You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Zašto Neven? Pa evo najboljeg mogućeg razloga.<br />
Prvi broj „Nevena“ pojavio se<br />
januara 1880. godine u Novom<br />
Sadu. Njegov pokretač i urednik<br />
bio je Jovan Jovanović Zmaj, a<br />
štampao ga je poznati<br />
novosadski grafičar Arsa<br />
Pajević. Otiskivan je u<br />
crno-beloj tehnici, na formatu<br />
18×26 cm. List je počeo da<br />
izlazi kao mesečnik, ali se već<br />
od 1881. godine pojavljuje<br />
svakih petnaest dana i ovu će<br />
dinamiku uspešno zadržati sve<br />
do kraja 1890. godine.<br />
Glavni urednik:<br />
Milena Gligorid Maleševid<br />
Članovi redakcije:<br />
Marija Vučetid, Nataša Tutnjevid, Dora<br />
Skenderovid, , Dunja Petrovid,<br />
Valentina Simonovid, Marko<br />
Milivojevid.<br />
Zahvaljujemo se svima koji su nam<br />
svojim prilozima pomogli u realizaciji<br />
ovog prvog broja školskih novina.<br />
Svi koji žele da sarađuju na izradi naših<br />
školskih novina su dobro došli.<br />
Redakcija školskih novina “Neven”<br />
Naslovna strana „Nevena“ (1882)<br />
NAŠE NOVINE MOŽETE ČITATI I NA FACEBOOK STRANICI SKOLA ZMAJ SUBOTICA
3<br />
R e č d i r e k t o r k e š k o l e<br />
Н е в е н<br />
„Ova škola ima uspešnu i dugogodišnju tradiciju koja, stručnom<br />
nastavničkom kadru i meni kao direktoru, ne dozvoljava da stanemo.<br />
Mi idemo napred jer smatramo da uvek može bolje...<br />
Moto naše škole je „savremena škola - nastava, kvalitet, stručnost“ i<br />
„zajedno smo jači'', jer stremimo kvalitetnijem partnerskom odnosu<br />
nastavnik - učenik - roditelj. Težimo da kroz partnerski odnos nastavnika,<br />
učenika i roditelja, korišćenjem savremenih nastavnih<br />
metoda i sredstava, stvorimo privlačnu i efikasnu školu u kojoj će<br />
deca imati uslove za pravilan razvoj i obrazovanje.<br />
Tome doprinosi permanentno stručno usavršavanje, opremanje i<br />
estetsko uređenje škole.”<br />
Direktorka škole, Klaudia Gubić<br />
Šelken<br />
Р е ч у р е д н и к а<br />
Милена Глигорић<br />
Малешевић, наставик<br />
Информатике и<br />
рачунарства<br />
Пред вама је најновији број<br />
нашег часописа, који је након<br />
неколико година паузе поново<br />
покренут у склопу<br />
Информатичке секције. На<br />
његовим страницама можете<br />
прочитати текстове у оквиру<br />
неколико рубрика, у<br />
зависности од дешавања у<br />
нашој школи. У овом броју вам<br />
преносимо утиске са<br />
дешавања поводом Дечије<br />
недеље, затим ту је и рубрика<br />
која ће, надам се , постати<br />
стална „Они долазе“ и „Они<br />
нам ускоро одлазе“ где ћете се<br />
упознати са најновијим<br />
маленим ученицима наше<br />
школе а и подсетити се оних<br />
који ће ускоро наставити<br />
школовање у неким другим<br />
школама. Сем тога ту је и<br />
рубрика о раду Енглеског<br />
клуба, која ће бити на енглеском<br />
језику и још неколико текстова о<br />
интересантним дешавањима у<br />
нашој школи.<br />
Пожелела бих да садржај овог<br />
броја, и сваког наредног обогати<br />
и оплемени<br />
нашу заједничку школску<br />
свакодневицу и да нам уједно<br />
послужи као подстицај за<br />
наставак плодног рада у<br />
школским клупама.<br />
Ово је тек почетак, биће још<br />
много тога у наредним бројевима<br />
а све ваше сугестије и примедбе<br />
радо ћемо размотрити у циљу<br />
побољшања и унапређења наших<br />
новина. Надам се да ћете<br />
уживати у овом броју и свим<br />
ученицима и наставницима<br />
желим успешну школску годину.<br />
Поводом јубилеја, 60 година од када наша школа поносно носи име ЈОВАН<br />
ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ, штампан је двоброј школских новина (октобар-новембар).
4 Н е в е н<br />
Kao i svake školske godine, i ovoga<br />
oktobra je obeležena Dečija nedelja<br />
u našoj školi sa velikim brojem<br />
aktivnosti I zanimljivih dešavanja.<br />
Novina ove godine su bili skraćeni<br />
časovi tokom cele nedelje da bi se<br />
u međusmeni mogla održati<br />
sportska takmičenja, Kviz znanja,<br />
“ Pokaži šta znaš”, izložba kućnih<br />
ljubimaca, dečiji vašara naravno i<br />
značajan događaj za naše najmlađe<br />
drugare, prijem prvaka u društvo<br />
“Prijatelji dece”. Na školskoj fejsbuk<br />
stranici ste mogli videti slike sa svih<br />
dešavanja u školi, kao i sa dešavanja<br />
van škole a u našim novinama vam<br />
donosimo kratko podsećanje na tu<br />
nedelju.<br />
U ponedeljak su<br />
učenici doneli svoje<br />
kucne ljubimce na<br />
malu izložbu. Bilo je<br />
tu svega, od<br />
kornjača, papagaja,<br />
mačaka pa čak i<br />
jedna kokoška.<br />
Učenici su se oblačili<br />
u plavim tonovima.<br />
Veliki i mali.<br />
Naši uspešni<br />
učesnici kviza<br />
znanja...<br />
...i naši prvaci na<br />
prijemu u društvo<br />
“Prijatelji dece”.
5<br />
Н е в е н<br />
“Покажи шта знаш”,<br />
учествовали су и<br />
ученици нижих и<br />
ученици виших<br />
разреда. Tог дана<br />
облачили смо се у<br />
одећу зелене боје.<br />
У четвртак и петак је одржан<br />
спортски дан.<br />
Ученици су се дружили,навијали и<br />
такмичили у одбојци и фудбалу.<br />
Није било важно ко ће победити ,<br />
јер сви учесници су победници.У<br />
четвртак су ученици и наставници<br />
облачили кошуље а у петак је на<br />
реду била беле боја.<br />
А док су ученици виших<br />
разреда одмеравали<br />
снаге на спортском<br />
терену, ученици нижих<br />
разреда су уживали на<br />
вашару.<br />
Ученици трећег, четвртог<br />
и петог разреда су у<br />
склопу Дечије недеље на<br />
тему "Подршка породицинајбоља<br />
подршка деци!",<br />
групно израдили цртеже<br />
који красе ходнике наше<br />
школе.
