istraživanja - Centar za samostalni Život osoba sa invaliditetom Srbije

jakim sindikatima pa se otpuštanje radnika dešava samo u vrlo ozbiljnim slučajevima gde su tada korisnici u
obavezi da plate različite troškove.
U Finskoj Helsinški Centar za samostalni život objavljuje knjige, magazine, novine i distribuirajući ih širokoj
publici. Najvažniji zadatak Centra je trening korisnika. STIL organizuje razne kurseve a najvažnija stvar je
filozofija samostalni života. U Finskoj nema mnogo konflikata između korisnika i personalnih asistenata.
Holandija ima korisničke sindikate koje pružaju informacije pisanim putem ili putem telefona. U Holandiji je
šema direktnog plaćanja novina tako da ne postoji još uvek formalni trening, mada su modeli treninga u
pripremi. Stavlja se akcenat na razlici između lokalno ovlašćenih kućnih servisa za pomoć i negu i direktnog
plaćanja personalnih asistenata, što treba biti sopstveni izbor po modelu Holandije.
U Češkoj informacije se mogu dobiti preko medija. Postoji filozofija pojedinačnog savetovanja. Vlada ne
obezbeđuje informacije ali daje novac organizacijama koje su zadužene za to. Korisnici se treniraju kako da
regrutuju personalne asistente i isto su tako odgovorni da rešavaju sami eventualne probleme sa njima.
Irska planira da osnuje nacionalnu agenciju za trening personalnih asistenata koja bi njima obezbedila realno
zapošljavanje. Trenutno u Irskoj 20% treninga personalnih asistenata rade centri za samostalni život a 80%
korisnici. Osnovna aktivnost centara za samostalni život je da asistente uče filozofiji samostalnog života, i
osnovnim principima brige o zdravlju i zaštiti, dok ostali trening asistenata obezbedjuju sami korisnici.
Na kraju ono što pokazuje analiza iskustva drugih zemalja a što treba istaći je:
• Lokalna vlast, tj. socijalni radnici vrše procenu potrebnih časova pomoći. Visina ove pomoći treba da
pokrije ličnu pomoć, pomoć u kući i pomoć za društvene aktivnosti;
• Pokriveni su osnovni troškovi, a pojedinci su se izborili da im budu plaćeni i sati za tzv. dodatne
društvene aktivnosti;
• Vlada utvrđuje plafon jednog časa usluge koji je za oko 10,5% veći od prosečne cene slične vrste
usluge u zemlji. Ova cena obuhvata i deo za administrativne troškove obuke, knjigovodstvo, troškove
pratioca itd (blizu jedne petine ukupne cene odnosi se na ove troškove). Poslodavci asistenata dužni su
da pravdaju utrošak sredstava, a korisničke kooperative vode knjigovodstvo. Neiskorišćeni časovi
usluge mogu se naknadno iskoristiti u periodu od 6 meseci;
• Plaća se od 40 do 160 časova nedeljno (zavisno od mogućnosti pojedine zemlje) bez vikenda i noćnih
dežurstava.
• Sa strane organizacije poslova treba istaći:
• Da su organizacije korisnika u obavezi da plaćaju dodatnu vrednosnu taksu a kada korisnici sami
zapošljavaju svoje asistente sami pojedinačno ova taksa se ne zahteva;
• Bremenska kooperativa oglašava radna mesta i proverava one koji se prijavljuju. Korisnici potom
treniraju prijavljene, ponekad sa već obučenim i iskusnim personalnim asistentima;
• Korisnici sklapaju ugovore sa servisima pri lokalnim vlastima, sa privatnim servisima, udružuju se u
korisničke kooperative ili direktno zapošljavaju asistente;
• Podrška pojedinačnom korisniku ističe sledeće:
20