istraÅ¾ivanja - Centar za samostalni Å½ivot osoba sa invaliditetom Srbije

Dr Mirosinka Dinkić 

Jelena Momčilović 

CENA SAMOSTALNOSTI 

Analiza opravdanosti ulaganja u organizovanje servisa personalnih asistenata 

za pomoć osobama sa invaliditetom u Srbiji 

Beograd, septembar 2005. 

Impresum: 

1

Izdavač 

Centar za samostalni život invalida Srbije (logo CSŽ) 

11000 Beograd, Milenka Vesnića 3 

+381 11 360 55 09; cilsrbija@digit.co.yu 

Naziv publikacije 

CENA SAMOSTALNOSTI 

Analiza opravdanosti ulaganja u organizovanje servisa personalnih asistenata za pomoć osobama sa 

invaliditetom u Srbiji 

Autori 

Za izdavača 

Borivoje Ljubinković 

Urednik 

Gordana Rajkov 

Dizajn korica i prelom 

INCOGNITO Advertising&Media 

Dobropoljska 26, Beograd 

Štampa 

CELEST Design 

Voje Nikolajevića 26, Leskovac 

Tiraž 

500 

Beograd, septembar 2005. 

Istraživanje i izdavanje ove publikacije finansirala je Agencija za razvoj Vlade Republike Irske – 

Development Cooperation Ireland (logo DCI) i Katolička služba za pomoć – Catholic Relief Services 

(CRS) * logo 

CIP 

2

SADRŽAJ 

I. Predgovor 

II. Rezime 

III. Resumee 

IV. Uvod 

V. Analiza društvenog aspekta osoba sa invaliditetom u Srbiji 

VI. Elementi za metodologiju Cost-Benefit Analize 

VII. Cost-Benefit Analiza primene Programa personalnih asistenata 

VIII. Struktura finansiranja modela personalne asistencije u Srbiji 

IX. Zaključna razmatranja 

X. Executive Summary 

XI. Institut G17+ 

XII. Centar za samostalni život invalida Srbije 

XIII. Development Cooperation Ireland 

XIV. Izvori informacija 

3

PREDGOVOR 

Svako demokratsko drustvo garantuje pojedincima pravo na dostojanstvo i samoodredjenje, što se 

odnosi na stanovanje, odmor, posao i izbor karijere, religiju, seksualnost, dakle život uopšte. Osobe sa 

invaliditetom u svakodnevnom životu su često onemogućene u ostvarivanju ovih prava i godinama su 

živele životom pasivne zavisnosti, naučene da čekaju pomoć i podršku drugih, kada i kako tim drugima 

odgovara. 

Ovo istraživanje je deo projekta Servis personalnih asistenata u Srbiji, čiji je cilj predstavljanje novog 

tipa servisa podrške osobama sa telesnim invaliditetom, koji u svetu postoji i uspešno se primenjuje 

decenijama. Istraživanje je imalo za cilj da pokaže ekonomsku opravdanost uvodjenja ovakve vrste 

servisa i u našoj zemlji, budući da je jedno drugo istraživanje o Specifičnostima siromaštva osoba sa 

invaliditetom pokazalo da je upravo nepostojanje odgovarajućih servisa podrške jedan od razloga što 

su osobe sa invaliditetom u kategoriji najsiromašnijih od siromašnih. 

Projekat Servis personalnih asistenata u Srbiji je imao za cilj da pokaže da je uz obezbedjeno 

finansiranje i personalnu asistenciju moguće prevazići fizičku zavisnost osoba sa invaliditetom, 

omogućiti im ostvarivanje punog gradjanskog, ljudskog, društvenog, intelektualnog, kulturnog 

potencijala i promovisanje opšte svesti o tome da je samostalnost stanje uma a ne mišićna 

funkcija. 

Da bi ovaj projekat bio moguć i ovo istraživanje sprovedeno imali smo ogromnu finansijsku 

pomoć Agencije za razvoj Vlade Republike Irske (Development Cooperation Ireland), na čemu im 

se neizmerno zahvaljujemo. 

Kontinuiranu primenu projekta takodje su finansijski i moralno pomogli Katolička služba za pomoć 

(Catholic Relief Services) i Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja Vlade Republike Srbije. 

Gordana Rajkov, menadžer projekta 

4

REZIME 

Ovaj rad je deo šireg projekta «Servis personalnih asistenata u Srbiji» koji realizuje Centar za 

samostalni život invalida Srbije, u saradnjji sa Katoličkom službom pomoći (CRS) i uz finansijsku podršku 

Razvojne Agencije Vlade Republike Irske (Development Cooperation Ireland). Cilj projekta je podrška 

samostalnom životu i punom građanskom učešću osoba sa invaliditetom (OSI) i njihovih udruženja u Srbiji. 

Suština modela personalne asistencije je, sa jedne strane, oslobađanje ličnosti osoba sa invaliditetom 

uz personalnog asistenta. Sa druge strane, on predstavlja podršku porodici na dva načina: prvo, oslobađa 

članove porodice da ostvaruju participaciju u društvu i da na kvalitetniji način organizuju život u porodici; drugo, 

ovaj model omogućava da osoba sa invaliditetom može da osnuje svoju porodicu i da preuzme odgovarajuću 

ulogu u porodici. Model personalne asistencije omogućava i promene u poimanju invalidnosti – od medicinskog 

modela zasnovanog na personalnim činiocima prema socijalnom modelu koji obezbeđuje razumevanje 

invalidnosti kao interaktivnog procesa između ličnih činilaca (oštećenje ili nesposobnost) i činilaca okruženja 

koji se manifestuju kao prepreke u ostvarivanju inkluzije osoba sa invaliditetom. Uz personalnog asistenta 

osoba sa invaliditetom, može znatno lakše da ostvaruje socijalnu i društvenu uključenost iz čega proizlazi i 

odgovarajuća ekonomska i društvena dobit. 

Osnovni cilj Cost-Benefit analize ulaganja u organizovanje mreže servisa personalnih asistenata za 

pomoć osobama sa invaliditetom u Srbiji je da ukaže na ekonomsku i društvenu efikasnost ovog modela 

pomoći osobama sa invaliditetom u odnosu na do sada primenjivane modele u Srbiji. Analiza ekonomskih 

koristi po osnovu primene Programa personalnih asistenata u ovom istraživanju ima dva pristupa: 

U prvom, koristi su definisane kao razlika između ukupnih troškova po korisniku (I varijanta), kao i 

troškova koji se odnose na bruto zarade zaposlenih (II varijanta) u državnoj ustanovi za smeštaj osoba sa 

invaliditetom i troškova vezanih za bruto zarade personalnih asistenata; 

U drugom, koristi su definisane kao razlika između bruto zarada personalnih asistenata i bruto zarada 

zaposlenih korisnika usluga personalnih asistenata. 

U istraživanju se razmatra i treći dodatni pristup čiji se pozitivni efekti od primene modela personalne 

asistencije najneposrednije odražavaju na poboljšanje kvaliteta života osoba sa invaliditetom. Bitno poboljšanje 

kvaliteta životnog standarda i kvaliteta zadovoljavanja svakodnevnih potreba osoba sa invaliditetom, su veoma 

visoko vrednovani benefiti. Ako se ovi tzv. ekonomski nemerljivi benefiti dodaju ocenjenim ekonomskim 

efektima po osnovu prvog i drugog pristupa obračuna neto koristi, dolazi se do zaključka da je Cost-Benefit 

analiza ulaganja u organizovanje mreže servisa personalnih asistenata za pomoć osobama sa 

invaliditetom u Srbiji pokazala da je model personalne asistencije visoko isplativ. 

U strukturi sredstava za finansiranje modela personalne asistencije u Srbiji, u 2006. i 2007. godini, 

najveći udeo imali bi donatori (49,9% i 42,7%, respektivno), dok bi se u 2008. godini njihov udeo smanjio na 

35,2%. Osobe sa invaliditetom učestvovale bi u 2006. godini sa 12,7%, u 2007. sa 19,9% i u 2008. godini sa 

27,5% od zarade asistenata. Učešće države u finansiranju bruto zarada personalnih asistenata iznosilo bi 

37,4% za sve tri godine. Učešće korisnika bazira se na pretpostavci da će se u 2006. godini iznos tuđe pomoći 

i nege povećati i da će njeno učešće u prosečnoj zaradi na nivou Republike iznositi 70%. Osobe sa 

invaliditetom bi plaćale iz tuđe pomoći i nege deo iznosa za usluge personalnih asistenata, koji bi u 2007. 

godini iznosio 30%, a u 2008. godini 40%. od iznosa naknade za tudju pomoć i negu. Kada bi država preuzela 

i deo donatorskih sredstava, učešće državnih sredstava za ove namene u projektovanom GDP iznosilo bi od 

0,00038% do 0,0012% u 2008. godini, u zavisnosti od broja angažovanih personalnih asistenata. To bi za 

budžetske fondove predstavljalo relativno malo opterećenje i Srbija bi mogla nakon 2008. da preuzme ovu 

obavezu. 

Uvođenje modela personalnog asistenta na način kako je to urađeno u toku realizacije ovog Projekta, 

bi podstaklo brže zapošljavanje osoba sa invaliditetom u Srbiji i njihovo angažovanje u trećem sektoru. 

5

Centar za samostalni život invalida Srbije treba da dobije akreditaciju za obavljanje treninga i obuke 

kako potencijalnih korisnka servisa, tako i lica koja bi se bavila poslovima personalne asistencije. 

Cost-Benefit analiza ulaganja u organizovanje mreže servisa personalnih asistenata za podršku 

osobama sa invaliditetom u Srbiji 

1. Uvod 

1.1 O projektu i istraživanju 

Ovaj rad je deo šireg dvogodišnjeg projekta pod nazivom «Servis personalnih asistenata u Srbiji» koji realizuje 

Centar za samostalni život invalida Srbije, u saradnjji sa Katoličkom službom pomoći (CRS). Cilj projekta je 

podrška samostalnom životu i punom građanskom učešću osoba sa invaliditetom (OSI) i njihovih udruženja u 

Srbiji. 

Glavni segmenti Projekta su organizovanje i vodjenje službe Servisa personalnih asistenata u pet gradova 

Srbije 1 , organizovanje edukacije za sticanje veština samostalnog života i participativno-akciono istraživanje 

(uključujući i cost-benefit analizu) koje treba da pokaže mogućnosti uvodjenja ovakvog oblika podrške u sistem 

socijalne podrške osobama sa invaliditetom u Srbiji. Glavni finansijer Projekta je Agencija za razvoj Vlade 

Republike Irske (Development Cooperation Ireland), uz podršku Katoličke službe pomoći i Vlade Republike 

Srbije. Ciljna grupa Projekta su osobe sa teškim telesnim invaliditetom. 

Osnovni cilj Cost-Benefit analize ulaganja u organizovanje mreže servisa personalnih asistenata za pomoć 

osobama sa invaliditetom u Srbiji je da ukaže na ekonomsku i društvenu efikasnost ovog modela pomoći i 

podrške osobama sa invaliditetom u odnosu na do sada primenjivane modele zaštite u Srbiji. 

1.2 Personalna asistencija i samostalni život 

Da bi se bolje razumeli rezultati ovog istraživanja, neophodno je prethodno definisati neke pojmove, kao što su 

samostalni život i personalni asistenti, jer su ovi pojmovi na našim prostorima relativno malo poznati. 

Samostalni život invalida ne znači fizički samostalno obavljanje svakodnevnih aktivnosti, već podrazumeva da 

osoba sa invaliditetom samostalno donosi odluke o načinu zadovoljavanja svojih potreba koje sama najbolje 

poznaje. Ovaj pristup poznat je kao filozofija samostalnog života invalida, koja sledi iz sociajlnog pristupa 

invalidnosti i bazira se na principu da osobe sa invaliditetom nisu pasivni primaoci nege i staranja, već ljudi koji 

mogu i imaju pravo da kontrolišu svoje živote, da prave izbor, donose odluke i za njih preuzimaju odgovornost. 

1.3 Servis personalnih asistenata - SPA kao oblik službe podrške 

Personalni, tj. lični asistent podrazumeva da je podrška asistenta usmerena na zadovoljavanje potreba samo 

jedne odredjene osobe sa invaliditetom – korisnika. To obezbedjuje najkvalitetniju uslugu, jer se ona pruža 

1 Beograd, Smederevo, Jagodina, Leskovac i Sombor 

6

prema specifičnim i individualnim potrebama svakog korisnika, koje on sam definiše i obučava svog asistenta 

kako da mu na najbolji način asistira u zadovoljavanju tih potreba. 

Servis personalnih asistenata spada u najvažnije oblike podrške koji omogućavaju samostalnost osoba sa 

invaliditetom. To je samo jedan od oblika društvene podrške za osobe sa invaliditetom, čije postojanje ne 

isključuje i ostale oblike vaninstitucionalne zaštite. Principi rada servisa su da: 

• korisnik sam odabira i zapošljava svog asistenta 

• odredjuje opis posla i vreme kada će se usluge pružiti 

• obučava asistenta kako da mu najbolje asistira u zadovoljavanju potreba 

• usmerava i kontroliše rad asistenta i kvalitet usluga 

Osobe sa invaliditetom koje koriste servis personalnih asistenata, imaju ulogu poslodavca, menadžera i trenera 

za svoje asistente, za šta je potrebno odredjeno znanje i veština, te je stoga neophodna prethodna obuka za 

korisnike kako bi mogli da funkcionišu u svim ovim ulogama. 

Problematika kojom se mi bavimo u ovom radu je usmerena upravo na sagledavanju ostvarivanja ekonomske 

efikasnosti u implementaciji Programa pružanja usluga osobama sa invaliditetom od strane personalnih 

asistenata. Ovaj program treba da omogući što veće osamostaljivanje osoba sa invaliditetom kao ličnosti. 

Cost-Benefit Analiza je ključni instrument efikasnog upravljanja modelom servisa personalnih asistenata. 

