ZLOČIN

Milan Radanović 

KAZNA i 

ZLOČIN 

Snage kolaboracije 

u Srbiji 

1

2 

Svedočenje Latifa Loja na suđenju Draži Mihailoviću i članovima 

izbegličke i Nedićeve vlade 10. juna do 15. jula 1946.g. u Beogradu.

Milan Radanović: 

KAZNA I ZLOČIN: 

Snage kolaboracije u Srbiji: 

odgovornost za ratne zločine (1941-1944) 

i vojni gubici (1944-1945) 

1

IMPRESUM 

PUBLIKACIJA 

KAZNA I ZLOČIN: Snage kolaboracije u Srbiji: odgovornost 

za ratne zločine (1941-1944) i vojni gubici (1944-1945) 

IZDAVAČ 

Rosa Luxemburg Stiftung 

Regionalna kancelarija za jugoistočnu Evropu 

Gospodar Jevremova 47, Beograd, Srbija 

UREDNIK 

Krunoslav Stojaković 

RECENZENTI 

Mr Vladan Vukliš 

Dr Milivoj Bešlin 

Dr Milovan Pisarri 

Dr Gaj Trifković 

FOTOGRAFIJE 

Fotografije na unutrašnjim stranama korica preuzeti sa www.znaci.net 

LEKTURA I KOREKTURA 

Milan Radanović 

Krunoslav Stojaković 

DIZAJN 

Škart 

ŠTAMPA 

Standard 2, Beograd, novembar 2015. 

TIRAŽ 

600 

Supported by Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe with funds 

of the German Federal Foreign Office. 

2

Sadržaj 

SKRAĆENICE ........................................... 8 

Krunoslav Stojaković: 

REVO LU CI O NAR NO NASI LJE 

U NAROD NO O SLO BO DI LAČ KOM RATU 11 

Uvod 28 

I deo: 

Odgovornost JVuO za zločine u Srbiji 1941-1944. 44 

Pro blem kvan ti fi ka ci je zlo či na JVuO u Srbi ji............... 45 

„Uniš te nje komu ni sta bilo je potreb no i meni i Nem ci ma”: 

zlo či ni rav no gor skih i lega li zo va nih čet ni ka u Srbi ji 1941.. .. 54 

Revo lu ci o nar ni teror u Srbi ji 1941: 

pita nje kvan ti fi ka ci je i tuma če nja ........................ 69 

Masov ni pokolj musli man skog sta nov niš tva 

u Pri boj skom sre zu 5-11. febru a ra 1943: 

beli na u srp skoj isto ri o gra fi ji ............................ 81 

„Uniš ta vaj te sve nji ho ve sim pa ti ze re i jata ke bez milo sti”: 

zlo či ni JVuO u Srbi ji 1943. ............................... 92 

Mikro slu čaj: zlo či ni JVuO u Više gra du 5-7. okto bra 1943. . 129 

Mikro slu čaj: pokolj u Koplja ru 25. decem bra 1943. ....... 136 

„Tre ba sva ta sela zapa li ti i pokla ti”: 

zlo či ni JVuO u Srbi ji 1944. .............................. 141 

Mikro slu čaj: blo ka da Kova čev ca 27. avgu sta 1944. ....... 172 

Mikro slu čaj: masa kr u Boš nja nu 2. okto bra 1944.. ....... 175 

II deo: Amnestije pripadnika JVuO 1944-1945. 184 

3

III deo: Odnos par ti za na 

pre ma zaro blje nim pri pad ni ci ma JVuO u Srbi ji 1944. 192 

Postup ci JVuO pre ma dezer te ri ma 1944. ................ 193 

Odnos par ti za na pre ma zaro blje nim 

pri pad ni ci ma JVuO 1943: neko li ko isto rij skih pri me ra. .... 200 

Pri me ri pre la za ka iz JVuO u NOVJ u prvoj polo vi ni 1944. .. 205 

Pri me ri pre la za ka iz JVuO u NOVJ 

od sre di ne 1944. do avgu stov ske amne sti je.............. 208 

Lesko vač ki okrug. .............................................. 208 

Kra gu je vač ki i Beo grad ski okrug ................................ 209 

Niš ki i Zaje čar ski okrug ......................................... 214 

Novo pa zar ski okrug ............................................ 218 

Bor be na Kopa o ni ku ............................................ 219 

Ibar ski basen ................................................... 224 

Pri me ri pre la za ka bora ca JVuO u redo ve NOVJ 

nakon avgu stov ske amne sti je 1944. .................... 230 

Lesko vač ki i Niš ki okrug ........................................ 230 

Zaje čar ski okrug. ............................................... 233 

Bit ka na Jelo voj gori ............................................ 237 

Oslo bo đe nje Valje va ............................................ 249 

Oslo bo đe nje Gor njeg Mila nov ca ................................. 259 

Oslo bo đe nje Aran đe lov ca ....................................... 265 

Pobu ne u Rip nju i Krnje vu ...................................... 273 

Kru še vač ki okrug. .............................................. 276 

Šabač ki okrug .................................................. 283 

IV deo: Odgov ornost za zlo či ne for ma ci ja pod kon tro lom 

kvi slin ške vla de u Srbi ji 1941-1944. 286 

Pro blem kvan ti fi ka ci je i per cep ci je ...................... 287 

„Kazni će se smr ću ko reči ma ili delom ispo lja va 

komu ni zam”: zlo či ni kvi slin ških for ma ci ja u Srbi ji ........ 293 

Mikro slu čaj: 

zlo či ni SDK nad sta nov niš tvom sela Lipe 1944.. .......... 313 

Mikro stu di ja: 

zlo či ni SDS nad sta nov niš tvom leskovačkog kraja 1944. .. 317 

Odnos par ti za na pre ma zaro blje nim pri pad ni ci ma SDS 

u bor ba ma za oslo bo đe nje Srbi je 1944................... 329 

Bor ba kod Kra vlja, 13. jun 1944.. ............................ 329 

4

Bor be za oslo bo đe nje Boljev ca, 12-14. avgust 1944. .......... 332 

Oslo bo đe nje Vla so tin ca, 29. sep tem bar 1944.. ................ 336 

Podu na vlje ................................................ 345 

Mačva .................................................... 347 

Ćupri ja. ................................................... 351 

Odnos pre ma pri pad ni ci ma SDS 

nakon oslo bo đe nja Beo gra da ............................... 352 

Kosov ska Mitro vi ca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .361 

Kvan ti fi ka ci ja stra da lih pri pad ni ka SDS 

nakon 12. sep tem bra 1944.............................. 361 

V deo: Gubi ci JVuO (iz Srbi je) i SUK u Bosni 

od jese ni 1944. do sre di ne 1945. 370 

Ulo ga JVuO i SUK u pro bo ju nemač kih sna ga 

kroz San džak i Bosnu.................................. 371 

Broj pri pad ni ka JVuO i SUK koji su odstu pi li u Bosnu ..... 377 

Mikro slu čaj: stre lja nje zaro blje nih pri pad ni ka JVuO 

u Popo vi ma 16. decem bra 1944. ........................ 390 

Poraz sna ga JVuO i SUK pri li kom napa da 

na Tuzlu kra jem decem bra 1944. ....................... 394 

Gubi ci jedi ni ca JVuO iz Srbi je u Bosni 

od počet ka janu a ra do počet ka apri la 1945. .............. 407 

Marš JVuO od Vuči ja ka do Vla ši ća 14-30. apri la 1945.. .... 420 

Pro boj JVuO kroz cen tral nu Bosnu maja 1945. ........... 433 

Mikro stu di ja: gubi ci sna ga JVuO 

na Zelen go ri i Sutje sci maja 1945. ...................... 441 

VI deo: Gubi ci crno gor skih čet ni ka u Bosni i Slo ve ni ji 1945. 472 

Broj čet ni ka pod koman dom Pavla Đuri ši ća 

kra jem 1944. i počet kom 1945. ......................... 473 

Gubi ci crno gor skih čet ni ka na Lijev če polju 

4-6. apri la 1945........................................ 485 

Stra da nje crno gor skih čet ni ka u Slo ve ni ji maja 1945. ..... 494 

VII deo: Stre lja nje pri pad ni ka SDK u Slo ve ni ji maja 1945. 504 

5

VIII deo: 

Aktiv no sti i gubi ci čet nič kih odmet ni ka u Srbi ji 1945-46. 514 

IX deo: Mito vi i broj ke: 

pri log kvan ti fi ka ci ji stra da lih u Srbi ji nakon oslo bo đe nja 546 

Pro ble mi kvan ti fi ka ci je................................. 547 

Lici ti ra nja bro jem stra da lih sta nov ni ka Srbi je 

nakon oslo bo đe nja 1944-1945. ......................... 556 

Kom pa ra ci ja bro ja stra da lih sta nov ni ka Srbi je 

pre i nakon oslo bo đe nja................................ 580 

Struk tu ra stra da lih u Srbi ji nakon oslo bo đe nja ........... 584 

IZVO RI I LITE RA TU RA 598 

I. ARHIV SKA GRA ĐA................................... 599 

II. INTER NET IZVO RI ................................... 599 

III. OBJA VLJE NI ARHIV SKI IZVO RI I DNEV NI CI............ 600 

IV. RAS PRA VE I ČLAN CI................................ 604 

V. STU DI JE, MONO GRA FI JE, 

ZBOR NI CI RADO VA I MEMO A RI ...................... 613 

geografski registar 627 

6

7

SKRAĆENICE 

AJ 

AS 

BIA 

ČA 

– Arhiv Jugoslavije 

– Arhiv Srbije 

– Bezbednosno-informativna agencija 

– Četnička arhiva 

DK – Državna komisija za utvrđivanje zločina 

okupatora i njihovih pomagača 

DKTG – Državna komisija za tajne grobnice 

JA – Jugoslovenska armija 

JNA – Jugoslovenska narodna armija 

JNP Zbor – Jugoslovenski narodni pokret Zbor 

JVuO – Jugoslovenska vojska u otadžbini 

KNOJ – Korpus narodne odbrane Jugoslavije 

KPJ – Komunistička partija Jugoslavije 

MNO – Mesni Narodnooslobodilački odbor 

NAW – National archive Washington 

(Nacionalni arhiv Vašington) 

NDH – Nezavisna Država Hrvatska 

NOB – Narodnooslobodilačka borba 

NOO – Narodnooslobodilački odbor 

NOP – Narodnooslobodilački pokret 

NOPOJ – Narodnooslobodilački pokret 

oslobođenja Jugoslavije 

NOR – Narodnooslobodilački rat 

NOVJ – Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije 

OS NDH – Oružane snage NDH 

OZN-a – Odeljenje za zaštitu naroda 

8

SDK 

SDO 

SDS 

SGS 

SKOJ 

SSNO 

SUBNOR 

SUK 

ZK 

VA 

VBA 

VKJ 

– Srpski dobrovoljački korpus 

– Srpski dobrovoljački odredi 

– Srpska državna straža 

– Srpska granična straža 

– Savez komunističke omladine Jugoslavije 

– Savezni sekretarijat za narodnu odbranu 

– Savez udruženja boraca Narodnooslobodilačkog 

rata 

– Srpski udarni korpus 

– Zemaljska komisija za utvrđivanje zločina 

okupatora i njihovih pomagača 

– Vojni arhiv 

– Vojnobezbednosna agencija 

– Vojska Kraljevine Jugoslavije 

9

10 

PREDGOVOR

REVO LU CI O NAR NO NASI LJE 

U NAROD NO O SLO BO DI LAČ KOM RATU 

Uvod 

Pozi vom na usta nak jugo sla ven skih naro da pro tiv faši stič ke oku pa cije, 

Komu ni stič ka par ti ja Jugo sla vi je 4. jula 1941. godi ne nedvo smi sle no 

pre la zi u fazu oru ža nog suko ba – kako s oku pa to ri ma, tako i s doma ćim 

kola bo ra ci o ni stič kim reži mi ma. U pozivu se eks pli cit no navo di: 

„RAD NI CI, SELJA CI, GRA ĐA NI, OMLA DI NO JUGO SLA VI JE! 

U boj! U boj pro tiv faši stič ke oku pa tor ske ban de koja teži da istre bi ne 

samo naj ve će bor ce naro da, već i Slo ve ne na Bal ka nu, koja teži da pod jarmi 

čitav svet, koja teži da zave de naj straš ni ju vla da vi nu nad naro di ma koju 

pam ti isto ri ja. U boj, jer je sad kuc nuo čas da zba ci mo oku pa tor ski fašistič 

ki jaram. U boj, jer to je naš dug pred sovjet skim naro dom koji se bori 

i za našu slo bo du. U boj, u posled nji boj za uniš te nje faši stič ke zara ze!“ 1 

Ne posto ji dvoj ba o suš tin ski nasil nom karak te ru Narod no o slo bo dilač 

kog rata (u dalj njem NOR), jer je NOR sva ka ko inte gral ni dio sve o buhvat 

nog voj nog poho da izme đu 1941. i 1945. godi ne. Nakon oku pa ci je 

Kra lje vi ne Jugo sla vi je, sna ge Oso vi ne su pomo ću doma ćih kola bo ra ci o nistič 

kih akte ra uspo sta vi le repre siv ne apa ra te čiji su glav ni cilje vi bili suzbija 

nje otpo ra novim vla sti ma i opskr blji va nje voj nog siste ma oku pa to ra – 

naj o či gled ni je u tzv. Neza vi snoj drža vi Hrvat skoj, a potom i na pod ruč ju 

uže Srbi je pod vla da vi nom Mila na Nedi ća i nje go vog repre siv nog policij 

skog siste ma. Poli tič ki je kon tekst Komu ni stič ku par ti ju sva ka ko pri silio 

na pokre ta nje oru ža nog otpo ra, kako zbog faši stič ke agre si je, uspo stavlja 

nja repre siv nih struk tu ra i poja ča no eks plo a tor skih soci o e ko nom skih 

odno sa, tako i iz opor tu ni te ta vla sti tog pre ži vlja va nja u okol no sti ma općeg 

pro go na komu ni stič kih akti vi sta i akti vist ki nja. No, nakon traj nih pro gona 

i fak tič ke zabra ne dje lo va nja Komu ni stič ke par ti je unu tar Kra lje vi ne 

Jugo sla vi je, Narod no o slo bo di lač ki pokret (u dalj njem NOP) je najkasnije 

sa prvim zasjedanjem Antifašističkog vijeća u Bihaću krajem 1942. godine 

1 Citat iz: Pro glas CK KP naro di ma Jugo sla vi je od 12. jula 1941. god., u: Voj no-isto rij ski insti tut 

Jugo slo ven ske armi je (ur.), Zbor nik doku me na ta i poda ta ka o Narod no-oslo bo di lač kom ratu 

jugo slo ven skih naro da, Beo grad 1947, str. 21. Nagla ša va nja pre u ze ta iz ori gi na la. 

11

za jugo sla ven ske komu ni ste tako đer pred sta vljao dugo oče ki va nu mogućnost 

pre u zi ma nja vla sti, što je sva ka ko dru gi bitan seg ment u kon ste laci 

ji oku pa ci je drža ve i oru ža nog otpo ra. Upliv doma ćih kola bo ra ci o ni sta 

neu pit no pred sta vlja ote ža va ju ći moment narod nom ustan ku u Jugo sla vi ji. 

Nai me, NOR nije bio samo rat pro tiv faši stič kog oku pa to ra već isto vre meno 

i bor ba pro tiv doma ćih izdaj ni ka i nji ma pod re đe nih voj nih for ma ci ja 

– na tlu ustaš ke para dr ža ve uglav nom voj no-poli cij ske sna ge Pave li će vog 

reži ma i domo bra ni, u Bosni i Her ce go vi ni sna žne čet nič ke jedi ni ce te 

raz ne, pod ustaš kom i nje mač kom kon tro lom orga ni zo va ne divi zi je, a na 

pod ruč ju Srbi je čet nič ka voj ska, poli cij sko-repre siv ni apa rat i oru ža ne snage 

Nedi će ve vla de. 

Među tim, hege mo nij ska stru ja savre me ne doma će histo ri o gra fi je 

Dru gog svjet skog rata jed no stra no nagla ša va nasi lje par ti zan skih sna ga, 

pre u ve li ča va žrtve rat nih pro tiv ni ka kako bi oprav da la revi zi o ni stič ku tezu 

o suš tin ski zlo či nač kom karak te ru Narod no o slo bo di lač ke bor be, reha bi liti 

ra ju ći kola bo ra ci o ni stič ke sna ge kao žrtve tobo žnjeg komu ni stič kog terora. 

2 Kao što je već nagla še no, namje ra ovo ga tek sta, kao i cije le stu di je 

„Kazna i zločin. Snage kolaboracije u Srbiji: odgovornost za ratne zločine 

(1941-1944) i vojni gubici (1944-1945)“ nipoš to nije da ospo ri činje ni cu 

o upo tre bi nasi lja par ti zan skih jedi ni ca tokom NOR-a, već kri tič ko pre i 

spi ti va nje voj nih okol no sti i ide o loš kog kon tek sta u koji ma su se nasi lje i 

zlo či ni dogo di li, kao i pita nja struk tu re žrta va – civi li, rat ni zaro blje ni ci, 

pri pad ni ci voj nih for ma ci ja, aktiv ni kola bo ra ci o ni sti te zlo sta vlja či i ubi ce 

civil nog sta nov niš tva. Budu ći da je nagla sak stu di je istra ži va nje zlo či na na 

pod ruč ju tzv. uže Srbi je, tj. bez Voj vo di ne, i istoč ne Bosne na čiji su se terito 

rij povla či le čet nič ke jedi ni ce, pri mar ni pred met ana li ze Mila na Radano 

vi ća su bor be izme đu par ti za na i srp skih kola bo ra ci o ni stič kih for ma ci ja 

na tom pro sto ru. Takav pri stup oprav dan je zbog neko li ko aspek ta. Obim 

pri mar nih doku me na ta, memo ar skih spi sa, dnev ni ka par ti zan ske i (u manjoj 

mje ri) čet nič ke pro ve ni jen ci je, kao i sekun dar ne lite ra tu re nemo gu će 

je sagle da ti za pro stor cije le oku pi ra ne Jugo sla vi je. U današ njoj Repu bli ci 

Srbi ji, što je dru gi argu ment koji oprav da va spo me nu tu pro stor nu kon centra 

ci ju, svje do či mo notor nim napo ri ma poli tič kih i inte lek tu al nih eli ta u 

2 Opšir ni je Kru no slav Sto ja ko vić, NOB u ralja ma histo rij skog revi zi o ni zma, u: Milan Rada no vić, 

Oslo bo đe nje. Beo grad, okto bar 1944., Beo grad 2014, str. 9-33. 

12

evi zi ji histo ri je i eks pli cit noj reha bi li ta ci ji čet nič kog pokre ta, a u naj no vi je 

vri je me i lika i dje la Mila na Nedi ća. U tom histo rij sko-revi zi o ni stič kom 

kon tek stu dva su doga đa ja pri vu kla veli ku pažnju u srp skoj jav no sti: izložba 

„U ime naro da. Repre si ja u Srbi ji 1944-1953.“ auto ra Srđa na Cvet kovi 

ća, kao i sud ska reha bi li ta ci ja Dra go lju ba Miha i lo vi ća od 8. maja 2015. 3 

Neku vrstu držav no-nauč nog pokri ća tim ten zi ja ma pred sta vlja „Državna 

komi si ja za taj ne grob ni ce ubi je nih posle 12. sep tem bra 1944.“ koja 

nasto ji pri ku pi ti podat ke o svim stra da lim oso ba ma na pod ruč ju avnoj ske 

Srbi je, pri čemu se sve popi sa ne oso be sma tra ju jed na ko nevi nim što u 

naj ma nju ruku pred sta vlja meto do loš ki pro ma šaj. Pisa ti kri tič ki o kontek 

stu nasi lja tokom NOR-a sva ka ko pod ra zu mi je va napuš ta nje takvog 

dekontekstualizirajućeg pri stu pa hege mo nij ske histo ri o graf ske stru je u 

biv šoj Jugo sla vi ji koja se oči ta va u pukom pre bro ja va nju žrta va, često uz 

pred znak naci o nal nog pori je kla pogi nu lih. 4 

Pri je nego što pre đe mo na ras pra vu o karak te ru nasi lja za vri je me 

Narod no o slo bo di lač kog rata neo p hod no se je prvo pri bli ži ti samom pojmu 

nasi lja u revo lu ci o nar nim okol no sti ma. Pita nje nasi lja se sva ka ko ne 

iscr plju je u općoj kon sta ta ci ji pri su stva nasil nih čino va pre ma ljud stvu, 

indu strij skim pogo ni ma, infra struk tu ri i tome slič nom. Zatim ćemo pokuša 

ti da ski ci ra mo ide o loš ku struk tu ru Narod no o slo bo di lač kog pokre ta i 

odnos par ti zan skih i čet nič kih jedi ni ca pre ma upo tre bi nasi lja kako bi se 

došlo do pri bli žnog zaključ ka o upo tre bi nasi lja u voj ne i poli tič ke svr he. 

3 Ana li zu izlo žbe nudi Milan Rada no vić, Kuća tero ra u Muze ju revo lu ci je, tekst je dostu pan na 

web-stra ni ci Peš ča ni ka http://pesca nik.net/kuca-tero ra-u-muze ju-revo lu ci je/; O sud skoj 

odlu ci u pred me tu Dra go lju ba Miha i lo vi ća vidi npr. Srđan Milo še vić, Dra ža Kamu fla ža – antiko 

mu ni stič ki totem, tekst je dostu pan na web-stra ni ci Peš ča ni ka http://pesca nik.net/dra zakamu 

fla za-anti ko mu ni stic ki-totem/. 

4 Za detalj nu kri ti ku meto do lo gi je popi sa vidi Milan Rada no vić, Kako su dže la ti posta li žrtve – 

Ana li za “regi stra žrta va” Držav ne komi si je za taj ne grob ni ce, obja vlje no na web-stra ni ci http:// 

www.fpi.rs/blog/kako-su-dze la ti-posta li-zrtve-1/. 

13

Nasi lje – krat ki pri log kri ti ci jed nog poj ma 

Pro sla vlje ni, no naža lost, na srp sko hr vat ski 5 nedovoljno prevođeni 

bri tan ski histo ri čar E.P. Thomp son u svo me član ku „Fol klo re, Anthro pology 

and Social History“ [Fol klor, antro po lo gi ja i soci jal na histo ri ja], objavlje 

nom kra jem sedam de se tih godi na dva de se tog vije ka, kao da izrav no 

govo ri o hege mo nij skoj stru ji post-jugo sla ven ske histo ri o gra fi je kada kaže: 

„Pod svje tlom strikt nog kvan ti ta tiv nog pri ka zi va nja se niti teror niti 

pro tu-teror mogu sagle da ti u svoj svo joj sig ni fi kant no sti jer se kvan ti te ti 

mora ju sagle da ti unu tar općeg kon tek sta, a to uklju ču je sim bo lič ki kontekst 

koji raz li či tim obli ci ma nasi lja dodje lju je raz li či te vri jed no sti.“ 6 

O kon tek stu revo lu ci o nar nog nasi lja u okvi ru NOP-a će biti rije či u 

slje de ćem dijelu ovog pred go vo ra, no pri je sve ga potreb no je poja sni ti neke 

poj mov ne impli ka ci je s koji ma se nemi nov no suo ča va mo kada raz miš ljamo 

o nasi lju i/ili revo lu ci o nar nom nasi lju. Na doma ćoj histo ri o graf skoj 

sce ni ta vrsta pro ble ma ti za ci je, naža lost, sko ro da ne posto ji, pa se poslje dice 

oči ta va ju upra vo u površ noj anti ko mu ni stič koj dema go gi ji naci o nal nog 

stra da nja – po mor bid noj raču ni ci što veći broj mrtvih to bolje za naci o 

nal nu mito ma ni ju. 

U među na rod noj nauč noj ras pra vi ne posto ji kon sen zus o tome šta 

sve nasi lje pod ra zu mi je va i kako da se pri stu pi nje go vom istra ži va nju. 

Nje mač ka soci o lo gi ja nasi lja („Sozi o lo gie der Gewalt“), na pri mjer, svoj 

pogled na nasi lje i istra ži vač ki hori zont pri mar no crpi iz pita nja o funk ci o 

nal no sti nasi lja (Šta? Kako?), koje pri tome defi ni še pri lič no suže no kao „s 

namje rom poči nje nu tje le snu povre du dru gih“. Dru gi auto ri istom predme 

tu pri stu pa ju iz inten ci o nal nog ugla, posta vlja ju ći pita nja koja su dominant 

no veza na za uzro ke nasi lja (Zaš to?). 7 Dakle, ras pon mogu ćih pri stu pa 

5 O naučnoj opravdanosti korištćenja naziva ’srpskohrvatski jezik‘ vidi Snježana Kordić, Jezik i 

nacionalizam, Zagreb 2010. 

6 Citi ra no po navo di ma u Cla u dio Pavo ne, A Civil War. A History of the Ita lian Resi stan ce, Lon don/ 

New York 2014, str. 497. S engle skog pre veo Kru no slav Sto ja ko vić. 

7 O bur noj ras pra vi unu tar dvi ju ško la na pri mje ru nje mač ke soci o loš ke sce ne vidi kao uvod Jörg 

Hütter mann, „Dic hte Beschre i bung“ oder Ursac hen for schung der Gewalt? Anmer kun gen zu einer 

fal schen Alter na ti ve im Lic hte der Pro ble ma tik funk ti o na ler Erklärungen („Gusto opi si va nje“ 

ili istra ži va nje uzro ka nasi lja? Napo me ne o pogreš noj alter na ti vi u svje tlu pro ble ma ti ke funkci 

o nal nih objaš nje nja), u: Jour nal für Kon flikt- und Gewalt for schung 2, 2000, sv. 1, str. 54-69. S 

nje mač kog pre veo K.S. Jedan od naj mar kant ni jih pred stav ni ka funk ci o nal ne ško le je sva ka ko 

Wol fgang Sofsky, Trak tat über die Gewalt (Trak tat o nasi lju), Frank furt/Main 1996. 

14

feno me nu nasi lja je pri lič no širok, i sva ka ko ne pod ra zu mi je va isklju či vo 

„tje le snu povre du dru gih“. U tom je smi slu neo p hod no nagla si ti da su i 

„insti tu ci je ljud ski pro iz vod i da naslje đu ju svo je cilje ve kroz ljud sko dje lova 

nje i ljud ske inten ci je. One su u onoj mje ri akte ri nasi lja u kojoj posto je 

lju di koji su stvo ri li uslo ve da to budu.“ 8 Ova opa ska je bit na za ana li zu 

uzroka nasi lja u NOR-u jer upu ću je pogled na sistem sku dimen zi ju - na 

unu traš nju struk tu ru držav no-poli cij skog apa ra ta Nedi će ve Srbi je koji je 

po pri ro di i upo tre bi moći bio isklju či vo akter nasi lja zarad uspo sta vlja nja 

„reda i mira“ u oku pi ra noj drža vi. Slu že ći se argu men ta ci jom Dar ka Suvina 

u član ku „Ter mi ni moći danas: poli tič ko-epi ste mo loš ki esej“, može mo 

zaklju či ti da „je moć u kla snim druš tvi ma povi je sno uvi jek bila asi me tričan 

odnos usre do to čen a) na pri sva ja nje sred sta va za pro iz vod nju [...] i b) 

na odr ža nje i uve ća nje moći, npr. guše njem otpo ra pod jarm lje nog naroda 

i svo jih supar ni ka ili stra teš kim pozi ci o ni ra njem za buduć nost [...].“ 9 

Recent ni kon fi den ti Mila na Nedi ća ipak tvr de da je nje go va vlast bila 

legal na i da je, u okvi ru svo jih ovla sti i s obzi rom na opšte poli tič ke pri li ke, 

bio savje stan držav nik. Kao i u slu ča ju Dra go lju ba Miha i lo vi ća, i ovom se 

pri li kom nasto ji bana li zi ra ti fak tič ka kola bo ra ci ja sa oku pa tor skim režimom 

što pred sta vlja kla sič ni oblik desni čar ske revi zi je Dru gog svjet skog 

rata, kako u biv šoj Jugo sla vi ji tako i u dru gim evropskim drža va ma. Clau 

dio Pavo ne, na pri mje ru Ita li je, jasno poka zu je revi zi o ni stič ki nara tiv o 

kola bo ra ci o ni sti ma kao vjer nim slu ga ma drža ve pa zaklju ču je: „Kon zer vativ 

ci i neo-faši sti argu men ti ra ju da su Mus so li ni i osta le pri sta še faši stič ke 

Soci jal ne repu bli ke Ita li je (RSI) […] oba vlja li patri ot sku dužnost [...]. 10 

8 Kao uvod Rap hael van Riel, Gedan ken zum Gewalt be griff (Raz miš lja nja o poj mu nasi lja), u: 

Universität Ham burg – Rese arch Unit of Wars, Arma ment and Deve lop ment. Arbe it spa pi er Nr. 

5 (Uni ver zi tet u Ham bur gu – Istra ži vač ka jedi ni ca Rato vi, nao ru ža nje i raz voj. Rad ni papir br. 

5), 2005, str. 53-54. S nje mač kog pre veo K.S. Tekst je obja vljen na web stra ni ci: https://www. 

wiso.uni-ham burg.de/file ad min/sowi/akuf/Text_2010/Gewalt-Riel-2005.pdf. Zad nji pri stup 

20.10.2015. 

9 Citat po Dar ko Suvin, Ter mi ni moći danas: poli tič ko-epi ste mo loš ki esej, u: Knji žev na repu bli ka, 

god.5, 2007, br.5-6, str. 8. 

10 Citat po Pavo ne, A Civil War, str. xvii. O žrtva ma Nedi će vog repre siv nog apa ra ta vidi četvr to 

pogla vlje „Odgo vor nost za zlo či ne for ma ci ja pod kon tro lom kvi slin ške vla de u Srbi ji 1941-1944.“ 

u ovoj knji zi. Pored toga vidi Milo van Pisa ri, Stra da nje Roma u Srbi ji za vre me Holo ka u sta, Beograd 

2014; Rena Rädle/Milo van Pisa ri (ur.), Mesta stra da nja i anti fa ši stič ke bor be u Beo gra du 

1941-44. Pri ruč nik za čita nje gra da, Beo grad 2013. 

15

Dru gi aspekt nasi lja se doti če moral no-etič kog pro ble ma, nai me u kojim 

se situ a ci ja ma nasi lje – pro tiv ljud stva, držav nih insti tu ci ja, držav ne 

infra struk tu re itd. – može sma tra ti nužnim i oprav da nim. Unu tar NOP-a 

se to pita nje posta vi lo za domi nant no, iako ne isklju či vo, komu ni stič ki 

usmje re ni pokret, a unu tar mark si zma posto ji sva ka ko plod na ras pra va o 

upo tre bi nasi lja na što upo zo ra va Isa ac Deutscher, jedan od komen ta to ra 

Okto bar ske revo lu ci je i rije či ti pro tiv nik sta lji ni stič kog tipa vla da vi ne: 

„Kao mark si sti smo uvi jek zago va ra li dik ta tu ru pro le ta ri ja ta i potre bu, 

da se kapi ta li zam svrg ne silom. Uvi jek smo nasto ja li da osvi je sti mo svjetsku 

rad nič ku kla su da bude spremna za bit ku pro tiv svo jih ugnje ta va ča, 

pa makar i u okvi ru gra đan skog rata. […] No tu posto ji dija lek tič ka kontra 

dik tor nost: posli je sve ga – šta je, zapra vo, bila ide ja mark si zma? Bila je 

ide ja o bes kla snom druš tvu u kojem čovjek više nije izra bljen i domi ni ran 

od stra ne čovje ka, dakle druš tvo bez drža ve.“ 11 

Prin ci pi jel no slič nu argu men ta ci ju je izno sio i Lenjin u dobro poznatom 

tek stu o odno su drža ve i revo lu ci je, tek stu koji je mno gim lje vi ča ri ma 

slu žio kao pod lo ga za oprav da va nje nasi lja u korist revo lu ci o nar nog preo 

kre ta: 

„Ona [buržoaska drža va, K.S.] ne može biti sme nje na drža vom prole 

ter skom (dik ta tu rom pro le ta ri ja ta) putem ‘odu mi ra nja’, nego samo, po 

pra vi lu, nasil nom revo lu ci jom.“ 12 

Izne se na tvrd nja o nemo guć no sti smje nji va nja gra đan ske drža ve na 

nena si lan način uka zu je na činje ni cu o asi me trič nom odno su moći, dakle 

sami ter mi ni sna ga, sila, moć i nasi lje su „tele o loš ki vek to ri, nai me cilju 

usmje re ni odno si (bez obzi ra na posred ni ke) izme đu dva fizič ka ili kolektiv 

na ljud ska agen sa“. 13 Uko li ko sli je di mo nave de nu opa sku, u slu ča ju 

raz bi je ne i oku pi ra ne Kra lje vi ne Jugo sla vi je suo ča va mo se sa dija me tral no 

suprot sta vlje nim cilje vi ma novih držav nih vla sto dr ža ca s jed ne i usta ničkog 

naro da s dru ge stra ne. Činje ni ca suprot sta vlje nih cilje va sama po sebi 

još ne oprav da va upo tre bu nasi lja, barem ne iz moral no-etič kog pogle da. 

Dakle, pod kojim je okol no sti ma nasi lje oprav da no sred stvo naro da kako 

bi se rije ši lo ugnje ta va ča i struk tur ne repre si je? Odgo vor leži u samom 

pita nju – u svim onim okol no sti ma u koji ma je vlast agens ugnje ta va 

16 

11 Citi ra no iz Isa ac Deutscher, Mar xism, Wars and Revo lu tion. Essays from Four Deca des, Lon don/ 

New York 1984, str. 256. 

12 V.I. Lenjin, Drža va i revo lu ci ja. Uče nje mark si zma o drža vi i zada ci pro le ta ri ja ta u revo lu ci ji, u: 

Lenjin, Iza bra na dela u 16 tomo va, tom 11, Beo grad 1960, str. 195. 

13 Suvin, Ter mi ni moći danas, str. 7.

nja i repre si je. To oprav da nje, među tim, nije mark si stič ka dema go gi ja i 

prav da nje kla snog suko ba, već dio libe ral ne tra di ci je i pra va na gra đan sku 

nepo sluš nost pa i „Pre am bu la Usta vu SAD-a i čla nak 35 Dekla ra ci je o pravi 

ma čovje ka i gra đa ni na iz 1793. jasno su obja vi li […] da ’[K]a da vla da 

povre đu je pra va naro da, pobu na je naj sve ti je pra vo i naj nu žni ja dužnost za 

narod i za sva ki dio naro da.‘“ 14 Kako isku stvo NOP-a poka zu je, vla da ju će 

struk tu re moći u takvim okol no sti ma pro gla ša va ju sve ono nasi ljem što 

žele zabra ni ti, a kori ste se svim ras po lo ži vim sred stvi ma kako bi narod nu 

pobu nu one mo gu ći li i svrg nu li. Tako je Nedi će va vla da aktiv no pot po maga 

la oku pa to ru u repre si ji doma ćeg sta nov niš tva i pri pad ni ka NOP-a, što 

na osno vu broj nih doku me na ta potvr đu je Milan Rada no vić u pogla vlju 

posve će nom Nedi će voj vla di: 

„Osnov na delat nost ovih sna ga [voj no-poli cij skih sna ga pod komandom 

vla de Mila na Nedi ća, K.S.] pod ra zu me va la je bor bu pro tiv oslo bo dilač 

kog pokre ta, u inte re su, a često u sadej stvu sa oku pa to rom. Kola bo ra ci ja 

je zlo čin sam po sebi, budu ći da posle di ce kola bo ra ci je pod ra zu me va ju ne 

samo ljud ske gubit ke pri pad ni ka oslo bo di lač kog pokre ta u bor ba ma koje 

u sagla sno sti ili po nalo gu oku pa to ra spro vo de kvi slin ške voj no-poli cij ske 

struk tu re, već prven stve no zbog toga što su sna ge pod kon tro lom kvi slinške 

vla de voj nom kola bo ra ci jom omo gu ća va le oku pa to ru da se što duže 

zadr ži na oku pi ra noj teri to ri ji, što je sva ko dnev no pod ra zu me va lo nove 

žrtve među civi li ma i pri pad ni ci ma oslo bo di lač kog pokre ta, odvo đe nje 

u logo re i na pri nud ni rad, pljač ku naci o nal nih resur sa, raza ra nje infrastruk 

tu re, pri vre de, držav ne imo vi ne i imo vi ne gra đa na, odno sno glad kao 

posle di cu pljač ke i nedo stat ka hra ne.“ 15 

Narod no o slo bo di lač ka bor ba je, dakle, iz moral no-etič kog pogle da 

ite ka ko bila oprav da na bor ba naro da pro tiv oku pa tor skih i kola bo ra ci o nistič 

kih sna ga koje su sistem skim tero rom i eks plo a ta ci jom krši li osnov na 

ljud ska pra va doma ćeg sta nov niš tva i poli tič kih opo ne na ta. Slič no glav noj 

juna ki nji Iva ni u Brechtovom dram skom koma du „Sve ta Iva na od kla o nica“, 

nakon što su svi poku ša ji mir nog rje ša va nja suko ba izme đu rad ni ka 

i vla sni ka kla o ni ca pro pa li, i orga ni za to ri/uče sni ci NOP-a su imperativno 

zaklju či li: „Samo nasi lje poma že, gdje nasi lje vla da, i / Samo lju di poma žu, 

gdje lju di žive.“ 16 

14 Isto, str. 20. 

15 Vidi navo de auto ra Mila na Rada no vi ća na str. 288. 

16 Ber tolt Brecht, Hei li ge Johan na der Schlachthöfe [Sve ta Iva na od kla o ni ca], u: Sämtliche Stücke 

in einem Band [Svi koma di u jed nom tomu], Frank furt/Main 1989-1997, str. 315. Pri je vod pre u- 

zet iz Suvin, Ter mi ni moći danas, str. 20. 

17

O karak te ru Narod no o slo bo di lač ke bor be 

Histo ri ja NOB-a za vri je me Soci ja li stič ke fede ra tiv ne repu bli ke Jugosla 

vi je je uglav nom bila nara tiv tele o loš kog uspo na narod nog ustan ka pod 

vod stvom Komu ni stič ke par ti je pro tiv oku pa to ri skih i kola bor ta ci o ni stičkih 

sila. Pro sto ra za pogled na žrtve sko ro pa nije bilo, niti na vla sti te niti 

na žrtve rat nih pro tiv ni ka. Štaviše, kako to Milan Rada no vić utvr đu je na 

neko li ko pri mje ra, vla sti te žrtve su se uma nji va le kako bi se izbje gao uti sak 

voj nog neu spje ha. Slič nu opa sku na ita li jan skom pri mje ru izno si i Cla u dio 

Pavo ne govo re ći o pokre tu otpo ra u Ita li ji: 

„Smrt, nane se na dru gi ma kroz napa de, dio je faši stič ke kul tu re [...] 

koja dovo di čak do toga da faši sti uve li ča va ju i broj vla sti tih žrta va. [...] 

dok u par ti zan skim bil te ni ma broj ubi je nih nepri ja te lja nepre sta no raste, 

ali nika da i onaj vla sti tih mrtvih.“ 17 

Detalj na ana li za izvo ra srp skih kola bo ra ci o ni sta i raznih upu ta Dra že 

Miha i lo vi ća čet nič kim koman dan ti ma potvr đu je nji ho vu bli skost s fašistič 

kom kul tu rom nasi lja, nai me istr je blji va nje komu ni sta i svih onih simpa 

ti ze ra NOP-a koji su se suprot sta vlja li oku pa ci ji pred sta vlja lo je glav ni 

voj no-poli tič ki motiv srp ske kola bo ra ci je. U zai sta zapa nju ju će veli kom 

bro ju histo rij skih doku me na ta se tra ži „konač ni obra čun“ s komu ni zmom, 

ne bira ju ći sred stva i ne mare ći za žrtve koje ta vrsta faši stič ke mili tant nosti 

nemi nov no pod ra zu mi je va. 18 Počet kom 1943. godi ne Dra ža Miha i lović 

upu ću je svo jim pod re đe nim koman dan ti ma diljem Srbi je nare đe nje o 

„čiš će nju“ teri to ri je od komu ni sta: 

„I pored svih nevo lja naro či to pod vla čim da je komu ni stič ka opa snost 

uvek jed na od naj ve ćih. Te zlo tvo re i krv ni ke našeg naro da uniš ta vaj te bez 

milo sti. […] Svi koman dan ti su mi odgo vor ni za svo je reo ne da su čisti od 

svih man gu pa i pro bi sve ta koje vode stran ci Tito i Moša Pija de.“ 19 

17 Pavo ne, Civil War, str. 514-515. S engle skog pre veo K.S. Do slič nog zaključ ka dola zi i nje mački 

histo ri čar Sven Reic hardt, Faschi stische Kampfbünde. Gewalt und Geme in schaft im ita li e- 

nischen Squ dri smus und in der deutschen SA [Fašistički bor be ni save zi. Nasi lje i zajed ni ca u 

ita li jan skom skva dri zmu i nje mač kom SA], Köln/Wei mar/Wien 2002. 

18 Opširnije o složenosti fašističke ideologije Robert O. Paxton, The Anatomy of Fascism, New York 

2004; Stanley G. Payne, A History of Fascism, 1914-1945, Wisconsin 1995; Alfred Sohn-Rethel, 

Economy and Class Structure of German Fascism, London 1978. 

19 Citat po navo di ma auto ra Mila na Rada no vi ća, str. 93. 

18

U novem bru mje se cu iste godi ne Miha i lo vić upu ću je čet nič kom 

koman dan tu Rasin skog kor pu sa Dra gu ti nu Kese ro vi ću slje de će nare đe nje: 

„Pro du ži te rad na defi ni tiv nom čiš će nju komu ni sta. Oni ne sme ju 

posto ja ti u Srbi ji. Kraj nje je vre me da sa tim gado vi ma raš či sti mo. Uniš tavaj 

te sve nji ho ve sim pa ti ze re i jata ke bez milo sti.“ 20 

Da ove nared be Dra že Miha i lo vi ća nisu osta le tek mrtvo slo vo na 

papi ru te da su čet ni ci tokom 1943. godi ne pokre nu li krva vi teror nad 

sta nov niš tvom potvr đu je izvor Nedi će vog Mini star stva unu traš njih poslova 

iz apri la 1943. godi ne u kojem su zabi lje že ni čet nič ki zlo či ni u oko li ni 

Čač ka: 

„Ile gal ni odre di poruč ni ka Vla ste Anto ni je vi ća, Dače Simo vi ća, Miluti 

na Jan ko vi ća, poruč ni ka Vasi ća i kape ta na Rako vi ća nemi lo srd no ubi ja ju 

sve one koji su makar i jedan dan bili i sara đi va li sa par ti za ni ma. Neki od 

ovih odre da vode tako bez um nu akci ju da se nji ho va delat nost može ravna 

ti sa radom obič nih odmet ni ka.“ 21 

Pored kolek tiv nog ubi ja nja komu ni sta i sim pa ti ze ra Narod no o slo bodi 

lač kog pokre ta po Srbi ji, čet ni ci su se kori sti li i tak ti ke zastra ši va nja po 

uzo ru naci sta i dru gih faši stič kih orga ni za ci ja širom Evro pe. Iste 1943. 

godi ne, nakon poko lja čita vih poro di ca u selu Rav na Reka pri pad ni ci 

Rava nič ke bri ga de su gla ve dvo ji ce zakla nih, Krste Živ ko vi ća i Sta ne Ristića, 

nabi li na kolač te ih izlo ži li „ispred zgra de direk ci je u Senj skom Rud niku“ 

kako bi „upo zo ri li“ osta le mješ ta ne da obu sta ve pomoć par ti za ni ma. 22 

Dodat na dimen zi ja nasi lja se odno si la na jav no poni ža va nje uhap še ni ka, a 

naro či to žena bli skim pokre tu anti fa ši stič kog otpo ra. U sep tem bru 1943. 

godi ne je čet nik Vla di mir Ban ko vić 50-godiš nju Vido sa vu Pau nić, majku 

dvo ji ce par ti za na iz bli zi ne Sme de rev ske Palan ke, jav no poni zio kako 

navo di nje zin muž: 

„Video sam kada je svu kao moju ženu koja je bila pot pu no naga i istu 

je nemi lo srd no tukao. Posle ovo ga ona ko golu vodao je po selu više nego 

tri četvr ti sata.“ 23 

20 Isto, str. 117. 

21 Isto, str. 98. 

22 Isto, str. 99. 

23 Isto, str. 110. 

19

Pove že mo li nave de ne nači ne odma zde i citi ra nu matri cu čet niš tva 

koja nala že pot pu nu dehu ma ni za ci ju voj nog pro tiv ni ka, ponov no se ukazu 

ju slič no sti sa faši stič kim postup ci ma koji, uzgred rečeno, svoje korijene 

vuku iz historijski poznate kolonijalističke prakse istrijebljivanja i ugnjetavanja 

domicilnog stanovništva. 24 Kom pa ra tiv na istra ži va nja faši stič kih 

pokre ta uka zu ju naro či to na ele men te pot pu ne dehu ma ni za ci je pro tiv ni ka 

i poku ša ja poni že nja, da li kroz jav no izla ga nje mrtvih tije la ubi je nih par tiza 

na ili kroz sek su a li za ci ju nasi lja kao u slu ča ju Vido sa ve Pau nić. 

Radi kal na anti ko mu ni stič ka usmje re nost Miha i lo vi će vih čet ni ka je taj 

pokret već pot kraj 1941. pri bli ži la oku pa tor skim i kola bo ra ci o ni stič kim 

struk tu ra ma pa je, una toč raznim poku ša ji ma recent ne revi zi je, histo rij ski 

zapra vo neo spo ri va činje ni ca da se radi o pokre tu kola bo ra ci je. Iz bez broj 

doku me na ta koji pokri va ju ova kav zaklju čak izdvo jit ćemo ovom pri likom 

samo dva izvo ra koja jasno uka zu ju na ide o lo gi ju i stra te gi ju čet ni ka. 

Kra jem decem bra 1942. čet nič ki poruč nik Pre drag Rako vić u izvješ ta ju 

Dra go lju bu Miha i lo vi ću objaš nja va svo ju tak ti ku u pro te klih sko ro dvana 

est mje se ci: 

„Uglav nom, to veče sam […] dogo vo rio da osta nem na tere nu sa svojim 

odre dom radi čiš će nja tere na od komu ni sta, što mi je ustva ri i bio 

zada tak kad sam pošao na svoj teren sa Rav ne Gore […]. Uniš te nje komuni 

sta bilo je potreb no i meni i Nem ci ma i ljo ti ćev ci ma, te smo se u ovom 

poslu slo ži li i posta li ‘save zni ci’.“ 25 

Kra jem maja 1943. godi ne Miha i lo vić svo jim koman dan ti ma šalje 

slje de ću upu tu: 

„Zada tak lete ćih bri ga da je da defi ni tiv no oči ste svoj teren od komu nista 

i nji ho vih sim pa ti ze ra, kao i dru gih razor nih ele me na ta po našu orga niza 

ci ju uko li ko to do sad nije ura đe no. Izbe ga va ti suko be sa oku pa to rom.“ 26 

Nakon de fac to sud ske reha bi li ta ci je Dra že Miha i lo vi ća i čet nič kog 

pokre ta, u naj no vi je vri je me se nasto ji spro ve sti i reha bi li ta ci ja Mila na 

Nedi ća, tako đer uz neo sno va nu i pro iz volj nu tvrd nju da je riječ o nevi nom 

24 Mihran Dabag/Horst Gründer/Uwe-K. Ketelsen (Hrsg.), Kolonialismus: Kolonialdiskurs und 

Genozid [Kolonijalizam. Kolonijalni diskurs i genocid], Paderborn 2004; Robin Blackburn, The 

Making of New World Slavery: From the Baroque to the Modern, 1492-1800, London/New York 

2010; Isti, The Overthrow of Colonial Slavery: 1776-1848, London/New York 2011. 

25 Citat po navodima autora Milana Radanovića, str. 61. 

26 Isto, str. 102. 

20

poli ti ča ru. Pored odgo vor no sti za spr o vo đe nje rasnih zako na na teri to ri ji 

Srbi je, pred sjed nik kvi slin ške vla de Srbi je jav no je pozi vao na lin čo va nje i 

izda ju pri pad ni ka Narod no o slo bo di lač kog pokre ta: 

„Satri te ih, to izdaj nič ko seme satri te da bi naš narod živeo, satri te ih i 

ubi jaj te, tre bi te taj kukolj iz srp ske narod ne nji ve, vaša ruka će se pozla ti ti, 

ime ove ko ve či ti, uta ma njuj te ih, pri ja vljuj te ih vla sti ma i tra ži te pomoć. 

Crve nu neman tre bi će mo bez pre da ha, bez milo sti do pot pu nog istre bljenja“ 

27 

Narod no o slo bo di lač ki pokret se, dakle, odvi jao u okol no sti ma u kojima 

držav na vlast, nje mač ki oku pa tor i raz ne kola bo ra ci o ni stič ke for ma ci je 

eks pli cit no pori ču pra vo fizič ke egzi sten ci je nje go vih pri pad ni ka i sim pa tize 

ra. Orga ni za to ri NOP-a su sto ga bili pri nu đe ni da raz ra de u pot pu no sti 

neo vi sne struk tu re dje lo va nja u ile ga li, da najširim dijelovima stanovništva 

ponu de per spek ti vu i poli tič ku plat for mu koja se suš tin ski raz li ku je od 

dota daš njeg poret ka te da uka žu na nemi nov nost oru ža nog suko ba sa svim 

struk tu ra ma koje podr ža va ju oku pa ci ju drža ve. U tom okvi ru Narod no o 

slo bo di lač ki pokret stva ra svoj vla sti ti lega li tet koji je u potpunosti odbacivao 

sve vrste od strane okupatora i kolaboracionista kodificiranog i brutalno 

sprovedenog nasilja. U ime novog lega li te ta pokret je vodio tro stra ni 

rat – patri ot ski rat pro tiv oku pa to ra, gra đan ski rat pro tiv doma ćih kola bora 

ci o ni sta te napo kon i kla sni rat pro tiv dota daš njeg druš tve no-eko nomskog 

poret ka Kra lje vi ne Jugo sla vi je. 28 To je ujed no zna či lo da je Komuni 

stič ka par ti ja Jugo sla vi je teme lji to pro mi je ni la vla sti ti stav o samom 

posto ja nju mul ti na ci o nal ne Jugo sla vi je kao držav ne cje li ne, što nipoš to 

nije bilo nespor no u inter noj ras pra vi o naci o nal nom pita nju. 29 No, poziv 

na zajed nič ku bor bu svih jugo sla ven skih naro da pro tiv akte ra oku pa ci je i 

kola bo ra ci je, zajed no s obe ća njem spro vo đe nja dosljed nog soci o e ko nomskog 

pre o kre ta su NOP-u kao jedi nom pokre tu na tlu Jugo sla vi je pru žili 

pred nost akti vi za ci je svih naro da i narod no sti. Dru ga, u svom zna ča ju 

27 Tatja na Tagi rov, Reha bi li ta ci ja faši zma, tekst je dostu pan na web stra ni ci http://www.por tal novo 

sti.com /reha bi li ta ci ja-fasi zma. Zad nji pri stup 26.10.2015. 

28 Nara tiv o tri rata uveo je već neko li ko puta citi ra ni ita li jan ski histo ri čar Cla u dio Pavo ne. Na primje 

ru ita li jan skog pokre ta otpo ra iscrp no i ubje dlji vo argu men ti ra u korist takvog nara ti va, a za 

Jugo sla vi ju je tvr dim pože ljan sli čan pri stup. Vidi za detalj nu argu men ta ci ju Pavo ne, Civil War, 

str. 205-493. 

29 Vidi Gor da na Vlaj čić, Revo lu ci ja i naci je. Evo lu ci ja sta vo va vod stva KPJ i Komin ter ne 1919-1929. 

godi ne, Zagreb 1978. 

21

često pot ci je nje na karak te ri sti ka NOP-a je masov no učeš će žena putem 

Anti fa ši stič kog fron ta žena. Žene su pre u zi ma le znat ne ulo ge u NOP-u i 

NOR-u kao poli tič ke akti vist ki nje, kao medi cin sko oso blje u par ti zan skim 

bol ni ca ma, ali i kao rat ni ce u par ti zan skim jedi ni ca ma. Pri vlač nost NOP-a 

jugo sla ven skim žena ma sva ka ko je i rezul tat rod ne rav no prav no sti koju su 

poli tič ki zastu pa li pred stav ni ci NOP-a i KPJ, iako su se na tere nu i par tizan 

skoj sva ko dnev ici žene ite ka ko suo ča va le s pred ra su di ma. 30 

Patri ot ski je rat for mal no zapo čeo s citi ra nim pozi vom na usta nak od 

4. jula 1941. nakon čega su se ubr zo for mi ra le prve par ti zan ske jedi ni ce 

pod vod stvom Komu ni stič ke par ti je Jugo sla vi je, a u samom počet ku pa 

do kra ja godi ne su na tlu uže Srbi je i Miha i lo vi će vi čet ni ci uče stvo va li u 

bor ba ma pro tiv oku pa to ra. 31 Glav na karak te ri sti ka patri ot skog rata je bio 

otpor svim stra nim voj nim for ma ci ja ma na tlu Jugo sla vi je – naro či to, zbog 

voj nič ke broj no sti i rat ne opre me, voj nim apa ra ti ma naci stič ke Nje mač ke 

i faši stič ke Ita li je, no zatim i nji ho vim save zni ci ma. Budu ći da se oku pator, 

iako u raz li či toj broj no sti, nala zio u svim dje lo vi ma zemlje, patri ot ski 

rat je bio karak te ri sti čan za cije lu teri to ri ju Jugo sla vi je. Gra đan ski je rat, 

među tim, po svom inten zi te tu jako vari rao. Naj in ten ziv ni ji je bio sva ka ko 

na pod ruč ju Bosne i Her ce go vi ne i Hrvat ske, teritorijama na koji ma je 

uspo sta vljen držav no legi ti mi sa ni teror faši stič ke „Neza vi sne drža ve Hrvatske“ 

pod vod stvom Ante Pave li ća. No, kako detalj no rekon stru i še Milan 

Rada no vić i na tlu Srbi je je, kao poslje di ca sve otvo re ni je i aktiv ni je kolabo 

ra ci je Miha i lo vi će vih čet ni ka s nje mač kim oku pa to ri ma i Nedi će vom 

vla dom, inten zi tet gra đan skog rata od 1943. pa sve do oslo bo đe nja 1945. 

godi ne naglo nara stao. Pored toga su čet ni ci voj no dje lo va li i na pod ruč ju 

Bosne i Her ce go vi ne i Hrvat ske što je tako đer inten zi vi ra lo gra đan ski rat 

na tim pro sto ri ma. Dimen zi ja kla snog rata na tlu Jugo sla vi je pro iz la zi iz 

ide o loš ke suš ti ne NOP-a, nai me nije prven stve no ili isklju či vo odre đen 

suko bom jed ne soci jal ne kla se pro tiv dru ge, iako je nad moć ni broj uče 

30 Detalj ni je Jele na Bati nić, Women and Yugo slav Par ti sans. A History of World War II Resi stance, 

New York/Cam brid ge 2015; Bar ba ra Jan car-Web ster, Women and Revo lu tion in Yugo sla via 

1941-1945, Den ver 1990; 

31 Zva nič ni datu mi ustan ka naro da Jugo sla vi je su bili: 4. jul 1941. u Srbi ji; 13. jul u Crnoj Gori; 22. jul 

1941. u Slo ve ni ji; 27. jul 1941. u Hrvat skoj; 27. jul 1941. u Bosni i Her ce go vi ni; 11. okto bar 1941. 

u Make do ni ji. O kon tro ver zi oko ustan ka u Hrvat skoj vidi čla nak Josi pa Jagi ća, Tko je ustao 27. 

jula 1941. i pro tiv koga?, obja vlje nom na por ta lu Bil ten. Regi o nal ni por tal http://www.bil ten. 

org /?p=1863. Zad nji pri stup 27.10.2015. 

22

sni ka NOP-a, kao uosta lom i veći na sta nov niš tva Kra lje vi ne Jugo sla vi je, 

soci o e ko nom ski pri pa dao seljaštvu. Kla sni rat je pred sta vljao per spek ti vu 

soci jal ne revo lu ci je u kojoj su uče stvo va li pri pad ni ci svih soci jal nih kla sa, 

od pri lič no malo broj ne jugo sla ven ske gra đan ske kla se do rad nič ke kla se 

u koju može mo svr sta ti malo broj ni indu strij ski pro le ta ri jat i, kao što je 

već reče no, mno go broj nu agrar nu popu la ci ju. U korist ostva re nja soci jalne 

revo lu ci je jugo sla ven ski kla sni rat je popri mio oblik širo kog narod nog 

fron ta unu tar koje ga su poste pe no izgra đe ni teme lji budu će drža ve – osnova 

ne su samo u prav ne usta no ve na oslo bo đe noj teri to ri ji, pokre nut je cije li 

obra zov ni i medi cin ski apa rat, orga ni zo va na je kon tra kul tur na pro iz vod nja 

zarad uspo sta vlja nja svje to na zor ske hege mo ni je te su izra đe ni prvi nacr ti 

budu ćeg držav nog siste ma. U nared bi o izbo ri ma Narod no o slo bo di lač kih 

odbo ra od 2. sep tem bra 1942., dakle novo u spo sta vlje nim samo u prav nim 

jedi ni ca ma oslo bo đe nih teri to ri ja, nji hov karak ter i smi sao se obra zla žu 

kao nemi nov ni ishod dota daš nje bor be: 

„[...] Narod no-oslo bo di lač ki odbo ri jesu orga ni demo krat ske, istin ski 

narod ne vla sti, nasta li pri rod nim putem u toku Narod no-oslo bo di lač ke 

bor be naro da Jugo sla vi je. NOO nije su i ne smi ju biti orga ni poje di nih 

poli tič kih stra na ka i orga ni za ci ja. Oni se bira ju demo krat skim putem. U 

njih tre ba da uđu, bez obzi ra na svo je poli tič ko uvje re nje, vje ru i narodnost, 

česti ti rodo lju bi koji su pri mje rom i na dje lu poka za li da su dobri 

sino vi svo ga naro da, da nikad neće izda ti otadž bi nu u ovom sve tom otadžbin 

skom ratu, da su nepo ko le blji vi u bor bi pro tiv faši stič kog oku pa to ra i 

nje go vih doma ćih slu gu. [...] Narod no-oslo bo di lač ki odbo ri pret sta vlja ju 

na taj način i kli cu budu će narod ne vla sti čije će konač ne i traj ne obli ke 

odre di ti oslo bo đe ni narod posli je istje ri va nja faši stič kih oku pa to ra iz naše 

zemlje i uniš te nja nji ho vih doma ćih slu gu.“ 32 

Slič nu argu men ta ci ju nala zi mo i u jed nom od cen tral nih doku me na ta 

NOP-a, u Rezo lu ci ji o osni va nju Anti fa ši stič kog vije ća Narod nog oslo bođe 

nja Jugo sla vi je od 27. sep tem bra 1942. godi ne: 

„Vije će će se tru di ti da raz vi je i učvr sti Narod no-oslo bo di lač ke Odbore 

i pomog ne sve osta le masov ne anti fa ši stič ke orga ni za ci je, da obez bje 

32 Citi ra no po navo di ma u doku men tu br. 112 pod nazi vom „Nared ba Vrhov nog koman dan ta NOP 

i DV Jugo sla vi je dru ga Tita od 2. sep tem bra 1942. god. o izbo ru, struk tu ri i zada ci ma Narod no o- 

slo bo di lač kih odbo ra“, u: Bihać ka repu bli ka. Dru ga knji ga: Zbor nik doku me na ta, Beo grad 1965, 

str. 197. 

23

di što uži kon takt izme đu naro da i Narod no Oslo bo di lač kih Odbo ra, da 

učvr sti lič nu i imo vin sku sigur nost, da podig ne pro svjet ni nivo sta nov ništva, 

da orga ni zu je soci jal no sta ra nje i zdrav stve nu slu žbu. Jed nom rije či 

Vije će će ulo ži ti sav trud da u ovim teš kim dani ma oslo bo di lač kog rata 

kada sve nas oče ku ju naj ve ći napo ri orga ni zu je što je mogu će bolje našu 

poza di nu, za uspješ nu bor bu pro tiv faši stič kih osva ja ča i time dopri ne se 

konač noj pobje di naše pra ved ne stva ri.“ 33 

Narod no o slo bo di lač ki pokret se, dakle, nije osla njao samo na vojne 

ope ra ci je nego je isto vre me no sa sta bi li za ci jom par ti zan skih odre da i 

povolj nim voj nim ras ple tom pokre nuo i pita nje novog legal nog siste ma 

nakon zavr šet ka rata, što poli tič ki posma tra no sami Narod no o slo bo di lački 

pokret čini mno go širim poj mom od Narod no o slo bo di lač ke bor be ili 

Narod no o slo bo di lač kog rata koji su samo jedan, narav no bitan i neo p hodan 

ele ment oslo bo di lač kog pokre ta jugo sla ven skih naro da. 

Osvr nu li smo se na nasi lje čet nič kih i dru gih faši stič kih orga ni za ci ja 

na tlu Jugo sla vi je, a pomo ću kom pa ra tiv ne ana li ze uoče ne su i srodnosti 

u percepciji nasilja kod fašista i četnika. No, pre o sta je problematizacija 

partizanskog nasilja u okviru struk tur ne pri nu de izvršavanja nasi lja u ratu. 

Ovaj aspekt NOR-a je u jugoslavenskoj historiografiji nažalost samo 

nedovoljno obrađen i uglavnom prati narativ o partizanskom ratu koji 

je navodno bio „čist kao suza“. Ukoliko ova sintagma isključivo znači da 

partizani tokom rata nisu počinili nikakve zločine, jasno je da se radi o 

nategnutoj floskuli koja nastoji izbjeći suočavanje s vlastitom historijom. 

Ovakav pristup se iz današnje perspektive čini još nerazumljivijim uzmemo 

li u obzir cijelokupni kontekst antifašističke borbe, ne samo u Jugoslaviji. 

U trenutku sveobuhvatne fašističke invazije drugog izlaza od oružanog 

i nasilnog sukoba svih antifašističkih snaga s fašizmom svakako nije bilo, 

dakle jedina mogućnost da se održe civilizacijska i emancipatorska dostignuća 

čovječanstva podrazumijevala je upotrebu nasilja – pa tako i na tlu 

Jugoslavije. Konstantin Koča Popović, komandant Prve proleterske brigade, 

svoju odluku pristupa NOP-u i NOB-u opisuje kao ljudsku dužnost u 

trenutku fašističke navale: 

33 Isto, doku ment br. 122 pod nazi vom „Rezo lu cij [a] o osni va nju Anti fa ši stič kog vije ća Narod nog 

oslo bo đe nja Jugo sla vi je, str. 243. 

24

„[…] u tadašnjim okolnostima u Francuskoj postajem komunista, 

opredeljujem se za akciju u predvečerje Drugog svetskog rata, doživljavajući 

sve očiglednije nadiranje fašizma kao izazova na koji nema drugog 

odgovora: moramo se tući.“ 34 

Posmatrano iz političko-ideološkog ugla, partizanski rat je itekako 

bio „čist kao suza“. Potpuno je ahistorijski iz moralističkih razloga odbacivati 

svaku vrstu nasilja, a takav pristup uglavnom prati dnevnopolitičke 

pokušaje današnje desnice da ospori legitimitet antifašističke borbe i to 

retoričkom figurom tobožnje depolitizacije perioda između 1941. i 1945. 

godine. Dakle, nasilje počinjeno od strane partitzana je historijski bilo opravdano 

i neizbježno kako bi se suzbili fašistički okupator i njegovi domaći 

kombatanti, i kako bi se uspostavio novi, pravedniji poredak. Na prilično 

sličnu argumentaciju, iako formulisanu u kontekstu Francuske i Ruske revolucije, 

nailazimo kod američkog historičara Arno J. Mayera koji, analizirajući 

brojne društvene teoretičare poput Machiavellija, Hobbesa, Marxa, 

Webera, Arendta i Schmitta, zaključuje: 

„Nasilje je osnova svakog društva i svake društvene zajednice, naročito 

tokom njihovog uspostavljanja i njihove konsolidacije.“ 35 

Dakle, sporno u NOB-u nije nasilje samo po sebi, sporni su oni akti 

nasilja koji nisu vezani uz ishod pojedinačne bitke ili vojne akcije, nego 

koji su u znak osvete počinjeni nad nevinim civilima ili ratnim zarobljenicima 

kojima bi tek sud trebao utvrditi vrstu kazne. 

Na takve akte neopravdanog nasilja od strane patizana Milan Radano 

vić tako đer uka zu je kada isti če da je „nakon oslo bo đe nja ubi je no […] 

više od 2.000 sta nov ni ka Beo gra da.“ 36 

Napustimo li teritoriju Jugoslavije i osvrnemo se na obračune s kolaboracionistima 

u drugim evropskim zemljama, brzo ćemo vidjeti da jugoslavenski 

slučaj nipošto nije niti usamljen niti naročito drastičan. U Italiji, 

Francuskoj, Mađarskoj, Norveškoj, Slovačkoj i Rumuniji su lokalne vođe 

kolaboracionističkih pokreta, kao i u Jugoslaviji u slučaju danas rehabilitiranog 

Dragoljuba Draže Mihailovića, uglavnom osuđeni na smrt. U 

34 Citat po navodima kod Latinke Perović, Dominantna i neželjena elita. Beleške o intelektualnoj i 

političkoj eliti u Srbiji, XX i XXI vek, Beograd 2015, str. 244. 

35 Arno J. Mayer, The Furies. Violence and Terror in the French and Russian Revolutions, 

Princeton/New Jersey 2000, str. 71. 

36 Citat po navo di ma auto ra Mila na Rada no vi ća, str. 578. 

25

Francuskoj su 1944. do 10.000, a u Italiji 1945. čak do 15.000 kolaboracionista 

strijeljani. U relativno maloj zemlji kao što je Belgija su se sa 

optužbom kolaboracije susreli nevjerovatnih 400.000 državljana, a od njih 

je osuđeno 2940 na smrtnu kaznu koja je izvršena kod 242 osobe. Francuska 

poslijeratna vlast je na smrt osudila oko 1600 osoba, a građanska 

prava je izgubilo 50.000 francuskih državljana. 37 Procesuiranje fašističkim 

kolaboracionistima, dakle, nipošto nije ekskluzivni postupak Narodne federativne 

republike Jugoslavije. 

Uzme mo li sve opi sa ne okol no sti u obzir, i ako doda mo još činje ni cu 

amne sti je koju je Vrhov ni štab Naord no o slo bo di lač ke voj ske Jugo sla vi je 

ponu dio veći ni pri pad ni ka čet nič kih i domobranskih for ma ci ja te način 

na koji su se par ti za ni uglav nom odno si li pre ma zaro blje ni ci ma, name će 

se zaklju čak koji je Dar ko Suvin iznio govo re ći o opće ni tom karak te ru 

pokre ta otpo ra: 

„Ako je ikad posto jao goto vo pot pu no crno-bije li sukob demo kra ci je 

pro tiv pro klet ni ka, bio je to anti fa ši stič ki aspekt suko ba 1933-45.“ 38 

Milan Rada no vić napi sao je kapi tal no dje lo o nasi lju i zlo či ni ma kolabo 

ra ci o ni stič kih sna ga u Srbiji tokom Narod no o slo bo di lač kog rata, i to u 

vri je me sve opšte poli tič ke amne zi je i agre siv nog anti ko mu ni stič kog pohoda 

novih eli ta, kako na pro sto ru cje lo kup ne Evro pe tako i u mikro ko smo su 

post ju go sla ven skih repu bli ka. 

Kru no slav Sto ja ko vić 

Beo grad, 28.10.2015. 

37 Preuzeto iz Enzo Traverso, Im Bann der Gewalt. Der europäische Bürgerkrieg 1914-1945 [U 

prokletstvu nasilja. Evropski građanski rat 1914-1945], München 2008, str. 160-163. 

38 Suvin, Ter mi ni moći danas, str. 20. 

26

27

28 

Uvod

Uvod 

Iako je od zavr šet ka Dru gog svet skog rata proš lo 70 godi na, doga đaji 

koji su se odi gra li na pro sto ru Srbi je i Jugo sla vi je 1941-1945, i danas, 

jed na ko kao i pre dve ili tri dece ni je kada je zapo čela revizija isto rij e Jugoslavije, 

iza zi va ju pažnju jav no sti. To se naro či to odno si na tra gič ne i nedovolj 

no rasve tlje ne epi zo de rata koje su veza ne za ljud ske gubit ke, ubi stva 

civi la i stre lja nja zaro blje ni ka. Takvu pažnju ne iza zi va ju doga đa ji iz Prvog 

svet skog rata iako je Srbi ja 1914-1918. ima la neko li ko puta više voj nih i 

civil nih žrta va nego tokom Dru gog svet skog rata. 

Raz lo ge za nejed na ku zain te re so va nost tre ba tra ži ti u činje ni ci da 

tokom Prvog svet skog rata mno gi delo vi Srbi je nisu bili popriš te rat nog 

suko ba (u dru goj eta pi rata glav no ratiš te nala zi lo se dale ko na jugu) za razli 

ku od nared nog rata gde su sva ki srez i sva ko nase lje bili mesta oru ža nih 

bor bi i ide o loš kog suko ba. Seća nje na Dru gi svet ski rat anta go ni zo va no je 

na mikro ni vou, među sta nov ni ci ma istog sela, ponekad i među čla no vi ma 

iste poro di ce, u zavi sno sti od usme ne pre da je u poro di ci i uti ca ja vla da juće 

ide o loš ke para dig me koju pla si ra ju medi ji i obra zov ni sistem, a u čijem 

kre i ra nju važnu ulo gu igra aka dem ska isto ri o gra fi ja. Anta go ni zam seća nja 

ne jenja va ni danas, naro či to kada ga pod gre va zva nič na poli ti ka seća nja. 

Osim toga, u Prvom svet skom ratu nije zabe le žen feno men voj ne i politič 

ke kola bo ra ci je i posto ja nja kola bo ra ci o ni stič kih oru ža nih sna ga i vla sti 

kola bo ra ci o ni sta, niti je zabe le žen teror doma ćih for ma ci ja nad doma ćim 

sta nov niš tvom i suna rod ni ci ma. Važno obe lež je Dru gog svet skog rata na 

tlu Srbi je i Jugoslavije pred sta vlja upra vo teror nad civi li ma i zaro blje nim 

pri pad ni ci ma supar nič kih pokre ta koji su spro vo di le oru ža ne sna ge sastavlje 

ne od doma ćeg sta nov niš tva. Ret ka su nase lja u koji ma nisu zabe le že ni 

pri me ri tero ra doma ćih for ma ci ja. 

Nakon pobe de Voj ske Kra lje vi ne Srbi je 1918. na tlu Srbi je nije bilo 

pora že ne stra ne. Nakon pobe de Jugo slo ven ske armi je 1945. na tlu Srbi je i 

Jugo sla vi je mno gi su se iden ti fi ko va li ili im je pri pi si va na iden ti fi ka ci ja sa 

pora že nom stra nom. Ni u jed noj evrop skoj zemlji koju su oku pi ra le snage 

Oso vi ne nije bilo toli ko kola bo ra ci o ni stič kih for ma ci ja i mili ci ja kao 

u Jugo sla vi ji. Ni u jed noj zemlji oku pi ra ne Evro pe kola bo ra ci o ni sti nisu 

osta vi li tako krvav trag. Srbi ja se nije izdva ja la iz opšte ju go slo ven skog isku 

29

stva kola bo ra ci je i oku pa ci je. U poje di nim aspek ti ma isto rij sko isku stvo 

Srbi je bilo je slo že ni je od isku stva nekih dru gih jugo slo ven skih zema lja. 

Glav ni naslov knji ge (Kazna i zlo čin) pred sta vlja oči gled nu inver zi ju 

čuve nog roma na. Naslov dugu jem svom pri ja te lju i isto miš lje ni ku, poznatom 

jugo slo ven skom pesni ku Gora nu Babi ću. Tokom jed nog raz go vo ra o 

temi ove knji ge Goran je pred lo žio naslov koji sam nakon dužeg raz miš ljanje 

pri hva tio. Ter min kazna u naslo vu jasno aso ci ra na kažnja va nje pri padni 

ka sna ga kola bo ra ci je za zlo čin voj ne i poli tič ke kola bo ra ci je kao jedan 

od dva naj zna čaj ni ja aspek ta kola bo ra ci je. Dru gi aspekt kola bo ra ci je jeste 

nepo sred ni zlo čin nad, uglav nom, civil nim sta nov niš tvom Srbi je – teror 

nad seljač kim naro dom – koji pod ra zu me va masov na ubi stva, masa krira 

nja, saka će nja, tor tu ru, pljač ku, silo va nja... U mno gim seli ma u Srbi ji 

sna ge kola bo ra ci je osta vi le su krva vi ji trag od oku pa to ra. Ova knji ga, između 

osta log, pred sta vlja svo je vr snu hro ni ku tero ra nad seljaš tvom Srbi je od 

stra ne doma ćih anti ko mu ni stič kih for ma ci ja koje su sve sara đi va le sa okupa 

to rom: for ma ci je pod inge ren ci jom kvi slin ške vla de tokom čita ve okupa 

ci je, a Jugo slo ven ska voj ska u otadž bi ni (JVuO) ili čet ni ci Dra že Mihai 

lo vi ća – u dužim eta pa ma rata. Navedene formacije prihvatile su kulturu 

nasilja karakterističnu za fašističke pokrete. Ter min zlo čin, narav no, nije 

rezer vi san samo za stra nu koja je pora že na u ratu. Pobed nič ka stra na je 

nakon oslo bo đe nja zemlje, tako đe i tokom ustan ka i nared nih godi na rata, 

tako đe poči ni la rat ne zlo či ne. Tema zlo či na oslo bo di la ca insti tu ci o nal no je 

tre ti ra na kao jed na od pri mar nih tema savre me ne srp ske isto ri o gra fi je. 1 I 

pored medij ske i insti tu ci o nal ne podrš ke i svo je vr snog pri ma ta u istra ži vanju 

dela done dav no nedo stup nih arhiv skih izvo ra ili gra đe koja je još uvek 

nedo stup na široj jav no sti, revi zi o ni stič ki isto ri ča ri su poka za li nedo voljno 

str plje nja, a poje di ni nedo volj no meto do loš kog zna nja, u istra ži va nju 

feno me na revo lu ci o nar nog tero ra. Revi zi o ni sti igno ri šu ukup ni kon tekst 

rat nog suko ba, naro či to kada je reč o odgo vor no sti za rat ne zlo či ne i kolabo 

ra ci ju anti ko mu ni stič kog poli tič kog i voj nog kor pu sa. Pri tom, revi zio 

ni stič ka isto ri o gra fi ja odgo vor na je za pla si ra nje niza isto rij skih ste re o 

ti pa i nena uč nih zaklju ča ka. U tome pred nja či isto rij ska publi ci sti ka, ali 

ni aka dem ski isto ri ča ri nisu imu ni od misti fi ko va nja isto rij ske real no sti i 

1 Mom či lo Pavlo vić, „’Zlo či ni oslo bo di la ca’ – zada tak srp ske isto ri o gra fi je viso kog pri o ri te ta”, Istori 

ja 20. veka, XXVI II, 3/2010, Beo grad, 2010, str. 9-23. 

30

uno še nje zabu na i nauč no neu te me lje nih inter pre ta ci ja u tuma če nju događa 

ja iz vre me na Dru gog svet skog rata. To se naro či to odno si na pogreš ne 

(uve li ča ne) pro ce ne bro ja stra da lih sta nov ni ka Srbi je koji su izgu bi li život 

kri vi com pobed nič ke stra ne, na mani pu la ci je broj ka ma oso ba likvi di ra nih 

nakon oslo bo đe nja, a zatim na igno ri sa nje naj zna čaj ni jih aspe ka ta voj ne 

kola bo ra ci je JVuO sa nemač kim oku pa to rom. 