6 Н е в е н<br />
Ми смо ђаци 1.а разреда и наша<br />
учитељица Гордана Гргић. На паноу је<br />
наш први групни рад направљен од<br />
кругова, квадрата и правоугаоника.<br />
Ево како је било првог дана у школи.<br />
Учитељица нас је дочекала са песмом и јабукама.<br />
Постали смо чланови друштва „Пријатељи<br />
деце“... Старији другари су нам због тога<br />
приредили весео и леп програм...А допало нам<br />
се и што смо се за време Дечије недеље<br />
облачили сви у исту боју...<br />
Вредни смо и<br />
сложни, па брзо и<br />
лако радимо<br />
задатке.<br />
Освајамо азбуку<br />
и уживамо у<br />
сваком<br />
школском дану.<br />
Добри смо другари, а и<br />
домаћини! Дођите да се<br />
уверите!<br />
(Пссссттт... - у учитељицином<br />
орману увек има бомбона, па<br />
ћемо се и осладити!)<br />
Поздравља вас све 1.а!
7 Н е в е н<br />
Неки нови клинци...Свако има своју најсјајнију звезду,<br />
плаву, црвену, жуту....Ухватили смо је и следићемо је.<br />
Мој 1.б, - добри ђаци, добри другари, трудимо се да<br />
што више научимо. Лепо се понашамо и поштујемо<br />
једни друге. Дружимо се и са осталим првацима и<br />
свим Змајевцима. Напредујемо сваки дан све више и<br />
мислим да ћемо доћи до своје најсјајније звезде.<br />
Учитељица Злата Златар<br />
Јесен стиже, лишће шу,шу,шу,забавља се<br />
шума,а са њом и ми.<br />
Наши мали прваци су нам рекли да много воле своју<br />
учитељицу, да су добри на часовима и да је слушају јер ће<br />
од ње “сазнати нова знања”. У слободно време воле да<br />
се играју, неки се баве и спортовима као што је пливање,<br />
гимнастика, фудбал а балет је интересантан. Када<br />
порасту желели би да буду механичари, тренери,<br />
полицајци.... Кажу да воле да раде домаће задатке и да их<br />
редовно раде. А рецепт за доброг ђака је : лепо<br />
понашање, слушати учитељицу и радити домаћи.<br />
На крају су поручили другарима из школе:<br />
-дођите да се играмо,<br />
-подршка свим другарима,<br />
-да су живи и здрави,<br />
- школа је царство љубави и знања.<br />
Пишемо азбуку, слова мало десно, мало лево,<br />
мало криво, право...Али трудимо се.<br />
Данас смо много учили, дошло је време и за<br />
мало игре и дружења.<br />
Другарство...чврсто...градићемо га.
8 Н е в е н<br />
8a u nepotpunom sastavu i<br />
naravno, odeljenski<br />
starešina Milan Ljubotina.<br />
Mi smo razred, uvek<br />
raspoložen za šalu, i kad<br />
treba i kad ne treba.<br />
Uvek vredni i zainteresovani za rad, pogotovo na času fizike.<br />
Čak i prezainteresovani...što se vidi na slici.<br />
Ovo je moj razred, 8 a, I on nije ni najmirniji niti<br />
najpametniji, ali za mene je najbolji. Ponekad u ljutnji<br />
kažemo neštonepromišljeno I ne razmišljamo o<br />
posledicama ali šta god da se desi uvek ćemo imati<br />
razumevanja jedni za druge I pokušati da ih oraspoložimo<br />
ili zasmejemo.Postoje momenti sreće i tuge, i već smo se<br />
navikli na to. A sada smo 8. razred i bliži nam se rastanak.<br />
Ne volim rastanke, i teško će mi biti da nastavim dalje bez<br />
mog razreda u kojem svaku osobu smatram članom<br />
porodice, i ne mogu ni zamisliti kako će mi proticati dani<br />
bez naših šala, svađa, rasprava, zasmejavanja i glupiranja.<br />
Nedostajaće mi sve kroz šta sam prošla sa ovim razredom,<br />
jednostavno nedostajaće mi oni.<br />
Mila Vidaković, 8a
9 Н е в е н<br />
8b i odeljenski starešina Jasna Jaramayović.<br />
8.b<br />
Naša učiteljica je bila Marija Vidaković, osoba<br />
koja nam je bila kao druga majka, osoba sa<br />
kojom smo naučili da čitamo i pišemo. Nakon<br />
četiri godina se sve promenilo, našu učiteljicu<br />
je zamenila nastavnica matematike, Jasna<br />
Jaramazović, postali smo stariji i ozbiljniji.<br />
Poznati smo kao razred koji ne voli da uči<br />
(istina je), ali pored toga smo mi veoma složni i<br />
brinemo jedni o drugima. Volimo zajedničke<br />
ekskurzije i druženja. Uskoro se<br />
rastajemo,životni putevi će nas odvesti na<br />
razne strane, razne škole ćemo završiti ali<br />
ćemo zauvek pamtiti jedni druge i kad god<br />
budemo pomislili na te dane sećaćemo se<br />
samo lepih stvari.