Rad Laurie E. Powers (2003) “Self-Determination and Person-Directed Support” se bavi upravo ovom 

problematikom usluga ličnog asistenta. Prema njemu modeli dugoročnih usluga usmerenih prema ličnosti, a 

koji su namenjeni osobama sa invaliditetom, obuhvataju sledeće elemente: 

1. prava i odgovornosti korisnika usluga; 

2. individualizovano planiranje usluga prema potrebama korisnika; 

3. izbor korisnika, obuka i supervizija davalaca usluga; 

4. ograničeni nadzor od strane medicinskih radnika; 

5. fleksibilne pogodnosti, koje obuhvataju ličnu pomoć, pomoćna sredstva, prilagođavanje sredine, 

edukaciju korisnika, prijatelje/saveznike 

6. individualizovano finansiranje usluga kroz gotovinsko plaćanje korisnicima ili ovlašćenje korisnika za 

plaćanje usluga preko agencije ili fiskalnog posrednika, i 

7. definicija korisnika i praćenje kvaliteta usluga. 

Ovde se ističe da modeli usluga oblikovanih prema ličnim potrebama korisnika mogu biti osmišljeni tako da 

omoguće različite nivoe kontrole, uključujući i (a) direktna gotovinska plaćanja i savetovanje za osobe 

odgovorne za sve aspekte upravljanja fondovima i uslugama; (b) programi fiskalnog posredovanja koji 

preuzimaju odgovornost za administrativne funkcije zapošljavanja (platni spisak, porezi, papirologija) dok 

korisnici upravljaju svojim uslugama; (c) programi podrške koji pružaju pomoć korisnicima kod aktivnosti kao 

što je koordinacija usluga, posredovanje od strane pomagača i trening asistenata; (d) samo-usmereni 

programi upravljanja slučajem, koji aktivno uključuju korisnike u odlučivanje o njihovim uslugama, ali 

zadržavaju kontrolu nad upravljanjem fondovima i uslugama, i (e) program raznolikih usluga, gde korisnici 

mogu da biraju iz asortimana gore pomenutih opcija. 

Većina programa oblikovanih prema ličnim potrebama korisnika pružaju korisnicima samo jednu od ovih opcija, 

pre nego ceo asortiman podrške. Kada postoji izbor usluga, obično je to izbor između programa koji 

7

omogućavaju gotovinske isplate dok je na korisniku da upravlja uslugama ili programima koji dozvoljavaju 

korisniku da prepusti upravljanje uslugama nekoj agenciji. U nekim slučajevima, podrška se može dobiti i od 

agencije koja pomaže korisniku u vezi sa administrativnim stranama zaposlenja (npr. plate). Tri najzastupljenija 

oblika usluga oblikovanih prema ličnim potrebama korisnika koja su ovde razmotrena su: usluge ličnog 

asistenta, usluge prijatelja i pomoć u novcu i savetovanje. 

Predmet ovog istraživanja su usluge ličnog asistenta. Kroz istoriju, velika pažnja pri osmišljavanju usluga 

usmerenih prema ličnosti je bila posvećena uslugama personalnog - ličnog asistenta. Usluge ličnog asistenta 

se odnose na pomoć vezanu za radnje koje bi korisnici ovih usluga sami obavljali kada ne bi imali invaliditet. 

Ove usluge obuhvataju svakodnevne aktivnosti: 

• lična nega (obavljanje higijene, oblačenje, toaletne potrebe i slično), 

• nabavka namirnica i pripremanje obroka, 

• kućni poslovi - pranje veša, posuđa, održavanje higijene stana i slično 

• upravljanje kućnim budžetom, 

• pomoć u komunikaciji, upotreba telefona, 

• medicinske usluge (npr. davanje lekova, kateterizacija, pumpice za disanje), 

• prilagođavanje stambenog prostora potrebama korisnika usluga 

• pomoć pri upotrebi pomagala 

• pomoć pri transverima (krevet – kolica, kolica – kola itd.) 

• pomoć pri kretanju, transportu i drugo. 

Većina programa koji finansiraju usluge ličnog asistenta akcenat stavljaju na pružanje usluga «kod kuće». Ovi 

programi, takođe uključuju i usluge fiskalnog posredovanja i pomažu korisnicima u obavljanju administrativnih 

poslova vezanih za zaposlenje i drugo. Iako programi koji pružaju usluge ličnog asistenta oblikovane prema 

potrebama korisnika postoje u većini zemalja, najveći broj ovih programa je dosta uzak i najčešće su, usled 

ograničenih sredstava za njihovo finansiranje, dostupni samo ograničenom broju korisnika. 

Osnovna prednost usluge ličnog asistenta oblikovane prema potrebama korisnika je da korisnik može da vrši 

izbor i da kontroliše zadatke svog ličnog asistenta., kao i prilično fleksibilni funkcionalni načini na koji se usluga 

ličnog asistenta može koristiti. 

Studija ističe da je kod programa usluga ličnih asistenata prisutan problem manjka informacija koje stoje na 

raspolaganju ličnim asistentima i korisnicima vezano za efektivne prakse i alate za zapošljavanje, obuku, 

nadzor, evaluaciju i otpuštanje asistenata. Mnogi programi ličnog asistenta oblikovani prema potrebama 

korisnika su radili na tome da pomire svoju orijentaciju ka obezbeđivanju autonomije korisnika u usmeravanju 

njihove podrške, sa potrebom da se korisnicima obezbede informacije i alati koji će im omogućiti da budu 

uspešni poslodavci. 

Na osnovu raspoloživih informacija Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku može se zaključiti da 

državne institucije za smeštaj osoba sa invaliditetom u Srbiji karakteriše: 

• Model kombinovanog finansiranja – državni fondovi (Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo za rad, 

zapošljavanje i socijalnu politiku učestvuju u finansiranju bruto zarada zaposlenih u zavisnosti od vrste 

posla), primanja korisnika, učešće porodice ili rođaka, donacije; 

8

• Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku utvrđuje kriterijume na osnovu kojih se vrši obračun 

participacije korisnika u finansiranju usluga državnih ustanova za smeštaj osoba sa invaliditetom; 

• Potrebe korisnika su uniformisane i jednobrazne za sve korisnike. Time je onemogućeno učešće 

korisnika u kreiranju sopstvenih načina zadovoljavanja specifičnih potreba pojedinaca; 

• Na jednog korisnika je zaposleno manje od jednog lica, uključujući i administrativno osoblje. 

Imajući u vidu suštinu modela personalne asistencije u oblasti invalidske zaštite, u analizi ćemo koristiti 

informacije vezane za rad jedne državne ustanove za smeštaj osoba sa invaliditetom sa približno istim 

karakteristikama invalidnosti koje imaju osobe koji su korisnici usluga personalnih asistenata u okviru ovog 

Projekta. 

U cilju sagledavanja promena do kojih se došlo kod osoba sa invaliditetom koji su korisnici usluga personalnih 

asistenata u toku trajanja Projekta - značajno poboljšanje kvaliteta života, povećana radna sposobnost i 

poboljšanje socijalne uključenosti i slično, izvršili smo analizu rezultata Ankete i aktivnosti koje je sproveo 

Centar za samostalni život invalida Srbije u prethodne dve godine, kao i promena koje su evidentirali sami 

korisnici. Rezultati ove analize predstavljaju osnovu za Cost-Benefit Analizu primene modela personalnih 

asistenata u Srbiji. 

2. Analiza društvenog aspekta osoba sa invaliditetom u Srbiji – rezultati Ulazne ankete 

2.1 Struktura korisnika 

Ovaj deo analize, kao što smo istakli, bazira se podacima Ulazne ankete koju je sproveo Centar za samostalni 

život invalida Srbije. Ispitanici su osobe sa invaliditetom, uglavnom potencijalni korisnici usluga personalnih 

asistenata (78,7% nije ranije učestvovalo u prvom eksperimentalnom projektu personalnih asistenta 2 ). Anketa 

je sprovedena u 2003. godini na 40 ispitanika u nekoliko gradova u Srbiji, i u 2004. godini na 21 ispitanika. 

Analizom su obuhvaćene obe godine tako da je ukupan broj ispitanika iznosio 61, od kojih je bilo 44,3% žena i 

55,7% muškaraca. 

Tabela 1. Struktura ispitanika prema starosti 

Starost ispitanika Struktura ispitanika u % 

do 18 godina 0.0 

19 - 25 godina 11.5 

26 - 30 godina 6.6 

31 - 40 godina 21.3 

41 - 50 godina 34.4 

51 i više 24.6 

2 Centar za samostalni život invalida Srbije organizovao je eksperimentalni projekat servisa PA početkom 2001. godine u 

trajanju od tri meseca za 14 korisnika u Beogradu. Rezultate studije slučaja koja je pratila ovaj projekat Centar je objavio 

2001. godine u publikaciji „Servis personalnih asistenata kao alternativni oblik podrške invalidima“ čiji su autori Borivoje 

Ljubinković i Gordana Rajkov 

9

Od ukupnog broja anketiranih osoba sa invaliditetom 62,3% obavlja bazične aktivnosti uz asistiranje druge 

osobe. Prema vrsti invalidnosti, 44,3% ispitanika ima povredu kičmene moždine, 21,3% mišićnu distrofiju, 

11,5% ima posledice celebralne paralize, 9,8% posledice dečije paralize, a 8,2% multiplu sklerozu. 

Grafikon 1. Sturktura ispitanika prema vrsti invalidnosti 

Misićna distrofija 

21% 

Multipla skleroza 

8% 

Drugo 

6% 

Povrede kičmene 

moždine 

44% 

Posledice dečije 

paralize 

10% 

Posledice 

cerebralne 

paralize 

11% 

2.2 Način kretanja i transporta 

Anketa pokazuje da osobe sa prethodno navedenim vrstama oštećenja uglavnom koriste invalidska kolica 

(88,5%). Preostali broj korisnika usluga personalnih asistenata koristi pomagala (11,5%), dok se 11,5% kreće 

uz asistenciju druge osobe. 

Osobe sa invaliditetom - korisnici personalnih usluga najčešće koriste posebno prilagođena vozila, taksi i 

sopstvena vozila. 

Grafikon 2. Struktura ispitanika prema vrsti prevoza koju koriste 

80.0% 

75.4% 

70.0% 

60.0% 

50.0% 

55.7% 

42.6% 

40.0% 

30.0% 

20.0% 

10.0% 

1.6% 

11.5% 

0.0% 

Redovan 

gradski 

prevoz 

Posebno 

prilagođena 

vozila 

Taksi 

Sopstveno 

vozilo 

Ostalo 

10

Podaci na prethodnom grafikonu pokazuju da je skoro nemoguće da osobe sa teškim telesnim invaliditetom 

koriste javni prevoz. Naime, njima su neophodna prvenstveno posebno prilagođena vozila ili sopstvena vozila 

kojima, po pravilu, upravlja personalni asistent. Ova vrsta usluge je uslov da osoba sa invaliditetom bude 

socijalno uključena i da aktivno učestvuje u ekonomskom i društvenom razvoju zemlje. To su osnovna prava 

građana u demokratskim društvima koja osobe sa invaliditetom mogu da ostvaruju uz pomoć drugih. Zato je 

model personalne asistencije veoma pogodan. 

2.3 Vrste usluga 

Anketa je pokazala da su osobama sa invaliditetom najčešće potrebne sledeće vrste usluga od strane 

personalnih asistenata: 

• pomoć u kretanju i transportu 

• pomoć vezana za nabavke 

• obavljanje poslova u domaćinstvu 

• pomoć radi obavljanja socijalnih kontakata 

• pomoć radi održavanja lične higijene 

• pomoć u edukaciji 

• pomoć radi obavljanja profesionalnih obaveza, i 

• pomoći pri ishrani. 

Tabela 2. Struktura ispitanika prema vrsti asistencije koju korisnici očekuju od servisa personalnih 

asistenata 

Vrsta asistencije koju korisnici očekuju od 

servisa personalnih asistenata 

Lična higijena 50.8 

Ishrana 23.0 

Verbalna komunikacija 4.9 

Nabavka 77.0 

Domaći poslovi 60.7 

Profesionalne obaveze 45.9 

Edukacija 47.5 

Kretanje I transport 93.4 

Socijalni kontakti 59.0 

Ostalo 18.0 

Struktura ispitanika u % 

2.4 Nivo obrazovanja 

U zemljama Evropske unije je veoma aktuelno pitanje stvaranja uslova u društvu da osobe sa invaliditetom 

ostvarujući socijalnu uključenost. To podrazumeva i njihovu aktivnu participaciju na tržištu rada. 

11

Rezultati Ankete pokazuju da je struktura anketiranih korisnika usluga personalnih asistenata u ovom projektu 

prema školskoj spremi veoma povoljna: 

• 27,9% invalidnih lica – korisnika usluga personalnih asistenata, ima fakultetsko obrazovanje; 

• 8,2% ima višu školu; 

• 45,9%, je završilo srednju školu; 

• 14,8% ima osnovnu školu. 

Dakle, najveći procenat korisnika usluga personalnih asistenata ima završenu srednju školu, ali je u ovom 

skupu anketiranih značajno i učešće osoba sa invaliditetom koje imaju fakultetsko obrazovanje (Grafikon 4.). 

Prethodno navedeni podaci ukazuju da anketirana populacija osoba sa invaliditetom predstavlja veoma 

kvalitetnu ponudu rada. Stoga bi država i društvo u celini, i u periodu tranzicije, morali da pronalaze optimalne 

modalitete koji će omogućavati permanentno uključivanje ovog potencijala u ekonomski i društveni život. 

Ocenjujemo da bi primena modela personalne asistencije mogla u značajnoj meri da doprinese povećanju 

socijalne uključenosti invalida i da bi od toga svi imali koristi: 

• same osobe sa invaliditetom jer bi bili u situaciji da ostvaruju svoja ekonomska i socijalna prava na 

kvalitetan način; 

• država jer bi socijalna uključenost osoba sa invaliditetom uticala na ostvarivanje, pre svega, efekata 

po osnovu ulaganja u njihovo obrazovanje, a zatim i efekata po osnovu zaposlenosti; 

• porodica jer bi se stvarali uslovi za bitno poboljšanje kvaliteta života u okviru nje po više osnova – 

zadovoljstvo svih, poboljšanje ekonomske situacije, podjednako ostvarivanje prava svih članova 

porodice i drugo. 