Neret ko se u jav no sti može čuti miš lje nje kako su sve stra ne u gra đanskom 

ratu čini le zlo či ne, čime se izjed na ča va isto rij ska ulo ga kola bo ra ci o 

ni sta i dosled no anti o ku pa tor ske Narod no o slo bo di lač ke voj ske Jugo sla vi je 

(NOVJ). Osim toga, zabo ra vlja se da par ti za ni, koji su nesum nji vo čini li 

rat ne zlo či ne, po pra vi lu, nisu čini li zlo či ne koji su bili etnič ki moti vi sa ni 

i koji su pod ra zu me va li istre blje nja čita vih poro di ca i deset ko va nja mnogih 

nase lja, za raz li ku od npr. nji ho vih naj broj ni jih doma ćih pro tiv ni ka u 

Srbi ji – čet ni ka Dra že Miha i lo vi ća. Par ti za ni su za raz li ku od čet ni ka neposred 

no ubi li neuporedivo manje žena i dece u užoj Srbi ji. 

Poje di ni zlo či ni JVuO i Srp ske držav ne stra že (SDS) osta li su nera svetlje 

ni ili nedo volj no eks pli ci ra ni ili, jed no stav no, pri ka za ni bez navo đe nja 

izvo ra od stra ne posle rat ne, pro par ti zan ske isto ri o gra fi je, usled čega su olako 

zao bi la že ni, neret ko i igno ri sa ni od stra ne revi zi o ni stič ke isto ri o gra fije. 

Pro par ti zan ski isto ri ča ri i dru gi istra ži va či iz doba soci ja li zma i pored 

zna čaj nih resur sa nisu obra ti li pažnju na neke od naj zna čaj ni jih zlo či na 

sna ga kola bo ra ci je ili su ih površ no obra di li iako u jav no sti u posled nje 

tri dece ni je domi ni ra ste re o tip koji pod ra zu me va da su se pro par ti zan ski 

isto ri ča ri prven stve no bavi li difa ma ci jom JVuO i dru gih anti ko mu ni stičkih 

for ma ci ja. S dru ge stra ne, revi zi o ni stič ka isto ri o gra fi ja, i pored nima lo 

zane mar lji vih resur sa, nije na valjan način rekon stru i sa la delo ve isto ri ja ta 

nje nog glav nog isto rij skog favo ri ta. Tu pre sve ga mislim na posled njih šest 

mese ci isto ri je JVuO, ali i na nedo sled no istra ži va nje zlo či na koje je počini 

la ta for ma ci ja. Nadam se da će ova knji ga uspe ti da makar deli mič no 

nadok na di pome nu te nedo stat ke i pro pu ste dosadašnje isto ri o gra fi je. 

S obzirom na činjenicu da je fenomen ratnih zločina slabije istraženi 

aspekat istorije snaga kolaboracije u Srbiji njemu sam posvetio najveću pažnju. 

Fenomen političke i vojne kolaboracije domaćih antikomunističkih 

snaga u Srbiji je ekspliciran i dokazan u domaćoj istoriografiji. Takođe, 

domaća istoriografija je priličnu pažnju posvetila istraživanjima organiza 

31

32 

cione strukture snaga kolaboracije, naročito kada je reč o JVuO. Međutim, 

slabije je istražena vojna kolaboracija JVuO, kao najznačajnije srpske antikomunističke 

formacije, u poslednjoj etapi rata, tokom i nakon evakuacije 

glavnine snaga JVuO iz Srbije u Bosnu kada je vojna saradnja JVuO sa 

nemačkim okupatorom bila kontinuirana i kada četnici Draže Mihailovića 

pružaju najznačajniju vojnu pomoć okupatoru budući da je okupator 

u tom razdoblju najviše ugrožen. Zapravo, ta epizoda iz istorije JVuO, 

koju revizionisti najlakše zaobilaze, predstavlja najznačajniji primer vojne 

podrške i saradnje koju je neka kolaboracionistička formacija sa područja 

Srbije pružila nemačkom okupatoru. 

Gra đa Držav ne komi si je za utvr đi va nje zlo či na oku pa to ra i nji ho vih 

poma ga ča (DK) u Arhi vu Jugo sla vi je i Zemalj ske komi si je za utvr đi va nje 

zlo či na oku pa to ra i nji ho vih poma ga ča (ZK) u Arhi vu Srbi je dostup na je 

istra ži va či ma dece ni ja ma una zad. Ipak, ta gra đa je još uvek nedo volj no 

istra že na. Gra đa DK i ZK iscrp ni je je koriš će na naj češ će u deli ma koja su 

ima la fokus ka regi o nal noj i lokal noj isto ri ji, ali i tada više kao izu ze tak 

nego kao pra vi lo. Neret ko je koriš će nje gra đe ZK zavi si lo od toga da li su 

pre pi si doku me na ta ZK pohra nje ni u lokal nim arhi vi ma. Deo gra đe koje 

su nači ni le lokal ne (pod)komi si je nije obje di njen u dva pome nu ta fonda 

već je frag men tar no pri su tan u lokal nim arhi vi ma. U deli ma opšti jeg 

karak te ra, koja su ima la ambi ci ju da obu hva te proš lost Dru gog svet skog 

rata na teri to ri ji čita ve Srbi je, ta gra đa je znat no manje koriš će na, čak i 

onda kada je reč o deli ma koja obra đu ju zlo či ne oku pa to ra. Kada je reč o 

gra đi koja se odno si na zlo či ne sna ga kola bo ra ci je tre ba kaza ti da je njen 

kvan ti tet frag men tar ni ji od gra đe koja rekon stru i še zlo či ne oku pa to ra, ali 

i pored toga gra đa o zlo či ni ma sna ga kola bo ra ci je je neza o bi la zna, zapravo 

pri mar na kao isto rij ski izvor za rekon struk ci ju masov nih zlo či na koje 

su na tlu Srbi je poči ni li čet ni ci, nedi ćev ci i ljo ti ćev ci. U poje di nim sluča 

je vi ma može mo govo ri ti o svo je vr snim ela bo ra ti ma koje su sasta vlja li 

sarad ni ci okru žnih ili sre skih (pod)komi si ja za utvr đi va nje zlo či na. Ste pen 

istra že no sti poje di nih zlo či na zavi sio je od inten zi te ta aktiv no sti lokal nih 

komi si ja. Sarad ni ci sre skih komi si ja naj češ će su odla zi li u sela u koji ma su 

se dogo di li masov ni zlo či ni i saku plja li izja ve ošte će ni ka i sve do ka. Naj ve ći 

deo gra đe nastao je 1945, dakle neko li ko mese ci ili neko li ko godi na nakon 

što su se zlo či ni dogo di li. Razu mlji vo je da je na taj način bilo nemo

gu će zabe le ži ti sve zlo či ne jer u uslo vi ma koje su dik ti ra li rat no sta nje i 

nesi gur nost poje di nih sela usled aktiv no sti odmet ni ka nakon oslo bo đe nja, 

ote ža na moguć nost puto va nja zbog nepo sto ja nja put ne mre že, itd., nije 

bilo lako doći do svih koji su mogli i žele li da sve do če niti su svi koji su 

žele li da sve do če uspe va li da dođu u pri li ku da sve do če. Deo gra đe koji je 

nastao aktiv noš ću tih komi si ja je ras par čan u lokal nim arhi vi ma, ustu pljen 

tužilaštvu i dru gim orga ni ma vla sti, zbog čega u fon do vi ma DK i ZK nisu 

saču va ni doku men ti o nekim naj ma sov ni jim zlo či ni ma sna ga kola bo ra ci je 

(pri me ra radi, zlo či ni u Vra ni ću i Dru gov cu). Sarad ni ci lokal nih komi si ja 

naj češ će su nasto ja li da pri ku pe sve do če nja oso ba koje su bile nepo sred ni 

sve do ci zlo či na, a pone kad je reč o oso ba ma koje su igrom slu ča ja pre ži ve le 

zlo čin. Pone kad se suo ča va mo sa izja va ma pri pad ni ka for ma ci ja koje su 

poči ni le zlo čin, a ređe i sa izja va ma izvr ši la ca. U veli kom bro ju slu ča je va 

suo ča va mo se sa izja va ma rođa ka ili kom ši ja žrta va. U oda bi ru sve do čansta 

va prven stve no sam kori stio sve do če nja oče vi da ca zlo či na i rođa ka žrtava 

koji su ima li pri li ku da se uve re u posle di ce zlo či na. Oda bra ti nji ho va 

sve do če nja zna či pru ži ti moguć nost sve do ci ma zlo či na da nakon sedam 

dece ni ja pono vo pro go vo re o vla sti tom tra u ma tič nom isku stvu i stra da nju 

nji ma bli skih oso ba, pone kad i o vla sti tom stra da nju. Pone kad su sarad ni ci 

ZK i DK uspe va li da pri ku pe ori gi nal na doku men ta, a neret ko i pre pi se 

doku me na ta (iz dru gih arhi va) for ma ci ja koje su poči ni le zlo čin. 

Sva ka knji ga na temu Dru gog svet skog rata u Srbi ji koja za glav nu 

temu ima isto ri jat odre đe nog regi o na ili čita ve teri to ri je Srbi je tokom okupa 

ci je ili isto ri jat odre đe nog pokre ta – osta je nedo vr še na uko li ko autor nije 

izvr šio istra ži va nja u fon do vi ma DK i ZK. 

Naj zna čaj ni ji dopri nos ove publi ka ci je, kada je reč o zlo či ni ma JVuO u 

Srbi ji pred sta vlja ju poda ci o zlo či ni ma Kor pu sa gor ske gar de pod komandom 

Niko le Kala bi ća. Sti ca jem okol no sti, u posle rat nom raz do blju nisu 

publi ko va ne rat ne hro ni ke Ople nač kog (Topo la), Ora šač kog (Aran đe lovac) 

i Mla de no vač kog sre za iako su sta nov ni ci ta tri sre za aktiv no uče stvova 

li u par ti zan skom ustan ku, a sta nov ni ci poje di nih sela na tom pod ruč ju 

poma ga li par ti zan ske gru pe i obno vlje ne odre de i nakon slo ma ustan ka, 

pa sve do sep tem bra 1944. kada su par ti za ni nane li poraz čet ni ci ma u 

Šuma di ji. Zbog sve ga toga poje di na sela su bila izlo že na tero ru Kor pu sa 

gor ske gar de budu ći da su tri nave de na sre za, uz Kosmaj ski srez (Sopot), 

33

34 

pred sta vlja li teri to ri ju pod inge ren ci jom Kala bi će vog kor pu sa. Upra vo je 

nepo sto ja nje rat nih hro ni ka uslo vi lo da poje di ni zlo či ni Kor pu sa gor ske 

gar de osta nu goto vo nepo zna ti ili da osta ne nepo zna ta odgo vor nost počini 

la ca, odno sno poje di nih bri ga da i bata ljo na Kala bi će vog kor pu sa. Unatoč 

tome, Kala bić je postao per so ni fi ka ci ja zlo či na JVuO jer je crna legen da 

o Kala bi ću zaži ve la u naro du. U ovoj knji zi, na osno vu do sad neko riš će ne 

gra đe ZK iz 1945, detalj ni je su rekon stru i sa na dva karak te ri stič na zlo či na 

Kor pu sa gor ske gar de: pokolj u Koplja ru 25. decem bra 1943. i blo ka da 

Kova čev ca 27. avgu sta 1944. Osim toga, na osno vu gra đe ZK i DK ukaza 

no je na neke nepo zna te ili sla bi je pozna te deta lje zlo či na Kala bi će vog 

kor pu sa nad sta nov niš tvom Badlje vi ce (20. janu ar 1944), Banje (21. april 

1944) i Aran đe lov ca (14-19. sep tem bar 1944). Na osno vu pret hod ne litera 

tu re tako đe je kon sta to va na odgo vo r nost Kala bi će vog kor pu sa za pokolj 

sta nov ni ka Malog Poža rev ca (22. jun 1944) i masov ni zlo čin nad sta novni 

ci ma Dru gov ca (29. april 1944) koji pred sta vlja naj ma sov ni ji zlo čin 

JVuO nad sta nov ni ci ma nekog srp skog sela. Zlo či ni Kor pu sa gor ske gar de 

zavre đu ju obu hvat ni je istra ži va nje i detalj nu isto ri o graf sku stu di ju. Stu dije 

slu ča ja koje su nave de ne u ovoj knji zi pred sta vlja ju pri log istra ži va nju 

isto ri ja ta jed nog od naj ra zgla še ni jih kor pu sa JVuO. Sem sla bi je pozna tih 

poda ta ka o zlo či ni ma Kor pu sa gor ske gar de, u knji zi su zabe le že ni poda ci 

o zlo či ni ma Timoč kog kor pu sa JVuO koji su tako đe nedo volj no rasve tljeni 

u doma ćoj isto ri o gra fi ji, pri čemu prven stve no mislim na repre sa li je u 

Bolje vač kom sre zu mar ta 1944. i Zaje čar skom sre zu počet kom sep tem bra 

iste godi ne kao i na učeš će Timoč kog kor pu sa u masa kru zaro blje nih parti 

za na u Boš nja nu počet kom okto bra 1944. 

Naj ma sov ni ji zlo čin koji je JVuO poči ni la u Srbi ji, ili uopšte, dogo dio 

se 5-11. febru a ra 1943. na pod ruč ju Pri boj skog sre za nad musli man skim 

sta nov niš tvom. Taj zlo čin nije regi stro van u okvi ru jugo slo ven ske (pro parti 

zan ske) isto ri o gra fi je, ali ni u okvi ru savre me ne revi zi o ni stič ke (pro četnič 

ke) isto ri o gra fi je u Srbi ji. Raz lo zi ovog pre ćut ki va nja i zao bi la že nja nisu 

posve oči gled ni. U okvi ru stu di je slu ča ja, poku šao sam da izlo žim retrospek 

tiv ni pre gled istra ži va nja (i zao bi la že nja) teme zlo či na JVuO febru a ra 

1943. na pod ruč ju Pri boj skog, Plje valj skog, Čaj nič kog i Fočan skog sre za. 

Ta stu di ja slu ča ja nije obo ga će na novim rezul ta ti ma i nepo zna tim izvori 

ma, ali je pod se ti la na jedva pozna tu ili goto vo nepo zna tu činje ni cu u

široj, ali i struč noj jav no sti, o publi ko va nju dva spi ska žrta va zlo či na JVuO 

u Pri boj skom sre zu, pri čemu spi sak obja vljen 2005. sadr ži 2.379 ime na 

ubi je nih, među koji ma je 1.058 dece. Kon kret ni je istra ži vač ke rezul ta te 

pri lo žio sam u mikro slu ča ju posve će nom masov nom zlo či nu koji se dogodio 

u okvi ru jed ne od voj nih ope ra ci ja JVuO koja se tako đe odi gra la 1943. 

Reč je o zlo či ni ma u Više gra du, 5-7. okto bra 1943. Pri lo že no je neko li ko 

do sad nepo zna tih sve do čan sta va oče vi da ca i savre me ni ka zlo či na i pro blema 

ti zo van je pri stup savre me ne revi zi o ni stič ke isto ri o gra fi je ovom isto rijskom 

doga đa ju. 

U pisa nju dela knji ge koji se odno si na zlo či ne JVuO koriš će ni su 

rezul ta ti čita vog niza pret hod nih istra ži va ča. Kada je reč o auto ri ma propar 

ti zan ske ori jen ta ci je, koji navo de nove, nepo zna te ili sla bi je pozna te 

podat ke, tre ba izdvo ji ti knji ge isto ri ča ra Jova na Zla ti ća i isto rij skog publici 

ste Dra go sla va Belog Dimi tri je vi ća, a kada je reč o auto ri ma pro čet nič ke 

ori jen ta ci je tre ba izdvo ji ti dru gi tom Isto ri je rav no gor skog pokre ta, isto ri ča ra 

Koste Niko li ća. 2 

Četvr ti deo knji ge („Odgo vor nost za zlo či ne for ma ci ja pod kon trolom 

kvi slin ške vla de 1941-1944.”) naj ve ćim delom tako đe je nastao na 

osno vu do sad neko riš će ne gra đe DK i ZK. Budu ći da ta tema zavre đuje 

sve o bu hvat nu nauč nu sin te zu odno sno zaseb nu knji gu, oda brao sam 

naj ka rak te ri stič ni je pri me re zlo či na ili par ti ci pa ci je u zlo či ni ma oku pa to ra 

sna ga pod kon tro lom vladâ Mila na Aći mo vi ća i Mila na Nedi ća o koji ma 

sam pro na šao doku men ta ci ju u gra đi DK i ZK. Naj zna čaj ni ja dela domaće 

isto ri o gra fi je na temu zlo či na for ma ci ja pod kon tro lom kvi slin ške vla de 

obja vlje na su u dece ni ji nakon ruše nja soci ja li zma i foku si ra na su na aktivno 

sti kvi slin ških sna ga u poje di nim regi o ni ma. Pre sve ga tre ba izdvo ji ti 

mono gra fi je isto ri ča ra Jova na Zla ti ća koje su neza slu že no sla bo pozna te i 

vrlo ret ko citi ra ne od stra ne savre me nih isto ri ča ra. 3 Pre neko li ko godi na 

2 Јован Зла тић, Стра да ла штво срп ског наро да у Нишком рат ном окру гу 1941-1944, IV, 

Рав но гор ски покрет и Jугословенска вој ска у отаџ би ни, Ниш, 1998; Коста Нико лић, Истори 

ја рав но гор ског покре та, II, Бео град, 1999; Дра го слав Б. Дими три је вић Бели, Где је моја 

мама? При ло зи за исто ри ју Авал ског кор пу са Југо сло вен ске вој ске у отаџ би ни, Бео град, 

2009. 

3 Јован Зла тић, Стра да ла штво срп ског наро да у Нишком рат ном окру гу (1941-1944), II, 

Ору жа на сила срп ске вла де гене ра ла Мила на Неди ћа, Ниш, 1995; Јован Зла тић, Стра дала 

штво срп ског наро да у Нишком рат ном окру гу (1941-1944), III, Чет ни ци вој во де Косте 

Мило ва но ви ћа Пећан ца, Ниш, 1995. Vre di izdvo ji ti i knji ge isto rij skog publi ci ste Goj ka Ško- 

35

obja vlje na je knji ga isto ri ča ra Boja na Dimi tri je vi ća o isto ri ja tu oru ža nih 

sna ga pod inge ren ci jom vla de Mila na Nedi ća. 4 U toj knji zi nije nave den 

nije dan zlo čin for ma ci ja pod kon tro lom Nedi će ve vla de nad civil nim stanov 

niš tvom niti je uka za no na učeš će Nedi će vih sna ga u broj nim hap šenji 

ma civi la i nji ho vom ispo ru či va nju oku pa to ru nakon čega su uhap še ni ci 

logo ri zo va ni i ubi ja ni od stra ne nemač kih voj no-poli cij skih sna ga. I na 

ovom pri me ru uoča va se zna čaj gra đe DK i ZK – da je Dimi tri je vić istra živao 

ta dva fon da sva ka ko ne bi nači nio nave de ni pro pust. 

Jed na od dve „mikro stu di je” u knji zi posve će na je zlo či ni ma SDS u 

lesko vač kom kra ju 1944. Poje di ni zlo či ni SDS na jugu Srbi je regi stro va ni 

su u okvi ru doma će isto ri o gra fi je u soci ja li stič kom raz do blju, ali veći na tih 

zlo či na nije eks pli ci ra na, a neki od njih su osta li nepo zna ti. Neki od najka 

rak te ri stič ni jih zlo či na SDS, poput stra da nja sta nov ni ka Stu ble, Mirošev 

ca i Gori ne osta li su neis tra že ni. Gra đa ZK i DK omo gu ća va detalj ni ju 

rekon struk ci ju zlo či na SDS nad sta nov niš tvom dva de se tak sela na širem 

pod ruč ju Leskov ca. Zapi sni ci sa saslu ša nja većeg bro ja ošte će ni ka i rođa ka 

žrta va, zabe le že ne izja ve oče vi da ca zlo či na, a pone kad i svo je vr sni ela bo rati 

o stra da nju poje di nih nase lja, pru ža ju podat ke o ubi je nim, hap še nim, 

muče nim poje din ci ma i spa lje nim i opljač ka nim doma ćin stvi ma. Pri padni 

ci SDS su upa da li u lesko vač ka sela kao kazne na eks pe di ci ja, pri mo ra va li 

odra sle sta nov ni ke da pri stu pe zbor nom mestu nakon čega je sle di lo odvaja 

nje par ti zan skih sarad ni ka i sim pa ti ze ra ili rođa ka i nji ho va bati na nja ili 

stre lja nja koja su neret ko bila jav na. Oni koji nisu ubi je ni odvo đe ni su u 

zatvor u Leskov cu, pre da va ni Gesta pou nakon čega su naj češ će tran spor tova 

ni u logo re. U poje di nim slu ča je vi ma pri pad ni ci SDS su upa da li u sela 

koja su poma ga la par ti za ne zajed no sa sna ga ma nemač kog ili bugar skog 

oku pa to ra. 

Osim zlo či na SDS u lesko vač kom kra ju detalj ni je sam se posve tio 

istra ži va nju odgo vor no sti SDS za stra da nje sta nov ni ka kru še vač kog kra ja 

kon cem juna 1943. budu ći da su pri pad ni ci SDS u tom raz do blju učestvo 

va li u hap še nju pre ko polo vi ne od 324 tala ca koje je nemač ki okupa 

tor stre ljao 29. juna 1943. u Kru šev cu. Sau če sniš tvo u tom zlo či nu 

ra: Гој ко Шко ро, Терор и зло чи ни у ужич ком окру гу 1941-1945, Ужи це, 1995; Гој ко Шко ро, 

Исти на је у име ни ма. Стра да ли у Ужич ком окру гу у Дру гом свет ском рату, Ужи це, 2002. 

4 Бојан Б. Дими три је вић, Вој ска Неди ће ве Срби је. Ору жа не сна ге Срп ске вла де 1941-1945, 

Бео град, 2014². 

36

pred sta vlja para dig ma ti čan pri mer učeš ća SDS u stra da nju civi la u okvi ru 

odma zdi koje je spro vo dio nemač ki oku pa tor. Nepo sred ni zlo či ni kvi slinške 

žan dar me ri je, Srp skih dobro vo ljač kih odre da (SDO), SDS i Srp skog 

dobro vo ljač kog kor pu sa (SDK), i pri me ri sau če stvo va nja tih for ma ci ja u 

zlo či ni ma oku pa to ra, zah te va ju detalj ni ja istra ži va nja. Ohra bru je činje nica 

da je nedav no obja vlje na nauč na mono gra fi ja u kojoj je uka za no na 

odgo vor nost kvi slin ške žan dar me ri je i admi ni stra ci je za stra da nje Roma 

kra jem 1941. i počet kom 1942, u okvi ru zlo či na nemač kog oku pa to ra 

nad Romi ma u poje di nim delo vi ma Srbi je. Na osno vu nedav no obja vlje ne 

knji ge isto ri ča ra Milo va na Pisa ri ja koja je prva nauč na stu di ja u doma ćoj 

isto ri o gra fi ji koja za pri mar nu temu ima zlo či ne nad Romi ma u Srbi ji tokom 

Dru gog svet skog rata, 5 kao i na osno vu neko riš će nih arhiv skih izvo ra 

iz fon do va DK i ZK, ta tema je raz mo tre na i na stra ni ca ma ove knji ge. 

Jedan od naj ka rak te ri stič ni jih pro pu sta jugo slo ven ske i srp ske isto rio 

gra fi je koja se bavi la isto ri jom Dru gog svet skog rata na tlu Srbi je jeste 

neis tra že nost feno me na amne sti ra nja pri pad ni ka JVuO 1944. Doma ća 

isto ri o gra fi ja je regi stro va la taj feno men, ali ga nije istra ži la i eks pli ci ra la 

– iako su naj zna čaj ni ji izvo ri za tu temu obja vlje ni pre neko li ko dece ni ja. 

Odsu stvo eks pli ka ci je omo gu ći lo je pro čet nič kim, revi zi o ni stič kim istori 

ča ri ma, koji ma su Dru gi svet ski rat i prve posle rat ne godi ne u istra živač 

kom foku su, da ola ko igno ri šu zna čaj, opseg i posle di ce dve amne sti je 

iz 1944. koje su ima le karak ter zva nič nog pozi va pri pad ni ci ma JVuO da 

polo že oruž je čime im je garan to va na bez bed nost, uko li ko nisu bili počini 

o ci zlo či na. Pre ma istra ži va nju koje je publi ko va no u ovoj knji zi, više od 

polo vi ne pri pad ni ka JVuO u Srbi ji amne sti ra no je 1944. i, manjim delom, 

1945. Reč je o izu zet no veli kom bro ju poje di na ca. Taj broj je neis tra žen, 

ali je sva ka ko izno sio izme đu 10.000 i 15.000. Mno gi od njih su dezer ti ra li 

nakon čega su samo i ni ci ja tiv no ili uz dogo vor sa sna ga ma NOVJ preš li na 

par ti zan sku stra nu, a pod jed nak ili još veći broj ih je poš te đen nakon zaroblja 

va nja. Kon sta to va nje ovih činje ni ca od stra ne pro čet nič kih isto ri ča ra 

polju lja lo bi kon strukt koji je for mu li sao isto ri čar Kosta Niko lić: „Srbi ja 

je mora la da ’pla ti svoj dug’, odno sno da pla ti danak u krvi zbog podrš ke 

5 Milo van Pisa ri, Stra da nje Roma u Srbi ji za vre me holo ka u sta, Beo grad, 2014. 

37

čet ni ci ma.” 6 Sto ga nije nima lo slu čaj no što Niko lić u tro tom noj Isto ri ji 

rav no gor skog pokre ta igno ri še feno men amne sti ra nja pri pad ni ka JVuO i 

zna čaj tog feno me na kao kolek tiv nog isku stva, iako je amne sti ja za više od 

polo vi ne čet ni ka u Srbi ji pred sta vlja la jed no od pre sud nih rat nih isku sta va. 

U pisa nju dru gog i tre ćeg dela knji ge u kome je obra đen odnos NOVJ 

pre ma zaro blje nim pri pad ni ci ma JVuO kori stio sam obja vlje na doku menta 

NOVJ, JVuO i kvi slin ških jedi ni ca i orga na, neo bja vlje na doku menta 

par ti zan ske i čet nič ke pro ve ni jen ci je iz Voj nog arhi va i neo bja vlje na 

doku men ta Nemač kog Raj ha koja su dostup na na inter ne tu. 7 Neki od 

naj zna čaj ni jih doku me na ta par ti zan ske, čet nič ke i nemač ke pro ve ni jen ci je 

publi ko va ni su od 1949. do 1986. u seri ji obja vlje nih arhiv skih izvo ra o 

Dru gom svet skom ratu na tlu Jugo sla vi je u izda nju neka daš njeg Voj no i storij 

skog insti tu ta iz Beo gra da, u 173 sve ske Zbor ni ka doku me na ta i poda ta ka 

o Narod no o slo bo di lač kom ratu naro da Jugo sla vi je (dalje: Zbor nik NOR-a), 

što je u godi na ma i dece ni ja ma nakon Dru gog svet skog rata bio jedinstven 

izda vač ki podu hvat u Jugo sla vi ji, a vero vat no i u sve tu, kada je reč o 

obja vlji va nju naj va žni je rat ne doku men ta ci je. 8 U pisa nju ove knji ge koristio 

sam 37 sve za ka Zbor ni ka NOR-a. U tre ćem delu detalj no su obra đe ni 

naj zna čaj ni ji pri me ri poš te de zaro blje nih pri pad ni ka JVuO u bor ba ma u 

Srbi ji 1944, pri čemu sam poseb nu pažnju poklo nio bor ba ma na Jelo voj 

gori i bor ba ma za oslo bo đe nje Valje va, Gor njeg Mila nov ca i Aran đe lov ca 

– budu ći da revi zi o ni stič ka isto ri o gra fi ja igno ri še pri me re poš te de zaro bljenih 

bora ca JVuO u nave de nim pri me ri ma. U pisa nju tre ćeg dela oslo nio 

sam se i na 62 mono gra fi je i zbor ni ke seća nja jedi ni ca NOVJ pri čemu se 

izdva ja ju izda nja Voj no i sto rij skog insti tu ta i Insti tu ta za savre me nu isto ri ju 

iz Beo gra da i Isto rij skog insti tu ta SR Crne Gore iz Tito gra da, obja vlje na u 

posled nje tri dece ni je proš log veka. Mono gra fi je o jedi ni ca ma NOVJ, za 

6 Коста Нико лић, Исто ри ја рав но гор ског покре та 1941-1945, Књи га дру га: Срби ја под окупа 

ци јом, Бео град, 2014, стр. 488. 

7 Doku men ta nemač kih oru ža nih sna ga dostup na su na saj tu „Zna ci”. Reč je o mikro fil mo vanim 

nemač kim doku men ti ma iz Naci o nal nog arhi va u Vašingt nu (Nati o nal Archi ve Was hing ton, 

NAW). Sajt „Zna ci” pred sta vlja naj ve ću bazu poda ta ka na inter ne tu na temu Dru gog svet skog 

rata na tlu Jugo sla vi je. Reč je o oko 1.000 dostup nih knji ga i 94.000 mikro fil mo va nih doku mena 

ta iz NAW. Pri me ra radi, na saj tu su dostup ne sve sve ske Zbor ni ka doku me na ta i poda ta ka o 

Narod no o slo bo di lač kom ratu naro da Jugo sla vi je. Inter net link: http://www.zna ci.net / 

8 Mla den ko Colić, „Osnov ne infor ma ci je o Zbor ni ku doku me na ta i poda ta ka o NOR-u jugo slo venskih 

naro da”, Voj no delo, 4/1982, Beo grad, 1982. 

38

az li ku od veći ne rat nih hro ni ka sre zo va i opšti na koje su pisa li pro par tizan 

ski auto ri, pisa ne su na osno vu arhiv skih izvo ra. 

Jedan „mikro slu čaj” u knji zi posve ćen je jed nom od naj ma sov ni jih 

zlo či na JVuO izvr še nih u jed nom danu na tlu Srbi je. Reč je o masa kri ra nju 

zaro blje nih pri pad ni ka 24. srp ske bri ga de u selu Boš nja ne kod Para ći na, 

2. okto bra 1944. Toga dana ubi je na su 52 zaro blje na par ti za na od kojih 

je veći na bila tek neko li ko sed mi ca u par ti zan skim redo vi ma, a neki tek 

neko li ko dana. Zaro blje ni ci su svi re po muče ni pre likvi da ci je. Upa dlji vo je 

da se taj zlo čin dogo dio nakon što je 30. avgu sta 1944. obzna nje na amnesti 

ja za pri pad ni ke JVuO koja je naiš la na velik odziv među čet ni ci ma ili 

je širo ko pri me nji va na od stra ne par ti za na tokom sep tem bra. Masa kr u 

Boš nja nu rekon stru i san je na osno vu doku me na ta ZK iz 1945. i malo brojnih 

saču va nih doku me na ta par ti zan ske i kvi slin ške pro ve ni jen ci je iz 1944. 

Mit o navod no 9.300 ubi je nih pri pad ni ka JVuO na Zelen go ri (i 

Sutje sci) 12-15. maja 1945. jedan je od naj ka rak te ri stič ni jih revi zi o ni stičkih 

mito va. Taj mit pla si ra la je aka dem ska isto ri o gra fi ja kra jem 1990-ih 

i on je 2002. ušao i u škol ske udž be ni ke. Mit je zasno van na pogreš nom 

tuma če nju jed nog izvo ra od stra ne Boja na Dimi tri je vi ća: reč je o izveš ta ju 

Šta ba 3. kor pu sa JA Gene ralš ta bu JA od 17. maja 1945. u kome su nave deni 

uve li ča ni poda ci o čet nič kim gubi ci ma koji obu hva ta ju raz do blje od 29. 

apri la do 17. maja, dakle i raz do blje kada se sna ge JVuO nala ze dale ko od 

Zelen go re na koju su pri spe li tek 12. maja. Gubi ci koji su čet ni ci pre tr pe li 

u cen tral noj Bosni revi zi o ni sti su uvr sti li u ukup ne gubit ke na Zelen go ri, 

iako su i pret hod ni gubi ci uve li ča ni u izveš ta ju. Dru gi revi zi o ni stič ki istori 

ča ri su nekri tič ki pre u ze li Dimi tri je vi će ve tvrd nje bez uvi da u pri mar ne 

izvo re. Milan Ter zić je prvi doma ći isto ri čar koji je poku šao da demi stifi 

ku je navo de o bro ju stra da lih čet ni ka na Zelen go ri i nači nu nji ho vog 

stra da nja. Ter zić je uspeo da ospo ri ste re o tip koji pod ra zu me va da Jugo sloven 

ska armi ja (JA) nije zaro blja va la čet ni ke na Zelen go ri već ih je navod no 

isklju či vo ubi ja la. Ter zić je prvi isto ri čar koji je poku šao da sabe re čet nič ke 

gubit ke na osno vu doku me na ta par ti zan skih jedi ni ca koje su uče stvo va le 

u bor ba ma pro tiv osta ta ka JVuO maja 1945, što je nužan meto do loš ki 

korak. Pre ma nje go vom istra ži va nju jedi ni ce JA su nane le sle de će gubit ke 

sna ga ma JVuO: 4.228 mrtvih, 143 ranje nih i 1.556 zaro blje nih, odno sno 

5.927 izba če nih iz stro ja. Među tim, Ter zi ćev pro ra čun o gubi ci ma JVuO 

39

40 

u jugo i stoč noj Bosni, od 8. do 20. maja, done kle je manj kav budu ći da 

nije kori stio doku men ta svih jedi ni ca JA koje su uče stvo va le u bor ba ma 

sa čet ni ci ma na nave de nom pod ruč ju. Osim toga, Ter zić je nekri tič ki prihva 

tio podat ke o pro tiv nič kim gubi ci ma koje navo de izveš ta ji jedi ni ca JA 

iako su ti poda ci nesum nji vo uve li ča ni. Pri mar ni izvo ri par ti zan ske prove 

ni jen ci je suge ri šu nam da je komu ni ka ci ju Konjic - Sara je vo 7-8. maja 

preš lo oko 5.000-6.000 bora ca pod koman dom gene ra la Miha i lo vi ća. Sa 

toli kim sna ga ma, nai me, Miha i lo vić je ras po la gao nakon pro bo ja kroz central 

nu Bosnu gde su zabe le že ni veli ki gubi ci sna ga JVuO. Jedan neko rišće 

ni izvor čet nič ke pro ve ni jen ci je („Dnev nik Cer skog kor pu sa”) suge ri še 

da se neko li ko dana uoči pro bo ja sna ga JVuO na Zelen go ru i Sutje sku 

jed na od tri kolo ne JVuO, kojom je zapo ve dao Dra go slav Račić, odvo ji la 

od glav ni ne i pro bi la ka seve ro i sto ku. Čet ni ci pod Rači će vom koman dom 

su u dani ma opko lja va nja, raz bi ja nja i uniš ta va nja sna ga JVuO na Zelengo 

ri i Sutje sci bili dale ko odma kli ka seve ro i sto ku i nala zi li su se izme đu 

Roga ti ce i Žepe. Ovo potvr đu ju i par ti zan ski izvo ri. Miha i lo vić na Zelengo 

ri i Sutje sci nije ras po la gao sa više od 3.000-4.000 bora ca pri čemu nisu 

svi oni stra da li. Ove važne činje ni ce su pro ma kle Ter zi ću, a revi zi o ni stič ki 

isto ri ča ri u poku ša ju rekon struk ci je kre ta nja i bor bi sna ga pod Miha i lovi 

će vom koman dom poslu ži li su se samo jed nim izvo rom – dnev ni kom 

majo ra JVuO Alek san dra Milo še vi ća u kome nema poda ta ka koje pomi nje 

„Dnev nik Cer skog kor pu sa” i koji ne pru ža rele vant ne podat ke o čet ničkim 

gubi ci ma jer ih naj češ će pre ćut ku je. 

Osim novog pogle da na nave de ni seg ment isto ri je JVuO koji se pokuša 

va isto ri zo va ti kao svo je vr sna naci o nal na tra u ma („Bosan ska gol go ta”) 

u ovoj knji zi su rekon stru i sa ni gubi ci JVuO u cen tral noj Bosni, od 29. 

apri la do 7. maja 1945. To raz do blje pred sta vlja lo je nena pi sa no poglavlje 

isto ri je JVuO budu ći da su isto ri ča ri rav no gor skog pokre ta u poku ša ju 

rekon struk ci je kre ta nja i bor be nih aktiv no sti Miha i lo vi će vih sna ga u osam 

nave de nih dana tako đe kori sti li isklju či vo dnev nik Alek san dra Milo še vi ća 

koji jed na ko ne pomi nje izu zet no veli ke gubit ke u nepre sta nim bor ba ma 

izme đu JVuO i NOVJ na pla nin skom pod ruč ju izme đu Vite za i Bra di ne. 

Sve to dodat no začu đu je budu ći da su u tih osam dana zabe le že ni do tad 

naj ve ći gubi ci JVuO u bor ba ma tokom rata, uko li ko izu zme mo bor be u 

istoč noj Bosni u dru goj polo vi ni decem bra 1944. Saču va ni su izveš ta ji i

ope ra cij ski dnev ni ci jedi ni ca JA koje su uče stvo va le u bor ba ma pro tiv četni 

ka u sred njoj Bosni. U tim doku men ti ma navo de se veli ki gubi ci protiv 

nič ke stra ne. Narav no, i tim izvo ri ma tre ba pri stu pi ti kri tič ki jer se i u 

nji ma izno se uve li ča ni gubi ci pro tiv nič ke stra ne, ali oni su dra go ce ni jer 

kon sta tu ju činje ni ce i doga đa je o koji ma nema reči u dru gim izvo ri ma. U 

petom delu knji ge, na osno vu rele vant ne gra đe DK, obra đe na je jed na epizo 

da iz isto ri je JVuO koja je goto vo nepo zna ta – palje nje Foj ni ce i nasi lje 

nad sta nov niš tvom foj nič kog kra ja, tokom pro bo ja kroz sred nju Bosnu 

počet kom maja 1945. Pome nu ta doku men ta ci ja DK nasta la je neko li ko 

sed mi ca nakon pro la ska Miha i lo vi će vih sna ga kroz nave de no pod ruč je. 

U pisa nju osmog dela knji ge („Aktiv no sti i gubi ci čet nič kih odmetni 

ka u Srbi ji 1945-1946.”) naj dra go ce ni ji su bili pri mar ni izvo ri pohranje 

ni u fon do vi ma „Jugo slo ven ska narod na armi ja” (pod fon do vi: „Save zni 

sekre ta ri jat za narod nu odbra nu” i „Kor pus narod ne odbra ne Jugo sla vije”) 

i „Voj no be zbed no sna agen ci ja”, u Voj nom arhi vu. Rela tiv no sko raš nja 

dostup nost dru gog fon da i nedo volj no koriš će nje oba fon da u obra di teme 

o aktiv no sti ma odmet nič kih gru pa uslo vi li su da taj deo knji ge, iako nije 

posto ja la takva ambi ci ja, pre ra ste u do sada vero vat no naj o bu hvat ni ji pregled 

odmet nič kih aktiv no sti na ukup noj teri to ri ji Srbi je. Dosa daš nji rado vi 

na temu posle rat nog odmet niš tva uglav nom su bili regi o nal nog karak te ra 

i neki od njih su mi kori sno poslu ži li u pisa nju. Zahva lju ju ći istra ži va njima 

neko li ko isto ri ča ra sred nje gene ra ci je naj pot pu ni je je istra žen isto ri jat 

odmet niš tva u čačan skom i valjev skom kra ju. 9 Budu ći da pola ko posta je 

dostup na i gra đa fon da „Bez bed no sno-infor ma tiv na agen ci ja” u Arhi vu 

Srbi je, za oče ki va ti je da usko ro ili nared nih godi na budu publi ko va na još 

pot pu ni ja i obu hvat ni ja istra ži va nja na temu odmet niš tva sa ponov nim 

nagla skom na ukup nu teri to ri ju Srbi je. 

Deve ti deo knji ge („Mito vi i broj ke”) pred sta vlja pri log kvan ti fi kaci 

ji stra da lih nakon oslo bo đe nja Srbi je za čije smrt no stra da nje odgo vornost 

sno si pobed nič ka stra na odno sno oru ža ne sna ge i orga ni vla sti pod 

kon tro lom komu ni sta. Važan izvor za raz ma tra nje ove kon tro verz ne teme 

pred sta vlja elek tron ski regi star „’Otvo re na knji ga’: regi star žrta va [Držav 

9 Бојан Б. Дими три је вић, „’Одмет ни ци’ и ’осло бо ди о ци’. Про гон оста та ка Југо сло вен ске војске 

у отаџ би ни у ваљев ском кра ју”, Гла сник Исто риј ског архи ва Ваље во, 31, Ваље во, 1997; 

Горан Дави до вић, Милош Тимо ти је вић, Затам ње на про шлост. Исто ри ја рав но го ра ца 

чачан ског кра ја. III, Аго ни ја и слом. Рат не 1944. и 1945. годи на, Чачак-Кра ље во, 2004. 

41

ne] komi si je za taj ne grob ni ce ubi je nih posle 12. sep tem bra 1944.” dostupan 

na inter net stra ni ci komi si je. 10 U tom delu knji ge pro ble ma ti zo vani 

su poje di ni aspek ti meto do lo gi je Držav ne komi si je za taj ne grob ni ce 

(DKTG) u for mi ra nju regi stra, prven stve no kada je reč o uvrš ta va nju u 

regi star stra nih drža vlja na i oso ba koje su pogi nu le u bor bi, kao i pro izvolj 

nom tuma če nju izvo ra. Pogi nu li u oru ža nim suko bi ma ne mogu biti 

pro gla še ni za žrtve poli tič ki ili ide o loš ki moti vi sa nog tero ra. Napo mi njem 

da nisam dobio odo bre nje za koriš će nje fon da „Bez bed no sno-infor ma tivna 

agen ci ja” (BIA) u Arhi vu Srbi je čime mi je uskra ćen uvid u doku men ta 

Ode lje nja za zaš ti tu naro da (OZN-a). U gra đi BIA pohra nje noj u Arhi vu 

Srbi je zna tan deo doku me na ta posve ćen je zlo či ni ma JVuO i aktiv no stima 

odmet ni ka. Sva ka ko da bi delo vi knji ge posve će ni tim tema ma bili 

još pot pu ni ji da sam dobio na uvid gra đu BIA. Sre ćom, važan deo građe 

BIA („Knji ge stre lja nih” i dru gi izvo ri o stra da lim pro tiv ni ci ma nove 

vla sti) tran spo no van je u pome nu tom elek tron skom regi stru DKTG. U 

posled njem delu knji ge osvr nuo sam se na pret hod ne pro ce ne bro ja „žrta va 

komu ni stič kog tero ra” koje su se odno si le na teri to ri ju tzv. uže Srbi je 11 i 

na pod ruč ja poje di nih opšti na i gra do va i koli ko su takve pro ce ne u kolizi 

ji sa rezul ta ti ma iz popi sa DKTG i nekih novi jih istra ži va nja. U pisa nju 

ovog dela knji ge kori stio mi je publi ko va ni magi star ski rad isto ri ča ra Srđana 

Cvet ko vi ća koji pred sta vlja prvu nauč nu mono gra fi ju i naj re fe rent ni ju 

knji gu na temu poli tič ke repre si je u Srbi ji 1944-1953. 12 Pri tom sam u 

knji zi, naro či to u posled njem delu, često pole mi sao sa tvrd nja ma, pret postav 

ka ma i zaključ ci ma koje izno si Cvet ko vić budu ći da je nje go va knji ga 

karak te ri stič na po broj nim fak to graf skim greš ka ma i nena uč nim zaključ cima 

i odsu stvu kri ti ke poje di nih izvo ra. 

Na kra ju, želim da iska žem zahval nost oni ma koji su dopri ne li da ova 

knji ga bude kva li tet ni ja. Tu mislim na peto ri cu isto ri ča ra mla đe gene ra ci je, 

na recen zen te Mili vo ja Beš li na, Milo va na Pisa ri ja, Gaja Trif ko vi ća i Vlada 

na Vukli ša, kao i na auto ra pred go vo ra i ured ni ka izda nja, Kru no sla va 

Sto ja ko vi ća. Gaju Trif ko vi ću dugu jem zahval nost i za uka zi va nje na neke 

10 http://www.otvo re nak nji ga.komi si ja1944.mprav de.gov.rs/ 

11 Kako bi se izbe gla zabu na kod čita la ca i pona vlja nje rogo bat nog ter mi na „tzv. uža Srbi ja”, u knjizi 

kori stim ter min Srbi ja kada govo rim o pod ruč ju Repu bli ke Srbi je bez pokra ji na. 

12 Srđan Cvet ko vić, Izme đu srpa i čeki ća. Repre si ja u Srbi ji 1944-1953, Beo grad, 2006. 

42

meni nepo zna te nemač ke doku men te i nji ho ve pre vo de. Poseb no isti čem 

pomoć koju mi je pru žio Goran Despo to vić, koga sma tram jed nim od 

naj bo ljih pozna va la ca isto ri je Dru gog svet skog rata na tlu Jugo sla vi je. Znanjem 

i save ti ma pomo gli su mi i dvo ji ca par ti zan skih vete ra na i vred nih 

istra ži va ča, Dra go slav Beli Dimi tri je vić i Safet Hadži be go vić.

I deo: 

Odgovornost 

JVuO za zločine u 

Srbiji 1941-1944. 

44

I deo: Odgo vor nost JVuO za zlo či ne u Srbi ji 

1941-1944. 

Pro blem kvan ti fi ka ci je zlo či na JVuO u Srbi ji 

Jugo slo ven ska isto ri o gra fi ja nije na zado vo lja va ju ći način obra di la zloči 

ne koje su na tlu Jugo sla vi je poči ni le zara će ne stra ne. Može se reći da je 

nači ni la tek počet ne kora ke u rasve tlja va nju te teme. Kada je reč o teri to ri ji 

Srbi je, doma ća isto ri o gra fi ja u doba soci ja li zma nije kvan ti fi ko va la žrtve 

rata. To se odno si i na kvan ti fi ka ci ju onih za čiju smrt su odgo vor ni pripad 

ni ci sna ga kola bo ra ci je i kvi slin štva. Istra ži va nja zlo či na JVuO u Srbi ji 

nikad nisu bila siste mat ska i sve o bu hvat na. Zahva lju ju ći dugo go diš njim 

istra ži va nji ma lokal nih isto ri ča ra i dru gih istra ži va ča poznat je pri bli žan 

broj ubi je nih od stra ne JVuO tek za neko li ko regi o na u Srbi ji. Zani mljivo 

je da je veći na tih istra ži va nja obja vlje na nakon nestan ka soci ja li stič ke 

drža ve što je uslo vi lo da nji ho vi rezul ta ti, u epo hi revi zi je poli ti ke seća nja 

i pro me ne isto rij ske para dig me Dru gog svet skog rata – osta nu nedo volj no 

pri me će ni i pozna ti. Nji ho ve rezul ta te zao bi la zi, pone kad i otvo re no ignori 

še, revi zi o ni stič ka isto ri o gra fi ja. 

Pred stav ni ci revi zi o ni stič ke isto ri o gra fi je rela ti vi zu ju činje ni cu da su 

pri pad ni ci naj broj ni jeg srp skog anti ko mu ni stič kog pokre ta (JVuO ili četni 

ci Dra že Miha i lo vi ća) na tlu Srbi je i u dru gim delo vi ma Jugo sla vi je vrši li 

masov ne etnič ki i ide o loš ki moti vi sa ne zlo či ne koji su pod ra zu me va li likvida 

ci je čita vih poro di ca, o čemu sve do če masov ni zlo či ni pro tiv boš njačkog 

sta nov niš tva na tlu zapad nog San dža ka, Bosne i Her ce go vi ne i sever ne 

Crne Gore i hrvat skog sta nov niš tva na tlu Dal ma ci je i Bosne i Her ce go vine, 

kao i kon ti nu i ra ni teror JVuO nad par ti zan skim sim pa ti ze ri ma u Srbiji, 

sve do oslo bo đe nja, koji je u nekim delo vi ma zemlje tako đe pod ra zu mevao 

istre blje nja čita vih poro di ca koje su se opre de li le za par ti za ne. NOVJ 

je ret ko čini la takve zlo či ne na tlu Srbi je. Revi zi o ni stič ka isto ri o gra fi ja, 

neret ko nedo sled no i selek tiv no, kon sta tu je pri me re čet nič kog tero ra nad 

par ti zan skim sim pa ti ze ri ma u Srbi ji (pri čemu se pone kad oprav da va ju 

poje di ni zlo či ni), ali igno ri še etnič ki moti vi sa ne zlo či ne koje su čet ni ci u 

Srbi ji poči ni li nad Boš nja ci ma i Romi ma. Pri me ra radi, ni u jed noj publika 

ci ji na temu rav no gor ske isto ri je, ni u jed nom pre gle du isto ri je JVuO 

45

46 

u Srbi ji, nema pome na masov nih zlo či na čet ni ka Dra že Miha i lo vi ća nad 

musli man skim sta nov niš tvom Pri boj skog sre za febru a ra 1943. iako je reč 

o naj ma sov ni jim zlo či ni ma koje je poči ni la neka doma ća for ma ci ja u Srbi ji 

tokom Dru gog svet skog rata. Dimen zi ja tih zlo či na posta je jasni ja uko li ko 

uzme mo u obzir rod nu i sta ro snu struk tu ru žrta va, meto de likvi da ci je i 

posle di ce zlo či na (nesta nak čita vih poro di ca i izme na etnič ke struk tu re u 

poje di nim nase lji ma sre za). 

Osim toga, revi zi o ni stič ki isto ri ča ri koji su pisa li o isto ri ji Dru gog 

svet skog rata i isto ri ja tu JVuO rela ti vi zu ju, pone kad i zane ma ru ju bit nu 

prak su lega li zo va nih rav no gor skih i dru gih čet nič kih odre da u Srbi ji, naroči 

to kra jem 1941: zaro blja va nje veli kog bro ja par ti za na i nji ho vih sim pa tize 

ra i nji ho vu pre da ju oku pa to ru koji ih je stre ljao ili umo rio na neki dru gi 

način, naj češ će u logo ri ma. Odgo vor nost čet ni ka za stra da nje tih zaro bljeni 

ka je nesum nji va, iako ih oni nisu ubi li, jer su zna li da Nem ci stre lja ju 

ili inter ni ra ju zaro blje ne par ti za ne i pro par ti zan ski ori jen ti sa ne oso be. Isti 

isto ri ča ri pone kad nasto je da ras te re te JVuO od odgo vo r no sti za taj vid 

sarad nje sa oku pa to rom i odgo vor no sti za sau če stvo va nje u stra da nju zaroblje 

ni ka tako što poten ci ra ju činje ni cu da su odre di koji su vrši li takvu 

prak su bili lega li zo va ni u okvi ru poret ka koji je namet nuo oku pa tor, pri 

čemu se ne poten ci ra činje ni ca da je ogrom na veći na ljud stva lega li zo va nih 

rav no gor skih odre da pono vo inkor po ri ra na u JVuO, pre te žno već 1942, 

kao što se zane ma ru je činje ni ca da je naj ve ći broj čet ni ka Dra že Miha i lo vića 

u Srbi ji – lega li zo van kra jem 1941. Isto tako, zane ma ru je se činje ni ca da 

su poje di ni rav no gor ski odre di koji nisu lega li zo va ni sara đi va li sa lega li zova 

nim čet ni ci ma u hva ta nju i zaro blja va nju par ti za na koji su potom ustuplje 

ni oku pa to ru. Neret ko se zao bi la zi činje ni ca da je veći na čet ni ka koji 

su 1941-1942. pri zna va li koman du Koste Pećan ca tokom nared ne godi ne 

ili naj ka sni je 1944. inkor po ri ra ni u okvir JVuO, uklju ču ju ći i nema li broj 

ofi ci ra i voj vo da. 

Naj zna čaj ni ja arhiv ska gra đa o zlo či ni ma JVuO nasta ja la je nepo sredno 

nakon oslo bo đe nja, od kra ja 1944. pa do kra ja 1946. Reč je o dokumen 

ta ci ji Zemalj ske komi si je za utvr đi va nje zlo či na oku pa to ra i nji ho vih 

poma ga ča. Ta gra đa ras par ča na je u neko li ko arhi va u Srbi ji i nedo volj no 

je istra že na. Deo gra đe ZK, uklju ču ju ći sumar ne izveš ta je, inte gri san je u 

gra đu DK.

Pre ma poda ci ma DK iz 1945. (tabe lar ni pre gled žrta va rata na tlu 

Srbi je 1941-1945, na osno vu for ma cij ske odgo vor no sti za smrt no strada 

nje sta nov ni ka Srbi je), čet ni ci Dra že Miha i lo vi ća odgo vo r ni su za ubistvo 

8.874 sta nov ni ka Srbi je, van bor be, pri čemu su stre lja li 5.205 (4.038 

muš ka ra ca, 606 žena, 303 sta ra ca, 258 dece), zakla li 2.958 (2.305 muš kara 

ca, 491 žena, 107 sta ra ca, 55 dece) i obe si li 186 sta nov ni ka Srbi je (96 

muš ka ra ca, 88 žena, jed nog star ca i jed no dete), dok je 525 lica umr lo od 

posle di ca muče nja (od toga 349 muš ka ra ca, 81 žena, 48 sta ra ca i 47 dece). 

Ovi poda ci nisu poi me nič no pot kre plje ni, zbog čega ih tre ba kori sti ti sa 

opre zom, ali oni pru ža ju pola znu osno vu za raz ma tra nje bilan sa tero ra koji 

je spro vo dio pokret pod koman dom Dra že Miha i lo vi ća. Jedan poda tak u 

tabe lar nom pre gle du je uma njen, kada je reč o lici ma koja su liše na živo ta 

od stra ne JVuO. Nai me, u izveš ta ju se navo di da su pri pad ni ci JVuO na tlu 

Srbi je ubi li 361 dece, a pozna to je da su pri pad ni ci JVuO na tlu Pri boj skog 

sre za, 5-13. febru a ra 1943, pre ma poda ci ma ZK iz 1946. ubi li 665 dece 

(lica do 15 godi na sta ro sti), dok su u dru gim delo vi ma Srbi je tokom rata 

ubi li još neko li ko dese ti na dece. 13 Među tim, 2005. je obja vljen dopu nje ni 

spi sak musli man skih sta nov ni ka Pri boj skog sre za ubi je nih od stra ne JVuO. 

U nje mu posto je poda ci za 1.058 lica mla đih od 15 godi na koje su ubi li 

pri pad ni ci JVuO. 14 

Pre ma poda ci ma DK pri pad ni ci JVuO su pod vr gli tor tu ri („tuča – 

laka i teš ka tele sna povre da”) navod no čak 35.014 sta nov ni ka Srbi je. Ovaj 

poda tak je prak tič no nepro ver ljiv, sto ga ga ne može mo kori sti ti kao naučnu 

činje ni cu. Među tim, nesum nji vo je da su čet ni ci tukli i muči li više 

hilja da sta nov ni ka Srbi je, prven stve no kada je reč o seo skom življu. Ovaj 

feno men je goto vo nestao iz kolek tiv nog pam će nja, dok ga revi zi o ni stički 

isto ri ča ri igno ri šu. Pre ma istim poda ci ma, čet ni ci Dra že Miha i lo vi ća 

su silo va li 377 žena. 15 Poda tak o bro ju silo va nih žena može mo sma tra ti 

13 Arhiv Jugo sla vi je (dalje: AJ), fond Držav na komi si ja za utvr đi va nje zlo či na oku pa to ra i nji ho vih 

poma ga ča (dalje: DK), ozna ka fon da: 110 (dalje: 110), fasci kla (dalje: f.) 55, stra ni ca (dalje: s.) 15. 

14 Dže mail Arna u to vić, Aktu el ni doga đa ji. Iz bli že i dalj nje proš lo sti, Pri je po lje, 2005, str. 117-187. 

15 AJ, DK, 110, f. 55, s. 16-17. 

Pri me ra radi, pre ma poda ci ma DK, čet ni ci Dra že Miha i lo vi ća su silo va li 36 žena u Dra ga čevskom 

sre zu (današ nja opšti na Luča ni). Među tim, u tabe lar nom pre gle du stra da nja sta nov ni ka 

sela Lopaš navo di se sle de će: „Silo va nja je bilo u veli koj meri, ali se pri kri va.” (AJ, DK, 110, f. 

56, s. 111). U pro te snom ape lu sta nov ni ka Dra ga če va, koji su bili pro čet nič ki ori jen ti sa ni, koji je 

upu ćen Vrhov noj koman di JVuO kra jem decem bra 1943, navo di se da su čet ni ci pod koman dom 

47

donjim bro jem. Pre ma poda ci ma DK pri pad ni ci JVuO su zapa li li 6.828 

„kuća i dru gih zgra da” na tlu Srbi je. 

Danas su dostup ni rezul ta ti istra ži va nja o pri bli žnom bro ju ubi je nih 

lica, van bor be, za neko li ko regi o na u Srbi ji. 

Pio nir ski rad na tu temu, koji je pod ra zu me vao anga žo va nje većeg 

bro ja istra ži va ča, pre gled svih dostup nih izvo ra i pri ku plja nje sve do čansta 

va savre me ni ka, publi ko va li su 1977. Među opštin ski isto rij ski arhiv 

u Čač ku i SUB NOR Čač ka, Gor njeg Mila nov ca i Luča na. Zahva lju ju ći 

nji ho vim istra ži va nji ma pozna to je da su čet ni ci tokom Dru gog svet skog 

rata van bor be ubi li 522 sta nov ni ka četi ri pred rat na sre za čija teri to ri ja 

obu hva ta tri nave de ne opšti ne. Na osno vu istih istra ži va nja pozna to je da 

čet ni ci dele odgo vor nost za stra da nje 430 sta nov ni ka nase lja na teri to ri ji 

tri nave de ne opšti ne koje su uhva ti li i pre da li Nem ci ma, nakon čega su 

uhva će ne oso be liše ne živo ta. Među nepo sred no ubi je ni ma bilo je 99 žena 

od kojih su 43 ubi je ne kla njem. Na isti način ubi je na su 102 muš kar ca. 16 

U broj od 545 nisu ura ču na ti poda ci o par ti za ni ma koji su bili sta nov ni ci 

sused nih sre zo va ili dru gih regi o na, a koji su ubi je ni od stra ne čet ni ka na 

pod ruč ju četi ri sre za. 

Jovan Zla tić, isto ri čar iz Niša, obja vio je 1998. knji gu o aktiv no sti ma 

JVuO na pod ruč ju Niš kog okru ga i Topli ce, sa akcen tom na kola bo ra ci ju 

i repre si ju. U knji zi su pri lo že ni sta ti stič ki poda ci o lici ma koja su ubi je na 

van bor be od stra ne pet kor pu sa JVuO na pod ruč ju 14 sre zo va. Broj ubije 

nih od stra ne JVuO po sre zo vi ma izno si: Soko banj ski: 47 (6 žena), Aleksi 

nač ki: 32 (1 žena), Morav ski (Žit ko vac): 31 (6 žena), Ražanj ski: 11, Niški: 

27 (2 žene), Svr ljiš ki: 55 (2 žene), Zaplanj ski: 7, Belo pa la nač ki: 30 (3 

žene), Lužnič ki: 16 (2 žene), Nišav ski (Pirot): 9 (1 žena), Dobrič ki (Žitora 

đa): 61 (6 žena), Pro ku pač ki: 9 (1 žena), Jastre bač ki (Bla ce): 22 (3 žene), 

Kosa nič ki (Kur šu mli ja): 12 (2 žene), uz napo me nu da su 4. gru pa juriš nih 

kor pu sa i Kor pus gor ske gar de u let njoj ofan zi vi 1944. u tri posled nja sre za 

van bor be ubi li 44 oso be od kojih šest žena. Ukup no je ubi je no 407 lju di 

od kojih 41 žena. Naj ve ći broj ubi sta va poči ni le su jedi ni ce Deli grad skog 

(121) i Toplič kog kor pu sa (104). Po naci o nal nom sasta vu među ubi je ni ma 

bilo je 300 Srba, 101 Rom i šest Buga ra. Broj ubi je nih Roma nije pro por 

48 

Milu ti na Jan ko vi ća (1. dra ga čev ska bri ga da JVuO), do kra ja 1943. silo va li oko 70 žena u Dra gače 

vu. (Коста Нико лић, Исто ри ја рав но гор ског покре та, I-III, Бео град, 1999, стр. III/211). 

16 Чачан ски крај у Народ но о сло бо ди лач кој бор би 1941-1945. Пали бор ци и жртве, (ур. Драго 

љуб С. Субо тић), Чачак, 1977, стр. 3-396.

ci o na lan bro ju pri pad ni ka rom ske zajed ni ce na pod ruč ju Niš kog okru ga i 

Topli ce. Pre ma istim poda ci ma pri pad ni ci JVuO su na nave de nom područ 

ju bati na li 252 oso be od čega 49 žena. Na pod ruč ju Topli ce i Niš kog 

okru ga pri pad ni ci JVuO, pre ma Zla ti ću, izvr ši li su pri nud nu mobi li za ci ju 

2.640 lica. Na istom pod ruč ju spa li li su 166 kuća i 103 eko nom ske zgra de 

i opljač ka li 286 doma ćin sta va. 17 

Broj ubi sta va bio je pro por ci o na lan sna zi rav no gor ske orga ni za ci je 

i često je zavi sio od toga da li je kon kret no pod ruč je izvan ili u žariš tu 

suko ba izme đu JVuO i NOVJ. U uda lje nim sre zo vi ma, gde je orga ni za ci ja 

JVuO kasno for mi ra na, broj ubi je nih od stra ne JVuO bio je manji. 

Goj ko Ško ro, istra ži vač iz Uži ca, 2002. obja vio je publi ka ci ju u kojoj 

je sabrao ime na sta nov ni ka sedam neka daš njih sre zo va (današ njih opšti na) 

pred rat nog Užič kog okru ga: Račan ski (Baji na Baš ta), Crno gor ski (Kosjerić), 

Užič ki, Požeš ki, Arilj ski, Zla ti bor ski (Čaje ti na) i Mora vič ki srez (Ivanji 

ca). U publi ka ci ji su obja vlje ni poi me nič ni poda ci za 846 sta nov ni ka 

okru ga koje su ubi li čet ni ci i ime na 282 sta nov ni ka okru ga koje su uhva ti li 

i pre da li Nem ci ma koji su zatim ubi li uhap še ni ke. Od 846 oso ba koje su 

ubi li čet ni ci 90 su bile žene. 18 

Kada govo ri mo o bro ju stra da lih po opšti na ma, naj ve ći broj onih za 

čije smrt no stra da nje sno se odgo vor nost pri pad ni ci JVuO bili su sta novni 

ci opšti ne Uži ce. Čet ni ci su tokom oku pa ci je, van bor be, ubi li 40 stanov 

ni ka opšti ne Uži ce koji su bili zaro blje ni pri pad ni ci par ti zan skih sna ga. 

Među nji ma bile su četi ri žene. Čet ni ci su van bor be ubi li 82 civil na stanov 

ni ka opšti ne Uži ce, pri čemu su 14 ubi je nih bile žene. Mno gi od njih 

ubi je ni su kla njem. Tako đe, sedam civi la sa ovog pod ruč ja umr lo je od 

posle di ca bati na nja koje su spro ve li čet ni ci, pri čemu su dve stra da le oso be 

bile žen skog pola. Pri pad ni ci JVuO su tokom oku pa ci je zaro bi li 87 par tiza 

na sa pod ruč ja Uži ca i potom ih pre da li nemač kom oku pa to ru, nakon 


Рав но гор ски покрет и Jугословенска вој ска у отаџ би ни, Ниш, 1998, стр. 517-522. 

18 Гој ко Шко ро, Исти на је у име ни ма. Стра да ли у Ужич ком окру гу у Дру гом свет ском рату, 

Ужи це, 2002, стр. 63-224. 

Osim za nave de nih 1.128 poi me nič no pozna tih lica, Ško ro je pri lo žio i nepot pu ne podat ke za 240 

nepo zna tih par ti za na koje su navod no ubi li čet ni ci i 30 nepo zna tih par ti za na koje su navod no 

uhva ti li čet ni ci i pre da li Nem ci ma, kao i za pet nepo zna tih oso ba koje su navod no ubi li čet nič ki 

odmet ni ci, ali ovi poda ci zah te va ju poi me nič nu iden ti fi ka ci ju kako bi bili inte gri sa ni u uku pan 

zbir stra da lih. 

49

čega su zaro blje ni par ti za ni ubi je ni od stra ne nemač kih voj no-poli cij skih 

sna ga. Od 87 poi me ni ce pozna tih zaro blje nih par ti za na, 58 su stre lja ni 27. 

novem bra 1941. u Valje vu, a osta tak je stre ljan decem bra 1941. u Uži cu 

ili je stra dao u nemač kim logo ri ma (delom kao zato če ni ci logo ra Banji ca, 

a pre te žno kao zato če ni ci nemač kih logo ra u Nor veš koj). 19 

Pre ma poda ci ma iz lite ra tu re, zasno va nim na posle rat nom popi su koji 

su spro ve li akti vi sti lokal nog SUB NOR-a i istra ži vač Jovan Rado va no vić 

(a pre u zeo ih je Goj ko Ško ro), pri pad ni ci doma ćih oru ža nih for ma ci ja sa 

pod ruč ja Pože ge, koje su voj no i poli tič ki sara đi va le sa oku pa to rom, odgovor 

ne su za smrt 279 oso ba, pri čemu su 213 bili sta nov ni ci nase lja u okviru 

današ nje opšti ne Pože ga, a 66 su sta nov ni ci okol nih opšti na (sre zo va) 

ili par ti zan ski bor ci iz uda lje ni jih pod ruč ja – koje su van bor be ili u bor bi 

ubi li požeš ki čet ni ci, na teri to ri ji opšti ne Pože ga. Od ukup nog bro ja, četni 

ci su odgo vo r ni za stra da nje 271 lica, a SDK za stra da nje osam lica. Od 

279 stra da lih 188 su bili pri pad ni ci par ti zan skih for ma ci ja, a 91 civi li. Od 

213 ubi je nih sta nov ni ka nase lja na pod ruč ju opšti ne Pože ga, za čiju smrt 

su odgo vor ni čet ni ci i SDK, čet ni ci su nepo sred no, van bor be, ubi li 134 

lica, a ljo ti ćev ci osam lica. Od posle di ca čet nič ke tor tu re umr lo je 14, a od 

ranja va nja u bor bi sa čet ni ci ma – tri sta nov ni ka požeš kog kra ja. Čet ni ci 

su 1941-1942. izvr ši li hva ta nje 23 sta nov ni ka požeš kog kra ja, pri pad ni ka 

Užič kog par ti zan skog odre da, koje su nakon hva ta nja pre da li nemač kom 

oku pa to ru, nakon čega su uhap še ni ci smrt no stra da li (naj ve ći deo stre ljan 

je u Valje vu 27. novem bra 1941, a osta tak je ubi jen u nemač kim logo rima). 

U broj od 213 stra da lih ura ču nat je 21 par ti zan iz požeš kog kra ja koji 

je pogi nuo u bor ba ma sa čet ni ci ma, tokom oku pa ci je, pre te žno novem bra 

1941. Tako đe, u taj broj je ura ču na to 10 sta nov ni ka nase lja na tlu opštine 

koji su ubi je ni od stra ne čet nič kih odmet ni ka 1945-1946, pri čemu je 

polo vi na ubi je na van bor be. Kada govo ri mo o rod noj struk tu ri stra da lih, 

među 213 zabe le že no je 20 žena, pri čemu su čet ni ci ubi li 18, a SDK dve 

žen ske oso be. 20 

Pre ma poda ci ma iz lite ra tu re, zasno va nim na posle ra tim istra ži va njima 

koji su spro ve li akti vi sti lokal nog SUB NOR-a i lokal ni istra ži va či, a 

19 Цве то ви у огњу. Изги ну ли у рату 1941-1945. годи не у општи ни Тито во Ужи це, (ур. Раде 

Позна но вић), Тито во Ужи це, 1970, стр. 11-280; Гој ко Шко ро, н.д., стр. 63-181. 

20 Јован Р. Радо ва но вић, Поже га у НОР и рево лу ци ји 1941-1945, Поже га, 1986, стр. 447-609. 

50

koje je dopu nio Goj ko Ško ro, pri pad ni ci doma ćih oru ža nih for ma ci ja, 

koje svr sta va mo u sna ge kvi slin štva i kola bo ra ci je, na pod ruč ju Ari lja tokom 

1941-1945. odgo vor ni su za smrt 238 oso ba. Od 238 stra da lih zabele 

že no je stra da nje 21 žen ske oso be. Sve stra da le žene bile su sa pod ruč ja 

opšti ne Ari lje i sve su ubi je ne od stra ne čet ni ka. Od 229 stra da lih 200 su 

bili sta nov ni ci Arilj skog sre za, a 29 par ti za ni iz sused nih sre zo va ili okol nih 

regi o na. Pri pad ni ci JVuO su tokom oku pa ci je van bor be ubi li 53 sta nov nika 

opšti ne Ari lje koji su bili zaro blje ni pri pad ni ci par ti zan skih sna ga, dok 

su tri arilj ska par ti za na umr la od posle di ca ranja va nja i tor tu re od stra ne 

JVuO, a jedan je izvr šio samo u bi stvo zbog izlo že no sti tor tu ri od stra ne četni 

ka. Od tih 57 lica svi su bili muš kar ci. Pri pad ni ci JVuO tokom oku pa ci je 

van bor be nepo sred no su ubi li 64 civil na sta nov ni ka sre za, pri čemu su 14 

bile žene. Veći na civi la ubi je na je kla njem. Tako đe, sedam civi la, od kojih 

dve žene, umr lo je od posle di ca bati na nja koje su spro ve li čet ni ci. Jed na 

muš ka oso ba izvr ši la je samo u bi stvo nakon pre tr plje ne tor tu re od stra ne 

čet ni ka. Arilj ski čet ni ci odgo vor ni su za nepo sred no ubi ja nje, van bor be, 

28 poi me ni ce pozna tih par ti za na i jed nog civi la koji nisu bili sta nov nici 

nase lja na pod ruč ju današ nje opšti ne Ari lje. Čet nič ki odmet ni ci su na 

pod ruč ju opšti ne Ari lje, nakon oslo bo đe nja, van bor be ubi li 10 oso ba pri 

čemu su četi ri oso be bile žene. Pri pad ni ci JVuO su tokom oku pa ci je zarobi 

li 55 par ti za na sa pod ruč ja Ari lja i potom ih pre da li nemač kom oku pato 

ru, nakon čega su zaro blje ni par ti za ni ubi je ni od stra ne nemač kih voj nopoli 

cij skih sna ga. Od 55 zaro blje nih par ti za na, 43 su stre lja ni decem bra 

1941. u Ari lju i Čač ku, a osta tak je stra dao u nemač kim logo ri ma (delom 

kao zato če ni ci logo ra Banji ca, a pre te žno kao zato če ni ci nemač kih logo ra 

u Nor veš koj). 

Dra go slav Dimi tri je vić Beli, istra ži vač iz Beo gra da, 2009. obja vio je 

knji gu u koju je uvr stio poi me nič ne podat ke o oso ba ma koje su ubi li pripad 

ni ci Aval skog kor pu sa JVuO 1943-1944. na pod ruč ju tri sre za južno 

od Beo gra da: Posav ski (Umka), Vra čar ski i Gro čan ski. Na pod ruč ju tri 

nave de na sre za čet ni ci su ubi li 323 meš ta na od čega 75 žena. Veći na žrta va 

ubi je na je kla njem. Naj vi še je ubi je no sta nov ni ka Posav skog sre za (današnja 

opšti na Bara je vo i delo vi opštinâ Obre no vac i Čuka ri ca). U tom sre zu 

ubi je na su 183 sta nov ni ka od čega 52 žene. U Gro čan skom sre zu ubi jen je 

101 sta nov nik od čega 14 žena, dok je u teri to ri jal no naj ma njem Vra čar 

51

skom sre zu ubi je no 39 meš ta na od čega devet žena. Na tom pod ruč ju od 

stra ne čet ni ka ubi jen je i veći broj lica koja nisu ima la stal no pre bi va liš te na 

teri to ri ji tri sre za. Uglav nom je reč o sta nov ni ci ma Beo gra da. Dimi tri je vić 

izno si tvrd nju da broj takvih lica izno si naj ma nje 147, ali ne navo di uvek 

poi me nič ne podat ke jer mu dostup ni izvo ri to nisu omo gu ći li. Aval ski korpus 

je for mi ran u leto 1943. i odstu pio je sa matič ne teri to ri je počet kom 

okto bra 1944. Za neš to više od godi nu dana pri pad ni ci Aval skog kor pu sa 

ubi li su pre ko 400 civi la. 21 Ako uzme mo u obzir da su jedi ni ce pet kor pu sa 

JVuO na pod ruč ju 14 sre zo va Niš kog okru ga i Topli ce ubi le sli čan broj stanov 

ni ka name će se zaklju čak o aktiv no sti ma Aval skog kor pu sa, pogo to vo 

jer su jedi ni ce tog kor pu sa ispo lji le naj ma nje anti o ku pa tor skih aktiv no sti. 

Pre vas hod na aktiv nost jedi ni ca Aval skog kor pu sa sasto ja la se u bor ba ma 

pro tiv Kosmaj skog NOP odre da i tero ri sa nju par ti zan skih sim pa ti ze ra. 

Sto ga nije neo bič no što su revo lu ci o nar ni teror i par ti zan ska retor zi ja na 

pod ruč ju Vra čar skog i Gro čan skog sre za bili inten ziv ni ji nego u svim srezo 

vi ma Niš kog okru ga, ako izu zme mo grad Niš gde je oštri ca posle rat ne 

repre si je bila usme re na pre ma pri pad ni ci ma i sarad ni ci ma kvi slin škog apara 

ta. 

Vre di pome nu ti dve publi ka ci je obja vlje ne sre di nom posled nje deceni 

je 20. veka koje obu hva ta ju popi se palih bora ca NOVJ/JA i civi la ubi jenih 

od stra ne oku pa to ra i sna ga kola bo ra ci je koji su u posle rat nom nara tivu 

ime no va ni zajed nič kim nazi vom – žrtve faši stič kog tero ra – na teri to ri ji 

opštinâ Valje vo i Trste nik. Te dve publi ka ci je izdva ja ju se u odno su na neke 

slič ne poku ša je jer sadr že datum i mesto stra da nja kao i osnov ne podat ke 

o iden ti fi ka ci ji žrtve. Ta dva popi sa ne sadr že napo me ne o oso ba ma koje 

su ubi le nemač ke voj no-poli cij ske sna ge, a da su ih pret hod no zaro bi li 

lega li zo va ni čet ni ci. Obe publi ka ci je rezul tat su istra ži va nja lokal nih SUB 

NOR-a, pri čemu je u pri ku plja nju poda ta ka i obja vlji va nju prve publi kaci 

je uzeo učeš ća i Isto rij ski arhiv Valje vo. 

Prva publi ka ci ja obu hva ta podat ke o palim bor ci ma i žrtva ma tero ra 

oku pa to ra i sna ga kola bo ra ci je sa pod ruč ja opšti ne Valje vo. U toj publika 

ci ji nave de ni su poi me nič ni poda ci za 133 oso be ubi je ne van bor be od 

21 Дра го слав Б. Дими три је вић Бели, Где је моја мама? При ло зи за исто ри ју Авал ског кор пу са 

Југо сло вен ске вој ске у отаџ би ни, Бео град, 2009, стр. 173-355. 

52

stra ne JVuO i, u manjoj meri, lega li zo va nih čet ni ka, pri čemu su 112 bili 

civi li, a 21 zaro blje ni par ti za ni. Među nji ma je bilo 17 žena. 22 

Dru ga publi ka ci ja obu hva ta podat ke o palim bor ci ma i žrtva ma tero ra 

oku pa to ra i sna ga kola bo ra ci je sa pod ruč ja opšti ne Trste nik. U toj publika 

ci ji nave de ni su poi me nič ni poda ci za 201 lice koje su van bor be ubi li 

pri pad ni ci JVuO i, u manjem bro ju, lega li zo va ni čet ni ci. Među nji ma je 

bilo 46 žena i šesto ro dece. 23 

Inten zi tet tero ra neret ko je bio uslo vljen samo vo ljom lokal nih komanda 

na ta, od zapo ved ni ka kor pu sa i bri ga da pa do seo skih koman da na ta. 