10 Н е в е н<br />
60 година од када наша школа поносно носи име великог дечијег песника :<br />
ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ<br />
1874. самостан часних сестара тражи одобрење<br />
за отварање основне школе. У оно време школа је<br />
имала само три просторије.1875. почиње доградња<br />
и проширење школске зграде. Тада је школа имала<br />
свега 90 ученика. 1878. организован је<br />
интернатски смештај ученика. Измећу два светска<br />
рата школа ради као верска школа. После окупације<br />
рад се проширује на оспособљавање учитеља.<br />
Првих дана ослобођења школа је преуређена je у<br />
болницу, а након годину дана у згради почиње са<br />
радом двојезична учитељска школа.<br />
Nekadašnji samostan Opatica a posle II sv. rata<br />
OŠ Jovan Jovanović Zmaj.<br />
Решењем Повереништва за просвету од 02.08.1950. године<br />
основана је у Суботици Осмолетка бр.7. Одлучено је да се<br />
нова школа смести у згради гимназије. Септембра 1955.<br />
одлучено је да се школи да име неког великана нашег<br />
народа. Ценећи величину и заслуге прослављеног дечијег<br />
песника Чика Јове Змаја, колектив ове школе је одлучио да<br />
се школи да име Јован Јовановић Змај. Септембра 1956. је<br />
уведена двојезична настава на српскохрватском и<br />
мађарском језику. 1958. школа прелази у зграду бивше<br />
Учитељске школе у којој је од 1959. до 1964. служила као<br />
Вежбаоница Учитељске школе.<br />
Iskolánkról<br />
Hétéves koromban kezdtem el ebbe az iskolába járni. Rengeteg<br />
jó emlék és élmény fűz ide. Kiskoromban osztálytársaimmal és<br />
a tanító nénivel sokfelé ellátogattunk. Tanultunk az iskola<br />
múltjáról is: A Jovan Jovanivić Zmaj iskola története 1874–ben<br />
kezdődött, amikor az apácák engedélyt kaptak a zárda<br />
megnyitására. Abban az időben az iskolának csak három terme<br />
volt. 1875–ben az épületet kezdték bővíteni. Ekkor a<br />
beiskolázott tanulók száma 90. A két világháború között vallási<br />
iskolának ad otthont. A világháború után tanítóképzéssel foglalkoznak. A felszabadulást követő napokban<br />
kórházzá alakítják, egy év után kétnyelvű tanítóképző lesz. 1950. augusztus 2–án megalakul Szabadkán a 7.<br />
számú Elemi Iskola. Szeptember 10–én pedig elkezdődik a tanítás is. 1955–ben határozat születik az iskola<br />
új nevéről. Azt döntötték el, hogy az ünnepelt költőt, Zmajt választják. Ettől a naptól kezdve az iskola neve<br />
Jovan Jovanović Zmaj. 1965–ben bevezetik a kétnyelvű oktatást: szerbhorvát és magyar nyelven. Az<br />
iskolának átlag 800 tanulója van 30 – 32 tagozatban. 1971– ben az iskola kiérdemelte az Októberi Díjat.<br />
Ugyanebben az évben az iskola megkezdte kísérleti munkáját pótoktatás terén. Az iskola azóta sokban<br />
változott, köztük abban, hogy sokkal több a tanterem, és ezek jól felszereltek. A gyerekhéten, és ha jók<br />
vagyunk, akkor nagyszünetben zene szól.<br />
Ez iskolánk története, nagyon szeretek ide járni, és azt kívánom, hogy iskolánk mindig ilyen maradjon,<br />
emlékeimet pedig örökké őrzöm.<br />
Ihász Lilla, 5.c
11 Н е в е н<br />
Поводом Дана школе, на литерарном конкурсу на тему<br />
„Песмо моја замириши светом“ награђени су следећи<br />
ученици:<br />
7-8. разреди<br />
1. место: Валентина Симоновић 8.д<br />
2. место: Дора Скендеровић 7.а и Ања Марковић 8.д<br />
3. место: Лука Чучковић 7.а<br />
5-6. разреди<br />
1. место: Мина Станковић 5.д и Василије Чучковић 5.а<br />
2. место: Матеа Лукач 5.б и Данило Бићанин 5.а<br />
3. место: Јован Бићанин 6.б<br />
4. разред<br />
1. место: Милица Чавлин 4.а<br />
2. место: Луција Марушин 4.б<br />
3. место: Маја Остојић 4.б<br />
Literarni konkurs na<br />
mađarskom jeziku:<br />
Alsósok (Niži razredi):<br />
1. Losonc András 4.c<br />
2. Jurcsák Nikolett, 3.c<br />
3. Losonczi István, 3.c<br />
Különdíjak:<br />
Duránti Aleksz, 4.c<br />
Vucelić Dimitrije, 3.c<br />
Felsősök (Viši razredi):<br />
1. Fehér Noémi, 6.c<br />
2. Duránti Rita, 5.c<br />
3. Miskolci Helga, 6.c<br />
Különdíj:<br />
Sztoján Kiss Lehel, 6.c<br />
Tél<br />
Itt a tél csingi-ling.<br />
Hullik a hó már megint.<br />
Szánkóznak a gyerekek,<br />
mert szeretik a telet.<br />
Udvaron egy hóember,<br />
mosolyogva énekel.<br />
Szeretik a gyerekek,<br />
ha csúszkálhatnak eleget.<br />
Bim-bam, karácsony van.<br />
Ajándékok egy kupacban.<br />
Vígan szól az ének,<br />
a gyertyák újra égnek.<br />
Télen bent lenni olyan jó,<br />
melegít a kandalló.<br />
Pattog a tűz vidáman,<br />
télen a gyerekek vidámak.<br />
Песмо моја замириши светом...<br />
Песмо моја замириши светом<br />
Свака песма има нешто<br />
што је важно.<br />
Свака песма осећаје<br />
буди снажно.<br />
Разне песме писали су<br />
Разни људи,<br />
желели су да у нама<br />
нешто буди.<br />
Ово ми је прва песма,<br />
коју стварам, коју пишем.<br />
Ово ми је прва песма,<br />
коју пишем па избришем.<br />
Моја песма носи осмех,<br />
срећу носи,<br />
радост деци, свој планети,<br />
злу пркоси.<br />
Василије Чучковић, 5.а<br />
1. место<br />
I mesto: Ivankov Lilla 2.c<br />
Na likovnom konkursu povodom<br />
Dana škole nagrađeni su učenici:<br />
Niži razredi:<br />
1 i 2 razredi<br />
I mesto: Ivankov Lilla 2.c<br />
II mesto: Fehér Bianka 1.c<br />
III mesto: Jovana Bosandli 2.a<br />
Pohvale:<br />
Kosta Pisarov 1.b<br />
Anđela Budimir 2.b<br />
3 i 4 razredi<br />
I mesto: Jurcsák Nikolett 3.c<br />
II mesto: Aleksandar Jocović 4.a<br />
III mesto: Sipraga Szergej 4.c<br />
Pohvale:<br />
Szalma Gabriel 3.c<br />
Maja Vuletić 3.b<br />
Viši razredi:<br />
5. i 6. razredi<br />
I mesto: Matea Lukač 5.b<br />
II mesto: Nikolina Mijatov 5.b<br />
III mesto: Iva Taslak 5.d<br />
7. i 8. razredi:<br />
I mesto: Balog Nagy Ágnes 7.c<br />
II mesto: Ivona Boroš 7.b<br />
Miloš Vuković 8.a<br />
III mesto: Đorđe Urošević 7.b<br />
Zsiga Anett 8.c<br />
Pohvala:<br />
Molnár Megyeri Takács Emil 7.c<br />
Losonc András, 4.c<br />