Grafikon 4. Struktura ispitanika prema školskoj spremi 

Fakultet 

28% 

Bez škole 

0% 

Drugo / Magistratura 

2% 

Specijalna škola 

0% 

Osnovna škola 

15% 

Viša škola 

8% 

Srednja škola 

47% 

12

Međutim, ima indicija da je situacija mentalno sposobnih osoba sa invaliditetom u Srbiji vezana za njihovo 

uključivanje u sistem obrazovanja, relativno nepovoljna. Ovo je još jedan uslov koji upućuje na potrebu šire 

primene Programa personalnih asistenata kojim bi se obezbedila dostupnost i maksimalna uključenost ove 

populacije, pre svega, u sistem redovnog obrazovanja. Osim toga, povećanje njihove participacije na tržištu 

rada nameće i potrebu da programi aktivnih mera politike tržišta rada, kao i programi doživotnog učenja, budu 

dostupni osobama sa invaliditetom. 

2.5 Radno angažovanje 

Anketa je, takođe, pokazala da je participacija mentalno sposobnih osoba sa invaliditetom na tržištu rada Srbije 

veoma nepovoljna. Od ukupnog broja ispitanika starijih od 19 godina, 68,9% je nezaposlenih, 13,1% su stalno 

zaposleni, 11,5% se angažuju s vremena na vreme i 3,3% su zaposleni na određeno vreme, dok je 3,3% 

penzionera. 

Grafikon 5. 

Struktura ispitanika prema radnom angažovanju 

Penzioneri 

3% 

Stalno zaposleni 

13% Na određeno 

zaposleni 

3% 

S vremena na vreme 

11% 

Nisu zaposleni 

70% 

Kada analiziramo zaposlenost osoba sa invaliditetom - korisnika usluga personalnih asistenata, prema školskoj 

spremi, 36,1% njih je nezaposleno sa srednjom školom što se poklapa sa sveobuhvatnom situacijom na tržištu 

rada gde je prema poslednjim podacima iz marta 2005. godine procenat nezaposlenih sa srednjom stručnom 

spremom u ukupnom broju nezaposlenih iznosio 55,9% (III i IV stepen stručnosti). Ono na čemu treba 

insistirati je da se procenat radno angažovanih korisnika usluga personalnih asistenata poveća s obzirom da bi 

oni svoj posao mogli lakše da obavljaju uz asistenciju druge osobe. Imajući u vidu inače veliki procenat 

nezaposlenosti tj. registrovanu stopu nezaposlenosti, koja u obračun uzima nezaposlene koji aktivno traže 

zaposlenje, i koja za januar 2005. godine iznosi 28,9%, treba računati da će proces zapošljavanja osoba sa 

invaliditetom u Srbiji, u periodu tranzicije, biti otežan. Ali, činjenica da su sve dosadašnje procene o procentu 

nezaposlenih osoba sa invaliditetom vrlo visoke (oko 70%) govori da je zapošljavanje osoba sa invaliditetom 

kod nas veoma usporeno i da je nužno da se stvaraju uslovi za njihovo znatno veće radno angažovanje. 

13

2.6 Materijalna i porodična situacija 

Najveći procenat ispitanika živi sa porodicom (78,7%), 16,4% njih živi samo, 4,9% sa osobom koja pomaže i 

samo 3,3% je smešteno u instituciju za trajni smeštaj 3 . Nešto više od jedne petine od ukupnog broja ispitanika 

(21,3%) je učestvovao ranije u pilot projektu personalnih asistenata. 

Ispitanici se uglavnom izdržavaju od lične penzije tj. invalidnine (59%), delimično (24,6%) ili u potpunosti 

(14,8%) uz pomoć porodice, od sopstvenog rada (19,7%), od porodične penzije (13,1%), socijalne pomoći 

(8,2%) i na drugi način – ostalo (9,8%) 

Grafikon 6. Struktura ispitanika prema načinu izdržavanja 

70.0% 

60.0% 

59.0% 

50.0% 

40.0% 

30.0% 

24.6% 

20.0% 

19.7% 

14.8% 

13.1% 

10.0% 

8.2% 

9.8% 

0.0% 

Od 

sopstvenog 

rada 

Delimično uz 

pomoć 

porodice 

Isključivo uz 

pomoć 

porodice 

Lična penzija 

/ invalidnina 

Porodična 

penzija 

Socijalna 

pomoć 

0.0% 

Alimentacija 

0.0% 

Nemam 

stalnih 

prihoda 

Ostalo 

Iz podataka sprovedene Ankete saznajemo da su korisnici usluga personalnih asistenata u najvećem broju 

spremni da odvoje koliko god je potrebno vremena da učestvuju u edukacijama i kampanji za uvođenje servisa 

personalnih asistenata, čak 77% od ukupnog broja, 11,5% jednom nedeljno i 11,5% jednom do dva puta 

mesečno, što takođe ističe značaj koji imaju ove usluge i zainteresovanost osoba sa invaliditetom za njihovo 

korišćenje. 

3 U vreme pokretanja ovoga projekta u Srbiji je postojala samo jedna ustanova za trajni smeštaj osoba sa telesnim 

invaliditetom, kapaciteta 90 mesta. 

14

2.7 Bitne karakteristike ispitanika 

Na kraju, ističemo neke najbitnije karakteristike ispitanika: 

• više od polovine ispitanika je starosti od 30 do 50 godina (55,7%) 

• 88,5% ispitanika koriste invalidska kolica 

Najčešće su potrebne sledeće vrste usluga od strane personalnih asistenata: 

• pomoć u kretanju i transportu 

• pomoć vezana za nabavke 

• obavljanje poslova u domaćinstvu 

• pomoć radi obavljanja socijalnih kontakata 

• pomoć radi održavanja u lične higijene 

• pomoć u edukaciji 

• pomoć radi obavljanja profesionalnih obaveza, i 

• pomoći pri ishrani. 

• 36,1% je sa visokom i višom školom 

• 45,9%, je završilo srednju školu 

• 68,9% je nezaposlenih 

• najveći procenat ispitanika živi sa porodicom (78,7%) 

• uglavnom se izdržavaju od lične penzije tj. invalidnine (59%). 

3. Elementi za metodologiju Cost-Benefit Analize 4 

3.1. Pojam „personalna asistencija“ 

Pojam „personalna asistencija“je deskriptivne prirode. U literaturi „personalna asistencija“ u oblasti zaštite 

osoba sa invaliditetom, znači da asistencija treba da bude prilagođena ličnim pojedinačnim potrebama svakog 

od njih. Drugim rečima, to znači da aktivnosti vezane za život osobe sa invaliditetom koje on sam ne može da 

obavi prenosi na personalnog asistenta u vidu zahteva kada i na koji način bi se te aktivnosti sprovele. 

Ako društvo želi da život osoba sa invaliditetom približi cilju jednakih mogućnosti, potrebno je da definiše 

sadržaj rada servisa za pomoć osobama sa invaliditetom, koji će te osobe tretirati kao odgovorne i sposobne 

građane koji upravljaju svojim životima. 

3.2. Oblici organizovanja pomoći 

U razvijenim zemljama Evropske Unije, poslednjih godina, javljaju se sledeće institucije koje pružaju pomoć 

osobama sa invaliditetom: 

4 U ovom delu korišćen je Rezime sa HELIOS Seminara posvećenog šemama direktne isplate Servisa personalnih asistenata 

koji su pripremili Adolfa Ratyka i Gordana Rajkov, Cenar za samostalni život invalida, Beograd, 1997. 

15

• Porodica. Oslanjanje na porodicu je vremenski i u pogledu odgovornosti ograničeno. Međusobna 

zavisnost i žrtvovanje – karijere, slobodnog vremena i drugo – dovodi do fizičkog, finansijskog i 

emocionalnog opterećenja; 

• Volonteri. Usluge volontera se najčešće koriste u zemljama sa konzervativnim političarima čiji su motivi 

vezani za neplaćanje poreza u korist svojih birača. Međutim, od volontera se ne mogu zahtevati 

kompetencija, tačnost i kvalitetna usluga kao od asistenata koji su plaćeni za iste poslove; 

• Stacionarne institucije. Ove institucije su administrativne jedinice. Kao takve, one su ograničene 

državnom regulativom, mogućnostima izdvajanja sredstava iz budžeta za njihov rad, sindikalnim 

zahtevima i tome slično. Zbog toga, osoba sa invaliditetom kao pojedinac mora da se prilagođava 

propisanom funkcionisanju cele institucije, i fizički i psihološki, a da pritom ne izgubi sopstveni integritet 

kao ljudsko biće. To je veoma teško i zato život u instituciji znači propuštanje životne mogućnosti, 

gubljenje samopouzdanja, ali i strah od napuštanja „sigurnog“ života, čak i ako je korisnik svestan 

činjenice da je on, u hijerarhiji funkcionalne organizacije institucije, na dnu hijerarhijske piramide; 

• Mobilne, ambulantne institucije. Kod ovih institucija socijalna služba utvrđuje potrebe svakog 

korisnika i određuje radnika, vreme i dužinu njegovog rada kod svakog pojedinog korisnika. Na taj način, 

obim i kvalitet usluge i vreme njenog korišćenja ne zavisi od korisnika, već o tome donosi odluku 

procenitelj iz socijalne službe. Kvalitet života korisnika usluga zavisi od tuđe procene i on je prinuđen da 

se na to ograniči; 

• Oslanjanje na sopstvene mogućnosti osoba sa invaliditetom. Uz veliki napor jedan broj osoba sa 

telesnim invaliditetom bi, možda, mogao da donekle samostalno zadovoljava svoje osnovne potrebe. 

Pored odredjenih fizičkih iscrpljivanja koji bi umanjili sposobnost za obavljanje drugih poslove koje mogu 

da obavljaju (naprimer rad na računarima), ovi napori ograničavaju se uglavnom na osnovno 

funkcionisanje u kući.. Tako se smanjuju mogućnosti za zapošljavanje osoba sa invaliditetom,i njihovu 

uključenosti u društveni i politički život, kako bi mogli da se bore za ostvarivanje svojih prava. Na ovo se 

nadovezuje i pitanje samopoštovanja osoba sa invaliditetom kao osoba jednakih vrednosti i istih životnih 

uslova kao svi članovi društva. U tom svetlu se postavlja pitanje da li je „personalna asistencija“ skupa u 

odnosu na rezultate koje bi osobe sa invaliditetom ostvarile svojom integrisanošću u ekonomske i 

društvene tokove zemlje? 

3.3. Operacionalizacija „personalne asistencije“ 

Osobama sa težim telesnim ili progresivnim invaliditetom je potrebna pomoć u svakodnevnom životu – pri 

ustajanju, kupanju, oblačenju, odlasku u toalet, kupovini, pripremanju hrane, pranju veša, čuvanju dece, 

komuniciranju – u zavisnosti od vrste i stepena invaliditeta. Personalni asistenti pomažu korisniku usluga 

(osobi sa invaliditetom) u odlasku u grad, na posao, na putovanju. Ono što je važno da se istakne je da 

personalni asistent radi ono što je potrebno, na način i po želji onoga kome to treba. To drugim rečima znači da 

je kod korišćenja usluga personalnog asistenta, korisnik usluge taj koji ispostavlja zahteve. 

Primena programa personalnih asistenata u oblasti invalidske zaštite omogućava korisnicima usluga da 

ostvaruju sva svoja prava koja imaju kao članovi društva. Uz rad personalnih asistenata osobe sa invaliditetom 

nisu teret svojoj porodici, roditelji i bračni drugovi mogu da se posvete svojim poslovnim obavezama, što će im 

omogućiti napredovanje u struci. Korisnici usluga personalnih asistenata školskog uzrasta će moći da se 

normalno obrazuju kroz školski sistem, što će im kasnije omogućiti da se uključe u sistem rada. 

16

3.4 Finansiranje „personalne asistencije“ – iskustva evropskih zemalja 

3.4. 1. Zakonodavstvo i finansijska podloga 

Prema zakonodavstvu Velike Britanije postoje dva izvora sredstava iz kojih se finansira pomoć osobama sa 

invaliditetom: (1) lokalna vlast i (2) Fond za samostalni život na nacionalnom nivou. Ovakav sistem ima 

određene slabosti. Pre svega, nisu pokriveni administrativni troškovi. Lokalnim vlastima je dozvoljeno da vrše 

direktne isplate, ali one nisu na to obavezne. Pokret osoba sa invaliditetom želi da ima agencije koje bi im 

pružale pomoć i podršku i čiji rad kontrolišu sami korisnici. 

Lokalna vlast, tj. socijalni radnici vrše procenu potrebnih časova pomoći. Visina ove pomoći treba da pokrije 

ličnu pomoć, pomoć u kući i pomoć za društvene aktivnosti. Osobe sa invaliditetom nisu sa ovim zadovoljne jer 

smatraju da kvalitet njihovog života zavisi od procena drugih. Oni su primorani na stalni kompromis između 

kvaliteta i kvantiteta. Drugim rečima, osobe sa invaliditetom nemaju istinska ovlašćenja u ostvarivanja svojih 

prava. 

U Norveškoj procene potreba osoba sa invaliditetom se vrše prema tradicionalnom sistemu kućne nege kojim 

upravljaju lokalne vlasti. Pokriveni su osnovni troškovi, a pojedinci su se izborili da im budu plaćeni i sati za tzv. 

društvene aktivnosti. 

Postoje tri modela za korišćenje direktnih isplata: (1) veoma retko (zbog komplikovane papirologije) pojavljuje 

se privatni poslodavac; (2) lokalne vlasti zapošljavaju asistente, što im pruža kontrolu nad načinom pružanja 

ove pomoći; (3) kooperative korisnika (slično švedskom modelu STILa). 