Vrhov na koman da JVuO bila je nemoć na da spre či samo vo lju, ali nije ni 

poka zi va la sprem nost i odluč nost da sank ci o ni še ofi ci re komand no odgovor 

ne za zlo či ne, koji su naj češ će nare đi va li masov na ubi stva i dru ge kolektiv 

ne repre sa li je, a pone kad i sami vrši li ubi stva. 

Repre sa li je JVuO na pod ruč ju Srbi je naro či to su bile inten ziv ne tokom 

tri rat ne zime i bile su u ko rela ci ji sa name ra ma Vrhov ne koman de da 

uniš ti izo lo va ne par ti zan ske gru pe i odre de u Srbi ji u uslo vi ma koji su neupo 

re di vo više pogo do va li anti ko mu ni stič kim sna ga ma, a koje je pri rod no 

name ta la zima. U tim okol no sti ma, u uslo vi ma kon stant ne pote re i haj ke, 

kada je znat no teže bilo pre ži ve ti, čet ni ci su dodat no inten zi vi ra li teror 

nad stvar nim, poten ci jal nim i navod nim par ti zan skim sarad ni ci ma. Teror 

je neret ko poga đao i poro di ce koje nisu nepo sred no poma ga le par ti za ne, 

a ima le su bli ske rođa ke u par ti zan skim redo vi ma ili, jed no stav no, nisu 

skri va le pro par ti zan ski sen ti ment – koji je neret ko bio rezul tat nega tiv ne 

prak se lokal nih čet ni ka, odno sno tero ra nad civi li ma. 

Dru ga rat na godi na, sem prvog i posled njeg mese ca, nije bila obe leže 

na pri me ri ma masov nog tero ra JVuO – za raz li ku od dve nared ne godine. 

Od sre di ne decem bra 1942. do počet ka sep tem bra 1944. teror JVuO 

nad seo skim sta nov niš tvom bio je kon ti nu i ran. Repre sa li je su zabe le že ne u 

svim delo vi ma Srbi je u koji ma je posto ja la orga ni za ci ja JVuO, naro či to u 

seo skim pod ruč ji ma gde je JVuO drža la vlast i oso bi to u delo vi ma zemlje 

gde je sarad nja sa SDS bila inten ziv ni ja. Naj ma sov ni ji zlo či ni poči nje ni su 

decem bra 1941, febru a ra i decem bra 1943. Masov na ubi stva nad boš njač 

22 Спо ме ни ца палим бор ци ма и жртва ма фаши стич ког теро ра општи не Ваље во 1941- 

1945, (пр. Бра ни слав Мило са вље вић и др.), Ваље во, 1995, стр. 15-149. 

23 Моно гра фи ја о уче сни ци ма НОР-а 1941-1945. општи не Трсте ник, (ур. Ристо Асен тић), 

Трсте ник, 1996, стр. 59-374. 

53

kim sta nov niš tvom u Pri boj skom sre zu 5-11. febru a ra 1943. izdva ja ju se 

po inten zi te tu, sve o bu hvat no sti, bro ju i struk tu ri žrta va, kao i po posle dica 

ma zlo či na. Zlo či ni u pri boj skom kra ju bili su etnič ki moti vi sa ni – žrtve 

su ubi ja ne bez obzi ra na sta rost i pol isklju či vo zbog nji ho vog etnič kog 

pore kla. U dru gim delo vi ma Srbi je zlo či ni su bili poli tič ki moti vi sa ni jer 

je oštri ca tero ra bila usme re na pre ma par ti zan skim sarad ni ci ma, sim pa tize 

ri ma i rođa ci ma. Poje di na sela koja su 1941-1942. bila izlo že na tero ru 

nemač kog oku pa to ra i kvi slin ških oru ža nih sna ga, tokom 1943-1944. nije 

mimo i šao teror JVuO. Naro či to su stra da la sela čiji sta nov ni ci su znat ni je 

uče stvo va li u par ti zan skom ustan ku 1941. Repre sa li je lega li zo va nih rav nogor 

skih čet ni ka i JVuO naj in ten ziv ni je su zahva ti le zapad nu Srbi ju, doli nu 

Zapad ne Mora ve, Šuma di ju, sme de rev sko Podu na vlje, Pomo ra vlje i delo ve 

istoč ne Srbi je. 

„Uniš te nje komu ni sta bilo je potreb no i meni 

i Nem ci ma”: zlo či ni rav no gor skih i 

lega li zo va nih čet ni ka u Srbi ji 1941. 

Naj ma sov ni ji zlo či ni koje su poči ni li ili su u nji ma uče stvo va li čet ni ci 

Dra že Miha i lo vi ća, na tlu Srbi je, ako izu zme mo pokolj nad musli man skim 

sta nov niš tvom u Pri boj skom sre zu počet kom febru a ra 1943, poči nje ni su 

novem bra i, naro či to, decem bra 1941, prven stve no na pod ruč ju zapadne 

Srbi je, koja je pred sta vlja la naj zna čaj ni je par ti zan sko upo riš te tokom 

ustan ka. Veći na žrta va bili su zaro blje ni par ti za ni i nji ho vi sarad ni ci ili 

aktiv ni sim pa ti ze ri. Reč je o sto ti na ma ubi je nih i još većem bro ju zaro bljenih 

par ti za na koji su ustu plje ni oku pa to ru koji ih je ubio kra jem 1941. 

i tokom 1942, na stra tiš ti ma u neko li ko gra do va Srbi je ili u nemač kim 

logo ri ma u Srbi ji i Nor veš koj. U hva ta nju, zaro blja va nju i ubi ja nju par tiza 

na ili nji ho voj pre da ji oku pa to ru – uče stvo va lo je neko li ko hilja da četni 

ka pod tadaš njom ili pret hod nom koman dom Dra že Miha i lo vi ća i tzv. 

vla di nih čet ni ka koji su usko sara đi va li sa rav no gor skim čet ni ci ma. Najzna 

čaj ni ji dopri nos u hva ta nju pasi vi zi ra nih par ti za na i nji ho vih aktiv nih 

sarad ni ka pru ži li su pri pad ni ci lega li zo va nih rav no gor skih odre da. Nakon 

oslo bo đe nja mno gi od naj i stak nu ti jih uče sni ka u tim zlo či ni ma hva ta ni 

54

su i likvi di ra ni po krat kom postup ku dok je manji ni suđe no pred voj nim 

sudo vi ma. Ubi stva, hva ta nja i pre da ja Nem ci ma zaro blje nih par ti za na i 

nji ho vih sim pa ti ze ra, kra jem 1941, u vre me i nepo sred no nakon uniš te nja 

par ti zan ske vla sti u zapad noj Srbi ji, pred sta vlja ju naj ma sov ni je zlo či ne na 

pod ruč ju Užič kog, Čačan skog i Valjev skog okru ga tokom Dru gog svetskog 

rata nad pri pad ni ci ma par ti zan skih sna ga i nji ho vih aktiv nih saradni 

ka. Učeš ćem u masov nom hva ta nju i likvi da ci ji pri pad ni ka par ti zan skih 

odre da i nji ho vih sarad ni ka, čak ako zane ma ri mo aktiv nu bor bu pro tiv 

par ti za na, čet ni ci Dra že Miha i lo vi ća i lega li zo va ni rav no gor ci uči ni li su 

zna čaj ne uslu ge nemač kom oku pa to ru u uniš te nju par ti zan skog pokre ta 

na pod ruč ju dota daš nje Užič ke repu bli ke. Čak i nakon uniš te nja veći ne 

par ti zan skih jedi ni ca, odno sno nakon svo đe nja odre da na malo broj ne izolo 

va ne jedi ni ce, čet ni ci su na pod ruč ju zapad ne Srbi je kon ti nu i ra no sprovo 

di li teror nad par ti zan skim pri sta li ca ma i čla no vi ma poro di ca odbe glih 

par ti za na. Takva prak sa bila je karak te ri stič na i u dru gim delo vi ma Srbi je, 

naro či to tokom posled nje dve godi ne oku pa ci je čime se nasto ja lo ugu ši ti 

obna vlja nje i oma so vlje nje par ti zan skih jedi ni ca, u čemu je oku pa tor uspevao 

da pre po zna vla sti ti inte res. 

Naveš ću pri me re naj ma sov ni jih ubi sta va u koji ma su kra jem 1941. i 

počet kom 1942. nepo sred no uče stvo va li ili su posred no par ti ci pi ra li pripad 

ni ci rav no gor skog čet nič kog pokre ta, bez obzi ra da li je reč o ile gal nim 

rav no gor skim odre di ma ili oni ma koji su se lega li zo va li, s obzi rom na to da 

je veći na lega li zo va nih čet ni ka tokom 1943. pono vo pri stu pi la rav no gorskoj 

orga ni za ci ji pogo to vo jer tokom 1942. nisu ni pre ki da li komu ni ka ci ju 

i sarad nju sa ile gal nim odre di ma. 

Pre toga, vre di pome nu ti zlo či ne čet ni ka koji su povre me no ili privre 

me no pri zna va li koman du Dra že Miha i lo vi ća na teri to ri ji jugo za pad ne 

Srbi je. 

Iva njič ki čet ni ci, pod vođ stvom samo zva nog voj vo de Boži da ra Ćosovi 

ća, 5. sep tem bra 1941. ubi li su 16 Musli ma na u Novoj Varo ši, uključu 

ju ći ubi stva neko li ko malo let ni ka. Jedan broj ubi je nih mučen je pre 

likvi da ci je. 24 Novem bra 1941, u vre me suko ba izme đu Srba i Musli mana 

u novo pa zar skom kra ju (Dežev ski srez), čet ni ci su ubi li više dese ti na 

musli man skih civi la. Za raz li ku od poko lja nad musli man skim življem 

24 Мир ко Ћуко вић, Сан џак у Народ но о сло бо ди лач кој бор би, Бео град, 1964, стр. 124. 

55

u pri boj skom kra ju, febru a ra 1943, čet nič ki zlo či ni nad musli ma ni ma u 

Dežev skom sre zu mogu se posma tra ti kao reak ci ja na zlo či ne musli manskih 

kvi slin ških sna ga nad Srbi ma, koji nepo sred no pret ho de ili se deša va ju 

u dani ma čet nič kih poko lja, iako se ne mogu prav da ti pret hod nim zlo čini 

ma, budu ći da je veći na žrta va poti ca la iz redo va nebo rač kog sta nov ništva. 

U selu Pože ga, 4. novem bra 1941, čet ni ci su ubi li šest i rani li sedam 

musli man skih civi la (pre te žno žene i deca, izbe gli ce iz sela Kuli ne), da bi 

nakon neko li ko dana dve žene umr le od posle di ca ranja va nja. Nared ni 

masov ni zlo čin čet ni ka nad Musli ma ni ma dogo dio se 21. novem bra, kada 

su u novo pa zar skim seli ma ubi je na 22 lica. 25 

Zlo či ni rav no gor skih čet ni ka pre ma zaro blje nim par ti za ni ma zabe leže 

ni su odmah nakon otpo či nja nja oru ža nog suko ba izme đu par ti za na i 

rav no go ra ca na tlu zapad ne Srbi je. 

Čet ni ci pod koman dom Fili pa Ajda či ća, 2. novem bra 1941. u selu 

Ska kav ci, pokraj Kosje ri ća, izvr ši li su masa kri ra nje devet komu ni sta sa 

pod ruč ja Kosje ri ća i okol nih sela. U muče nju i masa kri ra nju žrta va učestvo 

vao je lič no Ajda čić. Među žrtva ma bile su i dve uči te lji ce. 26 Rav no gorski 

čet ni ci su 4. novem bra 1941. izvr ši li napad na par ti zan sku bol ni cu u 

selu Gor nja Gorev ni ca pokraj Čač ka. U bol ni ci je zaro blje no 11 par ti za na 

pri čemu je jedan bol ni čar ubi jen na licu mesta. Zaro blje ni ci su spro ve de ni 

u selo Bra ji ći, u pod nož ju Rav ne gore, gde su saslu ša va ni i mal tre ti ra ni, da 

bi ih čet nič ki pre ki sud osu dio na smrt. Stre lja ni su 5. novem bra u Bra ji ćima. 

Od 11 ubi je nih, sed mo ri ca su bili žite lji Gor nje Gorev ni ce. 27 

Miha i lo vi će vi čet ni ci su 1. novem bra u Mio ni ci zaro bi li dve gru pe 

par ti za na, koji su naj ve ćim delom stre lja ni 6-9. novem bra u Bra ji ći ma, u 

pod nož ju Rav ne gore, neda le ko od šta ba Dra že Miha i lo vi ća. U jed noj grupi 

nala zi lo se 33 pri pad ni ka par ti zan skog sani tet skog oso blja i par ti zan skih 

ranje ni ka. U ovoj gru pi bilo je 19 bol ni čar ki, četi ri ranje ni ka i naj ve ro vatni 

je devet bora ca koji su pra ti li kolo nu kao obez be đe nje. Zaro blje ni ci su 

bili bor ci Kosmaj skog i Posav skog par ti zan skog odre da. Veći na zaro blje nih 

25 Мио драг Радо вић, Људ ске и мате ри јал не жртве Новог Паза ра и Дежев ског сре за у Другом 

свет ском рату, Нови Пазар, 1994, стр. 39-45. 

26 Раде Позна но вић, Милун Рао нић, Мило рад Радој чић, Тра гом изда је. Све до че ња о изда ји 

чет ни ка и стре ља њу на Кру ши ку у Ваље ву 1941, Ваље во, 1987, стр. 53-67; Жене Срби је у 

НОБ, (ур. Боса Цве тић и др.), Бео град, 1975, стр. 501-502. 

27 Раде Позна но вић, Милун Рао нић, Мило рад Радој чић, н.д., стр. 76-77. 

56

ol ni čar ki bile su komu nist ki nje iz Beo gra da. U dru goj gru pi nala zi li su se 

bor ci Valjev skog par ti zan skog odre da. Ta gru pa bro ja la je naj ma nje osam 

stre lja nih par ti za na, naj ve ćim delom sta nov ni ka Mio ni ce. U vre me navede 

nih stre lja nja, Dra ža Miha i lo vić se nala zio u Bra ji ći ma. 28 

Vrhov ni štab NOPOJ 8. novem bra 1941. izdao je nare đe nje svim parti 

zan skim jedi ni ca ma na pod ruč ju Užič ke repu bli ke. Nare đe nje je pot pisao 

Josip Broz Tito: 

„U vezi sa posled njim doga đa ji ma, u koji ma su voj no-čet nič ki odredi 

istu pi li sa oru ža nim sna ga ma pro tiv par ti zan skih odre da – doga đa ju se 

mno go broj ne poja ve zver skog muče nja, pre bi ja nje i ubi ja nje naših par tiza 

na i kuri ra od stra ne raznih oko re lih zli ko va ca koji se nala ze u tim odredi 

ma, upu ću je se sle de će nare đe nje svim našim odre di ma: Pod pret njom 

smrt ne kazne zabra nju je se odgo va ra ti na te zlo či ne postup ci ma koji nisu 

dozvo lje ni u par ti zan skim redo vi ma. a) mal tre ti ra nje, pre bi ja nje ili bilo 

kakvo ispo lja va nje lič ne mržnje pre ma zaro blje ni ci ma koji pada ju u naše 

ruke. b) apso lut no je nedo zvo lje no mal tre ti ra nje i zlo sta vlja nje sta novniš 

tva na onim pod ruč ji ma gde se vode bor be, iako ono nije naklo nje no 

nama. Zaro blje ni nepri ja telj ski ofi ci ri i voj ni ci ima ju se stra žar no spr o ve sti 

naj bli žim par ti zan skim koman da ma, koje će onda same pre u ze ti istra gu 

pro tiv poje di na ca iz redo va zaro blje ni ka za koje se neo p hod no doka že da 

su vrši li bilo kakva zver stva ili nede la.” 29 

Ovo nare đe nje ima lo je za posle di cu da su par ti za ni tokom novembra 

1941. pusti li na slo bo du neko li ko sto ti na zaro blje nih čet ni ka, i pored 

činje ni ce da su u istom raz do blju čet ni ci stre lja li zaro blje ne par ti za ne ili ih 

pre da va li Nem ci ma. 

Pri me ra radi, bor ci Čačan skog par ti zan skog odre da, pri li kom napa da 

Miha i lo vi će vih čet ni ka na grad 8. novem bra 1941, zaro bi li su, kako se 

obič no pomi nje u lite ra tu ri, oko 400 čet ni ka. Osim ofi ci ra i žan dar ma u 

čet nič kim redo vi ma, svi su puš te ni kuća ma, dok je manji broj zaro blje nih 

čet ni ka dobro volj no pri stu pio par ti za ni ma. 30 Par ti za ni Zla tar ske, Pri boj ske 

i Novo va roš ke čete su 21-22. novem bra 1941. u Akma či ći ma kod Nove 

Varo ši napa li čet nič ku gru pa ci ju od sto ti njak bora ca. Zaro blje no je 85 čet 

28 Исто, стр. 103-109. 

29 Збор ник НОР-а, II/2, Бео град, 1954, стр. 82. 

30 Мило ји ца Пан те лић, Радо ван М. Марин ко вић, Вла ди мир Ник шић, Чачан ски НОП одред „Др 

Дра ги ша Мишо вић”, Чачак, 1982, стр. 220-227. 

57

ni ka koji su raz o ru ža ni i puš te ni kuća ma sem peto ri ce orga ni za to ra koji su 

stre lja ni. 31 Korek tan odnos zabe le žen je i pre ma čet ni ci ma Koste Pećan ca 

novem bra 1941. u svr ljiš kom kra ju gde su pri pad ni ci Svr ljiš kog i Ozrenskog 

par ti zan skog odre da raz o ru ža li i pusti li sto ti njak čet ni ka. „Zadr ža ne 

su samo četo vo đe i voj vo de i one su stre lja ne na Zele nom vrhu: Dra go mir 

Kostić Ljup če iz Riba ra, Gaja Raden ko vić iz Gali ba bin ca, Vito mir Rusić 

i Živo jin Sto ja no vić, obo ji ca iz svr ljiš kog sela Izvor.” U Siće vu, istoč no od 

Niša, pri pad ni ci Svr ljiš kog par ti zan skog odre da 2-3. novem bra su raz o ruža 

li i pusti li oko 40 čet ni ka Koste Pećan ca. „Odre du se pri klju či lo 10 četni 

ka koji su izra zi li sprem nost da se bore pro tiv oku pa to ra.” Tom pri li kom 

stre lja na su dvo ji ca čet nič kih orga ni za to ra. 32 

Čet ni ci Dra že Miha i lo vi ća su uz posred stvo samo zva nog voj vo de Jovana 

Ška vo vi ća, 13. novem bra 1941. pre da li Nem ci ma oko 365 zaro blje nih 

par ti za na. Pre da ja zaro blje nih par ti za na dogo di la se u selu Slo vac, smeš tenom 

izme đu Valje va i Laj kov ca. 33 Ška vo vić je pri zna vao koman du voj vode 

Koste Pećan ca, ali je aktiv no sara đi vao sa čet ni ci ma Dra že Miha i lo vi ća u 

bor bi pro tiv par ti za na. U pre da ji zaro blje ni ka uče stvo vao je i Pavle Meš ković, 

rav no gor ski ofi cir. Ovim činom Miha i lo vić je žele o uka za ti nemač kom 

oku pa to ru da su čet ni ci i dalje sprem ni na sarad nju, iako je ovaj Miha i 

lo vi ćev pred log odbi jen 11. novem bra 1941. pri li kom pre go vo ra u Div cima. 

Nemač ki Ver maht je 27. novem bra stre ljao naj ma nje 261 par ti za na 

zaro blje nog i ustu plje nog od stra ne čet ni ka. Toli ko je stre lja nih utvr đe no 

ime nom i pre zi me nom. Pet par ti za na je pre ži ve lo stre lja nje, manji broj je 

pret hod no puš ten, a osta li su spro ve de ni u logo re koje mno gi neće pre ži veti. 

Pre ma seća nju Milo ša Uro še vi ća iz Jun kov ca, koji je pre ži veo stre lja nje, 

na stra tiš tu na brdu Kru šik pri li kom stre lja nja bili su pri sut ni i čet ni ci 

Koste Pećan ca koji su uče stvo va li u spro vo đe nju zatvo re ni ka iz pri vre me 

31 Дико Пеја то вић, Ватре из доли не, Нова Варош, 1983, стр. 172. 

32 Јован Зла тић, Стра да ла штво срп ског наро да у Нишком рат ном окру гу (1941-1944), III, 

Чет ни ци вој во де Косте Мило ва но ви ћа Пећан ца, Ниш, 1995, стр. 117-118. 

33 Nemač ki voj ni ci su pre 13. novem bra 1941. dva puta vrši li zlo či ne u Slov cu. Naj pre su 21. septem 

bra ubi li četvo ri cu muš ka ra ca, koji nisu uspe li na vre me da pobeg nu iz nji ho vih kuća, da bi 2. 

okto bra ubi li tro je meš ta na, od kojih jed nu 19-godiš nju devoj ku, i dvo ji cu muš ka ra ca iz susednog 

Rat kov ca. U oba navra ta su spa li li odre đen broj kuća. (AJ, DK, 110, f. 478, s. 256-296). Slič ne 

zlo či ne nemač ka 164. peša dij ska divi zi ja Ver mah ta poči ni la je u svim okol nim seli ma. 

58

nog zatvo ra do mesta gde su stre lja ni. 34 Budu ći da pre da ja oko 365 par ti zana 

Nem ci ma, od kojih su Nem ci stre lja li oko 300 u Valje vu tokom 1941, 

pred sta vlja nesum njiv pri mer sau če stvo va nja u stra da nju rat nih zaro blje nika 

i naj ma sov ni ji pri mer stra da nja par ti zan skih zaro blje ni ka u Srbi ji, revizi 

o ni stič ka isto ri o gra fi ja je nasto ja la da rela ti vi zu je ili igno ri še odgo vor nost 

rav no gor ske Vrhov ne koman de za nji ho vo stra da nje. 35 

Par ti zan ska stra na je 20. novem bra odlu či la da pot pi še spo ra zum sa 

čet ni ci ma o pri mir ju iako je bilo pozna to da su nedu go pre toga Miha i 

lo vi će vi rav no gor ci uz posred stvo Pećan če vog voj vo de ustu pi li Nem ci ma 

veći broj par ti zan skih zaro blje ni ka. U selu Radalj, pokraj Lozni ce, čet ni ci 

pod koman dom Raj ka Mar ko vi ća (pri zna vao koman du Dra že Miha i lo vića), 

17. novem bra pre da li su Nem ci ma 23 zaro blje na par ti za na. Istog dana 

Nem ci su u Banji Kovi lja či stre lja li 20 par ti za na, pret hod no pre u ze tih u 

Radlju, dok su tro ji ca par ti za na spro ve de na u nemač ki logor u Šap cu. 36 

Devet na est bora ca Rudar ske čete Kopa o nič kog par ti zan skog odre da 

zaro blje no je od stra ne čet ni ka 18. novem bra u dra ga čev skom selu Kaona. 

Zaro blje ni ci su stre lja ni sutra dan u bli zi ni sela Lisa. Peto ri ca par ti za na 

su pobe gla sa stra tiš ta izbe gav ši stre lja nje. U istom navra tu stre ljan je i 

jedan borac Mora vič kog par ti zan skog odre da. Naj od go vor ni ji za stra da nje 

zaro blje ni ka bili su zapo ved ni ci lega li zo va nih čet ni ka Milo je Moj si lo vić, 

koman dant Jelič kog čet nič kog odre da (sve do sre di ne novem bra je pri znavao 

koman du Dra že Miha i lo vi ća) i samo zva ni voj vo da Boži dar Ćoso vić. 37 

Kra jem novem bra, u dra ga čev skom selu Donji Dubac, čet ni ci su zaro bi li 

24 par ti za na, mahom pri pad ni ka Kopa o nič kog i Kra lje vač kog par ti zanskog 

odre da. Zaro blje ni ci su spro ve de ni u čet nič ki zatvor u Lisi gde su bili 

pod vrg nu ti tor tu ri. Tom pri li kom ubi je ne su dve par ti zan ke. Jedan zaroblje 

nik je zadr žan u čet ni ci ma dok su osta li (21) pre da ti Nem ci ma koji su 

34 AJ, DK, 110, f. 426, s. 104, Izja va Milo ša Uro še vi ća iz Jun kov ca, Valje vo, 13.2.1945; Раде Познано 

вић, Милун Рао нић, Мило рад Радој чић, н.д., стр. 244-266. 

35 Upo re di ti: Горан Дави до вић, Милош Тимо ти је вић, Затам ње на про шлост. Исто ри ја равно 

го ра ца чачан ског кра ја, I, У пла ме ну устан ка: рат на 1941. годи на, Чачак-Г.Мила но вац- 

Кра ље во, 2002, стр. 358. Kosta Niko lić u tro tom noj Isto ri ji rav no gor skog pokre ta ne pomi nje 

pre da ju oko 365 par ti za na Nem ci ma od stra ne čet ni ka. 

36 Дра го слав Пар ма ко вић, Мачван ски (под рин ски) Народ но о сло бо ди лач ки пар ти зан ски 

одред 1941-1944, Шабац, 1973, стр. 671, 674. 

37 Радо ван М. Марин ко вић, Томи слав Про тић, Јован Радо ва но вић, Дра га че во: сло бо дар ски и 

рево лу ци о нар ни раз вој, Чачак-Луча ни, 1981, стр. 275-276. 

59

ih stre lja li u Čač ku počet kom decem bra. 38 Čet ni ci su kra jem novem bra 

zaro bi li 12 sta nov ni ka sela Viro vo, pokraj Ari lja, koji su bili bor ci Dra gačev 

skog bata ljo na Čačan skog par ti zan skog odre da. Zaro blje ni ci su tako đe 

pre da ti Nem ci ma koji su ih stre lja li u Čač ku 7. decem bra. 39 

Čet ni ci pod koman dom Pećan če vog voj vo de Pavla Guča ni na, koji je 

zapo ve dao sa 15 čet ni ka pod nje go vom pret hod nom koman dom i sa 30- 

40 čet ni ka pod pret hod nom koman dom Dra že Miha i lo vi ća, zajed no sa 

pri pad ni ci ma 5. SDO i nemač kog Ver mah ta, 1. decem bra 1941. opko li li 

su sela Donja i Gor nja Trep ča, pokraj Čač ka, pohap si li sve muš kar ce od 15 

do 70 godi na sta ro sti i izdvo ji li 14 pri pad ni ka i sim pa ti ze ra par ti zan skog 

pokre ta koje su stre lja li. Stre lja nje je izbe gao jedan meš ta nin Donje Trep če 

koji je pobe gao sa stra tiš ta. Osmo ri ca uhap še nih sta nov ni ka Donje Trep če 

pre da ti su Nem ci ma koji su ih stre lja li u Čač ku, od 3. do 9. decem bra. 40 

Čet ni ci pod koman dom Pavla Guča ni na 3. decem bra u Moj si nju pokraj 

Čač ka stre lja li su 36 zaro blje nih par ti za na, sta nov ni ka Donje Gorev nice, 

Ostre i dru gih sela sa pod ruč ja Čač ka i Kra gu jev ca, koje su zaro bi li 

Nem ci, ljo ti ćev ci i čet ni ci. Reč je uglav nom o zaro blje nim par ti za ni ma 

koji su se vra ti li kuća ma nakon znat nog osi pa nja Čačan skog par ti zan skog 

odre da, i koji u momen tu zaro blja va nja nisu bili pri pad ni ci neke oru ža ne 

for ma ci je. 41 Čet ni ci pod koman dom majo ra Manoj la Kora ća koji je prethod 

no pri zna vao koman du pukov ni ka Dra že Miha i lo vi ća, da bi počet kom 

38 Гој ко Шко ро, н.д., стр. 196-198. 

39 Исто, 198-200. 

40 Чачан ски крај у НОБ 1941-1944. Хро но ло ги ја дога ђа ја, (ур. Вук Петро ни је вић), Чачак, 1968, 

стр. 181; Ради сав С. Недо вић, Чачан ски крај и НОБ: сло бо да ри на стра ти шти ма, Чачак, 

2009, стр. 23-256. 

41 AJ, DK, 110, f. 484, s. 272-288; Чачан ски крај у НОБ 1941-1944. Хро но ло ги ја..., стр. 183-184. 

U regi stru DKTG za opšti nu Čačak zave den je odre đe ni broj lič no sti odgo vor nih za nave de ne zloči 

ne počet kom decem bra: Raden ko Jan ko vić (RKTG-4509) iz Bre sni ce, izvr šio je samo u bi stvo 

počet kom 1945. kako ne bi bio uhap šen kao odmet nik (u nje go vom kar to nu piše da je navod no 

„ubi jen”). Pre ma poda ci ma DK, Jan ko vić je uče stvo vao u hap še nji ma oso ba koje su stre ljane 

u Moj si nju kao i u nji ho vom ubi ja nju. Milu tin Vuč ko vić (RKTG-4607) iz Mrča je va ca, „stre ljan 

kao zlo či nac” kako navo de poda ci DK, tako đe je uče stvo vao u hap še nji ma u Lju bić kom sre zu 

i stre lja nju u Moj si nju. Gvo zden Rat ko vić (RKTG-5055) i Dra goj lo Simić (RKTG-5059) iz Ostre, 

obo ji ca stre lja ni u Čač ku nakon oslo bo đe nja, pre ma seća nji ma savre me ni ka, odlu či va li su ko 

će od uhap še nih sta nov ni ka Ostre biti stre ljan u Moj si nju. Pavle Guča nin (RKTG-99989), čet nič ki 

voj vo da iz Bre sni ce i jedan od naj od go vor ni jih za masov ne zlo či ne nad pri pad ni ci ma NOP-a u 

Lju bić kom sre zu kra jem 1941. i počet kom 1942, zave den je u regi stru DKTG kao žrtva komu nistič 

ke repre si je iako su ga ubi li Nem ci 1943. 

60

decem bra 1941. lega li zo vao nje gov odred, stre lja li su 5. decem bra 1941. u 

selu Roš ci pokraj Čač ka 10 zaro blje nih par ti za na. Veći na stre lja nih bili su 

sta nov ni ci sela Roš ci i Trbu ša ni. U noći 6-7. decem bra u selu Trbu ša ni pokraj 

Čač ka, čet ni ci Dra že Miha i lo vi ća pod koman dom Žar ka Bori ši ća strelja 

li su devet done dav nih par ti za na, sta nov ni ka Trbu ša na, koji u momen tu 

zaro blja va nja nisu bili pri pad ni ci oru ža ne for ma ci je. 42 

Čet ni ci Dra že Miha i lo vi ća u čačan skom kra ju lega li zo va li su delova 

nje u okvi ru kvi slin ških for ma ci ja počet kom decem bra 1941. i na taj 

način su se sta tu sno izjed na či li sa tzv. vla di nim čet ni ci ma, odno sno četni 

ci ma voj vo de Koste Pećan ca. Pret hod no, tokom novem bra 1941, legali 

zo van je Jelič ki čet nič ki odred Milo ja Moj si lo vi ća, koji je pre toga prizna 

vao koman du Dra že Miha i lo vi ća. O lega li za ci ji Miha i lo vi će vih čet ni ka 

u čačan skom kra ju nedvo smi sle no sve do či izveš taj poruč ni ka Pre dra ga 

Rako vi ća, koman dan ta Lju bić kog čet nič kog odre da. Rako vić navo di da je 

„posle odr ža ne sed ni ce na Rav noj gori 30. novem bra 1941. i pre ma dobive 

nim instruk ci ja ma” noću izme đu 30-31. novem bra kre nuo ka Gor njoj 

Gorev ni ci gde se nje gov odred od 200 bora ca susreo sa 5. dobro vo ljač kim 

odre dom pod koman dom pot pu kov ni ka Mari sa va Petro vi ća. Istog dana 

Rako vić je zamo ljen, kako navo di, da sa Lju bić kim čet nič kim odre dom 

„pođe u pre tres tere na Gor nje Gorev ni ce i čiš će nje od komu ni sta”, pri 

čemu su čet ni ci snab de ve ni muni ci jom od 5. SDO. Uve če je Rako vić sa 

Petro vi ćem oti šao u Čačak gde se susreo sa koman dan tom SDO, pukovni 

kom Kostom Mušic kim, koji je bio zapo ved nik voj nih sna ga Nedi će ve 

vla de u čiš će nju zapad ne Srbi je od osta ta ka par ti zan skih odre da: 

„Uglav nom, to veče sam s nji ma dogo vo rio da osta nem na tere nu sa 

svo jim odre dom radi čiš će nja tere na od komu ni sta, što mi je ustva ri i bio 

zada tak kad sam pošao na svoj teren sa Rav ne gore... Uniš te nje komu ni sta 

bilo je potreb no i meni i Nem ci ma i ljo ti ćev ci ma, te smo se u ovom poslu 

slo ži li i posta li ’save zni ci’.” 43 

Upra vo su lega li zo va ni čet ni ci, uz nemač kog oku pa to ra, odgo vor ni 

za naj ve ći broj ubi sta va i zlo či na u čačan skom kra ju, decem bra 1941. Od 

počet ka novem bra 1941, odno sno od počet ka čet nič kog napa da na par ti 

42 Чачан ски крај у НОБ 1941-1944. Хро но ло ги ја..., стр. 186-187. 

43 Zbor nik NOR-a, XIV/1, Beo grad, 1981, str. 766-767, Izveš taj poruč ni ka Pre dra ga Rako vi ća iz prve 

polo vi ne decem bra 1942. Dra ži Miha i lo vi ću o radu za vre me lega li za ci je od decem bra 1941. do 

decem bra 1942. 

61

za ne, pa do 31. decem bra 1941, čet ni ci su na čačan skom pod ruč ju (opštine 

Čačak, Gor nji Mila no vac, Luča ni, odno sno Trnav ski, Lju bić ki, Takovski 

i Dra ga čev ski srez) van bor be ubi li 166 zaro blje nih par ti za na i nji ho vih 

sim pa ti ze ra. Od tog bro ja 69 ubi je no je u novem bru, a 97 u decem bru 

1941. 44 

Čet ni ci su na pod ruč ju četi ri nave de na sre za kra jem 1941. i počet kom 

1942. uhva ti li više sto ti na par ti za na koje su pre da li nemač kom oku pa toru. 

Publi ko va ni su poi me nič ni poda ci za 430 sta nov ni ka ova četi ri sre za 

koji su uhva će ni od čet ni ka i ubi je ni od stra ne Nema ca. Među nji ma je 

naj vi še bilo sta nov ni ka sle de ćih nase lja: Čačak (51), Pre lji na (26), Gor nji 

Mila no vac (21), Pri je vor (16), Ate ni ca (14), Viro vo (13), Pri slo ni ca (12), 

Lju bić (11), Pra nja ni (10), Rako va (10), Banji ca (10), Sla ti na (10), Gor nja 

Gorev ni ca (10), Lunje vi ca (10), Rajac (9), Guča (9), Donja Trep ča (8), 

Ježe vi ca (8), Vele reč (8), Leu ši ći (8), Koš tu ni ći (8), Trna va (6), Kuli nov ci 

(5), Mrča jev ci (5), Jezdi na (5). 45 

Jed no od masov nih stra tiš ta par ti za na u zapad noj Srbi ji bio je i Vojno 

teh nič ki zavod u Čač ku gde su Nem ci od 4. decem bra 1941. do 20. 

janu a ra 1942. stre lja li 173 pri pad ni ka NOP-a iz čačan skog, takov skog i 

dra ga čev skog kra ja. 46 Od tog bro ja čet ni ci su uhva ti li i pre da li Nem ci ma 

čak 167 stre lja nih lica. Od 430 uhva će nih sta nov ni ka četi ri sre za koji su 

pre da ti Nem ci ma, 72 je stre lja no 27. novem bra 1941. u Valje vu, 54 su 

ubi je ni kao zato če ni ci Banjič kog logo ra, 77 je stra da lo u nemač kim logori 

ma u Nor veš koj, 20 je stre lja no u Kra gu jev cu 22. mar ta 1942, dok je 40 

ubi je no u logo ri ma u Nemač koj i Grč koj. 47 Nakon što je nemač ka komanda 

7. decem bra 1941. nare di la da „sva lica od 15 do 60 godi na dođu i jave 

se u Voj no teh nič ki zavod radi dobi ja nja legi ti ma ci ja”, mno gi pasi vi zi ra ni 

pri pad ni ci i sarad ni ci Čačan skog par ti zan skog odre da pri ja vi li su se vla stima. 

U Zavo du je istog dana zato čen velik broj gra đa na: 

44 Чачан ски крај у Народ но о сло бо ди лач кој бор би 1941-1945. Пали бор ци и жртве, стр. 3-396. 

45 Ради сав С. Недо вић, н.д., стр. 23-256. 

46 Горан Дави до вић, Милош Тимо ти је вић, Затам ње на про шлост. Исто ри ја рав но го ра ца 

чачан ског кра ја. III, Аго ни ја и слом. Рат не 1944. и 1945. годи на, Чачак-Кра ље во, 2004, стр. 

346-354. 

47 Чачан ски крај у Народ но о сло бо ди лач кој бор би 1941-1945. Пали бор ци и жртве, стр. 3-396; 

Ради сав С. Недо вић, н.д., стр. 23-256. 

62

„Odmah zatim je for mi ra na ’komi si ja od ugled nih gra đa na’, koju su 

sači nja va li Nem ci, ljo ti ćev ci, nedi ćev ci, čet ni ci, koja je vrši la izdva ja nje 

par ti za na i nji ho vih sarad ni ka. Na čelu ove komi si je bili su jedan nemač ki 

viši ofi cir i major Voj ske Kra lje vi ne Jugo sla vi je Vojin Rat ko vić... Pred sam 

poče tak rada ’komi si je ugled nih gra đa na’ iz pro sto ri ja Zavo da izve de na je 

trče ćim kora kom i na obli žnjem stra tiš tu stre lja na gru pa od oko 50 parti 

zan skih bora ca. U toku noći, oko 23 časa, u bli zi ni Zavo da, na mestu 

Vaso vi ća rupe, stre lja na je još jed na gru pa od oko 70 par ti zan skih bora ca 

koji su bili dote ra ni iz guč kog zatvo ra.” 48 

Sutra dan je u Voj no teh nič kom zavo du for mi ran pre ki sud koji je 

odlu či vao o sud bi ni zato če nih lica. Na čelu suda nala zio se sveš te nik Dragu 

tin Bulić, član JNP Zbor. 

Navo dim neko li ko pri me ra o stra da nju par ti za na Čačan skog par tizan 

skog odre da koje su uhva ti li čet ni ci nakon čega su uhap še ni ci pre da ti 

Nem ci ma i potom stre lja ni. Milu ti na Krdži ća iz Gor nje Gorev ni ce uhva ti li 

su čet ni ci 3. novem bra 1941. i ote ra li u Bra ji će, gde se nala zi lo sediš te ravno 

gor ske Vrhov ne koman de. Pri li kom stre lja nja u Bra ji ći ma on je uspeo 

da pobeg ne i tom pri li kom je ranjen. 

„Poš to je ozdra vio opet se javio u svo ju četu i uče stvo vao u bor ba ma 

pro tiv čet ni ka. Posle ras for mi ra nja nje go ve čete on je došao kući. Odmah 

sutra dan došao je čet nik Mla đen Rado vić iz Lju bi ća sa još dva dobro volj ca 

i ote ra li su ga do naše ško le gde je bio čet nič ki koman dant Pre drag Rako vić 

koji ga je saslu ša vao, a zatim spro veo u Zavod u Čačak i pre dao Nem ci ma. 

Pra vi la sam mol bu pome nu tom Rako vi ću, ali ju je on isce pao. Iz Zavo da 

je ote ran na Banji cu gde je stre ljan [19. febru a ra 1943].” 49 

Počet kom decem bra čet ni ci iz Pre lji ne, na čelu sa seo skim četo vo đom 

Dra go sla vom Boji ćem, uhap si li su 70 muš ka ra ca u selu – doju če raš njih 

par ti za na i nji ho vih poli tič kih isto miš lje ni ka: 

„Sutra dan su nas sve pre da li Nem ci ma. Nem ci su tra ži li da čet ni ci 

odvo je samo komu ni ste, a da za osta le jem če. Tako su napred pome nu ti 

čet ni ci odvo ji li nas 19 kao komu ni ste i Nem ci su nas spro ve li u Čačak s 

name rom da nas stre lja ju. Sutra dan smo odve de ni na saslu ša nje. Sed mo 

48 Исто, стр. 188. 

49 Arhiv Srbi je (dalje: AS), fond Zemalj ska komi si ja za utvr đi va nje zlo či na oku pa to ra i nji ho vih 

poma ga ča (dalje: ZK), kuti ja (dalje: k.) 141, zlo čin broj (dalje: zl. br.) 16087, Pri ja va Dosta ne Krdžić 

iz Gor nje Gorev ni ce, Lju bić, 22.6.1945. 

63

i ca lju di iz Pre lji ne su osu đe ni na smrt i odvo je ni za lager C za stre lja nje. 

Mi osta li smo odvo je ni sed mo ri ca za Banji cu, a osta li da se puste kuća ma. 

Istog dana popod ne u lager C, iz koga su izvo di li na stre lja nje, doš li su 

četi ri ljo ti ćev ca, i veza li njih 11, među nji ma sedam napred nave de nih 

iz Pre lji ne i pove li ih na stre lja nje. Poš to je naš lager od toga bio ogra đen 

samo žicom oni su se sa nama pozdra vi li i osta vi li nam neke stva ri. Odve li 

su ih i malo zatim su se čuli poje di nač ni puc nji. Iz našeg lage ra su Nem ci 

odvo ji li 15 da idu da ih zako pa ju. Kada su se oni vra ti li pri ča li su nam da 

su ljo ti ćev ci stre lja li sve one koje su izve li i da su ih oni zako pa va li, a Nem ci 

su samo foto gra fi sa li.” 50 

Ljo ti ćev ci koje pomi nju sve do ci bili su pri pad ni ci 5. SDO pod komandom 

Mari sa va Petro vi ća. Nave de no stre lja nje dogo di lo se 11. decem bra 

1941. Pre ma poda ci ma iz lite ra tu re, toga dana u Čač ku je stre lja no 19 

sta nov ni ka Pre lji ne. Do kra ja 1941. u Čač ku su stre lja na još dvo ji ca. Svi 

su uhap še ni od stra ne čet ni ka. Publi ko va ni su poi me nič ni poda ci za 26 

sta nov ni ka Pre lji ne koji su stra da li nakon što su ih uhva ti li čet ni ci i pre da li 

Nem ci ma. 51 

Miloš Milo va no vić, 16-godiš nji par ti zan iz Pri je vo ra kod Čač ka, 

decem bra 1941. nije uspeo da se pre ba ci u Bosnu jer je nje go va četa bila 

raz bi je na od stra ne dra ga čev skih čet ni ka koji su ga uhva ti li. Ote ran je u 

Par me nac gde su ga čet ni ci muči li. Sutra dan su ga spro ve li u Čačak u zatvor. 

„Tu u Čač ku su ih čet ni ci izve li na stre lja nje ali su Nem ci to spre či li 

i ote ra li ih u VTZ [Vojnotehnički zavod].” Zatim su ga Nem ci spro ve li u 

Kra lje vo. Nem ci su ga „kao mla do ga” pusti li iz zatvo ra, ali su ga na uli ci 

uhap si li žan dar mi i spro ve li u zatvor. „U zatvo ru je bio 20 dana i bili su 

ga sva ko dnev no izju tra i uve če ne dava ju ći mu hra ne. Tu je pono vo predat 

Nem ci ma te su ga oni spro ve li u logor na Banji ci.” Vra ćen je u Čačak 

nakon tri mese ca: 

„Kad je dove den iz logo ra sa Banji ce bio je teš ko bole stan te je bio na 

ruka ma pre net u zatvor u Čačak. Bio je oglu veo i obne vi deo. Ja sam moli la 

tadaš njeg čet nič kog koman dan ta Pre dra ga Rako vi ća da moga sina pusti 

da bi ga izle či la i da se pono vo vra ti natrag u zatvor, ali me on nije hteo ni 

50 AS, ZK, k. 141, zl. br. 16087, Izja ve Milo ra da Simo vi ća i Žar ka Niko li ća iz Pre lji ne, Lju bić, 

16.8.1945. 

51 Чачан ски крај у Народ но о сло бо ди лач кој бор би 1941-1945. Пали бор ци и жртве, Чачак, 

1968, стр. 147-152. 

64

saslu ša ti. Iz zatvo ra je puš ten kući i posle puš ta nja je bio od čet ni ka nasilno 

gonjen. Ja sam ga vodi la leka ri ma i naj zad sam ga odve la u Beo grad i 

leka ri su utvr di li da mu je poče la kič ma tru li ti od bati na. I kao jedi ni spas 

su mi leka ri pre po ru či li da ga sta vim u gips što sam i uči ni la. U gip su leži 

već ima tri mese ca.” 52 

Čet ni ci pod koman dom Manoj la Kora ća van bor be ubi li su 59 parti 

za na i nji ho vih sim pa ti ze ra na pod ruč ju Požeš kog sre za, od 8. do 21. 

decem bra. U istom raz do blju pod vr gli su hap še nju i tor tu ri oko 200 lju di 

koji su mal tre ti ra ni u neko li ko impro vi zo va nih zatvo ra. Mno ga stre lja na 

lica su muče na pre ubi stva. Naj pre su 8. decem bra stre lja li devet par ti za na 

u selu Glu mač. Stre lja ni par ti za ni bili su sta nov ni ci Taba no vi ća, Dobri nje, 

Jelen Dola i Guglja. Potom su u noći 8-9. decem bra u selu Visi ba ba strelja 

li 18 zaro blje nih par ti za na, sta nov ni ka Visi ba be, Rasne i Uzi ća. Iz ova tri 

sela ukup no su uhap si li 65 sta nov ni ka koje su zatvo ri li i repre si ra li u zatvoru. 

Zatim su u noći 12-13. decem bra stre lja li sedam par ti zan skih sim pati 

ze ra i biv ših par ti za na iz selâ Zdrav či ći, Radov ci i Tvr di ći (pret hod no su 

uhap si li 27 sta nov ni ka ovih sela koje su isle đi va li i bati na li). Na pod ruč ju 

seo ske opšti ne Godo vik (sela: Godo vik, Reči ca, Mili će vo Selo), Kora će vi 

čet ni ci su 13-14. decem bra uhap si li oko 100 muš ka ra ca i žena i izo lo va li 

ih u impro vi zo va nom zatvo ru u seo skoj ško li u Godo vi ku. Zatvo re ni ci su 

pre bi ja ni i mal tre ti ra ni od stra ne čet ni ka koji su se bili naro či to oko mi li na 

rođa ke i supru ge istak nu tih par ti za na. Čet ni ci su u Godo vi ku zakla li dva 

uhap še ni ka, da bi 21. decem bra u arilj skom selu Kruš či ca stre lja li 19 zatoče 

ni ka godo vič kog zatvo ra. Nedu go nakon hap še nja u godo vič koj opšti ni, 

čet ni ci su ote ra li 70 pri pad ni ka i sim pa ti ze ra NOP-a u Pože gu, gde su 

izlo va ni u čet nič kom zatvo ru. Od ovog bro ja 65 uhap še nih je kasni je sprove 

de no u Banjič ki logor u Beo gra du, pri čemu veći na nije pre ži ve la rat. 

Od 19 stre lja nih u Kruš či ci, 12 je poti ca lo iz sela Godo vik. Čet nič ki sud 

u Pože gi 21. decem bra osu dio je na smrt pet par ti zan skih sim pa ti ze ra koji 

su pobi je ni istog dana. 53 

Čet ni ci su na pod ruč ju Ari lja, 19-23. decem bra, ubi li 21 zaro blje nog 

bor ca Arilj skog bata ljo na Užič kog par ti zan skog odre da. Veći na ubi je nih 

poti ca la je iz Ari lja, Čič ko ve i Rado bu đe. Naj ma sov ni ja stre lja nja desi la su 

52 AS, ZK, k. 141, zl. br. 16087, Zapi snik o saslu ša nju Mire Milo va no vić iz Pri je vo ra, Lju bić, 20.7.1945. 

53 Јован Р. Радо ва но вић, н.д., стр. 208-215. 

65

se u Ari lju 20. decem bra, kada je ubi je no 10 i u Čič ko vi, 23. decem bra, 

kada je ubi je no devet zaro blje ni ka. Legalizovani čet ni ci Požeškog četničkog 

odreda pod komandom Manojla Koraća su 18-19. decem bra uhvatili 

30 poi me ni ce pozna tih bora ca Arilj skog bata ljo na koje su pre da li Nem cima 

koji su zaro blje ni ke stre lja li u Uži cu 28. decem bra. Od 30 zaro blje ni ka 

naj ve ći broj su bili sta nov ni ci Vigoš ta (14) i Ari lja (5). 54 Pozna ta su ime na 

47 bora ca Užič kog par ti zan skog odre da, sta nov ni ka Užič kog, Arilj skog i 

Račan skog sre za, koji su izgu bi li život kao logo ra ši Banjič kog logo ra, koje 

su kra jem 1941. i počet kom 1942. uhva ti li čet ni ci i pre da li ih Nem ci ma. 

Od tog bro ja 12 je ugu še no u pokret noj gasnoj komo ri („duše gup ka”) 9. 

maja 1942. Tako đe, pozna ta su ime na 36 bora ca Užič kog par ti zan skog 

odre da koje su zaro bi li čet ni ci u istom raz do blju, pre da li ih Nem ci ma, nakon 

čega su zaro blje ni ci depor to va ni u Banjič ki logor, a oda tle u nemač ke 

logo re u Nor veš koj i Nemač koj gde su ubi je ni, mahom kra jem 1942. Od 

nave de nog bro ja 29 su ubi je ni u logo ri ma u Nor veš koj. 55 

Čet ni ci voj vo de Budi mi ra Bosilj či ća, koji je pri zna vao koman du 

Koste Pećan ca, uhva ti li su kra jem 1941. i počet kom 1942. veći broj parti 

za na u Tam na vi i pre da li ih Nem ci ma. Pozna ta su ime na 19 par ti za na, 

sta nov ni ka 12 tam nav skih sela, koji su ubi je ni u nemač kim logo ri ma u 

Nor veš koj, koje su uhva ti li Bosilj či će vi čet ni ci. Naj ve ći broj (5) bili su 

sta nov ni ci Banja na, sela u kome je živeo Bosilj čić. 56 Bosilj či će vi čet ni ci 

su mar ta 1943. u selu Brgu la ma kod Uba uhva ti li šesto čla nu jevrej sku 

poro di cu koja je pobe gla iz Beo gra da kako bi izbe gla odvo đe nje u logor. 

Uhap še ni Jevre ji su pre da ti Nem ci ma. 57 Bosilj čić je 1943. pri stu pio JVuO 

i ime no van je za ofi ci ra pri šta bu Valjev skog kor pu sa. 

Lega li zo va ni čet ni ci na pod ruč ju Kra lje va, Ušća i Raš ke počet kom 

decem bra zapo če li su hva ta nje bora ca Kra lje vač kog i Kopa o nič kog parti 

zan skog odre da. Zaro blje ni par ti za ni su pre da va ni Pećan če vom voj vodi 

Maša nu Đuro vi ću koji je orga ni zo vao dva spro vo đe nja zaro blje ni ka i 

nji ho vu pre da ju Nem ci ma u Nišu. Prva gru pa bro ja la je 24 zaro blje ni ka 

i spro ve de na je 15. decem bra, dok je dru ga gru pa bro ja la 48 zaro blje ni 

54 AJ, DK, 110, f. 411, s. 691-922: Гој ко Шко ро, н.д., стр. 82-88. 

55 Исто, стр. 182-224. 

56 AS, ZK, k. 158, zl. br. 15751. 

57 AS, ZK, k. 158, zl. br. 16670. 

66

ka i spro ve de na je 19. decem bra. Zaro blje ni pra ti za ni posta li su zato če nici 

nemač kog logo ra na Crve nom krstu u Nišu. Veći na je stra da la tokom 

1942. dok je manji deo uspeo da pre ži vi pro boj iz logo ra 12. febru a ra 

1942. 58 

Nemač ki voj ni ci su 30. decem bra 1941. u Valje vu stre lja li 25 boraca 

Valjev skog par ti zan skog odre da i par ti zan skih sim pa ti ze ra, zaro blje nih 

novem bra 1941. od stra ne čet ni ka Dra že Miha i lo vi ća i decem bra 1941. od 

stra ne lega li zo va nih Miha i lo vi će vih čet ni ka i čet ni ka Koste Pećan ca. Među 

stre lja ni ma bila je i jed na trud ni ca. 59 

Kra jem decem bra 1941. čet ni ci Rado va na Sto ja no vi ća, koji je prethod 

no pri zna vao koman du Dra že Miha i lo vi ća, a potom lega li zo vao odred, 

uhva ti li su na pre va ru oko 80 sta nov ni ka takov skih sela Vele reč i Svračkov 

ci, biv ših par ti za na i par ti zan skih sarad ni ka. Uhap še ni ci su spro ve de ni 

u zatvor u Gor njem Mila nov cu gde su isle đi va ni i tuče ni od stra ne kvislin 

ških poli ca ja ca, žan dar ma i čet ni ka, u čemu je uče stvo vao i Sto ja nović. 

U zatvo ru su bili izo lo va ni i sta nov ni ci nekih dru gih takov skih sela. 

Sre di nom janu a ra pre ko polo vi ne uhap še ni ka je puš te no kuća ma, a preo 

sta lih 35 Sto ja no vić je stra žar no spro veo u Kra gu je vac gde ih je ustupio 

Nem ci ma. Pre ma poda ci ma DK, nemač ki voj ni ci su 22. mar ta 1942. 

u Kra gu jev cu stre lja li 17 biv ših par ti za na iz takov skog kra ja, iz sle de ćih 

nase lja: Vele reč (4), Leu ši ći (3), Svrač kov ci (3), Koš tu ni ći (3), Bre zna (2), 

Lju tov ni ca (1), Ruči ći (1). 60 Pre ma poi me nič nim poda ci ma iz lite ra tu re, 

Nem ci su 22. mar ta stre lja li 20 sta nov ni ka Takov skog sre za koje su im 

ustu pi li čet ni ci, odno sno kvi slin ške vla sti što zna či da su nave de ni poda ci 

DK – nepot pu ni. 61 

Lega li zo va ni čet ni ci su kra jem 1941. i počet kom 1942. uhva ti li najma 

nje 23 poi me ni ce pozna ta par ti za na Mačvan skog par ti zan skog odre da 

koje su pre da li Nem ci ma, nakon čega su zaro blje ni ci ubi je ni. Isto vre me 

58 Миро слав М. Мило ва но вић, Немач ки кон цен тра ци о ни логор на Црве ном крсту у Нишу и 

стре ља ња на Буб њу, Бео град-Ниш , 1983, стр. 102-103. 

59 AJ, DK, 110, f. 447, s. 22-108. 

60 AJ, DK, 110, f. 288, s. 1006-1010. 

61 Чачан ски крај у Народ но о сло бо ди лач кој бор би 1941-1945. Пали бор ци и жртве, (ур. Драго 

љуб С. Субо тић), Чачак, 1977, стр. 204-275. 

67

no, mačvan ski čet ni ci su ubi li neis tra žen broj zaro blje nih bora ca odre da. 62 

Jedan deo uhap še nih mačvan skih par ti za na lega li zo va ni čet ni ci pre da li su 

Nem ci ma i pri pad ni ci ma 9. SDO u Šap cu. Neko li ko dece ni ja nakon oslobo 

đe nja, Ste van Mojić, tada uči telj u Šaj ka šu, a za vre me rata član JNP 

Zbor i pri pad nik 9. SDO, kasni je pri pad nik SDK, počet kom 1942. islednik 

i član pre kog voj nog suda u šabač kom logo ru u kasar ni na Senja ku, 

osu đen je 3. novem bra 1982. na smrt pred Okru žnim sudom u Šap cu 

zbog odgo vor no sti za smrt deve to ri ce zaro blje nih par ti za na u logo ru u 

Šap cu, nakon više de ce nij skog pri kri va nja iden ti te ta. 63 

Kra jem 1941. i tokom janu a ra 1942. čet ni ci Dra že Miha i lo vi ća, bilo 

da je reč o oni ma koji su kon ti nu i ra no pri zna va li nje go vu koman du ili o 

oni ma koji su pret hod no bili pod nje go vom koman dom, a kra jem 1941. 

inkor po ri ra ni u okvir sna ga pod inge ren ci jom kvi slin ške vla de (tzv. lega lizo 

va ni čet ni ci, koji su tokom 1943. naj ve ćim delom pono vo inkor po ri ra ni 

u okvir komand nog lan ca na čijem čelu je bio Miha i lo vić), u naj ve ćem broju 

slu ča je va vrši li su teror i ubi stva nad pri pad ni ci ma NOVJ, iako nisu izosta 

ja li pri me ri tero ra nad par ti zan skim sim pa ti ze ri ma i čla no vi ma poro di ca 

istak nu tih par ti za na. Uniš te njem ili deset ko va njem par ti zan skih odre da na 

tlu zapad ne, cen tral ne i istoč ne Srbi je i odstu pa njem jed nog dela par ti za na 

u Bosnu, orga ni za ci ja NOVJ na nave de nom pod ruč ju je pre sta la da posto ji 

ili je sve de na na malo broj ne čete i odre de. Isto vre me no, orga ni za ci ja JVuO 

je tako đe bila u ose ci u Srbi ji, sve do kra ja 1942. Naj ve ći broj čet ni ka pod 

pret hod nom Miha i lo vi će vom koman dom lega li zo vao se u okvi ru for ma cija 

kvi slin ške vla de ili se pasi vi zi rao, dok je manji broj pri vre me no pre šao u 

Bosnu radi bor be pro tiv par ti za na ili je nasta vio orga ni zo va nje u okvi ru tzv. 

ile gal nih odre da. Miha i lo vić je sve do maja 1943. bora vio u Crnoj Gori. 

Demo bi li za ci ja i uki da nje tzv. „vla di nih čet ni ka” (u koje su sem Pećen čevih 

čet ni ka spa da li i lega li zo va ni Miha i lo vi će vi čet ni ci) i pored uniš te nja 

oslon ca Miha i lo vi će ve orga ni za ci je u okvi ru „vla di nih čet ni ka” omo gu ći la 

je pre mo bi li za ci ju mno gih lega li zo va nih čet ni ka u okvir JVuO. Miha i lo viće 

va orga ni za ci ja počet kom 1943. zapo či nje jača nje u većem delu Srbi je, 

68 

62 Милен ко Кова че вић, „Жртве чет ни ка у Мачван ском окру гу 1941-1946.”, Зло чи ни чет ничког 

покре та у Срби ји 1941-1945, Збор ник радо ва, (ур. Иван Мато вић), Бео град, 2012, стр. 

69-74. 

Pre ma poda ci ma koji nisu poi me nič no potvr đe ni, mačvan ski čet ni ci su kra jem 1941. i počet kom 

1942. ubi li nakon zaro blja va nja ili uhva ti li i pre da li Nem ci ma 84 bor ca Mačvan skog par ti zan skog 

odre da. (AS, ZK, k. 151, zl. br. 8541). 

63 Ст. М., „Окру жни суд у Шап цу изре као казну за рат не зло чи не. Мојић осу ђен на смрт”, Глас 

Под ри ња, XXXVI II, 1854, Шабац, 4.11.1982, стр. 18.

da bi u nared nih godi nu dana posta la naj broj ni ja doma ća for ma ci ja na tlu 

Srbi je, broj ča no nad ma šiv ši kvi slin ške voj no-poli cij ske sna ge. Oma so vljenje 

i pozi ci o ni ra nje JVuO umno go me je pod ra zu me va lo pri nud nu mobi liza 

ci ju, teror nad svi ma koji su sum nji če ni da odr ža va ju kon takt sa sve bolje 

orga ni zo va nim par ti zan skim gru pa ma i odre di ma ili su sum nji če ni kao 

poten ci jal ni par ti zan ski sim pa ti ze ri, naro či to u cen tral noj i istoč noj Srbi ji. 

Jača njem par ti zan skih četa i odre da dola zi do masov ni jih poja va čet nič kog 

tero ra nad civi li ma (okto bra 1943. for mi ra ne su prve bri ga de NOVJ na 

tlu Srbi je). Prvi pri me ri masov nog tero ra nad par ti zan skim sim pa ti ze ri ma, 

u izme nje nim voj no-poli tič kim okol no sti ma, koji su pret hod no opi sa ni, 

zabe le že ni su decem bra 1942. na pod ruč ju Trste ni ka i, u neš to manjoj 

meri, janu a ra 1943. na pod ruč ju Valje va i Jago di ne, da bi teror kul mi ni rao 

u dru goj polo vi ni febru a ra i tokom mar ta 1943, u čačan skom kra ju. Od 

tad pa do počet ka okto bra 1944. zapa ža mo kon ti nu i ra ne pri me re terora 

JVuO nad par ti zan skim sim pa ti ze ri ma. U među vre me nu, počet kom 

febru a ra 1943, zabe le že ni su naj ma sov ni ji čet nič ki zlo či ni u Srbi ji. Reč je o 

masov nom poko lju musli man skog sta nov niš tva u Pri boj skom sre zu, koji je 

imao karak ter geno cid nih rad nji, budu ći da je pod ra zu me vao istre blje nje 

čita vih poro di ca i lokal nih zajed ni ca, bez obzi ra na pol i sta rost žrta va, i s 

obzi rom na to da je reč o zlo či nu koji koin ci di ra sa masov nim poko ljem 

musli man skog sta nov niš tva u Pod ri nju i crno gor skom San dža ku u okvi ru 

iste voj ne ope ra ci je koju je nare di la Vrhov na koman da JVuO. 

Revo lu ci o nar ni teror u Srbi ji 1941: 

pita nje kvan ti fi ka ci je i tuma če nja 

Publi ko va njem inte gral ne ver zi je dnev nih izveš ta ja Kome sa ri ja ta za 

unu traš nje poslo ve kome sar ske vla de Mila na Aći mo vi ća i Mini star stva 

unu traš njih poslo va vla de Mila na Nedi ća, umno go me su raz re še ne nedou 

mi ce o bro ju oso ba koje su van bor be ubi li par ti za ni na teri to ri ji Srbi je 

1941. 64 Nedo u mi ce su posto ja le jer su pri re đi va či prvog izda nja tog izvo ra 

(1965) cen zu ri sa li naj ve ći deo poda ta ka koji se odno si na lica koja su ubi li 

64 О при сту пу про шло сти. При мер јед ног исто риј ског изво ра, (пр. Миро слав Пери шић, 

Боро Мај да нац), Бео град, 2010. 

69

par ti za ni, 65 kao i usled činje ni ce da do 2010, kada je obja vlje no inte gral no 

izda nje, niko od istra ži va ča nije sabrao i obja vio podat ke iz doku men ta 

koji je odav no bio dostu pan istra ži va či ma. Osim toga, kvi slin ška pro pagan 

da i poje di ni emi grant ski pisci, kao i doma ća anti ko mu ni stič ka publici 

sti ka iz posled nje dece ni je 20. veka, izno si li su uve ća ne pro ce ne bro ja 

žrta va revo lu ci o nar nog tero ra i nepro ve re ne i netač ne navo de o poje di nim 

doga đa ji ma i lič no sti ma koji su posta li para dig ma obra ču na par ti za na sa 

doma ćim pro tiv ni ci ma u Srbi ji 1941. 

U izveš ta ji ma kome sa ri ja ta i mini star stva za 1941. navo de se poi menič 

ni poda ci za 827 lica koje su ubi li par ti za ni van bor be i za 25 lica za 

koja se tvr di da su odve de na od stra ne par ti za na, ali se ne navo di nji ho va 

dalja sud bi na. Od 827 ubi je nih 764 bili su civi li, a 63 pri pad ni ci poli ci je 

i oru ža nih for ma ci ja (pre te žno je reč o pri pad ni ci ma žan dar me ri je). Od 

764 civi la 104 bili su pred stav ni ci lokal nih kvi slin ških vla sti (pred sed ni ci 

opšti na, opštin ske delo vo đe, itd.). Od 827 ubi je nih 40 su bile žene. Naj veći 

broj ubi sta va zabe le žen je u okto bru kada je ubi je no 196 civi la (od kojih 

16 žena i 19 pred stav ni ka vla sti) i 18 žan dar ma i poli ca ja ca. Tog mese ca 

je odve de no 23 civi la bez nazna ke o nji ho voj daljoj sud bi ni. Nared nog 

mese ca par ti za ni su van bor be ubi li 164 oso be od kojih tri žan dar ma, osam 

pred stav ni ka vla sti i dve žene. 

Par ti za ni su u Srbi ji tokom 1941. poči ni li dva masov na stre lja nja koja 

pod ra zu me va ju ubi stvo više od 10 lju di. Naj ma sov ni je stre lja nje spro vede 

no je u Uži cu 28. i 29. novem bra 1941, kada je ubi je no oko 45 oso ba. 

Veći na ubi sta va bila su poje di nač na. Zabe le že na su 24 masov na 

ubi stva (ubi stva četi ri i više oso ba). Prvo takvo ubi stvo zabe le že no je u 

Gunja ci ma kod Ose či ne gde je 31. jula ubi je no sedam muš ka ra ca. Naredno 

masov ni je stre lja nje dogo di lo se 7. avgu sta 1941, u Boga ti ću, kada je 

navod no stre lja no 12 pred stav ni ka lokal ne vla sti koje su par ti za ni sma tra li 

„peto ko lo na ši ma”. Među tim, poda ci o ubi stvu 12 sta nov ni ka Boga ti ća 7. 

avgu sta, iz nave de nog poli cij skog izvo ra, nisu tač ni budu ći da je naj manje 

četvo ro lica koje pomi nje izvor ubi je no počet kom sep tem bra nakon 

ponov nog zau zi ma nja Boga ti ća od stra ne par ti za na. Tada se gru pa sarad nika 

oku pa to ra povu kla iz mesta zajed no sa Nem ci ma i žan dar mi ma. Nakon 

dva dana par ti za ni su ih uhva ti li i pobi li u znak odma zde zbog pogi bi je 

65 Збор ник НОР-а, I/21, Бео град, 1965, стр. 7-194. 

70

15 par ti za na među koji ma je bila neko li ci na ranje ni ka koji su ubi je ni od 

žan dar ma i Nema ca budu ći da su uhva će ni „peto ko lo na ši” pru ži li pomoć 

napa da či ma. 66 

Prvo masov no stre lja nje sa dvo ci fre nim učin kom dogo di lo se 1. oktobra 

u Vrnjač koj Banji kada su par ti za ni stre lja li 15 lica. Među stre lja nima 

su pod jed na ko zastu plje na lica srp ske, nemač ke (folk sdoj če ri) i ruske 

naci o nal no sti (belo e mi gran ti). Nave de ni poli cij ski izvor navo di pogre šan 

poda tak o bro ju stre lja nih u Vrnjač koj Banji 1. okto bra. U izvo ru se pominje 

da je tada stre lja no 19 lica. Među tim, među lici ma koja su navod no 

ubi li par ti za ni nave de no je i sedam par ti za na koji su pogi nu li 13. okto bra 

u bor bi pro tiv Nema ca kod Popi ne. Lokal ni hro ni čar Dobri vo je Seku lo vić 

je spi sku od 12 ubi je nih „peto ko lo na ša” dodao podat ke za tri oso be koje 

su 1. okto bra tako đe ubi li par ti za ni u Vrnjač koj Banji, pri čemu se nji ho va 

ime na ne pomi nju u poli cij skom izveš ta ju. „Činje ni ca da su se na istom 

spi sku naš li stre lja ni peto ko lo na ši i pogi nu li par ti za ni može se obja sni ti 

jedi no time da su poro di ce palih bora ca, da bi izbe gle pro go ne i teror, na 

tra že nje žan dar me ri je obja sni le da su nji ho ve bli žnje ’pobi li komu ni sti’.” 67 

U rud ni ci ma Rav na Reka i Senje 9. avgu sta par ti za ni su ubi li šesto ricu 

„peto ko lo na ša” nemač ke naci o nal no sti. U tri sela Kosmaj skog sre za 2. 

okto bra ubi li su 10 muš ka ra ca, od čega šesto ri cu u Popo vi ću. U Mata ru gama 

kod Kra lje va 2. okto bra ubi je no je peto ro folk sdoj če ra. U Daro sa vi kod 

Aran đe lov ca 8. i 9. okto bra ubi je na su šesto ri ca meš ta na. Isti broj oso ba 

odve den je 17. okto bra iz sela Trste ni ce kod Obre nov ca pri čemu izvor ne 

navo di nji ho vu dalju sud bi nu. U Mako viš tu kod Kosje ri ća 2. decem bra 

ubi je na su tro ji ca, a nakon dva dana još četvo ri ca meš ta na. Jedi ni doga đaj 

koji je pod ra zu me vao zlo čin nad čita vom poro di com zabe le žen je u Blazna 

vi kod Topo le gde su ubi je ni Živa din Nedelj ko vić, nje go va supru ga i 

dvo je dece. Zlo čin se dogo dio 16. sep tem bra. Taj doga đaj zah te va potvr du 

i objaš nje nje u dru gim izvo ri ma zbog toga što nave de ni zlo čin, u slu ča ju 

da su ga zai sta poči ni li par ti za ni, pred sta vlja pre se dan u par ti zan skoj prak si 

u Srbi ji 1941. 68 


одред 1941-1944, Шабац, 1973, стр. 164-166, 264-266. 

67 Добри во је Секу ло вић Мали ша, Врњач ка Бања са око ли ном у НОБ и рево лу ци ји 1941-1945, 

Бео град, 1977, стр. 187-188. 

68 О при сту пу про шло сти..., стр. 32-247. 

71

Izvo ri par ti zan skog pore kla potvr đu ju likvi da ci je poje di nih „peto kolo 

na ša” i dru gih par ti zan skih pro tiv ni ka. Pri pad ni ci Pomo rav skog par tizan 

skog odre da 22. avgu sta likvi di ra li su pred sed ni ka i delo vo đu opšti ne 

Dra go še vac kod Jago di ne: „Oni su pri ja vi li naš bora vak Nem ci ma i dove li 

ih, stra hu ju selja ci od njih, doš li [su] na upra vu kad i Nem ci. Omr znuti.” 

69 Poža re vač ki par ti zan ski odred je sre di nom sep tem bra izvr šio stre ljanja 

neko li ko „peto ko lo na ša”: „Dru ga četa koja je ope ri sa la u Sre zu požare 

vač kom obiš la je devet sela, zapa li la arhi ve i odr ža la zbo ro ve. Oni su u 

selu Malom Crni ću, stre lja li popa, ruskog emi gran ta, koji je Nem ci ma 

pre dao spi sak naših dru go va. U selu Bara ma stre ljan je dru gi pop, aktiv ni 

ljo ti će vac, i u selu Kasi do lu uči telj koji je slu žio Nem ci ma.” 70 U izveš taju 

Šta ba Kosmaj skog par ti zan skog odre da od 19. sep tem bra 1941. navodi 

se da je tokom sep tem bra odred likvi di rao sed mo ro lica na pod ruč ju 

Kosmaj skog i Mla de no vač kog sre za među koji ma tro ji cu „peto ko lo na ša i 

sarad ni ka Nema ca” iz Ralje, šefa žele znič ke sta ni ce u Đurin ci ma („denunci 

ja tor i peto ko lo naš”), jedan sta ri ji brač ni par iz Kora ći ce kod Mla de nov ca 

(„pro ka zi va či Nem ci ma o kre ta nju par ti za na”) i jed nog biv šeg čet ni ka koji 

je „pri šao par ti za ni ma, ali se poka zao [ka o] pija ni ca i ubo ji ca”. 71 Počet kom 

decem bra pri pad ni ci odre da ubi li su pred sed ni ka opšti ne u Roga či „jer je 

špi jun. Na nje go vu denun ci ja ci ju su uhap še ni i ispre mla će ni 23 selja ka”. 72 

Pri pad ni ci 1. šuma dij skog par ti zan skog odre da su do 18. okto bra likvi dira 

li 22 „peto ko lo na ša” na pod ruč ju Ora šač kog, Ople nač kog i Kolu bar skog 

sre za, kako navo di jedan doku ment par ti zan ske pro ve ni jen ci je. 73 

Pri pad ni ci Svr ljiš kog par ti zan skog odre da 24. okto bra upa li su u Sokoba 

nju. U gra du se nala zi lo neko li ko dese ti na žan dar ma i čet ni ka voj vo de 

Velič ka Bla go je vi ća koji je pri zna vao koman du Koste Pećan ca. Pri li kom 

pre pa da na žan dar me i čet ni ke pogi nuo je jedan čet nik. Žan dar mi i čet ni ci 

su raz o ru ža ni i puš te ni. Par ti za ni su odlu či li da izvr še odma zdu nad voj 

69 Zbor nik NOR-a, I/1, Beo grad, 1949, str. 74, Izveštaj partizanskog rukovodstva Okruga pomoravskog, 

23. 8. 1941. 

70 Isto, str. 157, Izveš taj OK KPJ za Poža re vač ki okrug – PK KPJ za Srbi ju, sep tem bar 1941. 

71 Збор ник НОР-а, I/20, Бео град, 1965, стр. 51. 

72 Збор ник НОР-а, I/2, Бео град, 1952, стр. 256, Pismo SK KPJ Kosmaj – PK KPJ za Srbi ju, 

15.12.1941. 

73 Збор ник НОР-а, I/2, Бео град, 1952, стр. 179, Izveš taj par tij skog ruko vod stva Aran đe lo vac – PK 

KPJ za Srbi ju, 18.10.1941. 

72

vo dom Bla go je vi ćem i tro ji com „peto ko lo na ša”, među koji ma je bio jedan 

poli ca jac, jer su sara đi va li sa oku pa to rom. Stre lja li su i jed nog komu ni stu 

koga su pro gla si li defe ti stom jer je odbio da se pri dru ži usta ni ci ma. Voj voda 

je uspeo da pobeg ne pri li kom spro vo đe nja na stre lja nje. 74 

Tema stra da nja pro tiv ni ka par ti zan skog pokre ta na pod ruč ju Užica 

tokom 1941. bila je nagla ša va na u desni čar skim i anti ko mu ni stič kim 

kru go vi ma u Srbi ji u posled njih 25 godi na naro či to počet kom posled nje 

dece ni je proš log veka. Tako na pri mer, kra gu je vač ki poli tič ki maga zin 

Pogle di, obja vio je 1991. tekst o komu ni stič kim zlo či ni ma u Uži cu 1941. 

i 1944-1945. u kojoj se navo di da su par ti za ni u jesen 1941 ubi li „oko 

800” sta nov ni ka Uži ca, a nakon oslo bo đe nja 1944-1945, „više od 3.000” 

sta nov ni ka tog gra da. 75 

Isto ri čar Srđan Cvet ko vić svr sta va stre lja nja u Uži cu novem bra 1941. 

u okvir „revo lu ci o nar nog tero ra” uzro ko va nog „kla snom revo lu ci jom”. 

Cvet ko vić pri hva ta pret po stav ku da je u Uži cu tokom posto ja nja Užič ke 

repu bli ke stre lja no „više od 100 lica”, 76 bez uka zi va nja na for ma cij sku i 

teri to ri jal nu pri pad nost ubi je nih. 

Pre ma izvo ri ma kvi slin ške poli ci je, „posle pro te ri va nja komu ni sta iz 

Uži ca naro či ta komi si ja izvr ši la je [de cem bra 1941.] eks hu ma ci ju i iden tifi 

ka ci ju leše va lica stre lja nih u Uži cu od stra ne komu ni sta, za vre me nji hove 

vla da vi ne”. Komi si ja je eks hu mi ra la tri masov ne grob ni ce i usta no vi la 

da je u nji ma poko pa no 69 stre lja nih lica. Kod svih leše va usta no vlje ne su 

pro strel ne povre de što deman tu je raši re ne tvrd nje da su ova lica, izme đu 

osta log, likvi di ra na malje vi ma. Komi si ja je iden ti fi ko va la 40 od 69 lica. 