I mesto: Jurcsák Nikolett 3.c
12 Н е в е н<br />
Песмо моја замириши светом<br />
Земљо моја, отаџбино мила,<br />
волим тебе као птица крила.<br />
Волим твоје долине и шуме,<br />
не знам да ли ће свако да разуме.<br />
Руке своје хоћу да продужим,<br />
чисте да их бескрајно пружим.<br />
Да загрлим Мађаре и Немце,<br />
да загрлим Буњевце и Сремце,<br />
и све оне различите пути,<br />
да се нико на мене не љути.<br />
Да пошаљем један мирис руже,<br />
све нације да се са мном друже.<br />
А све време седе молим главе,<br />
да престану ратове да праве.<br />
Нек се сете кад су били деца,<br />
кад у школи бојали се кеца.<br />
Нек се сете кад су мали били,<br />
по прашини кликере гонили.<br />
Нек дозволе омладини света<br />
да по башти земаљској се шета.<br />
Закопајте пушке и топове,<br />
отворите видике нам нове,<br />
да посетим Бразилце и Шпанце,<br />
да упознам Кинезе и Данце,<br />
да угостим Арапе, јапанце.<br />
Омладина да се дружи света,<br />
да Земљина кугла нам процвета.<br />
Ево стижу олимпијске игре,<br />
дозволите да будемо чигре,<br />
да се светска омладина дружи,<br />
из љубави рука да се пружи.<br />
Земља моја превише је мала,<br />
ал' је свету више од свих дала.<br />
Све најлепше од људскога бића,<br />
дала свету Теслу и Ђоковића.<br />
Чуј ме добро ти поштени свете,<br />
ми немамо резервне планете,<br />
градите нам школе, факултете,<br />
уништите бојевне ракете,<br />
човеченству више да не прете.<br />
1. место: Матеа Лукач 5.б<br />
Песмо моја замириши светом<br />
Ти дивни звуци<br />
Прегршт мелодија<br />
И божански глас<br />
Небеских арија<br />
Поје песму...<br />
О детињству...<br />
Материнству...<br />
О очинству...<br />
Како расте и корача...<br />
Како дише и уздише...и<br />
Упија нова знања...<br />
Како спава...<br />
Како сања...<br />
Једна мала...<br />
Црна глава...<br />
Како сестру своју чува...<br />
Поје песму и док учи...<br />
...крупне очи жељне<br />
новог...<br />
Упознају овог, оног...<br />
Све уз песму ...и<br />
уз риме...<br />
Путујући...<br />
Мењајући...<br />
Лета, зиме и пролећа...<br />
То ја појем, то ја свирам...<br />
Песме своје...ја<br />
пребирам...<br />
Јер сам жељна нових<br />
знања...<br />
А уз песму све је лакше...<br />
Добром свирцу и<br />
певачу...<br />
Веровали, свет се клања...<br />
Веровали, свет поклања...<br />
Позитивне ноте само...<br />
Песмо моја замириши светом<br />
Раздрагана песма се чује и око нас<br />
одјекује.<br />
Дечији смех се ори,<br />
док поток жубори.<br />
Људи се радују и играју,<br />
а загрљаји искреног другарства<br />
спонтано настају.<br />
Девојке и момци у колу плешу,<br />
док се око њих сви са осмесима<br />
лагано у ритму њишу.<br />
Песма нас спаја,<br />
ми смо светска раја.<br />
У музици и весељу дани нас воде<br />
идемо путем песме, среће и<br />
слободе.<br />
Од севера према западу,<br />
од деде ка детету,<br />
радосне песме све брже лете,<br />
у њима ужива свако дете са планете.<br />
Кругови среће нека се шире,<br />
и нека се сви људи света песмом<br />
измире,<br />
лепа песма наш је лек,<br />
нек то сазна цео свет.<br />
Милица Чавлин 4.а<br />
Валентина Симоновић ,8.д<br />
1. место<br />
Мина Станковић ,5.д<br />
1. место<br />
I mesto: Balog Nagy Ágnes 7.c
13 Н е в е н<br />
Töltsd be, dalom, illatoddal a világot!<br />
2015.november 11., szerda<br />
Este van. A csillagok fénye tündököl a sötétkék égbolton. Tisztán látni a csillagképeket. Itt ülök az<br />
udvaron. Minden olyan nyugodt. Hallom, ahogy a tücskök ciripelnek, a békák kuruttyolnak, és a távolban egy<br />
utasszállító vonat halad el.<br />
Ez az összkép gyönyörű, de szebb lenne, ha nem egyedül látnám. Itt lenne velem apám, aki<br />
gyerekkoromban elhagyott, vagy anyám, aki rákosan fekszik a kórházban. Ha ők is hallanák azt, ahogy a<br />
csillagok énekelnek. Én is csillag akarok lenni! Énekelni örömöt, bánatot, haragot, kíváncsiságot... és engem<br />
hallgatna valaki, aki szeretne és megértene. Mindegy. Összecsuktam a kis széket, amin eddig ültem, és<br />
bementem lefeküdni. Holnap megyek a kórházba anyuhoz, az időm nagy részét próbálom nála tölteni, de a<br />
látogatási idő nyolcig tart.<br />
2015.november 12., csütörtök<br />
A kórházból hazafelé jövet megint hallom a csillagokat. Én is énekelni szeretnék! Énekelni is fogok!<br />
Benevezek az iskolai „Ki Mit Tud?”-ra. Innentől már hazáig szaladtam. Az volt az első dolgom, hogy papírt és<br />
ceruzát ragadok, és jegyzetelni kezdek, rímeket, sorokat, dalrészleteket. Sikerült leszűkítenem, kihúztam pár<br />
dolgot, hozzátettem szavakat... Egy külön papírra átmásoltam a végleges verziót:<br />
„ Egy álom, bár úgysem teljesül,<br />
Nem is várom, hisz hosszú a jövőm,<br />
Ő a Mennyben, én a földön ragadtam,<br />
Nem vagyok erős, hogy megragadjam!”<br />
Tudom, nem a legjobb, de nyerni se szeretnék vele, csak azt akarom, hogy meghallgassák.<br />
2015.november 13. péntek<br />
Ma megtudtam, hogy anyut a jövő héten megműtik. És beneveztem a versenyre. Ezenkívül nem történt<br />
semmi különös.<br />
2015. november 17., kedd<br />
Bocsánat, hogy eddig nem tudtam írni, de minden időm a dal megzenésítésével töltöttem, hogy ma elő<br />
tudjam adni. Suli után hazamentem, átöltöztem, felkaptam a gitárom. A telefonom a zsebemben volt, mert az<br />
orvosok azt mondják, hogy a műtétre bármikor sor kerülhet, és akkor hívnak.<br />
A színpad a tornateremből lett átalakítva. Sok szülő ül a nézőtéren, gyermekeik szereplését várják. Engem<br />
senki nem fog látni a családomból. A homlokom gyöngyös a verejtéktől. Izgulok. A bemondónő felmegy a<br />
színpadra. Az én nevemet mondja, fogom a székem, a gitárom és reszketve bandukolok fel. Taps fogad.<br />
Belekzdek a dalba. A telefonom! Hívnak. Pont most... Előhúzom a zsebemből, hogy kikapcsoljam, de akkor<br />
meglátom, hogy a kórházból hívnak! Felkelek, otthagyok mindent, mindenki engem néz, a zsűri amolyan : „<br />