U Nemačkoj postoje tri zakona kojima se reguliše personalna asistencija: Knjiga osiguranja 5 ima medicinski 

pristup „uslugama nege“. Novac se upućuje davaocu usluga – najčešće privatnoj humanitarnoj organizaciji; na 

osnovu Knjige 11 osiguranja isplate se vrše organizacijama ili pojedincima. Potrebe kod ovog osiguranja se 

određuju na osnovu funkcionalne procene oštećenja. Kategorije oštećenja određuje medicinska služba 

osiguranja. Procene potreba se vrše na svakih 6 meseci, a u izuzetnim slučajevima na svaka 3 meseca. U tom 

smislu utvrđena su tri iznosa za osobe sa invaliditetom: 200€, 400€ i 1.150€ mesečno. U izuzetnim slučajevima 

može se isplatiti iznos od 1.785€. Zakon o socijalnom osiguranja koristi iste kategorije kao i Knjiga 11, ali 

uključuje i imovinsko stanje korisnika. Ako domaćinstvo ima mesečne prihode manje od 1.000€ dobija pomoć 

onoliko koliko je potrebno, i za 24 časa dnevno ako to proceni lokalna vlast. 

U Švedskoj postoje dva sistema. Zakon o socijalnom osiguranju nalaže lokalnim vlastima da obezbede 

osobama sa invaliditetom „razuman kvalitet života“. Ovo uključuje usluge kućne nege koje obezbeđuje lokalna 

zajednica. Pomoć treba da pokrije troškove ličnih potreba, troškove vezane za obavljanje kućnih poslova, kao i 

troškove vezane za učešće u društvenim aktivnostima. Drugim rečima, uzima se u obzir celokupna životna 

situacija primaoca pomoći. Do 1987. godine lokalne vlasti su imale monopol u proceni, finansiranju i pružanju 

usluga – a sve to je najčešće vršio jedan isti socijalni radnik. 

Kao reakcija na ovaj trostruki monopol, STIL je započeo angažman na ovim poslovima koji uključuje saradnju 

sa korisnicima pomoći. Tako je otpočeo pilot projekat sa onoliko sredstava koliko je od strane lokalnih vlasti 

bilo namenjeno za kućnu negu. Zakon iz 1993. godine garantuje pravo da se direktno mesečno isplaćuje svota 

novca potrebna za „dobar kvalitet života“. Isplate se vrše preko socijalnog osiguranja i ne podležu proveri. 

Potrebe se izražavaju brojem potrebnih sati nege koji procenjuje socijalni radnik, službenik socijalnog 

17

osiguranja. Takođe, obuhvaćeni su i troškovi pomoći na poslu ili u školi (za ove druge samo za osobe sa 

određenim medicinskim i komunikacijskim problemima). Ovo se odnosi na osobe mlađe od 65 godina starosti 

kojima je potrebno više od 20 časova nege nedeljno (u Švedskoj to je 6700 ljudi od 8,5 miliona stanovnika). 

Svi ostali korisnici podležu Zakonu o socijalnim uslugama koji obavezuje lokalne vlasti da obezbeđuje 

određene usluge ili da isplaćuje određenu svotu novca. Vlada utvrđuje plafon jednog časa usluge koji je za oko 

10,5% veći od prosečne cene usluge u zemlji. Ova cena obuhvata i deo za administrativne troškove obuke, 

knjigovodstvo, troškove pratioca itd (blizu jedne petine ukupne cene odnosi se na ove troškove). Poslodavci 

asistenata dužni su da pravdaju utrošak sredstava, a korisničke kooperative vode knjigovodstvo. Neiskorišćeni 

časovi usluge mogu se naknadno iskoristiti u periodu od 6 meseci. 

U Finskoj lokalne vlasti obezbeđuju sredstva za pomoć. Potrebe za negom određuju socijalni radnici, takođe, 

na lokalnom nivou. Plaća se 40 časova nedeljno bez vikenda i noćnih dežurstava. 

Model Austrije ima medicinski pristup. Obuhvata sledeće potrebe: oblačenje, higijenu, ishranu, uzimanje 

lekova, troškove za usluge kupovine, čišćenje kuće, pomoć pri odlasku u toalet, pranje veša. Pomoć iznosi 

između 50 i 500 sati mesečno.Godine 1993. troškovi za ove usluge su iznosilo oko 100ATS po 1 času. 

3.4. 2.Organizaciona pitanja 

Prema modelu Velike Britanije veći deo pomoći se obezbeđuje u vidu servisa preko lokalnih vlasti ili 

dobrotvornih udruženja. Organizacije korisnika su u obavezi da plaćaju dodatnu vrednosnu taksu a kada 

korisnici sami zapošljavaju svoje asistente ova taksa se ne zahteva. Ono što je namera britanskih vlasti je da 

se ograniči zapošljavanje članova porodice. U Velikoj Britaniji personalni asistenti nemaju svoje organizovane 

sindikate i ne postoji utvrđena minimalna novčana nadoknada za njih. 

U Nemačkoj je najveći deo društvene pomoći obezbeđen od strane lokalnih vlasti i dobrotvornih društava. 

Organizacije su u obavezi da plate sindikalne nadoknade. Često se dešava da korisnici zapošljavanju radnike 

“na crno“ i za te radnike ne plaćaju socijalno osiguranje. U Nemačkoj se kao asistent može zaposliti svako sem 

rođaka. Bremenska kooperativa u Nemačkoj ima trust personalnih asistenata koji su raspoređeni od centralne 

kancelarije do pojedinačnih korisnika. Ova kooperativa oglašava radna mesta i proverava one koji se 

prijavljuju. Korisnici potom treniraju prijavljene, ponekad sa već obučenim i iskusnim personalnim asistentima. 

Osobe koje ne služe vojsku iz religioznih ubeđenja pohađaju šestonedeljni kurs za negu osoba sa 

invaliditetom. 

Švedska ima nove mogućnosti za korisnike usluga personalnih asistenata. Korisnici sklapaju ugovore sa 

servisima pri lokalnim vlastima, sa privatnim servisima, udružuju se u korisničke kooperative ili direktno 

zapošljavaju asistente. Uprkos novim mogućnostima preko 90% korisnika i dalje koristi asistencije posebno pri 

lokalnim vlastima. Oni koji se odlučuju na korišćenje ovih novih mogućnosti, 80% njih ima ugovore sa lokalnim 

vlastima, manje od 10% se udružuje u korisničke kooperative a ostali sami zapošljavaju asistente ili koriste 

usluge privatnih servisa. U korisničkim kooperativama, kao jednih od novijih mogućnosti, korisnici sami vrše 

odabir, treniraju, raspoređuju i kontrolišu svoje asistente. Funkcije kooperative kao legalnog poslodavca su 

isplata nadoknada, poreza na prihode, računanje sati za socijalno osiguranje i predstavljanje članova, kao i 

kolektivno pregovaranje sa finansijerima. Asistenti sklapaju ugovore i imaju pravo na novčanu nadoknadu. Oni 

se zapošljavaju po osnovu radnog sata ili meseca što im kasnije daje znatnu zaštitu. Izvan kooperativa 

18

socijalno osiguranje ne ohrabruje mnogo članove porodice da rade kao asistenti. Korisnička kooperativa 

obavezuje korisnika određenom cenom za sat usluge. On za socijalno osiguranje plaća određenu sumu sve 

dok je ona u skladu sa vladinom odlukom u toku godine. 

Ono što je specifično kada je Holandija u pitanju je da po njihovom pravu nije dozvoljeno zapošljavanje 

supruga kao asistenta ali drugih rođaka jeste. Korisnici mogu sklapati ugovore sa servisom koji pruža usluge ili 

može biti i sam poslodavac. 

U Finskoj korisnici koji direktno plaćaju personalne asistente iz sredstava lokalnih vlasti su poslodavci koji 

regrutuju i kontrolišu rad svojih asistenata. Pri zapošljavanju nema ograničenja tako da i članovi porodice mogu 

biti zaposleni. U nekim slučajevima lokalne vlasti plaćaju nadoknade i rade administrativni posao. Korisnici su ti 

koji određuju koliko će asistenti biti plaćeni. Asistenti imaju istu visinu nadoknade kao i zaposleni u 

tradicionalnim opštinskim servisima pomoći u kući. U Finskoj postoje i kursevi za korisnike koje plaćaju lokalne 

vlasti. 

3.5. Podrška pojedinačnom korisniku 

Model Nemačke kada je reč o podršci pojedinačnog korisnika se zasniva na postojanju Centra za samostalni 

život koji informiše korisnike usluga personalnih asistenata o svim dostupnim programima. Mnogi od ovih 

centara obezbeđuju pravnu pomoć kao važan servis i osnivaju fondove za pravna pitanja. Nemački legalni 

sistem je veoma darežljiv da se na pr. ne moraju platiti sudski troškovi. Nacionalna organizacija centara za 

samostalni život nudi seminare na kojima se uči kako da se bude korisnik servisa personalnih asistenata. 

Važan cilj je da se napravi razlika između pomoći personalnih asistenata i tradicionalne nege, između 

socijalnog i medicinskog pristupa invalidnosti. Druga važna stvar u okviru treninga su obaveze poslodavaca, 

kako da se izgradi dobar radni odnos i trening u umešnosti komuniciranja. U Bremenu kooperativa deluje kao 

nadzorni organ. Veoma je važno trening početi gradnjom dobrih poslovnih odnosa. U nekim slučajevima ako 

dođe do spora između korisnika i personalnog asistenta koji se na može rešiti onda kooperativa plaća 

otpremninu. 

U Velikoj Britaniji informacije o personalnim asistentima i njihovom direktnom plaćanju dolaze iz centara za 

samostalni život. Cilj je da se ljudi ohrabruju da pokažu i šire svoje ideje, kao i da se povećava interes za 

šemu personalnih asistenata. Ovaj interes se širi ne samo preko centara za samostalni život već i preko drugih 

lokalnih organizacija invalida. Obaveza je da invalidska štampa i različite organizacije invalida i novine 

korisnika servisa personalnih asistenata neprestano informišu ljude o novim dostignućima. Postoje mehanizmi 

koji omogućavaju ljudima da apeluju na različitim nivoima ali ne postoji bilo kakvo pravo koje se odnosi na 

personalne asistente. 

Švedske lokalne vlasti zakonski omogućavaju informacije o direktnom plaćanju personalnih asistenata. 

Informacije pružaju i organizacije osoba sa invaliditetom i korisničke kooperacije. STIL ima pravnu pomoć za 

članove osiguranja i pokriva troškove pravne ekspertize kada je to potrebno. Potencijalne kooperative članova 

prvo moraju da prođu seriju od deset kurseva iz svih aspekata samostalni života, personalnih asistenata, 

samostalne procene potreba, pregovaranja sa davaocima novca, regrutovanje, trening, planiranje, nadzor 

asistenata, uloga rođaka, pravila kooperative, radni zakon o zdravstvu i zaštiti, odgovornost za saradnju 

članova i sl. Naglasak je na samostalnim treninzima korisnika sa svojim asistentima. STIL je nekada imao 

prijateljski sistem u kome su stari članovi podržavali nove ali nije bio lako održiv. U slučaju konflikata sa 

asistentima STIL omogućava podršku. Švedska ima stroge zakone pa je tako sa njihovim zakonom o radu i 

19

jakim sindikatima pa se otpuštanje radnika dešava samo u vrlo ozbiljnim slučajevima gde su tada korisnici u 

obavezi da plate različite troškove. 

U Finskoj Helsinški Centar za samostalni život objavljuje knjige, magazine, novine i distribuirajući ih širokoj 

publici. Najvažniji zadatak Centra je trening korisnika. STIL organizuje razne kurseve a najvažnija stvar je 

filozofija samostalni života. U Finskoj nema mnogo konflikata između korisnika i personalnih asistenata. 

Holandija ima korisničke sindikate koje pružaju informacije pisanim putem ili putem telefona. U Holandiji je 

šema direktnog plaćanja novina tako da ne postoji još uvek formalni trening, mada su modeli treninga u 

pripremi. Stavlja se akcenat na razlici između lokalno ovlašćenih kućnih servisa za pomoć i negu i direktnog 

plaćanja personalnih asistenata, što treba biti sopstveni izbor po modelu Holandije. 

U Češkoj informacije se mogu dobiti preko medija. Postoji filozofija pojedinačnog savetovanja. Vlada ne 

obezbeđuje informacije ali daje novac organizacijama koje su zadužene za to. Korisnici se treniraju kako da 

regrutuju personalne asistente i isto su tako odgovorni da rešavaju sami eventualne probleme sa njima. 

Irska planira da osnuje nacionalnu agenciju za trening personalnih asistenata koja bi njima obezbedila realno 

zapošljavanje. Trenutno u Irskoj 20% treninga personalnih asistenata rade centri za samostalni život a 80% 

korisnici. Osnovna aktivnost centara za samostalni život je da asistente uče filozofiji samostalnog života, i 

osnovnim principima brige o zdravlju i zaštiti, dok ostali trening asistenata obezbedjuju sami korisnici. 

Na kraju ono što pokazuje analiza iskustva drugih zemalja a što treba istaći je: 

• Lokalna vlast, tj. socijalni radnici vrše procenu potrebnih časova pomoći. Visina ove pomoći treba da 

pokrije ličnu pomoć, pomoć u kući i pomoć za društvene aktivnosti; 

• Pokriveni su osnovni troškovi, a pojedinci su se izborili da im budu plaćeni i sati za tzv. dodatne 

društvene aktivnosti; 

• Vlada utvrđuje plafon jednog časa usluge koji je za oko 10,5% veći od prosečne cene slične vrste 

usluge u zemlji. Ova cena obuhvata i deo za administrativne troškove obuke, knjigovodstvo, troškove 

pratioca itd (blizu jedne petine ukupne cene odnosi se na ove troškove). Poslodavci asistenata dužni su 

da pravdaju utrošak sredstava, a korisničke kooperative vode knjigovodstvo. Neiskorišćeni časovi 

usluge mogu se naknadno iskoristiti u periodu od 6 meseci; 

• Plaća se od 40 do 160 časova nedeljno (zavisno od mogućnosti pojedine zemlje) bez vikenda i noćnih 

dežurstava. 

