаш коме реч, бол, ни ударац јакхлебне зоре траг.“ Момчило Настасијевић “ за 2006. годину.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 339АПСОЛУТНОСТЕво, стоји на зиду урамљена песничка наградасведок истиневарница између прошлог и будућегнераскидивост ноћи и дана, појавност ликанераздвојност између тебе и мене.И она ће скупљати трепавице прашинекао миље на ручној комодикажу неупућени, од пре и после Христаали, награда песнику јењегов васељенски доручак и кнежева вечерабрига што се таложи у вековебрижност за лепотом, што сеже у моћпреплетена с најлепшим молитвамаод које се, ни у добру, ни у злу, не одустаје.Само су речи још у дилемијесу ли све изречене, довољно добре и сачуванеда ли ће изаћи из тишинеи промолити главу као висибабе ван заборавахоће ли из несна у сан, вриском или блаженошћукао и сен постати једно, на путу до Господа.Ево, стоји на зиду урамљена песничка наградани гроб, ни сноб, ни зов за одбројавањевећ биће са Духом, који има Душу и живи у телу.Ако ме препознате радошђу познаћете себекао што је Христ познао Оцакао што је Мајка познала Синаи још много тога на путу до спасењаверовањем и надом, љубављу што не залазини кад сунце окрене леђа и остави нас на тренда се сетимо: ко смо, шта смо и куда идемо.

340Марина Жинић ИлићС ВРХА ОГЊЕНОГ ЈЕЗИКАНе одлазе речи - боду даљинама.Не одлазе мисли - капљу годинама.Ређају се дела - пркосе кулама.Станеш ли испред, не зесени - заштити.Станеш ли иза, не сакриј се, - подржи.Станеш ли поред, не упоређуј се, - загрли.Дани клизе као рука по свилираспевани дечаци погледом пресецају ноћ.А где си ти?Спреман си за рат, хајде, уклопи се.Љубиш ли прошлост, овде, пронађи се.Тежиш ли изговору, одговорност дижи.Изостаје ти успех, истрајност нижи.Што тражимо - у нама је , уз нас.Веруј у своју способност, унутрашњи глас.С ког угла посматраш ствари - то јеси.Живот јекао река, неумитно теченегде се морамо улити.

ЈАУЦИ СА ЗМИЈАЊАПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 341Петру КочићуДолевком планине маховина дубикљују греси, греј с врлети падамрве нам се на обзорју звездеи сунце се клати над сузама.Облива ме нека чудна тамаиз потаје ударци на српствоод времена Твога не престајумртви живе, а живи умирунад колевком вију се утварегласине се шире к`о некада.Не дам мало, за велико туђеЈазавац се још на ватри печелиле горе и пламен се дижена Михољдан прошетах до Санејауци ме прате са Змијањана манастир и муња удара.Је л` то Земља, што некад бејаше?!Прилазим јој сенком Јеванђељау генима последња одбрана:венац славе непрекидом течеХристос живи у мојим венамакласа из руку Маре и Јована.На длану ми слова из сећањаисцељују ране од нишанакрстом злати јабука олтаравида очи и страхове парамилостиво зрно прахом истрајавас кључем раја и балканском тајном.

342Марина Жинић ИлићСвети Петар на вратима стражиСветом Павлу стижу охрабрењаПетровдански целив на уснамакруг молитве и дуга ћутања.Сваком сутра бранич Божја љубавпретесно за људе, широко за другеслава Оцу, на путу спасења!

ЉУБАВ НЕПОМУТНАПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 343у цркви Ружици на Калемегданупред златним словима ред за причестглаве ћуте, пореде ово и оно добаколико пута су устали и пали, шта узели и далимислима крате времемлечни пут у дијалогу с кишом.У недру светац Павле и Човек од Смиљанакоји је осветлио планетуређају се великани доба и трагови:вавилонско, египатско, грчко, римско,германско, словенско...,с ким, куда и како...,ни севдалинка не помаже, кад моћ преваре киданестали, залутали, одбегли и виу загрљају смрти, где сте?!Срце ми у мајдану, покидано од стрепње...Тако је увек кад душа зајецанову мисао сеоба пренудивно је рађање јутра под звоном што дубитако је увек на крајуа како ће бити на почетку, помислих.Ни један камен не заустави водуни једна мржња неће Љубаврастем утешна под крстомсве даље од пошасти, содомије, инсомије...окрећем зрна бројанице...Мој велики пријатељ надаприлази ми с чела, придржава крилапроносим савршенствосвесност залази у ћелије и љуби Христа.