Mégvalaki megijedt!” pillantással mered rám.<br />
A kórházban közölték, hogy bent lehetek a műtét alatt. Felhúztam a védőálarcot és bementem. Anyám<br />
feküdt az ágyon. Az orvos végighúzza anyám gyönge testén a szikét. Az orvos keze megáll, a szike megakadt. Az<br />
EKG elhalkul, az eddig összevissza ugró vonalkák egy egyenletes csíkot alkotnak. Anyu meghalt. Én bámulok a<br />
semmibe, az orvosok körülöttem fel-alá rohangálnak. Egy nővér megkérdezi, nem akarok-e kimenni. Én csak<br />
finoman megrázom a fejem. Az ember, aki az előbb megölte, most meg próbálja újjáéleszteni. Én leguggolok<br />
anyám mellé, és a fülébe súgom:<br />
-Anyu, ne menj a fény felé! Nem akarod velem megnézni a csillagokat?<br />
Tudtam, hogy nem fog válaszolni. Megrezzenek. Egy könnycsepp gördül ki a szememből, majd őt követi több<br />
száz ugyanolyan bánattal teli. Az ágy széli takaró már vizes. Az orvosok felhívják apukámat, de ő közli, hogy nem<br />
akar magához venni. Egy ápolónő azt mondja, ma nála fogok aludni. Nem tudok megszólalni, hiába várják a<br />
válaszom, csak egy rövid bólintással jelzem, hogy minden rendben van. A nővérkéhez menet a csillagokat<br />
nézem:<br />
- Csalódtam bennetek! Énekelni akarok csak nektek, és végig se hallgattok? Ráadásul még azt is<br />
elveszitek, akit szeretek?! Igazságtalanok vagytok... Mindannyian!<br />
Becsukom a szemem, és elgondolkodom! Hirtelen fény jelenik meg előttem! Egy autó tűnt fel a semmiből. Nem<br />
fogok félreugrani! Itt maradok!<br />
Én is látom a fényt. Közeledek felé. Nem lesz senki, aki majd emlékezik rám, de nem is kell! Megértettem, hogy<br />
a csillagok jót akartak nekem. Egy jobb életet itt, ahol anyu is egészséges.<br />
Én is csillag lettem!<br />
És most énekeltem el a történetem neked! Köszönöm, hogy meghallgattál.<br />
Fehér Noémi, 6/c
Реч, две са наставницима наше школе<br />
14 Н е в е н<br />
Весна Мерц, наставница биологије, је један од наставника са најдужим<br />
радним стажом у нашој школи. Свака генерација ученика којима је она<br />
предавала може да потврди да је она један од омиљених наставника. Многи од<br />
њих су управо узбог наставнице заволели биологију и одабрали је за даље<br />
школовање. У току свог рада имала је запажене успехе на такмичењима али и у<br />
свакодневном раду са ученицима. Због свега тога, попричали смо мало са њом и<br />
преносимо вам део тог разговора.<br />
Коју сте школу завршили?<br />
-Завршила сам ПМФ, смер биологија, одсек за микробиологију у Новом Саду.<br />
Моје звање је дипломирани биолог. Приликом полагања стручног испита морала<br />
сам полагати и разлику предмета да би имала звање професор биологије.<br />
Да ли сте одувек желели да будете ово што јесте?<br />
-Не, све док нисам требала да полажем државни испит. Пре тога сам хтела да<br />
радим у Водоводу или Хигијенском заводу, на микоробиолошким анализама.<br />
Да ли сте радили у неким другим школама сем наше?<br />
-Да, јесам, у Милошу Црњанском (Вежбаоница), у Соњи Маринковић и у Светом Сави (25. Мај). У њима<br />
сам радила у периоду од јануара до јуна 1993.<br />
Колико дуго радите у овој школи?<br />
-У овој школи радим од септембра 1993. (22 године).<br />
Шта се све променило за то време?<br />
-Променио се велики број колега, изглед школске зграде, модернизовале су се учионице и променила су<br />
се права ученика и њихових родитеља.<br />
Кад би могли нешто да промените у овој школи, шта би то било?<br />
-Тешко је променити нешто у школи када се цело друштву много променило, али бих, када би то било<br />
могуће, вратила она правила понашања која су важила када сам ја била ђак.<br />
Колико сте пута били разредни старешина?<br />
-Ја сам стално разредни старешина (смех). Ово је моја 6 генерација.<br />
Да ли волите свој посао?<br />
-Све више волим овај посао, без обзира на генерације које се мењају и мислим да ми рад са децом<br />
омогућава да останем млада духом.<br />
Нове секције у нашој школи<br />
Калиграфска секција<br />
Ове школске године почела је са<br />
радом први пут Калиграфска<br />
секција коју води наставница Тања<br />
Благојевић.<br />
Информатичка секција<br />
Такође први пут у нашој школи, Информатичка секција која ће се пре свега бавити уређењем<br />
школских новина и школске фејсбук странице. Секцију води наставница Милена Глигорић Малешевић.
15 Н е в е н<br />
ПРОЈЕКАТ О ИНТЕРКУЛТУРАЛНОСТИ<br />
“ЗАЈЕДНО“<br />
октобар-новембар 2015.<br />
AZ INTERKULTURÁLIS PROJEKTUM<br />
„EGYÜTT”<br />
2015 október - november<br />
Projekto pala khetanipe sa jekhipe kulturako barvalipe<br />
oktobar-novembar 2015.<br />
Realizacija projekta je u odeljenjima 5.a,7.c i 8.d sa nastavnicama Tanjom Blagojević, Marijom<br />
Šmit Šuranji i Timeom Vaš Brezovski u saradnji sa stručnom službom.Ovaj projekat namenjen je<br />
promociji i boljem razumevanju romske tradicije i kulture i bogaćenje interkulturnog dijaloga među<br />
svim akterima i akterkama nastavnog procesa u osnovnoj školi (sa posebnim osvrtom na gore<br />
navedeni uzrast) i bolja inkluzija same romske dece u već postojeću multikulturnu sredinu.<br />
A tanulók a műköltészet keretében iskolánk névadójának, Jovan<br />
Jovanović Zmajnak a verseiből is válogattak egy csokorra valót.<br />
Tanulságos volt másképp, a megszokottól eltérően dolgozni az<br />
önképzőköri órákon.<br />
A 7.c osztály nyilvános irodalomórát tartott az<br />
iskolakönyvtárban az Együtt elnevezésű interkulturális<br />
projekt keretében. Pannókat készítettek és mutattak be a<br />
roma, a szerb, valamint a magyar nyelvről: eredetükről,<br />
jellemzőikről. Mindezt természetesen alapos kutatómunka<br />
előzte meg. A népköltészeti alkotások közül legérdekesebb<br />
volt a Cigány mese magyarul, valamint az Egyszer egy királyfi<br />
dramatizált változata.<br />
Ученици 8.д одељења са<br />
наставницом Тањом<br />
Благојевић су у библиотеци<br />
одржали књижевну<br />
радионицу у склопу пројекта<br />
о интеркултуралности<br />
"Заједно".