• Sa strane organizacije poslova treba istaći: 

• Da su organizacije korisnika u obavezi da plaćaju dodatnu vrednosnu taksu a kada korisnici sami 

zapošljavaju svoje asistente sami pojedinačno ova taksa se ne zahteva; 

• Bremenska kooperativa oglašava radna mesta i proverava one koji se prijavljuju. Korisnici potom 

treniraju prijavljene, ponekad sa već obučenim i iskusnim personalnim asistentima; 

• Korisnici sklapaju ugovore sa servisima pri lokalnim vlastima, sa privatnim servisima, udružuju se u 

korisničke kooperative ili direktno zapošljavaju asistente; 

• Podrška pojedinačnom korisniku ističe sledeće: 

20

• Važan cilj je da se napravi razlika između pomoći personalnih asistenata i tradicionalne nege, između 

socijalnog i medicinskog pristupa invalidnosti. U okviru treninga važna stvar su obaveze poslodavaca, 

kako da se izgradi dobar radni odnos i trening u umešnosti komuniciranja; 

• Cilj je da se ljudi ohrabruju da pokažu i šire svoje ideje, kao i da se povećava interes za šemu 

personalnih asistenata. Ovaj interes se širi ne samo preko centara za samostalni život invalida već i 

preko drugih lokalnih organizacija invalida; 

• Potencijalne kooperative članova moraju da prođu seriju od deset kurseva iz svih aspekata samostalnog 

života, personalnih asistenata, samostalne procene potreba, pregovaranja sa davaocima novca, 

regrutovanje, trening, planiranje, nadzor asistenata, uloga rođaka, pravila kooperative, radni zakon o 

zdravstvu i zaštiti, odgovornost za saradnju članova i sl. 

4. Cost-Benefit Analiza primene Programa personalnih asistenata 

4.1. Metodologija 

Cost-Benefit Analiza u ovom istraživanju se bazira, prvenstveno, na podacima Centra za samostalni život 

invalida Srbije, na raspoloživim podacima Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku i Republičkog 

zavoda za statistiku. 

Obračun direktnih troškova Programa, bazirali smo na podacima o ostvarenim zaradama personalnih 

asistenata u Srbiji, u periodu od januara do decembra 2004. godine, koji su bili angažovani po ugovoru o delu i 

onih koji su bili u stalnom radnom odnosu. Takođe isti izvor nam je dostavio i podatke iz Ankete o potrebama 

korisnika personalnih asistenata koju je Centar za samostalni život invalida sproveo u 2003. godini za 40 

korisnika servisa personalnih asistenata i u 2004. godini za 21 korisnika. 

U cilju komparacije troškova i kvaliteta usluga personalnih asistenata sa istim u okviru institucionalnog 

organizovanja zadovoljavanja potreba slične kategorije osoba sa invaliditetom, koristili smo podatke o broju 

zaposlenih, zaradama zaposlenih, broju korisnika usluga i drugim relevantnim pokazateljima vezanim za rad 

državne institucije za smeštaj osoba sa invaliditetom. 

Analiza troškova angažovanja personalnih asistenata je zasnovana na: 

• prosečnoj bruto zaradi angažovanih personalnih asistenata 

• angažovanih na određeno vreme (po ugovoru) 

• zaposlenih u stalnom radnom odnosu 

• broju zaposlenih personalnih asistenata 

• zaposlenih na određeno vreme (po ugovoru) 

• zaposlenih u stalnom radnom odnosu. 

Analiza ekonomskih koristi po osnovu primene Programa personalnih asistenata u ovom istraživanju ima dva 

pristupa: 

• U prvom, koristi smo definisali kao razliku između ukupnih troškova po korisniku (I varijanta), kao i 

troškova koji se odnose na bruto zarade zaposlenih (II varijanta) u državnoj ustanovi za smeštaj osoba 

sa invaliditetom i troškova vezanih za bruto zarade personalnih asistenata; 

21

• U drugom, koristi smo definisali kao razliku između bruto zarada personalnih asistenata i bruto zarada 

zaposlenih osoba sa invaliditetom koje koriste usluge personalnih asistenata. 

4.2. Analiza troškova i koristi 

Za period od januara do decembra 2004. godine u Srbiji prosečna bruto zarada jednog personalnog asistenta 

koji radi po ugovoru o delu je iznosila 14.762 dinara, a zaposlenih u stalnom radnom odnosu 23.944 dinara. U 

posmatranom periodu bilo je zaposleno 29 personalnih asistenata na određeno vreme (po ugovoru), a u 

stalnom radnom odnosu 12. Prosečna bruto zarada angažovanih personalnih asistenata u 2004. godini (stalno 

zaposlenih i zaposlenih po ugovoru) iznosila je 17.474 dinara. 

U prvom koraku, obračun neto korist izvršili smo na bazi troškova angažovanih personalnih asistenata i visine 

troškova po osnovu bruto zarada zaposlenih, ostvarenih u istom periodu, u jednoj državnoj ustanovi za smeštaj 

invalida u Srbiji. Ovu Ustanovu smo izabrali zbog toga što je u njoj smeštena kategorija invalida sa fizičkim 

karakteristikama sličnim onima za koje su u okviru realizacije projekta „Servis personalnih asistenata-SPAS“ 

angažovani personalni asistenti. Prosečna bruto zarada svih zaposlenih u ovoj Ustanovi (uključujući 

administraciju i pomoćno osoblje) je iznosila 22.425 dinara. Ova zarada je manja za samo 6,3% od prosečne 

zarade personalnih asistenata u stalnom radnom odnosu, dok je u odnosu na prosečnu zaradu svih 

angažovanih asistenata (u stalnom radnom odnosu i po ugovoru) veća za čak 28,3%. Sa druge strane, kada 

se masa zarada zaposlenih u državnoj Ustanovi za smeštaj osoba sa invaliditetom podeli sa brojem korisnika 

smeštenih u ovoj Ustanovi (83), prosečna bruto zarada kao trošak po jednom korisniku usluga iznosi 17.562 

dinara, tj. približna je iznosu prosečne bruto zarade svih angažovanih asistenata (u stalnom radnom odnosu i 

po ugovoru). 

Gruba ocena, samo na osnovu prethodno navedenih podataka, pokazuje da je Program personalnih 

asistenata u Srbiji ekonomski isplativ. Ako se tome doda i činjenica da je kvalitet života osoba sa 

invaliditetom koji imaju personalne asistente neuporedivo bolji od kvaliteta života osoba sa invaliditetom koji su 

smešteni u Ustanovi 5 , ovaj Program je isplativ (1) sa individualnog stanovišta (korisnika usluga) i (2) sa 

stanovišta društva. 

Država će svakako imati koristi ako se poveća zaposlenost, s jedne strane, time što će se radno angažovati 

nezaposleni da rade kao personalni asistenti, i sa druge strane biće lakše radno angažovati korisnike usluga 

personalnih asistenata tj. osobe sa invaliditetom koje će uz pomoć svojih asistenata moći da obavljaju poslove 

za koje su školovani. 

Analiza isplativosti Programa personalnih asistenata u domenu invalidske zaštite u Srbiji obuhvata period od tri 

godine, tj. od 2006. do 2008. godine, pri čemu je 2005. godina bazna. Obračun troškova i koristi od primene 

ovog Programa u navedenom periodu bazira se na sledećim makroekonomskim pretpostavkama: 

• da će se bruto domaći proizvod realno povećavati po stopi od najmanje 5% prosečno godišnje; 

• da će rast prosečne zarade u oblasti proizvodnje i usluga biti u skladu sa rastom produktivnosti; 

5 Ovaj vid smeštaja ima sve manji značaj u razvijenim evropskim zemljama, a sve više dobijaju na značaju servisi 

personalnih asistenata čiji rad omogućava osobama sa invaliditetom da samostalno odlučuju o svojim potrebama i da 

ostvaruju socijalnu uključenost. 

22

• da će rast mase neto zarada u javnom sektoru iznositi 7% nominalno prosečno godišnje, te da će se i 

zarade personalnih asistenata povećavati tom dinamikom; 

• da će broj angažovanih personalnih asistenata u 2005. i u periodu 2006-2008. godine biti najmanje isti kao 

u 2004. godini, uključujući i održavanje postojeće strukture njihovog angažovanja (stalno zaposleni i 

zaposleni na određeno vreme); 

• da će se, takođe, održavati i postojeća struktura personalnih asistenata prema vremenu angažovanja 

• da će se povećavati zapošljavanje osoba sa invaliditetom koji će imati personalnog asistenta; 

• da će se visina bruto zarade zaposlenih osoba sa invaliditetom u naredne tri godine kretati u skladu sa 

prosečnom zaradom zaposlenih u Srbiji. 

U 2004. godini, kao što smo napomenuli bilo je ukupno angažovano 41 personalni asistent, od kojih je 29 bilo 

onih koji rade po ugovoru o delu i 12 personalnih asistenata koji su u stalnom radnom odnosu. Naša analiza 

polazi od pretpostavke da će ovaj broj angažovanih personalnih asistenata biti najmanji, a zatim i od 

pretpostavke da će se ovaj broj povećavati (sa 41 na 75, odnosno na 100, odnosno na 130) u zavisnosti od 

materijalnih mogućnosti. Zbog toga smo troškove i koristi računali za sve četiri varijante za period od 2005. do 

2008. po godinama. 

4.2.1. Analiza troškova 

Obračun troškova izvršili smo u dve varijante: 

• Prva varijanta se bazira na angažovanju postojećeg broja personalnih asistenata (41) u svim godinama 

posmatranog perioda; 

• Druga varijanta se bazira na dodatnom angažovanju personalnih asistenata u periodu od 2006. do 

2008. godine. Pretpostavka je da će se broj angažovanih personalnih asistenata u posmatranom 

periodu povećati na 75, ili 100 ili 130 personalnih asistenata. 

• Visina troškova zavisi i od dužine angažovanja personalnih asistenata (računato prema broju radnih 

časova nedeljno). Na osnovu raspoloživih podataka Centra za samostalni život invalida Srbije, 

angažovanost personalnih asistenata, prema broju radnih časova nedeljno, se kreće u razmaku od 10 

do 40 časova. 

Tabela 3. Broj i struktura personalnih asistenata prema broju časova rada u toku nedelje 

Struktura personalnih asistenata prema broju 

Broj personalnih asistenata 

časova rada u % 

Angažovani po U stalnom Angažovani po ugovoru U stalnom radnom 

ugovoru o delu radnom odnosu o delu 

odnosu 

do 10 časova 

nedeljno 2 0 6.0 0.0 

do 20 časova 

nedeljno 15 0 50.6 0.0 

23

do 25 časova 

nedeljno 1 1 4.6 5.6 

do 30 časova 

nedeljno 9 6 30.5 52.8 

do 35 časova 

nedeljno 0 1 1.7 5.6 

do 40 časova 

nedeljno 2 4 6.0 36.8 

Ukupno 29 12 100.0 100.0 

4.2.1.1. Troškovi personalnih asistenata 

Troškovi obuhvataju sumu bruto zarada angažovanih personalnih asistenata po pojedinim godinama u okviru 

posmatranog perioda (tabela 4). 

Tabela 4. Troškovi angažovanja personalnih asistenata 

Republika Srbija, 2005-2008. godina 

Troškovi bruto zarada 

Godina 41 PA 75 PA 100 PA 130 PA 

2005 9,185,951 16,809,319 22,373,128 29,120,434 

2006 9,828,967 17,985,971 23,939,247 31,158,864 

2007 10,516,995 19,244,989 25,614,994 33,339,985 

2008 11,253,184 20,592,139 27,408,044 35,673,784 

Analiza troškova je zasnovana na prosečnoj bruto zaradi personalnog asistenta imajući u vidu da li radi po 

ugovoru ili je u stalnom radnom odnosu. Za period od januara do decembra 2004. godine u Srbiji prosečna 

bruto zarada jednog personalnog asistenta koji radi po ugovoru o delu iznosila je 14.762 dinara a broj 

personalnih asistenata koji je bio angažovan po ugovoru je iznosio 29. U istom periodu 12 personalnih 

asistenata je bilo u stalnom radnom odnosu a njihova prosečna bruto zarada je iznosila 23.944 dinara. 

4.2.1.2. Troškovi državne Ustanove za smeštaj invalida u Srbiji 

Naš koncept obračuna neto koristi uključuje, pre svega, izračunavanje troškova angažovanja personalnih 

asistenata sa troškovima državne Ustanove za smeštaj osoba sa invaliditetom iste kategorije u Srbiji 6 . Državne 

ustanove zbog toga što Srbija još uvek nema privatne ustanove ovog tipa. Pri izboru ove ustanove nije bilo 

posebnih poteškoća zbog toga što Srbija ima samo dve takve ustanove, a jedna od njih je, po našoj oceni, 

odgovarajuća sa stanovišta ove analize, jer su u njoj smeštene osobe sa invaliditetom sa fizičkim 

karakteristikama sa kojima bi mogli da imaju personalne asistente. 

6 Ovde su uzeti u obzir samo ekonomski pokazatelji, bez ulaženja u pitanja broja i vrste usluga koje se nude u Državnoj 

ustanovi za trajni smeštaj i kroz Servis personalnih asistenata, 

24

Na osnovu prispele dokumentacije koju smo obezbedili preko Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu 

politiku, zaključili smo da državne ustanove za smeštaj osoba sa invaliditetom imaju nekoliko izvora 

finansiranja: 

• Republički budžet 

• Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku 

• Ministarstvo zdravlja 

• Korisnici 

• Penzije korisnika 

• Samofinansiranje 

• Porodica 

• Rođaci. 

U 2004. godini, struktura izvora finansiranja ove ustanove je bila sledeća: 

• Republički budžet 59,3% 

• Penzije korisnika 19,2% 

• Samofinansiranje 11,6% 

• Ostali izvori 9,9%. 

