3bilten

ilten
AIKIDO
Zen
zen
i borila~ke
borilacke
ve{tine
ve{tine
D`ord` Lionard
Budite potpuno usredsre|eni na i
posve}eni svakom danu, kao da
vam upravo gori tlo pod nogama.
Da biste praktikovali zen ili borila~ke
ve{tine morate `iveti intenzivno,
celim srcem, bez rezerve - kao da
o~ekujete smrt u slede}em
trenutku. U nedostatku
ovakve
vrste
posve-
}enosti
zen gubi
svaku
vrednost i
postaje
puki ritual, a
borila~ke ve{tine
obi~an sport.
Da bi pokazali neraskidivu
vezu izmedu zena i borila~kih
ve{tina moramo se osvrnuti na
samurajska vremena. Ve}ina samuraja
sledila je japansku nacionalnu
religiju {into, religiju koja u~i da je
cela priroda pro`eta duhom ({in).
Ali, oni su takode bili duboko
privu~eni budizmom onako kako je
on izra`en kroz praksu zena.
Naglasak koji zen stavlja na jednostavnost
i samokontrolu, odnosno na
punu svesnost u svakom trenutku, te
smirenost kada se treba suo~iti sa
smr}u, sve su to ideje koje su se
savr{eno uklapale u samurajski na~in
`ivota, u kome je duel uvek bio
mogu}, a `ivot i smrt delio je samo
jedan udarac ma~a. Samurajima se
jo{ vi{e dopala ~injenica {to zen
nudi jednu specifi~nu, svakodnevnu
praksu: kroz zazen, nadasve
jednostavnu formu sede}e meditacije,
samuraj je mogao da delotvorno umiri
svoj nemirni um, da opazi kona~nu
44
harmoniju iza prividnog nesklada i
postigne jedinstvo intucije i akcije,
odnosno stekne vrline tako neophodne
za ken|ucu (ma~evala{tvo). Doista,
zen jeste do{ao na glas kao “religija
samuraja”.
Savremene borila~ke ve{tine kao {to
su kendo, karate, d`udo i aikido vode
poreklo direktno iz braka zena i
bu{idoa, srednjevekovnog vite{kog
ko-deksa samuraja. U svom najboljem
izdanju oni postaju budo. Prevesti ove
dve japanske re~i nije lako. Bu{ido
doslovce zna~i “put ratnika”
(bu{i - ratnik; do - staza, put)
Budo zna~i “ratna staza” (bu
- rat). Me|utim, japansko
slovo bu tako|e
zna~i i prekid
borbe,
vra}anje
ma~a u korice. Tako naglasak u
re~i budo nije na pojmu bu, nego na
pojmu do. ~ak i pojam do ima
odre|enu nijansu, jedno dublje
zna~enje. Jer, do ozna~ava put, su{tinski
li{en cilja, a mi smo na Zapadu ve}
odavno zavedeni ciljevima, napretkom,
pobedama.
Koliko je te{ko prevesti pojam do
mo`e se videti na osnovu pitanja koje
mi ~esto postavljaju poklonici zena
koji ne praktikuju borila~ke ve{tine.
Kada im pri~am o svom bavljenju
aikidom pitaju me:“Za{to ve`ba{?”
Odgovaram im da u su{tini ve`bam
zato {to ve`bam. Naravno da posti`em
odredene stvari: fizi~ku kondiciju, gracioznost,
pouzdanje, nova poznanstva,
bolji ose}aj za ravnote`u. Ali, svi ti
rezultati blede u pore|enju sa jednostavnom
i privla~nom snagom doa,
puta. Aikido je moja staza, moj put.
Svakodnevni `ivot postaje izazov
upravo kroz duh zena i budoa koji nala`e
neizvesnost u svakome
trenutku -
dok