344Марина Жинић ИлићВерујем, ни трава не таласа без Промислипрелазим преко својих ранаВечерњача се ближи, чујем изнутра глас:„ Кад би се сви држали љубавиова земља би била рај...“.Окрећем се истоку и благодарим: Расија,спасиба...радо бих запевала да умемали срце прокапа од срећена хлебу и вину зобљу птицемир испод моје коже, шета Београдом.Враћам се кући возом, у шапат прегласаннесавршено све око мене вуче се равницома ја и каменовање опраштамна отходу грехова, као Српство моје.И у победи и у смрти - без одустајања!

ПОЕЗИЈА РЕЧИПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 345С. БатрановићуУђе сунцем под кожу и сваки пут задивипедагошким приступом, а покрети живите сребрне веђе увек пуне знања,ређа Срето слике, крене од предањамани, шта ће други, ти гледај у својекњига све надживи, па нека ти броје...Поезија је врх књижевности, зна сеаутор је први, а критика потом...нек каже шта каже...,никад се не зна ко ће да завириу тај ковчег златни, где су снови живиа сви су велики – једноставни били.И речи су деца, ти њихова матико их више воли, ко их срцем пратиосим Творца самог, што заумном дајеи нуди му реткост, тихе садржаје.А све није лако, ко из живог пескаруком се суштост из талога вадии никад` доста и никада крајазнам да ћеш и ти трагом, пут бескраја.Реско вели, сипа ми у брадуо Петровдне, на 39 C , у хладуу Поштанској, где смо се и срелипролазници иду, ознојани, врелиСрето руком кружи, опасује време.Свако за се, одговорност прене...,ко ће да се понижава вишеберем паре ( на страну ), док се књига пише,врати се на тачку, метафору, теме...

346Марина Жинић ИлићШта ће предговори, рецензенти, сценепесма је за себе, говори ил` ћутиили ће да процвета, ил` ће увенути.Ретком поезија, неком прозно делопевај оно своје, из срца веселона корист ти душе, а у прилог Словузбогом врла моја, чекам књигу нову!

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 347СУДБИНСКА ПРЕДОДРЕЂЕНОСТДрага Марина, ти си ван серије.Твоја мисао, душа и реч су откровењепо надахнућу које имаш,по атмосфери коју можеш да створиш.Ти си ненадмашнакао да си живела читав веки имаш љубав према том временуи љубав према човеку.Спремна си за опроштај,у додиру с православљем.Обиље невероватно, за чуђење.Несвакидашња појава.Имаш стихова да се и Миљковићне би застидео.Има разноврсности, уједначености,све тече неусиљено,иако су неке песме дуге.Мисли, речи, поруке, чињениценадиру да не можеш да одолиш.Песме одјекују, ништа намештенони препуштено случају...У циклусу „ Посланице од давнина “а и у осталим песмамаогромна је молитва за човека,за Србију и људски род,истовремено и спремност за опроштај.По овоме и свему другомпоезија Марине Жинић Илићкао да је судбински предодређена.

348Марина Жинић ИлићУ њеној поезији су и традиционалнои модерно.Неке песме су читав ток свестистиче се утисак да се не би могаонаћи песник у нашој поезијиу којој је толико обиље завичајног животакоји стреми у бесконачност.Изненађује и надахнути брзи ритам.Наша песникиња је увек у брзинида што више напише.Стиче се утисак да она такопо сваку цену, мора, мора...Све ти ово говорим, поетесо,из свог великог искуства.Оно што важи за све од перапа и за тебе и мене је:све даље - препустимо времену.Пол Валери каже: „ Песма никада нијезавршена, она је само остављена “.У Новом Саду, 17. XII 2011.Жарко Аћимовић

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 349Колико година траје пут од севера до југатолико наших сусрета и превејаних жељасплићу се и расплићу игром чаробних сноваа само један стојикао кип слободе, који нас усваја и зоведа на своме платну утисне нам лик.