Izabrana ustanova je u 2004. godini imala 83 korisnika i 66 zaposlenih radnika. Prema podacima izabrane 

državne Ustanove za smeštaj osoba sa invaliditetom prosečna bruto zarada zaposlenih u ovoj ustanovi, u 

posmatranom periodu, je iznosila 22.425 dinara. Sa druge strane, bruto zarada ove ustanove po jednom 

korisniku usluga je iznosila 17.562 dinara, ukupni mesečni rashodi ustanove po jednom korisniku iznosili 

31.627 dinara, a prispeli prihodi samo iz Republičkog budžeta po jednom korisniku iznosili su 13.768 dinara 

prosečno mesečno. 

Iz ukupnih prispelih sredstava (prihod ustanove) 81,6% odnosi se na finansiranje bruto zarada zaposlenih u 

Ustanovi. Interesantno je da se iz ukupnih sredstava po osnovu priliva iz svih izvora izdvaja 14,7% sredstava 

za plate 9 radnika koji se finansiraju iz Republičkog budžeta, 16,0% sredstava se odnosi na zarade jednog 

lekara, jednog fizioterapeuta i deset medicinskih sestara, a finansiraju se iz sredstava koja dolaze iz 

Ministarstva zdravlja, dok se zarade ostalih 45 radnika finansiraju iz cene smeštaja korisnika (50,9%). Ukupni 

troškovi koje je ova ustanova imala u toku 2004. godine su bili za čak 36,3% veći od ukupnog priliva sredstava, 

što je uzrokovalo deficit u poslovanju. 

4.2.1.3. Projekcije troškova personalnih asistenata 

U predviđanju budućih troškova pošli smo od pretpostavke da će rast nominalne mase zarada u javnom 

sektoru, u periodu 2005-2008. godine, iznositi 7% prosečno godišnje. Dodatne pretpostavke koje smo uveli su 

(1) obračun troškova (suma bruto zarada) za postojeći broj personalnih asistenata (29 koji rade po ugovoru o 

delu i 12 koji su u stalnom radnom odnosu) i (2) obračun troškova (suma bruto zarada) u slučaju da se broj 

personalnih asistenata povećava u istoj proporciji prema ugovoru o delu i onih koji su u stalnom radnom 

odnosu. 

Bazirajući se na prethodno navedenim činjenicama projektovali smo ukupne godišnje troškove za angažovanje 

personalnih asistenata za 2005, 2006, 2007. i 2008. godinu. U tabeli 5. data je suma godišnjih troškova, u četiri 

25

varijante, potrebnih za angažovanje, odnosno zapošljavanje personalnih asistenata, kako po ugovoru o delu, 

tako i po osnovu stalnog radnog odnosa. 

Tabela 5. Suma troškova za bruto plate asistenata koji bi bili angažovani 

Suma bruto zarada 

41 PA 75 PA 100 PA 130 PA 

12 u 

22 u 

29 u 

stalnom 

stalnom 

stalnom 

29 prema radnom 53 prema radnom 71 prema radnom 

ugovoru odnosu ugovoru odnosu ugovoru odnosu ugovoru 

92 prema 

38 u 

stalnom 

radnom 

odnosu 

2005 5,496,730 3,689,221 10,045,748 6,763,571 13,457,511 8,915,617 17,437,902 11,682,532 

2006 5,881,501 3,947,466 10,748,950 7,237,021 14,399,537 9,539,710 18,658,555 12,500,309 

2007 6,293,206 4,223,789 11,501,377 7,743,613 15,407,505 10,207,489 19,964,654 13,375,331 

2008 6,733,731 4,519,454 12,306,473 8,285,666 16,486,030 10,922,014 21,362,180 14,311,604 

4.2 .2. Analiza koristi 

Analiza koristi primene Programa personalnih asistenata ima tri aspekta: 

• Prvi, zasniva se na razlici između troškova modela personalnih asistenata i troškova klasičnog modela 

smeštaja invalida u Ustanovu; 

• Drugi, bazira se na sagledavanju ekonomskih efekata po osnovu mogućnosti zapošljavanja osoba sa 

invaliditetom koji imaju personalne asistente i ostvarivanju individualne i društvene koristi po tom 

osnovu; 

• Treći, razmatra kvalitet života osoba sa invaliditetom koji imaju personalne asistente u odnosu na one 

koji ih nemaju, i u odnosu na one koji su smešteni u odgovarajuću državnu ustanovu. 

Neto korist kod prvog pristupa dobijamo kao razliku između bruto zarade jednog personalnog asistenta i 

ukupnih troškova po zaposlenom i po jednom korisniku u državnoj Ustanovi za smeštaj osoba sa invaliditetom, 

za svaku pojedinu godinu. 

Tabela 6. Neto korist – razlika između ukupnih godišnjih troškova Ustanove za smeštaj osoba sa 

invaliditetom po zaposlenom i troškova angažovanja jednog personalnog asistenta u stalnom radnom 

odnosu 

2004 2005 2006 2007 2008 

Troškovi ustanove po jednom 

zaposlenom 477,273 510,682 546,430 584,680 625,607 

Troškovi ustanove po jednom 

korisniku 379,518 406,084 434,510 464,926 497,471 

Troškovi bruto plata po jednom 

personalnom asistentu u 

stalnom radnom odnosu 287,322 307,435 328,956 351,982 376,621 

26

Neto korist (kada poredimo sa 

troškovima ustanove po 

zaposlenom) 189,950 203,247 217,474 232,697 248,986 

Neto korist (kada poredimo sa 

troškovima ustanove po 

korisniku) 92,196 98,649 105,555 112,944 120,850 

Projekcija svih troškova se zasniva na istim pretpostavkama koje smo prethodno naveli. 

Obračunata neto korist u tabeli 6. je pozitivna u oba slučaja: 

• Kada poredimo bruto zaradu jednog personalnog asistenta u stalnom radnom odnosu sa ukupnim 

troškovima ustanove po zaposlenom na godišnjem nivou; 

• Kada poredimo bruto zaradu jednog personalnog asistenta u stalnom radnom odnosu sa ukupnim 

troškovima ustanove po korisniku na godišnjem nivou. 

Prema drugom pristupu, obračunata neto korist predstavlja razliku između projektovanih troškova (mase 

bruto zarada) za angažovanje svih personalnih asistenata i mase bruto zarada zaposlenih osoba sa 

invaliditetom koji imaju personalne asistente. Naime, ideja je da osobe sa invaliditetom koje imaju personalne 

asistente u što većoj meri budu radno angažovane u narednim godinama, jer će na taj način ostvarivati 

socijalnu uključenost i sva svoja ekonomska i socijalna prava. Ovu ideju smo potkrepili činjenicama o stepenu 

obrazovanosti osoba sa invaliditetom koji su bili ispitanici u Anketi koju je sproveo Centar za samostalni život 

invalida u okviru ovog Projekta (tabela 5.). Izuzetno povoljna struktura obrazovanosti ovih osoba sa 

invaliditetom daje nam za pravo da u naš model obračuna neto koristi uvrstimo ovu pretpostavku. U prilog 

ovome su i činjenice da je preko dve trećine anketiranih osoba sa invaliditetom nezaposleno, kao i njihova 

izražena želja da budu aktivni članovi društva i da svojim radom i aktivnostima doprinose razvoju zemlje i 

društva. 

Tabela 7. Struktura korisnika usluga personalnih asistenata prema Anketi Centra za samostalni život 

invalida, u zavisnosti od njihove školske spreme i zaposlenosti 

Školska sprema 

Da li ste zaposleni ili radno angažovani 

da-stalno 

na 

s vremena 

određeno na vreme 

ne penzioner 

bez škole 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 

specijalna 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 

osnovna 0.0 0.0 0.0 14.8 0.0 

srednja 4.9 1.6 3.3 36.1 0.0 

viša 0.0 0.0 0.0 8.2 0.0 

fakultetsko 

obrazovanje 6.6 1.6 6.6 9.8 3.3 

drugo / 

magistratura 1.6 0.0 0.0 0.0 0.0 

27

U prethodno navedenom kontekstu je i naše insistiranje na potrebi daljeg širenja modela personalne 

asistencije, računajući da će se na taj način povećavati i procenat radno angažovanih korisnika usluga 

personalnih asistenata. 

Imajući u vidu inače veliki procenat nezaposlenosti tj. registrovanu stopu nezaposlenosti u Srbiji koja je u 

januaru 2005. godine iznosila 28,9% (u obračun su uzeta samo nezaposlena lica koja aktivno traže 

zaposlenje), proces zapošljavanja osoba sa invaliditetom će biti otežan, ali činjenica da su sve dosadašnje 

procene o procentu nezaposlenih osoba sa invaliditetom vrlo visoke (oko 70%) govore da se ovaj proces sporo 

odvija i da je nužno da se on ubrza. Uvođenje modela personalnog asistenta na način kako je to urađeno u 

toku realizacije ovog Projekta, bi moglo, po našoj oceni, u značajnoj meri da podstakne brže zapošljavanje 

osoba sa invaliditetom u Srbiji. 

Kako bismo izračunali benefite od primene usluga personalnih asistenata pošli smo od pretpostavke da će se 

osobe sa invaliditetom koje budu koristile usluge personalnih asistenata lakše zapošljavati i samim tim osećaće 

se korisno što sami sebe izdržavaju i što daju svoj doprinos društvu kome i sami pripadaju. 

Osnovne makroekonomske pretpostavke od kojih smo pošli u projektovanju efekata po osnovu zapošljavanja 

osoba sa invaliditetom korisnika usluga personalnih asistenata su: 

• Prognoziran rast GDP, 

• prognozirana stopa inflacije 

• prognozirana stopa realnog rasta zarada, 

• prognoziran broj osoba sa invaliditetom korisnika usluga personalnih asistenata koji će biti zaposlen u 

posmatranom periodu. 

Tabela 8. Prognozirane stope rasta inflacije i zarada 

Prognozirana Procenjena nominalna 

Prognozirana stopa realna stopa stopa rasta bruto 

Godina 

inflacije u % 

rasta zarada u % zarada u % 

2005 9.0 4.5 13.9 

2006 8.5 4.0 12.8 

2007 8.0 3.5 11.8 

2008 7.5 3.0 10.7 

Osnovni i polazni podatak u obračunu benefita od zapošljavanja osoba sa invaliditetom korisnika personalnih 

asistenata je godišnja bruto zarada na nivou Srbije za 2004. godinu koja je iznosila 246.660 dinara po 

zaposlenom. Na osnovu datih stopa u prethodnoj tabeli o nominalnoj stopi rasta zarada na godišnjem nivou 

obračunali smo sume bruto zarada u zavisnosti od broja osoba sa invaliditetom koje će biti zaposlene. Analiza 

u obračun uzima varijante da će u slučaju angažovanja 41 personalnog asistenata biti radno angažovano 41 

korisnik usluga personalnih asistenata, kao i da će se taj broj povećavati, na 75, odnosno 100 ili u najboljem 

slučaju 130. 

28

Tabela 9. Uporedni prikaz troškova i benefita 

Godina 2005 2006 2007 2008 

Troškovi za bruto zarade 41 

personalnog asistenata 9,185,951 9,828,967 10,516,995 11,253,184 


personalna asistenta 16,809,319 17,985,971 19,244,989 20,592,139 





Benefiti od bruto zarada 

zaposlenih 41 korisnika usluga 

personalnih asistenata 11,519,281 12,998,357 14,529,563 16,087,859 










Uporednom analizom troškova koji obuhvataju sume bruto zarada zaposlenih personalnih asistenata i benefita 

koji se odnose na sume bruto zarada zaposlenih korisnika usluga personalnih asistenata dolazimo do procene 

da će u slučaju zapošljavanja osoba sa invaliditetom koje će imati svoje personalne asistente troškovi biti 

pokriveni benefitima i da će biti ostvarena neto dobit. 

Tabela 10. Neto korist – razlika između troškova PA i benefita po osnovu zarada zaposlenih osoba sa 

invaliditetom koje imaju personalnog asistenta 

razlika između bruto zarada osoba sa invaliditetom koje bi bile zaposlene i bruto zarada 

personalnih asistenata 

2005 2,333,330 4,262,537 5,722,680 7,404,116 

2006 3,169,390 5,791,510 7,764,062 10,055,437 

2007 4,012,568 7,333,480 9,822,965 12,729,362 

2008 4,834,674 8,836,871 11,830,636 15,336,500 

U trećem pristupu razmatraju se dodatni pozitivni efekti od primene modela personalnih asistenata po osnovu 

poboljšanja kvaliteta života invalida. 

Primenom modela personalne asistencije u toku primene Projekta SPAS u Srbiji je pokazao da on pruža 

mogućnost za inkluziju osoba sa invaliditetom u ekonomski i društveni život. Sa druge strane, ovaj model vodi 

ka deinstitucionalizaciji pomoći osobama sa invaliditetom. Kao takav on obezbeđuje znatno humaniji život i 

29

porodica koje imaju osobe sa invaliditetom, samih osoba sa invaliditetom i njihovih porodica. U tom smislu 

personalna asistencija predstavlja »meru i aktivnost« koja vodi ostvarivanju prethodno navedenih ciljeva koji su 

i milenijumski, i PRSP-ovski, i reformski i sistemsko-invalidski. Zbog konzervativnih pogleda na svet i porodicu, 

nije uputno »personalnu asistenciju« videti kao alternativu za porodicu nego, kao nešto što je podrška porodici 

(bilo porodici »porekla«, bilo samostalnoj porodici). Personalna asistencija je komplementarna porodičnim 

naporima i omogućava ono što prevazilazi porodične kapacitete – potpunu participaciju u zajednici (ako 

porodična asistencija olakšava svakodnevni život funkcionisanje »po kući», personalna asistencija je ključni 

preduslov za «izlazak iz kuće» i, autonoman život u zajednici). Ona oslobađa ličnost, a samo samostalna 

ličnost može ravnopravno da se uključuje u ekonomski, društveni i porodični život. 

Treba insistirati takođe na radnom angažovanju osoba sa invaliditetom u III sektoru tj. nevladinim 

organizacijama gde bi oni mogli kroz svoje angažovanje ostvarivati svoja prava i ciljeve. 