Od 40 iden ti fi ko va nih, 20 nisu bili sta nov ni ci Uži ca, već pod jed na ko stanov 

ni ci okol nih sela i sused nih sre zo va. Među iden ti fi ko va nim lici ma bilo 



75 Раде Рон че вић, „Зло чи нач ка чета ода бра них. Крцу не Ужи це те забо ра вит неће!” Погле ди, 

Спе ци јал но изда ње, 2, Кра гу је вац, јун 1991, стр. 47. 

Ured nik Pogle da, Milo slav Samar džić, kasni je je pri hva tio broj ku od navod no 400 ubi je nih, koja 

je tako đe više stru ko uve ća na u odno su na real nu broj ku: „Jedan od dže la ta Užič ke repu bli ke, 

Vidan Mićić iz Pože ge poka jao se i jav no pro go vo rio o svo jim zlo či ni ma. Po nje go voj pro ce ni, 

tada je u Uži cu likvi di ra no oko 400 oso ba. ’Neke sam ubio i malje vi ma’, rekao je.” (Мило слав 

Самар џић, Исти на о Кала би ћу, Чачак, 2003, стр. 133). Vidan Micić nije pouz dan sve dok događa 

ja u koji ma je navod no uče stvo vao. Tvrd nje o ubi ja nju malje vi ma u par ti zan skom Uži cu u 

jesen 1941. deman to va li su kvi slin ški izvo ri. 

76 Srđan Cvet ko vić, Izme đu srpa i čeki ća. Repre si ja u Srbi ji 1944-1953, Beo grad, 2006, str. 217. 

73

je 14 pri pad ni ka voj nih i poli cij skih sna ga (tzv. vla di ni čet ni ci i pri pad ni ci 

kvi slin ške poli ci je i žan dar me ri je). 77 Pre ma poda ci ma Goj ka Ško ra, od najma 

nje 23 iden ti fi ko va na sta nov ni ka Uži ca, koji su stre lja ni u Uži cu oktobra 

i novem bra 1941, peto ri ca su bili pri pad ni ci kvi slin ške žan dar me ri je, 

a peto ri ca pri pad ni ci kvi slin ške poli ci je. 78 Među ubi je ni ma pre o vla đu ju 

lica skrom ni jeg mate ri jal nog sta tu sa, što ospo ra va tvrd nje o kla sno motivi 

sa nom nasi lju, budu ći da su ova lica naj ve ćim delom likvi di ra na zbog 

toga što su ih par ti za ni sma tra li „peto ko lo na ši ma”, odno sno sarad ni ci ma 

oku pa to ra, što je veći na nesum nji vo bila. Veći na poli tič kih pro tiv ni ka iz 

redo va sarad ni ka oku pa to ra stre lja na je nakon otpo či nja nja napa da JVuO 

na Uži ce i oko li nu, gde se nala zi lo sre diš te par ti zan ske vla sti. Par ti zan ska 

teri to ri ja je isto vre me no napa da na i od stra ne kvi slin ških sna ga (tzv. vla di ni 

čet ni ci, kvi slin ška žan dar me ri ja i dobro vo ljač ki odre di). Tokom novem bra 

1941. zabe le že ni su broj ni pri me ri ubi ja nja zaro blje nih par ti za na ili njiho 

ve pre da je nemač kom oku pa to ru, od stra ne doma ćih for ma ci ja suprotsta 

vlje nih NOVJ, na tlu zapad ne Srbi je. 79 Pre ma poda ci ma Goj ka Ško ra, 

par ti za ni su u Uži cu 6. okto bra 1941. stre lja li 9 lica. Ovo je, ujed no, najma 

sov ni je pogu blje nje koje su par ti za ni do tad izvr ši li na tlu Srbi je. Najma 

sov ni ja stre lja nja par ti za ni su u Uži cu spro ve li 28. i 29. novem bra, kada 

je vero vat no stre lja no oko 2/3 od 69 ubi je nih, koli ko je ukup no ubi je no 

tokom par ti zan ske vla sti u gra du. Sem tog masov nog stre lja nja u Uži cu, 

tre ba pome nu ti i masov no stre lja nje 4. novem bra, kada je stre lja no šest 

lica. 80 Stre lja nja 28. i 29. novem bra vero vat no pred sta vlja ju naj ma sov ni ja 

ubi stva poči nje na od stra ne par ti za na u jed nom danu na tlu Srbi je, van 

bor be, kada je reč o doma ćim pro tiv ni ci ma, sve do kra ja leta 1944. 

Među lici ma koja su stre lja na 28. novem bra u Uži cu bio je i Živo jin 

Pavlo vić, neka daš nji istak nu ti član KPJ i poli tič ki emi grant u Fran cu skoj. 

Pavlo vić je uhva ćen jer je ruko vod stvo KPJ sma tra lo sum nji vim činje ni cu 

77 О при сту пу про шло сти. При мер јед ног исто риј ског изво ра, стр. 135-137. 

78 Гој ко Шко ро, Исти на је у име ни ма. Стра да ли у Ужич ком окру гу у Дру гом свет ском рату, 

Ужи це, 2002, стр. 225-234. 

79 Vide ti: Раде Позна но вић, Милун Рао нић, Мило рад Радој чић, Тра гом изда је. Све до че ња о 

изда ји чет ни ка и стре ља њу на Кру ши ку у Ваље ву 1941, Ваље во, 1987, стр. 244-266. U ovoj 

knji zi zabe le že ni su poi me nič ni pri me ri oko 800 lica, uglav nom sa pod ruč ja Valjev skog i Užič kog 

okru ga, koji su u jesen 1941. ubi je ni od stra ne pri pad ni ka JVuO ili su ih pri pad ni ci ove for ma ci je 

pre da li Nem ci ma, nakon čega su zaro blje ni ci izgu bi li život. 


74

da je Pavlo vić mir no i slo bod no živeo nakon što se 1940. vra tio iz emi graci 

je iako je poli ci ji Kra lje vi ne Jugo sla vi je bio poznat nje gov ile gal ni politič 

ki anga žman. Ne posto je poda ci o Pavlo vi će voj sarad nji sa oku pat orom 

ili kvi slin škim reži mom. Odlu ku o nje go vom isle đi va nju i ubi stvu sva ka ko 

je doneo vrh KPJ, naj ve ro vat ni je lič no gene ral ni sekre tar Josip Broz Tito. 

Među oso ba ma koje su par ti za ni ubi li na pod ruč ju Užič kog okru ga 

bila su tro ji ca sre skih načel ni ka. Naj pre je počet kom sep tem bra u Baji noj 

Baš ti izvr šen aten tat na Kon stan ti na Kon stan ti no vi ća, načel ni ka Račanskog 

sre za. Potom je 7. okto bra u Uži cu stre ljan Jovan Alek sić, načel nik 

Užič kog sre za. Zatim je u Uži cu 14. okto bra stre ljan Ivan Iva nov, načel nik 

Zla ti bor skog sre za, ina če ruski emi grant. 81 Zani mlji vo je da par ti za ni u 

Uži cu nisu repre si ra li bana Drin ske bano vi ne, pukov ni ka Mihaj la Tri funo 

vi ća, što potvr đu je tezu da su par ti za ni u Uži cu prven stve no repre si ra li 

sarad ni ke oku pa to ra: 

„Mene su par ti za ni u doba vla da vi ne svo je u Uži cu saslu ša va li o tome 

zaš to sam se [5. sep tem bra 1941.] pri mio ban skog polo ža ja i kada sam ja 

obja snio da sam na to bio pri nu đen oni su me osta vi li na miru za sve vre me 

dok su bili u Uži cu i ja sam tamo i sta no vao. 29. novem bra 1941. kada su 

Nem ci dru gi put ušli u Uži ce mene je tadaš nji mini star Milan Aći mo vić 

sme nio sa polo ža ja bana.” 82 

Pre ma posto je ćim poi me nič nim poda ci ma, tokom novem bra 1941, u 

bor bi pro tiv čet ni ka, pogi nu la su 24 par ti za na koji su bili sta nov ni ci Užičkog 

sre za. Ovaj poda tak nije neva žan u sagle da va nju inten zi te ta par ti zanske 

repre si je u Uži cu kra jem novem bra. U eks plo zi ji u tre zo ri ma u Uži cu 

22. novem bra pogi nu la su 122 rad ni ka fabri ke oruž ja i civi la. 83 Vero va lo 

se da je eks plo zi ja bila posle di ca diver zi je od stra ne „peto ko lo na ša”. Štab 

Užič kog par ti zan skog odre da sutra dan je obja vio pro glas naro du Užič kog 

okru ga u kome se za diver zi ju optu žu ju „peto ko lo na ši”: „Osve ta peto ko lona 

ši ma – neka to bude naš zavet nad ovim muče nič kim žrtva ma! Oči sti ti 

poza di nu od doma ćih izdaj ni ka i pla će ni ka, nemi lo srd no uniš ti ti sva kog 

peto ko lo na ša – to neka je naš odgo vor na ove mrač ne zlo či ne!” 84 Sva ka ko 

81 Исто, стр. 225-227. 

82 AJ, DK, 110, f. 404, s. 207, Izja va Mihaj la Tri fu no vi ća, Beo grad, 5.7.1946. 

83 Цве то ви у огњу..., стр. 293-294. 


75

da je diver zi ja i pogi bi ja veli kog bro ja gra đa na znat no uti ca la na odlu ku 

o stre lja nju kra jem novem bra. Oku pa tor ski voj ni ci su 20. jula 1941. u 

Uži cu stre lja li 22 sta nov ni ka užič kog sre za, koji su bili zaro blje ni par ti za ni 

i uhap še ni par ti zan ski sim pa ti ze ri. Veći na stre lja nih bili su sta nov ni ci Užica. 

Jedan broj stre lja nih uhva ćen je u sarad nji sa kvi slin škim orga ni ma. 85 

Do kra ja novem bra velik broj par ti za na iz Užič kog okru ga pogi nuo je u 

nemač koj ofan zi vi. Sva ka ko da te činje ni ce nisu išle u pri log oni ma koje su 

par ti za ni sma tra li lokal nim sarad ni ci ma oku pa to ra. 

Kvi slin ška gla si la su kra jem 1941. pisa la o 80 ubi je nih oso ba u čačanskom 

zatvo ru tokom par ti zan ske vla da vi ne, odno sno o „80 leše va bez 

gla ve” navod no pro na đe nih u zatvo ru u Čač ku nakon što su nemač ke i 

kvi slin ške sna ge pono vo zau ze le grad. 86 Među tim, te tvrd nje bile su deo 

anti par ti zan ske pro pa gan de kvi slin škog reži ma kako bi se oprav da le represa 

li je nad par ti za ni ma i nji ho vim sim pa ti ze ri ma u čačan skom kra ju. Pre ma 

poi me nič nim poda ci ma, par ti za ni su za vre me nji ho ve vla da vi ne u gra du, 

tokom okto bra i počet kom novem bra 1941, stre lja li 24 oso be. Struk tu ra 

ubi je nih bila je sle de ća: šesto ri ca žan da ra i poli ca ja ca, 11 civi la (od kojih 

peto ri ca akti vi sta JNP Zbor i dvo ji ca sim pa ti ze ra rav no gor skog pokre ta), 

peto ri ca pri pad ni ka JVuO, jedan čet nik Koste Pećan ca i jedan par ti zan. 

Naj ve ći broj je ubi jen 4. novem bra kada su stre lja na peto ri ca lica od kojih 

dva poli caj ca i dva čet ni ka. Par ti za ni su od počet ka avgu sta do počet ka 

decem bra van bor be ubi li 77 sta nov ni ka četi ri sre za koja gra vi ti ra ju Čačku: 

Trnav ski (Čačak), Lju bić ki, Takov ski (Gor nji Mila no vac) i Dra ga čevski 

(Guča). Od tog bro ja 15 su bili žan da ri i poli caj ci, 10 rav no gor ski 

čet ni ci, 13 akti vi sti JNP Zbor, a dvo ji ca čet ni ci Koste Pećan ca. Osta lo su 

bili civi li, među koji ma je bilo pred stav ni ka kvi slin ške vla sti. Veći na je ubije 

na na pod ruč ju Lju bić kog i Trnav skog sre za čija teri to ri ja čini današ nju 

opšti nu Čačak. 87 

Novi ja istra ži va nja deman to va la su ste re o tip o krvo žed nim par ti za nima 

Ste va nu Boro ti i Josi fu Maje ru, bor ci ma 3. (tam nav skog) bata ljo na 

85 Цве то ви у огњу..., стр. 291. 


чачан ског кра ја, I, У пла ме ну устан ка: рат на 1941. годи на, Чачак-Г.Мила но вац-Кра ље во, 

2002, стр. 361. 


чачан ског кра ја, III, Аго ни ја и слом. Рат не 1944. и 1945, Чачак-Кра ље во, 2004, стр. 332-345. 

76

Posav skog par ti zan skog odre da. Mit o svi re pom zlo či nu koji su navod no 

poči ni li Boro ta i Majer pla si ra la je kvi slin ška pro pa gan da. Taj mit kolpor 

ti rao je emi grant ski pisac Bori vo je Kara pan džić. Zahva lju ju ći nje go vim 

knji ga ma koje su više puta preš tam pa va ne u Srbi ji, nega tiv ni mit o Boro ti 

i Maje ru postao je para dig ma ti čan pri mer revo lu ci o nar nog tero ra 1941. 

Sre di nom sep tem bra 1941. bor ci 3. (tam nav skog) bata ljo na bora vi li 

su na pod ruč ju seo ske opšti ne Div ci, izme đu Valje va i Uba. Poja vu parti 

za na pri me tio je pred sed nik opšti ne Veli sav Petro vić i o tome oba ve stio 

svog bra ta Živo ji na Petro vi ća, oba veš taj nog ofi ci ra u Okru žnom načel stvu 

u Valje vu, koji je tu infor ma ci ju pre neo nemač koj koman di u Valje vu. 

Ubr zo potom iz prav ca Uba pri sti gla je nemač ka jedi ni ca koja je pri si li la 

par ti za ne da se povu ku iz Diva ca, pri čemu je pogi nuo jedan par ti zan, a 

neko li ko ih je ranje no. Nem ci su nakon toga stre lja li šest selja ka koji su 

uka za li gosto prim stvo par ti za ni ma. Nakon što su se Nem ci povu kli, izvr šena 

je par ti zan ska istra ga u kojoj je utvr đe na odgo vor nost Veli sa va Petro vić. 

On je uhap šen i spro ve den u štab čete gde mu je izre če na smrt na pre su da 

nakon čega je stre ljan. Tu činje ni cu isko ri sti la je kvi slin ška štam pa koja 

je obja vi la dez in for ma ci ju kako je Ste van Boro ta teste rom odru bio glavu 

Petro vi ću. „Da bi sve bilo uver lji vi je, kvi slin zi su obja vi li u novi na ma 

da Ste van Boro ta nije Srbin pra vo slav ne vere, već Mađar, i da mu je ime 

Ištvan. Za Josi fa Maje ra se govo ri lo da je on, u stva ri Hin ko Majer, vele trgo 

vac iz Zagre ba, i da su obo ji ca posla ti u Srbi ju da iza zo vu bra to u bi lač ki 

rat.” Potom je kvi slin ška pro pa gan da u publi ka ci ji Krva va lista komu nistič 

kih zlo či na (Beo grad, 1942) raz ra di la nara tiv o Petro vi će vom svi re pom 

ubi stvu uvo de ći u nje ga i Josi fa Maje ra kao navod nog nared bo dav ca, pri 

čemu je isti ca no nje go vo jevrej sko pore klo. 88 

Ne posto je obja vlje ni rado vi o ana li zi poli tič ke struk tu re žrta va revo luci 

o nar nog tero ra u Srbi ji 1941. Među tim, sa sigur noš ću se može ustvr di ti 

da par ti za ni do počet ka novem bra 1941, odno sno do otpo či nja nja ofanzi 

ve rav no gor skih čet ni ka pro tiv par ti za na u zapad noj Srbi ji, nisu vrši li 

masov ni teror nad pri sta li ca ma Dra že Miha i lo vi ća, odno sno da su pri me ri 

ubi sta va rav no go ra ca pre novem bra 1941. bili poje di nač ni i vrlo ret ki i 

neu po re di vo manje broj ni od ubi sta va sarad ni ka oku pa to ra, pred stav ni ka 

88 Ради во је Дави до вић, „Боро та и Мајер: мит и ствар ност”, Исто риј ски архив Ваље во – Гласник, 

46, Ваље во, 2012, стр. стр. 53-75. 

77

i sarad ni ka kvi slin ške vla sti, odno sno onih koji su se ista kli u oba veš taj noj 

delat no sti pro tiv par ti za na pru ža ju ći voj no-poli cij skim orga ni ma oku pato 

ra i kvi slin ške vla de podat ke o komu ni stič koj i par ti zan skoj orga ni zaci 

ji. Pre ma sarad ni ci ma oku pa to ra par ti za ni nisu ima li milo sti. Među tim, 

ni nakon otpo či nja nja opšteg napa da rav no go ra ca na par ti za ne u zapadnoj 

Srbi ji, broj rav no go ra ca ubi je nih van bor be od stra ne par ti za na nije 

bio ona ko velik kao broj ubi je nih par ti za na od stra ne rav no go ra ca ili broj 

zaro blje nih par ti za na koje su čet ni ci Dra že Miha i lo vi ća pre da li Nem ci ma 

nakon čega su zaro blje ni ci stre lja ni. Nasu prot tome, zabe le že ni su pri me ri 

korekt nog odno sa par ti za na pre ma zaro blje nim rav no gor ci ma i čet ni ci ma 

Koste Pećan ca. 89 

Pone kad ili neret ko oštri ca revo lu ci o nar nog tero ra bila je usme re na 

pre ma oni ma za koje se zna lo da su pro tiv ni ci par ti zan ske bor be iako te 

oso be nisu svo jim delo va njem nau di le par ti zan skom pokre tu. U tom sluča 

ju govo ri mo o poli tič ki moti vi sa nim ubi stvi ma onih za koje se verova 

lo da mogu nane ti šte tu pokre tu. Inten ziv ne anti par ti zan ske aktiv no sti 

oku pa to ra i sna ga kola bo ra ci je dobi ja le su na zama hu kako se pri bli ža va la 

jesen. Nemač ke kazne ne eks pe di ci je poči ni le su mno go broj ne zlo či ne u 

seve ro za pad noj i zapad noj Srbi ji, pale ći i ubi ja ju ći u veli kom bro ju sela 

koja su pri hva ti la par ti za ne ili dava la bor ce par ti zan skim odre di ma. Bor beno 

sadej stvo izme đu Ver mah ta i oru ža nih for ma ci ja kvi slin ške vla de bilo je 

neskri ve no tokom čita ve kam pa nje guše nja ustan ka. For ma ci je pod ingeren 

ci jom kvi slin ške vla de (žan dar me ri ja, Srp ski dobro vo ljač ki odre di i četni 

ci Koste Pećan ca) uče stvo va li su u paci fi ka ci ji ustan ka i repre si ra nju zaroblje 

nih par ti za na i nji ho vih sim pa ti ze ra upo re do sa nemač kom ofan zi vom 

1941. Kra jem novem bra i tokom decem bra 1941, kao i počet kom 1942, 

lega li zo va ni rav no gor ski odre di pri dru ži li su se kvi slin škim for ma ci ja ma u 

gonje nju par ti za na, ubi ja nju zaro blje nih par ti za na i nji ho vih aktiv nih prista 

li ca ili nji ho voj pre da ji Nem ci ma. 90 

89 O pri me ri ma korekt nog odno sa par ti za na pre ma čet ni ci ma u posled nja dva mese ca 1941, u 

vre me naj in ten ziv ni jih par ti zan sko-čet nič kih suko ba: Мило ји ца Пан те лић, Радо ван М. Маринко 

вић, Вла ди мир Ник шић, Чачан ски НОП одред „Др Дра ги ша Мишо вић”, Чачак, 1982, стр. 

220-227; Дико Пеја то вић, Ватре из доли не, Нова Варош, 1983, стр. 172. 

90 Milan Bor ko vić, Kon tra re vo lu ci ja u Srbi ji. Kvi slin ška upra va 1941-1944. Knji ga prva: 1941-1942, 

Beo grad, 1979, str. 212-228, 263-272; Вен це слав Гли шић, Терор наци стич ке немач ке у Србији 

1941-1944, Бео град, 1970, стр. 41-79; Бран ко Петра но вић, Срби ја у Дру гом свет ском 

78

Kvi slin ška poli ci ja i žan dar me ri ja vrše hap še nja komu ni sta i nji ho vih 

aktiv nih sim pa ti ze ra od 22. juna 1941, dok je prvo stre lja nje komu ni sta 

u Srbi ji od stra ne kvi slin škog repre siv nog apa ra ta zabe le že no 5. jula. O 

tome kao i o par ti ci pa ci ji žan dar me ri je i oru ža nih odre da kvi slin ške vlade 

u repre sa li ja ma nad zaro blje nim par ti za ni ma i civi li ma biće više reči u 

četvr tom delu knji ge. 

Učeš će pred stav ni ka kvi slin ške admi ni stra ci je, poli ci je i oru ža nih snaga 

u pro go nu i uniš te nju komu ni sta i par ti za na i repre si ra nju nji ho vih 

pri sta li ca i rođa ka uslo vi li su akti van odgo vor par ti zan skog pokre ta koji 

se ogle dao u spro vo đe nju tero ra i retor zi je nad pred stav ni ci ma kvi slin ških 

vla sti i nji ho vim sarad ni ci ma, ali je pone kad pre la zio i u nese lek tiv no nasilje 

nad oni ma koji nisu bili nosi o ci repre siv nih mera pre ma usta nič kom 

pokre tu, a pone kad ni vinov ni ci stra da nja pri pad ni ka pokre ta. 

Pri me ri revo lu ci o nar nog tero ra od kra ja 1941. jenja va ju na teri to ri ji 

Srbi je sve do sep tem bra 1944, kada je reč o masov nom stre lja nju nenaoružanih 

civi la (nijed no ubi stvo civi la u tom raz do blju ne pod ra zu me va dvoci 

fre nu broj ku ubi je nih), dok su masov na stre lja nja zaro blje nih pri pad ni ka 

kvi slin ških sna ga (SDS) zabe le že na u neko li ko slu ča je va u leto 1944, pre 

sep tem bra te godi ne. 

Nasu prot tome, sna ge NOVJ su u tom raz do blju vrši le masov na strelja 

nja u dru gim delo vi ma Jugo sla vi je. Neko li ko pri me ra masov nih ubista 

va mogu poslu ži ti kao ilu stra ci ja. Crno gor ski isto ri čar Vuče ta Redžić 

publi ko vao je 99 ime na oso ba koje su par ti za ni ubi li van bor be u Kolašin 

skom sre zu od počet ka janu a ra do kra ja mar ta 1942. 91 Par ti za ni su od 

29. mar ta do 4. apri la na pod ruč ju Gac ka likvi di ra li oko 60 lica. Ubi je ne 

oso be bili su čet ni ci, čet nič ki sarad ni ci, ali i oni koji nisu pri pa da li organi 

zo va nom pokre tu niti su skri vi li neči je stra da nje. 92 Poli tič ki moti vi sa na 

ubi stva u Kola šin skom i Gatač kom sre zu pred sta vlja ju naj ma sov ni je prime 

re revo lu ci o nar nog tero ra koji su par ti za ni poči ni li u nekom sre zu do 

jese ni 1944. kada govo ri mo o monar hi stič kom kor pu su. Par ti za ni su od 

16. maja do 10. juna 1942. streljali 227 poi me ni ce pozna tih pri pad niрату 

1939-1945, Бео град, 1992, стр. 363-431; Val ter Mano šek, Holo ka ust u Srbi ji. Voj na okupa 

ci o na poli ti ka i uniš ta va nje Jevre ja 1941-1942, Beo grad, 2007, str. 108-156. 

91 Вуче та Реџић, „Пасје гро бље” у Кола ши ну, Бео град, 1999, стр. 210-223. 

92 Savo Sko ko, „Neke činje ni ce o levim greš ka ma”, Her ce go vi na u NOB, IV, April 1941. – juni 1942, 

(ur. Sve to Kova če vić), Beo grad, 1986, str. 729. 

79

ka ustaš kog pokre ta i nji ho vih sarad ni ka na pod ruč ju Pri je do ra što je bio 

rezul tat kažnja va nja i odma zde za masov ne zlo či ne poči nje ne od stra ne 

OS NDH u Pri je do ru i oko li ni, naro či to tokom leta 1941. 93 U prvim 

dani ma nakon oslo bo đe nja Tuzle (grad je oslo bo đen 2. okto bra 1943) parti 

za ni su stre lja li 55 poi me ni ce pozna tih lica, naj ve ćim delom pri pad ni ka 

OS NDH. Među stre lja ni ma bilo je 33 Hrva ta, 20 Boš nja ka i dva Srbi na 

među koji ma je bio i pred rat ni član KPJ Slo bo dan Milo še vić koji je optužen 

za „troc ki zam”, izda ju par ti je i revo lu ci je. 94 Crno gor ski par ti za ni su 17. 

okto bra 1943. stre lja li 23 zaro blje na čet ni ka kod mana sti ra Ostrog. Među 

stre lja ni ma bio je gene ral Bla žo Đuka no vić. Pukov nik Bajo Sta ni šić i njego 

va tro ji ca sino va ca izvr ši li su samo u bi stvo kako bi izbe gli zaro blja va nje. 95 

Pri pad ni ci 10. her ce go vač ke bri ga de NOVJ izvr ši li su stre lja nje 25 pri padni 

ka ustaš ke mili ci je u Fazla gi ća Kuli, pokraj Gac ka, nakon zau zi ma nja tog 

upo riš ta 20. novem bra 1943. Toga dana par ti za ni su uhva ti li 30 usta ša iz 

Kule, ali su peto ri ca pobe gla sa stre lja nja. 96 Musli man ske usta še iz Fazlagi 

ća Kule tokom 1941. uče stvo va le su u ubi ja nju neko li ko sto ti na Srba sa 

pod ruč ja Gatač kog sre za. Pri pad ni ci 10. dal ma tin ske bri ga de 28-29. maja 

1944. stre lja li su 138 poi me ni ce pozna tih lica, pre te žno pri pad ni ka OS 

NDH (uglav nom domo bra na) i, u manjem bro ju, civi la naklo nje nih usta 

93 Geno cid nad Boš nja ci ma u Dru gom svjet skom ratu. Doku men ti, (pr. Smail Čekić), Sara je vo, 

1996, str. 187-194. 

Usta še su 1941. ubi le naj ma nje 1.172 poi me ni ce pozna ta sta nov ni ka Pri je dor skog sre za, u 

ogrom noj veći ni srp ske naci o nal no sti. (Јован Мир ко вић, „Жртве рата 1941-1945. са под ручја 

Босан ске кра ји не. При лог истра жи ва њу гено ци да”, Истра жи ва ња и мемо ри ја ли за ци ја 

гено ци да и рат них зло чи на, Збор ник радо ва, (ур. Јован Мир ко вић), Бео град, 2012, стр. 

стр. 21). 

94 Adnan Jahić, Musli man ske for ma ci je tuzlan skog kra ja u Dru gom svjet skom ratu, Tuzla, 1995, 

str. 94-97. 

95 Алек сан дар Ста ма то вић, „Остро шка Гол го та”, На зли пут без поврат ка. Од Остро га, преко 

Зида ног Моста, до Похор ја, (пр. Сла ви ша Губе ри нић), Цети ње, 2015, стр. 11-39. 

Čet ni ci Baja Sta ni ši ća su 14. janu a ra 1943. opko li li jed nu peći nu u pla ni ni Budo šu kod Bro ćan ca, 

neda le ko od Ostro ga, i „tom pri li kom pou bi ja li” peto ro par ti za na, među nji ma i jed nu devoj ku. 

Vero vat no je reč o pogi nu li ma u bor bi. Tom pri li kom uhva ti li su osam par ti za na i pre da li ih Ita lija 

ni ma. (AJ, DK, 110, f. 490, s. 468-475). 

96 Meri sa Karo vić, „Musli man ske mili ci je u Bosni i Her ce go vi ni 1941-1945.”, Gla snik Rija se ta 

Islam ske zajed ni ce u Bosni i Her ce go vi ni, 1-2/2007, Sara je vo, 2007, str. 60. 

Autor ka pre ćut ku je odgo vo r nost ustaš ke mili ci je iz Fazla gi ća Kule za poko lje neko li ko sto ti na 

srp skih civi la Gatač kog sre za 1941, kao što ne pomi nje zna čaj Fazla gi ća Kule u okvi ru nemačkog 

voj no-stra teš kog pozi ci o ni ra nja tokom ofan zi va pro tiv NOVJ. O zlo či ni ma usta ša iz Fazla gića 

Kule vide ti: Savo Sko ko, Poko lji her ce go vač kih Srba ’41, Beo grad, 1991, str. 44-301. 

80

ša ma, u Arža nu i Podi ma kod Imot skog. Od tog bro ja 102 domo bra na su 

stre lja na i bače na u jamu. 97 

Masov ni pokolj musli man skog sta nov niš tva 

u Pri boj skom sre zu 5-11. febru a ra 1943: 

beli na u srp skoj isto ri o gra fi ji 

Pri pad ni ci JVuO od 5. do 11. febru a ra 1943, u okvi ru voj ne ope raci 

je koju je nare di la Vrhov na koman da, ubi li su više hilja da Musli ma na u 

Pri boj skom, Plje valj skom, Fočan skom i Čaj nič kom sre zu. Ope ra ci jom je 

koman do vao major Pavle Đuri šić, koman dant Lim sko-san džač kih odre da 

JVuO. Ope ra ci ja je bila usme re na pro tiv Musli man ske mili ci je na pod ručju 

Buko vi ce i Čaj ni ča, ali je tokom nje nog izvo đe nja ubi jen velik broj civi la 

i zaro blje nih mili ci o ne ra. Đuri šić je 13. februara oba ve stio Miha i lo vi ća o 

isho du ope ra ci je. U izveš ta ju se navo di da su sva musli man ska sela u sre zovi 

ma Plje vlja, Foča i Čaj ni če „pot pu no spa lje na da nije dan nji hov dom nije 

ostao čitav”. Žrtve „kod musli ma na oko 1.200 bora ca i do 8.000 osta lih 

žrta va: žena, sta ra ca i dece.” 98 Pada u oči da Đuri šić ne pomi nje Pri boj ski 

srez. Đuri ši ćev izveš taj je poznat isto rij ski izvor, publi ko van i citi ran mnogo 

puta. To je uslo vi lo da febru ar ski pokolj ne osta ne nepo zna ta isto rij ska 

činje ni ca. Mogu ći raz log nepo mi nja nja Pri boj skog sre za u Đuri ši će vom 

izveš ta ju i Miha i lo vi će voj zapo ve sti za izvo đe nje ope ra ci je možda je uslovljen 

time što u tom sre zu nisu posto ja le orga ni zo va ne sna ge Musli manske 

mili ci je u to vre me, za raz li ku od tri sused na sre za koji se pomi nju u 

izveš ta ju. 99 

Iako je febru ar ski pokolj pozna ta činje ni ca jugo slo ven ska isto ri o gra fija 

nije posve ti la veću pažnju istra ži va nji ma naj ma sov ni jeg zlo či na JVuO. 

97 Ivan Kozli ca, Mar ko vi ća jama. Par ti zan ski zlo čin u Arža nu i Podi ma 1944, Zagreb, 2014, str. 88- 

101. 

98 Zbor nik NOR-a, XIV/2, Beo grad, 1983, str. 182. 

99 Dže ma li Arna u to vić, savre me nik nave de nih doga đa ja, koji je živeo u Pri boj skom sre zu u vre me 

doga đa ja koji su obe le že ni stra da njem nje go vih suna rod ni ka 1943, tvr di da febru a ra 1943. „na 

tere nu opšti ne Pri boj uopšte nije posto ja la nao ru ža na, orga ni zo va na Musli man ska mili ci ja” i da 

Musli ma ni u pri boj skim seli ma nisu bili voj no orga ni zo va ni od decem bra 1941. do okto bra 1943. 

(Dže mail Arna u to vić, Aktu el ni doga đa ji: iz bli že i dalje proš lo sti, Pri je po lje, 2005, str. 111-112). 

81

Posto ji neko li ko izu ze ta ka. U Plje vlji ma je 1969. obja vlje na knji ga sa 

poi me nič nim poda ci ma za oko 1.380 žrta va febru ar skog poko lja u pljevalj 

skom kra ju. 100 Iste godi ne isto ri čar Rado je Pajo vić obja vio je rad pod 

nazi vom „Pokolj Musli ma na u San dža ku i dije lu istoč ne Bosne u janua 

ru i febru a ru 1943.” Pajo vi ćev rad nastao je na osno vu doku men ta ci je 

JVuO. 101 Pajo vić je u diser ta ci ji publi ko va noj 1977. nave de noj temi posvetio 

sli čan obim kao u radu iz 1969. Pajo vić je prvi jugo slo ven ski isto ri čar 

koji je izneo sle de ći zaklju čak: „To je nesum nji vo jedan od naj ve ćih zlo či na 

koji su čet ni ci poči ni li u jed nom mahu u toku rata.” 102 Među tim, ni Pajović 

nije pri me tio da su se nave de ni zlo či ni odi gra li i u Pri boj skom sre zu. 

Vla di mir Dedi jer i Antun Mile tić su 1990. obja vi li zbor nik doku me na ta o 

zlo či ni ma nad Musli ma ni ma tokom Dru gog svet skog rata. 103 Ipak, u zborni 

ku nisu publi ko va ni poda ci o masov nim ubi stvi ma u Pri boj skom sre zu. 

S obzi rom na to da u naj po zna ti jem izvo ru (Đuri ši ćev izveš taj) i naj re ferent 

ni jem zbor ni ku doku me na ta na temu zlo či na čet ni ka nad Musli ma nima 

febru a ra 1943. nema poda ta ka o žrtva ma sa pod ruč ja Pri boj skog sre za 

– zlo či ni nad Musli ma ni ma u tom kra ju osta li su nepo zna ti široj jav no sti. 

Ras pad Jugo sla vi je i foku si ra nost post so ci ja li stič kih isto ri o gra fi ja na nacio 

nal ne teme, što je zajed nič ki feno men na post ju go slo ven skom pro sto ru, 

uslo vi li su da srp ska isto ri o gra fi ja ne poka že inte re so va nje za jedan od najma 

sov ni jih zlo či na na tlu Srbi je tokom rata. 

U među vre me nu je u Sara je vu obja vljen još jedan zbor nik doku mena 

ta o zlo či ni ma nad Boš nja ci ma 1941-1945, sa ponov nim akcen tom na 

čet nič ke zlo či ne. U tom zbor ni ku, koji je pri re dio Smail Čekić, a koji je 

obja vljen 1996, po prvi put je publi ko van poi me nič ni spi sak stra da lih 

Musli ma na sa pod ruč ja Pri bo ja. Reč je o spi sku od 1.547 žrta va, među 

koji ma je nave de no 650 dece do 15 godi na sta ro sti. Spi sak su 1946. načini 

li sarad ni ci ZK. Ogrom na veći na žrta va ubi je na je upra vo 5-11. febru a ra 

1943. Taj doku ment pred sta vlja naj zna čaj ni ji izvor o dimen zi ja ma zlo či na 

100 При лог у крви. Пље вља 1941-1945, (ур. Дани ло Кне же вић), Пље вља, 1969, стр. 219-341. 

101 Rado je Pajo vić, „Pokolj Musli ma na u San dža ku i dije lu istoč ne Bosne u janu a ru i febru a ru 

1943.”, Nere tva 1943. Sutje ska, VII, Beo grad, 1969, str. 510-518. 

102 Радо је Пајо вић, Кон тра ре во лу ци ја у Црној Гори: чет нич ки и феде ра ли стич ки покрет 

1941-1945, Цети ње, 1977, стр. 311-315. 

103 Geno cid nad Musli ma ni ma 1941-1945. Zbor nik doku me na ta i svje do če nja, (pr. Vla di mir Dedi jer i 

Antun Mile tić), Sara je vo, 1990. 

82

JVuO u Pri boj skom sre zu. 104 Zapra vo, to je još uvek jedan od tri publi kova 

na arhiv ska izvo ra o zlo či ni ma JVuO u oko li ni Pri bo ja febru a ra 1943. Ta 

činje ni ca done kle oprav da va nepo sto je ću recep ci ju nave de ne teme u srpskoj 

isto ri o gra fi ji. Mora se pri zna ti da je nave de ni broj izvo ra nedo vo ljan 

da bi se uspeš no rekon stru i sa li zlo či ni JVuO na tom pod ruč ju. 105 

Među tim, spi sak koji je obja vio Čekić je nepot pun, što priređivač konstatuje 

u jednoj fusnoti. O nepot pu no sti spi ska žrta va sve do či jedan dru gi 

doku ment ZK. Pre ma tabe lar nom pre gle du stra da nja sta nov ni ka Pri bojskog 

sre za, sači nje nom 1946. od stra ne NOO Pri boj, čet ni ci su tokom rata 

ubi li 1.646 sta nov ni ka i spa li li 2.849 kuća i dru gih zgra da u pri boj skom 

kra ju. 106 Čeki ćev zbor nik je igno ri san u okvi ru srp ske isto ri o gra fi je. To se 

naro či to odno si na podat ke o bro ju i struk tu ri žrta va febru ar skog poko lja 

na pod ruč ju Pri bo ja. Nije dan isto ri čar koji se bavio opštim tema ma ravno 

gor ske isto ri je, čija dela su obja vlji va na nakon 1996, nije kon sta to vao 

činje ni cu o izu zet no veli kom bro ju musli man skih civi la ubi je nih febru a ra 

1943. u oko li ni Pri bo ja. 

U među vre me nu, u Pri je po lju je 2005. obja vlje na knji ga Dže ma i 

la Arna u to vi ća u kojoj je pri lo žen poi me nič ni spi sak koji sadr ži osnov ne 

podat ke za 2.379 Musli ma na sa pod ruč ja Pri boj skog sre za ubi je nih tokom 

Dru gog svet skog rata od stra ne JVuO. Ogrom na veći na ubi je na je febru a ra 

1943. Od tog bro ja ubi je no je 1.058 dece (do 15 godi na sta ro sti), 608 žena 

i 713 muš ka ra ca. Među ubi je nim muš kar ci ma sva ka ko je bio zna tan broj 

104 Geno cid nad Boš nja ci ma u Dru gom svjet skom ratu. Doku men ti, (pr. Smail Čekić), Sara je vo, 

1996, str. 605-656. 

105 Osim toga, tre ba napo me nu ti da posto ji moguć nost da u obim noj gra đi fon da Držav na komi si ja 

za utvr đi va nje zlo či na oku pa to ra i nji ho vih poma ga ča, u Arhi vu Jugo sla vi je, i fon da Zemalj ska 

komi si ja za utvr đi va nje zlo či na oku pa to ra i nji ho vih poma ga ča, u Arhi vu Srbi je, možda ne postoje 

nara tiv ni izvo ri o masov nom zlo či nu nad Musli ma ni ma u Pri boj skom sre zu. U sva kom slu čaju, 

iako sam detalj no pre gle dao gra đu DK o zlo či ni ma na tlu Srbi je i gra đu ZK, nisam pro na šao 

uobi ča je ne nara tiv ne izvo re na temu zlo či na oku pa to ra i nji ho vih sarad ni ka (pri ja ve ošte će ni ka, 

zapi sni ci o saslu ša nju sve do ka, razni izveš ta ji), što ne zna či da takva gra đa zai sta nije pohranje 

na u ta dva fon da ili je, što je vero vat ni je, pohra nje na na nekom dru gom mestu. Uko li ko 

takvi izvo ri nisu uopšte nasta li, odno sno uko li ko držav ni orga ni nisu orga ni zo va li saku plja nje 

sve do čan sta va o zlo či ni ma JVuO u Pri boj skom sre zu, to bi bio pre se dan na teri to ri ji Srbi je. Ipak, 

zna mo da je 1946. orga ni zo va no popi si va nje žrta va, ali taj posao nije odra đen do kra ja. 

106 AJ, DK, 110, f. 62, s. 77-80. 

83

sta ra ca. 107 Zani mlji vo je da Arna u to vi će vi poda ci nisu samo puka dopu na 

spi ska iz 1946, s obzi rom na to da Arna u to vi ćev regi star ne sadr ži određen 

broj ime na evi den ti ra nih u pret hod nom spi sku. Arna u to vi će vi podaci 

tako đe nisu iza zva li pažnju doma ćih isto ri ča ra koji pro u ča va ju isto ri ju 

JVuO, ili uopšte isto ri ju Srbi je 1941-1945. 

Zahva lju ju ći nave de nim okol no sti ma, srp ska isto ri o gra fi ja pro pu sti la 

je da kon sta tu je neko li ko važnih činje ni ca: febru ar ski pokolj u pri boj skom 

kra ju pred sta vlja naj ma sov ni ji zlo čin na tlu Srbi je južno od Save i Dunava 

koji su poči ni li pri pad ni ci neke doma će for ma ci je u krat kom raz doblju 

nad sta nov niš tvom jed nog sre za. Zapra vo, nave de ni pokolj pred stavlja 

jedan od naj ma sov ni jih zlo či na na tlu Srbi je i Jugo sla vi je tokom rata. 

Tim više jer ni broj od 2.379 poi me ni ce pozna tih žrta va zlo či na JVuO na 

pod ruč ju Pri bo ja – nije kona čan. 108 Istra ži vač Safet Hadži be go vić ustu pio 

je podat ke publi ci sti Milen ku Kova če vi ću koji sadr že spi sko ve ubi je nih 

musli man skih sta nov ni ka pri boj skih sela Zabr nji ca i Kasi do li. Ovi poda ci 

pred sta vlja ju dopu nu Arna u to vi će vog spi ska budu ći da Arna u to vić navo di 

254 žrtve za Zabr nji cu (bez pri bli žnog datu ma smr ti, iako se pod ra zu me va 

da je veći na ubi je na febru a ra 1943), dok Kova če vić navo di ime na 339 žrtava 

iz Zabr nji ce od kojih su 334 ubi je ne febru a ra 1943. Arna u to vić navo di 

320 ime na žrta va iz Kasi do la, a Kova če vić 521 od kojih je 491 ubi je no 

febru a ra 1943. 109 Iz ape la plje valj skih Musli ma na ita li jan skom guver ne ru 

Crne Gore (10. febru ar 1943) dozna je mo o jed nom od zlo či na u Kasi do lu. 

U doku men tu se navo di da su u tom selu „sveš te ni ci zajed no sa osta lim 

107 Dže mail Arna u to vić, n.d., str. 117-187. 

Autor navo di ime na 50 sarad ni ka koji su 1962-1965. uče stvo va li u pri ku plja nju poda ta ka o 

žrtva ma. „1962-1965. ja sam sa 112 dobro volj nih sarad ni ka sta ri jih Boš nja ka i Boš nja ki nja, kao 

žive isto ri je geno ci da, orga ni zo vao ih i poslao pred sva ku boš njač ku kuću i poro di cu u svih 56 

sela đe su živje li i žive Boš nja ci opšti ne Pri boj... Ovim istra ži va nji ma nisu obu hva će ni Boš nja ci 

pogi nu li kao voj ni ci u raznim voj nim for ma ci ja ma u ratu.” (Isto, str. 116). 

108 U pri pre mi je knji ga Safe ta Hadži be go vi ća, istra ži va ča iz Beo gra da, u kojoj će biti obja vlje ni 

poi me nič ni poda ci za 3.708 Musli ma na sa pod ruč ja Pri boj skog sre za koje su tokom rata ubi li 

čet ni ci. Veli ka veći na žrta va ubi je na je počet kom febru a ra 1943. Autor ove knji ge dobio je uvid 

u Hadži be go vi ćev regi star. (Raz go vor Mila na Rada no vi ća i Dra go sla va Dimi tri je vi ća Belog sa 

Safe tom Hadži be go vi ćem, Beo grad, 2.10.2015). 

109 Милен ко Кова че вић, При ло зи исти ни: чет нич ки зло чи ни у Срби ји у вре ме Дру гог светског 

рата, Бео град, 2015, стр. 122-150. 

84

Musli ma ni ma pri li kom vrše nja moli tve (džu me) pokla ti na samom džamij 

skom pra gu”. 110 

Poi me nič ni broj sta nov ni ka Kasi do la i Zabr nji ce koji su ubi je ni tokom 

rata suge ri še da su pri boj ska musli man ska sela ima la naj ve će ljud ske 

gubit ke u apso lut nim broj ka ma u odno su na sva dru ga seo ska nase lja u 

Srbi ji (ako izu zme mo Voj vo di nu). U poje di nim pri boj skim seli ma čet ni ci 

su pobi li oko polo vi ne musli man skih sta nov ni ka dok je u etnič ki mešo vitim 

nase lji ma izme nje na etnič ka struk tu ra. Vre di pome nu ti i poi me nič ne 

podat ke za neka dru ga pri boj ska sela koja su tako đe izu zet no postra da la u 

febru ar skoj ope ra ci ji JVuO. Pre ma Arna u to vi ću, u Zagra di ni je ubi je no 

411 (197 dece i 99 žena), a u Poto ci ma 203 sta nov ni ka (85 dece i 86 žena) 

uglav nom tokom febru a ra 1943, dok je u Zaš će nju 1942-1943. ubi je no 

184 sta nov ni ka (76 dece i 47 žena). 

Febru ar ski pokolj u pri boj skom kra ju, kada je reč o rat nim zlo či nima 

u Srbi ji, po masov no sti može se pore di ti samo sa zlo či ni ma nemač kog 

oku pa to ra nad srp skim, jevrej skim i rom skim sta nov niš tvom u jesen 1941. 

i nad jevrej skim sta nov niš tvom u pro le će 1942. – po bro ju ubi je nih u jednom 

krat kom raz do blju na pod ruč ju jed nog mikro re gi o na, iako su takva 

pore đe nja neza hval na. Nemač ki oku pa tor je uspeo da istre bi veli ku veći nu 

Jevre ja u Srbi ji, uklju ču ju ći veći nu žena i dece, zbog čega zlo či ni poči njeni 

tokom holo ka u sta pred sta vlja ju para dig ma ti čan pri mer rat nih zlo či na 

tokom oku pa ci je Srbi je. Veći na musli man skih sta nov ni ka Pri boj skog sre za 

uspe la je da pre ži vi rat zahva lju ju ći migra ci ji sa matič ne teri to ri je. Neki 

od njih ubi je ni su od stra ne čet ni ka kao izbe gli ce u Više gra du od 5. do 7. 

okto bra 1943. Povest stra da nja, bek stva od pogro ma i izbe gliš tva Muslima 

na Pri boj skog sre za tokom Dru gog svet skog rata još uvek nije napi sana. 

Pro tok vre me na dodat no je ote žao moguć nost rekon struk ci je jed nog 

takvog kolek tiv nog isku stva. 

Ipak, pokolj nad musli man skim sta nov niš tvom u pri boj skom kraju 

počet kom febru a ra 1943. nije evi den ti ran ni u jed noj isto ri o graf skoj 

publi ka ci ji koja je posve će na isto ri ji Srbi je tokom Dru gog svet skog rata. 

Nakon 1996, kada je obja vljen prvi, nepot pu ni, spi sak žrta va čet nič kog 

poko lja u Pri boj skom sre zu, ali i nakon 2005, kada je obja vljen dopu nje ni 

spi sak, ne posto ji oprav da nje za tu vrstu pro pu sta. Pro čet nič ki isto ri ča 

110 Geno cid nad Boš nja ci ma u Dru gom svjet skom ratu..., str. 249. 

85

i jed no stav no igno ri šu naj ma sov ni ji zlo čin koji je JVuO poči ni la tokom 

rata. Šta vi še, 2006. obja vljen je magi star ski rad Srđa na Cvet ko vi ća u kome 

se isti če da u Srbi ji „nije bilo [četničkog] tero ra na naci o nal noj osno vi koji 

je išao do istre blje nja”. 111 

Masov nost, rod na i sta ro sna struk tu ra žrta va, neza mi sli va bru tal nost 

zlo či na, koju su isku si li Musli ma ni pri boj skog kra ja, pod se ća ju na neke 

od naj ma sov ni jih ustaš kih zlo či na iz 1941. i 1942. nad srp skim sta novniš 

tvom u Kra ji ni i zapad noj Bosni. Istre blje ne su mno ge poro di ce, žene 

i deca su ubi ja ni na naj su ro vi ji način, pri čemu su mno ge žene silo va ne. 

Spa lje na su i opljač ka na sva musli man ska sela i zase o ci. U svim musli manskim 

nase lji ma ili u nase lji ma u koji ma su Musli ma ni čini li zna tan broj 

sta nov ni ka zabe le že na su masov na ubi stva. Izu ze tak čini samo Pri boj jer se 

u nje mu nala zio ita li jan ski gar ni zon. Slič no je bilo i u sused nom Plje valjskom 

sre zu gde su febru a ra 1943. zabe le že ni masov ni zlo či ni u sko ro svim 

musli man skim seli ma. Zlo či ni nisu zabe le že ni jedi no u Čen gi ća Odža ku, 

gde čet ni ci nisu upa li iz neraz jaš nje nih raz lo ga, dok u Plje vlja čet ni ci nisu 

ula zi li zbog pri su stva Ita li ja na. 112 Nave de ne činje ni ce upu ću ju na zaklju čak 

da masov na ubi stva Musli ma na u Pri boj skom sre zu nisu bila deo spon tanih 

aktiv no sti izo lo va nih čet nič kih gru pa već deo šire akci je namer nog 

istre blje nja što većeg bro ja pri pad ni ka musli man ske zajed ni ce. Orga ni zato 

ri ma i poči ni o ci ma zlo či na bilo je sve jed no da li ubi ja ju nao ru ža ne muškar 

ce ili žene i decu. Febru ar ski pokolj bio je moti vi san prven stve no etnič 

111 Srđan Cvet ko vić, n.d., str. 141. 

Cvet ko vić ne pomi nje nije dan kon kre tan zlo čin JVuO na tlu Srbi je iako dva pogla vlja u nje govoj 

knji zi nose naslo ve: „Gra đan ski rat i revo lu ci ja 1942-1944.” i „Žrtve rata i repre si je u Srbi ji 

1941-1944.”. Cvet ko vić navo di da su poje di ne „samo zva ne čet nič ke gru pe” u Srbi ji „rato va le za 

svoj račun” i potom kao ilu stra ci ju navo di u fusno ti: „Na pri mer gru pa Zeke iz Obre nov ca, koji je 

vodio pri vat ni rat pro tiv komu ni sta, čine ći masov ne zlo či ne u oko li ni Beo gra da”. (Isto, str. 139). 

Poruč nik Spa so je Dre nja nin Zeka nije bio samo zva nac već koman dant 1. bata ljo na Posav ske 

bri ga de Aval skog kor pu sa JVuO. Orga ni za tor je naj po zna ti jeg čet nič kog poko lja u Srbi ji – ubistvo 

67 sta nov ni ka Vra ni ća u noći 20-21. decem bra 1943. Niko od ubi je nih u tom poko lju nije 

bio orga ni zo va ni komu ni sta odno sno član KPJ, pogo to vo ne ubi je na deca. Zbog tog zlo či na nije 

sank ci o ni san od stra ne Vrhov ne koman de ili od stra ne šta ba Aval skog kor pu sa. Odstu pio je u 

Bosnu kao ofi cir Aval skog kor pu sa kra jem 1944. 

112 Haj ru din Čen gić, O geno ci du nad Boš nja ci ma (Musli ma ni ma) u zapad nom dije lu San dža ka 1943, 

Sara je vo, 1994, str. 206-208. 

Čen gić dono si vrlo malo nepo zna tih poda ta ka o zlo či ni ma JVuO nad Boš nja ci ma (Musli ma ni ma) 

u San dža ku. Među tim, i ti poda ci su naj češ će nauč no neu po tre blji vi zbog auto ro ve potre be da 

bele tri zu je nara ci ju kao i zbog nena vo đe nja izvo ra. Osim toga, Čen gi ćev dis kurs je izra zi to nacio 

na li stič ki. 

86

kom mržnjom, naro či to kada je reč o moti vi ma orga ni za to ra zlo či na dok 

su nepo sred ni izvr ši o ci bili pod jed na ko moti vi sa ni željom za pljač kom. 

Kroz Pri boj ski srez kra jem novem bra 1942. pro la zi le su gru pe pljevalj 

skih čet ni ka koji su pljač ka li musli man ska sela oko Više gra da. Na levu 

oba lu Lima preš li su kod Banje i potom se zapu ti li pre ma Plje valj skom srezu 

pro la ze ći kroz musli man ska sela izme đu Pri bo ja i gra ni ce Crne Gore. 113 

Među tim, tada nisu zabe le že ni masov ni zlo či ni nad musli man skim stanov 

niš tvom u pri boj skim seli ma. To je indi rekt na potvr da da je febru a r ski 

pokolj u pri boj skom kra ju bio stvar neči je odlu ke. 

Pred stav ni ci revi zi o ni stič ke isto ri o gra fi je odno se se pre ma poko lju na 

teri to ri ji četi ri sre za febru a ra 1943. kao pre ma isto rij skoj fusno ti, 114 iako je 

reč o važnoj činje ni ci iz isto ri je JVuO, ili ga jed no stav no igno ri šu. Izu ze tak 

čini isto rij ski publi ci sta Milo slav Samar džić. Među tim, nje go vo pisa nje o 

prak si JVuO koja je pod ra zu me va la masov na ubi stva musli man skih civi la 

počet kom 1943. pred sta vlja prav da nje zlo či na: 

„Motiv masov nih ubi sta va Hrva ta i musli ma na bila je osve ta za prethod 

no poči nje na masov na ubi stva Srba, tako da se u tom slu ča ju ne može 

govo ri ti o geno ci du, već o kla sič nim rat nim zlo či ni ma. Poš to su im masakri 

ra ne fami li je, mno gi su polu de li od bola i misli li su samo na osve tu... 

Zbog toga je Dra ža zlo či ne nad Hrva ti ma i musli ma ni ma posma trao kao 

neš to što je stvar naro da, a ne voj ske. Voj ska kojom je koman do vao nije 

ni pla ni ra la ni izvr ši la zlo či ne, ali su nje go vi delo vi na momen te izmi ca li 

ispod koman de i pre sta ja li da budu voj ska.” 115 

Ipak, na pod ruč ju Pri boj skog i Plje valj skog sre za (za raz li ku od Pod rinja 

1941) nisu zabe le že ni masov ni ji pri me ri zlo či na usta ša i Musli man ske 

mili ci je nad srp skim civi li ma, pogo to vo ne uoči febru a ra 1943, 116 a veći nu 

113 Geno cid nad Boš nja ci ma u Dru gom svjet skom ratu..., str. 225, Izvješ taj žan dar me rij ske čete 

Gora žde, Gora žde, 7.12.1942. 

114 Коста Нико лић, н.д., стр. II/130. 

Niko lić u fusno ti navo di: „Na putu ka zapad noj Bosni, crno gor ski čet ni ci izvr ši li su čiš će nje 

musli ma na u sre zu Bije lo Polje kao odgo vor na pret hod ne napa de musli ma na na srp ska sela 

decem bra 1942. (Niko lić ne navo di pri me re pret hod nih napa da Musli man ske mili ci je, nap. aut.). 

Počet kom febru a ra, slič na akci ja izvr še na je i u seli ma oko Plje va lja, Čaj ni ča i Foče: ’Ukup ni 

musli man ski gubi ci cene se do 10.000.’” 

115 Мило слав Самар џић, Гене рал Дра жа Миха и ло вић и општа исто ри ја чет нич ког покрета, 

V, Кра гу је вац, 2010, стр. 551-552. 

116 Pre ma poda ci ma DK iz 1945, na pod ruč ju Pri boj skog sre za usta še su tokom rata ubi le 11, a pripad 

ni ci Musli man ske mili ci je šest civi la. (AJ, DK, 110, f. 62, s. 77). Pre ma poda ci ma iz lite ra tu re, 

87

zlo či na poči ni li su čet ni ci sa pod ruč ja na koji ma nisu zabe le že ni masov ni 

zlo či ni Musli ma na nad Srbi ma, čime bi se prav da la poten ci jal na osve ta. 

Zlo či ne na pod ruč ju Plje va lja i Pri bo ja, febru a ra 1943, izvr ši la je voj ska 

(pri pad ni ci JVuO), a ne narod (nekon tro li sa ne mase). 

Iz zapo ve sti Pavla Đuri ši ća (29. janu ar 1943) dozna je mo koje jedini 

ce JVuO su bile pri sut ne na pod ruč ju Pri boj skog sre za u vre me sprovo 

đe nja masov nih zlo či na nad tamoš njim musli man skim sta nov niš tvom. 

Kroz Pri boj ski srez pre ma Čaj nič kom sre zu proš le su dve kolo ne čet ni ka. 

Obe kolo ne bile su pod koman dom kape ta na Voji sla va Luka če vi ća. Prvom 

kolo nom nepo sred no je zapo ve dao poruč nik Vuk Kala i to vić. Ta kolo na 

sasto ja la se od 200 bora ca Više grad ske bri ga de, 400 bora ca Pri boj ske briga 

de i 200 bora ca Novo va roš ke bri ga de. Dru gom kolo nom nepo sred no 

je zapo ve dao poruč nik Alek san dar Šoš kić. Ta kolo na sasto ja la se od 100 

bora ca Pri je polj ske bri ga de, 200 bora ca Plje valj ske bri ga de, 300 bora ca 

Bje lo polj ske bri ga de i 150 bora ca „Lete ćeg odre da” za koje nije nazna če na 

teri to ri jal na pri pad nost, ali se može pret po sta vi ti da je poti cao sa pod ruč ja 

Crne Gore. Uko li ko je Đuri ši će vo nare đe nje spro ve de no u pot pu no sti, na 

teri to ri ji Pri boj skog sre za nakon 5. febru a ra naš lo se 1.750 čet ni ka od kojih 

je 700 bilo sa pod ruč ja Srbi je. Đuri šić je tako đe nare dio kon cen tra ci ju 

2.100 crno gor skih čet ni ka na pod ruč ju Plje valj skog i 1.550 crno gor skih i 

bosan skih čet ni ka na pod ruč ju Čaj nič kog sre za. Dakle, na nave de noj terito 

ri ji, koja je pod ra zu me va la i deo Fočan skog sre za, pla ni ra no je anga žo vanje 

5.400 bora ca. Mogu će je pret po sta vi ti da su čet ni ci za pro tiv ni ka ima li 

do 2.000 pri pad ni ka Musli man ske mili ci je koji su bili sla bi je nao ru ža ni od 

napa da ča. Napad 1.750 čet ni ka na sla bo bra nje na musli man ska nase lja u 

Pri boj skom sre zu bio je neza u sta vljiv. Đuri šić u zapo ve sti isti če: „Ita li ja ne 

ne napa da ti. Sve bor ce Musli ma ne, usta še i komu ni ste ubi ja ti. Žene i decu 

ne ubi ja ti... Buko vi cu (mikro re gion izme đu Plje va lja i Čaj ni ča, nap. aut.) 

spa li ti. Osta la sela ne pali ti uko li ko to tak tič ki obzi ri ne nala žu.” Voj ni 

u plje valj skoj opšti ni, na teri to ri ji mesne zajed ni ce Buko vi ca, bilo je tokom rata 11 civil nih žrtava 

pra vo slav ne i 563 žrtve musli man ske vere, na teri to ri ji mesne zajed ni ce Bolja ni ći 33 žrta va 

pra vo slav ne i 389 musli man ske vere, pri čemu su Musli ma ni ubi li 23 Srba, a na teri to ri ji mesne 

zajed ni ce Meljak, gde je pra vo slav no i musli man sko sta nov niš tvo bilo pod jed na ko broj no, bilo je 

12 pra vo slav nih civil nih žrta va i 486 musli man skih, pri čemu su Musli ma ni ubi li jed nog Srbi na. 

(При лог у крви. Пље вља 1941-1945, (ур. Дани ло Кне же вић), Пље вља, 1969, стр. 219-341). 

88

cilj ope ra ci je bio je izbi ja nje na reku Dri nu. 117 Đuri šić je u pome nu tom 

izveš ta ju od 13. febru a ra izve stio Dra žu Miha i lo vi ća da su sna ge JVuO 

već 7. febru a ra izbi li na Dri nu i da su bor be pro tiv Musli man ske mili cije 

„zaključ no sa tim danom bile uglav nom zavr še ne, a zatim je nastu pi lo 

čiš će nje oslo bo đe ne teri to ri je” i doda je da su poje di ne jedi ni ce „osta le na 

tere nu radi čiš će nja i pre tre sa nja tere na i šumo vi tih pre de la, kao i radi 

spro vo đe nja i učvrš ći va nja orga ni za ci je na oslo bo đe noj teri to ri ji”. Čiš će nje 

teri to ri je pod ra zu me va lo je bes poš ted no istre blje nje Musli ma na jer Đuri šić 

već u sle de ćoj reče ni ci navo di: „Za vre me ope ra ci ja se pri stu pi lo pot pu nom 

uniš ta va nju musli man skog življa bez obzi ra na pol i godi ne sta ro sti.” 118 

Osta je nepo zna to zbog čega je Đuri šić pro me nio odlu ku iz zapo ve sti od 

29. janu a ra. Sva ka ko da su zlo či ni činje ni sa nje go vim zna njem. Đuri šić 

je nesum nji vo bio dobro oba veš ten o toku ope ra ci je i masov nom ubi ja nju 

civi la. Tokom izvo đe nja ope ra ci je nje gov štab nala zio se na pla ni ni Kovač 

na tro me đi Bosne, Crne Gore i Srbi je. U zapo ve sti nare đu je koman dan tima 

jedi ni ca da mu šalju izveš ta je tri puta dnev no. 

Isto ri čar Rado je Pajo vić citi ra dva doku men ta nasta la u vre me izvrše 

nja febru ar ske ope ra ci je u koji ma se nare đu ju bes poš ted na ubi ja nja 

Muslima na. „U nare đe nju Pavla Đuri ši ća kape ta nu Niko li Bojo vi ću [koman 

dan tu Dur mi tor ske bri ga de] od 8. febru a ra piše: ’Skre nu ti pažnju stare 

ši na ma na obez be đe nje od r. Dri ne, a izda ti pored toga nare đe nje poje dinim 

ode lje nji ma da pro kr sta re okol ni teren i uniš te sav musli man ski živalj 

na koji nai đu.’ I koman dant Plje valj ske bri ga de Jovan Jelo vac upo zo ra va 

10. febru a ra jed nog svog koman dan ta bata ljo na: ’Sve ubi jaj te, to je naređe 

nje naših naj vi ših sta re ši na i to mora mo izvr ša va ti.’” Na osno vu ova dva 

izvo ra Pajo vić izno si zaklju čak da je u nare đe nji ma koja je Đuri šić izda vao 

većem bro ju jedi ni ca i ofi ci ra „izbjeg nu to da se osta vi pisa ni trag o uniš tava 

nju nebo rač kog sta nov niš tva”. 119 

117 Zbor nik NOR-a, XIV/2, Beo grad, 1983, str. 121-127. 

Dve kolo ne JVuO koje su nastu pa le kroz Pri boj ski srez vrši le su zlo či ne i u musli man skim selima 

izme đu Čaj ni ča i Rudog. Pri me ra radi, u selu Zubanj, neda le ko od Rudog, nepo sred no uz 

gra ni cu sa Pri boj skim sre zom, na izu zet no svi rep način ubi li su veći broj žena i dece o čemu 

je sve do čio oče vi dac Haso Kadri spa hić: Geno cid nad Musli ma ni ma 1941-1945..., str. 394-398. 


119 Радо је Пајо вић, н.д., стр. 314-315. 

89

Pajo vić ne sum nja da je posto ja la name ra da se izvr ši zlo čin šireg opsega 

pri li kom spro vo đe nja voj ne ope ra ci je. 

Opse žna voj na ope ra ci ja JVuO pro tiv Musli man ske mili ci je u Sandža 

ku pla ni ra na je za prvu polo vi nu janu a ra 1943. U pri pre mi zapo ve sti 

za tu ope ra ci ju naj vi še je uče stvo vao major Zaha ri je Osto jić. Miha i lo vić je 

3. janu a ra nare dio poje di nim koman dan ti ma JVuO izvo đe nje ope ra ci je, 

upra vo onim koman dan ti ma čije jedi ni ce su bile anga žo va ne 5-11. februa 

ra, ali tada nije doš lo do rea li za ci je jer nisu bile obez be đe ne sna ge za tako 

ambi ci o zno zamiš ljen podu hvat. Sto ga se odlu či lo da se naj pre napad nu 

upo riš ta Musli man ske mili ci je u Bje lo polj skom sre zu. U zapo ve sti od 3. 

janu a ra Miha i lo vić isti če: „U toku izvo đe nja akci je koman dan ti će predu 

ze ti naj stro ži je mere da se sva ka pljač ka zabra ni, ubi ja nje nevi nih lju di, 

žena i dece spre či i zave de naj ve ći red i disci pli na kod svo jih jedi ni ca kako 

bi se ugled JVuO oču vao na dostoj noj visi ni.” 120 

Među tim, poje di ne činje ni ce uka zu ju na odgo vor nost gene ra la Mihai 

lo vi ća. Prvo, Miha i lo vić je bio oba veš ta van od Đuri ši ća o poko lju Muslima 

na u Bje lo polj skom, a kasni je i u Plje valj skom, Fočan skom i Čaj nič kom 

sre zu. U izveš ta ju od 10. janu a ra Đuri šić oba veš ta va Miha i lo vi ća da su četni 

ci uniš ti li 33 musli man ska sela u sre zu Bije lo Polje i ubi li oko 400 musliman 

skih bora ca i oko 1.000 žena i dece. Đuri šić u izveš ta ju isti če da je do 

palje vi ne 33 sela doš lo „mada sam bio izdao nare đe nje da se ne pale”, ali 

ne navo di niš ta slič no kada je reč o ubi ja nju civi la. 121 Miha i lo vić nije niš ta 

pred u zeo da sank ci o ni še neiz vr ša va nje nje go ve nared be o zabra ni pljačke 

i ubi ja nja nebo rač kog sta nov niš tva, u oba poho da. Tako đe, Miha i lo vić 

je mar ta 1943. oba ve stio kape ta na Boru Mitra no vi ća, dele ga ta Vrhov ne 

koman de za zapad nu Bosnu, o isho du ope ra ci je u zapad nom San dža ku: 

„U San dža ku smo sve Tur ke po seli ma likvi di ra li sem po varo ši ca ma...” 122 

Miha i lo vić je znao da poje di ni koman dan ti JVuO iska zu ju volju za nemilo 

srd nim raz ra ču na va njem sa Musli ma ni ma. Zaha ri je Osto jić u depe ši 

Dra ži Miha i lo vi ću neko li ko dana uoči poko lja u Bje lo polj skom sre zu ističe: 

„Pita nje musli ma na mora mo reša va ti na raz ne nači ne u raznim kra jevi 

ma. San dža kli je se mora ju kla ti, jer ako mi neće mo njih, oni će poku ša ti 


121 Isto, str. 50. 

122 Isto, str. 504. 

90

nas, dok ih još šti ti oku pa tor.” Sutra dan je Osto jić oba ve stio Miha i lo vi ća 

da sasta vlja „deta ljan plan za uniš te nje tura ka u Čaj nič kom sre zu”. 123 Reč 

je o pomi nja noj zapo ve sti od 3. janu a ra. O tome da se vrh JVuO pre ma 

Musli ma ni ma u sre zo vi ma Bije lo Polje, Plje vlja, Pri boj i Čaj ni če i delu 

sre za Foča od desne oba le Dri ne do crno go r ske gra ni ce, odno sio neu po redi 

vo neto le rant ni je u odno su na Musli ma ne u „raznim kra je vi ma” sve do či 

i Osto ji će va depe ša Miha i lo vi ću od 15. febru a ra u kojoj kaže: „Neka Pavle 

naj stro ži je zabra ni zemlja ci ma [cr no gor skim četnicima] ubi ja nje i pljač ku 

musli ma na pri pro la zu do Konji ca.” 124 

Kada je reč o publi ko va nim sve do čan stvi ma sta nov ni ka Pri boj skog 

sre za koji su pre ži ve li febru ar ski pokolj, suo ča va mo se sa vrlo malim brojem 

izvo ra. Jed no od njih je sve do če nje Nura di na Ašće ri ća iz pri boj skog 

sela Zao stro, smeš te nog na gra ni ci sa Crnom Gorom. Nje go vo sve do čanstvo 

slu ži kao ilu stra ci ja kolek tiv nog isku stva: 

„Poš to su sva sela spa lje na od Metalj ke do Pri bo ja, a naše selo je osta lo 

i tu se sklo nio zbjeg od 50 duša. Mahom su to bili star ci, žene i dje ca. Snijeg 

je bio pre ko metra, a hlad no ća da je drvo puca lo. Pre no ćio sam u šumi 

Bre go vi sa još četi ri rođa ka. Tog dana oko 9 sati (7. febru ar 1943, nap. 

aut.) naiš le su čet nič ke bri ga de tje ra ju ći opljač ka nu sto ku. Jed na bri ga da 

je blo ki ra la selo, a dru ga vrši la pre tres po kuća ma. Naiš li su na dvi je kuće 

u koji ma je bio zbjeg. Čula se straš na vri ska žena, plač dje ce i vika sta ra ca. 

Iako smo bili u bli zi ni nas četvo ri ca nismo smje li niš ta da pred u zi ma mo. 

Sve je to tra ja lo oko tri sata, onda su spa li li svo selo osim te dvi je kuće. Prvi 

pri zor na koji smo naiš li bila je Hadži ra od Hadži ća, zakla na sa ranje nim 

dje te tom od dvi je godi ne u ruka ma. Poslje di ce stra da nja su bile stra vič ne, 

ali nijed na ne može da se pore di sa onom u kući Memi ša Ašće ri ća gdje su 

čet ni ci pokla li i star ce i žene i dje cu i sve naba ca li po soba ma. Ima lo je još 

živih koji su zapo ma ga li, a krv se sli va la podom. Niko od njih nije pre živio. 

Oda tle smo se pre ba ci li pre ko Pri je po lja, Sje ni ce, Tuti na, Mokre gore, 

Isto ka, Peći, Kosov ske Mitro vi ce... Vra ti li smo se 1945.” 125 

Publi ko va ni su poi me nič ni poda ci za 78 žrta va sela Zao stro, ubi je nih 

od stra ne JVuO. Među nji ma je bilo 28 dece i 20 žena. 126 

123 Isto, str. 31-32. 

124 Isto, str. 239. 

125 Safet Ban džo vić, Rat ne tra ge di je Musli ma na, Novi Pazar, 1993, str. 141-142. 

126 Dže mail Arna u to vić, n.d., str. 178-180. 

91

„Uniš ta vaj te sve nji ho ve 

sim pa ti ze re i jata ke bez milo sti”: 

zlo či ni JVuO u Srbi ji 1943. 

Teror orga ni za ci je pod koman dom Dra že Miha i lo vi ća nad par ti zanskim 

sim pa ti ze ri ma u Srbi ji umno go me je spro vo đen od stra ne troj ki ili 

crnih troj ki, kako je narod nazvao ove kon spi ra tiv ne egze ku tiv ne gru pe, 

karak te ri stič ne po tero ri stič koj prak si, name nje ne likvi da ci ji poli tič kih 

pro tiv ni ka, sim pa ti ze ra i poten ci jal nih sim pa ti ze ra komu ni sta. Takve grupe 

nisu zabe le že ne u dru gim oru ža nim for ma ci ja ma na tlu Jugo sla vi je. 

Gene zu troj ki u doku men ti ma JVuO može mo pra ti ti od maja 1942. kada 

je Miha i lo vić, kao „šef troj ki” kako se pot pi si vao, nare dio spro vo đe nje 

mera tero ra nad poje di nim istak nu tim pri pad ni ci ma kvi slin ških struk tura. 

127 Nave de ne mere su rezul ti ra le ubi stvi ma manjeg bro ja pri pad ni ka kvislin 

škog apa ra ta. Odma zde koje su vrši le kvi slin ške voj no-poli cij ske sna ge 

znat no su nad ma ši le pri me re čet nič kog tero ra nad pro tiv ni ci ma iz redova 

anti ko mu ni stič kog kor pu sa. Među tim, čet nič ki teror i delat nost troj ki 

pra ve raz me re dose gli su tokom 1943-1944. nad sim pa ti ze ri ma par ti za na, 

u svim sre zo vi ma na tlu Srbi je u koji ma je posto ja la orga ni za ci ja JVuO 

(troj ke su bile orga ni zo va ne u svim bri ga da ma JVuO u Srbi ji), naro či to u 

Šuma di ji, Pomo ra vlju i delo vi ma zapad ne i istoč ne Srbi je. Poje di ni pri me ri 

tero ra JVuO, u tom isto rij skom kon tek stu, pod ra zu me va ju naj ma sov ni je 

zlo či ne nad srp skim seo skim sta nov niš tvom koje je poči ni la neka doma ća 

for ma ci ja u Srbi ji. Ono što te zlo či ne dodat no izdva ja jeste struk tu ra žrta va 

i način likvi da ci je, odno sno velik broj ubi je nih žena i sta ra ca, često likvidi 

ra nih kla njem. Naj ma sov ni ji zlo či ni, poput onih u Vra ni ću i Dru gov cu, 

pod ra zu me va li su anga žo va nje većeg bro ja izvr ši la ca i sau če sni ka u zlo či nu, 

odno sno anga žo va nje bata ljo na i bri ga da. Anga žo va nje bata ljo na u blo kadi 

pro par ti zan skih selâ naro či to je karak te ri stič no za pod ruč je Ora šač kog, 

Mla de no vač kog, Gro čan skog i Podu nav skog sre za, od kra ja 1943. do kra ja 

leta 1944. Pri li kom blo ka de selâ repre si ran je velik broj meš ta na, pone kad 

i pre ko sto ti nu. U tim aktiv no sti ma naj vi še su se isti ca li delo vi Kopru sa 

gor ske gar de i Sme de rev skog kor pu sa. 

127 Zbor nik NOR-a, XIV/1, Beo grad, 1981, str. 232, 353, 515. 

92

Kra jem 1942. i počet kom 1943. naj ve ći broj ubi sta va par ti zan skih 

sim pa ti ze ra i dru gih civi la zabe le žen je na pod ruč ju doli ne Zapad ne Morave, 

u Pomo ra vlju i u oko li ni Valje va. Spro vo đe nje tero ra, sem samo volje 

poje di nih lokal nih koman da na ta, sti mu li sa la je jed na nared ba Dra že 

Miha i lo vi ća. Miha i lo vić je 16. janu a ra 1943. upu tio ras pis svim pot či njenim 

koman dan ti ma u Srbi ji (Miha i lo vić tada bora vi na tlu Crne Gore). „I 

pored svih nevo lja naro či to pod vla čim da je komu ni stič ka opa snost uvek 

jed na od naj ve ćih. Te zlo tvo re i krv ni ke našeg naro da uniš ta vaj te bez milosti... 

Svi koman dan ti su mi odgo vor ni za svo je reo ne da su čisti od ovih 

man gu pa i pro bi sve ta koje vode stran ci Tito i Moša Pija de.” 128 Potom je 

21. janu a ra upu tio depe šu Sini ši Oco ko lji ću, koman dan tu Mlav skog korpu 

sa JVuO, u kojoj nare đu je: „Komu ni sti ma ne dozvo li ti da dižu gla vu. 

Uniš ta va ti ih bez milo sti kao naše naj ve će zlo tvo re. Teren od njih mora biti 

čist. Postu pa ti bez sen ti men tal no sti isto kao što i oni rade.” 129 

Pri pad ni ci JVuO su od 7. decem bra 1942. do 29. janu a ra 1943. u šest 

nase lja na pod ruč ju Trste nič kog sre za ubi li naj ma nje 28 civi la, od čega 12 

žena. Naj ve ći broj ubi je nih zabe le žen je u Medve đi (13), Veli koj Dre no vi 

(5) i Polj ni (5). 130 

Čet ni ci su u Veli koj Dre no vi tokom rata ubi li 17 sta nov ni ka od kojih 

su 10 zakla li. Od ukup nog bro ja ubi je nih šest su bile žene. Ubi stva 

je orga ni zo vao lokal ni čet nič ki zapo ved nik Milan Cero vić, pred rat ni žandarm. 