350Марина Жинић ИлићСАДРЖАЈI. ПОСЛАНИЦЕ ИЗ ДАВНИНЕРитам.............................................................................................................7Поредак у четири слик.................................................................................8Он, због кога љубав не стаје.....................................................................10Између чекања и молитве.........................................................................12Вечност и ја.................................................................................................13Безличност..................................................................................................14Бројке..........................................................................................................16Тесне главе.................................................................................................17Светионик....................................................................................................18Хипербола...................................................................................................19Јутарња слика............................................................................................20Нељудија.....................................................................................................21На рате........................................................................................................22Одважност...................................................................................................23Јеванђеље, по мени...................................................................................24Пут у непознато..........................................................................................26Уточиште.....................................................................................................27Сјај небеских очију.....................................................................................28Круг вечности..............................................................................................29П(р)оласци..................................................................................................30У изгон зла..................................................................................................31Освајање живота........................................................................................32Трагајући за.................................................................................................33Речи.............................................................................................................34Парастос.....................................................................................................35Шанса..........................................................................................................36Плач.............................................................................................................37Неповрат.....................................................................................................38Метаморфоза..............................................................................................39Умножена тишина.......................................................................................40Демијург......................................................................................................41Мета.............................................................................................................42Мук...............................................................................................................43Ако прећутим..............................................................................................44Исход...........................................................................................................45Господство речи..........................................................................................46Крст и со......................................................................................................47

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 351Логос, непрекид тка....................................................................................48Равнотежа...................................................................................................50Ново време.................................................................................................51Тајна............................................................................................................52Промисао....................................................................................................53Тихост..........................................................................................................54Жубор..........................................................................................................55Чуда.............................................................................................................56Јабука и вино..............................................................................................57Изговор........................................................................................................58Залуд господари сенке опасују слутњом..................................................59Ризница.......................................................................................................60Тачност........................................................................................................61Пролом ока.................................................................................................62Покушај.......................................................................................................63Пензионерка...............................................................................................64Под прозором у Максима Горког...............................................................66Феникс.........................................................................................................67Душа у камену............................................................................................68Моћ препознавања.....................................................................................69О васкресењу..............................................................................................70Причест.......................................................................................................71Васкрс..........................................................................................................72Време непрекид тка...................................................................................73Бесмртна тишина.......................................................................................74Над литицом свести...................................................................................75Благородна песма......................................................................................76Истина.........................................................................................................77Под непцима испосника.............................................................................78Храброст.....................................................................................................79Гомила.........................................................................................................80Разговор с монахом....................................................................................81Христов долазак.........................................................................................82Чудесан дан................................................................................................83Загледана у фреску....................................................................................84Све се дешава с разлогом.........................................................................85Моћ узвишеног бића..................................................................................86Чудотворна икона Мајке Божије, Казанске...............................................87Златно доба................................................................................................88И ја пођох....................................................................................................89Огњило........................................................................................................90

352Марина Жинић ИлићПо трагу Твом, Господе..............................................................................91Молитва.......................................................................................................92Усрдна молитва..........................................................................................93Одлазак Патријарха Павла........................................................................96Трагање.......................................................................................................98Улазак у свет.............................................................................................100Аманет.......................................................................................................101Рајска башта.............................................................................................102Блаженство...............................................................................................103Мир............................................................................................................104Писмо пријатељу......................................................................................105Псалм Богомајци......................................................................................108Оцу српске писмености............................................................................ 110Чудотворцу Острошком............................................................................111Молитва под каменом.............................................................................. 112Расеви....................................................................................................... 113Лице светице............................................................................................ 114Благи дан.................................................................................................. 115Бели Анђео............................................................................................... 116Чудо под Острогом................................................................................... 117Мати Ангелина.......................................................................................... 118Стазом преображаја................................................................................. 119Разлог........................................................................................................120Свет Чудесног...........................................................................................121Реч о молитви...........................................................................................122Сан о Хиландару......................................................................................128Тихо слово љубве....................................................................................129II. МОЈЕ ЗВЕЗДАНО НЕБОУмивање Логоса.......................................................................................132Ништа не реци..........................................................................................133Куда Златоусти кружи..............................................................................134Сричем крв предака.................................................................................135Осврт.........................................................................................................136Јунак..........................................................................................................138Мој Бели Анђео кућу прелеће.................................................................139Столујем под крилима анђела.................................................................140Помени моје име отаџбина......................................................................142Земља која се памти................................................................................144Именом припадности...............................................................................146