Prethodno navedeno, uz bitno poboljšanje kvaliteta životnog standarda, odnosno zadovoljavanja svakodnevnih 

potreba osoba sa invaliditetom, su veoma visoko vrednovani benefiti. Ako se ovi tzv. ekonomski nemerljivi 

benefiti dodaju ocenjenim ekonomskim efektima po osnovu prvog i drugog pristupa obračuna neto koristi, 

dolazi se do zaključka da je Cost-Benefit analiza ulaganja u organizovanje mreže servisa personalnih 

asistenata za pomoć osobama sa invaliditetom u Srbiji pokazala da je model personalne asistencije u nas 

visoko isplativ. 

5. Struktura finansiranja modela personalne asistencije u Srbiji 

Implementacija projekta SPAS podrazumevala je finansiranje neto zarada personalnih asistenata iz sredstava 

Projekta i iz participacije osoba sa invaliditetom (20% od primanja za tuđu negu i pomoć), dok je sredstva za 

poreze i doprinose na zarade trebalo obezbediti iz državnih fondova. Iz Izveštaja o aktivnostima projekta SPAS 

se može videti da je problem obezbeđivanja sredstava iz državnih fondova dugo rešavan. 

Čak i ako bi se obezbedila donatorska sredstva za finansiranje neto zarada, uz povećanje participacije 

korisnika usluga personalnih asistenata za neko dogledno vreme, država će morati da računa, da nakon 

prestanka donacija preuzme obavezu finansiranja dalje primene ovog modela. 

Imajući ovo u vidu, u ovom delu rada, pokušali smo da ocenimo kolika bi sredstva trebalo obezbediti za 

finansiranje Modela i iz kojih izvora u periodu do 2008. godine. Pod pretpostavkom da se dominantan deo neto 

zarada personalnih asistenata i dalje finansira iz donatorskih sredstava, izvršili smo obračun koliko bi ta 

sredstva iznosila ako bi se donela odluka o selektivnom povećanju iznosa tuđe neke i pomoći i ako bi i dalje 

korisnici usluga personalnih asistenata iz ovih sredstava participirali u neto ceni usluge sa 20% od iznosa tuđe 

nege i pomoći. 

Pretpostavka od koje smo pošli je da će se u 2006. godini iznos tuđe pomoći i nege povećati i da će njeno 

učešće u prosečnoj zaradi na nivou Republike iznositi 70%. Naš predlog je da iznos tuđe pomoći i nege treba 

da bude različit i da bi za to trebalo utvrditi odgovarajuće kriterijume. Iznos tuđe pomoći i nege bi, ako 

računamo prema nivou prosečne zarade na nivou Republike trebalo da iznosi od 50 do 100%. Osobe sa 

invaliditetom bi plaćale iz tuđe pomoći i nege deo iznosa za usluge personalnih asistenata. Prema trenutnom 

stanju ovaj iznos je 20% od nivoa tuđe pomoći i nege ali se planira da se ovaj procenat vremenom koriguje. U 

2007. godini prema našim očekivanjima deo koji plaćaju osobe sa invaliditetom za usluge personalnih 

asistenata iznosio bi 30%, a u 2008. godini 40%. od iznosa naknade za tudju pomoć i negu. U narednim 

30

tabelama dajemo pregled troškova za tuđu pomoć i negu kao i deo koji bi osobe sa invaliditetom izdvajale iz tih 

sredstava za usluge personalnih asistenata. 

Tabela 11. Tuđa pomoć i nega i deo koji će osoba sa invaliditetom odvajati za usluge PA od iznosa tuđe 

pomoći i nege na godišnjem nivou, po osobi (PA, odnosno korisnik usluge) 

Tuđa pomoć i 

nega u Tuđa pomoć i Deo koji bi osoba sa 

Godišnja suma dinarima 

nega u dinarima invaliditetom odvajala 

prognozirane 

(godišnja 

(prosečno 

za usluge PA od tuđe 

prosečne neto zarade suma za jednu mesečno za jednu pomoći i nege na 

u Republici Srbiji 

osobu) 

osobu) 

godišnjem nivou 

2006 217,597 152,318 12,693 30,464 

2007 243,230 170,261 14,188 51,078 

2008 269,316 188,521 15,710 75,409 

Prema našim pretpostavkama o broju povećanja kako personalnih asistenata tako i osoba sa invaliditetom koje 

izdvajaju deo od tuđe pomoći i nege za usluge personalnih asistenata (u 2006. godini 20%, u 2007., 30% i u 

2008. 40%) u narednim tabelama dajemo sumu troškova prema različitom broju personalnih asistenata. 

Tabela 12. Suma sredstava koju treba obezbediti za isplatu tuđe pomoći i nege iz državnih fondova ako 

se polazi od pretpostavke da je iznos ove pomoći 70% od prosečne neto zarade na nivou Republike 7 

Suma para koja bi se izdvajala za tuđu pomoć i negu 

41 osoba sa 75 osoba sa 100 osoba sa 130 osoba sa 

invaliditetom invaliditetom 

invaliditetom 

invaliditetom 

2006 6,245,029 11,423,834 15,231,778 19,801,311 

2007 6,980,693 12,769,561 17,026,082 22,133,906 

2008 7,729,373 14,139,097 18,852,129 24,507,767 

Tabela 13. Suma para koju bi osobe sa invaliditetom izdvajale iz tuđe pomoći i nege za usluge 

personalnih asistenata 

Suma para iz tuđe pomoći i nege za usluge personalnih asistenata 

41 PA 75 PA 100 PA 130 PA 

2006 1,249,006 2,284,767 3,046,356 3,960,262 

2007 2,094,208 3,830,868 5,107,824 6,640,172 

2008 3,091,749 5,655,639 7,540,852 9,803,107 

Kao što smo rekli, naša analiza pretpostavlja da će se neto zarade personalnih asistenata finansirati delom od 

strane donatora a delom iz tuđe pomoći i nege osoba sa invaliditetom, dok će se deo razlike između bruto i 

7 Obuhvata i deo koji se prema sadašnjim propisima isplaćuje pa bi dodatni rashodi za državu bili manji. 

31

neto zarada tj. poreze i doprinose finansirati iz budžeta. U narednim tabelama dajemo pregled troškova koje će 

snositi donatori i država za zarade personalnih asistenata. 

Tabela 14. Suma para za deo neto zarada personalnih asistenata koje će finansirati donatori 

Suma donatorskih sredstava za neto zarade personalnih asistenata 

41 PA 75 PA 100 PA 130 PA 

2006 4,906,911 8,978,774 11,953,136 15,555,783 

2007 4,492,623 8,221,120 10,941,631 14,241,997 

2008 3,956,161 7,239,989 9,632,066 12,540,814 

Tabela 15. Suma para koju će obezbeđivati država (sredstva iz kojih će se plaćati porezi i doprinosi za 

SO na zarade personalnih asistenata 

Suma para koju će obezbeđivati država za personalne asistente 

41 PA 75 PA 100 PA 130 PA 

2006 3,673,050 6,722,431 8,939,755 11,642,819 

2007 3,930,163 7,193,001 9,565,538 12,457,816 

2008 4,205,275 7,696,511 10,235,126 13,329,863 

Grafikon 7. Struktura sredstava za finansiranje modela personalne asistencije prema izvorima u 

periodu od 2006. do 2008. godine 

100% 

90% 

80% 

70% 

60% 

50% 

40% 

30% 

20% 

10% 

0% 

37.4% 

37.4% 

37.4% 

35.2% 

42.7% 

49.9% 

27.5% 

19.9% 

12.7% 

2006 2007 2008 

Udeo para koju će obezbeđivati država u ukupnim bruto zaradama PA 

Udeo para iz donatorskih sredstava u ukupnim bruto zaradama PA 

Udeo para iz tuđe pomoći i nege za usluge personalnih asistenata u ukupnim bruto zaradama 

32

6. Zaključna razmatranja 

6.1 Model personalne asistencije omogućava promene u poimanju invalidnosti – od medicinskog modela 

zasnovanog na personalnim činiocima (stepen oštećenja i ograničenja), prema socijalnom modelu, odnosno, 

razumevanju invalidnosti kao interaktivnog procesa. Invalidnost označava situaciju koja je smetnja 

ostvarivanju životnih navika (potreba) pojedinca koja proističe iz dinamične interakcije između ličnih činilaca 

(oštećenje ili nesposobnost) i činioca okruženja (prepreka). Ovaj model doprinosi promeni paradigme 

»socijalne odgovornosti« (od socijalne sigurnosti – »zaštita i zbrinjavanje« - ka socijalnoj uključenosti, 

odnosno, stvaranju jednakih mogućnosti za punu participaciju marginalizovanih ili socijalno isključenih 

grupa). U tom kontekstu, personalna asistencija je jedan od načina za otklanjanje prepreka i stvaranje 

jednakih mogućnosti na području obrazovanja, zapošljavanja, gradjanskog aktivizma i slično. Ovakav 

pristup jasno je iskazan i u pravilu br.4 „ Standardnih pravila UN za izjednačavanje mogućnosti osobama sa 

invaliditetom“ 8 

6.2 U literaturi „personalna asistencija“ u oblasti zaštite osoba sa invaliditetom, znači da asistencija treba da 

bude prilagođena ličnim pojedinačnim potrebama svakog od njih, odnosno da se aktivnosti vezane za život 

osobe sa invaliditetom koju ona sama ne može da obavi prenose na personalnog asistenta, a korisnik 

odlučuje kada i na koji način bi se te aktivnosti sprovele. Suština modela personalne asistencije je 

oslobađanje ličnosti osoba sa invaliditetom uz personalnog asistenta i stvaranje uslova u kojima bi ove 

osobe bile oslobodjene zavisnosti u zadovoljavanju osnovnih životnih potreba koja proizilazi iz njihovog 

oštećenja. 

6.3 Sa druge strane, model personalne asistencije predstavlja podršku porodici na dva načina: prvo, oslobađa 

članove porodice koji su vodili brigu o osobi sa invaliditetom, da mogu da se zaposle i da na kvalitetniji način 

organizuju život u porodici; drugo, ovaj model omogućava da osoba sa invaliditetom može da osnuje svoju 

porodicu i da preuzme odgovarajuću ulogu u porodici. Personalna asistencija je komplementarna porodičnim 

naporima i omogućava ono što prevazilazi porodične kapacitete – potpunu participaciju u zajednici. 

6.4. Primena modela personalne asistencije u toku realizacije Projekta SPAS u Srbiji je pokazala da on pruža 

mogućnost za inkluziju osoba sa invaliditetom u ekonomski i društveni život iz čega proizlazi i odgovarajuća 

ekonomska dobit. Sa druge strane, ovaj model vodi ka deinstitucionalizaciji pomoći osobama sa 

invaliditetom. U tom smislu personalna asistencija predstavlja »meru i aktivnost« koja vodi ostvarivanju 

ciljeva koji su definisani kako u Milenijumskim razvojnim ciljevima i Strategiji za smanjenje siromaštva, tako i 

u Strategiji razvoja i reforme socijalne politike. 

6.5. Neophodno je razlikovati «usluge personalnog asistenta» od «naknade za tuđu pomoć i negu», jer su to dve 

različite kategorije. Stoga ih ne bi trebalo suprotstavljati, već ih treba posmatrati komplementarno u svim 

mogućim kombinacijama. 

8 Standardna pravila Ujedinjenih Nacija za izjednačavanje mogućnosti za osobe sa invaliditetom, donela je Generalna 

Skupština UN u oktobru 1993. godine. U martu 1995. godine ovaj dokumenat prihvatila je i Vlada Savezne Republike 

Jugoslavije. 

33

6.6. Porodice kao vrsta “institucije“ koje pružaju pomoć osobama sa invaliditetom često postaju fizički, 

finansijski i emocionalno veoma opterećene, što dovodi do teškoća u funkcionisanju njihovih članova. 

Stacionarne institucije podrazumevaju da svaka osoba sa invaliditetom mora da se prilagođava propisanom 

funkcionisanju cele institucije, i fizički i psihološki, pri čemu ona gubi sopstveni integritet kao ljudsko biće i 

nema skoro nikakve šanse za socijalnu i ekonomsku uključenost. Mobilne, ambulantne institucije utvrđuju 

potrebe svakog korisnika i određuju radnika, vreme i dužinu njegovog rada kod svakog pojedinog korisnika 

što dovodi do toga da kvalitet života korisnika usluga zavisi od tuđe procene i on je prinuđen da se na to 

ograniči. Karakteristike modela državne ustanove za smeštaj osoba sa invaliditetom u Srbiji govore u prilog 

uvođenja modela personalnih asistenata 

6.7. U strukturi sredstava za finansiranje modela personalne asistencije u Srbiji u periodu 2006-2007. godine, 

najveći udeo imaće donatori. U 2006. godini učešće donatora u finansiranju bruto zarada personalanih 

asistenata bi trebalo da iznosi 49,9%, u 2007. godini 42,7%, dok bi se u 2008. godini smanjilo na 35,2%. 

Smanjivanje udela u finansiranju bruto zarada personalnih asistenata od strane donatora bi korenspondiralo 

sa povećanjem udela u finansiranju od strane osoba sa invaliditetom (iz tuđe pomoći i nege), koje bi u 2006. 

godini iznosilo 12,7%, u 2007. goidini 19,9% i u 2008. godini 27,5% od zarade asistenata. Učešće države u 

finansiranju bruto zarada personalnih asistenata je u sve tri godine nepromenjeno i iznosilo bi 37,4%. 

Učešće korisnika bazira se na pretpostavci da će se u 2006. godini iznos tuđe pomoći i nege povećati i da 

će njeno učešće u prosečnoj zaradi na nivou Republike iznositi 70%. Osobe sa invaliditetom bi plaćale iz 

tuđe pomoći i nege deo iznosa za usluge personalnih asistenata, koji bi u 2007. godini prema našim 

očekivanjima iznosio 30%, a u 2008. godini 40%. od iznosa naknade za tudju pomoć i negu. 