Jedan od ubi je nih sta nov ni ka Dre no ve, Tiho mir Radić, zaklan je 

uoči Boži ća 1943: 

„Jed nom pri li kom se Radi vo je Pet ko vić zva ni Lau šić hva lio pred lju dima 

jav no da je on zaklao Radi ća. ’Zaklao sam ga za lju bav dobrog boži ća ra. 

Nije mi što sam ga zaklao, ali mi je bilo do nje go vog veli kog boži ća ra koji 

smo mi uze li i poje li’, rekao je on tada kao hva lu kako su bez raz lo ga zakla li 

čove ka. Ja sam to svo jim uši ma čuo. On je ina če bio poznat kao čovek koji 

je mno go klao. Niko mu tada nije smeo niš ta pa ipak krv nevi nih žrta va ga 


Koman dant Toplič kog kor pu sa JVuO, pot pu kov nik Milu tin Rado je vić, u nare đe nju od 17. febru a- 

ra 1943, pre no si Miha i lo vi ćev ras pis pot či nje nim koman dan ti ma u Srbi ji od 16. janu a ra, i doda je: 

„Dosta vlja se pred nje nare đe nje i nare đu jem da pre ma izro di ma i izdaj ni ci ma nema lavi ra nja i 

ima im se baci ti ruka vi ca časna i krva va...” (Isto, str. 193). 

129 Isto, str. 134. 

130 AS, ZK, k. 144, zl. br. 6739; AJ, DK, 110, f. 365, s. 706-714; Моно гра фи ја о уче сни ци ма НОР-а 

1941-1945. општи не Трсте ник, (ур. Ристо Асен тић), Трсте ник, 1996, стр. 91-301. 

93

je ote ra la u smrt. Zakla li su ga sami čet ni ci. Sve nas je izne na di lo da ima 

takvih lju di koji su čak i na Bad nji dan mogli da kolju.” 131 

Radi vo je Pet ko vić i tro ji ca kolja ša iz Veli ke Dre no ve ubi je ni su jula 

1943. odlu kom šta ba 1. trste nič ke bri ga de zbog broj nih zlo či na u Trste ničkom 

sre zu koji su naj češ će bili moti vi sa ni kori sto lju bljem. 132 Ipak, kolja ši 

iz Medve đe, sused nog sela, gde se nala zio štab bri ga de, nisu bili sank ci o 

ni sa ni. 

Lokal ni čet ni ci iz Medve đe, pod koman dom Mar ka Bogo je vi ća, 

koman dan ta bata ljo na u okvi ru 1. trste nič ke bri ga de JVuO, Mili sa va Sto jića, 

koman dan ta sela i nje go vog zame ni ka i glav nog crno troj ka ša Rado mi ra 

Anđel ko vi ća, tokom rata ubi li su 19 sta nov ni ka Medve đe. Koman dant 1. 

trste nič ke bri ga de u to vre me bio je rezer vni kape tan Rado slav Fili po vić, 

ina če meš ta nin Medve đe, koji tako đe sno si odgo vor nost za ubi stva nje govih 

kom ši ja. Rado slav Fili po vić i Rado mir Anđel ko vić su nesta li u Bosni 

1945. Mili sav Sto jić je 1947. uhap šen kao odmet nik i osu đen na smrt. 

Mar ko Bogo je vić je 4. decem bra 1944. odve den na stre lja nje na Bag da lu u 

Kru šev cu. Ubio ga je Sre ten Risi mić, biv ši čet nik iz Medve đe koji je izbegao 

ubi stvo koje je Bogo je vić nare dio. Neko li ko crno troj ka ša iz Medve đe 

je stre lja no u Kru šev cu kra jem 1944. 133 

Kada je reč o ubi stvi ma meš ta na koja su poči ni li čet ni ci iz Medveđe, 

naj pre su 9. decem bra 1942. ubi je ni Dra go slav Man džu kić i nje gova 

15-godiš nja kćer ka Ruži ca. Zatim su 18. decem bra ubi je ne tri žene i 

73 go diš nji Milan Tro šić. Četvo ro meš ta na, među nji ma brač ni par Radomir 

i Živa din ka Tro šić i bra ća Dušan i Bla go je Vese li no vić, ubi je ni su 29. 

decem bra. Maj ka bra će Vese li no vić sve do či la je o izgle du leše va nje nih 

sino va. „Naš li smo straš no una ka že ne nji ho ve leše ve. Dušan nije imao zadnji 

deo loba nje, a Bla go je na gla vi je imao samo pred nji deo lica.” Nje ne 

navo de potvr đu ju izja ve nje nog tre ćeg sina i jed nog kom ši je koji su učestvo 

va li u pre no su leše va bra će Vese li no vić: „Naš li smo ih u jed nom potoku 

zatr pa ne malo sa zemljom. Video sam da su im loba nje bile raz bi je ne 

i pra zne bez mozga. Obo ji ca su ubi je na nekim tupim pred me tom, buda 

131 AS, ZK, k. 144, zl. br. 6739, Izja ve Slo bo da na Pet ko vi ća i Rado ja Pet ko vi ća iz Veli ke Dre no ve, Velika 

Dre no va, 17.5.1945. 

132 Томи слав Миле тић, Обра чун: ОЗН-а све дозна, Кру ше вац, 2012, стр. 33-40. 

133 Томи слав Миле тић, „Ко и како је стре љан у Кру шев цу после 14. окто бра 1944.”, Расин ски 

ана ли, 6, Кру ше вац, 2008, стр. 256. 

94

kom ili seki rom.” 134 Rado mi ra Tro ši ća je u nje go voj kući ubio iz puš ke 

Milan Cero vić, čet nič ki koman dant iz Veli ke Dre no ve. Poš to je nje go va 

supru ga bila sve dok ubi stva, čet ni ci iz Medve đe odlu či li su istog dana da i 

nju ubi ju. O tome je sve do čio oče vi dac nje nog ubi stva Dušan Račić: 

„Kad su čet ni ci ubi li Živa din ki nog muža Rado mi ra ona je bila jedi ni 

živi sve dok. Njen muž Rado mir mrzeo je čet ni ke te je bio spre mao bombe 

i muni ci ju da bi se nao ru žan pre ba cio u par ti za ne. On mi je pri čao 

da mrzi kolja še i da hoće da ide u par ti za ne. Ali čet ni ci su sazna li za tu 

nje go vu name ru i uspe li su da ga pred u hi tre. Kako je nje go va žena vide la 

i pozna la orga ni za to re nje go vog ubi stva to su čet ni ci hte li i nju da ubi ju. 

U toj name ri, te veče ri, dok je na sto lu ležao njen muž mrtav došao je 

Rado mir Anđel ko vić sa svo jom dru ži nom i nate rao Živa din ku da mu ona 

dâ bom be i muni ci ju koju je bio spre mao pokoj ni Rado mir. Ja sam čuvao 

leš pokoj nog te sam sve to mogao da vidim i čujem. Živa din ka pre pla šena 

nama ski ra nim čet ni ci ma dala im je bom be i muni ci ju i tom pri li kom 

rekla: ’Nemoj me, Rado, po bogu bra te, da mi dete osta ne siro če.’ Ja sam 

čuo kada je Anđel ko vić odgo vo rio: ’Tako mora da bude.’ Više se niš ta nije 

čulo. Izne na da je u sobu ušao jedan nepo zna ti i sta vio neko li ko dina ra na 

leš pokoj nog Rado mi ra.” 135 

Detalj o osta vlja nju kova ni ca pokraj leša žrtve isti če m jer savre me ni ci 

isti ču takvu prak su „kolja ša” i pri li kom ubi stva nekih dru gih žrta va u selu. 

Među oni ma koji su uče stvo va li u Živa din ki nom ubi stvu bio je i Mili sav 

Sto jić, koman dant sela. 

Zbog pro ti vlje nja postup ci ma čet ni ka pre ma nje go vim kom ši ja ma, 

29. janu a ra 1943. zaklan je Mir ko Ter zić iz Medve đe: 

„Mir ko nije trpeo čet nič ki teror i nji ho vo neo prav da no kla nje nevi nih 

lju di. Jed nom pri li kom je to jav no i u oči rekao čet ni ci ma u Medve đi. Od 

tada poče li su čet ni ci vođe i nji ho ve crne troj ke da ga pro ga nja ju. On se 

neko vre me krio, ali su ipak uspe li da ga uhva te.” 136 

O poči ni o ci ma nje go vog ubi stva sve do či la je supru ga Zla ta: 

„Zakla li su ga čla no vi crne troj ke iz Medve đe. Vođa te troj ke bio je 

Rado mir Anđel ko vić, a sa njim su bili Lju bo mir Jano še vić, stre ljan od strane 

OZN-e u Kru šev cu i Milun Risi mić, stre ljan u Kru šev cu od OZN-e. 

134 AJ, DK, 110, f. 365, s. 708, Izja ve Mile ve Vese li no vić, Živ ka Topli či ća i Lju be Vese li no vi ća iz 

Medve đe, Medve đa, 22.3.1945. 

135 AJ, DK, 110, f. 365, s. 710, Izja ve Mili ke Tro šić, Juli ja ne Tro šić i Duša na Rači ća iz Medve đe, 

Medve đa, 23.3.1945. 

136 AJ, DK, 110, f. 365, s. 712, Izja va Milo ra da Ter zi ća iz Medve đe, Medve đa, 28.3.1945. 

95

Anđel ko vić je sada u bek stvu. Rado mir Anđel ko vić mi je lič no rekao da 

ne tra žim leš svo ga muža jer će mi kuću zapa li ti i oba sina zakla ti. Tako 

ja nisam ni sme la da tra žim svo ga muža i ne znam ni grob gde mu je.” 137 

Ubi stva u Medve đi su nasta vlje na i tokom nared nih mese ci. U noći 

19. apri la 1943. lokal ni čet ni ci su opko li li kuće Milo ša Tro šića i Živo ji na 

Kova če vi ća. Uhap si li su Milo ša i nje go vu supru gu Mili cu kao i Živo ji na i 

ote ra li ih na oba lu Zapad ne Mora ve gde su ih zakla li i baci li u reku. 

„Neko li ko dana posle ubi stva Milo ša i Mili ce došao je kod moje kuće 

nji hov sin Rado je da pro si za sebe i svo je sestre. Meni se saža li lo na dete te 

sam ga uzeo kod sebe i tako je on i sada kod mene.” Pre ma izja va ma komši 

ja Miloš i Mili ca „bili su česti ti i poš te ni lju di i nisu mogli ničim da se 

zame re čet ni ci ma. Kad smo sazna li da su zakla ni, celo selo se začu di lo.” 138 

Čet ni ci 2. trste nič ke bri ga de, pod koman dom Niko le Gor di ća, u selu 

Raji nac kod Trste ni ka 27. mar ta ubi li su deve to čla nu poro di cu Josi fa Kindla, 

posr blje nog Austri jan ca. Čita va poro di ca (otac, maj ka, tri kćer ke i 

četi ri sina) ubi je na je kla njem. 139 

Pri pad ni ci JVuO su 14-27. janu a ra 1943. u seli ma oko Jago di ne likvidi 

ra li 13 par ti zan skih sim pa ti ze ra. Naj ve ći broj ubi jen je u noći 26-27. 

janu a ra kada je u četi ri sela uhva će no sedam lica i odve de no na kla nje. Troji 

ca muš ka ra ca uspe la su da pre ži ve iako su bili teš ko ranje ni hlad nim oružjem. 

140 Pret hod no, u noći 13-14. janu a ra, čet ni ci pod koman dom Milu na 

Vidi ća, zapo ved ni ka JVuO u Belič kom sre zu (Jago di na) u Donjem Šti plju 

kod Jago di ne ubi li su na pre va ru 11 sabo ra ca koji su bili iden ti fi ko va ni 

kao navod ni komu ni sti. Reč je o pri pad ni ci ma tzv. Kuši ne gru pe. Nai me, 

Milu tin Niko lić Kuša, seljak i biv ši par ti zan iz Crn če pokraj Jago di ne, okupio 

je gru pu od 15-20 biv ših levač kih i belič kih par ti za na i odre đe nog broja 

avan tu ri sta, među koji ma je bilo neko li ko biv ših robi ja ša, u samo stal nu 

137 AJ, DK, 110, f. 365, s. 712, Izja va Zla te Ter zić iz Medve đe, Medve đa, 28.3.1945. 

138 AJ, DK, 110, f. 365, s. 706, Izja ve Rado ja Tro ši ća, Jova na Velič ko vi ća i Dra go mi ra Kara mar ko vi ća 

iz Medve đe, Medve đa, 21.3.1945. 

U mono gra fi ji o palim bor ci ma NOVJ i žrtva ma tero ra oku pa to ra i kola bo ra ci o ni sta na teri to ri ji 

opšti ne Trste nik, navo di se pogre šan datum ubi stva Milo ša i Mili ce Tro šić, dok Živo jin Kova če vić 

nije evi den ti ran. 

139 Моно гра фи ја о уче сни ци ма НОР-а 1941-1945. општи не Трсте ник, стр. 91-301. 

140 Изве шта ји коман де Срп ске држав не стра же за Oкруг морав ски, (пр. Добри во је Јова новић, 

Дејан Танић), Јаго ди на, 2001, стр. 67-68; Бошко Жива но вић, Дам њан Попо вић, Миодраг 

Јова но вић, Помо ра вље у НОБ 1941-1945, Све то за ре во, 1961, стр. 322-324. 

96

nao ru ža nu gru pu koja nije pri zna va la koman du nijed ne zara će ne stra ne i 

koja se izdr ža va la sit nim kra đa ma. Kra jem 1942. Kuši na gru pa se pri ključi 

la čet ni ci ma koji su orga ni za ci o no osna ži li na pod ruč ju Belič kog sre za, 

ali je odr ža va la kon tak te i sa par ti za ni ma. Po Vidi će vom nare đe nju Kuša i 

nje go vi sabor ci su naj ve ćim delom uhap še ni i stre lja ni. Nji ho vo ubi stvo je 

prav da no čiš će njem vla sti tih redo va od komu ni sta. 141 

U selu Mak ce, pokraj Veli kog Gra diš ta, čet ni ci su 25-26. janu a ra 

zakla li tro ji cu meš ta na i jed nog par ti za na. 142 

Izme đu 17. febru a ra i 22. mar ta čet ni ci 2. rav no gor skog kor pu sa, pod 

koman dom Pre dra ga Rako vi ća, u čačan skom kra ju van bor be ubi li su 37 

lica, uklju ču ju ći šest žena i neko li ko stra ca. Veći na žrta va je muče na pre 

ubi stva i potom zakla na. Pri me ra radi, u Moj si nju su 23. febru a ra ubi li 

dvo ji cu muš ka ra ca među koji ma Milo ša Đuri ća, uči te lja, nosi o ca Alban ske 

spo me ni ce i rezer vnog majo ra, zbog toga što je osu đi vao čet nič ko nasilje 

nad civi li ma. Istog dana u Gor njoj Gorev ni ci stre lja li su tro ji cu biv ših 

par ti za na koji su se pasi vi zi ra li još 1941. U noći 13-14. mar ta izvr še no je 

orga ni zo va no ubi stvo osmo ro sta nov ni ka selâ Vapa, Sla ti na, Banji ca i Ježevi 

ca. Sve žrtve, uklju ču ju ći i jed nu ženu, ubi je ne su kla njem. Naj ma sov ni je 

ubi stvo dogo di lo se 22. mar ta. Toga dana čet ni ci pod koman dom kape ta na 

Žar ka Bori ši ća, koji je bio ađun tant koman dan ta 2. rav no gor skog kor pusa, 

izvr ši li su ubi stvo 10 par ti zan skih sim pa ti ze ra. Sed mo ro ubi je nih bili 

su sta nov ni ci Donje Gorev ni ce, a tro je Moj si nja. Leše vi žrta va bače ni su u 

jamu rud ni ka u Donjoj Gorev ni ci. Među ubi je ni ma bilo je tro je čla no va 

poro di ce Pau no vić iz Moj si nja: 19-godiš nja Dara i nje ni rodi te lji Sibin ka 

i Goj ko. Naj pre su odve de ni i ubi je ni Dara i nje na maj ka, a kada je Gojko 

oti šao da potra ži supru gu i kćer ku ubi jen je od Bori ši će vih čet ni ka. 143 

O inten zi te tu čet nič kog tero ra u čačan skom kra ju, u nave de nom razdo 

blju, sve do či kon sta ta ci ja u bil te nu kvi slin škog Mini star stva unu traš njih 

poslo va (april 1943): 

„Ile gal ni odre di poruč ni ka Vla ste Anto ni je vi ća, Dače Simo vi ća, Miluti 

na Jan ko vi ća, poruč ni ka Vasi ća i kape ta na Rako vi ća nemi lo srd no ubi ja ju 

141 Изве шта ји Неди ће вих орга на вла сти у Окру гу морав ском 1941-1944, (пр. Добри во је 

Јова но вић, Дејан Танић), Јаго ди на, 2005, стр. 189-190, 200; Адам Митро вић, Левач у Народно 

о сло бо ди лач кој бор би 1941-1945, Реко вац, 1985, стр. 218-221. 

142 AS, ZK, k. 144, zl. br. 562. 

143 Чачан ски крај у НОБ 1941-1944. Хро но ло ги ја..., стр. 255-258. 

97

sve one koji su makar i jedan dan bili i sara đi va li sa par ti za ni ma. Neki od 

ovih odre da vode tako bez um nu akci ju da se nji ho va delat nost može ravna 

ti sa radom obič nih odmet ni ka.” 144 

Čet ni ci Niko le Kala bi ća su 31. decem bra 1942. i 1. janu a ra 1943. u 

seli ma Dra čić i Rav nje zakla li devet lica iz neko li ko sela u oko li ni Valje va. 

Ista gru pa ci ja je odgo vor na za kla nje devet lica u neko li ko valjev skih sela 

izme đu 17. mar ta i 8. apri la .145 Kala bi će vi čet ni ci su 20. mar ta u Makoviš 

tu pokraj Kosje ri ća zakla li pet sta nov ni ka okol nih sela. 146 U selu Sta par 

kod Ose či ne Kala bi će vi čet ni ci su u noći 7-8. apri la zakla li peto ri cu muška 

ra ca iz poro di ce Spa so je vić. „Noću izme đu 7. i 8. apri la upa li su u kuću 

Sta no ja Spa so je vi ća i odmah u samoj kući pred žena ma i decom zakla li su 

Sta no ja, nje go va dva sina i dva bra ta. Kada su kla li sino ve Sta no je ve njiho 

va je maj ka poju ri la da ih bra ni. Ban di ti su joj tada odse kli ruku kojom 

je bra ni la decu. Sta ra žena je od stra ha oglu ve la. Kad su svu kuću posle 

poko lja opljač ka li, zapa li li su je, ali su selja ci uspe li da uga se požar.” Izvor 

napo mi nje da se Sta no je va „kri vi ca” sasto ja la u tome što je 1941. bio aktivan 

par ti zan ski sarad nik. 147 

U Gor njoj Treš nje vi ci pokraj Aran đe lov ca, čet ni ci su u noći 24-25. 

mar ta zakla li tro je i poku ša li ubi stvo jed nog meš ta ni na. 148 

U selu Zagra đu u pod nož ju Rud ni ka, čet ni ci su 4. apri la 1943. uhvati 

li osam sta nov ni ka, par ti zan skih sim pa ti ze ra. Stre lja li su tro je čla no va 

poro di ce Vuji ce Todo ro vi ća (otac, maj ka, sin), dok su osta le uhap še ni ke 

pusti li sem jed nog mla di ća koga su zadr ža li kao tao ca jer mu je otac bio u 

par ti za ni ma. 149 

Pri pad ni ci 1. dra ga čev ske bri ga de JVuO, pod koman dom Milu tina 

Jan ko vi ća, u noći 23-24. apri la 1943. ubi li su 11 par ti zan skih sim 





147 Жене Срби је у НОБ, (ур. Боса Цве тић), Бео град, 1975, стр. 369. 

148 Саоп ште ња, Држав на коми си ја за утвр ђи ва ње зло чи на оку па то ра и њихо вих пома га ча, 

7-33, Бео град, 1945, стр. 318. 

149 AJ, DK, 110, f. 549, s. 159, Izveš taj Okru žnog načel stva Okru ga kra gu je vač kog, Kra gu je vac, 

19.4.1943; AS, ZK, k. 451, zl. br. 14330, Depe ša Šta ba SDK – šefu Srp ske držav ne bez bed no sti, 

Beo grad, 8.4.1943. 

98

pa ti ze ra na pod ruč ju Dra ga če va i Ari lja. 150 Čet ni ci Crno gor ske bri ga de, 

pod koman dom Fili pa Ajda či ća, 11. maja 1943, u selu Seča Reka, pokraj 

Kosje ri ća, stre lja li su 21 zaro blje nog par ti za na i jed nog meš ta ni na. 151 

Teror je bio naro či to inten zi van u dru goj polo vi ni apri la i tokom maja 

1943. u tri rud ni ka istoč no od Ćupri je gde su čet ni ci u krat kom raz ma ku 

ubi li 38 lica, uklju ču ju ći ubi stva čita vih poro di ca, ali je tra jao i tokom letnjih 

mese ci. U rudar skom nase lju Rav na Reka čet ni ci Rava nič ke bri ga de 

zakla li su peto ro čla no va poro di ce Krste i Ivan ke Živ ko vić (otac, maj ka 

i tro je dece) i dvo je čla no va poro di ce Sofi je Ristić (maj ka i 12-godiš nja 

kćer ka). „Posle ovog zlo či na gla ve Krste Živ ko vi ća i Sta ne Ristić nabi je ne 

su na kolje i sta vlje ne ispred zgra de direk ci je u Senj skom Rud ni ku”, kako 

se navo di u lite ra tu ri. 152 Istog mese ca čet ni ci Rava nič ke bri ga de izvr ši li su 

etnič ki moti vi sa ni zlo čin nad rad ni ci ma hrvat skog i musli man skog porekla 

u rud ni ci ma Rav na Reka, Sise vac i Senj ski Rud nik. U Rav noj Reci je 

ubi je no 13 oso ba od kojih četi ri žene; u Sisev cu je u tom raz do blju ubi je no 

osam oso ba od kojih dve žene i dvo je dece – pokla na je poro di ca Sto ja na 

Iva ni ća zbog toga što su bili Hrva ti (Sto jan, nje go va supru ga, kćer ka od 

12 i kćer ka od četi ri godi ne); u Senj skom Rud ni ku je ubi je no peto ro lju di 

od kojih dve žene i jed no dete – pokla na je tro čla na poro di ca Ibra hi ma 

Đoge (Ibra him, nje go va supru ga i dete). Potom je izvr še no ubi stvo peto ro 

lica srp ske naci o nal no sti, od kojih dve žene, uglav nom žite lja sela Mut nice 

– jer su se ver bal no uspro ti vi li ubi ja nju ruda ra Hrva ta i Musli ma na i 

nji ho vih poro di ca. 153 Među peto ro ubi je nih Srba koji su se pro ti vi li etnički 

moti vi sa nim zlo či ni ma bili su i bra ća Milen ko i Milen Đurić, ruda ri 

u rud ni ku Sise vac. Oni su ubi je ni jer su se uspro ti vi li ubi stvu Stje pa na 

Jeli ća, elek tri ča ra u rud ni ku. Ubi je ni su istog dana kada i Stje pan, 17. aprila 

1943. 154 Tih dana Čači će vi čet ni ci su kod Senja ski nu li sa voza Sali ha 

Veli ća, ruda ra iz Rav ne Reke, i ubi li ga. Tri dana nakon nje go vog ubi stva 

150 Чачан ски крај у НОБ 1941-1944. Хро но ло ги ја..., стр. 264. 


152 Бошко Жива но вић, Дам њан Попо вић, Мио драг Јова но вић, н.д., стр. 322; Дими три је Ђулић, 

Мио драг Мила чић, На Мора ви Ћупри ја. Хро ни ка, Ћупри ја, 1977, стр. 343. 

153 Дам њан Попо вић, На оброн ци ма Беља ни це, Нови Сад, 1969, стр. 156-158. 

154 AS, ZK, k. 146, zl. br. 10727. 

99

nje go va neven ča na žena Mari ca poku ša la je da pobeg ne iz Rav ne Reke, ali 

su je pri sti gli čet ni ci i ubi li na putu za Ćupri ju. 155 

U istom raz do blju, samo u dru gom delu Srbi je, izvršeno je hva ta nje 

dese to ri ce par ti zan skih sarad ni ka iz Boj ni ka i okol nih selâ. „Dvo ji cu su 

stre lja li, četvo ri cu zakla li, jed nog pove li u nepo zna tom prav cu, dok su im 

tro ji ca pobe gla u spro vo du.” Ubi stvo su izvr ši li čet ni ci pod koman dom 

Bore Mani ća. 156 

Na pod ruč ju Kni ća (Gru ža) čet ni ci su 16-17. maja zakla li pet lica, od 

čega dve žene. Četvo ro ubi je nih bili su sta nov ni ci Topo ni ce. Od kra ja maja 

do kra ja juna naj i zra že ni ji teror zabe le žen je na pod ruč ju Ople nač kog sre za 

(Topo la), o čemu nas oba veš ta va ju izveš ta ji kvi slin ških vla sti. Naj pre su u 

selu Raj ko vac pri pad ni ci Kor pu sa gor ske gar de 23. maja zakla li Rad mi lu 

Rado vić i nje ne dve kćer ke jer su skri va le ranje nog par ti za na. Rad mi li ne 

kćer ke ubi je ne su pred maj kom. Potom je 29. maja u Vin či izvr še no kla nje 

četvori ce meš ta na i palje nje osam kuća. Na pod ruč ju Topo le, u pet sela, 

čet ni ci su od 26. do 30. juna zakla li 10 par ti zan skih sim pa ti ze ra, od kojih 

tro ji cu u Božur nji. 157 

Ubi stva i palje vi ne u Vin či poči ni li su pri pad ni ci Sme de rev skog korpu 

sa pod koman dom Živa na Lazo vi ća. U izveš ta ju načel ni ka Kra gu je vačkog 

okru ga šefu Srp ske držav ne bez bed no sti (1. jun 1943) navo di se da je 

u Vin ču doš la čet nič ka jedi ni ca jači ne oko 250 bora ca. Načel nik navo di 

ime na četvo ro ubi je nih i ime na vla sni ka osam spa lje nih kuća, pri čemu su 

dve kuće pri pa da le ubi je nim lici ma. „Posle sve ga ovo ga nare di li su zbor 

kod opšti ne na kom je vođa ove gru pe odr žao govor u kom je pozvao 

narod u bor bu pro ti vu komu ni sta isti ču ći da su oni iz gru pe Dra že Mihai 

lo vi ća i da se bore pro ti vu komu ni sta, a ne pro ti vu oku pa to ra i današ njih 

vla sti.” 158 Među ubi je ni ma bile su Sta ni ca Stan ko vić i nje na 19-godiš nja 

kćer ka Desan ka: 

155 AS, ZK, k. 146, zl. br. 10725. 

156 Збор ник НОР-а, I/5,Бео град, 1954, стр. 167, Izveš taj OK KPJ za Lesko vac – PK KPJ za Srbi ju, 

20.5.1943; Хра ни слав Ракић, Терор и зло чи ни оку па то ра и дома ћих издај ни ка у леско вачком 

и врањ ском кра ју 1941-1944, Леско вац, 1986, стр. 108-109. 

157 AJ, DK, 110, f. 549, s. 161-164, Izveš ta ji Okru žnog načel stva Okru ga kra gu je vač kog, Kra gu je vac, 

18.5-5.7.1943. 

158 AS, ZK, k. 143, zl. br. 2256, Načel stvo Okru ga kra gu je vač kog – šefu Srp ske držav ne bez bed no sti, 

Kra gu je vac, 1.6.1943; AJ, DK, 110, f. 365, s. 679-689. 

100

„Sna hu mi Sta ni cu i nje nu kći Desan ku zatvo ri li su u podrum nji hove 

kuće Lazo vi će vi voj ni ci i izbo li nože vi ma po prsi ma od čega su umr le. 

Potom su zapa li li tu kuću, koju sam ja bio podi gao na zga riš tu one koju su 

Nem ci upa li li 1941. kada su ubi li i bra ta mi Milu ti na (Sta ni čin muž, nap. 

aut.). Posle nji ho ve pogi bi je ostao je u živo tu samo mali Nenad. Nje ga je 

Lazo vić pred zbo rom plje snuo po rame nu i dovik nuo: ’Je ’li šte ta da ovaj 

cvet pro pad ne?’. Lju di su tada, iako neki od stra ha zane me li, rekli da nje ga 

ne dira.” 159 

Pre ma izja va ma sve do ka iz Vin če, spa lje ne kuće pri pa da le su poro dica 

ma čiji sino vi su 1941. otiš li u par ti za ne. U prvom stro ju 1. šuma dij skog 

par ti zan skog odre da, koji je for mi ran 2. jula 1941, bilo je 15 sta nov ni ka 

Vin če. U selu je u junu 1941. posto ja la ćeli ja KPJ sa 18 orga ni zo va nih 

komu ni sta i sko je va ca, a u leto 1941. u selu se neko vre me nala zio štab 1. 

šuma dij skog odre da. 160 

Ubi stva par ti zan skih sim pa ti ze ra na pod ruč ju izme đu Aran đe lov ca i 

Kra gu jev ca nasta vlje na su i tokom jula kada je u osam sela ubi je no 10 

lica. 161 

159 AS, ZK, k. 143, zl. br. 2256, Izja va Dra gu ti na Rado va no vi ća iz Vin če, Vin ča, 17.2.1945. 

Živan Lazo vić, aktiv ni kape tan VKJ, tokom 1941-1942. bio je voj vo da čet ni ka Koste Pećan ca u 

Kosmaj skom i Gro čan skom sre zu. Uče stvo vao je u hap še nju peto ro par ti zan skih sim pa ti ze ra 

u Zuca ma kod Beo gra da, 7. okto bra 1942. Tada su uhap še ni Bogo sav Petro vić i nje go vi sino vi 

Milo rad i Bra ni slav i supru žni ci Zagor ka i Živ ko Gavri lo vić. Živ ko je uspeo da pobeg ne, a osta li 

su pre da ti Spe ci jal noj poli ci ji da bi kasni je bili zato če ni na Banji ci. (AS, ZK, k. 140, zl. br. 1412). 

U „Banjič kim knji ga ma” je evi den ti ra no šesto ro Zuča na uhap še nih 7. okto bra. (Logor Banji ca. 

Logo ra ši, I-II, Knji ge zato če ni ka kon cen tra ci o nog logo ra Beo grad-Banji ca (1941-1944), (pr. Evica 

Mic ko vić, Mile na Radoj čić), Beo grad, 2009, str. II/165). Živan Lazo vić i gru pa čet ni ka doš li su 

3. janu a ra 1944. u sme de rev sko selo Bino vac i odve li selja ka Živa di na Sto ja no vi ća. Sto ja no vić je 

sutra dan ubi jen u obli žnjem Vrbov cu zbog toga što je, iako upo zo ren da ćuti, jav no pri čao kako 

su ga Lazo vi će vi čet ni ci opljač ka li okto bra 1943. (AJ, DK, 110, f. 741, s. 638-639). Major Miloš 

Milo še vić, načel nik šta ba Mlav sko-sme de rev ske gru pe kor pu sa JVuO, upu tio je Dra ži Miha i lovi 

ću kra jem mar ta 1944. izveš taj o radu Sme de rev skog kor pu sa u kome se izno se pri tu žbe na 

postup ke koman dan ta kor pu sa: „Kape tan Lazo vić lič no sklon je da sva kog brzo likvi di ra, čim 

mu se uči ni da mu sto ji na putu ili neš to sme ta. Ubi ja poje din ce po nepro ve re nim dosta va ma, 

bez saslu ša nja i pre su de. Često to izvo di jav no i bez ob zir no i nije nika kvo čudo da se narod 

gnu ša sve ga. Narod toli ko tuče da poje din ci ma otpa da meso sa tela.” (Zbor nik NOR-a, XIV/3, 

Beo grad, 1983, str. 597). 

160 Мили во је Стан ко вић, Први шума диј ски пар ти зан ски одред, Бео град, 1983, стр. 41, 106. 

161 AJ, DK, 110, f. 549, s. 165-166, Izveš ta ji Okru žnog načel stva Okru ga kra gu je vač kog, Kra gu je vac, 

19.7-3.8.1943. 

101

Čet ni ci su 29. maja obe si li tro ji cu muš ka ra ca iz Bata la ga i tro ji cu muška 

ra ca iz Nova ka u Tam nav skom sre zu (Ub). Ubi je ni sta nov ni ci Bata la ga 

bili su srp ske, a ubi je ni sta nov ni ci Nova ka rom ske naci o nal no sti. 162 

Istog dana, Dra ža Miha i lo vić je poslao koman dan ti ma kor pu sa slede 

će uput stvo: „Zada tak lete ćih bri ga da je da defi ni tiv no oči ste svoj teren 

od komu ni sta i nji ho vih sim pa ti ze ra, kao i dru gih razor nih ele me na ta po 

našu orga ni za ci ju uko li ko to do sad nije ura đe no. Izbe ga va ti suko be sa 

oku pa to rom.” 163 

Saču va na su dva doku men ta čet nič ke pro ve ni jen ci je koja govo re o 

sta nju na pod ruč ju Var va rin skog kor pu sa JVuO (Belič ki srez) sre di nom 

1943. U prvom doku men tu Veli mir Milo še vić, ofi cir JVuO, pored ostalog, 

izveš ta va: 

„U posled nje vre me narod gubi pove re nje u našu orga ni za ci ju, jer u 

njoj ne vidi ide a lan rad za oslo bo di lač ku bor bu u datom momen tu već 

muče nje i ubi ja nje nevi nih žena i ina če napa će nog naro da, ume sto da mu 

se u ovim naj te žim dani ma poma že. Goto vo sva kog dana se deša va da se 

neko od lju di i žena na teri to ri ji Sre za belič kog teš ko izbi je ili ubi je, a bez 

ika kve istra ge o utvr đi va nje kri vi ce kažnje nih. Pre su de za izvr še nje ova kvih 

kazni u naj vi še slu ča je va dono si lič no koman dant Sre za belič kog, žan darme 

rij ski poruč nik Milun Vidić, ne vode ći raču na da li su ti lju di zai sta 

kri vi ili ne. Usled sve ga ovog narod je pre pla šen i živi u veli kom stra hu jer 

vidi da o nje mu ne vodi niko raču na već se ide na to da se mi Srbi sami 

među sobom ubi ja mo.” 164 

Slič ne tvrd nje o aktiv no sti ma JVuO na teri to ri ji Belič kog sre za izneo 

je poruč nik Alek san dar Todo ro vić (17. maj 1943), optu živ ši koman dan ta 

sre za Milu na Vidi ća: 

„Do sada je u Sre zu belič kom ubi je no pre ko 70 lju di i žena. Ubi stva 

se vrše na nevoj nič ki način: ubi ja se sin u zagr lja ju maj ke, muž u zagr lja ju 

žene, ubi ja se u poti ljak na komu ni stič ki način, kamom se kolje i mrcva 



82-83. 

163 Издај ник и рат ни зло чи нац Дра жа Миха и ло вић пред судом : сте но граф ске беле шке и 

доку мен та са суђе ња Дра го љу бу-Дра жи Миха и ло ви ћу, Бео град, 1946, стр. 86. 

164 Југо сло вен ска вој ска у отаџ би ни на тери то ри ји Окру га морав ског 1943-1944. Доку менти, 

(пр. Добри во је Јова но вић, Дејан Танић), Јаго ди на, 2006, стр. 34-35. 

102

i – i pored toga neki osta ju živi, neki se od njih pono va po ozdra vlje nju 

ubi ja ju a neki ma opraš ta život.” 165 

Kape tan Bra ni vo je Petro vić je po nare đe nju Vrhov ne koman de JVuO 

jula 1943. izvr šio inspek ci ju u Var va rin skom, Ivan ko vač kom i Resav skom 

kor pu su. Nje gov izveš taj pred sta vlja zani mljiv doku ment i zbog toga ga 

navo dim u širim izvo di ma. Petro vić izveš ta va da su veći na koman da na ta u 

Var va rin skom kor pu su: 

„...do juče bili aktiv ni nosi o ci današ njeg [kvislinškog] reži ma (komandant 

2. belič ke bri ga de je još lega li zo van) vrše ći nad naro dom krva ve i 

gro zne repre sa li je ure za li su mu se u dušu i on ih kao takve nikad neće 

zabo ra vi ti. Kao obra zac takvog rada isti če se žan dar me rij ski poruč nik Milun 

Vidić. Doju če raš nji nosi lac današ njeg reži ma, biv ši koman dant Belič ke 

bri ga de [JVu O], sada sre ski koman dant Belič kog sre za (pod ruč je današ nje 

opšti ne Jago di na, nap. aut.), on je uzur pi rao vlast ne pri zna ju ći niko ga, a 

svo jim radom toli ko ozlo je dio narod da ga ovaj ne odva ja od oku pa to ra. 

Pljač ka, krv, zver ska ubi stva i bati na nje pred sta vlja ju bilans nje go vog rada.” 

Petro vić isti če da su koman dant Ivan ko vač kog kor pu sa i koman dan ti 

dve bri ga de u okvi ru kor pu sa (Para ćin ska i Rava nič ka) pret hod no bili legali 

zo va ni u okvi ru oru ža nih sna ga kvi slin ške vla de. Za koman dan ta kor pu sa, 

majo ra Lju bo mi ra Miha i lo vi ća, tako đe nije imao pozi tiv nu karak te ri sti ku: 

„Broj no uniš ta va nje lju di kri vih i nevi nih, civi la i ofi ci ra (pred pola zak 

dobio sam podat ke o kla nju rezer vnog peša dij skog majo ra i nosi o ca Karađor 

đe ve zve zde, ime nepo zna to) dali su ovom koman dan tu kor pu sa krva vi 

oreol, narod zapla ši li da je psi hič ko sta nje stra ha pro že lo sve redo ve, misle ći 

od naše orga ni za ci je da je zlo či nač ka.” 166 

Koman dan ti dve bri ga de u okvi ru Resav skog kor pu sa (Despo to vač ka 

i Resav ska) tako đe su pret hod no bili lega li zo va ni ofi ci ri i bili su „čla no vi 

pre kog voj nog suda koji je pobio pre ko 150 srp skih sino va”, isti če Petro vić. 

„Narod je toli ko zapla šen nji ho vim tero rom da nema kura ži ni reči isti ne 

da kaže. Uspeo sam dugim bavlje njem na nji ho voj teri to ri ji da saznam od 

165 Исто, стр. 33. 

Sli čan opis sta nja u Belič kom sre zu izneo je i poruč nik Voji slav Gru jić 5. juna 1943. Vide ti: Коста 

Нико лић, „О неким про бле ми ма у раду орга ни за ци је Југо сло вен ске вој ске у отаџ би ни на 

југу Срби је 1942-1944.”, Леско вач ки збор ник, LI, Леско вац, 2011, стр. 276. 


103

viđe ni jih lju di da je narod pot pu no raz o ča ran i ozlo je đen nji ho vim dosadaš 

njim radom i da nas ne odva ja od današ njeg reži ma.” 167 

Petro vi ćev izveš taj nije imao za posle di cu sank ci o ni sa nje poje di nih ofici 

ra čija je nega tiv na delat nost nave de na u izveš ta ju. Pri me ra radi, Milun 

Vidić 19. novem bra 1943. ime no van je za pomoć ni ka koman dan ta Varva 

rin skog kor pu sa. 168 

Seo ski koman dan ti u okvi ru JVuO pone kad su bili gospo da ri živo ta i 

smr ti. Neki od njih nare đi va li su i orga ni zo va li ubi ja nje nji ho vih kom ši ja 

bez ika kvog poli tič kog moti va ili voj nog rezo na. Tako je, na pri mer, Milivo 

je Mija i lo vić, koman dant sela Donje Vido vo kod Para ći na, sre di nom 

juna 1943. pozvao dvo ji cu čet nič kih dže la ta „pre ko Mora ve”, Veli mi ra 

Egi ća izbe gli cu iz Hrvat ske i Sto ja di na Vesi ća iz Obre ža kod Var va ri na, 

kako bi se osve tio nje go vom kom ši ji Jere mi ji Risti ću koji ga je tužio sreskim 

vla sti ma zbog pri sva ja nja dela rekvi zi ci je koju su selja ci bili oba ve zni 

da saku pe. Risti će vo ubi stvo se desi lo u nje go voj kući, o čemu je nakon 

oslo bo đe nja sve do či la nje go va supru ga. Navo di m nje no sve do če nje kao 

ilu stra ci ju broj nih tra u ma tič nih isku sta va srp skih selja ka tokom vla da vi ne 

čet ni ka u rural nom delu zemlje: 

„Mene su prvo hte li da uklo ne iz sobe, ali posle su mi nare di li da idem 

u kre vet i kada sam ja legla oni su nava li li na Jere mi ju, obo ri li ga na kre vet i 

sa neko li ko ubo da kame ubi li ga... Kad su svr ši li s njim onda je onaj viso ki 

rekao svo me dru gu da ubi ju i mene i tra žio je kamu od nje ga jer se nje go va 

kama slo mi la dok je bô mog muža. Tada su nava li li na mene, onaj mali me 

je držao, a viso ki je gle dao da me ubo de u srce. Ja sam se bra ni la ruka ma 

te nije mogao da pogo di da mi zada smrt ni uda rac poš to mi je jed nom rukom 

držao usta, a dru gom me je bô. Tom pri li kom otse kao mi je, kako sam 

podi gla ruku da se bra nim, dva prsta, a po telu me je izbo nekih 14 puta, 

no ni jedan uda rac nije bio smr to no san, a oni su misli li da sam mrtva te su 

me osta vi li i otiš li. Sutra dan kad sam se osve sti la prvo što sam vide la oko 

sebe bio je leš moga muža. Na gru di ma mu je bila mač ka i liza la krv.” 169 

U selu Niko je vi ći kod Uži ca čet ni ci Zla ti bor skog kor pu sa 20. juna 

zakla li su pet muš ka ra ca, sta nov ni ka tog i dva okol na sela. 170 Kra jem juna 

104 

167 Isto, str. 873-878. 

168 Isto, str. 870. 

169 AS, ZK, k. 146, zl. br, Izja va Mari ce Ristić iz Donjeg Vido va, Para ćin, 19.5.1945. 

170 Цве то ви у огњу. Изги ну ли у рату 1941-1945. годи не у општи ни Тито во Ужи це, (ур. Раде 

Позна но вић), Тито во Ужи це, 1970, стр. 245-271.

1943, po nare đe nju Vuka Kala i to vi ća, koman dan ta 1. mile šev skog kor pusa 

JVuO, u selu Bistri ca, pokraj Nove Varo ši, u jed nom danu stre lja no je 

12 meš ta na tog sela, pozna tog po naklo no sti pre ma par ti za ni ma. Kala i tovi 

će vi čet ni ci su pono vo vrši li repre sa li je nad sta nov niš tvom Bistri ce početkom 

okto bra. Nai me, 2. okto bra čet ni ci su zapa li li 45 par ti zan skih kuća 

u Bistri ci i obli žnjim Dra že vi ći ma. Tom pri li kom ubi li su Mila na Sto ji ća 

(50), nje go vu maj ku Sta nu (75), supru gu Jelu (45), a sina Duša na su ranili 

(uspeo je da pobeg ne), i Mila no ve rođa ke: Ste va na (73) i nje go vog sina 

Milen ka. 171 

Pre ma poda ci ma iz lite ra tu re, čet ni ci Svr ljiš ke bri ga de nepo zna tog 

datu ma u leto 1943. u selu Gali ba bi nac stre lja li su 12 Roma. Pre ma tom 

izvo ru stre lja nje je nare dio koman dant bri ga de Mir ko Ćir ko vić. Ovaj 

poda tak zah te va objaš nje nje i potvr du u dru gim izvo ri ma. 172 U izveš taju 

Koman de SDS za Okrug morav ski navo di se odvo đe nje gru pe od 26 

Roma iz sela Vlaš ka kod Ćupri je od stra ne jed ne nao ru ža ne gru pe: „8. jula 

1943. u 24 časa 10 nepo zna tih nao ru ža nih ban di ta doš lo je u selo Vlaška, 

Sre za rava nič kog, i sa sobom nasil no odve li 26 Ciga na u nepo zna tom 

prav cu. Pote re su upu će ne, ali se nije moglo niš ta sazna ti za nji ho vu sud binu.” 

173 U izveš ta ju Okru žnog načel stva Okru ga morav skog (15. jul 1943) 

pomi nje se sle de će: „U noći izme đu 8. i 9. jula nepo zna ta nao ru ža na lica 

doš la su u selo Kru šar, Sre za rava nič kog, i sa sobom odve la četi ri fami li je 

Ciga na ski ta ča – njih 21 na bro ju.” 174 Nije do kra ja izve sno da li je reč o 

dve odvo je ne gru pe ili o istoj gru pi Roma (Vlaš ka i Kru šar su sused na sela). 

U pita nju su Romi koji su do 1941. žive li u Ćupri ji kada su pro te ra ni u 

Vlaš ku. Ovi Romi su pret hod no, vero vat no nakon Prvog svet skog rata, 

migri ra li iz Kiši nje va u Mol da vi ji i Sara to va u Rusi ji. U lite ra tu ri se pominje 

ubi stvo 28 Roma iz Vlaš ke. Kao likvi da to ri ozna če ni su čet ni ci Ravanič 

ke bri ga de pod koman dom Mihaj la Čači ća, koji su 1943. izvr ši li veći 

171 Дико Пеја то вић, „Реха би ли та ци ја зло чи на и зло чи на ца”, Зло чи ни чет нич ког покре та у 

Срби ји 1941-1945. Збор ник радо ва, (ур. Иван Мато вић), Бео град, 2012, стр. 217. 


Рав но гор ски покрет и Jугословенска вој ска у отаџ би ни, Ниш, 1998, стр. 239. 


Дејан Танић), Јаго ди на, 2001, стр. 99. 

174 AS, ZK, k. F-17, f. 18; Изве шта ји Неди ће вих орга на вла сти у Окру гу морав ском 1941-1944, 

(пр. Добри во је Јова но вић, Дејан Танић), Јаго ди на, 2005, стр. 256. 

105

oj etnič ki moti vi sa nih ubi sta va u rud ni ci ma Rav na Reka i Sise vac. „U 

selo Vlaš ku doš la je gru pa 12-15 kolja ša i saku pi la sve Ciga ne. Pote ra li su 

ih sve ka Mora vi i dove li do ske le. Tu su ih svu kli gole i kla li, a leše ve baci li 

u Mora vu.” 175 U jed noj publi ka ci ji o zlo či ni ma Rava nič ke bri ga de navo de 

se poi me nič ni poda ci za 20 „ruskih Ciga na” ubi je nih od čet ni ka. Iz Vlaške 

su odve de ni i ubi je ni: Olga Petro va, rođe na u Kiši nje vu, nje no četvo ro 

dece, uklju ču ju ći dve bebe, i nje na sestra. Tako đe, navo de se poi me nič ni 

poda ci za sed mo ro Roma koji su odve de ni iz Kru ša ra i ubi je ni: dvo je člano 

va poro di ce Kono va lov pore klom iz Kiši nje va (jed na 18-godiš nja devojka 

i njen dvo gi diš nji sin) i peto ro čla no va poro di ce Deni sov pore klom iz 

Sara to va, među koji ma jedan četvo ro go diš nji dečak. U istim okol no stima 

zakla no je sed mo ro čla no va poro di ce Pavlo vič čiji naj sta ri ji čla no vi su 

rođe ni u Sara to vu (tri žene i četvo ro dece), za koje se ne navo di da li su 

žive li u Vlaš koj ili Kru ša ru. 176 

U dve noći, 10-11. i 11-12. avgu sta 1943, čet ni ci Kolu bar ske bri ga de 

zakla li su 16 sta nov ni ka tri sela izme đu Obre nov ca i Laza rev ca. Prve noći 

su uhva ti li pet sta nov ni ka sela Polja ne i pet sta nov ni ka sela Kona ti ce, sprove 

li ih u obli žnje selo Milor ce gde su ih tukli i muči li i na kra ju zakla li. 

Nared ne veče ri zakla li su šest sta nov ni ka Ste po jev ca. Naj od go vor ni ji za 

nave de ne zlo či ne bili su Rado van Mar ko vić, koman dant sela Kona ti ce pri 

JVuO i kape tan Sera fim Nego ti nac, dele gat Vrhov ne koman de JVuO pri 

Aval skom i Posav sko-kolu bar skom kor pu su. 177 

Na pod ruč ju Ora šač kog sre za (Aran đe lo vac) čet ni ci su 15-16. avgusta 

ubi li devet oso ba, od kojih je peto ro žive lo u Daro sa vi, tro je u Banji, a 

jed na u Vuko sav ci ma. Čet ni ci su avgu sta 1943. u tri sre za Kra gu je vač kog 

okru ga (Kra gu je vač ki, Ople nač ki i Ora šač ki) ubi li naj ma nje 26 civi la. U 

Banji su ubi je ni Milj ko i Miljoj ka Dra ga če vić i pro ta Jere mi ja Isa ko vić, 

otac par ti za na. „Pri li kom kla nja Dra ga če vić Miljoj ke, čet ni ci su joj prvo 

obre za li duš nik, pa su kroz ovaj otvor nabi ja li ple vu sve dotle dok nije pod 

175 Дими три је Ђулић, Мио драг Мила чић, На Мора ви Ћупри ја. Хро ни ка, Ћупри ја, 1977, стр. 345. 

176 Душан При ца, Јок сим Радој ко вић, Мијај ло ва јама, Деспо то вац, 1984, стр. 62-63. 



Dimi tri je vić navo di izja ve 19 savre me ni ka i sve do ka, uglav nom iz Kona ti ca i Ste po jev ca, koji 

su sve do či li o nave de nim zlo či ni ma. Izja ve su zabe le že ne pred istra žnim orga ni ma 1945-1946. 

106

naj te žim muka ma izdah nu la.” 178 Nave de na ubi stva u oko li ni Aran đe lov ca 

izvr ši li su pri pad ni ci 2. (ora šač ke) bri ga de Kor pu sa gor ske gar de. Bri ga da 

je sre di nom avgu sta izvr ši la blo ka du Daro sa ve i pohva ta la oko 30 muš kara 

ca i žena. Tukli su 20 uhap še ni ka od kojih su peto ro zakla li, među nji ma 

i supru gu jed nog par ti za na pogi nu log 1941. 179 

Pri pad ni ci 2. (ora šač ke) bri ga de, pod koman dom Rado va na Radu lovi 

ća, zame ni ka koman dan ta jed nog bata ljo na u bri ga di, pla ni ra li su da 28. 

sep tem bra izvr še ubi stvo osmo ro sta nov ni ka Banje, „zato što su uče stvo va li 

u poma ga nju par ti zan skih odre da”, ali su uspe li da ubi ju samo jed nu ženu, 

izbe gli cu iz Slo ve ni je. U name ri su bili spre če ni jer ih je pri me ti la bugarska 

patro la u selu, o čemu je sve do čio tadaš nji čet nik i sta nov nik Banje, 

Milo sav Vuko vić. 180 

U izveš ta ju načel ni ka Okru ga kra gu je vač kog za sep tem bar 1943. 

navo di se da u Šuma di ji „psi ho za stra ha vla da u naro du” zbog tero ra koji 

čet ni ci spro vo de po seli ma. 181 

Kra jem avgu sta na pod ruč ju Trnav skog sre za čet ni ci 2. rav no gor skog 

kor pu sa izvr ši li su ubi stva u neko li ko nase lja. U selu Mršin ci, izme đu Čačka 

i Kra lje va, čet ni ci pod koman dom Slo bo da na Pejo vi ća, koman dan ta 

1. bata ljo na Lete će bri ga de 2. rav no gor skog kor pu sa, 28. avgu sta zaklali 

su osam meš ta na od kojih dve žene. Jedan nepo kret ni sta rac zaklan je 

u kre ve tu, a osta le žrtve su odve de ne na oba lu Zapad ne Mora ve gde su 

pokla ne. Među ubi je ni ma bili su otac i sin Rado mir i Nenad Kapla re vić, 

otac i sin Filip i David Kapla re vić i supru žni ci Milan i Kosa ra Karo vić. 

Gru pa crno troj ka ša na čelu sa Božom Vasi lje vi ćem u selu Ate ni ca uhap si la 

je 16 par ti zan skih sarad ni ka i sim pa ti ze ra, pri čemu su zakla li pet lica, dok 

je jed no umr lo od posle di ca bati na nja. Tuče ni su i svi osta li uhap še ni ci. 

„Posle dva dana čet ni ci su dozvo li li rod bi ni da ubi je ne sahra ni, ali bez sandu 

ka, prat nje, pla ka nja i žalje nja.” U selu Kaču li ce, 31. avgu sta, čet ni ci su 

zakla li lokal nog sveš te ni ka Mili sa va Peri ši ća. Istog dana iz Čač ka su izvede 

na dvo ji ca muš ka ra ca i potom ubi je na. U Gori ča ni ma, izme đu Čač ka 

178 AJ, DK, 110, f. 549, s. 167, 175; Саоп ште ња, Држав на коми си ја за утвр ђи ва ње зло чи на окупа 

то ра и њихо вих пома га ча, 7-33, Бео град, 1945, стр. 321-322. 

179 Мили во је Стан ко вић, н.д., стр. 106. 

180 AS, ZK, k. 142, zl. br. 1052, Zapi snik o ispi tu Milo sa va Vuko vi ća iz Banje, Banja, 12.2.1945. Vuković 

navo di ime na sed mo ri ce meš ta na čije ubi stvo je navod no pla ni ra no. 

181 AJ, DK, 110, f. 549, s. 599. 

107

i Kra lje va, 2. sep tem bra zakla no je tro je meš ta na. Potom je 5. sep tem bra 

izvr še no kla nje sedam par ti zan skih sim pa ti ze ra. U Vapi su zakla na tri, a u 

Balu ga ma četi ri lica. U Ate ni ci i Kuli nov ci ma Rako vi će vi čeni ci su 7. septem 

bra uhva ti li 10 meš ta na od kojih su zakla li tri lica. Osta li su posle batina 

nja, poni ža va nja i zastra ši va nja puš te ni kuća ma. 182 U istom raz do blju, u 

dru goj polo vi ni avgu sta, pre ma kvi slin škim izvo ri ma „komu ni stič ka ban da 

Raden ka Man di ća” u čačan skom kra ju „ubi la je pre ko 15 lica”. 183 

Čet ni ci Zla ti bor skog kor pu sa su od 15. do 31. avgu sta ubi li 13 civi la 

sa pod ruč ja Uži ca i Baji ne Baš te. 184 

U dru goj polo vi ni avgu sta čet ni ci Morav ske bri ga de Deli grad skog 

kor pu sa na pod ruč ju pet sela Morav skog sre za (Žit ko vac) ubi li su devet 

par ti zan skih sim pa ti ze ra među koji ma dve žene. 185 

Pre ma poda ci ma Okru žnog načel stva Okru ga morav skog čet ni ci su na 

pod ruč ju Ćuprij skog, Para ćin skog i Resav skog sre za od 4. do 19. sep tembra 

ubi li 12 lica od kojih tri žene. Izvr ši o ci ubi sta va nisu pre za li od ula že nja 

u gra do ve i ubi ja nja žrta va u nase lje nim mesti ma. Četvo ro ubi je nih žive lo 

je u Para ći nu, dvo je u Ćupri ji, Crkven cu i Stri ži, dok je iz Vita nov ca i Strmo 

ste na poti ca la po jed na ubi je na oso ba. U Para ći nu su čet nič ke troj ke 

pono vo bile aktiv ne 11. okto bra kada su ubi je ne tri oso be. 186 

U selu Vrbo vac čet ni ci Soko banj ske bri ga de pod koman dom Jova na 

Jova no vi ća, u noći 9-10. sep tem bra, stre lja li su devet sta nov ni ka soko banjskih 

sela, među koji ma peto ri cu iz Vrbov ca. Jed no lice, iako ranje no, uspelo 

je da pobeg ne. Nakon tri dana čet ni ci su u Vrbov cu pri sil no mobi li sa li 

40 mla di ća. Do 14. sep tem bra u obli žnjim seli ma Jova no vi će vi čet ni ci ubili 

su još dvo ji cu muš ka ra ca. 187 

U selu Vele reč kod Gor njeg Mila nov ca sre di nom sep tem bra Čačan ski 

par ti zan ski odred suko bio se sa sna ga ma 1. rav no gor skog kor pu sa: 

182 Чачан ски крај у НОБ 1941-1944. Хро но ло ги ја дога ђа ја, (ур. Вук Петро ни је вић), Чачак, 1968, 

стр. 281-282. 



185 Јован Зла тић, н.д., стр. IV/231-233. 

186 AS, ZK, k. F-17, f. 118. 

187 AJ, DK, 110, f. 485, s. 1040-1051; Јован Зла тић, н.д., стр. IV/205-207; Niko la Račić, Istoč na Srbija 

u ratu i revo lu ci ji. Hro no lo gi ja, Zaje čar, 1984, str. 320. 

108

„U krat koj bor bi naši su ubi li aktiv nog čet ni ka Čepin ca, pozna tog 

krvo lo ka koji je dosta lju di zaklao... zaro bi li dva selja ka iz sme ne [se o ske 

straže] i pusti li, a sve osta le čet ni ke raz ju ri li upr kos nji ho vih pet auto ma ta 

koje su te noći ima li... Ova pobe da ima la je veli kog odje ka u celom sre zu. 

Kao odgo vor na ovu našu akci ju čet ni ci su zapa li li kuću Mla de nu Care viću, 

zemljo rad ni ku iz Vele re ča, usred dana i ubi li nje go vu ženu [Na ta li ju] 

(baba od 53 godi ne) i sna hu [Ju li ja nu] čijeg su muža [Žarka] stre lja li Nemci, 

a nje na dva bra ta zakla li čet ni ci. Ovo zver stvo izvr ši li su pod izgo vo rom 

da su te dve žene izve sti le par ti za ne da su čet ni ci doš li kod njih u kuću, pa 

su ih par ti za ni napa li. Narod se zgra ža nad ovim zlo či nom, a strah od četnič 

kih poko lja pove ća va se i uto li ko se pogor ša va ju uslo vi za masov ni politič 

ki rad. Još nije proš lo mesec dana a iz ovog sela ubi še tri muš kar ca i dve 

žene.” 188 Žar ko Care vić, muž ubi je ne Julja ne, uhva ćen je od čet ni ka početkom 

1942, pre dat Nem ci ma i stre ljan u Kra gu jev cu 22. mar ta 1942. 189 

U varo ši ci Pec ka, pokraj Krup nja, čet ni ci Cer skog kor pu sa 13. septem 

bra zakla li su osam sta nov ni ka Pec ke i okol nih sela. 190 U seli ma između 

Čač ka i Kra lje va (Trna va, Banji ca, Mršin ci), čet ni ci su 14. sep tem bra 

zakla li 14 lica. Naj od go vor ni ji za ubi stva bili su Mio drag Vasić, komandant 

1. žič ke bri ga de i Vla sti mir Anto ni je vić, koman dant 2. žič ke bri ga de. 

U Ate ni ci kod Čač ka čet ni ci 2. rav no gor skog kor pu sa su, pre ma poda ci ma 

iz lite ra tu re, odse kli gla vu Bogo sa vu Trip ko vi ću, poruč ni ku JVuO, zbog 

toga što je bio pro tiv nik tero ra nad civi li ma. 191 Pri pad ni ci Zla ti bor skog 

kor pu sa su od 4. do 29. sep tem bra ubi li 21 civi la sa pod ruč ja Uži ca i Bajine 

Baš te. Naj ve ći broj ubi jen je 27. sep tem bra kada su čet ni ci upa li u Bajinu 

Baš tu, izve li osam meš ta na nakon čega su ih zakla li. Među ubi je ni ma 

bile su tri žene. 192 Kra jem sep tem bra čet ni ci Cer skog kor pu sa izvr ši li su 

ubi stvo 11 sta nov ni ka rađev skih selâ Belo tić i Komi rić, po nare đe nju čet 

188 Збор ник НОР-а, I/5, Бео град, 1954, стр. 293, Izveš taj OK KPJ za Čačak – PK KPJ za Srbi ju, 

20.9.1943. 

189 Чачан ски крај у Народ но о сло бо ди лач кој бор би. Пали бор ци и жртве, стр. 210. 

190 AJ, DK, 110, f. 403, s. 298; AS, ZK, k. 158, zl. br. 1123. 


192 Гој ко Шко ро, н.д., стр. 138, 149. 

109

nič kog orga ni za to ra Duš ka Jere mi ća iz Teke ri ša. 193 Kra jem sep tem bra četni 

ci Lesko vač ke bri ga de uhap si li su 19 sta nov ni ka sela Brza pokraj Leskovca 

zbog toga što su sara đi va li sa par ti za ni ma. Tukli su 11 uhap še nih. Potom 

je veći na uhap še nih pri nud no mobi li sa na u redo ve čet ni ka. 194 Valjev ski 

čet ni ci su 2. okto bra u selu Dra čić zakla li osam par ti zan skih sim pa ti ze ra iz 

neko li ko valjev skih sela. 195 

Posto ji čitav niz pri me ra koji govo re o repre si ra nju par ti zan skih rodite 

lja i dru gih rođa ka od stra ne čet ni ka. U nema lom bro ju slu ča je va rodite 

lji par ti za na su ubi ja ni samo zbog toga što su im sino vi ili kće ri otišli 

u par ti za ne. Život par ti zan skih poro di ca u seli ma u koji ma su čet ni ci 

ima li vlast bio je pove zan sa raznim obli ci ma repre si je bez obzi ra da li su 

rođa ci par ti za na ubi ja ni ili samo mal tre ti ra ni. O tome sve do či poni ža vanje 

50-godiš nje Vido sa ve Pau nić, maj ke dvo ji ce par ti za na iz Kusat ka kod 

Sme de rev ske Palan ke koju je lokal ni čet nik Vla di mir Ban ko vić 17. septem 

bra 1943. vodao golu po selu. „Video sam kada je svu kao moju ženu 

koja je bila pot pu no naga i istu je nemi lo srd no tukao. Posle ovo ga ona ko 

golu vodao ju je po selu više nego tri četvr ti sata.” Vido sa va je 1945. potvrdi 

la da ju je Ban ko vić jav no poni ža vao „pita ju ći me gde su mi sino vi, da 

sam ja komu ni stič ka maj ka i da kri jem nji ho vo oruž je”. 196 

Počet kom okto bra inten zi vi ran je teror u široj oko li ni Kra gu jev ca, o 

čemu nas oba veš ta va ju izvo ri kvi slin ške admi ni stra ci je. U dve noći, 5-7. 

okto bra 1943, u četi ri sela na pod ruč ju Kra gu jev ca i Topo le zakla no je 16 

lica, uklju ču ju ći pet žena. Naj ve ći broj ubi jen je u selu Goro vič gde je ubije 

no peto ro, dok je u Desi mi rov cu ubi je no četvo ro meš ta na. U noći 15-16. 

okto bra u Jun kov cu, pokraj Topo le, zakla na je tro čla na poro di ca Mili vo jević, 

zbog naklo no sti pre ma par ti za ni ma. Iste noći zakla no je tro je čla no va 

poro di ce Mitro vić u Gor njoj Šator nji. 197 U tom selu čet ni ci 2. (ora šač ke) 

193 Милен ко Кова че вић, „Жртве чет ни ка у Мачван ском окру гу 1941-1946.”, стр. 84. 

Jedan od izvr ši la ca zlo či na nad sta nov ni ci ma Belo ti ća i Komi ri ća, Bogo ljub Vuko vić, pri pad nik 

crne troj ke Cer skog kor pu sa, nave den je čak tri puta u regi stru DKTG (RKTG-2805; RKTG-28409; 

RKTG-38170). 

194 AJ, DK, 110, f. 485, s. 857-858. 

195 Спо ме ни ца палим бор ци ма и жртва ма фаши стич ког теро ра општи не Ваље во..., стр. 

15-149. 

196 AS, ZK, k. 139, zl. br. 6389. 

197 AJ, DK, 110, f. 549, s. 172-173, Izveš ta ji Okru žnog načel stva Okru ga kra gu je vač kog, 17.10- 

5.11.1943; Саоп ште ња, Држав на коми си ја за утвр ђи ва ње зло чи на оку па то ра и њихо вих 

пома га ча, 7-33, Бео град, 1945, стр. 324. 

110

i ga de Kor pu sa gor ske gar de su 27. okto bra ubi li dvo ji cu muš ka ra ca koji 

su odbi li da budu mobi li sa ni u redo ve JVuO. Ubi stvo je izvr šio poruč nik 

Mar tin Lju jić, koman dant Juriš nog bata ljo na Ora šač ke bri ga de. 198 Ubistvo 

peto ro meš ta na Goro vi ča, među koji ma je bila jed na žena, izvr ši li su 

7. okto bra čet ni ci 3. bata ljo na 1. (ople nač ke) bri ga de Kor pu sa gor ske garde 

pod koman dom Slav ka Raše vi ća. Toga dana u selo je doš lo 40 čet ni ka 

na čelu sa Raše vi ćem. Ubi stvo peto ro meš ta na izvr še no je kla njem na putu 

pre ma Žaba ru. Na teli ma žrta va osta vlje na je cedu lja sa nat pi som da „niko 

ne sme pri su stvo va ti sahra ni sem rod bi ne”. 199 

U Šti ta ru, mačvan skom selu izme đu Boga ti ća i Šap ca, u noći 13-14. 

okto bra jed na čet nič ka troj ka zakla la je tro ji cu meš ta na. 200 U Zagra đu kod 

Zaje ča ra čet ni ci su sre di nom okto bra ubi li sed mo ro sta nov ni ka, uklju čuju 

ći jed nu ženu. 201 

U ata ru sela Sara or ci, južno od Sme de re va, 19. okto bra zakla na su 

peto ri ca muš ka ra ca: dvo ji ca iz Selev ca, jedan iz Mihaj lov ca i dvo ji ca iz 

Milo šev ca (ili Lozo vi ka). Jedan meš ta nin Mihaj lov ca pobe gao je sa mesta 

zlo či na. U spro vo đe nju žrta va uče stvo va lo je 16 čet ni ka među koji ma je 

bio Boži dar Laza re vić koman dant 6. (morav ske) bri ga de Sme de rev skog 

198 AS, ZK, k. 142, zl. br. 988, 989. Pret hod no, 28. avgu sta 1943, u Gor njoj Šator nji zakla na je Milun ka 

Pro kić iz Donje Šator nje. Nje ne ubi ce bili su Mihaj lo Niko lić iz Bla zna ve i Miloš Dam nja no vić iz 

Donje Treš nje vi ce, obo ji ca pri pad ni ci Ora šač ke bri ga de. Niko lić je stre ljan u Kra gu jev cu nakon 

oslo bo đe nja. Muž i sve kar Milun ke Pro kić ubi je ni su od Nema ca 1941. Mar ta i juna 1943. čet ni ci 

su ubi li još dvo je sta nov ni ka Gor nje Šator nje od kojih jed nu ženu. (AS, ZK, k. 142, zl. br. 992, 

1026, 1081). 

199 AS, ZK, k. 143, zl. br. 2834. 

U doku men ta ci ji ZK saču va na su sve do čan stva dese tak meš ta na Goro vi ča koji su bili oče vi ci 

odvo đe nja žrta va ili su vide li tela pokla nih. Slav ko Raše vić, naj od go vor ni ji za ubi stvo peto ro 

sta nov ni ka Goro vi ča, imao je stal no mesto pre bi va nja u Ose či ni, pogi nuo je kao odmet nik 18. 

decem bra 1944. kod Mio ni ce. Jedan od dvo ji ce kolja ča koji su zakla li peto ro meš ta na zvao se 

Živ ko Vuč ko vić i bio je sta nov nik Mio ni ce. Pogi nuo je u zavi ča ju kao odmet nik, novem bra 1944. 

Dru gi koljač, koga su meš ta ni upam ti li pod nadim nkom Rot kva, pogi nuo je pri li kom bor bi za 

oslo bo đe nje Valje va, sre di nom sep tem bra 1944. „Na dan 7. okto bra 1943. ja sam vukao kuku ruz 

i idu ći putem video sam kad su čet ni ci odve li putem u prav cu Žaba ra sle de ća lica (navo di ime na 

peto ro žrta va, nap. aut.). Video sam i poznao dva čet ni ka, koji su bili pozna ti kao klâči i to jed nog 

koga su zva li Rot kva i nekog Vuč ka. Oni su se rado va li što ima ju šta da kolju i poi gra va li su se 

oko svo jih žrta va govo re ći kako će ih pokla ti. Svi odve de ni išli su pognu te gla ve. Ja nisam smeo 

da idem za nji ma da vidim šta će biti jer su mi neki od čet ni ka rekli da se gubim i što vidoh ne 

vidoh, te sam ja pro du žio put koli ma.” (AS, ZK, k. 143, zl. br. 2834, Zapi snik o saslu ša nju Niko le 

Niko li ća iz Goro vi ča, Topo la, 16.4.1945). 

200 Милен ко Кова че вић, „Жртве чет ни ка у Мачван ском окру гу 1941-1946.”, стр. 70. 

201 Niko la Račić, n.d., str. 343. 

111

kor pu sa JVuO. Žrtve su stre lja ne i potom pre kla ne. 202 Laza re vi će va bri gada 

je 27. decem bra 1943. uče stvo va la u blo ka di Bole ča kada je repre si ra no 

lokal no sta nov niš tvo, a 11 meš ta na odve de no na kla nje. 203 Laza re vić je 

janu a ra 1944. u Krnje vu uče stvo vao u ubi stvu tro je zaro blje nih bora ca 

Kosmaj skog par ti zan skog odre da, među koji ma je bila Raz u men ka Žunjić, 

odbe gla zato če ni ca Zavo da za pri nud no vas pi ta nje omla di ne u Sme de revskoj 

Palan ci, rodom iz Rekov ca, kćer ka Milo ra da Žunji ća Badže, jed nog 

od naj po zna ti jih usta nič kih vođa u Srbi ji, koji je pogi nuo 1941. Pre ma 

tvrd nja ma savre me ni ka, Laza re vić je Raz u men ku silo vao pre ubi stva, potom 

ju je mučio tako što joj je odse kao gru di, a zatim je ras po rio i odse kao 

gla vu. Pre ma istim tvrd nja ma, Živan Lazo vić, koman dant Sme de rev skog 

kor pu sa, koji je tada bora vio u Krnje vu, pro ti vio se ubi stvu zaro blje ne 

par ti zan ke, ali ga Laza re vić nije poslu šao. Nema poda ta ka da je zbog toga 

sank ci o ni san. 204 Laza re vi će ve sadi stič ke sklo no sti potvr đu ju i čet nič ki 

izvo ri. Major Miloš Milo še vić, načel nik šta ba Mlav sko-sme de rev ske gru pe 

kor pu sa JVuO, upu tio je Dra ži Miha i lo vi ću kra jem mar ta 1944. izveš taj o 

radu Sme de rev skog kor pu sa u kome se izno se pri tu žbe na postup ke ofi cira 

kor pu sa: „U sve mu pred nja čio je kape tan Laza re vić koji je sadi stič kim 

nago nom lič no sekao poje din ci ma uši, pro ba dao ih kamom, nate ri vao ih 

da sede na žaru itd., i napo kon polu mr tve zaklao i jed no stav no i naj češ će 

bacao u Mora vu.” 205 

Koman dant Valjev skog kor pu sa JVuO, poruč nik Miloš Rado sa vlje vić, 

u nare đe nju koman di Kolu bar ske bri ga de, od 19. okto bra 1943, pozi va jući 

se na „nare đe nja Gospo di na Mini stra voj ske, mor na ri ce i vazdu ho plovstva”, 

nare dio je „da se u naj kra ćem roku ima likvi di ra ti sa komu ni stič kim 

ile gal nim gru pi ca ma i nji ho vim legal nim jata ci ma (cen tri ma veze, kuri rima 

i sim pa ti ze ri ma: dava o ci ma hra ne i pre no ćiš ta)”. 206 

202 AS, ZK, k. 140, zl. br. 14123. 

203 Нема ња Девић, Сме де рев ски крај у Дру гом свет ском рату. Људи и дога ђа ји, Бео град, 

2015, стр. 205. 

204 AS, ZK, k. 140, zl. br. 15386, Izja va Budi mi ra Ili ća iz Veli kog Oraš ja, Veli ka Pla na, 24.4.1945. 

Boži dar Laza re vić (RKTG-33530) uvrš ten je u regi star DKTG za opšti nu Sme de re vo iako su ga 

20. febru a ra 1944. ubi li nje go vi voj ni ci u zatvo ru u Sme de rev skoj Palan ci. 


206 Isto, str. 57-58. 

112

U izveš ta ju Okru žnog načel stva Okru ga kra lje vač kog (3. novem bar 

1943) pomi nju se posle di ce prak se JVuO: „Naj ja či uti caj na poli tič ke prili 

ke u Okru gu ima orga ni za ci ja DM [Draže Mihailovića], ali se njen uti caj 

u posled nje vre me sveo uglav nom na vla da nje masa ma stra hom i tero rom, 

te iako je orga ni za ci ja broj no jača ona nije izraz pra vog narod nog ras po lože 

nja... Nasi lja, pljač ke, ubi stva, bez smi sla i cilja, nasil nič ko kaba da hij sko 

drža nje raznih vođa i odre da stvo ri li su veli ko neras po lo že nje u naro du.” 207 

Poje di ni koman dan ti JVuO uvi de li su da prak sa koja pod ra zu me va 

teror nad naro dom ima nega tiv ne posle di ce po orga ni za ci ju. Dimi tri je 

Anto no vić, koman dant Jastre bač kog kor pu sa JVuO, zapi sao je u rat nom 

dnev ni ku (10. novem bar 1943): 

„Narod u duši mora da pri zna da su komu ni sti po deli ma bolji no ovi 

naši veli ka ni [Ni ko la Kala bić, Živan Lazo vić, Jevrem Simić]. Posle sve ga 

ovo ga vrlo često sam pri mo ran da sam sebi pri znam da nemam zaš to da 

se borim, jer ne vidim da će biti bolje. Mi smo toli ko pokva re ni i toli ko 

ogre zli u pokva re njaš tvu da je nemo gu će da se od ovo ga izro di neš to bolje. 

S veli kim bolom u duši kri jem ovu sum nju i sva kim danom sve više i više 

veru jem da ni posle rata niš ta bolje neće biti – ako i pobe di mo.” 208 

Ano nim ni ofi cir iz šta ba Kor pu sa gor ske gar de pisao je 3. novem bra 

Dra ži Miha i lo vi ću o postup ci ma Niko le Kala bi ća i nje go vih čet ni ka u rudnič 

kom kra ju: 

„Od celo kup nog broj nog sta nja koje su pokla li 50% su nevi ne žrtve. 

Znam da pod no se izveš taj da su pokla ni kao kriv ci. Narod kada čuje da 

čet ni ci dola ze u selo, više se pla še nego kada dola ze Nem ci, Buga ri, Arna u ti 

i sva ka dru ga vera. Jer oni svi kada dola ze ako tre ba neko da se tera ili ubi je 

oni tera ju ili ubi ju, ali ovi pre bi ju da posle tri dana mora dotič na oso ba da 

umre. Naveš ću vam samo jedan slu čaj, a takvih slu ča je va ima dosta. Kalabić 

lič no pre bio je u selu Lju bi če vac tri čove ka i jed nu devoj ku koji su posle 

četi ri dana pomr li. Nisu bili ustva ri kri vi niš ta. Znam da će vam pod ne ti 

izveš taj da su ustva ri kri vi.” 209 

Na pod ruč ju Ora šač kog sre za (Aran đe lo vac) 2. novem bra 1943. četni 

ci su zakla li dva sta nov ni ka Aran đe lov ca i pet sta nov ni ka Banje, zbog 

207 AS, ZK, k. F-17, f. 20. 

208 Под небом Кру шев ца. Књи жев но-исто риј ски збор ник кру ше вач ког кра ја, (пр. Адам Стошић), 

Кру ше вац, 1997, стр. 401-402. 