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 353Извесност ватре.......................................................................................147Србија, то свето босиље..........................................................................148Земљо предака и потомака.....................................................................150Да очима не затварам круг......................................................................152Отаџбино...................................................................................................154Пољем небохода......................................................................................155Ослонац....................................................................................................156На дан Светога Саве................................................................................157Косово.......................................................................................................158Видовдан...................................................................................................159Над твојим гробом....................................................................................160Косово, колевко моје љубави..................................................................161О, кад би...................................................................................................162Не заборави..............................................................................................164Сан о повратку..........................................................................................165Реч о Поцерини........................................................................................166Детињство.................................................................................................168Ближњи.....................................................................................................169С Маријом кроз Ваљево..........................................................................170Завичај......................................................................................................172Цер............................................................................................................173Нанин разбој, слад пауку.........................................................................174На гувну деде............................................................................................176Поглед.......................................................................................................177Беле птице................................................................................................178Бадње вече у Метлићу.............................................................................179Божић........................................................................................................180Сунце у селу вечера Тајну Господњу......................................................181Кад мати Стоја хлебове меси..................................................................182Последњи поздрав...................................................................................184Звезде под језиком...................................................................................186Обећање...................................................................................................187Писмо за мајку..........................................................................................188Славска тишина........................................................................................189Радосна песма..........................................................................................190Тврђава.....................................................................................................192Војводина..................................................................................................193Класај, Равницо........................................................................................194Срем..........................................................................................................195Мој град.....................................................................................................196Соко Бања.................................................................................................199

354Марина Жинић ИлићБродац.......................................................................................................200Приношења...............................................................................................202Предстоница.............................................................................................204Трагајући за истином................................................................................205Боем..........................................................................................................206Пријатељ...................................................................................................207Баба Марин поглед на свет.....................................................................208Ген.............................................................................................................209Озарење....................................................................................................210Заувек одана небу....................................................................................212Миљковићу у помен.................................................................................213Разговор с Андрићем...............................................................................214Док капље триптих...................................................................................216Зов свитања..............................................................................................218Чекам реч..................................................................................................219Песничко јато............................................................................................220Обична песма...........................................................................................222Радичевићу...............................................................................................223Две капи истине........................................................................................224Заклон.......................................................................................................226Продужава ме барка................................................................................227Ти не одлучујеш........................................................................................228Васиона и ја..............................................................................................229Новинар.....................................................................................................230Деда у хладу стадо броји.........................................................................232Данашњица...............................................................................................234Повратак, себи..........................................................................................235III. БЛАГОДАТБлискост....................................................................................................244Недореч.....................................................................................................245Белини твојих руку...................................................................................246Недостижна...............................................................................................248Чекање и слут...........................................................................................249Љубав и грех.............................................................................................250Хтење........................................................................................................251Присност...................................................................................................252Лепа песма................................................................................................253Величајући љубав....................................................................................254

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 355Одбрани моје име шапутањем................................................................255Принчева песма........................................................................................256Зов вечног тренутка.................................................................................258Кад ме твоје око заљубљено гледа........................................................260Нежности...................................................................................................262Зазиви.......................................................................................................263Љубав је то...............................................................................................264Неуморна..................................................................................................266Хармонија.................................................................................................267Палић........................................................................................................268Зрело доба................................................................................................269А љубав пева............................................................................................270Верујући у љубав......................................................................................272Извор вечног живота................................................................................273Одблеском жена.......................................................................................274Жена..........................................................................................................276У пролазу..................................................................................................277Недоумица................................................................................................278Измишљена слика стварности................................................................279Од чежње саздани....................................................................................280Да тебе није..............................................................................................281Кап достојанства......................................................................................282Пут загледан у Чудо.................................................................................283Писмо у коферу за тебе...........................................................................284Реч коју смо заборавили..........................................................................286Неодређеност...........................................................................................288Без мисленог пада...................................................................................289На пољупце сведени................................................................................290Све се казује тобом..................................................................................291Верност.....................................................................................................292Ти си светлост мојих очију.......................................................................293Два света...................................................................................................294Он, који још не зна....................................................................................295Тежим путем.............................................................................................296Између Њега и Њe...................................................................................297Ако нас убије велика жеђ.........................................................................298А све мора ићи даље...............................................................................299Молба........................................................................................................304Уз кандило сећања, Бранку и Милици....................................................305Из другог смисла......................................................................................306Издвојени снови.......................................................................................308