6.8. Kada bi država preuzela i deo donatorskih sredstava, učešće državnih sredstava za ove namene u 

projektovanom GDP iznosilo bi u 2008. od 0,00038% do 0,0012%, u zavisnosti od broja personalnih 

asistenata koji se budu angažovali. Ovo pokazuje da bi Srbija, nakon 2008. godine, mogla da preuzme 

finansiranje programa personalne asistencije u celosti 

6.9. Anketa koju je sproveo Centar za samostalni život invalida Srbije pruža bitne elemente za oblikovanje 

potreba i profila sadašnjih i budućih korisnika usluga personalnih asistenata. Nešto više od polovine 

ispitanika je starosti od 30 do 50 godina. Skoro svi koriste invalidska kolica te im je potrebna pomoć u 

kretanju i transportu, pomoć vezana za nabavke, obavljanje poslova u domaćinstvu, pomoć radi obavljanja 

socijalnih kontakata, pomoć radi održavanja lične higijene, pomoć u edukaciji, pomoć radi obavljanja 

profesionalnih obaveza, i pomoć pri ishrani. Korisnici su uglavnom završili srednju školu, višu ili visoku ali je 

visok procenat nezaposlenih u ovoj populaciji. Takođe najveći procenat ispitanika živi sa porodicom i 

uglavnom se izdržavaju od lične penzije tj. Invalidnine 

6.10. Država će svakako imati koristi ako se poveća zaposlenost, s jedne strane, time što će se radno 

angažovati nezaposleni da rade kao personalni asistenti, i sa druge strane biće lakše radno angažovati 

korisnike usluga personalnih asistenata tj. osobe sa invaliditetom koje će uz pomoć svojih asistenata moći 

da obavljaju poslove za koje su školovani. Uvođenje modela personalnog asistenta na način kako je to 

urađeno u toku realizacije ovog Projekta, bi moglo, u značajnoj meri da podstakne brže zapošljavanje osoba 

sa invaliditetom u Srbiji i njihovu ukupnu uključenost u društvene i razvojne tokove. 

6.11. Studijom tj. metodom poređenja troškova i koristi smo potvrdili da je Program personalnih 

asistenata u Srbiji ekonomski veoma opravdan i sa individualnog stanovišta (korisnika usluga) i sa 

stanovišta društva. Bitno poboljšanje kvaliteta životnog standarda, odnosno zadovoljavanja svakodnevnih 

34

potreba osoba sa invaliditetom koje nudi model personalne asistencije, su veoma visoko vrednovani benefiti. 

Ako se ovim tzv. ekonomski nemerljivim benefitima dodaju ocenjeni ekonomski benefiti po osnovu prvog i 

drugog pristupa obračuna neto koristi, dolazi se do zaključka da je Cost-Benefit analiza ulaganja u 

organizovanje mreže servisa personalnih asistenata za pomoć osobama sa invaliditetom u Srbiji 

pokazala da je model personalne asistencije u nas visoko isplativ, te bi trebalo učiniti napore da se 

ovaj oblik podrške zadrži i postepeno uključuje u sistem. 

6.12. Na kraju, mišljenja smo da Centar za samostalni život invalida Srbije treba da dobije akreditaciju 

za obavljanje treninga i obuke kako budućih korisnika usluge servisa personalnih asistenata, tako i lica koja 

bi se bavila poslovima personalne asistencije do nivoa od koga korisnici preuzimaju ovu obuku radi 

zadovoljavanja specifičnih individualnih potreba. Ovo stoga, što smo, tokom istraživanja i rada na delu 

Projekta vezanog za Cost-Benefit analizu, došli do uverenja da bi se samo u okviru ove Institucije treninzi i 

obuka lica za bavljenje poslom personalne asistencije osoba sa invaliditetom, mogli obavljati na kvalitetan 

način 

Institut G17 

G17+ Institut je osnovan kao odgovor na ekonomske i političke promene koje su se desile u Srbiji i Crnoj Gori. 

Izazovi tranzicije stvorili su potrebu da se uspostavi naučni i istraživački institut koji će doprineti jačanju 

suštinskih vrednosti građanskog društva. Institut svoju delatnost obavlja u okviru sedam odeljenja: Odeljenje za 

obrazovanje, Odeljenje za makroekonomsku politiku, Odeljene za socijalnu politiku i razvoj ljudskih resursa, 

Odeljenje za institucionalne i pravne reforme, Odeljenje za evropske studije, Odeljenje konsaltinga i Centar za 

proučavanje odbrane i bezbednosti. 

G17+ Institut je posvećen proučavanju privrednih procesa i primeni savremenih dostignuća u društvenim 

naukama. Istraživanja obuhvataju pitanja makro i mikro ekonomske politike i socijalne politike u procesu 

tranzicije ka tržišnoj ekonomiji zasnovanoj na znanju i konkurentnosti i demokratski razvijenom modernom 

društvu. Specializivane oblasti kojima se G17+ Institut bavi su: obrazovanje, tržište rada i razvoj ljudskih 

resursa, zdravstvo, siromaštvo, socijalna zaštita, penzijsko-invalidsko osiguranje, društvena i ekonomska Cost- 

Benefit analiza u upravljanju projektima iz oblasti socijalne i ekonomske sfere, savremeni ekonomski tendovi i 

politika, statističke i ekonometrijske metode ekonomske analize, prognoziranje društveno-ekonomskih kretanja, 

regionalna ekonomija, međunarodna ekonomija i tehnološki razvoj, informacione tehnologije i drugo. Institut je 

sproveo značajan broj studija iz prethodno navedenih oblasti, a eksperti ovog Instituta imaju priznatno znanje i 

kompetencije na domaćem i međunarodnom nivou. 

Cilj Instituta nije samo da poveća akademsko razumevanje tranzicije kao fenomena, već i da pruži dragoceno 

stručno znanje i savete stvaraocima politike i međunarodnim organizacijama. 

Partneri G17+ Instituta su sledeće institucije i organizacije: 

Vlada Srbije i Crne Gore, Svetska Banka, Ujedinjene Nacije (UNDP, FAO, UNICEF), USAID, CASE Institut 

(Varšava, Poljska) Ministarstvo inostranih poslova Republike Poljske, Danish Ministry of Defence, NATO Public 

Diplomacy Department, Konrad Adenauer fondacija (Nemačka), Odeljenje za društveni razvoj i radnu snagu 

(Ekonomski fakultet, Bratislava, Slovačka), European Centre for Social Welfare Policy Research (Beč, 

35

Austrija), CIPE (Vašington, SAD), Salford, CERGE (Prag, Češka), Open Society Institute (Budimpešta, 

Mađarska), Central European University (Budimpešta, Mađarska) WBT (Nemačka), GTZ (Nemačka), Center 

for Liberal Strategies (Sofija, Bugarska), Booz Allen Hamilton, Institut za strateške studije i prognoze (Crna 

Gora) Centar za civilno-vojne odnose (Srbija), Ministarsvo inostranih poslova Norveške, Rothschild Conseil 

International , DVV Društvo za obrazovanje odraslih (Nemačka), USAID, TETRA PAK, British Council (UK), 

SUPERGAS (Izrael), IKEA, European Training Fondation ETF, National Observatory, EAR, IMC (UK), 

Jefferson Instutute (USA), Privredna komora Srbije, Hypo Alpe-Adria-Bank, Novosadska Banka, Institut za 

uporedno pravo, Balkan Trust for Democracy, KfW Group (Nemačka),Raiffeisen bank ( Srbija), Friedrich Ebert 

Stiftung (Nemačka), OECD, CIR (Francuska), SEERC (Grčka), Volksbank (Srbija), Ambasada Francuske 

(SCG), Ambasada Velike Britanije (SCG), Novator Ltd. (UK), Američka ambasada (SCG), Nemačka ambasada 

(SCG), Bear, Stearns & Co. (SAD), The Vienna Institute for International Economic Studies (Austrija), 

Ekonomski fakultet (Beograd), Pravni fakultet (Beograd), FON (Beograd), Fond za otvoreno društvo (Srbija), 

Freedom House (Srbija), Holandska ambasada (SCG), Hanns Seidel Stiftung (SCG), The Urban Institute 

(SAD), Balkan Advisory Company (Bulgaria), Beogradska berza, Ekonomski institut, Institut za strateske 

studije i prognoze ISSP (Podgorica), Serbia Local Government Reform Program (Beograd), De Lorenzo 

Formazione S.r.l. (Italija), Berenschot International Solutions (Holandija), Ambasada Republike Koreje, Daimler 

Chrysler (SCG), Mitsui & Co. Ltd. (Japan), Rockefeller Brothers Fund (SAD), Zadužbina Ilije M. Kolarca, EU 

Institute for Security Studies (Paris), Deutsche Banka (Nemačka), KPMG 

Centar za samostalni život invalida Serbije 

Centar za samostalni život invalida Srbije, osnovan je 1996. godine u Beogradu i radi na promovisanju ljudskih 

prava i potencijala osoba sa invaliditetom. Član je Evropske mreže za samostalni život osoba sa invaliditetom 

– ENIL i sarađuje i sa Svetskom organizacijom osoba sa invaliditetom – DPI kao i brojnim drugim 

organizacijama u zemlji i svetu. 

Centar je zasnovan na cross-dissability načelu, odnosno okuplja osobe sa različitim vrstama invaliditeta, koje 

povezuju zajedničke potrebe i interesi a misija je promovisanje filozofije samostalnog života osoba sa 

invaliditetom i rad na stvaranju uslova za njenu primenu u Srbiji. 

Osnovne aktivnosti Centra proizlaze iz njegovih specifičnih ciljeva: ostvarenje osnovnih građanskih i ljudskih 

prava osoba sa invaliditetom, promovisanje socijalnog pristupa invalidnosti u ekonomskoj, socijalnoj i 

stambenoj politici, afirmisanje sposobnosti osoba sa invaliditetom i razvoj njihovih potencijala i ličnosti, 

stvaranje novih usluga za podršku osobama sa invaliditetom (Servis Personalnih Asistenata), stvaranje 

pristupačne životne sredine, stanovanja i transporta i smanjenje dvostruke diskriminacije žena sa invaliditetom. 

Centar je u proteklih nekoliko godina bio uključen u velike projekte, kao što su: Servis personalnih asistenata u 

Srbiji; Razvoj kapaciteta organizacija osoba sa invaliditetom; Zastupnički rad i liderstvo; Sprovodjenje strategije 

za smanjenje siromaštva; Rod, pol i invalidnost. Ove projekte finansirali su Development Cooperation of 

Ireland, Handicap International, Oxfam, Catholic Relief Services, DFID, Ministarstvo za socijalna pitanja 

Republike Srbije. 

Development Cooperation Ireland 

Development Cooperation Ireland je agencija Vlade Republike Irska osnovana za pomoć zemljama u razvoju 

1974. godine. 

Irska razvojna politika je sastavni deo šire državne spoljne politike, čiji ciljevi su mir i pravda. Ovakva ppolitika i 

programi odražavaju dugotrajnu posvećenost ljudskim pravima, pravdi i jednakosti u medjunarodnim okvirima i 

neodvojivi su od irske spoljne politike u celini. 

36

Rad agencije je podeljen u devet sekcija: 

• UN (multilateralna pomoć) 

• EU (multilateralna pomoć) 

• Programske zemlje (bilateralna pomoć) 

• Neophodna pomoć i oporavak 

• Civilno društvo, ljudska prava i demokratizacija 

• Tehnička i specijalizovana pomoć 

• Evaluacija i provera 

• Komunikacija, informacije i razvojno obrazovanje 

• Servisi podrške 

Osnovni principi Deveopment Cooperation Ireland su: rad na iskorenjivanju siromaštva i gladi, ostvarivanje 

univerzalnog osnovnog obrazovanja, promovisanje rodne jednakosti i osnaživanje žena, smanjivanje smrtnosti 

dece, unapredjenje zdravlja majki, borba protiv HIV/AIDS, malarije i drugih bolesti, razvoj globalnog partnerstva 

za razvoj, 

Izvori informacija: 

3. “Osobe sa invaliditetom i okruženje” Centar za proučavanje alternative, Beograd 2001. 

4. “Izveštaj o aktivnostima projekta SPAS za period 1. decembar 2002 – 1. decembar 2003. god.” Centar za 

samostalni život invalida Srbije, Beograd decembar 2003. 

5. “Kako ostvariti socijalnu uključenost”-Deklaracije iz Madrida i Saporoa, Centar za samostalni život invalida 

Srbije, Beograd novembar 2002. 

6. “Razumevanje invalidnosti – Socijalni model”, Oxfam 

7. “Servis personalnih asistenata kao alternativni oblik podrške invalidima”, Centar za samostalni život invalida 

Srbije, Beograd 2001. 

8. “Ključ za jednakost – Standardna pravila Ujedinjenih nacija za izjednačavanje mogućnosti koje se pružaju 

osobama sa invaliditetom”, Centar za samostalni život invalida Srbije, Beograd 2003. 

9. “Socijalna isključenost i siromaštvo”, Bilten G17, broj 56-57, Institut G17 

10. “Izveštaj o tranziciji u Srbiji i Crnoj Gori”, Institut G17, 2004. 

11. “Društveno-ekonomski aspekt zaštite invalida”, Institut G17, 2002. 

12. “Ekonomska i socijalna politika zemlje”, Institut G17, 2001. 

13. “Disability and the Cost of living”, National disability authority, April 2004. 

14. “Understanding social inclusion in a larger Europe. An open debate”, European Center, Vienna 2003. 

15. Materijal sa HELIOS Seminara posvećenog temama direktne isplate Servisa personalnih asistenata, 

Beograd februar 1997. 

16. “Personal Assistant Service in Serbia – Proposal for Irish Aid”, Catholic Relief Services/Centre for 

Independent Living, August 2002. 

17. “Self-Determination and Person-Directed Support” Laurie E. Powers, 2003. 

18. “Personal Assistance Services: A vital Workplace Support”, Ed Turner, J. Michael Barcus, Michael West, & 

Grant Revell 

19. “Servis personalnih asistenata u Srbiji – Anketa“, Centar za samostalni život invalida Srbije, 2003. i 2004. 

20. G17 Institut 

21. Republički zavod za statistiku 

22. Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike 

37

istraÅ¾ivanja - Centar za samostalni Å½ivot osoba sa invaliditetom Srbije

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?