113

naklo no sti žrta va pre ma par ti za ni ma. Čet ni ci su u Banji pono vo ubi jali 

18-19. novem bra kada su zakla li jedan brač ni par. Pret hod no, u noći 

17-18. novem bra, ubi je na su četi ri čla na poro di ce Bla go je vić iz Krćev ca, 

pokraj Topo le. 210 

U noći 4-5. novem bra čet ni ci 2. resav ske bri ga de zakla li su 13 sta novni 

ka sela Kuši lje vo, pokraj Svi lajn ca, među koji ma dve žene. 211 Čet ni ci 

Zla ti bor skog kor pu sa su 5. novem bra zakla li pet muš ka ra ca sa pod ruč ja 

Baji ne Baš te. Čet ni ci Fili pa Ajda či ća ubi li su 22-23. novem bra četi ri žene, 

sta nov ni ce Uži ca i Kosje ri ća. 212 

Od kra ja okto bra pa do počet ka decem bra 1943. inten zi vi ran je teror 

u istoč noj Srbi ji. U noći 19-20. okto bra, čet ni ci Knja že vač kog kor pusa 

JVuO stre lja li su 11 sta nov ni ka sela Rav na, pokraj Knja žev ca, koje su 

pro gla si li par ti zan skim sim pa ti ze ri ma. U noći 10-11. novem bra oko 50 

pri pad ni ka Soko banj ske bri ga de JVuO na čelu sa koman dan tom Acom 

Todo ro vi ćem upa li su u Soko ba nju i uz pomoć grad ske SDS uhva ti li osam 

par ti zan skih sim pa ti ze ra. Uhap še ni ci su spro ve de ni u štab Deli grad skog 

kor pu sa gde su isle đi va ni i muče ni u pri su stvu koman dan ta kor pu sa Brani 

vo ja Petro vi ća i šefa pro pa gan de i isled ni ka kor pu sa Voji na Andri ća. 

Nakon isle đi va nja stre lja ni su u ata ru sela Joša ni ca. Iste noći poku ša no 

je hap še nje još jed nog par ti zan skog sim pa ti ze ra u varo ši, ali se on napa dači 

ma suprot sta vio oruž jem. Među tim, uhap šen je nakon dese tak dana od 

stra ne SDS, pre dat čet ni ci ma i likvi di ran u šta bu Deli grad skog kor pu sa. U 

210 AJ, DK, 110, f. 549, s. 173; Саоп ште ња, Држав на коми си ја за утвр ђи ва ње зло чи на оку па тора 

и њихо вих пома га ча, 7-33, Бео град, 1945, стр. 324; Збор ник НОР-а, I/21, Бео град, 1965, 

стр. 507. 

211 AS, ZK, k. F-17, f. 33; Нико ди је Тру јић, Миша Мило је вић, Реса ва путе ви ма бор бе и сло бо де, 

Сви лај нац, 1986, стр. 501. 

Pre ma izveš ta ju Okru žnog načel stva Okru ga morav skog (1. decem bar 1943) pokolj u Kuši ljevu 

dogo dio se 4-5. novem bra 1943, kada su čet ni ci iz sela izve li 10 lica, poi me ni ce nabro ja nih 

u doku men tu. Pre ma hro ni ci NOB resav skog kra ja zlo čin se dogo dio 16-17. okto bra 1943, pri 

čemu je zakla no 13 lica koja su poi me ni ce nabro ja na u knji zi. Ime na 10 žrta va pomi nju se u oba 

izvo ra. Vero vat no je prvi izvor nepot pun u pogle du bro ja ubi je nih dok je dru gi izvor nepre ci zan 

kada je reč o datu mu ubi stva. Oba izvo ra se sla žu da su par ti za ni uoči poko lja u Kuši lje vu vodi li 

bor bu sa čet ni ci ma i da su ubi li dvo je lica, pri čemu pro par ti zan ski izvor navo di da je reč o dvo ji ci 

zaro blje nih čet ni ka, a nedi ćev ski izvor pomi nje ubi stvo jed nog muš kar ca i jed ne žene koje su 

par ti za ni dove li pri dola sku u selo („oda kle su ubi je ni, ne zna se”). Upo re di ti: Изве шта ји команде 

Срп ске држав не стра же за Oкруг морав ски, (пр. Добри во је Јова но вић, Дејан Танић), 

Јаго ди на, 2001, стр. 105. 


114

dru goj polo vi ni novem bra, nakon bor be sa par ti za ni ma, čet ni ci su u selu 

Lesko vac, pokraj Zaje ča ra, stre lja li devet lica, uklju ču ju ći jed nog 12-godišnjeg 

deča ka. U istom navra tu čet ni ci su u sused nom selu Grliš te zakla li 

jed nog 15-godiš njeg deča ka. Na pod ruč ju Soko banj skog sre za čet ni ci su 

tokom decem bra u tri sela ubi li šesto ri cu par ti zan skih sim pa ti ze ra. Pri me ra 

radi, u Sesal cu su 16. decem bra uhva ti li četvo ri cu meš ta na. Jedan je uspeo 

da pobeg ne dok su ih vodi li na stre lja nje, a osta li su ubi je ni. 213 

Naj ma sov ni ji zlo čin u istoč noj Srbi ji koji su poči ni li pri pad ni ci JVuO 

kra jem 1943. dogo dio se u selu Debe li ca kod Knja žev ca u znak odma zde 

za poraz koji su u ata ru sela pre tr pe li čet ni ci 6. decem bra. Debe li cu su 10. 

decem bra blo ki ra li čet ni ci Knja že vač kog kor pu sa i uhap si li 30 meš ta na. 

Uhap še ni ci su odve de ni u jed nu šumu u ata ru sela Lepe na gde su saslu šava 

ni. Nakon saslu ša nja stre lja no je 10 uhap še nih par ti zan skih sim pa ti ze ra. 

Saču va ne su izja ve četvo ri ce biv ših čet ni ka koji su bili uče sni ci blo ka de 

i oče vi ci stre lja nja. Oni navo de da je uhap še ne Debe li ča ne na smrt osudio 

Boži dar Mila di no vić, koman dant Knja že vač kog kor pu sa. Pre ma njiho 

vim tvrd nja ma, u isle đi va nju uhap še ni ka uče stvo vao je Vido je Tri fu nović, 

koman dant Timoč ke bri ga de. Jedan od ofi ci ra Knja že vač kog kor pu sa, 

Kosta Gli go ri je vić, tvr dio je u istra zi da je u blo ka di Debe li ce uče stvo va la 

i 2. knja že vač ka bri ga da pod koman dom Žar ka Dimi tri je vi ća. Pre ma njego 

vom sve do če nju blo ka du sela je izvr ši lo Dimi tri je vi će vo ljud stvo, a hapše 

nja čet ni ci Timoč ke bri ga de. 214 Pret hod no su čet ni ci pod koman dom 

Koste Gli go ri je vi ća, kra jem novem bra, u knja že vač kom selu Jelaš ni ca ubi li 

jed nog zaro blje nog par ti za na i jedan brač ni par. „Kosta Gli go ri je vić ceo 

dan je tukao moju kćer Rume nu i zeta Timo ti ja, zatim ih obe sio konopcem 

kod Narod nog doma, a potom iz puš ke na njih pucao.” 215 

213 Niko la Račić, n.d., str. 344, 355, 358, 371, 374; Јован Зла тић, н.д., стр. IV/207-222. 

214 AS, ZK, k. 153, zl. br. 1565, Zapi sni ci o saslu ša nju Veli mi ra Jova no vi ća, Aran đe la Dam nja no vi ća, 

Žike Milu ti no vi ća Velič ko vi ća i Lju bo mi ra Petro vi ća iz Debe li ce, Andre je vac, 24.2.1945; Pro to kol 

saslu ša nja pri tvo re ni ka Koste Gli go ri je vi ća, Zaje čar, 14.3.1945. 

Lju bo mir Petro vić je posve do čio da je kazao čet nič kom nared ni ku Dra gi Mice vi ću: „’Gospo di ne 

nared ni če, ova deca tre ba da se osta ve jer bi nam zatre ba la.’ On mi je tada rekao da smo svi mi 

iz Debe li ce komu ni ste i da će i mene kao takvog ubi ti i tada mi je opso vao maj ku.” Pored sve doče 

nja četvo ri ce biv ših čet ni ka iz Debe li ce, saču va na su sve do če nja dva de se tak dru gih meš ta na. 

Pozna ta su ime na dese to ri ce čet ni ka koji su uče stvo va li u stre lja nju. Pre ma poda ci ma Komande 

SDS Zaje čar par ti za ni su 18. okto bra 1943. ubi li peto ri cu sta nov ni ka Debe li ce, uklju ču ju ći 

i pred sed ni ka seo ske opšti ne. (Изве шта ји Неди ће ве адми ни стра ци је и Срп ске држав не 

стра же за округ Заје чар ски, II, 1943-1944, (пр. Божи дар Бла го је вић), Него тин-Заје чар, 

2007, стр. 228). 

215 AS, ZK, k. 153, zl. br. 12191. 

115

Čet ni ci Alek si nač ke bri ga de Deli grad skog kor pu sa u noći 8-9. decembra 

upa li su u Alek si nac i izve li peto ri cu par ti zan skih sim pa ti ze ra. Ubi li su 

četvo ri cu, a jedan teš ko ranje ni je pre ži veo. Pret hod no su 15. novem bra 

nasil no odve li iz gra da Dušan ku Sta ni sa vlje vić i nje nu 16-godiš nju kćer ku 

koje su isle đi va li u šta bu bri ga de. Uhap še ni ce su potom pre da te kvi slinškim 

orga ni ma i izo lo va ne u logo ru na Crve nom krstu u Nišu. Dušan ka je 

stre lja na, a nje na kćer ka Nade žda je puš te na iz logo ra sre di nom 1944. 216 

Pri me ri tero ra tokom posled njeg mese ca 1943. zabe le že ni su i na pod ruč ju 

Svr ljiš kog sre za. Čet ni ci Svr ljiš ke bri ga de 14. decem bra ubi li su četvo ri cu 

i bati na li neko li ci nu par ti zan skih sarad ni ka i sim pa ti ze ra u selu Plu ži na. 

Pri pad ni ci iste bri ga de su 20. decem bra stre lja li peto ri cu meš ta na Lalin ca 

i tro ji cu sta nov ni ka Kopaj ko ša re, koji su bili par ti zan ski sarad ni ci, kao i 

tro ji cu zaro blje nih lokal nih par ti za na iz Sli vja i Pop ši ce. Nared na ubi stva 

civi la Svr ljiš ka bri ga da poči ni la je u noći 27-28. decem bra kada su nje ni 

pri pad ni ci ubi li tro ji cu par ti zan skih sim pa ti ze ra u tri svr ljiš ka sela. 217 

Teror koji su pri pad ni ci JVuO spro vo di li nad par ti zan skim sim pati 

ze ri ma i poma ga či ma i čla no vi ma par ti zan skih poro di ca kul mi ni rao je 

kra jem decem bra da bi u naj ja čem inten zi te tu tra jao do počet ka febru a ra 

1944. U nave de nom raz do blju čet ni ci su ubi li, mahom kla njem, neko li ko 

sto ti na civi la. Teror je naro či to bio inten zi van u seli ma južno od Beo gra da 

i izme đu Beo gra da i Sme de re va. Kam pa nja tero ra nad par ti zan skim simpa 

ti ze ri ma u sever noj Srbi ji posle di ca je neko li ko nare đe nja Dra že Mihai 

lo vi ća (okto bar-novem bar 1943) u koji ma Miha i lo vić zah te va ener gič nu 

bor bu pro tiv „komu ni sta” (sino nim za par ti za ne i nji ho ve sim pa ti ze re) i 

pre ti kažnja va njem ofi ci ra koji ne poka žu dovolj no zala ga nja u toj bor bi. 

U nare đe nju, od 5. okto bra 1943, isti če se sle de će: „Naš Aval ski kor pus 

sa sre zo vi ma Groc ka, Vra čar, Umka spa va dubo kim snom. Na svim oblasti 

ma u nepo sred noj bli zi ni Beo gra da, nako ti li su se komu ni sti i nji ho vi 

sim pa ti ze ri. Nare đu je se koman dan ti ma, i to: majo ru Miha i lu Jova no vi ću, 

kape ta nu Lazo vi ću, kape ta nu Niko li Kala bi ću, dalje Komar če vi ću i Rudnič 

kom kor pu su da naj e ner gič ni je sa juga na sever… čiste ći usput i sve 

sre zo ve, naro či to srez Kosmaj ski, naro či to je važno što pre oči sti ti sre zo ve 

Groc ka i Umka.” Miha i lo vić 7. novem bra 1943. doneo ured bu usme re 

216 Збор ник НОР-а, I/21, Бео град, 1965, стр. 542; Јован Зла тић, н.д., стр. IV/225-227. 

217 Исто, стр. IV/242-246. 

116

nu pro tiv par ti za na i nji ho vih sim pa ti ze ra. U ured bi su kao kri vič no delo 

oce nje no „pri pad niš tvo komu ni stič ko-par ti zan skoj orga ni za ci ji bez obzi ra 

na aktiv nu ili pasiv nu delat nost”. Ured ba je za „aktiv no uče stvo va nje u 

komu ni stič ko-par ti zan skoj orga ni za ci ji” pro pi sa la smrt nu kaznu, dok je za 

pri pad niš tvo „bez aktiv nog ili nasil nog učeš ća” pro pi sa la kaznu zatvo ra. 218 

Istog dana, u nare đe nju ras pi sa nom čet nič kim koman dan ti ma na područ 

ju izme đu Dri ne i Ibra, u cilju mobi li za ci je za bor bu pro tiv par ti za na 

u Poli mlju, Miha i lo vić, izme đu osta log, nare đu je: „Pre ma komu ni stič kim 

sim pa ti ze ri ma biti nemi lo sr dan.” 219 Miha i lo vić je u upu stvu Dra gu ti nu 

Kese ro vi ću, od 12. novem bra 1943, ista kao: „Pro du ži te rad na defi ni tivnom 

čiš će nju komu ni sta. Oni ne sme ju posto ja ti u Srbi ji. Kraj nje je vre me 

da sa tim gado vi ma raš či sti mo. Uniš ta vaj te sve nji ho ve sim pa ti ze re i jata ke 

bez milo sti. Kad ne budu ima li sim pa ti ze re neće moći ni da posto je.” 220 

Dva dana nakon ove nared be, Miha i lo vić je upu tio nared bu pot pu kov niku 

Rado sla vu Đuri ću u kojoj se isti če da se sem „uniš te nja komu ni sta” u 

isto vre me „uniš te nji ho vi sim pa ti ze ri, koji su naj o pa sni ji”. Miha i lo vić je 

26. novem bra upu tio nare đe nje Niko li Kala bi ću, koman dan tu Kor pu sa 

gor ske gar de: „Pro du ži te čiš će nje komu ni sta, gde god ih čuje te... Čisti te 

bez milo sti.” 221 

Miha i lo vi će va nare đe nja rezul ti ra la su inten zi vi ra njem tero ra JVuO na 

pod ruč ju Šuma di je i Podu na vlja naro či to kada je reč o zlo či ni ma Aval skog, 

Sme de rev skog i Kor pu sa gor ske gar de. 

Čet nič ki teror kra jem 1943. i počet kom 1944. ne bi dose gao toli ki 

obim da čet ni ci ma od stra ne nemač kih oku pa ci o nih vla sti nije bilo dozvolje 

no slo bod no kre ta nje na tere nu 24 sre za u Šuma di ji, Podu na vlju, Pomora 

vlju i istoč noj Srbi ji. Nemač ka stra na je pro ce ni la da Vrhov na koman da 

JVuO za pri mar ni cilj na tlu Srbi je ima obra čun sa par ti za ni ma i nji ho vim 

sim pa ti ze ri ma. Nem ci su sto ga done li odlu ku da sklo pe spo ra zu me o primir 

ju i sarad nji sa pred stav ni ci ma Vrhov ne koman de i lokal nim čet nič kim 

218 Драгослав Бели Димитријевић, Космајски партизани, I-II, Београд, 1983, стр. II/142: 

Рат и мир ђене ра ла. Иза бра ни рат ни спи си, I-II, (пр. М. Весо вић, К. Нико лић, Б. Дими трије 

вић), Бео град, 1998, стр. I/357-359. 


220 Isto, str. 147. 


III, Кра гу је вац, 2006, стр. 408-409. 

117

koman dan ti ma – kako bi se stvo ri li što povolj ni ji uslo vi za obra čun čet ni ka 

sa nji ho vim glav nim pro tiv ni kom. Nemač ka stra na nije ima la dovolj no 

sna ga na tlu Srbi je da sama brzo neu tra li še par ti zan ski i rav no gor ski pokret 

koji su bili u uspo nu niti je ima la dovolj no kapa ci te ta da se samo stalno 

suprot sta vi oče ki va nom pro do ru NOVJ iz Bosne. Osim toga, bilo je 

oči gled no da su čet ni ci bili u sta nju da efi ka sni je od Nema ca dopri ne su 

uniš te nju mre že par ti zan skih sarad ni ka i zastra še i para li šu selja ke koji su 

ima li naklo nost pre ma par ti za ni ma. Osim toga, sre di nom okto bra 1943. 

pre sta la su pri vre me na ofan ziv na dej stva JVuO pro tiv Nema ca u istoč noj 

Bosni i zapad noj Srbi ji uzro ko va na kapi tu la ci jom Ita li je, kada je Vrhovnoj 

koman di JVuO posta lo jasno da ita li jan ska kapi tu la ci ja nije rezul ti ra la 

iskr ca va njem Bri ta na ca i Ame ri ka na ca na jugo slo ven sku oba lu Jadra na već 

je samo osna ži la par ti za ne. Nasu prot par ti zan skom dobit ku u nave de nim 

okol no sti ma, jedi ni dobi tak JVuO od ofan ziv nih dej sta va pro tiv Nema ca 

sasto jao se u jača nju kre di bi li te ta orga ni za ci je u oči ma pred stav ni ka saveznič 

kih voj nih misi ja pri šta bo vi ma JVuO. Dugo roč no gle da no, Miha i 

lo vi će ve sna ge nisu bile u sta nju da sa uspe hom vode rat pro tiv Nema ca. 

Pogo to vo kada Vrhov na koman da JVuO Nem ce nije ni sma tra la glav nim 

pro tiv ni kom. 222 

U pro ce ni voj no po li tič ke situ a ci je na oku pi ra nim pod ruč ji ma Jugosla 

vi je (1. novem bar 1943), Koman dant Jugo i sto ka, gene ral von Vajhs, 

kon sta tu je da se u Srbi ji „ban de DM [Draže Mihailovića] ret ko poja vlju ju” 

i pored jača nja orga ni za ci o ne struk tu re: 

„Nasu prot tome, komu ni zam u Srbi ji ima sve veći uti caj... U ovom 

tre nut ku glav na opa snost pre ti iz Hrvat ske (teri to ri ja NDH, odno sno Bosna, 

nap. aut.). Crve ne sna ge name ra va ju da pro dru u Srbi ju pre ko Dri ne. 

Miha i lo vić vrši pri pre me da ih odbi je. On vero vat no pre ce nju je bor be nu 

spo sob nost i goto vost svo je tru pe isto ona ko kao i život nu sna gu kon zer vativ 

ne ide je nasu prot revo lu ci o nar nim ele men ti ma. Zbog toga Miha i lo vić 

tra ži vezu sa nemač kim koman dan ti ma, da ne bi pot pao pod komu ni stičku 

vlast.” 223 

222 O ofan ziv nim akci ja ma JVuO pro tiv Nema ca u istoč noj Bosni i zapad noj Srbi ji, od sre di ne septem 

bra do sre di ne okto bra 1943, vide ti: Коста Нико лић, н.д., I/404-412; Дејан Сегић, „Чет ни ци 

и капи ту ла ци ја Ита ли је 1943.”, Вој но-исто риј ски гла сник, 1/2011, Бео град, 2011, стр. 194- 

226. 

223 Zbor nik NOR-a, XII/3, Beo grad, 1978, str. 623-624. 

118

Ova kvo stre mlje nje Vrhov ne koman de JVuO usko ro je rezul ti ra lo 

skla pa njem spo ra zu ma sa nemač kim oku pa to rom. Miha i lo vić je u naređe 

nju koman dan ti ma na tlu Srbi je od 7. novem bra 1943. kon sta to vao da 

„svu pažnju mora mo obra ti ti na uniš te nje komu ni sta”, zbog čega tre ba 

„veš to i taj no isko ri sti ti sve pogod no sti koje nam osta li nepri ja te lji nude”. 

224 

Pri mar ni cilj koji je pre po zna la Vrhov na koman da JVuO („uniš te nje 

komu ni zma”) bilo je nemo gu će uspeš no rea li zo va ti bez paci fi ka ci je čet ničko-nemač 

kih odno sa. Ova kva ten den ci ja dove la je do spo ra zu ma o primir 

ju sklo plje nom izme đu nemač ke oku pa ci o ne koman de i pred stav ni ka 

Vrhov ne koman de JVuO, odno sno poje di nih lokal nih koman da na ta, od 

27. novem bra 1943. („pret po stav ka za zajed nič ku bor bu pro tiv komu nista”). 

Spo ra zum se odno sio na teri to ri ju 13 sre zo va u Šuma di ji i Poduna 

vlju (pod ruč je ome đe no Kolu ba rom, Zapad nom Mora vom, Veli kom 

Mora vom i Duna vom) i pod ra zu me vao je jed nu važnu kla u zu lu: „Uklju čiva 

nje čet nič kih jedi ni ca u nemač ko bor be no vođ stvo pri li kom većih zajednič 

kih bor be nih dej sta va. Bor be ne zadat ke čet nič kim jedi ni ca ma za ovo 

vre me odre đu je nemač ko vođ stvo. Life ro va nje nemač ke muni ci je za izvođe 

nje zajed nič kih bor be nih zada ta ka.” Kra jem godi ne spo ra zum je pro širen 

i na teri to ri ju istoč ne Srbi je (11 sre zo va). Nemač ka i čet nič ka stra na 

su 17. i 23. janu a ra 1944. sklo pi le spo ra zu me o zajed nič kim dej stvi ma na 

nave de nom pod ruč ju, odno sno o pro du žet ku pret hod nih spo ra zu ma, u 

cilju „zajed nič kog vođe nja bor be pro tiv komu ni stič kih par ti za na”. 225 

Kra jem 1943. i počet kom 1944. u Srbi ji je vla dao mir izme đu čet ni ka 

i Nema ca. Edmund Glaj ze fon Hor ste nau (Edmund Gla i se von Hor stenau), 

nemač ki voj ni iza sla nik u NDH, nakon borav ka na teri to ri ji Srbi je, 

janu a ra 1944, zabe le žio je u dnev ni ku: „Čini se da je Srbi ja naj mir ni ja zemlja 

na Bal ka nu, netko je rekao čak i u Euro pi. Hrvat ska se doi sta ne može 

upo re di ti s njom... Kori ste ći opću situ a ci ju u kojoj se nala zi Dra ža Mihai 

lo vić, sklo plje ni su lokal ni spo ra zu mi s raznim čet nič kim gru pa ma.” 226 

U nemač kom izveš ta ju za raz do blje od 15. decem bra 1943. do 15. 

janu a ra 1944, navo di se sle de će: „Na pod ruč ju Feld ko man dan tu re Beo 

224 Рат и мир ђене ра ла..., стр. I/363. 

225 Zbor nik NOR-a, XIV/3, Beo grad, 1983, str. 935-941; Zbor nik NOR-a, XII/4, Beo grad, 1979, str. 

114-115. 

226 Edmund Gla i se von Hor ste nau, Zapi si iz NDH, Zagreb, 2013, str. 347. 

119

grad i Kraj sko man dan tu re Poža re vac mir i red nisu pore me će ni... Spora 

zum sa poje di nim čet nič kim koman dan ti ma doneo je dalje poli tič ko 

smi ri va nje sta nov niš tva... U jugo za pad nom pod ruč ju Feld ko man dan tu re 

poti ski va njem komu ni sta od čet ni ka nasta lo je više sigur no sti.” 227 

Počet kom febru a ra 1944, „radi uče sta lih inci de na ta”, nemač ka stra na 

je ras ki nu la spo ra zu me sa lokal nim koman dan ti ma JVuO, odbiv ši 5. februa 

ra „dve ponu de čet ni ka iz zapad ne Srbi je za spo ra zum nu sarad nju”. 228 

U nared na tri mese ca u poje di nim delo vi ma Srbi je zabe le že ni su suko bi 

izme đu Nema ca i čet ni ka (isto vre me no je u dru gim delo vi ma Srbi je vladao 

mir izme đu Ver mah ta i JVuO). Ipak, novi pre go vo ri „po nalo gu Dra že 

Miha i lo vi ća” su zabe le že ni već kra jem mar ta, a u doku men ti ma nemač ke 

stra ne iz prve polo vi ne apri la navo de se poda ci o pred lo zi ma čet nič ke strane 

za uspo sta vlja njem voj ne sarad nje. 229 Nakon toga nasta vlje na je voj na 

sarad nja Ver mah ta i JVuO, na teri to ri ji Srbi je, uz povre me ne inci den te i 

suko be (u tom raz do blju uvek je u naj ve ćem delu Srbi je vla da lo pri mir je i 

save zniš tvo izme đu čet ni ka i Nema ca, često na čita voj teri to ri ji Srbi je), sve 

do zajed nič kog odstu pa nja u Bosnu, nakon čega je save zniš tvo nasta vlje no 

sve do okon ča nja pri su stva nemač kog oku pa to ra u Bosni. 

Vrhov na koman da JVuO tokom 1942-1944. nije nare di la izvo đe nje 

nijed ne voj ne ope ra ci je na teri to ri ji Srbi je pro tiv sna ga nemač kog oku pato 

ra, osim pri vre me nih ofan ziv nih dej sta va u Pod ri nju u dru goj polo vi ni 

sep tem bra 1943. koja su bila deo šire ofan zi ve JVuO sa žariš tem u istočnoj 

Bosni. Nasu prot tome, JVuO je izvo di la voj ne ope ra ci je pro tiv sna ga 

NOVJ, uklju ču ju ći raz do blja kada su nemač ke sna ge u Srbi ji bile sla bi je 

broj no sti i kon cen tra ci je. Vrhov na koman da JVuO je ima la za pri ma ran 

cilj uniš te nje par ti zan skih sna ga na širem pod ruč ju Srbi je, Crne Gore i 

Bosne i Her ce go vi ne. Od dru ge polo vi ne 1943. teri to ri ja Srbi je posta la 

je pri mar no boj no polje za voj ni obra čun izme đu JVuO i NOVJ. Suko bi 

JVuO i nemač kih sna ga 1943-1944. bili su povre me ni, naj češ će ini ci ra ni 

od stra ne Nema ca, a od novem bra 1944. do kra ja rata tra ja la je kon ti nu i rana 

voj na sarad nja izme đu sna ga JVuO kon cen tri sa nih u Bosni i Ver mah ta. 


228 NAW, T-501, r. 256, s. 26, 34. 

229 Zbor nik NOR-a, XIV/3, Beo grad, 1983, str. 947; NAW, T-501, r. 256, s. 458. 

120

Teror koji su spro vo di li čet ni ci u Srbi ji 1943-1944. često je bio potenci 

ran one mo gu ća va njem par ti zan skih odre da i gru pa da kori ste pomoć 

nji ho vih sim pa ti ze ra, u delo vi ma zemlje u koji ma su ovi odre di i gru pe 

opsta ja li, nara sta li ili obna vlja ni. Pomoć koju su sim pa ti ze ri i sarad ni ci 

pru ža li par ti za ni ma sasto ja la se u dava nju hra ne, zbri nja va nju ranje ni ka i 

dru gih poje di na ca, kao i u funk ci o ni sa nju par ti zan ske oba veš taj ne slu žbe. 

Naro či to su na uda ru bila sela koja su se većin ski opre de li la za par ti za ne i 

orga ni zo va la pro par ti zan ske stra že i čete. Među tim, teror nije izo sta jao ni 

u delo vi ma zemlje u koji ma 1943. ili počet kom 1944. nije bilo stal nih ili 

većih par ti zan skih odre da, pa čak ni tamo gde lokal no sta nov niš tvo nije 

pru ža lo rele vant nu pomoć par ti za ni ma ili tamo gde nije bilo u pri li ci da 

pru ža takvu pomoć. Ovo se naro či to odno si na upa de čet nič kih troj ki u 

gra do ve i varo ši. Isto važi i za nemi lo sr dan odnos pre ma seo skim poro dica 

ma koje su ima le mla đe čla no ve u par ti za ni ma i pre ma selja ci ma koji su 

ima li pro par ti zan ski sen ti ment iako nisu bili jasno ide o loš ki opre de lje ni 

niti su pru ža li pomoć par ti za ni ma. 

Nakon veli kog pora za par ti zan skih sna ga u Pri je po lju, počet kom 

decem bra 1943, usled pro do ra nemač kih sna ga u grad, pri pad ni ci Musliman 

ske mili ci je pod koman dom Ahme ta Salih be go vi ća i lokal ni čet ni ci 

pod koman dom Živ ka Puši ce i Bogo sa va Vara gi ća, 5. decem bra u gra du 

su uhap si li 16 par ti zan skih sim pa ti ze ra, srp ske i boš njač ke naci o nal no sti. 

Uhap še ni ci su pre da ti nemač koj voj sci koja ih je depor to va la u logo re. U 

nemač kim logo ri ma stra da lo je šest uhap še ni ka. 230 

Naj in ten ziv ni ji teror sna ge JVuO poči ni le su u dru goj polo vi ni decembra 

na pod ruč ju na kome su se nesme ta no kre ta li, neo me ta ni od nemač kog 

oku pa tra, zahva lju ju ći naj pre pre ćut noj tole ran ci ji, a potom i pisa nom 

spo ra zu mu izme đu te dve stra ne. Reč je o pod ruč ju Šuma di je i sme de revskog 

Podu na vlja. 

Čet ni ci Kolu bar ske (Laza re vač ke) bri ga de JVuO, 8. decem bra 1943. 

ubi li su pet sta nov ni ka sela Trbuš ni ca, pokraj Laza rev ca. Među ubi je ni ma 

bili su tro ji ca bra će Pro kić. Pret hod no, 30. novem bra, par ti za ni su ubi li 

čet nič kog koman dan ta sela. 231 Čet ni ci 3. bata ljo na Posav ske bri ga de Avalskog 

kor pu sa JVuO, pod koman dom Milo ra da Todo ro vi ća, 18. decem bra 

230 AS, ZK, k. 150, zl. br. 15390. 

231 Збор ник НОР-а, I/21, Бео град, 1965, стр. 543; AJ, DK, 110, f. 528, s. 718-723. 

121

1943. stre lja li su 12 muš ka ra ca u selu Veli ki Borak, izme đu Beo gra da i 

Laza rev ca, od kojih su sed mo ri ca bili sta nov ni ci Veli kog Bor ka, a osta li stanov 

ni ci sused nih selâ Šilja ko vac i Lesko vac. Među ubi je ni ma bili su Mar ko 

Todo ro vić i nje gov sin Vla sti mir iz Šilja kov ca. Čet ni ci su tokom 1944. u 

Veli kom Bor ku bati na li 20 poi me ni ce pozna tih meš ta na među koji ma pet 

žena. U sused nom Šilja kov cu tokom iste godi ne bati na li su 12 sta nov ni ka 

među koji ma dve žene. Poje di na tuče na lica ima la su traj ne posle di ce. 232 

Čet ni ci Sme de rev skog kor pu sa blo ki ra li su 17. decem bra pro par ti zansko 

selo Mali Poža re vac u Kosmaj skom sre zu. U nared nim dani ma zakla li 

su šesto ro meš ta na, od kojih četi ri žene, i jed nog ranje nog par ti za na koga 

su naš li u kući Čedo mi ra Jaši ća. Među zakla ni ma bili su Čedo mir i nje go va 

supru ga Toma ni ja. Devoj ku Zagor ku Pavlo vić su „neko li ko dana vodi li sa 

sobom, muči li i silo va li i potom zakla li”. 233 

Čet ni ci 1. bata ljo na Posav ske bri ga de Aval skog kor pu sa, pod komandom 

poruč ni ka Spa so ja Dre nja ni na, u noći 20-21. decem bra izvr ši li su 

pokolj u selu Vra nić pokraj Beo gra da. Veći na žrta va ubi je na je kla njem. 

Ukup no je ubi je no 67 civi la, oba pola i svih uzra sta, uklju ču ju ći dve bebe 

u kolev ci. Veći na žrta va bili su žene i deca: ubijeno je 29 žena i 15 dece. 

Istre blje no je neko li ko poro di ca. Istog dana ubi jen je i jedan čet nik jer nije 

želeo da uče stvu je u zlo či nu. Čet ni ci su u Vra ni ću 1943-1944. ubi li još 

osam meš ta na. Čet ni ci Posav ske bri ga de su u Vra ni ću 1943-1944. ubi li 

devet sta nov ni ka dru gih nase lja. Uglav nom je reč o sta nov ni ci ma Beo grada. 

Pri me ra radi, 3. novem bra 1943. u Vra ni ću su zakla ne četi ri oso ba koje 

nisu bili meš ta ni. 234 U poko lju u Vra ni ću zakla no je 10 čla no va poro dič ne 

zadru ge Pan ti ć. Nji ho vo doma ćin stvo sasto ja lo se iz dve odvo je ne kuće. 

Čet ni ci nisu zna li da Pan ti ći žive u obe kuće tako da je neko li ko čla no va 

poro di ce pre ži ve lo. Među tim, svih 10 Pan ti ća koji su žive li u kući u koju 

232 Дра го слав Б. Дими три је вић, Где је моја мама, стр. 209-210. 

233 Збор ник НОР-а, I/21, Бео град, 1965, стр. 571; Тома Расу лић, Гро чан ска хро ни ка, Бео град, 

1988, стр. 302-311; Дра го слав Б. Дими три је вић Бели, н.д., стр. 353. 

234 AJ, DK, k. 577, s. 245, Pet na e sto dnev ni izveš taj Okru žnog načel stva Okru ga beo grad skog, 

Mini star stvu unu traš njih poslo va o opštoj situ a ci ji i pri li ka ma u okru gu, Beo grad, 31.12.1943. 

(pre pis); Дра го љуб Пан тић, Ноћ каме. Покољ неви них у селу Вра ни ћу, Бео град, 1996, стр. 

58-147; Дра го слав Б. Дими три је вић Бели, н.д., стр. 211-231. 

U izveš ta ju Okru žnog načel stva Okru ga beo grad skog pomi nje se pre ci zan broj ubi je nih sta novni 

ka Vra ni ća. „U selu Vra ni ću zakla no je ili pou bi ja no 67 lica od nepo zna tih poči ni la ca. Sum nja se 

na čet ni ke D.M. jer su žrtve bile poma ga či i sim pa ti ze ri komu ni sta.” U lite ra tu ri o zlo či nu pomi nju 

se poi me nič ni poda ci za svih 67 žrta va. 

122

su upa li čet ni ci – ubi je ni su bez milo sti. Među nji ma je bio 93 go diš nji 

Jok sim Pan tić i nje go vo četvo ro pra u nu ča di od kojih je naj mla đi Lju bo mir 

imao dve godi ne. U jed nom doku men tu iz 1946. Mili jan Pan tić je sve dočio 

o pri zo ru koji je zate kao nakon odla ska čet ni ka iz zadru ge: 

„Kada su uve če naiš li i blo ki ra li kuću mislio sam da će da bati na ju nas 

sta ri je kao što su to obič no čini li sa naro dom, ali nika da nisam pomiš ljao 

da će pokla ti i decu u kolev ci... Blo ki ra li su kuću i upa li u nju. Ja sam iz 

dru ge zgra de u istom dvo riš tu, u kojoj sam spa vao, gle dao kroz pro zor 

kada su ušli u kuću i tada se u tom tre nut ku čuo vri sak iz kuće. Odmah zatim 

zatvo ri li su se kap ci na kući i nisam mogao više niš ta da čujem... Posle 

15 minu ta jedan od čet ni ka spo lja je vik nuo osta li ma: ’Ajde’, i svi su izaš li 

i otiš li. Ja nisam smeo da idem u kuću tamo sve do pred zoru kada je moja 

naj sta ri ja devoj či ca poš la da vidi šta se noćas dogo di lo. Kada je ušla unu tra 

odjed nom je vri snu la jer je naga zi la mrtva tela koja su leža la na pato su. Ja 

sam odmah oti šao tamo i na pato su sam u mra ku napi pao neko li ko mrtvih... 

Deda je ležao mrtav na kre ve tu gde je i spa vao, ubi jen je iz revol ve ra 

i sa nožem neko li ko puta izbo den po gru di ma, dok je iz revol ve ra pogo đen 

u sle po oč ni cu... Šesto ro osta lih čelja di su leža li na pato su, svi pokla ni kamom 

i izbo de ni po telu tako da su sasvim una ka že ni. Moj brat Dra go mir 

je pret hod no od njih uštro jen, pa je zatim ubi jen. Tako su u toj sobi bili 

sed mo ro mrtvih. U dru goj sobi mi je bila sna’ Miloj ka i njen sin Lju bo mir 

star dve godi ne, koje sam tako đe našao zakla ne i nožem izbo de ne. Mali 

Lju bo mir je bio prvo zaklan pa zatim na 17 mesta ubo den kamom po telu. 

U tre ćoj sobi je bila moja maj ka sama stre lja na iz puš ke pre ko kre ve ta.” 235 

Obre ni ja Todo ro vić sve do či la je o pri zo ru koji je zate kla u kući Milivo 

ja Ili ća za čijeg sina je bila uda ta nje na kćer ka: 

„Kad sam sti gla do kuće bila je sva pusta, a na pra gu sam naiš la na 

moju pokoj nu kćer ku Mil ku koja je leža la mrtva. Gla va joj je bila sva izmrcva 

re na tako da polo vi na gla ve uopšte nije posto ja la, a u gru di je bila nekoli 

ko puta uda re na kamom. Odmah u sobi naš la sam mrtvog zeta Mihaj la 

koji je zaklan kamom u kre ve tu... Na istom kre ve tu, pod sla ma ri com, naš la 

sam moju zao vu Nade ždu mrtvu, koja se bila tu sakri la da bi osta la živa, ali 

su i nju naš li i ubi li odmah na mestu. U istoj sobi sam se zapre pa sti la kada 

235 Дра го слав Б. Дими три је вић Бели, н.д., стр. 217-218, Zapi snik o saslu ša nju sve do ka Mili ja na 

Pan ti ća iz Vra ni ća, Vra nić, 12.5.1946. 

123

sam spa zi la kolev ku sa dete tom od četi ri mese ca, dete tom moje pokoj ne 

kćer ke, kome je gla va bila sva raz ne ta... a kolev ka je bila sva izbu še na pušča 

nim meci ma... Tako da sam u tome ode le nju naš la njih četvo ro pobi jenih, 

a unu ka mi Darin ka, koja je osta la živa, ranje na je tako đe u istoj sobi. 

Kad sam ušla u dru gu sobu naš la sam ubi je nog mom ka Sve to za ra (Mili vojev 

mla đi sin, nap. aut.) na kre ve tu. Kada sam ušla u tre ću sobu naš la sam 

pou bi ja ne Mili vo ja i [nje go vu supru gu] Darin ku koji su stre lja ni iz puša ka. 

Tako su u ovoj kući pou bi ja li sed mo ro, a osma devoj či ca koja je bila samo 

ranje na osta la je živa... Tre ći dan posle poko lja isti kolja ši pekli su pra ce 

izgi nu lih naših selja ka u kuća ma gde su ubi ja li i pra vi li [su] veli ko vese lje, 

kao da nije niš ta bilo.” 236 

Rođa ci žrta va i meš ta ni žive li su u stal nom stra hu u nared nom razdo 

blju. Zlo čin kakav je poči njen u Vra ni ću bio je neza pam ćen i jedinstven 

isto rij ski doga đaj među popu la ci jom koja je deli la iste oslo bo di lač ke, 

slo bo dar ske i soci jal ne tra di ci je, koja je soli dar no uče stvo va la u buna ma 

i oslo bo di lač kim rato vi ma daju ći veli ke žrtve. Selo je u rato vi ma 1912- 

1918. ima lo 327 pogi nu lih voj ni ka, a 38 meš ta na je stre lja no 15. okto bra 

1941. od stra ne nemač ke kazne ne eks pe di ci je, ali niko nije mogao da očeku 

je da će oni koji su nagla ša va li da su naci o nal na voj ska ubi ja ti u selu, 

pogo to vo ne žene i decu jer tako neš to u Vra ni ću ni oku pa tor nije činio. 

Mio drag Todo ro vić iz Vra ni ća uhap šen je od stra ne čet ni ka u jesen 

1943. i pre dat je Spe ci jal noj poli ci ji u Beo gra du. U vre me decem bar skog 

poko lja bora vio je u zatvo ru. Tada su mu zakla ne maj ka i supru ga. Nakon 

izla ska iz zatvo ra sklo nio se kod kćer ke u jed no selo u oko li ni Šapca. 

Među tim, dvo ji ca čet ni ka Posav ske bri ga de pro naš la su ga jula 1944, 

dove li u Vra nić gde su ga ubi li. 237 Čet ni ci su tokom 1943-1944. bati na li 

25 poi me ni ce pozna tih sta nov ni ka Vra ni ća, pri čemu je veći na tuče na krajem 

1943. 238 

Prvi pri me ri repre si je Posav ske bri ga de JVuO nad sta nov ni ci ma Vrani 

ća zabe le že ni su počet kom sep tem bra 1943, nedu go nakon for mi ra nja 

bri ga de. Delo vi Posav ske bri ga de i pri pad ni ci SDS 7. sep tem bra suko bi li 

su se delo vi ma Kosmaj skog NOP odre da u ata ru Vra ni ća. Među par ti za ni 

236 Исто, стр. 219, Zapi snik o saslu ša nju sve do ka Obre ni je Todo ro vić iz Vra ni ća, Vra nić, 12.5.1946. 

237 AS, ZK, k. 139, zl. br. 1746. 

238 Дра го слав Б. Дими три је вић Бели, н.д., стр. 231; Poda ci Mesne kan ce la ri je u Vra ni ću, 30.1.1960. 

124

ma nala zi lo se i neko li ko mla di ća iz sela. Obe stra ne ima le su mini mal ne 

gubit ke. Nakon četi ri dana Vra nić je blo ki ran od stra ne SDS, Spe ci jal ne 

poli ci je iz Beo gra da i jed nog bata ljo na Posav ske bri ga de pod koman dom 

poruč ni ka Dra ga na Lazi ća. Tada su čet ni ci bez raz lo ga ubi li Mili vo ja Kojića, 

selja ka koji je čuvao sto ku. Čet ni ci, žan dar mi i Spe ci jal na poli ci ja izvrši 

li su pre tres u selu. Uhap še no je dese tak selja ka. Četvo ri ca su spro ve de na 

u zatvor Spe ci jal ne poli ci je gde su isle đi va ni i muče ni i potom su izo lo va ni 

u logo ru na Banji ci. Oni su osum nji če ni kao par ti zan ski sim pa ti ze ri. Petori 

ca selja ka je uhap še na jer nisu ispo ru či li žito na ime rekvi zi ci je. Oni su 

upu će ni na pri nud ni rad na Čuka ri ci. Jedan seljak koga su uhap si li čet ni ci 

i Spe ci jal na poli ci ja uhap šen je jer je nakon bor be 7. sep tem bra sahra nio 

jed nog pogi nu log par ti za na. Dru gi meš ta nin je uhap šen jer je imao sina 

u par ti za ni ma. Tokom okto bra 1943. čet ni ci Posav ske bri ga de uhva ti li su 

tro ji cu par ti za na iz Vra ni ća i pre da li ih Spe ci jal noj poli ci ji. Sva tro ji ca su 

ubi je na od stra ne Nema ca. 239 U Banjič kom logo ru je bio zato čen 31 stanov 

nik Vra ni ća od kojih su šesto ri ca stre lja ni. 240 

Poje di ni uče sni ci poko lja u Vra ni ću pret hod no su ubi ja li i u dru gim 

mesti ma Posav skog sre za. Milo rad Sudi mac i Vese lin Kuzma no vić 17. 

okto bra 1943. u Veli koj Moš ta ni ci izvr ši li su ubi stvo Dra go mi ra Živ kovi 

ća, nosi o ca Alban ske spo me ni ce i pred sed ni ka Demo krat ske stran ke 

u selu, jer je sara đi vao sa par ti za ni ma. Ubi stvo je izvr še no po nare đe nju 

Koste Marin ko vi ća, koman dan ta Posav ske bri ga de JVuO. Pre ma tvrd njama 

biv šeg čet ni ka i oče vi ca, Duša na Đori ća, nave de na dvo ji ca su se dobrovolj 

no javi li da ubi ju Živ ko vi ća. Sudi mac je u istra zi izja vio da je ubio po 

nare đe nju: 

„Ona ko veza nog Dra go mi ra za ora ho vo drvo pred opštin skom sud nicom, 

ja i Vese lin [Kuzmanović] iz puša ka ubi li smo, a čet nik Rista [Ružić] 

239 AS, ZK, k. 139, zl. br. 418, 1545, 1546, 1548, 1563, 1744, 1746; Дра го љуб Пан тић, н.д., стр. 52. 

Ubi stvo Mili vo ja Koji ća izvr šio je iz obes ti Lju bo mir Fili po vić iz Mislo đi na. Fili po vić je 1945. osuđen 

na smrt na Voj nom sudu u Kra gu jev cu, ali je pomi lo van na 20 godi na robi je. Oslo bo đen je 

nakon osam godi na. Fili po vić je pro iz volj no uvrš ten u regi star DKTG za grad Kra gu je vac (RKTG- 

31424), budu ći da nije stre ljan. (Дра го љуб Пан тић, н.д., стр. 44). 

240 Logor Banji ca. Logo ra ši, I-II, Knji ge zato če ni ka kon cen tra ci o nog logo ra Beo grad-Banji ca (1941- 

1944), (pr. Evi ca Mic ko vić, Mile na Radoj čić), Beo grad, 2009. 

125

nije ni pucao pa je usled toga zama lo hteo izgu bi ti gla vu od samog komandan 

ta Koste.” 241 

Nave de ni sve dok Dušan Đorić bio je pri nud no mobi li san u čet ni ke 

okto bra 1943. Među tim, čet ni ci su i nje ga poku ša li da ubi ju u noći 20-21. 

decem bra o čemu je Dušan 1946. sve do čio na suđe nju Dra ži Miha i lo vi ću: 

„Kada su ušli bili su svi pot pu no krva vi tako da je sukr vi ca visi la po 

nji ho vim bra da ma.” Potom su ga nezva ni gosti upi ta li „kada si se posled nji 

put sastao sa komu ni sti ma”, nakon čega su ga veza li. „Ja sam onda kazao: 

’Nemoj te me kla ti kao živo ti nju i ako već hoće te da me ubi je te vi me 

stre ljaj te.’ Onda sam legao na patos, oni su opa li li na mene puš ke, metak 

me je uda rio u levo oko i iza šao na desni obraz. Kad sam se malo osve stio 

dote ra li su mi bra ta, nje ga su sto je ći stre lja li. Kad je pao mrtav, pao je na 

mene. Ja sam se pra vio da sam mrtav, a oni su dove li jed no kur jač ko pse to 

koje je poče lo da loče nje go vu krv. Ja sam se pla šio da ako dođe do mene 

da mi ne nagr di lice. Tada su oni dove li našu mater da vidi nas dva mrtva 

i kad je doš la bila je pre mr la živa od stra ha gle da ju ći nas dvo ji cu mrtve, 

pa su je zatim obo ri li i kla li je na mojim leđi ma tako da sam bio obli ven 

nje nom krvlju. Dove li su zatim mog sinov ca i zakla li i nje ga.. Zatim su 

dove li moju sna ju, ženu moga bra ta koji je pogi nuo u par ti za ni ma i nju su 

zakla li. U četvr toj sobi zakla li su dete od četi ri godi ne i odse kli mu gla vu i 

izbo li ga na 18 mesta. Kad su sve pokla li onda su poče li da kupe sve naše 

stva ri iz kuće.” 242 

U noći 24-25. decem bra, čet nič ke troj ke su ušle u Valje vo, vero vat no 

uz dozvo lu SDS, i uhap si le sedam komu ni stič kih sim pa ti ze ra. Jed no lice je 

ubi je no u gra du, a osta li su sutra dan zakla ni u selu Babi na Luka. 243 

Čet ni ci Sme de rev skog kor pu sa JVuO pod koman dom kape ta na Živana 

Lazo vi ća 27. decem bra blo ki ra li su selo Boleč, istoč no od Beo gra da. 

„Uhva će no 11 aktiv nih komu ni sta i 15 sim pa ti ze ra.” Lazo vić je neposred 

no zapo ve dao pri li kom blo ka de Bole ča, nare div ši kla nje 11 navod nih 

241 AJ, DK, 110, f. 365, s. 625-631, Zapi sni ci o saslu ša nju Duša na Đori ća i Riste Ruži ća, Umka, 

15.3.1945; Zapi snik o saslu ša nju Milo ra da Sudim ca, Umka, 15.1.1945. 

Sudi mac i Ružić su 1945. osu đe ni na smrt. Vese lin Kuzma no vić je posle rata živeo kao emi grant 

u Austra li ji. Vra tio se u Srbi ju počet kom 1990-ih. 

242 Мио драг Зече вић, Доку мен та са суђе ња Рав но гор ском покре ту, 10. јуни - 15. јули 1946, 

I-II, Бео град, 2001, стр. II/1376-1377. 

243 AJ, DK, 110, f. 531, s. 914. 

126

komu ni sta (zapra vo, reč je o par ti zan skim sim pa ti ze ri ma i rođa ci ma parti 

za na). Dani ca Marin ko vić je pre ži ve la kla nje. Među ubi je ni ma bile su 

tri žene. U depe ši kojom oba veš ta va Miha i lo vi ća o tom doga đa ju, Lazo vić 

navo di: „Uhva će no 11 aktiv nih komu ni sta i 15 sim pa ti ze ra”, i napo mi nje 

da je nare dio ubi stvo i 20 sta nov ni ka „iz osta lih sela” južno od Beo grada. 

Miha i lo vić je Lazo vi ću nakon odre đe nog vre me na odgo vo rio sle de ćom 

depe šom: „Veo ma dobro ste ura di li što ste upa li u oblast Beo gra da. Tako 

se radi, pro du ži te.” 244 Pri li kom blo ka de bati na no je 15 poi me ni ce poznatih 

par ti zan skih sim pa ti ze ra među koji ma i Mihaj lo Ste va no vić, nje go va 

supru ga i dve kćer ke. 245 Lazo vić je zbog aktiv no sti u Gro čan skom sre zu, u 

koje spa da i blo ka da Bole ča, kra jem janu a ra 1944. od Vrhov ne koman de 

JVuO nagra đen time što je Gro čan ski srez sta vljen pod nje go vu komandu 

izu zi ma njem iz pret hod ne koman de Sve ti sla va Trif ko vi ća, zapo ved nika 

Aval skog kor pu sa. Vla di mir Komar če vić, koman dant Posav sko-kolubar 

skog kor pu sa, iska zao je nesla ga nje tom odlu kom Vrhov ne koman de 

kazav ši da na teri to ri ji Gro čan skog sre za „narod, voj ni ci i sta re ši ne neće 

Lazo vi ća za koman dan ta jer je iza sebe rani je osta vio takve prljavš ti ne koje 

se ne mogu izgla di ti.” 246 

Pri pad ni ci Aval skog kor pu sa su kra jem decem bra u selu Baće vac, 

izme đu Beo gra da i Laza rev ca, zakla li devet civi la, uklju ču ju ći pet žena. 

Naj pre su 25. decem bra zakla ne Jana Niko lić i nje ne kćer ke Miro sla va i 

Dobrin ka. Potom je u noći 28-29. decem bra zakla no još šesto ro meš tana. 

Ubi stva je nare dio Sve ti slav Trif ko vić, koman dant Aval skog kor pu sa. 

Zatim je 18-19. janu a ra 1944. u Baćev cu zakla na još jed na žena. 247 Naredna 

ubi stva u Baćev cu čet ni ci su poči ni li 20. mar ta 1944. kada su stre ljali 

tro ji cu muš ka ra ca. 248 Dra go slav Dimi tri je vić navo di ime na 15 meš ta na 

Baćev ca, nje go vog rod nog sela, uklju ču ju ći tri žene, koje su bati na li čet ni ci 

1943-1944, pri čemu je jed na oso ba umr la od posle di ca bati na nja. 

244 Збор ник НОР-а, I/21, Бео град, 1965, стр. 560; Zbor nik NOR-a, XIV/3, Beo grad, 1983, str. 239, 

597; Дра го слав Б. Дими три је вић, н.д., стр. 339-349. 

245 Мило ван Ран ко вић, Болеч на уран ку, Бео град, 1983, стр. 146-147. 

246 Zbor nik NOR-a, XIV/3, Beo grad, 1983, str. 326, 356-357; Дра го слав Б. Дими три је вић, н.д., стр. 

136-137. 

247 Дра го слав Б. Дими три је вић, н.д., стр. 235-238. 

248 AS, ZK, k. 139, zl. br. 9871. 

127

Čet ni ci Jadar ske bri ga de pod koman dom tro noš kog igu ma na Geor gija 

Boji ća Dži dže 30. decem bra blo ki ra li su selo Dobrić kod Šap ca. Pri vreme 

no su uhap si li 70 lica od kojih su bati na li 30 i opljač ka li su 20 kuća. 

Odre di li su četvo ro meš ta na za stre lja nje. Tokom spro vo đe nja na stre lja nje 

dvo ji ca muš ka ra ca su pobe gla tako da je ubi jen samo jedan brač ni par. 249 

U noći izme đu 31. decem bra 1943. i 1. janu a ra 1944, pri pad ni ci 

1. (ople nač ke) bri ga de Kor pu sa gor ske gar de zakla li su devet sta nov ni ka 

Topo le. Među ubi je ni ma bilo je šest žena. Pored osta lih, ubi je ni su Dragi 

ša Aksen ti je vić, nje go va supru ga Mir ka, sin Milan ko i kćer ke Mile na i 

Nade žda. Zakla ne su i uči te lji ca Desan ka Jak šić i nje na maj ka Radoj ka. 250 

Neš ko Nedić, načel nik šta ba Posav sko-kolu bar ske gru pe kor pu sa, pisao 

je Dra ži Miha i lo vi ću 31. decem bra sa pred lo gom za opse žnu akci ju 

pro tiv par ti zan skih sim pa ti ze ra: 

„U sre zo vi ma Laza re vač kom i Kačer skom (pod ruč je Lji ga, nap. aut.) 

komu ni sti ima ju svo je pri sta li ce i sim pa ti ze re. Komu ni sti ima ju u nekim 

seli ma ovih sre zo va svo je nao ru ža ne pri sta li ce koje se kri ju kod kuće kao 

mir ni i rad ni doma ći ni. Povre me no, po nare đe nju komu ni sta, oni noću 

izvr še neki zada tak, vra ća ju se kuća ma, skri va ju oruž je i nasta vlja ju redovan 

posao. Ova kva situ a ci ja je i u Sre zu kosmaj skom, po kome se kre će 

i nao ru ža na gru pa komu ni sta... Rud nič ki kor pus se može oči sti ti samo 

na taj način da mi upad ne mo na nje ga sa jačim sna ga ma, da mobi li še mo 

ceo Rud nič ki kor pus i da poč ne mo sa istre blje njem sim pa ti ze ra, odno sno 

sa otkri va njem nji ho vih nao ru ža nih pri sta li ca i likvi di ra njem... Ina če, sve 

akci je čisto voj nič ke pri ro de, koje bi se pove le, proš le bi bez rezul ta ta kao i 

do sada. Zato se mora poći poli cij skim putem, dok im se kana li ne ise ku, 

da se nema ju gde skla nja ti, a tada ćemo tra ži ti glav ni nu da se obra ču na mo 

sa njom... Pred u ze te su opse žne mere. U naš apa rat uklju če na je i poli ci ja 

da se tako dopu nju je mo.” 251 

249 Дра го слав Пар ма ко вић, н.д., стр. 927. 

250 AJ, DK, 110, k. 549, s. 176; Збор ник НОР-а, I/21, Бео град, 1965, стр. 572; Саоп ште ња, 

Држав на коми си ја за утвр ђи ва ње зло чи на оку па то ра и њихо вих пома га ча, 7-33, Бео град, 

1945, стр. 324. 

251 Niko la Milo va no vić, Kroz taj ni arhiv UDB-e, I-II, Beo grad, 1986, str. I/152-153. 

128


zlo či ni JVuO u Više gra du 5-7. okto bra 1943. 

Masov na ubi stva musli man skog i, manjim delom, hrvat skog sta novniš 

tva u Više gra du nakon zau zi ma nja gra da od stra ne JVuO 5. okto bra 

1943. pred sta vlja ju naj tra gič ni je doga đa je u isto ri ji tog gra da. Ubi jen je 

velik broj žena, dece i dru gih civi la. Ubi stva su, pored osta log, vrše na na 

Soko lo vi ća ćupri ji na Dri ni. Taj doga đaj nije ade kvat no rasve tljen u jugoslo 

ven skoj i post ju go slo ven skim isto ri o gra fi ja ma. Pro par ti zan ska isto rio 

gra fi ja nije regi stro va la zlo či ne JVuO u Više gra du okto bra 1943. jer je 

pre ćut ki va la da su sna ge Dra že Miha i lo vi ća zau ze le grad od nemač kih i 

sna ga NDH, čime je pre ćut ki va na jed na od naj zna čaj ni jih pobe da JVuO u 

ratu, ali je pre ću tan i jedan od naj ma sov ni jih zlo či na JVuO nad civi li ma. 

Pro čet nič ka isto ri o gra fi ja pre ćut ku je zlo či ne nakon ula ska JVuO u grad. 

Sna ge JVuO sa pod ruč ja istoč ne Bosne i zapad ne Srbi je počet kom 

okto bra 1943. zau ze le su Više grad i oko li nu, poti snuv ši nemač ke, domobran 

ske i sna ge Musli man ske mili ci je sa tog pod ruč ja, nasta viv ši ofan zi vu 

ka Roga ti ci. Čet ni ci su u Više grad ušli 5. okto bra. Miha i lo vi će va voj ska 

posti gla je velik uspeh: traj no je izba če no iz stro ja izme đu 200 i 350 protiv 

nič kih voj ni ka dok su čet nič ki gubi ci bili rela tiv no mali: 23 pogi nu la i 

75 ranje nih. Nave de ni uspeh pod ra zu me vao je i bogat rat ni plen kada je 

reč o zaple nje nom nao ru ža nju. 252 Tog i neko li ko nared nih dana u gra du i 

poje di nim okol nim seli ma izvr še ni su masov ni zlo či ni nad musli man skim 

civi li ma, bez obzi ra na pol i dob. Musli ma ni su masov no ubi ja ni, musliman 

ske žene silo va ne, nji ho va doma ćin stva pljač ka na i uniš ta va na. 

Nepo znat je pri bli žan broj ubi je nih musli man skih civi la van bor be, 

nakon zau zi ma nja gra da od stra ne JVuO. Pre ma tvrd nja ma jed ne musliman 

ske sta nov ni ce Više gra da, koja je bila oče vi dac zlo či na, tada je ubi jeno 

navod no oko 2.000 lju di. Ista oso ba izne la je tvrd nje da su čet ni ci 5. 

okto bra ubi li na dese ti ne sta nov ni ka u obli žnjim seli ma Crni ći, Nezu ci i 

Osoj ni ca. 253 Jedan izvor NDH pro ve ni jen ci je pomi nje broj ku od 1.000 

252 Дејан Сегић, „Чет ни ци и капи ту ла ци ја Ита ли је 1943.”, Вој но-исто риј ски гла сник, 1/2011, 

Бео град, 2011, стр. 211. 

253 Geno cid nad Boš nja ci ma..., str. 340, 660-667, Zapi snik o saslu ša nju Fati me Meša no vić iz Višegra 

da, Sara je vo, 19.2.1947. 

129

ubi je nih i ranje nih, dok dru gi NDH izvor pomi nje 2.500 ubi je nih musliman 

skih civi la. 254 Pre ma seća nji ma jed ne savre me ni ce srp ske naci o nal no sti 

iz Više gra da koja je bora vi la u gra du u vre me nave de nih doga đa ja, u unakr 

snoj vatri dve stra ne, na mostu na Dri ni „pogi nu lo je mno go lju di, žena 

i dje ce”. Izvor dalje navo di: 

„Nakon zau zi ma nja gra da čet ni ci su pohva ta li pre o sta li narod kako 

musli man ski tako i kato lič ki, odvo di li ih na drin ski most gdje su ih na svirep 

način muči li, ubi ja li, a potom baca li u Dri nu. Broj žrta va koje su tom 

pri li kom čet ni ci pobi li cije ni se na 400.” 255 

Nave de ni izvor navo di ime na 17 čet ni ka koji su uče stvo va li u kla nju 

civi la na Soko lo vi ća ćupri ji. Izvor navo di da su pri pad ni ci save znič kih vojnih 

misi ja ima li pri li ku da vide tra go ve zlo či na pre la ze ći pre ko ćupri je „jer 

most je sav bio u krvi i pokri ven lje še vi ma, a neki lje še vi koji su bače ni bili 

u Dri nu zau sta vi li su se bili oko kon struk ci je mosta”. 

Pre ma seća nji ma dvo ji ce sta nov ni ka Više gra da srp ske naci o nal nosti, 

„raču na se da je na drin skom mostu pri li kom povla če nja stra da lo oko 

1.500 izbje gli ca dok je u samo me gra du ispred mosta sa desne oba le Dri ne 

nađe no oko 650 lje še va. Koli ko je lju di, žena i dje ce stra da lo po kuća ma 

i što je izgor je lo, nemo gu će je usta no vi ti. Od voj ni ka na drin skom mostu 

stra da lo je oko 400.” Ta dva sve do ka, vero vat no pri pad ni ci JVuO u to 

vre me, navo de da su čet ni ci „tukli drin ski most sa devet teš kih i 40 lakih 

mitra lje za kao i sa tri teš ka baca ča. Narod i voj ska nagr nu li su na most gdje 

su pada le ogrom ne žrtve.” 256 

Pre ma tvrd nja ma jed nog više grad skog Hrva ta, koji je bio oče vi dac 

poko lja, u Više gra du je počet kom okto bra 1943. „žrta va palo sigur no do 

1.000”, pri čemu se misli na civil ne žrtve. Sve dok navo di da je 5. okto bra 

izbe gao iz gra da i da se vra tio nakon tri dana. „Vidio sam na samom mostu 

254 Zbor nik NOR-a, IV/18, Beo grad, 1958, str. 480, 553, Izvješ ta ji Žup ske redar stve ne obla sti u Saraje 

vu od 8. i 23. okto bra 1943. 

Isto ri čar Zdrav ko Dizdar, koji je istra ži vao čet nič ke zlo či ne u Bosni i Her ce go vi ni, nije ostva rio 

rezul tat u pro ce ni real ne broj ke stra da lih Musli ma na na pod ruč ju Više gra da i Roga ti ce, okto bra 

1943, pri klo niv ši se viso kim broj ka ma (2.500-3.000), ne pomi nju ći izvor NDH pro ve ni jen ci je koji 

navo di broj ku od 1.000 ubi je nih i ranje nih civi la u Više gra du i oko li ni. (Zdrav ko Dizdar, Čet nič ki 

zlo či ni u Bosni i Her ce go vi ni 1941-1945, Zagreb, 2002, str. 214). 

255 AJ, DK, 110, f. 533, s. 310-311, Zapi snik o saslu ša nju Vere Andrić iz Više gra da, Više grad, 

10.4.1946. 

256 AJ, DK, 110, f. 533, s. 313-315, Zapi snik o saslu ša nju Iva na Krsti ća i Mili vo ja Mili će vi ća, Više grad, 

6.8.1946. 

130

krvi mno go... zatim je bilo nare đe no da se gura ju leše vi niz Dri nu i da se 

pere krv na samom mostu”. Sve dok navo di da je u gra du našao „četvo ro 

dje ce kato lič ke koja su bila teš ko ranje na” i da su čet nič ki ofi ci ri omo gu ći li 

nji ho vo leče nje u čet nič koj voj noj bol ni ci. 257 

Fati ma Meša no vić iz Više gra da sve do či la je o posle di ca ma zlo či na u 

selu Osoj ni ca, nepo sred no pokraj gra da. Ova žena je pre ži ve la silo va nje u 

čet nič kom zatvo ru u Više gra du oda kle je odve de na u Osoj ni cu gde je bila 

pri mo ra na da uče stvu je u pri kri va nju tra go va zlo či na: 

„Došao je u sobu Sre ten Živ ko vić... i odveo je mene i Kasi ma Bali ća, 

navod no na neki rad. On nas je odveo u selo Osoj ni cu, to je odmah pre ko 

drin ske ćupri je i tu nam nare dio da saku plja mo lje še ve žrta va čet nič kih 

na kama ru, poli je mo ih nekom teku ći nom i zapa li mo. Ja sam sku pi la na 

jed nu kama ru 30 žrta va, to su sve bili musli ma ni i musli man ke, koje su 

čet ni ci pri je toga pobi li. Zad nja žrtva koju sam met nu la na kama ru bila 

je sestra moje maj ke, Aiša Među se ljac, sta ra 66 godi na, rodom iz Više grada, 

i poli la sam hrpu nekom teku ći nom koju mi je dao Sre ten i zapa li la. 

Kasim Balić mi je rekao da je on 28 lje še va poku pio i zapa lio. Za vri je me 

dok smo još pali li sti gao je Žar ko stra žar sre skog načel ni ka i nare dio da se 

odmah ima mo vra ti ti u zatvor i tako nas je spa sio jer bi nas sigur no Sre ten 

tamo ubio.” 258 

Publi ko va na su ime na 529 Boš nja ka iz Više gra da i osam naj bli žih sela 

koji su ubi je ni tokom rata, pri čemu je reč o civi li ma. Od 529 žrta va bilo 

je 276 muš ka ra ca, 253 žena i 190 dece. Od nave de nog bro ja 291 bili su 

sta nov ni ci gra da Više gra da. Među nji ma je bilo 128 dece do 15 godi na 

sta ro sti. Tako đe, publi ko va na su ime na 18 Hrva ta iz Više gra da ubi je nih 

tokom rata među koji ma je četvo ro dece. 259 Može se pret po sta vi ti da je 

veći na od 547 ubi je nih sta nov ni ka Više gra da i osam okol nih sela stra da la 

5-7. okto bra 1943. To se sva ka ko može reći za veći nu od 291 ubi je nog 

musli man skog i 18 hrvat skih civi la iz Više gra da. Iako poi me nič ni poda ci 

nisu konač ni, može se pret po sta vi ti da su bli ži real nom bro ju stra da lih od 

nekih pret hod no nave de nih pro ce na. U Više gra du je 5. okto bra i tokom 

257 AJ, DK, 110, f. 533, s. 319-320, Zapi snik o saslu ša nju Ante Iva či ća iz Više gra da, Više grad, 

19.4.1946. 


da, Sara je vo, 19.2.1947. 

259 Ibra him Kljun, Više grad: hro ni ka geno ci da nad Boš nja ci ma, Zeni ca, 1996, str. 115-226. 

U knji zi se navo de poi me nič ni poda ci za 3.027 musli man skih civi la sa pod ruč ja opšti ne Više grad 

ubi je nih tokom rata. Od tog bro ja 984 bili su deca, 1.105 žene i 1.922 muš kar ci. Može se pret posta 

vi ti da je veći na ubi je na od stra ne čet ni ka. 

131

neko li ko nared nih dana ubi jen i nepo znat broj musli man skih izbe gli ca sa 

pod ruč ja Pri bo ja i Rudog koji su u tom gra du potra ži li uto čiš te febru a ra 

1943. U nave de nom spi sku koji je obja vio Ibra him Kljun nisu navo đe na 

ime na ubi je nih izbe gli ca. 

Pro čet nič ki isto ri ča ri koji su pisa li o bor ba ma za zau zi ma nje Više gra da 

ili igno ri šu pokolj nakon zau zi ma nja gra da, 260 ili navo de ten den ci o zni citat 

iz izveš ta ja Zaha ri ja Osto ji ća, ofi ci ra JVuO koji je nepo sred no koman dovao 

voj nom ope ra ci jom: 

„U samom Više gra du bilo je samo volj nog ubi ja nja, palje nja i pljač ke 

i pored moje stro ge zabra ne, ali su voj ni ci bili ozlo je đe ni zato što je tur ska 

mili ci ja tri dana pre našeg napa da, po odo bre nju Nema ca, izvr ši la ispad 

iz Više gra da i zapa li la sela Velji Luk, Sase i Halu ge i pou bi ja la gde god je 

koga naš la živog.” 261 

Osto jić je smiš lje no pre ću tao raz me re poko lja u Više gra du nasto je ći 

da ih oprav da ubi stvi ma neko li ko dese ti na srp skih civi la u tri nave de na 

sela. Zlo či ni nad srp skim civi li ma u tri više grad ska sela nisu mogli biti 

oprav da nje za pokolj nad civi li ma u gra du, kao što broj ni čet nič ki zlo či ni 

nad musli man skim sta nov niš tvom na pod ruč ju Više gra da od kra ja 1941. 

do sre di ne 1943. nisu mogli biti oprav da nje za poko lje nad Srbi ma u ta 

tri sela. Citi ra njem nave de nog izvo ra bez obra ća nja pažnje na dru ge izvo re 

o dimen zi ja ma zlo či na nad sta nov ni ci ma Više gra da rela ti vi zu ju se zlo či ni 

poči nje ni nakon ula ska čet ni ka. 

Publi ci sta Milo slav Samar džić navo di da doku men ta 369. divi zi je Vermah 

ta bele že čet nič ke poko lje u Više gra du i pri tom kori sti sle de ću for mula 

ci ju: „Karak te ri stič no je da se u dnev ni ku i dru gim doku men ti ma 369. 

divi zi je iz ovog peri o da ne pomi nju zlo či ni nad Srbi ma, dok se odma zde 

sa srp ske stra ne pre u ve li ča va ju... U stvar no sti, među tim, nije bilo poko lja 

Hrva ta, koji nisu ni žive li u toj obla sti. Veli ki pokolj musli ma na, koji se 

ovde suge ri še, osu je ćen je stre lja njem poči ni la ca.” 262 

Samar džić igno ri še raz me re poko lja u Više gra du, koji je tra jao tri 

dana, navo de ći da je „veli ki pokolj osu je ćen”. Pokolj nije osu je ćen već 

260 Upo re di ti: Дејан Сегић, „Чет ни ци и капи ту ла ци ја Ита ли је 1943.”, стр. 194-226. 

261 Коста Нико лић, н.д., стр. I/441. 

262 Мило слав Самар џић, Срби про тив Вер мах та: непо зна та немач ка доку мен та, Кра гу јевац, 

2011, стр. 70-71. 

132

je zau sta vljen stre lja njem neko li ko kolja ča sa mosta, nakon inter ven ci je 

Alber ta Saj ca, ali tek 7. okto bra. 

Pot pu kov nik Albert Sajc (Albert Seitz), član ame rič ke voj ne misi je pri 

Vrhov noj koman di JVuO, bio je uče snik bor be za zau zi ma nje Više gra da. 

Sajc ne pomi nje zlo či ne nad civi li ma nepo sred no nakon zau zi ma nja gra da 

već pomi nje „mno ge civi le” koji su pogi nu li jer su bili „uhva će ni od smr tono 

sne vatre”. Tako đe, Sajc pomi nje sle de ću kon struk ci ju: „Činje ni ca da su 

mno ge usta še ima le sa sobom svo je poro di ce, nije uma nji va la raz ja re nost 

bor be. U većem bro ju slu ča je va, žene su umi ra le pored svo jih muže va, dok 

su nji ho va deca, zahva će na ubi lač kom una kr snom vatrom, leža la mrtva, 

oči ju širom otvo re nih od stra ha.” 263 Pret hod ni citat navo de svi pro čet nič ki 

auto ri koji su pisa li o zau zi ma nju Više gra da. Kla nje na mostu je zapo če lo 

naj ra ni je pred ve če 5. okto bra kada su se Nem ci povu kli sa domi nant nih 

polo ža ja iznad leve oba le Dri ne. 264 Kako se može zaklju či ti iz nje go vih ratnih 

uspo me na, Sajc se sutra dan uju tro povu kao južno od gra da gde su dva 

dana tra ja le bor be za zau zi ma nje žele znič kog mosta na Limu, nakon čega 

je most mini ran. To nam suge ri še da je mogao da vidi posle di ce zlo či na 

nad civi li ma nedu go nakon zau zi ma nja gra da, ali iz nekog raz lo ga to nije 

želeo da pome ne. Sajc pomi nje da je video leše ve ubi je nih civi la, ali nakon 

što se vra tio u grad poš to je uče stvo vao u mini ra nju mosta. Sajc se mogao 

vra ti ti u Više grad naj ra ni je 7. okto bra jer je tog dana mini ran žele znič ki 

most: 

„Pri me tio sam otpri li ke 50 tela lju di, žena i dece, pore đa nih kao drva 

za pot pa lu, na oba li pod mostom, i izbro jao sam 22 leša u reci.” Zatim 

navo di kako je bio oče vi dac ubi stva jed ne sta re Musli man ke na mostu 

nakon čega je oti šao u čet nič ki štab i pri ja vio zlo čin. „Potom je beza ko nje 

pre sta lo.” 265 

Zani mlji vo je da niko od pro čet nič kih isto ri ča ra koji su pisa li o zauzi 

ma nju Više gra da i iscrp no citi ra li Saj co ve navo de o bor ba ma za grad ne 

pomi nje nje go ve tvrd nje o namer nom ubi ja nju civi la na ćupri ji. Saj co ve 

memo ar ske navo de potvr đu ju tvrd nje dvo je meš ta na Više gra da u koji ma 

se navo di da je pokolj u gra du tra jao tri dana. Sta nov ni ca Više gra da, koja 

263 Алберт Сајц, Миха и ло вић – пре ва рант или херој, Бео град, 2004, стр. 61-64. 


6.8.1946. 

265 Алберт Сајц, н.д., стр. 72-73. 

133

je bila oče vi dac zlo či na, sve do či la je da su čet ni ci „prva tri dana bez preki 

da ubi ja li i kla li narod”. Dru gi savre me nik potvr đu je da je pokolj tra jao 

tri dana nakon čega je obja vlje no „da se može svak slo bod no kre ta ti”. 266 

Osta je neis tra že no koli ko su srbi jan ski čet ni ci (oko 1.000 bora ca Cerskog 

i Mačvan skog kor pu sa JVuO, pod koman dom Dra go sla va Rači ća), 

koji su okto bra 1943. uče stvo va li u voj noj ope ra ci ji u istoč noj Bosni, par tici 

pi ra li u spro vo đe nju zlo či na nad musli man skim civi li ma, poput nji ho vih 

bosan skih sabo ra ca (Drin ski i Roma nij ski kor pus). 267 Pre ma dostup nim 

izvo ri ma, bor ci pod Rači će vom koman dom nisu uče stvo va li u bor ba ma za 

Više grad već su se nala zi li u Više grad skoj Banji uda lje noj sedam kilo me ta ra 

od gra da. Dušan Trbo je vić, ofi cir Pocer ske bri ga de JVuO, tvr di da su čet nici 

pod Rači će vom koman dom ušli u Više grad istog dana kada su ga zau ze le 

sna ge JVuO i da su osta li u gra du nared nih sedam dana. „Neza bo ra van je 

bio naš ula zak u oslo bo đe ni Više grad, koji je još miri sao na barut, sa ulica 

ma obli ve nim krvlju po koji ma su leža li mrtvi nepri ja te lji.” Trbo je vić 

pre ćut ku je da su čet ni ci ubi li velik broj civi la nakon zau zi ma nja gra da. 268 

Osta je nepo zna to da li su i u kojoj meri Rači će vi čet ni ci izvr ši li zlo či ne u 

gra du i okol nim seli ma, ali na osno vu Trbo je vi će vih tvrd nji zna mo da su 

bili pri sut ni u Više gra du u vre me tro dnev nog poko lja. Napad na Više grad 

posma trao je gene ral Miro slav Tri fu no vić, koman dant JVuO za Srbi ju. 269 

U sva kom slu ča ju, okto bra 1943, po dru gi put te godi ne, dogo di lo se 

da voj na ope ra ci ja nare đe na od stra ne Vrhov ne koman de JVuO rezul ti ra 

masov nim poko lji ma nad musli man skim civi li ma. U obe voj ne ope ra ci je 

uče stvo va li su čet ni ci iz Srbi je. Vrhov na koman da nije nare di la ubi ja nje 

civi la u Više gra du, ali nije ni sank ci o ni sa la ofi ci re i poje din ce koji su bili 

odgo vor ni za masov na ubi ja nja žena, dece i nebo ra ca. Dra ža Miha i lo vić je 

16. novem bra 1943. u depe ši Zaha ri ju Osto ji ću naveo da je Dra gi ša Vasilje 

vić, koman dant Više grad ske bri ga de JVuO „direkt no nare đi vao kla nje 


da, Sara je vo, 19.2.1947; AJ, DK, 110, f. 533, s. 319-320, Zapi snik o saslu ša nju Ante Iva či ća iz 

Više gra da, Više grad, 19.4.1946. 