16 Н е в е н<br />
„Nem vagyok tűz, csak egy rőzseláng…”<br />
Némedi Retek Zsuzsanna tanító néni tanít a legrégebben a magyar ajkú<br />
tanítók közül a Jovan Jovanović Zmaj Általános Iskolában, telve energiával és<br />
tapasztalattal, aki szívből szereti munkáját. Generációknak a tanító nénije volt, és<br />
minden osztályára pontosan emlékszik. Szereti a gyerekeket, és ezt a szeretetet<br />
diákjai érzik, és viszonozzák. A tanító néni ismerei a gyerekei lelkét, nem tesz<br />
különbséget diákjai között, habár tisztában van készségeikkel. Az arcán mindig ott<br />
lebeg egy enyhe kis mosoly, ami tanulóinak mindig megnyugvást ad. Szemei<br />
fáradtak, de mégis végtelen energiát sugárzók. Hangja nyugodt, békés, ami<br />
diákjainak sokat jelent, mikor finom hangján magyarázni kezd. Határozottsága is<br />
mutatja, hogy mennyire tisztában van nemes feladatával. Mindig amikor látjuk a<br />
folyosón, ő határozott lépteivel siet az óráira. Egyszóval, rendkívül jó tanító néni.<br />
Ezért riport is készült vele.<br />
Hány éve tanít a Jovan Jovanović Zmaj iskolában?<br />
Harminc éve tanítok itt.<br />
Miért választotta ezt a pályát, miért lett tanító néni?<br />
Én már kislány koromban tanító néninek készültem. Az osztálytársaimat "tanítottam", gyakran iskolást<br />
játszottunk. Nagyon szeretem a gyerekeket. Ha velük dolgozom, olykor én is gyermekké válok.<br />
Mit érzett, mikor még kezdő tanítóként, az első osztálya elé kellett állnia?<br />
A mai napig látom magam előtt az első generációm tanulóit. Őket nem lehet elfeledni, sok tehetséges<br />
tanulóm vált értékes, tanult felnőtté. Az első nap mintha tegnap lett volna. Harmincöt izguló szempár<br />
nézett a lámpalázas tanító nénire, vagyis rám...<br />
Milyen volt az első osztálya?<br />
Sokan voltak, mint említettem harmincöten, de kezdőként, fiatalon semmi sem esett nehezemre. Hatalmas<br />
tervekkel, munkakedvvel léptem az első osztályom elé. Úgy érzem, ezt a gyerekek meghálálták. Egy<br />
nagyon aranyos élményem két kisfiú esete, amire úgy emlékszem vissza, mintha tegnap történt volna. Az<br />
egyik billegett a székén, és a földre huppant. Aggódva futottam hozzá, és simogatni kezdtem a fejét. Erre<br />
egy másik kisfiú, látva ezt a törődést, szándékosan, színlelve az esést, szintén elterült a földön.<br />
Mindannyian jót nevettünk, és sokáig emlegettük ezt az esetet.<br />
Hogyan készült fel óráira?<br />
Nagyon lelkiismeretesen, alaposan, részletes óravázlattal készültem nap mint nap. Igyekeztem megfelelni<br />
úgy a diákoknak, mint a szülőknek. Kezdetben volt egy pici lámpalázam, de az, ahogy múlt az idő,<br />
fokozatosan csökkent.<br />
Most hogyan készül az órákra? Vajon sok minden változott a kezdetekhez képest?<br />
Most is lelkiismeretesen felkészülök az óráimra, de mivel rengeteg tapasztalatot sikerült szereznem, ez már<br />
sokkal gyorsabban megy. Igyekszem minél érdekesebbé, játékosabbá, gyakorlatiasabbá tenni az<br />
óráimat.<br />
Persze minden osztályban vannak jó és kevésbé jó tanulók. Ön szerint a mostani vagy az akkori, régebbi<br />
diákok értek el jobb eredményt?<br />
Válaszom nagyon egyszerű. Régebben nem volt ez az óriási információáradat, mint manapság. Akkor a<br />
gyerekekkel több időt tudtunk eltölteni kötetlenebbül, alaposabban fel tudtunk készülni egy-egy<br />
versenyre. A mai gyerekek nehezebb helyzetben vannak. Jóval több információval "tömjük" meg a<br />
fejüket, és így nehezebben tudják leszűrni a lényeget. A mai gyerekeket az információ megszerzésére, a<br />
tanultak alkalmazására kell megtanítanunk.<br />
Mikor volt szigorúbb a tanító néni, mikor volt nehezebb fegyelmet tartani?<br />
A kölcsönös bizalom, tisztelet fontos a tanító – diák viszonyban. Ahhoz, hogy fegyelmet tudjon tartani egy<br />
pedagógus, "éreznie", ismernie kell a tanítványait. Ahogyan viszonyulok a gyerekekhez, azt kapom tőlük<br />
vissza.<br />
Változtatna-e a diákok fegyelmezési módszerén?<br />
Nem változtatnék. A gyerekek, ha figyelmet, törődést kapnak, akkor felnéznek a pedagógusra. Ezt a pályám<br />
kezdetén, és most is szem előtt tartom.<br />
Az évek során minden fejlődött. Az életstílus, a technika és többé-kevésbé a diákok is. Mik a legalapvetőbb<br />
változások egy mai diáknál?<br />
Mindenekelőtt a társadalmi értékek, ezáltal a család szerepe is változott. Sajnos a szülőknek (tisztelet a<br />
kivételnek) egyre kevesebb idejük jut gyermekeikre. Könnyebb “megvásárolni” a gyermekeink szeretetét<br />
mobillal, laptoppal, táblagéppel...