356Марина Жинић ИлићБег.............................................................................................................310Кнегиња Милица....................................................................................... 311Милици Стојадиновић Српкињи..............................................................312Ево зида....................................................................................................314Микро космос............................................................................................315Помирење.................................................................................................316Љубав зренем..........................................................................................317Ударци,ударци..........................................................................................318Благослов или проклетство.....................................................................319Знам..........................................................................................................320Учинак.......................................................................................................321Селен поље, расели се............................................................................322Пазарни дан..............................................................................................323Повратак коренима..................................................................................324Драговање.................................................................................................326Обнављање живота.................................................................................327Господар сећања......................................................................................328На извору живе речи................................................................................330Умори........................................................................................................331Осветосављење љубави.........................................................................332Нисмо се случајно срели.........................................................................336Хлебне зоре траг......................................................................................338Апсолутност..............................................................................................340С врха огњеног језика..............................................................................341Јауци са Змијања.....................................................................................342Љубав непомутна.....................................................................................344Поезија речи.............................................................................................346Судбинска предодређеност.....................................................................348САДРЖАЈ..................................................................................................351БЕЛЕШКА О ПИСЦУ................................................................................359

БЕЛЕШКА О ПИСЦУПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 357Марина Жинић Илићје магистар економских наука, књижевник, сликар,(пише поезију, прозу, афоризме, рецензије, слика).Марина Жинић, рођ. Илић је рођена 1956. у поцерском Метлићу,где је похађала основну школу. Гимназију је завршила у Шапцу,Економски факултет и последипломске студије у Суботици, где јепостала магистар економских наука 1989. године. Од 1982. годинеса породицом живи и ствара у Новом Саду. У радном односу у АД „Железнице Србије “, Васе Стајића број 2 Нови Сад, од 1982. године.Члан је Удружења књижевника Србије, Друштва књижевникаВојводине, Удружења уметника Железница Србије ( иницијатор иједан од оснивача ), Удружења књижевника „ Бранко Миљковић “ идр.Објављени наслови:Песме за децу: Свемир у шеширу 1995; Небескароса 1997; Звоно у оку ћилибара 1998; Пољубац од пусице 2000;Бројанице 2003; Српска дивонија 2009, Сустиж 2000 ( роман ); Песмеза одрасле: Претпокајање 1995; Восклик 1997; Вечерас сам Јефимија2001; Изданак 2001; Драговање 2003; Кандило 2006; Вилин сан 2007( поема ); Видине 2008, Светодарни круг 2011 ( изабране песме ).Објављивала је у часописима и електронским путем, присутна уантологијама за децу и одрасле. Поједине песме су превођене на:енглески, руски, грчки и бугарски.Награде: Златни песнички прстен 1998; Најбоља религиознапесма 2000; Песнички крчаг 2000; „ Момчило Настасијевић “ 2006;Светосавска 2008; Венац врдничке виле 2014. и друге.Сликарством се успешно и активно бави од 2004. године. Излагалаје самостално и колективно у земљи и иностранству, учествовала навише уметничких колонија.

358Марина Жинић ИлићВреме нас учи, тамо где почињемо ми,завршава Абсолут.

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 359МАРИНА ЖИНИЋ ИЛИЋЈЕВАНЂЕЉЕ ПО МЕНИБиблиотека Дар љубавиКњига 17РЕЦЕНЗЕНТИ:Проф. др Милица ГрковићДр Зоран Ђерићмр Жарко АћимовићИЗДАВАЧ:Марина Жинић ИлићКОНТАКТ:e-mail: marinailic@sezampro.rsmarinazinicilic@gmail.comsajt: www. marinazinicilicart.comСЛИКА НА КОРИЦАМАи слике - илустрације у књизи:Рад Марине Жинић ИлићШТАМПА:Принт студио M&A2015.

360Марина Жинић ИлићCIP – Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад821.163.41-14ЖИНИЋ Илић, Марина, 1956-Јеванђеље по мени : триптих / Жинић ИлићМарина. - Нови Сад : Марина Ж. И., 2015(Нови Сад : М@A). - 362 стр. :слике,илустр. ;20 cm. - (Библиотека Дар љубави)Тираж 200ISBN 978-86-909101-4-4