267 Po nare đe nju Dra go sla va Rači ća, stre lja na su sed mo ri ca „pobu nje ni ka”, pri pad ni ka Cer ske i 

Jadar ske bri ga de JVuO, na Gla sin cu, u istoč noj Bosni, 20. okto bra 1943. (Дра го слав Пар мако 

вић, Мачван ски (под рин ски) Народ но о сло бо ди лач ки пар ти зан ски одред 1941-1944, 

Шабац, 1973, стр. 922). 

268 Душан Трбо је вић, Цер ско-маје вич ка гру па кор пу са 1941-1945, Чика го, 1998, стр. 81-83. 


134

musli ma na, odre đu ju ći ode lje nja za kla nje i palje nje i time nam naneo 

veli ke šte te u našoj unu traš njoj poli ti ci”. 270 Miha i lo vić je znao šta se događa 

lo u Više gra du nakon ula ska JVuO u grad 5. okto bra. Zani mlji vo da je 

tokom 1944. Više grad ska bri ga da u doku men ti ma JVuO nazi va na Bri ga da 

„5. okto bar”. 271 

Više grad je ostao pod kon tro lom JVuO do 27. okto bra kada su ga 

zau ze le jedi ni ce NOVJ. Par ti za ni su kon tro li sa li više grad ski kraj do početka 

decem bra. Nakon povla če nja par ti za na, usled nemač ke ofan zi ve, JVuO 

nije vodi la bor bu pro tiv Ver mah ta i Musli man ske mili ci je na tom pod ručju, 

ali je repre si ra la par ti zan ske pri sta li ce srp ske naci o nal no sti uklju ču jući 

i pri pad ni ke JVuO koji su ima li pomir ljiv odnos pre ma par ti za ni ma. 

Pre ma tvrd nja ma savre me ni ka, čet ni ci pod koman dom Dra gi še Vasi lje vi ća 

odgo vor ni su za ubi stvo navod no „72 par ti zan ska sarad ni ka” u Više gradskom 

sre zu nepo sred no nakon 20. decem bra 1943. Među ubi je ni ma bili 

su Dmi tar Kuzma no vić, koman dant Ruđan skog bata ljo na Višegradske 

brigade, Dra go mir Nena dić, koman dir čete i Milo mir Mili če vić „sa dva 

bra ta”, zame nik koman dan ta JVuO Više grad skog sre za. 272 

Pret hod no, 25. okto bra 1943, čet ni ci Više grad ske bri ga de su u selu 

Ravan ci ma pokraj Rudog zaro bi li 13 bora ca 4. kra jiš ke bri ga de NOVJ i 

potom ih stre lja li u Bije lom Brdu kod Više gra da. 273 Dru gi poda ci navo de 

da je reč o 21 stre lja nom bor cu bri ga de. 274 

O sarad nji JVuO sa nemač kim Ver mah tom nedu go nakon zau zi ma nja 

Više gra da od stra ne Miha i lo vi će vih sna ga – upra vo na pod ruč ju Više grada 

– sve do či izveš taj pukov ni ka Joze fa Remol da, koman dan ta 99. brd skog 

puka 1. brd ske divi zi je (22. novem bar 1943): 

270 Isto, str. 149; Коста Нико лић, н.д., стр. III/277. 

Miha i lo vić u depe ši Osto ji ću isti če da bri tan ski bri ga dir Amstrong koji je posma trao bor bu za 

Više grad 5. okto bra „sma tra da su naše jedi ni ce vrlo rđa vo vođe ne i da uopšte ne zna ju voj nu 

veš ti nu, nasu prot komu ni sti ma koji su odlič no vođe ni”. 



6.8.1946; AJ, DK, 110, f. 533, s. 317, Zapi snik o saslu ša nju Jove Crko te i Vese li na Arsi ća, Bije lo 

Brdo, 8.8.1946. 

273 Boš ko Ska kić, „Bor ba u selu Ravan ci”, Četvr ta kra jiš ka narod no o slo bo di lač ka udar na bri ga da. 

Zbor nik sje ća nja, I-II, (ur Sto jan Kesić), Beo grad, 1984, str. II/116-118. 

274 Milan Aćić, „Pohod Četvr te kra jiš ke u San džak”, Četvr ta kra jiš ka narod no o slo bo di lač ka udar na 

bri ga da. Zbor nik sje ća nja, I-II, (ur Sto jan Kesić), Beo grad, 1984, str. II/93. 

135

„Čet ni ci [Vo ji sla va] Luka če vi ća su, kao oda ni dru go vi po oruž ju, 

zajed no sa mojim pukom napa li komu ni ste. Hra bri čet ni ci su savla da li 

naiz gled nepre mo sti ve pre pre ke... I pored teš ko ća u snab di je va nju drža li su 

korak sa nje mač kim tru pa ma. Podu hvat je okru njen izba ci va njem nepri jate 

lja (par ti za ni, nap. aut.) iz obla sti jugo i stoč no od Više gra da... Izra ža vam 

svo ju zahval nost majo ru Luka če vi ću, nje go vom ope ra tiv nom ofi ci ru i svim 

bor ci ma za nji ho vu požr tvo va nost i bez ob zir nost u bor bi. Luka če vi će vim 

tru pa ma želim puno sre će i uspje ha. Dolje komu ni zam, neka naša stvar 

pobi je di!” 275 

Zani mlji vo je da pro čet nič ki isto ri ča ri i dru gi auto ri, koji su pisa li 

o anti o so vin skoj ofan zi vi JVuO kra jem sep tem bra i počet kom okto bra 

1943. ne pomi nje aktiv nu voj nu sarad nju JVuO na istom pod ruč ju samo 

neko li ko sed mi ca nakon okon ča nja ofan zi ve. 

Sarad nja JVuO sa Ver mah tom na pod ruč ju istoč ne Bosne bila je konti 

nu i ra na od kra ja 1943. do kra ja oku pa ci je. To je uslo vi lo tole ran ci ju 

JVuO pre ma Musi man skoj mili ci ji. Takva prak sa je dopri ne la sve većem 

opre de lji va nju musli man skih i srp skih mâsa za NOVJ. Posta lo je oči gledno 

da Musli man ska mili ci ja prven stve no slu ži zaš ti ti nemač kih inte re sa, 

a ne zaš ti ti musli man skog sta nov niš tva, kao što je dodat no potvr đe no da 

JVuO prven stve no vodi bor bu pro tiv NOVJ pri čemu se ne uste že od 

aktiv ne voj ne sarad nje sa Ver mah tom. 


pokolj u Koplja ru 25. decem bra 1943. 

U noći 25. decem bra 1943. čet ni ci pod koman dom Niko le Kala bića 

pokla li su veći broj civi la u selu Koplja re, pokraj Aran đe lov ca. Od 22 

ubi je nih, 19 su bili rom ske naci o nal no sti. Niko la Kala bić je u depe ši od 

29. decem bra 1943. oba ve stio Dra žu Miha i lo vi ća o ovom poko lju: 

„U Koplja ri ma uhva će no na spa va nju i pokla to 24 aktiv na komu ni sta 

od kojih su 20 Ciga ni, koji su pri zna li da su bili tako zva ni ’jaru ga ši’, danju 

rade svo je poslo ve kući, a noću u akci ji. Sve sam poklao.” 276 

275 NAW, T-313, r. 488, s. 230. (pre vod: Gaj Trif ko vić). 


136

Kala bić je zlo čin oprav dao tvrd njom da su ubi je ni bili „aktiv ni komuni 

sti”, što je netač no, kao što je izmi slio da su ubi je ni odla zi li noću u nekakve 

akci je. Ne posto je doka zi da je iko od ubi je nih bio član KPJ i da je bio 

uče snik oru ža nih akci ja. 

Zlo čin u Koplja ru pomi nju i izvo ri kvi slin škog Mini star stva unu trašnjih 

poslo va (30. decembar 1943), koji su pre ci zni ji jer pomi nju kla nje 22 

sta nov ni ka, od kojih „15 Ciga na i četi ri Cigan ke”. Ovaj izvor pomi nje da 

su čet ni ci „spa li li sve cigan ske kuće u selu kao i kuće dvo ji ce selja ka čiji se 

čla no vi poro di ca nala ze u par ti zan skim redo vi ma”. 277 

Zahva lju ju ći ovim izvo ri ma zlo čin u Koplja ru je poznat isto rij ski 

doga đaj. Među tim, zlo čin nije rekon stru i san u isto ri o gra fi ji niti je pozna ta 

struk tu ra poči ni la ca. Iako je na osno vu citi ra ne depe še pozna ta odgo vornost 

Niko le Kala bi ća za zlo čin, ona nije dodat no pot kre plji va na i zao bila 

že na je u pro čet nič koj isto ri o gra fi ji. Ovo su raz lo zi jed nog spe ku la tivnog 

ospo ra va nja. Nai me, isto rij ski publi ci sta Milo slav Samar džić izneo je 

neko li ko neu te me lje nih tvrd nji o tom zlo či nu, poku ša va ju ći da ga rela tivi 

zu je i uma nji: 

„Čet nič ki izvo ri (kazi va nje izve snog Dra go va na Radu lo vi ća Milo sla vu 

Samar dži ću, nap. aut.) potvr đu ju da je u Koplja ri ma bilo masov ne likvida 

ci je komu ni sta Ciga na, koju je izvr šio Kala bi ćev Pra te ći bata ljon, ali je 

spor na broj ka koja se pomi nje u depe ši, a spor na je i sama depe ša, jer ne 

liči ni na jed nu dru gu Kala bi će vu depe šu, kako zbog nepi sme no sti, tako i 

zbog završ ne napo me ne. Evo kako pot po ruč nik Dra go van Radu lo vić opisu 

je ovaj doga đaj u Koplja ri ma: ’U Koplja ri ma, Niko la je nare dio da se 

postre lja ju neki Ciga ni, mislim da ih je bilo sedam-osam. Pred stav ni ci naše 

vla sti u Koplja ri ma, Milo van i bra ća Bla go je vi ći, pri ja vi li su Niko li tu grupu 

Ciga na, kada je došao u ovo selo. Ti Ciga ni, ina če dobro sto je ći, kada 

su išli po seli ma da gata ju, pro se, ili šta već, pri ku plja li su podat ke i vrši li 

špi ju na žu u korist komu ni sta.’” 278 


278 Мило слав Самар џић, Исти на о Кала би ћу, Чачак, 2003, стр. 134-135. 

Dru ga dvo ji ca Kala bi će vih bio gra fa igno ri šu nje go vu odgo vo r nost za pokolj u Koplja ru budu ći 

da Rado van Kala bić uopšte ne pomi nje taj zlo čin dok Kosta Niko lić ne dovo di Kala bi ća u vezu sa 

zlo či nom, iako Kala bi će va komand na odgo vor nost nije nepo zna ni ca. Upo re di ti: Радо ван Калабић, 

Књи га о Кала би ћу: мисте ри ја, про па ган да и исти на, Бео град, 1991; Коста Нико лић, 

н.д., стр. III/347-360. 

137

Ključ ni čet nič ki izvor o poko lju u Koplja ru nije nepo u zda no kazi va nje 

izve snog pot po ruč ni ka – pola veka nakon isto rij skog doga đa ja – već, upravo, 

depe ša koju Samar džić neveš to ospo ra va – bez ijed nog valid nog izvo ra. 

U Koplja ru nije stre lja no sedam-osam nebit nih Ciga na već je zakla no 20 i 

stre lja no dvo je meš ta na. 

Kala bi će va depe ša na nedvo smi slen način govo ri o samom Kala bi ću, 

ali i o komand noj struk tu ri JVuO. Kada jedan od naj zna čaj ni jih komanda 

na ta JVuO bez zadrš ke govo ri o kla nju civi la to ne može biti pri jat no po 

revi zi o ni ste koji nasto je da pro ta go ni ste stra ne koju favo ri zu ju pri ka žu u 

ulep ša nom sve tlu. 

Samar džić isti če kako su u pro par ti zan skoj lite ra tu ri navo đe na samo 

tri masov na zlo či na Kor pu sa gor ske gar de: u Koplja ru, Banji i Malom 

Poža rev cu, i kako se „ni u Koplja ru, ni u Banji, ne navo de ime na žrta va”, 

što bi, valj da, tre ba lo da dove de u sum nju navo de „komu ni stič ke isto rio 

gra fi je” o bro ju ubi je nih u ta tri mesta i suge ri še da u dru gim mesti ma 

zapra vo nije bilo masov nih zlo či na koje su poči ni li Kala bi će vi gar di sti. 279 

Ime na 10 žrta va poko lja u Banji obja vio je 1999. Kosta Niko lić. Ime na 

svih 29 sta nov ni ka Malog Poža rev ca koje su ubi li čet ni ci, uklju ču ju ći i četni 

ke Kor pu sa gor ske gar de, obja vio je 2009. Dra go slav Dimi tri je vić. Imena 

22 žrta ve poko lja u Koplja ru 25. decem bra 1943. obja vio je 1987. Milovan 

Milosavljević. Njegovi podaci odgovaraju podacima ZK iz 1945. 280 

Pove re niš tvo ZK za Ora šač ki srez (Aran đe lo vac) tokom 1945. sakupi 

lo je sve do če nja oko 40 meš ta na Koplja ra i na osno vu nji ho vih izja va 

detalj no rekon stru i sa lo zlo čin. Na osno vu nji ho vog istra ži va nja pozna ti su 

poi me nič ni poda ci o kla nju 20 oso ba i stre lja nju dve oso be, kao i o paljevi 

ni 15 doma ćin sta va i „zlo sta vlja nju vezi va njem i pret njom kla njem” 62 

sta nov ni ka Koplja ra (ne reču na ju ći ubi je na lica) 25. decem bra 1943. Kao 

što je pome nu to, među ubi je ni ma bilo je 19 lica rom ske i tri lica srp ske 

naci o nal no sti. Među ubi je nim Romi ma bilo je sedam žena (a ne četi ri), 

279 Мило слав Самар џић, н.д., стр. 134-135. 

280 Zakla ni: Dra gu tin Đurić (44), Rado ji ca Milo še vić (60), Tiho mir Pav ko vić (60), Jovan Simić (45), 

Zla ti ja Simić, Jova no va supru ga (40), Milo van Simić (3?), Alek sa Simić (36), Rad mi la Simić, Aleksi 

na supru ga (36), Ste van Simić (55), Mili ca Simić (35), Milo van Jova no vić (19), Vasa Simić (70), 

Vla di mir Simić (35), Lju bo drag Jova no vić (40), Anka Jova no vić (16), Rad mi la Savić (16), Boži dar 

Đuri čić (28), Bran ka Đuri čić (20), Cve ta Matić (35), Milu tin Gavri lo vić (46). Stre lja ni: Bra ni slav 

Savić (19), Lju bo mir Simić (45). Uporediti: Милован Милосављевић, Преглед историје НОБ у 

Шумадији, I-II, Аранђеловац, 1987, стр. II/395. 

138

uklju ču ju ći dve 16-godiš nje devoj ke. Ubi je na lica bila su sta ra od 16 do 

70 godi na. Ubi je no je 10 čla no va rom ske fami li je Simić. Među ubi je ni ma 

bila su dva brač na para. 281 

Zlo čin u Koplja ru spro ve den je kao mera odma zde zbog ubi stva ili 

pogi bi je dvo ji ce čet nič kih orga ni za to ra u selu koje se dogo di lo 16. decembra. 

Pret hod no su čet ni ci 24. okto bra zakla li jed nog par ti zan skog saradni 

ka. Sta nov ni ci Koplja ra su pru ža li podrš ku par ti za ni ma još od počet ka 

ustan ka. Upra vo u tom selu je 2. jula 1941. for mi ran Prvi šuma dij ski parti 

zan ski odred. Tada je u odred stu pi lo dese tak mla di ća iz sela. 282 

U cilju orga ni zo va nja odma zde nad sta nov ni ci ma Koplja ra u selo je 

24. decem bra došao lič no koman dant Kor pu sa gor ske gar de, Niko la Kalabić. 

Glav ni izvr ši lac orga ni zo va nja poko lja bio je Radoj ko Milo sa vlje vić, 

koman dant 1. bata ljo na 2. (ora šač ke) bri ga de Kor pu sa gor ske gar de koji 

je nepo sred no odlu či vao o živo tu i smr ti meš ta na dok je Kala bić kao najsta 

ri ji sta re ši na nare dio izvr še nje zlo či na. Kala bić i Milo sa vlje vić su izvr ši li 

kon sul ta ci je sa lokal nim čet ni ci ma, među koji ma su naj ak tiv ni ji bili tro ji ca 

bra će Bla go je vić, i pred sed ni kom opšti ne Dra gi šom Bobi ćem. 

Masov nom poko lju pret ho di lo je pri nud no saku plja nje meš ta na u središ 

tu sela. Na zbo ru meš ta na, na kome im je Milo sa vlje vić upu tio pret nje, 

oku pi li su se svi odra sli sta nov ni ci. Pre ma izja vi Dra go sla va Radi vo je vi ća, 

tadaš njeg seo skog četo vo đe u okvi ru JVuO, oku plje ne selja ke je okru ži lo 

oko 90 nao ru ža nih čet ni ka. Kako se čini, Kala bić je tada već bio oti šao za 

sused ne Belo sav ce. 283 Boš ko Milo še vić, otac zakla nog Rado ji ce, sve do čio 

je o toku zbo ra: 

„Sutra dan sazva li su zbor svih selja na na kome je bilo oko 200 i više 

selja na, postro ji li ih u karu, dok su iza nji ho vih leđa bili čet ni ci sa upe renim 

puš ka ma i mitra lje zi ma. Na tom zbo ru Radoj ko [Milosavljević] je 

odr žao govor kojim je zame rio selja ni ma sarad nju sa par ti zan skim odre dima 

govo re ći izme đu osta log da će sve pobi ti zbog pogi bi je Obre na [Pantića] 

i Rado ji ce [Vujića]. Potom je izva dio jedan spi sak iz koga je pro či tao 

ime na i sve ove podvo jio u stra nu. Bilo je podvo je no oko 120, koje muš 

281 AS, ZK, k. 142, zl. br. 1686, Okru žno pove re niš tvo ZK Kra gu je vac – Zemalj skoj komi si ji u Beogra 

du, Kra gu je vac, 14.5.1945; Srp ska pra vo slav na paro hi ja Ora šač ka – NOO Koplja re, Ora šac, 

28.4.1945. 

282 Мили во је Стан ко вић, Први шума диј ски пар ти зан ски одред, Бео град, 1983, стр. 106-110. 

283 AS, ZK, k. 142, zl. br. 1686, Ispit sve do ka Dra go sla va Radi vo je vi ća iz Koplja ra, Ub, 9.3.1945. 

139

ka ra ca koje žen skih. Na tom zbo ru su Boš ko, Dra gu tin i Momir bra ća 

Bla go je vić vika li da tre ba pobi ti sve iz zasel ka Lipar i sve Ciga ne iz zasel ka 

Vići ja. Jovan Vujić se pred selja ni ma na neki način prav dao govo re ći kako 

on ne tra ži da se za pogi bi ju nje go vog sina Rado ji ce bilo ko ubi ja iz sela, 

na šta mu je koman dant Radoj ko doba cio: ’Ćuti ti, džu ke lo mato ra, a znaš 

li šta si sinoć govo rio’, iz čega izvo dim zaklju čak da je i on imao učeš ća u 

tom delu.” 284 

Izdvo je ni selja ci, za koje su čet ni ci vero va li da su par ti zan ske pri sta lice, 

ote ra ni su potom pod čet nič kom stra žom u atar sused nog sela Mar kovac. 

Na putu pre ma Mar kov cu Radoj ko Milo sa vlje vić, koji je koman do vao 

akci jom, otpu stio je naj ve ći broj uhap še nih lica, uz pret nju da izbe ga vaju 

sarad nju sa par ti za ni ma. Milo sa vlje vić je za likvi da ci ju odre dio oko 30 

uhap še ni ka, ali je nakon kla nja 20 selja na oslo bo dio dese tak pre o sta lih: 

„Doš li smo na jed nu nji vu pored puta i tu su nam nare di li da pose damo. 

Radoj ko je nare dio da sed nu podvo je no Ciga ni i odmah koman do vao: 

’Poči nji’, na šta je tro ji ca čet ni ka pri sko či li i poče li kla ti one Ciga ne. Bilo 

ih je za tren oka zakla no svih 17 (tre ba: 18, nap. aut.). Za sve to vre me mi 

smo osta li izbe zu mlje ni od stra ha i gnu snog čina gle da li šta se pred nama 

odi gra va iz nepo sred ne bli zi ne, nepu nih jedan metar rasto ja nja. Osta lo mi 

je u seća nju samo to da su kolja ši poš to bi pre re za li grkljan svo je žrtve sa 

kamom uda ra li pokla ne neko li ko puta po telu.” 285 

Potom su zakla na i dvo ji ca meš ta na srp ske naci o nal no sti. Pre ma svedo 

če nju jed nog meš ta ni na koji je sahra nio zakla ne rođa ke, „mno gi od njih 

ima li su pose če ne prste na ruka ma po svoj pri li ci oti ma ju ći se iz ruku svojih 

krv ni ka.” 286 Nakon povrat ka u selo, Milo sa vlje vić je nare dio stre ljanje 

dvo ji ce selja ka, jed nog rom ske i dru gog srp ske naci o nal no sti. Zatim je 

spa lje no 15 kuća od kojih je 10 pri pa da lo ubi je nim lici ma dok je pet kuća 

zapa lje no kao opo me na ma poro di ca ma za koje su čet ni ci sma tra li da im 

nisu naklo nje ne. 

U spro vo đe nju meš ta na na gubi liš te i nji ho vom ubi ja nju nisu učestvo 

va li čet ni ci iz sela, iako su neki od njih suge ri sa li gar di sti ma koga tre ba 

ubi ti. To se prven stve no odno si na tro ji cu bra će Bla go je vić i pred sed ni ka 

opšti ne Bobi ća. U nje go voj kući su bila zato če na i isle đi va na dva na e sto ri 

140 

284 AS, ZK, k. 142, zl. br. 1686, Izja va Boš ka Milo še vi ća iz Koplja ra, Koplja re, 16.2.1945, 

285 AS, ZK, k. 142, zl. br. 1686, Zapi snik o saslu ša nju Lju bo mi ra Laza re vi ća iz Koplja ra, Aran đe lo vac, 

6.3.1945. 

286 AS, ZK, k. 142, zl. br. 1686, Zapi snik o ispi tu sve do ka Voji sla va Đuri či ća iz Koplja ra, Aran đe lo vac, 

7.2.1945.

ca seo skih Roma koji su zakla ni 25. decem bra. Pre ma tvrd nja ma sve doka, 

seo ski čet ni ci su uče stvo va li u pljač ki i spa lji va nju kuća žrta va i par tizan 

skih sim pa ti ze ra. Uoči oslo bo đe nja, par ti za ni su 13. sep tem bra 1944. 

uhva ti li i ubi li Dra gu ti na i Boš ka Bla go je vi ća. Dra gi ša Bobić je umro prirod 

nom smr ću 29. jula 1944. Momir Bla go je vić se 1945. nala zio u redovi 

ma par ti za na, iako su sve do ci tvr di li da je uče stvo vao u hap še nju žrta va 

i palje nju nji ho vih kuća. Neko li ko meš ta na koji su u momen tu masov nog 

ubi ja nja u Koplja ru bili pri pad ni ci JVuO, slo bod no su žive li u selu nakon 

oslo bo đe nja. 287 

Mar ta 1944. čet ni ci pod koman dom Radoj ka Milo sa vlje vi ća poku ša li 

su u Koplja ru da uhva te i ubi ju Dra go mi ra Kara to ši ća, nje go vog sina i brata, 

„koji su ipak svi uspe li da pobeg nu” iako su čet ni ci puca li za nji ma. 288 

Pokolj u Koplja ru pred sta vlja jedan od prvih masov nih zlo či na JVuO 

u Šuma di ji koji je pod ra zu me vao anga žo va nje većeg bro ja čet ni ka, blo kadu 

sela, sazi va nje zbo ra i repre si ra nje dese ti na meš ta na u jed nom danu. 

Pri pad ni ci Kor pu sa gor ske gar de su tokom 1944. poči ni li neko li ko slič nih 

blo ka da. Pokolj u Koplja ru je naj ma sov ni je ubi stvo civi la koje je poči nio 

kor pus. 

„Tre ba sva ta sela zapa li ti i pokla ti”: 

zlo či ni JVuO u Srbi ji 1944. 

Isto ri čar Kosta Niko lić izno si pogre šan zaklju čak: „U 1944. godi ni 

znat no opa da ju slu ča je vi likvi da ci je pri sta li ca komu ni zma u Srbi ji [od strane 

JVu O]. Na to je uti ca lo sazna nje da takvi obra ču ni mogu biti pre sud ni 

za konač ni ishod rata, kao i dra stič ne mere pre ma oni ma koji su zlo sta vlja li 

narod.” 289 

Među tim, likvi da ci je par ti zan skih sim pa ti ze ra i sarad ni ka obe le ži le 

su i 1944. godi nu – u nekim delo vi ma Srbi je još izra zi ti je nego tokom 

287 AS, ZK, k. 142, zl. br. 1686, Srp ska pra vo slav na paro hi ja Ora šač ka – NOO Koplja re, Ora šac, 

28.4.1945; Sre sko pove re niš tvo ZK Ora šač kog sre za – sre skoj OZN-i, Aran đe lo vac, 30.1.1945; 

Zapi snik o ispi ti va nju sve do ka Voji sla va Đuri či ća iz Koplja ra, Aran đe lo vac, 7.2.1945. 

288 AS, ZK, k. 142, zl. br. 10140. 

289 Коста Нико лић, Исто ри ја рав но гор ског покре та, I-III, Бео град, 1999, стр. II/211. 

141

pret hod ne godi ne (npr. Gro čan ski, Sme de rev ski, Mla de no vač ki, Ora šač ki, 

Belič ki, Bolje vač ki, Dobrič ki, Tam nav ski, Mačvan ski, Pocer ski, Jadar ski 

srez) dok su u nekim dru gim sre zo vi ma bile pod jed na ko uče sta le kao prethod 

ne godi ne. Šta vi še, neki od naj ma sov ni jih zlo či na JVuO nad srp skim 

sta nov niš tvom u Srbi ji odi gra li su se 1944, pri čemu ih Niko lić ne regi struje 

u pre gle du čet nič kih zlo či na 1943-1944. Reč je o masov nim ubi stvi ma 

u tri gra da u Pomo ra vlju i o pozna tom masov nom zlo či nu u Dru gov cu. 

(Niko lić ne pomi nje ni naj ma sov ni je čet nič ke zlo či ne u Srbi ji izvr še ne 

1943. – febru ar ski poko lji u Pri boj skom sre zu i pokolj u Vra ni ću). Teror 

koji su čet ni ci spro vo di li 1944. naro či to je bio izra žen u Gro čan skom, 

Mla de no vač kom i Sme de rev skom sre zu, nad sta nov ni ci ma dese tak selâ čije 

sta nov niš tvo je veli kim delom poma ga lo par ti za ne. Čet ni ci Kor pu sa gorske 

gar de i Sme de rev skog kor pu sa spro veli su blo ka de tih nase lja, a nji ho ve 

sta nov ni ke pod vr gli kolek tiv noj odma zdi, odno sno naj bru tal ni jim oblici 

ma repre si je (masov no bati na nje, kla nje, palje vi ne, pljač ka nje i zastra šiva 

nje). Takvi obli ci nasi lja nad seo skim sta nov niš tvom nisu bili masov no 

zastu plje ni u okvi ru revo lu ci o nar nog tero ra koje su spro vo di li par ti za ni, 

ni pre ni posle oslo bo đe nja Srbi je. „Dra stič ne mere” pre ma čet nič kim štabo 

vi ma i ofi ci ri ma koji su bili odgo vor ni za masov na ubi stva „pri sta li ca 

komu ni zma” – nisu spro vo đe ne od stra ne viših koman di. 290 

Tokom janu a ra pri me ri tero ra zabe le že ni su i u dru gim delo vi ma Srbije, 

osim u Šuma di ji i Podu na vlju. Nemi lo sr dan odnos nije zao bi la zio ni 

čet nič ke ofi ci re koji su ima li kole bljiv stav pre ma par ti za ni ma. Rado slav 

Đurić, koman dant Južno mo rav ske gru pe kor pu sa JVuO, oba ve stio je 3. 

janu a ra Dra žu Miha i lo vi ća da su čet ni ci Čegar skog korp sa pod komandom 

Mla de na Mla de no vi ća kra jem decem bra likvi di ra li poruč ni ka Radomi 

ra Soti ro vi ća, biv šeg koman dan ta Toplič ke bri ga de JVuO, nje go vu 

supru gu koja je bila „u dru gom sta nju”, i bra ta Rati bo ra, zbog nji ho vog 

pro par ti zan skog sta va. 291 Nedu go pre toga, tako đe decem bra 1943, ubi jen 

290 O tome naj bo lje sve do či kazi va nje oba veš taj nog ofi ci ra JVuO Niko le Jova no vi ća o neu spe lim 

spro vo đe nji ma istragâ o čet nič kim poko lji ma u Vra ni ću i Jago di ni. Niko od ofi ci ra odgo vor nih za 

te zlo či ne nije sank ci o ni san niti raža lo van zbog komand ne odgo vor no sti. (Miha i lo Simić, „Čet ni ci 

izbli za: ispo vest Dra ži nog oba veš taj ca (3). Pre ko Bosne do Beča”, Duga, 432, Beo grad, 14.9.1990, 

str. 95-96). Isto tako, Miha i lo vić juna 1944. nije sme nio niti kaznio Živa na Lazo vi ća, koman dan ta 

Sme de rev skog kor pu sa, iako je bio oba veš ten o zlo či ni ma u nje go voj zoni odgo vor no sti. (Немања 

Девић, н.д., стр. 276). To nika ko nisu bili usam nje ni pri me ri već opšta poja va u okvi ru JVuO. 

291 Јован Зла тић, н.д., стр. IV/179-180; Zbor nik NOR-a, XIV/3, Beo grad, 1983, str. 229-230. 

142

je Stje pan Pero vić, načel nik šta ba Tem nić ke bri ga de JVuO, pod optu žbom 

da je „komu ni sta”. Pret hod no je 24. apri la gru pa ofi ci ra Ivan ko vač kog korpu 

sa orga ni zo va la ubi stvo poruč ni ka Petra Uro še vi ća, koman dan ta lete će 

bri ga de u tom kor pu su. „Zver sko likvi di ra nje nje go ve sta re maj ke i sestre 

da bi se zlo čin pri krio, iza zva lo je gnu ša nje u naro du”, isti če se u izveš ta ju 

Dra ži Miha i lo vi ću od 1. avgu sta 1943. Osta je neja sno zbog čega je likvidi 

ran Uro še vić. 292 

U Gor njem Zuni ču pokraj Knja žev ca čet ni ci su 3. janu a ra 1944. 

uhva ti li sedam meš ta na, među koji ma dve žene, optu ži li ih za sarad nju sa 

par ti za ni ma i likvi di ra li. 293 U Selev cu kod Sme de rev ske Palan ke čet ni ci su 

5. janu a ra po nare đe nju Dobro sa va Radoj ko vi ća, koman dan ta 1. bata ljona 

1. jase nič ke bri ga de Sme de rev skog kor pu sa, stre lja li devet par ti zan skih 

sarad ni ka. 294 U Rgo ti ni pokraj Zaje ča ra, u noći 12-13. janu a ra, čet ni ci 

Timoč kog kor pu sa zakla li su osam meš ta na dok su dva lica ranje na. Pojedi 

nim žrtva ma su, kako se navo di u lite ra tu ri, odse če ne gla ve. Među ubije 

ni ma bile su tri oso be žen skog pola i jed no dete. Zakla na je šesto čla na 

poro di ca Živa na Jev ti ća, nepo sluš nog pri pad ni ka JVuO: Živan, nje go va 

supru ga Rume na, nji hov sin Vito mir, sna ha Dušan ka, unuk Sofro ni je i 

Živa no va maće ha Bana. 295 U selu Belo tić, u Jadru, čet ni ci su 14. janu a ra 

stre lja li sedam meš ta na, uklju ču ju ći tri žene. 296 

Čet ni ci 3. (mla de no vač ke) bri ga de Kor pu sa gor ske gar de, pod komandom 

Rado sla va Kova če vi ća, zapo ved ni ka 1. bata ljo na bri ga de, 20. janu a ra 

izvr ši li su blo ka du sela Badlje vi ca u Podu nav skom sre zu, u cilju hva ta nja 

jed nog ranje nog par ti za na, ina če meš ta ni na. Pre ma sve do če nju većeg bro ja 

meš ta na, čet ni ci su pri ve li oko 50 odra slih muš ka ra ca iz sela koje su batina 

li, pri čemu je veći broj pri ve de nih bru tal no pre bi jen mot ka ma. Selo 

nije oda lo ranje nog par ti za na i pored muče nja većeg bro ja oso ba. Pozna ta 

su ime na 29 muš ka ra ca i dve žene koji su pre bi je ni u Badlje vi ci nave de nog 

292 Zbor nik NOR-a, XIV/3, Beo grad, 1983, str. 873; Југо сло вен ска вој ска у отаџ би ни на тери тори 

ји Окру га морав ског..., стр. 149. 


294 Збор ник НОР-а, I/21, Бео град, 1965, стр. 580; Нема ња Девић, Сме де рев ски крај у Дру гом 

свет ском рату. Људи и дога ђа ји, Бео град, 2015, стр. 206-207. 

295 Збор ник НОР-а, I/21, Бео град, 1965, стр. 578; Изве шта ји Неди ће ве адми ни стра ци је и Српске 

држав не стра же за округ Заје чар ски, II, 1943-1944, (пр. Божи дар Бла го је вић), Неготин-Заје 

чар, 2007, стр. 282; Niko la Račić, n.d., str. 383. 



85. 

143

dana. Jedan meš ta nin je ubi jen bati na ma, a dvo ji ca su zakla na po naređe 

nju Kova če vi ća, dok su dvo ji ca kasni je umr la od posle di ca bati na nja. 

Supru ga jed nog zakla nog meš ta ni na sve do či la je 5. janu a ra 1945. o ubistvu 

nje nog muža: „Tako su ote ra li i moga muža Živo tu Jova no vi ća iz kuće 

u osnov nu ško lu u selu gde su ga tukli tako da su mu noge iz kuko va bile 

ispa le i na kra ju ga odvu kli u zabran pokraj sela i zakla li, pre se kav ši mu 

kamom grkljan i tamo osta vi li.” Jed nom od zakla nih, Pavlu Dini ću, sin i 

sna ha pogi nu li su u par ti za ni ma. Dva dana pre blo ka de jedan sta nov nik 

Badlje vi ce uhva ćen je u Dubo ni i bru tal no pre tu čen od Kova če vi će vih četni 

ka. „Nje go vi su ga na ćili mu pre ne li u Badlje vi cu”, ali je nakon 10 dana 

umro. U blo ka di Badlje vi ce, pre ma zabe le že nim sve do če nji ma meš ta na, 

uče stvo va lo je 300-400 čet ni ka. Zna tan deo njih je uče stvo vao u pri vo đenju, 

a odre đen broj u pre bi ja nju i ubi ja nju meš ta na. 297 

Sutra dan po blo ka di Badlje vi ce izvr še na je blo ka da obli žnjeg sela Dražanj 

u Gro čan skom sre zu. Pri li kom blo ka de čet ni ci Gro čan ske bri ga de 

Aval skog kor pu sa ubi li su 14 sta nov ni ka, uklju ču ju ći tri žene. Prvo su 21. 

janu a ra u Dra žnju stre lja li četi ri, a sutra dan su u sused noj Maloj Ivanči 

zakla li 10 sta nov ni ka. Tom pri li kom su u Dra žnju zapa li li pet par ti zanskih 

kuća. Nakon dva mese ca pono vo su upa li u selo, liši li slo bo de nekoli 

ko dese ti na lica i pri mo ra li ih da peša če do mana sti ra Raji no vac. Nakon 

jed no dnev nog borav ka u mana sti ru zadr ža li su 15 lica „i vodi li ih sa sobom 

po dru gim seli ma tri dana, posle čega su ih pusti li sa nared bom da nig de 

ne izla ze iz sela”. U leto 1944. čet ni ci su ubi li još 10 sta nov ni ka Dra žnja. 298 

Čet ni ci Javor skog kor pu sa 21. janu a ra zakla li su 16 zaro blje nih par tiza 

na 2. pro le ter ske divi zi je. U depe ši Dra ži Miha i lo vi ću zapo ved nik Javorskog 

kor pu sa Dra go mir Cve tić navo di: „Mi smo zaro bi li 16 i zakla li bez 

pre kog suda.” 299 Čet ni ci Požeš ke bri ga de JVuO 21-22. janu a ra u Donjoj 

297 AJ, DK, 110, f. 492, s. 332-491. 


Par ti za ni su u dru goj polo vi ni decem bra 1943. (u izvo ri ma se pomi nju dva datu ma: 15-16. ili 19. 

decem bar) ubi li peto ro sta nov ni ka Male Ivan če među koji ma dve žene. (Збор ник НОР-а, I/21, 

Бео град, 1965, стр. 552; Бран ко М. Јев тић, Југо сло вен ска вој ска у отаџ би ни у Шума ди ји, 

Бео град, 2011, стр. 240-245). Među ubi je ni ma bio je i pred sed nik seo ske opšti ne. Pre ma Jev tiće 

vim poda ci ma, par ti za ni i orga ni vla sti nakon oslo bo đe nja, ubi li su 26 sta nov ni ka Male Ivan če. 

Čet ni ci su 1943-1944. ubi li sed mo ri cu sta nov ni ka Male Ivan če. (Дра го слав Б. Дими три је вић, 

н.д., стр. 353). 


144

Dobri nji ubi li su šest sta nov ni ka Pože ge. Čet nič ki pre ki sud, na čelu sa 

Dobri vo jem Ren du li ćem, osu dio je na smrt 18 sta nov ni ka Pože ge, par tizan 

skih sim pa ti ze ra. Smrt na pre su da izvr še na je nad šest lica jer su osta li 

bili u bek stvu. 300 

Čet ni ci Ivan ko vač kog i Varvarinskog kor pu sa upa li su u noći 1-2. 

febru a ra 1944. u Jago di nu, Ćupri ju i Para ćin i uhva ti li 51 lice koje su 

potom pobi li. Od ovog bro ja 48 su bili sim pa ti ze ri par ti za na. Pokolj je 

bio sin hro ni zo van u sva tri gra da. Inten ci ja orga ni za to ra poko lja pod razu 

me va la je zastra ši va nje sta nov niš tva u Pomo ra vlju i dava nje do zna nja 

da komu ni stič ki sim pa ti ze ri nisu ni u gra do vi ma bez bed ni od čet nič kih 

troj ki. Jedan broj uhva će nih lica ubi jen je u gra do vi ma, dok je veći na ubije 

na u oko li nim seli ma koja su kon tro li sa li čet ni ci. Veći na žrta va je ubi je na 

kla njem. U Jago di ni je ubi je no 27, u Para ći nu i Ćupri ji po 12 meš ta na. 

U izvo đe nju i ubi ja nju žrta va uče stvo va lo je neko li ko dese ti na čet ni ka. 301 

U Daro sa vi, pokraj Aran đe lov ca, čet ni ci su 12. febru a ra zakla li tro ji cu 

zaro blje nih par ti za na Kosmaj skog par ti zan skog odre da i dvo je civi la (bračni 

par). 302 Pret hod no, 2. febru a ra, par ti za ni 2. šuma dij ske bri ga de napa li 

su čet ni ke Kor pu sa gor ske gar de u Daro sa vi. Pre ma nedi ćev skim izvo rima 

pogi nu lo je šest i zaro blje no 20 čet ni ka. Pre ma par ti zan skim izvo ri ma, 

pogi nu lo je 14 i zaro blje no osam mobi li sa nih čet ni ka od kojih su tro ji ca 

preš li u par ti za ne, a peto ri ca puš te ni kuća ma. 303 Pre ma izveš ta ju Okružnog 

načel stva Okru ga morav skog (1. mart 1944), u noći 23-24. febru a ra 

„nepo zna ta lica ubi la su iz vatre nog oruž ja i nože vi ma” peto čla nu poro di cu 

Živo ji na Osto ji ća, kafe dži je iz Rekov ca. 304 Budu ći da su Reko vac i Levač u 

to vre me bili pod čvr stom kon tro lom čet ni ka i da je u ubi ja nju koriš će no 

hlad no oruž je, ovo ubi stvo mogu će je pri pi sa ti čet ni ci ma. 

300 AS, ZK, k. F-17, f. 80, Pet na e sto dnev ni izveš taj Okru žnog načel stva Okru ga užič kog Mini star stvu 

unu traš njih poslo va o opštoj situ a ci ji, Uži ce, 1.2.1944; Jован Р. Радо ва но вић, Поже га у НОР и 

рево лу ци ји 1941-1945, Поже га, 1986, стр. 399-400. 

301 AS, ZK, k. F-17, f. 91, Pet na e sto dnev ni izveš taj Okru žnog načel stva Okru ga morav skog Ministar 

stvu unu traš njih poslo va, Jago di na, 16.2.1944; AS, k. 146, zl. br. 2529; AJ, DK, 110, f. 285, 

s. 597-599, 720-731; AJ, DK, 110, f. 288, s. 905-908; Бошко Жива но вић, Дам њан Попо вић, 

Мио драг Јова но вић, н.д., стр. 340-345. 

302 Живо мир Несто ро вић, Црве не ста зе, Аран ђе ло вац, 1979, стр. 266-268. 


304 AS, ZK, k. F-17, f. 100. 

145

Čet ni ci Lesko vač ke bri ga de, pod koman dom Mile ta Andre je vi ća, 

1. mar ta uhap si li su šest sta nov ni ka Vina i 13 sta nov ni ka Bar ja pokraj 

Leskov ca. Uhap še ni par ti zan ski sim pa ti ze ri su isle đi va ni i bati na ni. Zatim 

je odvo je no peto ro uhap še ni ka (četvo ro iz Vina, među koji ma jed na žena, 

i jedan iz Bar ja) i odve de ni su u štab Bore Mani ća, koman dan ta Južno morav 

ske gru pe kor pu sa JVuO, gde su osu đe ni na smrt. Stre lja nje je izvr še no 

u ata ru sela Bar je. 305 

Čet ni ci su 2. mar ta zakla li četvo ri cu muš ka ra ca u selu Stri ži lo kod 

Jago di ne. Zlo čin je posma tra la gru pa meš ta na. Među ubi je ni ma bili su 

seo ski kmet i tro ji ca meš ta na rom ske naci o nal no sti. 306 Pre ma izveš ta ju 

Okru žnog načel stva Okru ga morav skog (16. mart 1944) čet ni ci su u selu 

Lov ci, pokraj Kru šev ca, 2-3. mar ta ubi li dvo ji cu meš ta na, četvo ri cu Roma 

(za koje nije izve sno da li su bili sta nov ni ci sela) i dvo ji cu „ita li jan skih 

voj ni ka” (vero vat no je reč o ita li jan skim voj ni ci ma u nemač kom zaro bljeniš 

tvu). Pret hod no, 10. febru a ra, čet ni ci su u Lov ci ma ubi li tro ji cu Ita lija 

na. 307 

U selu Sve tli ću pokraj Kra gu jev ca, u noći 5-6. mar ta, tro ji ca par ti za na 

svra ti la su na veče ru u kuću Čedo mi ra Đor đe vi ća. Iste noći u Sve tlić su se 

sklo ni li i čet ni ci 2. kra gu je vač ke bri ga de, beže ći od pote re SDK. Čet ni ci 

su pri me ti li tro ji cu par ti za na i posla li su patro lu da ih uhva ti. Par ti za ni su 

beže ći ubi li jed nog čet ni ka. U znak odma zde čet ni ci su stre lja li Čedo mi ra 

Đor đe vi ća, nje go vu sestru Živa nu, supru gu Bori ku i sina Dra go ma na. U 

vre me izvr še nja nji ho vog ubi stva u selu su bili pri sut ni Dimi tri je Đor đe vić, 

koman dant 2. kra gu je vač ke bri ga de i Alek san dar Milo še vić koman dant 2. 

šuma dij skog kor pu sa. 308 

Po nare đe nju Lju bo mi ra Jova no vi ća Pat ka, koman dan ta Timoč kog 

kor pu sa JVuO, na pod ruč ju Bolje vač kog sre za u noći 7-8. mar ta 1944. 

uhap še na su 43 poi me ni ce pozna ta par ti zan ska sim pa ti ze ra. Iste veče ri ubije 

no je 14, a kasni je još sedam uhap še ni ka. Hap še nja i likvi da ci je spro ve li 

su pri pad ni ci 1. bolje vač ke bri ga de pod koman dom Rado mi ra Petro vi ća 

305 AJ, DK, 110, f. 485, s. 855-856. 

306 AS, ZK, k. 146, zl. br. 1692; Изве шта ји коман де Срп ске држав не стра же за Oкруг морав ски, 


307 AS, ZK, k. F-17, f. 118. 

308 AJ, DK, 110, f. 485, s. 669-704. 

146

Ken ta. 309 Hap še nja su izvr še na u Boljev cu, Kri vom Viru i Dobru jev cu. 

Zlo čin u bolje vač kom kra ju počet kom mar ta 1944. nije ade kvat no rekonstru 

i san i pri ka zan u lite ra tu ri. 310 

U Boljev cu je uhap še no osam lica: četi ri muš kar ca i četi ri žene. Oni su 

u dve gru pe spro ve de ni u Dobru je vac i Jabla ni cu gde su, sem jed nog muškar 

ca, ubi je ni iste veče ri. Među uhap še nim žena ma tri su bile rođa ke poginu 

log bolje vač kog par ti za na dr Ivka Đolo vi ća. Uhap še ne su zbog jav nog 

iska zi va nja pije te ta pre ma tro ji ci pogi nu lih par ti za na, među koji ma je bio i 

Đolo vić, čije leše ve su čet ni ci 12. febru a ra izlo ži li u Boljev cu. 311 Uhap še ne 

su Živa na Živ ko vić, nje ne kćer ke Bosa i Nata li ja i Vero ni ka Huzjan izbe glica 

iz Slo ve ni je, koja je žive la kod Živa ne. Nji ho vo hap še nje je orga ni zo vao 

Isi dor Niko lić, koman dant mesta Bolje vac pri JVuO, uz sarad nju lokal nih 

stra ža ra SDS, koji su dozvo li li čet ni ci ma da uđu u varoš. U nji ho vom hapše 

nju i spro vo đe nju u Dobru je vac uče stvo va lo je 12 čet ni ka. O ubi stvu 

četi ri žene sve do čio je oče vi dac Dra go ljub Mitić koga su čet ni ci pri mo ra li 

da zapre gom, po dubo kom sne gu, odve ze uhap še ni ce do ata ra Dobru jev ca. 

Žrtve su veza li i naj pre su ubi li Živ ki ne kćer ke: 

„Dra ži no vac koga su zva li Resa vac uda rio je Bosu nožem izme đu vrata 

i ključ ne kosti pa je ona uz vri sak pala, a onda su na isti način zakla li i 

Natu. Za to vre me baba Živa je leža la na leđi ma, pored kola, teš ko dišu ći 

i jeca ju ći, i sama oče ku ju ći istu sud bi nu, kao i slu žav ka koja je pored nje 

sede la na jed nom kame nu i pla ka la. Ja sam uzbu đen usled straš nog prizo 

ra kla nja, koje se oba vlja lo na šest-sedam meta ra od mene nad Bosom i 

Natom koje su pre toga stra ho vi to vriš ta le, počeo pre kli nja ti vođe da me 

puste da idem jer ne mogu više da izdr žim, pa su me oni pusti li. Ja sam, 

ni sam ne zna ju ći kako, seo u kola i pote rao konje natrag koli ko sam god 

309 AJ, DK, 110, f. 443, s. 186, Koman da Gor skog šta ba br. 86 (Timoč ki kor pus JVuO) – koman dan tu 

1. bolje vač ke bri ga de, 4.3.1944. 

310 Pro par ti zan ska lite ra tu ra nije do kra ja rekon stru i sa la ovaj zlo čin. Upo re di ti: Мио драг Мар ковић, 

Боље вац и око ли на: Народ но о сло бо ди лач ка бор ба 1941-1945, Боље вац, 2008, стр. 280- 

286. Revi zi o ni stič ka isto ri o graf ska lite ra tu ra koja govo ri o repre si ji u Bolje vač kom sre zu nakon 

oslo bo đe nja igno ri še masov na hap še nja i ubi stva mar ta 1944, iako obra ća pažnju na neke druge 

doga đa je pre oslo bo đe nja. Upo re di ti: Srđan Cvet ko vić, n.d., str. 201-203; Срђан Цвет ко вић, 

Нема ња Девић, Жртве у Заје чар ском окру гу после 12. сеп тем бра 1944, Бео град, 2012, стр. 

67-72. 

311 Мио драг Мар ко вић, н.д., стр. 276-279. 

147

že mogao. Nisam iza toga niš ta više čuo, ali veru jem da su dže la ti odmah 

posle Bose i Nati ce pri stu pi li kla nju baba Žive i slu žav ke.” 312 

Tela žrta va su sahra ni li meš ta ni Dobru jev ca „da ih ne bi psi raz vla či li”, 

ali su ubr zo potom, kako tvr di Mitić, leše vi žrta va isko pa ni i bače ni u bunar 

od stra ne čet ni ka. Od četvo ri ce uhap še nih muš ka ra ca iz Boljev ca tro jica 

su ubi je na u Jabla ni ci gde se nala zio štab 1. bolje vač ke bri ga de. Nji ho va 

tela bače na su u isti bunar u Dobru jev cu u koji su bače na tela četi ri žene. 313 

Iste veče ri kada i u Boljev cu, jed na gru pa čet ni ka 1. bolje vač ke bri gade 

izvr ši la je hap še nje 17 meš ta na Kri vog Vira. Hap še nje je orga ni zo vao 

lokal ni četo vo đa Lju ba Matić. Uhap še ni ci su spro ve de ni u obli žnju Jablani 

cu u štab bri ga de. U Jabla ni ci su zakla na tro ji ca meš ta na Kri vog Vira, 

dok su četvo ro čla no va poro di ce Uro še vić (Vuče ta, nje go va supru ga Zor ka, 

sin Rado mir i kćer ka Lepo sa va) spro ve de ni u Dobru je vac gde su zakla ni 

i bače ni u isti bunar u koji su bače na tela pokla nih Boljev ča na. Uro še vi ći 

su ubi je ni zbog poma ga nja Ivku Đolo vi ću koji je sa još tro ji com par ti za na 

pogi nuo u nji ho voj poja ti, u suko bu sa čet ni ci ma i sna ga ma SDS. Osta li 

uhap še ni ci iz Kri vog Vira puš te ni su nakon mesec dana. O tome ko će od 

sta nov ni ka Kri vog Vira biti ubi jen, a ko poš te đen smr ti, pre ma seća nju 

pre ži ve lih, odlu či vao je Rado mir Petro vić Kent koji je isle đi vao uhap šeni 

ke. 314 

Čet ni ci 1. bolje vač ke bri ga de 7-8. mar ta uhap si li su 18 sta nov ni ka 

Dobru jev ca pokraj Boljev ca. „Svi smo bili osum nji če ni da smo odr ža va li 

veze sa dr Ivkom Đolo vi ćem i sa par ti za ni ma, da smo ih hra ni li i pri ma li na 

svo je poja te.” Dobru jev ča ni su spro ve de ni u pri vre me ni logor u selu Popovi 

ca u Kra jin skom sre zu. Od 18 uhap še nih, čet ni ci su 22. mar ta u Laso vu 

312 AJ, DK, 110, f. 443, s. 189, 194, Zapi snik o ispi tu sve do ka Dra go lju ba Miti ća iz Boljev ca, Bolje vac, 

29.8.1945; Izja ve deve to ri ce meš ta na Dobru jev ca hap še nih 7.3.1944, Dobru je vac, 22.6.1945. 

313 AJ, DK, 110, f. 443, s. 216, Zapi snik o saslu ša nju Vla di mi ra Ici ća iz Boljev ca, Bolje vac, 14.8.1945. 

314 AJ, DK, 110, f. 443, s. 208-217, Sre sko pove re niš tvo ZK Bolje vac – Okru žnom pove re niš tvu ZK 

Zaje čar, Bolje vac, 27.8.1945; Izja va Vide na Mar ko vi ća iz Kri vog Vira, Bolje vac, 5.4.1945; Izjava 

Luke Smilj ko vi ća iz Kri vog Vira, Bolje vac, 10.7.1945; Izja ve Mili je Anti ća, Mili je Davi do vi ća, 

Save Velič ko vi ća, Veli mi ra Miši ća, Dani la Koki ća, Lepo sa ve Mekić i Rad mi le Brda rac iz Kri vog 

Vira, Kri vi Vir, 12.7.1945; Zapi snik o saslu ša nju Vla di mi ra Ici ća iz Boljev ca, Bolje vac, 14.8.1945; 

Zapi snik o saslu ša nju Anke Uro še vić iz Kri vog Vira, Bolje vac, 21.8.1945; Изве шта ји Неди ће ве 

адми ни стра ци је и Срп ске држав не стра же за округ Заје чар ски, II, 1943-1944, (пр. Божидар 

Бла го је вић), Него тин-Заје чар, 2007, стр. 287. 

Lju ba Matić je stre ljan nakon oslo bo đe nja. Dva puta je evi den ti ran u regi stru DKTG za opšti nu 

Bolje vac (RKTG-11370, RKTG-68033). 

148

ubi li dvo ji cu, a 6. apri la u Siko lu još peto ri cu. Tro ji ca su kasni je puš te na 

na slo bo du, a osta li su oslo bo đe ni od stra ne par ti za na nakon šest mese ci. 315 

Od sre di ne apri la do kra ja jula čet ni ci su zakla li još šesto ri cu sta nov ni ka 

Boljev ca. Dvo ji ca zakla nih bili su mobi li sa ni čet ni ci. Ubi je ni su 27. jula po 

nare đe nju koman dan ta 1. bolje vač ke bri ga de. 316 

Pre ma izveš ta ju Ode lje nja za držav nu zaš ti tu Nedi će vog Mini star stva 

unu traš njih poslo va, čet ni ci su 16. mar ta 1944. u selu Kuli na pokraj Aleksin 

ca, u pod nož ju Malog Jastrep ca, ubi li četi ri selja ka „koji su poma ga li 

komu ni ste”, nakon što su pre tr pe li voj ni poraz u tom selu od stra ne jastrebač 

kih par ti za na. U tom selu su 11. jula ubi li tro ji cu meš ta na i jed nog 

sta nov ni ka Donjeg Adrov ca. Dvo ji cu meš ta na ubi li su 2. avgu sta. 317 Po 

nare đe nju koman dan ta Rud nič kog kor pu sa JVuO, Dra go mi ra Topa lo vi ća, 

čet ni ci su 16-17. mar ta 1944. stre lja li 15 zaro blje nih par ti za na, pri pad ni ka 

2. šuma dij ske bri ga de, među koji ma je bilo neko li ko ranje ni ka, uhva će nih 

nakon bor be u Bosu ti i Voj kov ci ma. Stre lja nje su izvr ši li pri pad ni ci Kačerske 

bri ga de JVuO. 318 Pre ma izveš ta ju Ode lje nja za držav nu zaš ti tu kvi slinškog 

Mini star stva unu traš njih poslo va, u noći 29-30. mar ta čet ni ci su iz 

sela Klo ka pokraj Topo le odve li 10 selja ka i pobi li ih, „jer se nisu oda zva li 

pozi vu na vežbu”. 319 

U poje di nim delo vi ma Srbi je, naro či to u Šuma di ji, Jadru i Podu navlju, 

teror je inten zi vi ran tokom apri la i u nesma nje nom inten zi te tu tra jao 

je i nared nog mese ca. Tokom apri la u spro vo đe nju tero ra naro či to su se 

isti ca le jedi ni ce Kor pu sa gor ske gar de. 

O odno su koman di jedi ni ca JVuO pre ma par ti zan skim jata ci ma i 

sim pa ti ze ri ma sve do či obja va pukov ni ka JVuO Jevre ma Simi ća, izda ta potpo 

ruč ni ku Mili ću Maj sto ro vi ću, koman dan tu 2. bata ljo na 4. (kosmaj ske) 

bri ga de Kor pu sa gor ske gar de (12. april 1944) u kojoj se navo di da na 

osno vu te obja ve Maj sto ro vić „može slo bod no da se kre će sam ili sa svojom 

voj skom po tere nu koji je ugo vo ren sa našim save zni ci ma Nem ci ma i 

315 AJ, DK, 110, f. 443, s. 189, Sre sko pove re niš tvo ZK Bolje vac – Okru žnom pove re niš tvu ZK Zaječar, 

Bolje vac, 29.8.1945. 

316 Мио драг Мар ко вић, н.д., стр. 296-297; AJ, DK, 110, f. 443, s. 249-253. 

317 Збор ник НОР-а, I/21, Бео град, 1965, стр. 633-634; Јован Зла тић, н.д., стр. IV/458-459. 

318 Иси дор Ђуко вић, Дру га шума диј ска – 21. срп ска удар на бри га да, Бео град, 1982, стр. 124. 


149

Buga ri ma i da u ime kra lja Petra II Kara đor đe vi ća odu zi ma svu rekvi zi ci ju i 

kolje sve par ti zan ske jata ke i sim pa ti ze re zbog čega će dobi ti čin majo ra”. 320 

U noći 3-4. apri la čet ni ci 1. (ople nač ke) bri ga de Kor pu sa gor ske gar de 

ubi li tro je „komu ni stič kih sim pa ti ze ra” iz Raj kov ca i tro je iz Topo le, među 

koji ma je bila jed na žena. Akci ja u ta dva mesta je oči gled no bila sin hroni 

zo va na. 321 Čet ni ci 3. bata ljo na 3. (mla de no vač ke) bri ga de Kor pu sa gorske 

gar de, pod koman dom Rado sla va Kova če vi ća, 11. apri la u selu Dubona, 

pokraj Mla de nov ca, stre lja li su pet meš ta na, među koji ma dve žene, i 

tri sta nov ni ka Mla de nov ca. U selu su zapa lje ne dve kuće „komu ni stič kih 

jata ka”. 322 Oko 200 čet ni ka Gro čan ske bri ga de 13. apri la 1944. izvr ši li su 

blo ka du sela Vodanj kod Sme de re va. Tom pri li kom „sve selja ke ote ra li su 

van sela u jedan zabran”. Sed mo ri ca muš ka ra ca su stre lja na, među kojima 

i dvo ji ca pri pad ni ka seo ske stra že. Pre ma seća nji ma meš ta na čet ni ke 

su pred vo di li ofi ci ri Relja Min cić iz Vrči na, Mile Jani ći je vić iz Umča ra i 

Milan Đor đe vić iz Kamen do la. 323 Čet ni ci Kor pu sa gor ske gar de 13-14. 

apri la ubi li su četvo ri cu sta nov ni ka Vlaš ke, kod Mla de nov ca. Nakon šest 

dana u selu je „pred sku pom naro da” zaklan jedan meš ta nin. U Vlaš koj je 

3. maja zaklan jedan pri sil no mobi li sa ni čet nik iz sused ne Dubo ne. Ubi jen 


321 AS, ZK, k. F-17, f. 125, Izveš taj Okru žnog načel stva Okru ga kra gu je vač kog Mini star stvu unu trašnjih 

poslo va, Kra gu je vac, 5.4.1944. 

322 AJ, DK, 110, f. 492, s. 334-338. 

Ope ra cij ski dnev nik 3. (mla de no vač ke) bri ga de Kor pu sa gor ske gar de potvr đu je stre lja nje 

šesto ro meš ta na Dubo ne, ali ne pomi nje ubi stvo tro ji ce Mla de nov ča na istog dana. U dnev ni ku 

se isti če da je bri ga da 14. apri la blo ki ra la Dubo nu i da su tog dana čet ni ci „stre lja li četi ri komuni 

stič ka jata ka”. Pre ma dru gim poda ci ma, toga dana ubi je na su četvo ri ca sta nov ni ka Dubo ne. 

Vero vat no je nji ho vo ubi stvo izvr še no u obli žnjoj Vlaš koj. Pret hod no, 12. apri la, bri ga da je ubi la 

jedan brač ni par u Sena ji. Potom je 15. apri la ista jedi ni ca blo ki ra la Badlje vi cu „ali su se komuni 

sti izvu kli u prav cu Dru gov ca”. (Niko la Milo va no vić, Kroz taj ni arhiv UDB-e, I-II, Beo grad, 1986, 

str. I/160). 

323 AS, ZK, k. 139, zl. br. 584, 587. 

Oko 200 čet ni ka pod koman dom poruč ni ka Mile ta Jani ći je vi ća iz Umča ra, koman dan ta JVuO 

za Gro čan ski srez, izvr ši li su blo ka du Vod nja i Lan do la 3. maja. Tom pri li kom uhva ti li su dvo ji cu 

meš ta na Vod nja i po Jani ći je vi će vom nare đe nju izvr ši li nji ho vo stre lja nje „bez ika kvog raz lo ga, 

samo zato što su iz Vod nja, čuve nog par ti zan skog mesta”. (AS, k. 139, zl. br. 1477). Čet ni ci pod 

koman dom kape ta na Rani ća Đor đe vi ća, načel ni ka šta ba Sme de rev skog kor pu sa, 12. jula 1944. 

bati na li su devet poi me ni ce pozna tih sta nov ni ka Vod nja i pet poi me ni ce pozna tih sta nov ni ka 

sused nog Lan do la. (AS, k. 139, zl. br. 414, 415). 

150

je od stra ne čet ni ka pod koman dom Arse ni ja Jova no vi ća. 324 U selu Banja, 

pokraj Aran đe lov ca, čet ni ci Kor pu sa gor ske gar de, pod koman dom Negova 

na Arse ni je vi ća, zakla li su 21. apri la 10 meš ta na, uklju ču ju ći tri žene. 325 

Među ubi je ni ma bila je i 20-godiš nja Kosa ra Sto jić, maj ka dvo me seč ne 

bebe. „Ovo su ura di li zato što nje nog muža nisu uspe li da uhva te.” 326 

Pri pad ni ci Resav ske bri ga de JVuO, pod koman dom Vuka ši na Pet kovi 

ća i lokal na SDS uhva ti li su devet sta nov ni ka Svi lajn ca, u noći 28-29. 

apri la. Jedan uhap še nik je uspeo da pobeg ne, a osta li su spro ve de ni u selo 

Divo tin gde su zakla ni. 327 Saču va no je zani mlji vo sve do če nje Rado sa va 

Vidu lo vi ća, čet ni ka pod koman dom Vuka ši na Pet ko vi ća, koji je 1943. 

osta vio pisa nu beleš ku o poko lju u Divo sti nu. Neko li ko reče ni ca iz nje govog 

izveš ta ja mogu poslužiti kao ilu stra ci ja: 

„Jed ne noći, kad smo biva ko va li kod sela Crkven ca, Vuka šin [Petković] 

je došao u našu sobu i pitao: ’Ko hoće da ide sa mnom, ima mo veče ras 

da kolje mo?’ Svi smo digli ruke uvis, jer, kako sam čuo, ko ne dig ne ruku, 

rđa vo pro la zi. Vuka šin je odvo jio pet troj ki i oti šao sa nji ma u nepo zna tom 

prav cu. Posle pola sata vra ti li su se sa krva vim ruka ma i jedan sa pre bi jenom 

puš kom. Svi koji su doš li rekli su nam: ’Ala smo ih kla li.’ Jedan je 

pri čao kako mu se puš ka pre bi la kad je jed nog uda rio po gla vi. Jer oni prvo 

uda re čove ka puš kom u poti ljak pa, kada pad ne, onda ga jedan pre ko lje. 

Svi su se sme ja li kako su ih pokla li.” 328 

U selu Brnjac pokraj Lozni ce čet ni ci Jadar ske bri ga de JVuO 29. apri la 

ubi li su šest sta nov ni ka sused nog sela Pasko vac, uklju ču ju ći jedan brač ni 

par. Insce ni ra nom suđe nju pre kog suda pri su stvo va li su čet nič ki koman 

324 AJ, DK, 110, f. 486. s. 152-165; AJ, DK, 110, f. 492, s. 337; AJ, DK, 110, f. 288, s. 896. 

U Dubo ni je maja 1944. stre ljan, pa pre klan, Milu tin Milo sa vlje vić iz Raj kov ca jer je dezer ti rao iz 

čet nič kih redo va. (AS, ZK, k. 139, zl. br. 1526). 

325 Коста Нико лић, Исто ри ја рав но гор ског покре та, I-III, Бео град, 1999, стр. II/211; AS, ZK, k. 

142, zl. br. 991, 994, 995. Kosta Niko lić navo di ime na svih 10 žrta va. Publi ci sta Milo sav Samardžić 

poku ša va ju ći da rela ti vi zu je i uma nji zlo či ne Kor pu sa gor ske gar de isti če kako su u pro parti 

zan skoj lite ra tu ri navo đe na samo tri masov na zlo či na gar dij skog kor pu sa: u Koplja ru, Banji i 

Malom Poža rev cu, i kako se „ni u Koplja ru, ni u Banji, ne navo de ime na žrta va”, što bi, valj da, 

tre ba lo da dove de u sum nju navo de „komu ni stič ke isto ri o gra fi je” o bro ju ubi je nih. (Мило слав 

Самар џић, Исти на о Кала би ћу, Чачак, 2003, стр. 135). 

326 AS, ZK, k. 142, zl. br. 991. 

327 Нико ди је Тру јић, Миша Мило је вић, н.д., стр. 505-506. 

328 Коста Нико лић, „О неким про бле ми ма у раду орга ни за ци је Југо сло вен ске вој ске у отаџ бини 

на југу Срби је 1942-1944.”, Леско вач ки збор ник, LI, Леско вац, 2011, стр. 275. 

151

dan ti Dra go slav Račić, Voji slav Tufeg džić i Geor gi je Bojić Dži dža. 329 Krajem 

apri la čet ni ci 2. mačvan ske bri ga de JVuO pod koman dom Vla di sla va 

Sin đi ća uhap si li su 17 lju di iz Mačvan skog Pri či no vi ća i 14 lju di iz Glu šaca 

i spro ve li ih u obli žnje selo Dre no vac gde su ih saslu ša va li i bati na li. 330 

Dru go vac je važio za jed no od naj o da ni jih par ti zan skih upo riš ta u 

Srbi ji. Uoči napa da 29. aprila bio je pod kon tro lom lokal nog par ti zan skog 

bata ljo na koji je bio u sasta vu Kosmaj skog NOP odre da. Sedam dana uoči 

napa da veli kih čet nič kih sna ga na Dru go vac, Sve ti slav Trif ko vić, komandant 

Aval skog kor pu sa upu tio je izveš taj Dra ži Miha i lo vi ću u kom ga upozo 

ra va na pri li ke u Podu nav skom sre zu, odno sno u delu sre za koji je bio 

slo bod na par ti zan ska teri to ri ja u čijem sre diš tu se nala zio Dru go vac: 

„Sta nje komu ni zma u sused nom Sre zu podu nav skom je sle de će: već 

sada po seli ma nala ze se gru pe jači ne 30-60 par ti za na, a ukup na jači na 

samo u ovom sre zu dosti gla je do 200 par ti za na. Ovaj broj se stal no penje... 

Sela toga sre za pot pu no su orga ni zo va na u komu ni stič kom duhu. 

Ima ju svo je stra že i svo ju orga ni za ci ju u svim nje nim vido vi ma. Omla di na 

muš ka kao i žen ska sva je komu ni zi ra na... Naši odre di ovde ret ko zala ze. 

U nekim seli ma nisu nika da bili.” Trif ko vić moli Vrhov nu koman du za 

nare đe nje o anga žo va nju većih sna ga neko li ko kor pu sa pro tiv par ti zan skih 

upo riš ta u sme de rev skom kra ju. „Poka za lo se da se sa malim sna ga ma ne 

može uspeš no bori ti sa orga ni zo va nim komu ni sti ma. Naša neak tiv nost, 

koju oni tuma če kao sla bost, čini da u tim kra je vi ma, gde je naš uti caj 

slab, broj nji ho vih bora ca i pri sta li ca raste... Molim za nare đe nje sused nim 

koman dan ti ma da u sarad nji sa mojim kor pu som pre du zmu akci ju čiš ćenja 

sa mno go većim sna ga ma nego do sada i da udru že nim sna ga ma sa svih 

stra na obu hva ti mo komu ni ste i bez milo sti uniš ti mo sve nji ho ve bor ce i 

sve osve do če ne nji ho ve jata ke i poma ga če.” 331 

Pret hod no su 18. apri la čet ni ci Juriš nog kor pu sa (pri vre me na for maci 

ja sasta vlje na od čet ni ka sa pod ruč ja Jase nič kog i Veli ko o raš kog sre za) 

pre tr pe li poraz u poku ša ju napa da na Dru go vac. Dodu še, gubi ci su bili 

malo broj ni: pogi nu la su dvo ji ca bora ca, ali se velik broj mobi li sa nih raz 

329 Дра го слав Пар ма ко вић, н.д., стр. 968; Милен ко Кова че вић, „Жртве чет ни ка у Мачван ском 

окру гу 1941-1946.”, стр. 74-75. 

330 Дра го слав Пар ма ко вић, н.д., стр. 959-960. 

331 Voj ni arhiv (dalje: VA), fond Čet nič ka arhi va (dalje: ČA), kuti ja (dalje: k.) 54, fasci kla (dalje: f.) 4, 

doku ment (dalje: d.) 13; Zbor nik NOR-a, XIV/3, Beo grad, 1983, str. 518-520. 

152

e žao. Koman dant kor pu sa Dimi tri je Rado je vić izve stio je koman dan ta 

Sme de rev skog kor pu sa Živa na Lazo vi ća nakon bor be: „Komu ni sti ima ju 

nade i dobro se drže. Tre ba sva ta sela zapa li ti i pokla ti. Vi to neće te, e hvataj 

te ih žive i sudi te, ja ne mogu. Pozo vi te gar du da ih uniš ti mo dok još 

ima vre me na. Lju di i ja smo pre mo re ni jer ne spa va mo po dva sata noću 

jer smo stal no u pokre tu iz sela u selo, a sve komu ni zi ra no.” 332 Ponov ni 

napad na selo od stra ne jedi ni ca Sme de rev skog kor pu sa, 22. apri la, tako đe 

je bio neus pe šan. 

Vrhov na koman da je odo bri la akci ju širih raz me ra u sme de rev skom 

kra ju, pri čemu se može zaklju či ti da su koman dan ti lokal nih kor pu sa i 

bri ga da odlu či li da pri mar na meta bude Dru go vac. Nije saču va no nare đenje 

Vrhov ne koman de o toj akci ji. 

Veli ke sna ge JVuO: 1. (ople nač ka) i 4. (kosmaj ska) bri ga da Kor pu sa 

gor ske gar de, glav ni na Sme de rev skog i delo vi Aval skog kor pu sa, vero vatne 

jači ne od 2.100 bora ca, zapo če le su opko lja va nje sela. 333 Nikad tolike 

čet nič ke sna ge nisu bile anga žo va ne u bor bi pro tiv Ver mah ta na tlu 

Srbi je od novem bra 1941. Napad na Dru go vac usle dio je 29. apri la. Selo 

su bra ni li Dru go vač ki bata ljon i 3. četa 1. bata ljo na Kosmaj skog NOP 

odre da (navod no oko 200 nao ru ža nih meš ta na i oko 150 kosmaj skih parti 

za na, iako je rea lan broj vero vat no bio neš to manji). Nji ho ve sna ge bile 

su nemoć ne da odo le dale ko broj ni jem pro tiv ni ku zbog čega su se povukle 

iz sela nakon pro bi ja nja obru ča jer se zna lo kako čet ni ci postu pa ju sa 

zaro blje nim par ti za ni ma. Čet ni ci su nakon odstu pa nja par ti zan skih sna ga 

upa li u selo i ubi li 72 sta nov ni ka, zapa li li oko 120 kuća i opljač ka li oko 

200 doma ćin sta va. Iz puša ka je ubi jen 41 sta nov nik, 24 su zakla ni, tro je 

je umr lo od bati na, a četvo ro je izgo re lo u zapa lje nim kuća ma. 334 Zlo čin 

u Dru gov cu pred sta vlja naj ma sov ni je ubi stvo srp skog sta nov niš tva u Srbi ji 

tokom rata koje su čet ni ci poči ni li u jed nom danu. 

Gubi ci čet ni ka iznosili su četi ri pogi nu la i dese tak ranje nih. Mogu će 

je zaklju či ti da su u zlo či nu nad sta nov niš tvom Dru gov ca prven stve no učestvo 

va li bor ci Kor pu sa gor ske gar de. 335 

332 Isto, str. 502. 

333 Нема ња Девић, н.д., стр. 258-259. 

334 Радо слав Пау но вић, Непо ко ре ни Дру го вац, Нови Сад, 1967, стр. 116-121. 

335 Нема ња Девић, н.д., стр. 258-261. 

153

Pre masov nog ubi stva izvršenog 29. apri la, čet ni ci 8. (podunavske) 

brigade Smederevskog korpusa pod komandom Radovana Dokmanovića 

7. marta 1944. ubi li su tro ji cu meš ta na Dru gov ca, van borbe. Sre di nom 

avgu sta ubi je na su još dva sta nov ni ka od strane četnika pod komandom 

Slavoljuba Stojkića: 

„Zlo čin je izvr šen na taj način što je [ka pe tan] Sla vo ljub Stoj kić 

(pomoć nik koman dan ta Sme de rev skog kor pu sa JVuO, nap. aut.) sa svojom 

bri ga dom pre tre sao teren u selu Dru gov cu i tom pri li kom našao žrtve 

koje su na svo me ima nju sekli drva, te su ih puš ka ma ubi li osum nji čiv ši ih 

da su par ti za ni iako oni to nisu bili, već su bili naj ve ća siro ti nja u selu.” 336 

Dra ža Miha i lo vić je 30. apri la 1944 upu tio nare đe nje koman dan tu 

Mlav sko-Sme de rev ske gru pe kor pu sa, Milo šu Radoj lo vi ću i koman dan tu 

Mlav skog kor pu sa Sini ši Oco ko lji ću, da svo ljud stvo Mlav skog kor pu sa 

odmah kre ne u „sme de rev ski kraj” i pove de „naj e ner gič ni ju akci ju na čišće 

nju komu ni sta i nji ho vih sim pa ti ze ra”. Potom doda je: „Nika kve izgo vore, 

niti odla ga nje akci je neću pri ma ti... Hit no je!” Miha i lo vić u uvod nom 

delu nare đe nja navo di: 

„U sme de rev skom kra ju još nika ko nije ure đe no sta nje. U posled nje 

vre me tamo su se poja vi le komu ni stič ke gru pe i nji ho vi sim pa ti ze ri. Takvo 

sta nje ni u kom slu ča ju ne sme se više trpe ti. Sme de rev ski kraj ima se po 

sva ku cenu oči sti ti od komu ni sta...” 337 

Miha i lo vić oči gled no nije bio oba veš ten da je akci ja u Dru gov cu završe 

na. Među tim, ovaj doku ment indi rekt no potvr đu je nje go vu komand nu 

odgo vor nost za čiš će nje sme de rev skog kra ja. 338 

154 

336 AJ, DK, 110, f. 285, s. 657; AJ, DK, 110, f. 287, s. 334-336. 


338 Nema nja Dević izno si tvrd nju da „pre ma novi jim sazna nji ma gene ral Dra go ljub Miha i lo vić nije 

imao pred sobom ver nu sli ku sta nja u Podu nav skom sre zu pre 29. apri la 1944. Ni deta lji o organi 

zo va nju ope ra ci ja pro tiv par ti za na, pogo to vo ne o poko lju u Dru gov cu, izgle da da nisu sti za li do 

nje ga. To potvr đu je i nare đe nje koje je Miha i lo vić upu tio koman dan ti ma Mlav skog i Sme de revskog 

kor pu sa JVuO 30. apri la, kada su bor be već zavr še ne.” Dević na osno vu ponov nog nare đenja 

Radoj lo vi ću od 2. maja dodat no zaklju ču je da Miha i lo vić „ni tada, po sve mu sude ći, nije znao 

šta se sve u Podu na vlju već zbi lo, a za šta su ga komu ni sti posle rata tere ti li kao nared bo dav ca.” 