17 Н е в е н<br />
Mik a jövőbeni tervei?<br />
Ennyi munkatapasztalat megszerzése után sem égtem ki, hála Istennek. Szeretném továbbra is<br />
nevelni, tanítani a gyerekeket. Rengeteg ötletem van még, hogyan legyek minél hatékonyabb a<br />
munkámban. Persze, szeretnék nyitni a világ felé, olyan könyveket elolvasni, amelyekre eddig nem<br />
volt időm, és minél többet utazni... Mindenkori mottóm pedig: „Nem vagyok tűz, csak egy rőzseláng,<br />
de az amíg ég, meleget tud adni, az egyszerű embereknek.” (Móra Ferenc).<br />
Szerencsések vagyunk, hogy nekünk négy évig a tanító nénink lehetett. Adott egy biztos alapot,<br />
melyre a felső osztályokban építhettünk. Sosem felejtjük el türelmét és kedvességét. Ha nem értettünk<br />
valamit, ő mindig elismételte. Nem láttuk sosem idegesnek és feszültnek közöttünk. Kedvessége<br />
határtalan. Mindenben segített, mert lelkiismerete nem lett volna nyugodt, ha valamit kihagy, és nem<br />
magyarázza el elég világosan. Csak kutatott a gyerekek elméjében, kereste a tehetségeket, mert minden<br />
gyerek valamiben tehetséges, csak fel kell kelteni az érdeklődését. A negyedik osztály végén a búcsúzás<br />
nagyon nehéz volt, mert el kellett szakadni egy olyan embertől, akit második anyukánknak tekintettünk.<br />
Sohasem fogjuk elfelejteni, mindig emlékezni fogunk jószívűségére, mert ő volt a mi tanító nénink.<br />
Készítette: Spasić Rebeka<br />
7. osztályos tanuló<br />
S z ű c s I m r e G y e r m e k v e r s m o n d ó V e r s e n y<br />
Tanulóink minden évben részt vesznek a Jó Pajtás gyermeklap által szervezett Szűcs Imre<br />
Gyermekversmondó Versenyen. Immár 5. éve kerül sor Udvarnokon – a neves vajdasági költő, Szűcs Imre<br />
szülőfalujában erre a nemes rendezvényre.<br />
2015. okt. 23-án tartottuk meg könyvtárunkban az iskolabajnokságot. Tanulóink a vajdasági magyar<br />
költészet szebbnél-szebb verseiből válogattak.<br />
A legjobbak, akik november 7-én Udvarnokon versenyeznek:<br />
Sütő Valentina, 2.c, Takács Flóra, 4.c, Vucelić Vanja, Ajtai Balázs 5.c, Tóth Zsuzsanna és Bencun Luna 7.c<br />
osztályos tanulók.<br />
Udvarnok, Szűcs Imre<br />
Gyeremekversmondó Verseny.<br />
Részt vettek: Vucelić Vanja,<br />
Ajtai Balázs 5c, Tóth Zsuzsanna<br />
és Bencun Luna 7c osztályos<br />
tanulók. Ajtai Balázs az 5-6.<br />
osztályosok kategóriájában<br />
1. helyezést ért el.
18 Н е в е н<br />
T H E E N G L I S H C L U B<br />
This schoolyear there will be an English club at school. There will be two groups: the junior class<br />
and the senior class. The students of the 5 th grade classes are the members of the junior class.<br />
We are the junior class: Bačlija Višnja,<br />
Vidović Anja, Singulinski Mateja,<br />
Čabrilo Vojin, Čučković Vasilije,<br />
Balać Ena, Dakić Marko, Ivanić Dimitrije,<br />
Lojpur Nikola, Sabo Cibolja David,<br />
Jovović Lara, Al Šamri Dergham, Bićanin<br />
Danilo, Vučinović Ivana, Galfi Kaločai Daniel,<br />
Milošević Jovana, Nikolić Lenka, Race Matia,<br />
Stanković Milica, Stegnjajić Vuk, Taslak Iva.<br />
This is the senior class. Its members are : Alma<br />
Tomić, Zoran Rokić, Veljko Mrvić,Vukašin<br />
Šteković, Nataša Radević, Andrej Lučić,<br />
Vanja Tintor, Luka Divjak and Filip Katana.<br />
Our aim is to explore the English language, to<br />
have fun while practicing the language and<br />
promote our school, town and country through<br />
different projects.<br />
Teacher: Dorottya Kalinić<br />
The history of our school<br />
Orignally the school building was a convent.In 1874 the nuns who lived in<br />
the convent required from the authorities to open an elementary school in<br />
the convent.The enlargement of the school building started in 1875.At that<br />
time the school had 90 students.After the World War II the school was<br />
redeveloped into a hospital and a year later into a bilingual teacher-training<br />
school.In 1955 the school was named after our famous poet Jovan<br />
Jovanovic Zmaj,so this year we celebrate the 60th birthday of our school.In<br />
1956 the bilingual teaching in Serbian and Hungarian languages was<br />
introduced.During the 1980s our school flourished and was attended by<br />
about 1.000 students.A lot of awards were won during the past years both by<br />
the teachers and the students.The most prominent students who attended<br />
our school were Igor Dolinka,the youngest Doctor of Mathematics at the Faculty of Science and<br />
Mathematics in Novi Sad,Mihajlo Kovac,a journalist and former abassador of the Republic of<br />
Serbia and Montenegro,Simonida Djordjevic,Melinda Torok and Zsuzsana Palencsar,academic<br />
painters and Zsuzsana Korhec,an academic of the history of art.
19 Н е в е н<br />
Our school today<br />
The elementary school Jovan Jovanovic Zmaj has 30 classes and two classes of extended<br />
sojourn.The teaching is bilingual,it is carried out in Serbian and Hungarian languages.36 teacher<br />
teach different subjects and 18 teachers teach the junior classes.There is one pedagogue and one<br />
psychologist.Our scool has about 600 students.There are 18 classrooms and two smaller<br />
classrooms for Desing and Technology education.There is also a multimedia systems classroom and<br />
a DVD classroom.The library which has 19.946 books is in a separate building.There is a gym and<br />
there is a sports ground in the schoolyard for the physical education classes.There is a canteen in<br />
the ground floor where we eat and chat during the long break which lasts for half an hour.When the<br />
weather is nice we prefer to eat outside on the benches in schoolyard.The schoolyard is fixed up as<br />
a park with trees and flowers and with the sports ground in middle of it.There is a teaching<br />
equipment room with a photo-copy machine in it and the classrooms are also equiped with specific<br />
equipment for different subjects.<br />
This is our canteen. We can buy snacks, sandwiches, soft<br />
drinks and sometimes pancakes here. You can also have<br />
your sandwiches tosted. If you prefer healty food you can buy<br />
apples, too. We love to spend time here.<br />
This is our biology classroom. Here we learn about nature, plants,<br />
animals, humans, and many other things. There are samples of<br />
soil, herbs, and posters, and there is a projector, so we can watch<br />
films, slides and lectures or power point presentations on the<br />
computer. There is an aquarium with small fish in it, too.<br />
This is our maths classroom. Here we have all the assets for<br />
successful education. It is a lovely and bright classroom.<br />
This is our Information Tehnology classroom.<br />
Here we learn how to use the computer, how<br />
to make different projects and when there is<br />
time to spare we can play compputer games.<br />
I.T. is an optional subject, but we all love it.<br />
This is our gym. We do sporte here during the winter time. It is very big but there is enough<br />
space for all. When it is warm enough we here our P.E. classes outside.<br />
ENGLISH CLUB: Marko Dakić, David Sabo Cibolja, Iva Taslak, Lara Jovović, Jovana Milošević, Nađa Vukojević.<br />
Teacher: Dorottya Kalinić
20 Н е в е н<br />
Október 23-án a 2.c osztályának tanulói és szüleik rendhagyó műhelymunkán<br />
vettek részt, melynek témája a sütőtök volt.<br />
A foglalkozás egy, a diákok és<br />
a szülők közötti<br />
keresztrejtvénypárbajjal<br />
kezdődött. Az izgalmas<br />
vetélkedő eredménye nyolcnyolc<br />
helyes válasszal döntetlen<br />
lett. Ezután a tanulók tényeket<br />
és érdekességeket mondtak el a<br />
sütőtökről. Így megtudhattuk<br />
például, hogy honnan<br />
származik, melyek a magyar<br />
népi elnevezései, és mi<br />
mindenre jó. A műsort angol és<br />
magyar nyelven előadott vicces<br />
mondókák, versek zárták.<br />
Ezután következett az<br />
izgalommal várt<br />
töklámpáskészítés. A gyerekek<br />
az önállóan alkotott<br />
lámpásterveiket filctollal<br />
felrajzolták a kisebb-nagyobb<br />
tökökre, a szülők pedig éles<br />
késsel, valamint kanállal<br />
felvértezve láttak neki a<br />
fúrásnak-faragásnak. Amíg folyt<br />
a szobrászkodás, addig Emília<br />
tanító néni tökmaggal, tökvajjal<br />
kent pirítóssal, tökmaggal<br />
meghintett kiflivel, sült tökkel,<br />
valamint tökös kaláccsal kínálta<br />
meg a jelenlevőket.<br />
Az elkészült tökvicsorikba apró<br />
mécsesek kerültek, és a<br />
tanterem közepén elhelyezett<br />
padon ki is állították őket. A<br />
tizennégy töklámpás sejtelmes,<br />
narancssárga fénye nagyon<br />
látványos volt az elsötétített<br />
helyiségben.<br />
Szülőként nagyon tetszett ez<br />
az ötletes, tematikus<br />
műhelymunka. A gyerekek<br />
maguk keresték ki a sütőtökkel<br />
kapcsolatos információkat,<br />
igyekeztek minél jobban<br />
megtanulni verseiket,<br />
mondókájukat. Jó volt látni, hogy<br />
milyen lelkesek, és hogy minden<br />
szülő bekapcsolódott az<br />
előkészületekbe. A tökfaragás<br />
pozitív töltetű, emlékezetes<br />
esemény marad mindenki<br />
számára.<br />
Különösen tetszett, hogy a<br />
diákokat szerb és angol nyelvre<br />
oktató tanárnők, valamint az<br />
iskolapedagógus is aktívan részt<br />
vett a műhelymunkában.<br />
Remélem, a negyedik osztály<br />
végéig sok hasonló gyerek-szülő<br />
foglalkozás lesz még.<br />
Szakáll Tibor, szülő
21 Н е в е н<br />
Sportska dešavanja<br />
Izveštaj sa takmičenja u ženskom<br />
fudbalu<br />
Gradsko prvensto osnovnih škola u ženskom<br />
fudbalu održano je 26.10.2015. godine. Na<br />
takmičenje je prijavljeno 12 škola, koje su<br />
igrale u tri grupe. Naša škola se takmičila u<br />
grupi B sa OŠ:”Majšanski put“, “10.<strong>Oktobar</strong>“,<br />
“Sonja Marinković“<br />
i kao pobednici grupe stekli smo pravo na<br />
prolazak u dalji tok takmičenja. Finale<br />
opštinskog takmičenja održano je 29.10. u<br />
OŠ “Sečenji Ištvan“.<br />
Učestvovale su tri škole: OŠ “Sečenji Ištvan“ ,<br />
OŠ “Jovan Jovanavić Zmaj“ i<br />
OŠ “Vuk Karadžić“ iz Bajmoka.<br />
Kao drugoplasirana ekipa stekli smo pravo<br />
na dalje takmičenja, prolaz na okružno<br />
takmičenje.<br />
Okružno takmičenje je održano u SŠ,,Ivan<br />
Sarić“. Osim naše takmičile su se i škole:<br />
OŠ ,,Sečenji Ištvan“ i<br />
OŠ ,,Vuk Karadžić“ iz Krivaje<br />
Ekipa naše škole u sastavu: Emina<br />
Pervanović, Vanja Petrović , Vanja Višnjić<br />
Iva Kovačević , Anja Ostojić , Anja Bukvić<br />
Jovana Vukas i Sara Babić sa nastavnicom<br />
Klarom Kiš završila je okružno takmičenje na<br />
odličnom 2. mestu. Čestitamo im na sjajnom<br />
uspehu.
22 Н е в е н<br />
Više od 12.000 folkloraša oborilo Ginisov rekord<br />
Ukupno 12.360 folkloraša u<br />
narodnim nošnjama igralo je<br />
04.10.2015.god. kolo u Novom Sadu i<br />
tako ušlo u Ginisovu knjigu rekorda kao<br />
najveće i najduže<br />
kolo. U ovoj jedinstvenoj<br />
manifestaciji učestvovalo je i troje učenika<br />
OŠ”Jovan Jovanović Zmaj”iz Subotice:<br />
Marija Vučetić 6a razred,<br />
Aleksej Aćimović 7b i Petar Vukajlović 8a<br />
kao članovi OKUD”MLADOST”Subotica.<br />
Kolo se igralo na trasi dugoj šest<br />
kilometara na Futoškom putu,<br />
Bulevaru Evrope,<br />
Bulevaru vojvode Stepe i<br />
Bulevaru kneza Miloša, koji je bio<br />
zatvoren za saobraćaj.<br />
"Kolo za Ginisa" ima humanitarni<br />
karakter u vidu podizanja svesti o<br />
problemima i sve većem broju ljudi<br />
obolelih od dijabetesa.
23 Н е в е н<br />
1. Napravi raspored učenja<br />
Odredi tačno doba dana kada<br />
deš učiti, npr od 9 do 12 h.<br />
2. Skloni nepotrebne stvari<br />
Sklonite sa stola stvari koje bi<br />
odvlačile pažnju tokom<br />
učenja (telefon,tablet).<br />
3. Učite za stolom<br />
4.Učite uvek na istom mestu<br />
Nemojte učiti na podu ili krevetu,<br />
jer dete tada brže zaspati.<br />
Nemojte često menjati mesto ma kome<br />
učite,jer se tada pojavljuje doza stresa.<br />
5. Napravi pauzu<br />
Napravi prvu pauzu nakon 1 sata,<br />
a kasnije svakih 30 minuta.<br />
6. Proveri<br />
Radi sigurnosti zamolite nekoga da vas<br />
propita ili odgovori na pitanaja ispod<br />
lekcije.<br />
7.Podvuci bitno<br />
Prvo treba da<br />
pročitate lekciju,a<br />
onda da podvučete<br />
najbitnije rečenice.<br />
9.Jao,koliko lekcija<br />
Ne dozvoli da ti se lekcije<br />
nagomilaju ved uči redovno.<br />
8.Učite u tišini<br />
Pronađite mesto gde nema<br />
buke i smetnje.<br />
10.Ponavljaj<br />
Kada naučiš ponavljaj sa<br />
zatvorenom knjigom.
Change language