(Нема ња Девић, н.д., стр. 258-261). Prvo Miha i lo vi će vo nare đe nje Radoj lo vi ću ne pred sta vlja 

„novi je sazna nje” (što se može reći za dru go nare đe nje koje nije bilo pozna to dok ga Dević 

nije obja vio) jer je publi ko va no 1983. Nare đe nje od 30. apri la sve do či o tome da Miha i lo vić još 

uvek nije znao da je okon ča na akci ja u sme de rev skom kra ju sa težiš tem napa da na Dru go vac. 

Među tim, nere al no je pomi sli ti da Miha i lo vić nije znao za pokret neko li ko bri ga da odno sno preko 

2.000 bora ca JVuO, kao da je takva kon cen tra ci ja bila uobi ča je na, pogo to vo u Podu nav skom 

sre zu. Uosta lom, Sve ti slav Trif ko vić 22. apri la ne bi tra žio odo bre nje Vrhov ne koman de i suge risao 

joj anga žo va nje delo va tri kor pu sa pro tiv par ti zan skih upo riš ta u Podu nav skom sre zu da je

Sve ti slav Trif ko vić, ofi cir JVuO čija komand na odgo vor nost za zlo čine 

na teri to ri ji Posav skog, Vra čar skog, Gro čan skog i Podu nav skog sre za 

je nesum nji va, uklju ču ju ći i zlo čin u Dru gov cu, budu ći da je u napa du 

na selo uče stvo va lo i 250 bora ca Aval skog kor pu sa, 339 15. juna obra tio se 

Vrhov noj koman di iznev ši kri ti ku na račun rada ofi ci ra Sme de rev skog korpu 

sa i 4. (kosmaj ske) bri ga de Kor pu sa gor ske gar de: 

„U ovim kra je vi ma situ a ci ja se naglo pogor ša la i dalje se stal no pogorša 

va. Zahva lju ju ći neak tiv no sti naših koman da na ta komu ni sti se sva kim 

danom sve više oja ča va ju kako u pogle du bro ja lju di tako i u pogle du brojnog 

sta nja oruž ja i muni ci je... Pro blem pri sta li ca ne posto ji za komu ni ste 

jer je sme de rev ski kraj rezer vo ar za popu nja va nje nji ho vih redo va. Isto tako 

i veći deo Mla de no vač kog i Kosmaj skog sre za pri ve zan je i orga ni zo van 

od stra ne komu ni sta... Naj te ža i zabri nja va ju ća poja va u tim kra je vi ma je 

to što je dobar deo naro da pot pu no ide o loš ki obra đen u komu ni stič kom 

duhu. Mno gi selja ci posta li su pra vi komu ni sti, ide o lo zi. Pri mo ran sam 

da izne sem da je drža nje komu ni sta i nji ho vog vod stva mno go korekt ni je 

nego što je to slu čaj sa vođ stvom naše orga ni za ci je. U sme de rev skom kra ju 

čet ni ci pljač ka ju po odo bre nju svo jih sta re ši na, koji idu tako dale ko da čak 

i nare đu ju pljač ku kuća par ti zan skih pri sta li ca i to prav da ju kazne nom merom 

za nji ho vu sarad nju sa komu ni sti ma... Naši koman dan ti u uve re nju su 

da je dovolj no mobi li sa ti lju de milom ili silom i obra zo va ti voj ne jedi ni ce, 

pro kr sta ri ti sa isti ma kroz sela, izvr ši ti likvi da ci ju koga bilo i nasta ni ti se u 

neki sigu ran kraj i oda tle koman do va ti. Sma tra ju da je dovolj no biti krut 

voj nik i disci pli nu zave sti siste mom dže la ta, kame i tele snih kazni. Oni 

tome naro du, sem u seli ma gde stal no bora ve, koja su naša od počet ka, 

ne ume ju da upu te nijed nu lepu reč. U sela ula ze ret ko, i to kao kazne na 

eks pe di ci ja.” 340 

Trif ko vi će vo pismo naj bo lje sve do či o neu spe hu kam pa nje tero ra i 

zastra ši va nja sta nov niš tva koju je i on pro vo dio na pod ruč ju izme đu Beona 

svo ju ruku pla ni rao da se obra ču na sa podu nav skim par ti za ni ma – i to u dogo vo ru sa Živanom 

Lazo vi ćem sa kojim je imao isto ri ju nespo ra zu ma i rđa vih odno sa. Miha i lo vić nije nare dio 

ubi ja nje sta nov ni ka Dru gov ca, ali je tokom pret hod nih mese ci izda vao direk ti ve koman dan ti ma 

kor pu sa i bri ga da za bes poš ted no uniš ta va nje par ti za na i nji ho vih sim pa ti ze ra širom Srbi je. 

339 VA, ČA, k. 54, f. 1, d. 14, Izveš taj koman dan ta Aval skog kor pu sa Sve ti sla va Trif ko vi ća – Vrhov noj 

koman di JVuO, 4.5.1944. 

340 VA, ČA, k. 54, f. 4. d. 24; Дра го слав Б. Дими три је вић, н.д., стр. 164-166. 

155

gra da, Mla de nov ca i Sme de re va. Ujed no, ovo pismo govo ri da ni naj drastič 

ni ji pri mer tero ra u Podu nav skom sre zu (napad na Dru go vac i zlo čin u 

tom selu) nije uti cao na sta nov niš tvo da napu sti podrš ku par ti za ni ma. O 

tome, izme đu osta log, sve do či i činje ni ca da je sedam dana nakon što su 

čet ni ci izvr ši li pokolj u Dru gov cu iz sme de rev skog sela Lipe u Kosmaj ski 

NOP odred stu pi lo 76 mla di ća, „isto ono li ko koli ko je nede lju dana rani je 

stra da lo u Dru gov cu”. 341 

Repre sa li je nad par ti zan skim sim pa ti ze ri ma u Podu nav skom sre zu 

nasta vlje ne su i nakon poko lja u Dru gov cu, ali su bile manjeg obi ma. Oko 

30 čet ni ka 9. (podu nav ske) bri ga de Sme de rev skog kor pu sa, pod komandom 

Žike Pavlo vi ća, upa lo je 3. maja u Seo ne pokraj Sme de re va: 

„Doš li su u naše selo i tra ži li su da im ko god ima oruž je odmah 

done se jer u pro tiv nom biće bati nan. Poš to im niko nije doneo oruž je 

Žika Pavlo vić i Bra ni mir Žikić [iz Seo ne] nare di li su čet ni ci ma da dove du 

selja ke i seljan ke pred opšti nu i onda su izdvo ji li deset i poče li da ih tuku. 

Tukao nas je lič no Žikić, a Pavlo vić je izda vao nare đe nja. Bati ne su nam 

uda ra ne kol cem debe lim kao čoveč ja ruka i sva kom je uda re no oko 30 

bati na.” 

Pozna ti su poi me nič ni poda ci za pet žena i isto toli ko muš ka ra ca koji 

su tom pri li kom bati na ni. Istog dana u selu su zakla ni jedan muš ka rac i 

jed na žena. „Žika Pavlo vić držao je zbor u selu i lič no sam čula kada je 

rekao da će svi poma ga či par ti za na pro ći kao ono dvo je zakla nih.” 342 Batina 

nja meš ta na i dvo stru ko ubi stvo u Seo ni potvr đu ju i dopu nju ju čet nič ki 

izvo ri. Pot pu kov nik Miloš Radoj lo vić, koman dant Mlav sko-sme de rev ske 

gru pe kor pu sa JVuO, upu tio je 18. maja zah tev za izjaš nje nje Živa nu Lazovi 

ću, koman dan tu Sme de rev skog kor pu sa, upra vo zbog postu pa ka čet ni ka 

9. (podu nav ske) bri ga de. Radoj lo vić isti če da se lič no uve rio da poje di ni 

bati na ni meš ta ni trpe posle di ce muče nja: 

„Zaš to je Lju ba Milić, inva lid bez desne ruke, iz sela Seo ne, 3. ovog 

mese ca pre pod ne, bati nan na nji vi gde je radio, od stra ne jed ne troj ke, a 

341 Нема ња Девић, н.д., стр. 262. 

342 AJ, DK, 110, f. 479, s. 697, Zapi sni ci o saslu ša nju Lepo sa ve Sta no je vić, Zori ce Stan ko vić i Pre draga 

Đor đe vi ća iz Seo ne, Seo ne, 31.5.1945. 

Pri pad ni ci Kosmaj skog par ti zan skog odre da 6. juna stre lja li su „četi ri dra ži nov ca (peto ko lo naša)” 

u Seo ni. Vero vat no je reč o pri pad ni ci ma rav no gor ske orga ni za ci je u selu koji su sum nji če ni 

za denun ci ra nje par ti zan skih sim pa ti ze ra. (Збор ник НОР-а, I/20, Бео град, 1965, стр. 638). 

156

zatim kada je dote ran kod p.poruč ni ka g. Pavlo vi ća Žike bati nom su mu 

pro va li li loba nju, pre vi li i pusti li kući.” Radoj lo vić isti če da su 3. maja četni 

ci opljač ka li poje di ne selja ke: „Zaš to kra đe ne ante ri je nose vaši komandan 

ti bri ga da, kao na pri mer koman dant 9. bri ga de [Žika Pavlović], to 

narod vidi i kaže da smo Dra ži ni pljač ka ši... Zaš to je koman dant 9. briga 

de pre tio uku ća ni ma Lju be Mili ća da će ih sve pokla ti ako šta pri ča ju o 

odne tim stva ri ma.” Radoj lo vić navo di da je poje di nim žrtva ma pri li kom 

bati na nja pre će no kla njem i navo di pet poi me nič nih pri me ra, pri čemu 

pita zaš to je tuče na Lepo sa va Sta no je vić koju su Pavlo vi će vi voj ni ci „obori 

li na zemlju, uhva ti li za kosu i izva di li kamu i jedan od njih je uzvik nuo: 

’Kolji, kćer ku joj krva vu.’ Žena je oba mr la od stra ha i još ne može da se 

umi ri. Ista je sta ra 52 godi ne.” Na isti način postu pi li su pre ma jed noj drugoj 

50-godiš njoj ženi, „tako da se ista i danas pla ši čim nai đe neka voj ska 

i beži iz sela.” 343 

Čet ni ci Gro čan ske bri ga de Aval skog kor pu sa upa li su 5. maja u Petrije 

vo pokraj Sme de re va i sazva li zbor selja ka. Čet nik Milan Đor đe vić iz 

Kamen do la pucao je iz piš to lja u tro ji cu muš ka ra ca koji su ozna če ni kao 

par ti zan ski sarad ni ci. Jedan od stre lja nih je na mestu ubi jen, a dvo ji ca su 

teže ranje ni, ali su pre ži ve li. 344 

Tokom maja 1944. zabe le žen je veći broj masov nih ubi sta va van bor be 

od stra ne JVuO, naro či to u Šuma di ji i Pod ri nju. Crne troj ke Zla ti borskog 

kor pu sa pod koman dom Duša na Rado vi ća Kon do ra izve le su 1. maja 

iz Baji ne Baš te 12 sta nov ni ka i pokla li ih u obli žnjem selu Rača. 345 Sačuva 

na su dva nare đe nja koman dan ta Zla ti bor skog kor pu sa JVuO, kape ta na 

Duša na Rado vi ća, u koji ma se pre ti sim pa ti ze ri ma par ti za na na pod ruč ju 

kor pu sa. U nared bi od 17. febru a ra 1944. isti če se kako se lokal no sta novniš 

tvo tre ba pona ša ti u slu ča ju poja ve par ti za na: 

„Svi muš kar ci i devoj ke mora ju se bla go vre me no sklo ni ti u šume, jaruge, 

peći ne i slič no... Komu ni ste niko ne sme pri mi ti, a još manje oti ći u 

nji ho ve redo ve ili im biti puto vo đa, ili ma kakav poma gač. Isku si će kaznu 

nje go va poro di ca, ako se on ne uhva ti.” 346 


344 AS, ZK, k. 139, zl. br. 1548. 

345 Гој ко Шко ро, Терор и зло чи ни у Ужич ком окру гу 1941-1945, Ужи це, 1995, стр. 294. 

346 VA, ČA, k. 30, f. 5, d. 1. 

157

U nared bi od 9. jula 1944, upu će noj sta nov ni ci ma pet seo skih opšti na 

izme đu Pri bo ja i Nove Varo ši, ista kao je sle de će: 

„Kazni će se smr ću sva ki onaj koji delom ili reč ju bude poma gao ili 

kori stio ma i u naj ma njoj meri nepri ja te lju – komu ni sti ma. Biće spa lje no i 

do teme lja uniš te no celo nase lje (selo, zase ok) u kome bi ma ko od meš ta na 

pru žio oru ža ni otpor bor be nim delo vi ma ili oru ža nim poje din ci ma – četni 

ci ma, pri pad ni ci ma ovog kor pu sa. Biće spa lje no i uniš te no selo ako ma 

ko od selja ka u svo joj kući ili na ima nju bude pri kri vao poje din ca ili gru pu 

komu ni sta. Biće kažnje no celo selo ako se našim jedi ni ca ma bla go vre me no 

ne pri ja vi sva ka poja va komu ni sta, ili nji ho vih kuri ra na atar sela kao god i 

sva ki poje di nac koji bi se za vre me bor be našao na otvo re nom polju, putu, 

šumi, nji vi ili slič no.” 347 

Par ti za ni nisu upu ći va li slič ne pret nje lokal nom sta nov niš tvu na tlu 

Srbi je, niti su koman de JVuO upu ći va le pret nje koje su pod ra zu me vale 

kolek tiv nu odma zdu nad čita vim nase lji ma oni ma koji su sara đi va li sa 

oku pa to rom. 

Tokom maja 1944. kul mi ni rao je teror u Šabač kom (Pod rin skom) 

okru gu. Čet ni ci pod koman dom Dra go sla va Rači ća, 7. i 11. maja ubi li 

su sedam sta nov ni ka sela Voć njak, pokraj Lozni ce, uklju ču ju ći Miću Jakovlje 

vi ća, nje go vu supru gu i nji ho vog četvo ro go diš njeg sina. U istom selu 

čet ni ci su 23. juna ubi li još šest meš ta na, uklju ču ju ći Čedo mi ra Mihaj lovi 

ća, dota daš njeg čet nič kog koman dan ta sela, nje go vu supru gu, dva sina 

i kćer ku (koja je bila u šestom mese cu trud no će). Poro di ca Mihaj lo vić je 

istre blje na jer su čet ni ci Vlaj ka Anto ni ća dozna li da Čedo mir sara đu je sa 

par ti za ni ma. 348 Sre di nom maja, čet ni ci Geor gi ja Boji ća Dži dže i Vlaj ka 

Anto ni ća zakla li su peto ro sta nov ni ka mačvan skog sela Lipo list, uklju čuju 

ći dve žene. U istom raz do blju čet ni ci Cer skog kor pu sa ubi li su devet 

mla di ća iz sela Komi rić, izme đu Ose či ne i Lozni ce. Pre ma poda ci ma iz 

lite ra tu re, mla di će je navod no ubio koman dant kor pu sa, Dra go slav Račić. 

Čet ni ci Cer skog kor pu sa su 27. maja u selu Čoke ši na, izme đu Šap ca i 

Lozni ce, ubi li devet sta nov ni ka Čoke ši ne, Novog Sela i Leš ni ce. 349 

158 


348 Дра го слав Пар ма ко вић, н.д., стр. 968; Шабац у про шло сти, IV, Шабац, 1984, стр. 750; 

Милен ко Кова че вић, „Жртве чет ни ка у Мачван ском окру гу 1941-1946.”, стр. 75-76. 

349 Милен ко Кова че вић, „Жртве чет ни ка у Мачван ском окру гу 1941-1946.”, стр. 70, 75, 85. 

Pre ma tvrd nja ma sta nov ni ka Dra go do la kod Ose či ne, Dra go slav Račić je 8. maja 1944. lič no 

ubio selja ka iz tog sela Mio dra ga Anti ća. (AS, ZK, k. 158, zl. br. 1126, Izja ve Žar ka Andri ća, Teo fi la 

Andri ća i Milin ka Teši ća iz Dra go do la, Lju bo vi ja, 17.3.1945).

Kra jem maja čet ni ci su pohap si li 30-40 muš ka ra ca u seli ma Pocerskog 

sre za (Šabac). Uhap še ni ci su bati na ni i isle đi va ni. Posle neko li ko 

dana su ih pote ra li u selo Svi le u vu u Tam na vi, gde je nasta vlje no pre bi ja nje 

uhap še ni ka. Potom su šesto ri cu uhap še ni ka osu di li na smrt na insce ni ranom 

suđe nju, a osta le su pusti li. Šesto ri ca osu đe nih su stre lja ni 30. maja 

u Naku ča ni ma. Stre lja ni muš kar ci bili su sta nov ni ci Culj ko vi ća, Pocerskog 

Pri či no vi ća i Male Vranj ske. Naj od go vor ni ji za stra da nje tih lju di bio 

je Dušan Trbo je vić koman dant Omla din skog bata ljo na Cer skog kor pu sa 

JVuO, koji je orga ni zo vao hap še nja i stre lja nje i lič no uče stvo vao u bati nanju 

uhap še ni ka. 350 

U ata ru sela Daro sa va, pokraj Aran đe lov ca, čet ni ci su 15-16. maja 

zakla li 15 zaro blje nih bora ca 2. šuma dij ske bri ga de NOVJ. 351 

Sre di nom maja čet ni ci su u Rgo ti ni pokraj Zaje ča ra uhap si li 76 seljaka 

koje su sma tra li par ti zan skim sim pa ti ze ri ma i spro ve li ih u pri vre me ni 

logor u selu Popo vi ca, gde su radi li na ima nji ma lokal nih čet ni ka. Uhapše 

ni ci su odvo đe ni u čet nič ki štab u selu Siko le gde su isle đi va ni. Posle 

istra ge peto ri ca sta nov ni ka Rgo ti ne su osu đe na na smrt i zakla na. 352 U selu 

Bio ska, pokraj Uži ca, čet ni ci Zla ti bor skog kor pu sa sre di nom maja zakla li 

su peto ro meš ta na, uklju ču ju ći dve žene. 353 Pre ki sud 1. rav no gor skog korpu 

sa, na čelu sa Boja nom Rista no vi ćem, osu dio je na smrt četi ri par ti zanske 

sarad ni ce sa pod ruč ja Čač ka. Posle svi re pog muče nja zakla ne su u noći 

22-23. maja na ras kr sni ci pute va Pre lji na-Balu ga, gde su osta vlje na nji ho va 

gola i una ka že na tela. 354 Čet ni ci Kor pu sa gor ske gar de, 26. maja 1944, u 

selu Dubo na, pokraj Mla de nov ca, ubi li su tro ji cu muš kar ca iz Beo gra da 

350 AJ, DK, 110, f. 426, s. 449-457; Милен ко Кова че вић, „Жртве чет ни ка у Мачван ском окру гу 

1941-1946.”, стр. 80-81. 

Dušan Trbo je vić je posle rata živeo u Ame ri ci kao poli tič ki emi grant. Autor je rat nih memo a ra 

koji su uva ža va ni kao izvor u okvi ru revi zi o ni stič ke isto ri o gra fi je. U memo a ri ma je pre ću tao vlasti 

tu ulo gu u spro vo đe nju tero ra nad sta nov niš tvom Pocer skog sre za. Pre ma seća nji ma savreme 

ni ka i sve do ka, koja je 1946. saku pio Okru žni sud u Šap cu, Trbo je vić je bio „glav ni ruko vo dilac 

ubi sta va u našem kra ju i od nje ga je zavi si lo da li će neko me osta ti život ili će biti stre ljan”, 

odno sno „strah i tre pet u našem selu” jer se „pona šao sile džij ski i zli ko vač ki za sve vre me živo ta 

i rada u našem kra ju”. (AJ, DK, 110, f. 426, s. 449-450). 

351 Живо мир Несто ро вић, н.д., стр. 340. 


353 Цве то ви у огњу..., стр. 155-161. 


159

koji su poku ša li da se pri klju če par ti za ni ma. U ubi ja nju je uče stvo vao i 

major Sve to zar Bogi će vić, zame nik koman dan ta kor pu sa. 355 

Sre di nom juna čet ni ci 4. (kosmaj ske) bri ga de Kor pu sa gor ske gar de u 

selu Popo vić kod Sopo ta ubi li su tro ji cu muš ka ra ca iz poro di ce Kosa nić: 

„Čet ni ci su u Popo vi ću 16. juna zapa li li četi ri kuće i mot ka ma pre mla ti li i 

potom pre kla li Milu ti na Kosa ni ća čijeg su oca i stri ca zakla li pet-šest dana 

pre toga.” 356 

U selu Braj ko vac, pokraj Laza rev ca, čet ni ci Kolu bar ske (Laza re vač ke) 

bri ga de JVuO 17. juna ubi li su četi ri sta nov ni ka, uklju ču ju ći jed nu ženu. 

357 Čet ni ci 1. mile šev skog kor pu sa, pod koman dom Vuka Kala i to vi ća, 

19. juna stre lja li su 17 sta nov ni ka Nove Varo ši i okol nih sela. 358 

Zapo ved nik 5. kor pu sa 4. gru pe juriš nih kor pu sa JVuO, kape tan Miloš 

Mar ko vić, izdao je nare đe nje koman dan tu Juriš ne bri ga de Javor skog 

kor pu sa, 20. juna 1944, u kome se isti če: „Nepri ja telj ske (par ti zan ske, nap. 

aut.) ranje ni ke odmah ubi ja ti.” 359 

Čet ni ci 3. (mla de no vač ke) bri ga de Kor pu sa gor ske gar de i Gro čan ske 

bri ga de Aval skog kor pu sa upa li su 22. juna u Mali Poža re vac, blo ki ra li 

selo i pohva ta li 30 par ti zan skih sim pa ti ze ra. Čet nič ki pre ki sud osu dio je 

16 meš ta na na smrt „i kaznu su izvr ši li na svoj način. Pote ra li su 13 njih 

da stre lja ju što su i uči ni li u Malom Poža rev cu, a Todo ro vić (koman dant 

Gro čan ske bri ga de, nap. aut.) je ote rao osta lu tro ji cu da ih poko lje. Njih su 

pokla li u selu Dra žnju.” Čet ni ci su pri si li li 14-godiš nju Nadu i 12-godišnjeg 

Bran ka Gaji ća, decu pogi nu log seo skog par ti za na Lju bi vo ja Gaji ća 

(pro gla šen za narod nog hero ja 1953), da posma tra ju likvi da ci ju 13 kom šija. 

Kra jem avgu sta i počet kom sep tem bra čet ni ci su van bor be ubi li još pet 

meš ta na Malog Poža rev ca. 360 

355 AJ, DK, 110, f. 486. s. 40-64. 

356 Збор ник НОР-а, I/20, Бео град, 1965, стр. 640, Izveš taj OK KPJ za Mla de no vac – PK KPJ za 

Srbi ju, 19.6.1943. 

357 AJ, DK, 110, f. 287, s. 334; AJ, DK, 110, f. 288, s. 1014-1022. 

358 Дико Пеја то вић, „Реха би ли та ци ја зло чи на и зло чи на ца”, стр. 218. 

359 VA, ČA, k. 32, f. 4, d. 5; Доку мен ти о издај ству Дра же Миха и ло ви ћа, I, Бео град, 1945, стр. 

693. 

360 AJ, DK, 110, f. 491, s. 183; Дра го слав Б. Дими три је вић, н.д., стр. 353-354. 

Par ti za ni su 4. mar ta 1944. u Malom Poža rev cu ubi li Niko lu Radi ća, nje go vu supru gu, dvo ji cu 

sino va i sna hu. U izveš ta ju kvi slin ške poli ci je navo di se sle de će: „Par ti za ni su ovo izvr ši li iz osvete 

jer su u Niko li noj kući 21. febru a ra ubi je ni pozna ti komu ni sti Dobri vo je Mili će vić, Lju bi vo je 

160

Čet ni ci Tam nav ske bri ga de, pod koman dom Rato mi ra Peri ća, 26. 

juna uhap si li su oko 30 muš ka ra ca, sta nov ni ka Bata la ga i Zuka va pokraj 

Koce lje ve. Veći na je uhap še na zbog navod nog jata ko va nja par ti zan skom 

ile gal cu Mile tu Mila to vi ću. Uhap še ni par ti zan ski sim pa ti ze ri su zatvo re ni 

u zgra di seo ske opšti ne u Nova ci ma. Nakon insce ni ra nog suđe nja stre ljano 

je 16 lica od kojih su 14 bili sta nov ni ci Bata la ga. Jedan ubi je ni je bio 

sta nov nik Nova ka, a dru gi Zuka va. Osim toga, bati na ma je ubi jen jedan 

kafe dži ja iz Nova ka koji se pro ti vio postup ci ma čet ni ka. Svi uhap še ni ci 

su bati na ni u Nova ci ma. U bati na nju je uče stvo vao i koman dant bri ga de 

Rato mir Perić. „U zatvo ru smo bili tri dana i za to vre me u isti su ula zi li 

pija ni čet ni ci sa mot ka ma u ruka ma koji su tukli kako mene tako i sve 

osta le uhap še ne. Ovo hap še nje i tuče nje izvr ši li su kako Perić tako i nje go vi 

čet ni ci.” Potom sve do ci navo de ime na dese tak čet ni ka uz napo me nu da su 

u bati na nju uče stvo va li „i mno gi dru gi nepo zna ti Peri će vi čet ni ci, a koji se 

sada nala ze u bek stvu”, kao i neki „koji su već stre lja ni”. 361 

Među uhap še ni ma bila je i 64-godiš nja Radoj ka Zaru bac koja je 

posma tra la ubi ja nje uhap še ni ka, uklju ču ju ći i ubi stvo nje nog sina Živora 

da: 

Gajić i Vito ka Živa no vić.” Tro je par ti za na opko lje no je i ubi je no u Radi će voj kući od stra ne SDS na 

osno vu doja ve doma ći na. (Збор ник НОР-а, I/21, Бео град, 1965, стр. 626). Pret hod no su čet ni ci, 

kra jem decem bra 1943, zakla li šesto ro meš ta na od kojih četi ri žene. Par ti za ni su tokom 1944, 

do oslo bo đe nja, ubi li još 12 meš ta na, od kojih tro je par ti za na, a nakon oslo bo đe nja van bor be 

ubi je no je još devet meš ta na. Par ti za ni su 1941-1943. van bor be ubi li još šest sta nov ni ka sela. 

Od 32 likvi di ra ne oso be šest su bile žene. Među oni ma koje su ubi li par ti za ni bio je i Dobri vo je 

Gajić, pred sed nik seo ske opšti ne, za koga Milo sav Samar džić tvr di da je Nem ci ma dao spi sak od 

10 Roma iz sela koje je oku pa tor stre ljao maja 1943. (Мило слав Самар џић, Исти на о Кала бићу, 

Чачак, 2003, стр. 137-140). Ovo je naj ve ći broj sta nov ni ka jed nog sela u Šuma di ji ili severnom 

delu Srbi je koji su van bor be ubi je ni od stra ne par ti za na. Samar džić izno si uma njen broj 

sta nov ni ka Malog Poža rev ca ubi je nih od stra ne JVuO kada tvr di da su čet ni ci ubi li 19 meš ta na. 

Čet ni ci su 1943-1944. van bor be ubi li 27 poi me ni ce pozna tih sta nov ni ka tog sela. (Дра го слав Б. 

Дими три је вић, н.д., стр. 353-355). 

361 AJ, DK, 110, f. 478, s. 339-359, Zapi sni ci o saslu ša nju Bog da na Đuri ća, Milo sa va Tana si ća, Miluti 

na Tomi ća, Mila na Todo ro vi ća i Milo ša Jok si mo vi ća iz Bata la ga, Ub, 10-17.4.1945; Zapi snik o 

saslu ša nju Dra gi ća Jeli ća iz Zuka va, Ub, 2.4.1945; Zapi snik o saslu ša nju Vla di sa va Đuri ća iz 

Zuka va, Ub, 27.4.1945. 

Svih sedam sve do ka bili su zato če ni u Nova ci ma, bati na ni tokom isle đi va nja i potom puš te ni. 

U gra đi DK saču va na su sve do če nja dese tak rođa ka ubi je nih sta nov ni ka Bata la ga i Zuka va koji 

nisu hap še ni, ali su bili oče vi ci hap še nja nji ho vih uku ća na, pri čemu navo de ime na čet ni ka koji 

su vrši li hap še nja. Ime na 16 stre lja nih nave de na su u sle de ćim publi ka ci ja ma: Павле Пет ковић, 

Там на ва у НОБ, Бео град, 1974, стр. 217-218; Милен ко Кова че вић, „Жртве чет ни ка у 

Мачван ском окру гу 1941-1946.”, Зло чи ни чет нич ког покре та у Срби ји 1941-1945, Збор ник 

радо ва, (ур. Иван Мато вић), Бео град, 2012, стр. 83-84. 

161

„Perić je lič no Žiku Iko no vi ća, zemljo rad ni ka iz Bata la ga, iz svog 

revol ve ra stre ljao, i nare dio svo jim čet ni ci ma da sva ki ima da ubi je po jedno 

ga... Kada sam vide la da mi je Andri ja Man dić iz Tula ra ubio sina ja 

sam poče la da kukam, na što je pri šao čet nik Paun Bojić iz Tula ra i iz svo je 

puš ke opa lio i raz neo mu celu loba nju, kako mome sinu tako i Milo ra du 

Rado va no vi ću iz Bata la ga.” 362 

Zgra da opšti ne u Nova ci ma nala zi la se pored seo ske kafa ne čiji vlasnik 

je bio Bra ni mir Gajić iz Bata la ga. O nje go vom ubi stvu sve do či la je 

supru ga Kosa na: 

„Kako se naša kafa na nala zi bli zu opšti ne ona je bila puna čet ni ka koji 

su sede li i pili i tom pri li kom mome mužu bilo je mno go teš ko gle da ti i 

čuti viku i dre ku tuče nih lju di. On se tom pri li kom napio i molio neke 

čet ni ke da iste zatvo re ne puste i na čet nič ki odgo vor da to Perić ne dâ on je 

ona ko pijan opso vao kćer i maj ku. Neki nepo zna ti čet ni ci otiš li su Peri ću 

i javi li, na što ga je Perić ote rao u opšti nu i zatvo rio i te veče ri stra ho vi to 

tukao i pre bi jao tako da je on umro. Sutra dan su meni javi li da je moj muž 

Bra ni mir umro i da mogu da dođem da ga odne sem. Kad sam ga done la 

sav je bio krvav i modar.” 363 

Čet ni ci Čegar skog kor pu sa pod koman dom Mir ka Ćir ko vi ća u noći 

2-3. jula zakla li su šest sta nov ni ka Gor njeg Mate jev ca pokraj Niša, među 

koji ma je bila jed na žena. Svi ubi je ni bili su rođa ci lokal nih par ti za na. 

Pri li kom tog ubi stva u selu je bora vio Mir ko Ćir ko vić. Nakon dva dana 

u Mate jev cu su od stra ne Ćir ko vi će vih čet ni ka ubi je na dvo ji ca sta nov ni ka 

obli žnje Kame ni ce. Do počet ka avgu sta čet ni ci su ubi li još tro ji cu Matejev 

ča na. 364 

Počet kom jula čet ni ci Kra jin skog kor pu sa pod koman dom Veli mi ra 

Pile ti ća upa li su u selo Tru ba re vac pokraj Soko Banje, zakla li četvo ro i pretu 

kli šesto ro meš ta na. Sre di nom jula čet ni ci Svr ljiš ke bri ga de ubi li su četi ri 

sta nov ni ka Đurin ca i jed nu sta nov ni cu Jalo vik Izvo ra. 365 

362 AJ, DK, 110, f. 478, s. 348, Pri ja va Radoj ke Zaru bac iz Bata la ga, Ub, 9.4.1945. 

363 AJ, DK, 110, f. 478, s. 360, Pri ja va Kosa ne Gajić iz Bata la ga, Ub, 10.4.1945. 


Рав но гор ски покрет и југо сло вен ска вој ска у отаџ би ни, Ниш, 1998, стр. 364-365, 495. 

365 Исто, стр. IV/485-486, 493. 

162

Čet nič ki pre ki sud u selu Griv ska, pokraj Ari lja, 9-10. jula 1944. osudio 

je na smrt 10 sta nov ni ka arilj skih sela i četi ri zaro blje na par ti za na 2. 

pro le ter ske bri ga de. Zaro blje ni par ti za ni muče ni su pre likvi da ci je. 366 

Čet ni ci pod koman dom Sve te Bogi će vi ća i Dra gu ti na Bojo vi ća, izvr šili 

su 11. jula blo ka du pro par ti zan skog sela Kova če vac pokraj Mla de nov ca 

i pove li šesto ri cu meš ta na na pogu blje nje u sused no Jag nji lo. Jedan od 

uhva će nih je uspeo da pobeg ne dok su osta li ubi je ni. 367 

Sre di nom jula u selu Salaš čet ni ci Timoč kog kor pu sa zakla li su sedam 

muš ka ra ca sa pod ruč ja Zaje ča ra, od kojih su tro ji ca bili žite lji Rgo ti ne. 368 

Dra go slav Račić, koman dant 4. gru pe juriš nih kor pu sa JVuO, pri likom 

bor bi te for ma ci je i lokal nih čet ni ka pro tiv sna ga NOVJ u Topli ci, 

10. jula 1944, pri me tiv ši naklo nje nost lokal nog sta nov niš tva par ti za ni ma 

(„poš to je oblast Topli ce dobrim delom komu ni zi ra na”) nare dio je da nakon 

pla ni ra nog pora za par ti za na na Jastrep cu: 

„[Ka da] naše tru pe kre nu pre ko Topli ce za čiš će nje obla sti Jabla ni ce 

onda će se izvr ši ti raš čiš ća va nje u Topli ci na sle de ći način: a) Sve jedi ni ce 

dobi će sre đe ne ela bo ra te po opšti na ma i seli ma ko su komu ni stič ki saradni 

ci i poma ga či... b) Po ela bo ra ti ma sa svim lici ma koja su u nji ma postupi 

će sve tru pe na isti način, tj. čim se ula zi u jed no selo ono se blo ki ra i sva 

lica iz ela bo ra ta hap se, izvo de pred stroj i stre lja ju. Za sva lica koja u parti 

zan skim redo vi ma ima ju čla no ve svo jih poro di ca pri me nji va će se kazna 

rekvi ri ra nja imo vi ne... Kad bude goto va akci ja i u obla sti Jabla ni ce, naše 

tru pe će po povrat ku izvr ši ti mobi li za ci ju svog muš kog življa u Topli ci od 

18 do 35 godi na sta ro sti.” 369 

Saču van je jedan takav ela bo rat, za teri to ri ju koju je obu hva ta la 1. 

toplič ka bri ga da JVuO (pod ruč je opšti ne Bla ce i deo opšti ne Pro ku plje). 

Spi sak obu hva ta oko 400 ime na iz 27 nase lja, pri čemu se za 280 lica sugeri 

še da ih tre ba likvi di ra ti. 370 

U Veli koj Moš ta ni ci, čet ni ci Posav ske i Lipo vič ke bri ga de Aval skog 

kor pu sa JVuO 24. jula zakla li su četvo ro sta nov ni ka Umke. „Nji ho vi leše 

366 Јован Р. Радо ва но вић, н.д., стр. 387-388. 

367 AS, ZK, k. 140, zl. br. 15861. 


369 Јован Зла тић, н.д., стр. IV/447-449; Коста Нико лић, н.д, стр. II/251. 

370 Суђе ње чла но ви ма поли тич ког и вој ног руко вод ства орга ни за ци је Дра же Миха и ло ви ћа. 

Сте но граф ске беле шке, Бео град, 1945, стр. 223-230. 

163

vi su bili izbo de ni nože vi ma, a ruke veza ne poza di leđa. U usti ma sva ke 

žrtve nađe na je cedu lji ca sa ispi sa nim reči ma: ’Ova ko će sva ki pro ći ko nije 

za kra lja.’” 371 Od 27. apri la do 3. okto bra 1944. čet ni ci su zakla li 14 stanov 

ni ka Umke. Naj ve ću odgo vor nost za ove zlo či ne sno sio je koman dant 

JVuO u Umci, Đoka Lokan če vić. Tokom 1943-1944, čet ni ci Aval skog 

kor pu sa su van bor be ubi li 25 sta nov ni ka Umke. 372 Ubi stva sta nov ni ka 

Umke dogo di la su se u vre me pre ba ci va nja više sto ti na čet ni ka iz Srbi je u 

Srem (pre ba ci va nje je zapo če lo 23. jula) s ciljem neu tra li sa nja par ti zan skih 

gru pa u seli ma Donjeg Sre ma, oda kle su par ti za ni ugro ža va li za Nem ce 

važnu komu ni ka ci ju Šid - Zemun. Čet ni ci su pre tr pe li gubit ke i bili su primo 

ra ni da se vra te u Srbi ju. Pri li kom više dnev nog borav ka u Sre mu čet ni ci 

nisu napa da li nemač ke i ustaš ko-domo bran ske sna ge. 373 

U pismu koje je major Sve ti slav Trif ko vić 25. jula upu tio Dra ži Mihai 

lo vi ću, navo di se nega tiv na oce na orga ni za ci je JVuO na pod ruč ju Kosmajskog 

sre za i ofi ci ra 4. (kosmaj ske) bri ga de Kor pu sa gor ske gar de: 

„Ovaj sta re šin ski kadar nema ni potreb ne moral ne kva li fi ka ci je da narod 

pri do bi je za našu stvar, već svo jim postup ci ma dovo di dotle da narod 

nera do gle da i pri la zi našem rav no gor skom pokre tu, a otvo re no izra ža va 

mržnju pre ma našoj orga ni za ci ji na ovoj teri to ri ji. Sada nje sta re ši ne svo jim 

postup ci ma une li su strah u narod u toli koj meri da narod želi što sko ri je 

oslo bo đe nje od nji ho vog tero ra... Kod naro da su raz bi je ne sve lepe ilu zi je 

o rav no gor stvu i Dra ži, a orga ni za ci ja je često naj go ri oblik naj ko rum pi rani 

je kli ke seo skih sile dži ja i pokva re nja ka. Uko li ko orga ni za ci ja for mal no 

i posto ji, u nju su lju di ušli pod pri ti skom sile. Često je slu čaj da lju di 

upla ću ju novac i daju dru ge vred no sti da bi se izvu kli iz orga ni za ci je... Jer 

371 AJ, DK, 110, f. 128, s. 440. 

372 AJ, DK, 110, f. 365, s. 833-848; AJ, DK, 110, f. 128, s. 440; Дра го слав Б. Дими три је вић Бели, 

н.д., стр. 296-298. 

Đoka Lokan če vić je odgo vo ran za repre si ra nje sta nov niš tva i u dru gim nase lji ma Umčan skog 

sre za. Pri me ra radi, Lokan če vić je 3. febru a ra 1944. sa tro ji com čet ni ka doja hao u selo Ruc ka, 

nepo sred no pokraj Umke. Upa li su u tri kuće i oši ša li tri žene jer su navod no „bile nemo ral ne”. 

„Dok je Lju bi ca Alim pi je vić pla ka la i pre kli nja la oni su joj rekli da se ne sme pove zi va ti 20 dana.” 

(AS, ZK, k. 139, zl. br. 2053). 

373 Павле Мило ше вић, Југо сло вен ска вој ска у отаџ би ни 1941-1945, Бео град, 2005, стр. 102- 

105. 

164

av no gor stvo u Kosma ju zna či: nasi lje, pro gon stvo naj bo ljih, nemo ral i 

punu korup ci ju.” 374 

U nare đe nju za for mi ra nje Pri vre me ne gru pe Šuma dij skih kor pu sa, 

u koji su bili uklju če ni delo vi Aval skog, Sme de rev skog i Kor pu sa gor ske 

gar de, od 25. jula 1944, Dra ža Miha i lo vić je ista kao da nare đu je for mi ranje 

kor pu sne gru pe radi spro vo đe nja akci je „u cilju istre blje nja komu ni sta 

i nji ho vih sim pa ti ze ra, kao i da se olak ša i omo gu ći pot pu no spro vo đe nje 

naše orga ni za ci je u svim mesti ma”. 375 I pored oči gled ne pozi tiv ne par ti zanske 

prak se pre ma veći ni zaro blje nih čet ni ka, koja je spro vo đe na u većem 

delu Srbi je, naro či to u leto 1944, Miha i lo vić nije odu sta jao od nare đe nja 

o istre blje nju par ti za na i nji ho vih sim pa ti ze ra. 

Čet ni ci su 27. jula 1944. spro ve li gru pu od devet zaro blje nih par tizan 

skih ranje ni ka, pre te žno bora ca 6. srp ske (4. južno mo rav ske) bri ga de 

21. srp ske divi zi je, u Kru še vac i pre da li ih Nem ci ma koji su zaro blje ni ke 

stre lja li 1. avgu sta u selu Jasi ka. Par ti za ni su zaro blje ni od stra ne čet ni ka u 

par ti zan skoj bol ni ci u selu Gor nja Bre sni ca, na južnim obron ci ma Jastrepca 

na pod ruč ju Pro ku plja. 376 U istoj par ti zan skoj bol ni ci čet ni ci su 27. 

jula zaro bi li pet ranje ni ka 5. srp ske bri ga de 21. srp ske divi zi je i ubi li ih 

na licu mesta. 377 Među zakla nim ranje ni ci ma bio je i Dra gi Sto ji sa vlje vić, 

poli tič ki kome sar Niš kog NOP odre da. Pre ma posto je ćim poda ci ma ubistva 

u bol ni ci poči ni li su čet ni ci Kor pu sa gor ske gar de pri li kom ofan zi ve 

u Topli ci. 378 

Čet ni ci 1. dobrič ke bri ga de pod koman dom kape ta na Nova ka Keni ća 

tokom jula i avgu sta poči ni li su veći broj ubi sta va i dru gih zlo či na na područ 

ju Dobrič kog sre za (Žito ra đa). Tokom jula upa da li su neko li ko puta 

u selo Gor nji Dre no vac, ubi li peto ri cu meš ta na, među koji ma i jed nog 

ranje nog par ti za na, i bati na li šesto ri cu selja ka. U istom raz do blju ubi li su 

dvo ji cu selja ka iz Stu den ca, dok su četvo ri cu uhap si li i muči li. U Jase ni ci 

su ubi li dvo ji cu, a u Volj čin cu jed nog selja ka. U Žito ra đu su upa li 31. jula 

gde su uhva ti li 10 meš ta na od kojih sedam žena. Uhap še ni ke su pod vr gli 

tor tu ri, a dvo ji cu muš ka ra ca su stre lja li. Počet kom avgu sta u tri dobrič ka 

374 VA, ČA, k. 54, f. 4, d. 32. 

375 Нема ња Девић, н.д., стр. 289. 

376 Nemač ka oba veš taj na slu žba, Zbornik dokumenata, VIII, Beo grad, 1956, str. 929-934; Мило рад 

Чукић, Шеста срп ска НОУ бри га да, Бео град, 1991, стр. 382-388. 

377 Ста ни мир Јова но вић, Дра го љуб Мир че тић, Пета срп ска НОУ бри га да, Бео град, 1991, стр. 

99. 

378 Јован Зла тић, н.д., стр. IV/476, 482. 

165

sela ubi li su četvo ri cu meš ta na od kojih dvo ji cu zaro blje nih par ti za na. U 

Bad njev cu su tukli sedam, u Donjem Crna to vu pet sta nov ni ka iz par tizan 

skih fami li ja. Čet ni ci Kor pu sa gor ske gar de pod koman dom Niko le 

Kala bi ća kra jem jula i počet kom avgu sta izvr ši li su čitav niz pljač ki i premla 

ći va nja sta nov ni ka pro ku pač kih i dobrič kih sela, a u selu Deši lo vac 

1. avgu sta stre lja li su peto ri cu meš ta na. Dobrič ki i toplič ki čet ni ci u selu 

Mekiš, kra jem jula i tokom avgu sta tukli su i muči li 22 poi me ni ce poznata 

sta nov ni ka među nji ma veći broj žena – par ti zan skih maj ki. Čet ni ci su 

tokom leta 1944. ubi li 34 sta nov ni ka Dobrič kog sre za. 379 

Sva ka vrsta pomo ći koju su civi li pru ža li par ti za ni ma sma tra na je najte 

žom kri vi com od stra ne orga ni za to ra JVuO. Aktiv ni par ti zan ski pomaga 

či, uko li ko bi bili otkri ve ni, vrlo često su kažnja va ni smr ću. Ubi stvo 

Sve ti sla va Jova no vi ća iz Stra ga ra kod Trste ni ka, inva li da bez nogu, pred stavlja 

ilu stra ti van pri mer. Sve ti slav je bio rođe ni brat Dra go sla va Jova no vi ća, 

jugo slo ven skog dobro volj ca u Inter na ci o nal nim bri ga da ma u Špa ni ji i parti 

zan skog ile gal ca u kru še vač kom kra ju. Ubi stvo je orga ni zo vao Mio drag 

Đor đe vić, koman dant 1. bata ljo na 2. trste nič ke bri ga de. Po Sve ti sla va, koji 

je prak tič no bio nepo kre tan, doš la je jed na čet nič ka troj ka i odve la ga na 

oba lu Zapad ne Mora ve gde je masa kri ran. O izgle du nje go vog leša sve doči 

la je nje go va kćer ka San dra. „Sto mak mu je bio ras po ren tako da su mu 

sva cre va bila ispa la, imao je trag puš ča nog met ka u srcu i jedan puš ča ni 

metak mu je uda rio u donju vili cu i iza šao na sre di nu loba nje.” 380 Zlo čin 

se dogo dio 17. jula 1944. 

Na pod ruč ju Raš ke, 2-5. avgu sta, čet ni ci Javor skog kor pu sa ubi li su 

devet lica od kojih četi ri žene. Ubi je ni su bili sta nov ni ci Ušća (5), Raš ke 

(2) i Boljev ca (2). 381 Čet ni ci 1. rav no gor skog kor pu sa 3-4. avgu sta zakla li 

su Voj mi ra Toro ma na iz Gor nje Gorev ni ce pokraj Čač ka, nje go vu sestru 

Gro zda nu, koja je bila u dru gom sta nju, i nji ho vu babu Sta nu. Pret hod no, 

28. juna, od stra ne čet ni ka ubi jen je Voj mi rov i Gro zda nin otac Alek sandar. 

Iste veče ri kada su ubi je ni Toro ma ni, u Vra ni ći ma je od istih poči ni laca 

ubi jen jedan meš ta nin. 382 Čet ni ci pod koman dom Mila na Tomi ća, 14. 

379 Исто, стр. 450-461, 471. 

380 AS, ZK, k. 144, zl. br. 6739, Izja va San dre Jova no vić iz Stra ga ra, Stra ga ri, 30.5.1945. Upo re di ti: 

Добри ца Ћосић, При ја те љи, Бео град, 2005, стр. 28-33. 

381 Деса Пешић, Сту де нич ки срез у НОР и рево лу ци ји 1941-1945, Бео град, 1977, стр. 478-498. 


166

avgu sta, u bli zi ni sela Paja zi to vo, pokraj Kra gu jev ca, ubi li su 11 civi la, prete 

žno sta nov ni ka sela Čumić, među koji ma neko li ko žena. Pre egze ku ci je 

žrtve su muče ne u čet nič kom zatvo ru, kao i na loka ci ji na kojoj su ubi je ne. 

Uoči nave de nog masov nog ubi stva Tomi će vi čet ni ci su u Čumi ću bati na li 

oko 30 meš ta na. Jed na žena je nakon dva de se tak dana umr la od posle di ca 

bati na nja. Među bati na ni ma bilo je 10 žena i veći broj sta ri jih lica. 383 U 

ata ru sela Seo ne, sre di nom avgu sta, čet ni ci su zakla li sedam lica od kojih 

su peto ro bili sta nov ni ci Sme de re va i okol nih sela dok su dvo ji ca ubi je nih 

bili sovjet ski voj ni ci pobe gli iz nemač kog zaro blje niš tva. 384 

U selu Rako va, pokraj Čač ka, pre ki sud 2. rav no gor skog kor pu sa 

JVuO, 25. avgu sta, nakon muče nja u čet nič kom zatvo ru, osu dio je na smrt 

11 sta nov ni ka čačan skih selâ. 385 Čet ni ci Mačvan skog kor pu sa 26. avgu sta 

stre lja li su 14 sta nov ni ka sela Uzve će i 16 sta nov ni ka sela Ševa ri ce u Mačvi. 

386 Čet ni ci Kor pu sa gor ske gar de 26. avgu sta, nakon muče nja, stre lja li 

su 11 sta nov ni ka Selev ca kod Sme de rev ske Palan ke. 387 

Pre ma nare đe nju Dobri vo ja Ren du li ća, koman dan ta 2. požeš ke briga 

de JVuO (26. avgust 1944) pred vi đe na je smrt na kazna za jata ko va nje 

par ti za ni ma, pri čemu se u nare đe nju isti ču ime na četvo ri ce jata ka osu đenih 

na smrt: 

„Zato i ovog puta pozi vam sva kog sve snog sta nov ni ka na teri to ri ji ove 

bri ga de, da čim bude video ili doznao za pri su stvo komu ni sta da o tome 

izveš ta va čet nič ke vla sti i bar tako ne dozvo lja va da komu ni sti mogu bez 

boja zni za svoj život da vrš lja ju. Ako bi doznao da je neko lice zna lo za 

pri su stvo komu ni sta, a nije oba ve sti lo voj ne vla sti o tome, sta vi ću ga pred 

pre ki voj ni sud isto tako kao i jata ke i jed na mera i vrsta kazne pri me ni će 

se pre ma takvom kao i pre ma jata ci ma. Pret sed ni ci opšti na saopšti će ovu 

tač ku nared be sta nov niš tvu svo jih opšti na sta ra ju ći se da sva ki sta nov nik 

opšti ne o ovom saznao bude, jer ću, na slu čaj, da se poja vi kakva istra ga u 

383 AJ, DK, 110, f. 528, s. 453-495. 

384 Радо слав Пау но вић, Ста за ма сло бо де. Кроз сме де рев ски крај, Сме де ре во, 1984, стр. 427. 

385 Чачан ски крај у НОБ. Хро но ло ги ја..., стр. 321. 

386 Милен ко Кова че вић, „Жртве чет ни ка у Мачван ском окру гу”, стр. 71-72. 

387 Мир ко Оклоб џи ја, Селе вац кроз бор бу и рево лу ци ју до побе де, Селе вац, 1979, стр. 161-162; 

Нема ња Девић, н.д., стр. 311. 

Pre ma poda ci ma DK iz 1945, čet ni ci su 1943-1944. van bor be ubi li 24 sta nov ni ka Selev ca, pri 

čemu su zakla li četvo ro. Bati na li su 62, a pri vre me no su liši li slo bo de 155 meš ta na. (AJ, DK, 

110, f. 55, s. 87-162). 

167

kojoj se bude moglo usta no vi ti da ovu nared bu ne zna ju svi, i pret sed ni ka 

opšti ne sta vi ti pod pre ki sud kao poma ga ča komu ni sta.” 388 

U Sep ci ma, pokraj Rače, 2. sep tem bra muče no je neko li ko meš ta na, 

sim pa ti ze ra NOVJ, nakon čega su tro ji ca ubi je na. Ubi stvo su izvr ši li pripad 

ni ci Kor pu sa gor ske gar de. U istom selu 11. sep tem bra čet nič ki gar di sti 

muči li su dvo ji cu sta nov ni ka Nata li na ca i dvo ji cu sta nov ni ka Novog Sada. 

Jedan od dvo ji ce Novo sa đa na je ubi jen. Sva četvo ri ca bili su par ti zan ski 

sarad ni ci. Ste van Rege ljac je, pre ma nje go vim tvrd nja ma, „pečen gvožđem”. 

389 

Čet ni ci Timoč kog kor pu sa JVuO, pod koman dom Lju bo mi ra Jovano 

vi ća Pat ka, 4. sep tem bra, na Crnom vrhu, kod Bora, zakla li su 13 parti 

zan skih sim pa ti ze ra iz Zaje ča ra. Pret hod no, u noći 2-3. sep tem bra, pripad 

ni ci SDS su u Zaje ča ru uhap si li 23 oso be. Uhap še ni ci su spro ve de ni 

u Zve zdan gde su pre da ti čet ni ci ma. Tro je uhap še ni ka je puš te no, a osta li 

su nakon bati na nja i isle đi va nja odre đe ni za pogu blje nje. U među vre me nu 

sed mo ro uhap še ni ka je uspe lo da pobeg ne, a 13 je zakla no. 390 

Čet ni ci Mačvan skog kor pu sa pod koman dom Sta ni mi ra Vasi ća, 3-7. 

sep tem bra ubi li su 14 sta nov ni ka šabač kih sela Metlić, Bogo sa vac, Varna 

i Rav nje. 391 U selu Var ni čet ni ci pod koman dom Vla di sla va Jere mi ća, 

koman dan ta 3. bata ljo na 1. mačvan ske bri ga de, uhva ti li su čla no ve dve 

poro di ce, izve li ih iz kuća i pove li na stre lja nje. Hap še nja je izvr šio Vla dislav 

Jere mić sa gru pom od 20 čet ni ka. Uhva će ni su Sta ni slav Lukić, nje gova 

supru ga Zor ka, nji hov sin Jovan i nje go va supru ga Mil ka. U kući Janji ća 

uhap si li su Pan te li ju, nje go vu ženu Spa se ni ju i nji ho vu kćer ku Zagor ku. 

Luki ći i Janji ći su uhap še ni i odve de ni na pogu blje nje zbog sino va koji su 

bili u par ti za ni ma: 

„Moja žena Mil ka hte la je da pone se naše malo dete od sedam mese ci 

jer je isto pla ka lo i tada još sisa lo, ali joj Jere mić to nije dozvo lio i rekao joj 

da će se ona čim bude saslu ša na vra ti ti.” 

Uhap še ni ci su odve de ni na stre lja nje u jed nu šumu pre ma Met ko vi ću. 

Jovan Lukić je uspeo da pobeg ne, a osta li su ubi je ni iz puša ka puca njem u 


389 AJ, DK, 110, f. 486, s. 64-97; AS, ZK, k. 143, zl. br. 15029. 

390 AJ, DK, 110, f. 531, s. 262-320. 

391 Милен ко Кова че вић, „Жртве чет ни ка у Мачван ском окру гу 1941-1946.”, стр. 69, 80. 

168

poti ljak. Kuće Luki ća i Janji ća su opljač ka ne i spa lje ne, a nji ho va sto ka je 

ote ra na u čet nič ki štab u Pec koj. 392 

U Rav nju su čet ni ci pod koman dom četo vo đe Sta no ja Stan ko vi ća 

(pret hod no pred sed nik seo ske opšti ne i glav ni pred stav nik kvi slin ške vlasti 

u selu) u noći 6-7. sep tem bra uhap si li četvo ro meš ta na, među koji ma 

jed nu ženu, i sutra dan ih nakon muče nja zakla li na oba li Dri ne kod Crne 

Bare. 393 

Čet ni ci 2. mačvan ske bri ga de JVuO pod koman dom Vla di sla va Sinđi 

ća 10. sep tem bra vodi li su bor bu sa manjom gru pom par ti za na pokraj 

sela Dre no vac. Ubi li su dvo je par ti za na. Istog dana u Dre nov cu čet ni ci su 

uz pomoć SDS uhva ti li 13 meš ta na, među koji ma dve žene, i pod vr gli ih 

isle đi va nju i bru tal nom bati na nju. 394 

Zlo či ni poči nje ni u Mačvi i Poce ri ni bili su odjek nare đe nja Drago 

sla va Rači ća, tada koman dan ta 4. gru pe juriš nih kopru sa JVuO, ali i 

dalje glav nog zapo ved ni ka na pod ruč ju seve ro za pad ne Srbi je, uklju ču ju ći 

Mačvan ski i Pocer ski srez. Saču va no je nje go vo nare đe nje jedom od pot činje 

nih koman da na ta – zapo ved ni ku Jadar ske (azbu ko vač ke) bri ga de (31. 

avgust 1944), ali se može pret po sta vi ti da su slič na nare đe nja upu će na i 

dru gim koman dan ti ma na tere nu Cer skog kor pu sa: 

„Ako u roku od deset dana ne uniš ti te sve komu ni ste na tere nu, stavi 

ću pod pre ki sud tebe sa svim sta re ši na ma. Orga ni zuj te opštu pote ru, 

ubi jaj te nji ho ve jata ke i pali te im kuće.” U dopu ni ovog ulti ma tu ma, 

zastup nik koman dan ta kor pu sa, kape tan Sta ni mir Vasić, isti če: „Bez pošte 

de ubi jaj te jata ke i pali te im kuće, doš lo je vre me kada tre ba ovo sta nje 

jed nom ras či sti ti.” 395 

Pri pad ni ci Aval skog kor pu sa JVuO, 5-6. sep tem bra ubi li su pet stanov 

ni ka Srem či ce i šest sta nov ni ka Ostru žni ce, izme đu Obre nov ca i Beogra 

da. Ovaj doga đaj je imao za posle di cu odla zak 19 mla đih par ti zan skih 

sim pa ti ze ra iz Sremčice u redo ve par ti za na, 9. sep tem bra. 396 Čet ni ci Aval 

392 AS, ZK, k. 151, zl. br. 1117, Izja va Jova na Luki ća iz Var ne, Šabac, 1.2.1945. 

393 AS, ZK, k. 151, zl. br. 2787, Zapi snik o saslu ša nju Mir ka Bađi ća iz Rav nja, Beo grad, 20.3.1945. 

Pozna ta su ime na dese to ri ce čet ni ka iz Rav nja koji su uče stvo va li u hap še nju i četvo ri ce dže la ta 

koji su izvr ši li kla nje. Među dže la ti ma tro ji ca su bili sta nov ni ci srem skog sela Bosut. 

394 AS, ZK, k. 151, zl. br. 12062. 


396 Дра го слав Б. Дими три је вић, н.д., стр. 278-279, 378. 

169

skog kor pu sa su 3. okto bra u selu Ripanj, pokraj Beo gra da, stre lja li 12 

sta nov ni ka tog sela i jed nu devoj ku iz obli žnjih Par ca na. Tom pri li kom u 

Rip nju su zapa lje ne tri par ti zan ske kuće. Masov no ubi stvo u Rip nju bila je 

posle di ca odla ska oko 150 meš ta na u par ti za ne. 397 

Sva ko jav no iska zi va nje pro par ti zan skog sen ti men ta ili soli dar no sti 

čak i pre ma mrtvim par ti za ni ma, u mesti ma u koji ma je posto ja la čet nič ka 

vlast, pred sta vlja lo je opa snost po život ono ga ko iska zu je takav sen ti ment. 

Ubi stvo Bra ni sla va Jeri ni ća iz Sta la ća, 5. okto bra 1944, od stra ne čet ni ka 

2. rasin ske bri ga de pod koman dom Mir ka Toma še vi ća, pri mer je da je 

takvo jav no pona ša nje pone kad ili neret ko suro vo kažnja va no: 

„Pra vi raz log odvo đe nja kao i ubi stva moga sina bio je taj što je moj 

sin držao posmrt ni govor pri sahra ni moga sestri ća Bori vo ja Stan ko vi ća 

koji je bio stre ljan od stra ne čet ni ka u Gari jer je bio uhva ćen kao par ti zan. 

U tom svom govo ru Bra ni slav je kazao: ’Žalost je što mla di ginu, da je od 

boga ne bi bilo žalo sno nego od naših lju di, ako nema ko osve ti ću ja.’” 398 

O nači nu na koji je ubi jen Bra ni slav Jeri nić dozna je mo iz opi sa njego 

ve supru ge Mili ce: 

„Sutra dan dozna la sam da je moj muž ubi jen i da mu se telo nala zi u 

polju. Kada sam ga naš la, vide la sam da mu je gla va sko ro bila otse če na 

kao i jed no uvo i sle po oč ni ca buše na nožem i mozak izva đen. Telo moga 

pokoj nog muža bilo je izre še ta no sa šest puš ča nih meta ka.” 399 

Uoči oslo bo đe nja Srbi je poje di ni čet nič ki šta bo vi pla ni ra li su da izvr še 

masov na hap še nja i ubi stva par ti zan skih sim pa ti ze ra, ali su u tome spre če ni 

nastu pa njem NOVJ i Crve ne armi je. Pre ma jed nom save znič kom oba veštaj 

nom doku men tu (15. sep tem bar 1944) čet ni ci su na pod ruč ju Leskovca 

pla ni ra li maso van zlo čin. „Sadr žaj još jed nog doku men ta dospeo je u 

save znič ke ruke. To je lista Z koju su napra vi li čet ni ci u Leskov cu i koja 

sadr ži popis oko 1.000 ime na, od kojih je 70 bilo ozna če no za likvi da ci ju, 

a osta li za hap še nje i bati na nje dok su neka ime na bila pred vi đe na za preda 

ju Nedi će vim vla sti ma ili Gesta pou”, kako se navo di u poli tič kom izvešta 

ju name nje nom save znič kom šta bu u Sre do ze mlju. 400 Pre ma tvrd nja ma 

Voji sla va Jan ko vi ća, sudi je iz Kru šev ca, od stra ne šefa Spe ci jal ne poli ci je 

397 AJ, DK, 110, f. 365, s. 651-655; Дра го слав Б. Дими три је вић, н.д., стр. 297, 332-335, 381. 

398 AS, ZK, k. 144, zl. br. 638, Izja va Boži na Jeri ni ća iz Sta la ća, Sta lać, 19.1.1945. 

399 AS, ZK, k. 144, zl. br. 638, Izja va Mili ce Jeri nić iz Sta la ća, Sta lać, 31.1.1945. 

400 Taj na i jav na sarad nja čet ni ka i oku pa to ra 1941-1944, (pr. Jovan Mar ja no vić), Beo grad, 1976, str. 

121. 

170

u Kru šev cu Milo va na Tadi ća i koman dan ta JVuO u kru še vač kom kra ju 

Dra gu ti na Kese ro vi ća, koji je tada bora vio u gra du, „sasta vljen je spi sak od 

pre ko 150 lica koji su tre ba li da budu zakla ni u petak 13. okto bra 1944. 

Ovo stra ho vi to delo nije izvr še no samo zbog toga što je Crve na armi ja tog 

dana doš la u Var va rin te je među čet ni ci ma nastao haos.” Sutra dan je Crvena 

armi ja oslo bo di la Kru še vac usled čega je navod na čet nič ka name ra bila 

defi ni tiv no osu je će na. 401 Pret hod no, tokom leta 1944, po Kese ro vi će vom 

nare đe nju sasta vljen je spi sak par ti za na, par ti zan skih sim pa ti ze ra i čla no va 

nji ho vih poro di ca sa teri to ri je 1. toplič ke bri ga de koje tre ba repre si ra ti. 

Spi sak obu hva ta oko 400 ime na iz 27 nase lja sa pod ruč ja Jastre bač kog 

(Bla ce) i Toplič kog sre za (Pro ku plje). U spi sku se za 280 lica suge ri še da 

ih tre ba likvi di ra ti, za 78 se navo di da ih tre ba inter ni ra ti, 34 mobi li sa ti u 

čet nič ke redo ve dok se za sedam lica navo di da ih tre ba izba ti na ti. U spi sku 

se navo di veći broj brač nih paro va ili rodi te lja i nji ho ve dece ili, pak, bra će 

– koje tre ba repre si ra ti. Pri me ra radi, u spi sku za selo Grgu re isti če se da sve 

žene iz fami li je Jova no vić „nose crve ne mara me i otrov ne su komu nist kinje, 

pola inter ni ra ti, a pola likvi di ra ti”. U spi sku za varo ši cu Bla ce navo di 

se da 27 lica tre ba likvi di ra ti. 402 Nepo sred no pre povla če nja za Kra lje vo 

sna ga JVuO koje su se kra jem sep tem bra 1944. kon cen tri sa le u Beo gradskom 

okru gu, koman dant Aval skog kor pu sa, Sve ti slav Trif ko vić, nare dio je 

„da se svi pozna ti i istak nu ti komu ni sti po seli ma ovog kor pu sa pohva ta ju 

i likvi di ra ju”. Zapra vo, nare đe nje se odno si lo na likvi da ci ju istak nu tih parti 

zan skih sim pa ti ze ra i sarad ni ka. Trif ko vi će vo nare đe nje nije moglo biti 

401 AJ, DK, 110, f. 286, s. 144-145. 

Pre ma posto je ćim poda ci ma čet ni ci su hap si li par ti zan ske sim pa ti ze re u Kru šev cu od kra ja 

avgu sta 1944, iako su nemač ke sna ge bora vi le u gra du do 14. okto bra. Šesto ri ca Kese ro vi će vih 

čet ni ka 22. avgu sta doš li su u kuću trgov ca Vla di mi ra Valja re vi ća, izve li ga iz mesta pod stra žom 

i zakla li ga na putu za Jasi ku. (AJ, DK, 110, f. 426, s. 136). Čet ni ci 2. trste nič ke bri ga de, na čelu 

sa Vuka ši nom Goj ni ćem, isled ni kom pre kog suda bri ga de, od 7. do 13. okto bra uhap si li su dvade 

se tak gra đa na Kru šev ca, spro ve li ih u štab bri ga de u Bivo lju (pred gra đe Kru šev ca) pri kom 

je bio orga ni zo van zatvor. Među uhap še nim oso ba ma nala zi la se poro di ca opan ča ra Duša na 

Milo še vi ća: supru ga, kćer ka od 13 i kćer ka od 12 godi na. „Odve li su nas u štab u selu Bivo lju i 

baci li u jedan podrum. Tu su nas tukli, moju decu pla ši li elek trič nom žicom i malo ih pekli, a ženi 

uda ri li oko 100 bati na mot kom po taba ni ma. U muče nju je uče stvo vao Vuka šin sa još dvo ji com.” 

Dola skom voj ni ka Crve ne armi je čet ni ci su pobe gli iz Bivo lja usled čega su se zatvo re ni ci sami 

oslo bo di li. (AS, ZK, k. 144, zl. br. 367-372, 1804). Vuka šin Goj nić (RKTG-108051) stra dao je kao 

odmet nik 15. febru a ra 1946. 


Сте но граф ске беле шке, Бео град, 1945, стр. 223-230. 

171

ea li zo va no u većem obi mu zbog pred sto je će eva ku a ci je kor pu sa. 403 Pominja 

no stre lja nje u Rip nju 3. okto bra možda pred sta vlja poje di nač ni odjek 

Trif ko vi će vog nare đe nja. 

Iako nave de ni pri me ri ne iscr plju ju mani fe sta ci je tero ra koji je JVuO 

spro vo di la nad sta nov niš tvom Srbi je ovi pri me ri jasno poka zu ju poli tičko-ide 

o loš ku narav pokre ta Dra že Miha i lo vi ća koja se zasni va la na represi 

ji nad pri pad ni ci ma i sim pa ti ze ri ma par ti zan skog pokre ta kao i na bespoš 

ted nom istre blje nju pri pad ni ka musli man ske zajed ni ce u zapad nom 

San dža ku, pri čemu zlo či ne u Pri boj skom sre zu tre ba posma tra ti u širem 

kon tek stu voj ne ope ra ci je JVuO koju je nare dio Dra ža Miha i lo vić, a koja 

je spro ve de na počet kom febru a ra 1943. i rezul ti ra la poko ljem više hilja da 

musli man skih civi la u gor njem Pod ri nju, Plje valj skom i Pri boj skom srezu. 

Nijed na doma ća for ma ci ja na tlu uže Srbi je nije ubi la toli ki broj žena 

i dece koli ko su pobi li Miha i lo vi će vi čet ni ci, u apso lut nim broj ka ma ili 

pro cen tu al no (u odno su na uku pan broj sta nov ni ka uže Srbi je ubi je nih od 

neke doma će for ma ci je). Vrhov na koman da JVuO pod sti ca la je teror četni 

ka nad sta nov niš tvom Srbi je, o čemu sve do če izvo ri čet nič kog pore kla. 

Isto tako, Vrhov na koman da nije sank ci o ni sa la vinov ni ke naj te žih zlo či na 

(istak nu ti ofi ci ri JVuO) već ih je neret ko pro mo vi sa la u okvi ru voj ne hijerar 

hi je. Teror nad srp skim sta nov niš tvom spro vo đen je u cilju eli mi na ci je 

supar nič kog pokre ta dok je teror nad musli man skim sta nov niš tvom u Priboj 

skom sre zu spro vo đen u cilju eli mi na ci je nesrp skog sta nov niš tva sa tog 

etnič ki mešo vi tog pod ruč ja. 


blo ka da Kova čev ca 27. avgu sta 1944. 

Kra jem avgu sta 1944. zabe le že no je stra da nje meš ta na pro par ti zanskog 

sela Kova če vac pokraj Mla de nov ca. Zlo čin u Kova čev cu zavre đu je 

detalj ni ji opis jer nije navo đen u lite ra tu ri. Zlo či ne nad sta nov niš tvom 

Kova čev ca izvr ši li su čet ni ci 3. (mla de no vač ke) bri ga de Kor pu sa gor ske 

403 Дра го слав Б. Дими три је вић, н.д., стр. 384, 387. 

Dimi tri je vić navo di dva Trif ko vi će va nare đe nja s počet ka okto bra 1944. u koji ma se zah te va likvida 

ci ja „komu ni sta”. 

172

gar de pod koman dom kape ta na Dra gu ti na Bojo vi ća. U spro vo đe nju zlo čina 

naro či to se ista kao 1. bata ljon Mla de no vač ke bri ga de pod koman dom 

pot po ruč ni ka Rat ka Kova če vi ća. Ovaj zlo čin kor pu sa pod koman dom 

Niko le Kala bi ća ostao je nepo znat. Sre sko pove re niš tvo ZK za Mla de novač 

ki srez tokom 1945. saku pi lo je izja ve neko li ko dese ti na meš ta na koji 

su sve do či li o nasi lju koje su pre tr pe li. 

Pre avgu stov ske blo ka de čet ni ci pod koman dom Dra gu ti na Bojo vi ća 

11. jula tako đe su blo ki ra li selo. Uhva ti li su i pove li šesto ri cu meš ta na na 

pogu blje nje u sused no selo Jag nji lo. Jedan je uspeo da pobeg ne, a osta li su 

ubi je ni. 

Zatim su čet ni ci 25. avgu sta u ata ru sela stre lja li dvo ji cu meš ta na 

Kova čev ca, jed nog sta nov ni ka Mla de nov ca i dvo ji cu sovjet skih voj ni ka 

koji su pobe gli iz nemač kog zaro blje niš tva s name rom da se pri klju če parti 

za ni ma. Jedan od dvo ji ce stre lja nih meš ta na pre ži veo je stre lja nje. Potom 

je 27. avgu sta Mla de no vač ka bri ga da orga ni zo va la blo ka du sela. Svi odrasli 

meš ta ni bili su oba ve zni da se poja ve na zbo ru koji su sazva li čet ni ci. 

„Ko tada nije došao na zbor čet ni ci su ga tra ži li po kuća ma i kun da če ći 

dopra ti li na zbor.” Jedan čet nič ki sarad nik, kome su par ti za ni stre lja li brata, 

izvr šio je oda bi ra nje par ti zan skih sim pa ti ze ra. „Potom su žrtve bati na ne 

na naj svi re pi ji način.” Pozna ti su poi me nič ni poda ci za 129 meš ta na koji 

su repre si ra ni toga dana, uklju ču ju ći velik broj žena i sta ri jih muš ka ra ca. 

Veći na njih bru tal no je pre tu če na mot ka ma i kun da ci ma. Mno gi su bolova 

li sed mi ca ma ili mese ci ma. Jedan muš ka rac je ubi jen bati na ma, a jed na 

17-godiš nja devoj ka je od „zado bi je nog stra ha kad su joj tukli oca, maj ku 

i bra ću posle krat kog vre me na umr la”. 

Zatim su čet ni ci odvo ji li četvo ri cu muš ka ra ca, odve li ih pre ma selu 

Dubo ni, pri dru živ ši im jed nog selja ka iz Vlaš ke, i sve ih pobi li na lokali 

te tu Aram ba ši ća brdo. Među ubi je ni ma bio je i Lju bo mir Iva no vić koji 

je pre ži veo stre lja nje dva dana pre blo ka de sela. Lju bo mi ra su odvu kli na 

koli ma na stra tiš te poš to je bio teš ko ranjen. Nje go va maj ka Darin ka ostavi 

la je sve do če nje o ubi stvu sina i nje nih kom ši ja: 

„U to su doš li čet ni ci i nato va ri li ga na kola i ote ra li u selo Dubo nu. 

Ja nisam hte la da osta vim sina već sam išla za koli ma sve do sela Dubo ne 

do mesta Aram ba ši ća brdo... Tu je bio i neki čet nik Spi ra koljač [Spi ri don 

Anđelković], koga sam tek tada vide la. Tu su ski nu li moga sina s kola i 

173

počeo je da ga kolje čet nik Spi ra. Moj sin se bra nio i oteo mu je nož i bacio 

ga na dru gu stra nu. U tome momen tu dotr čao je čet nik Voja Savić sin 

Duša na Savi ća [iz Kovačevca] i uzeo nož i dodao ga Spi ri kolja ču i stao na 

levu ruku mome sinu, a dru gi čet nik [An to ni je] Tone Gavri lo vić iz Mla denov 

ca, sin opan ča ra, stao je na desnu ruku, oba dvo ji ca puše ći ciga re te, dok 

ga je klao Spi ra koljač. Moj sin je samo jauk nuo: ’Jao, deco moja, ko će da 

vas rani!’ Ja nisam sme la da pro go vo rim već sam samo išla i kuka la i pla kala 

i da sam ma koli ko inter ve ni sa la bila bih i ja zakla na.” Osim Lju bo mi ra 

zakla na je još jed na žrtva, a osta le je iz puš ke ubio Rat ko Kova če vić. „Osta li 

[četnici] su se isto tako oti ma li oko toga ko će pre da ubi je, da ubo de i da 

zako lje.” 404 

Dru gi zakla ni meš ta nin zvao se Voji slav Čokić. O nje go vom masakri 

ra nju sve do či la je nje go va maj ka Ruži ca koja je otiš la da potra ži nje gov 

leš: „Ceo mu je grkljan bio pre klan i vrat se držao samo na dve žile. Bio je 

ubo den u levu stra nu gru di pre ma srcu kamom i bio je pogo đen iz jed nog 

met ka u čelo.” Među četvo ri com ubi je nih bio je i Ruži čin muž Milu tin. 

Milu tin i Voji slav ubi je ni su jer je Milu ti nov sin, a Voji sla vov mla đi brat, 

Dra gi ša, bio u par ti za ni ma. 405 

Nakon 27. avgu sta, pre ma reči ma meš ta na i sasta vlja ča ela bo ra ta o 

zlo či nu u Kova čev cu, sta nje u selu je oda va lo sle de ću sli ku: „Posle ovo ga 

zavla dao je takav strah u selu da niko nije smeo da se svra ti kod kuće. Selo 

je bilo pusto. Mno gi su lju di vođe ni na kla nje i oba ra ni da se zako lju i pušta 

ni. Strah je bio pre va zi šao gra ni ce ljud skog razu ma. Lju di su se kre ta li po 

selu kao sen ke i pre stra vlje na pla ši la, pogr blje na i savi je na od zado bi je nih 

bati na, bez reči kao nedo tu če ne ave ti.” 406 

Sutra dan nakon zlo či na na Aram ba ši ća brdu čet ni ci su po nare đe nju 

Rat ka Kova če vi ća, na ras krš ću Vlaš ka - Šep šin, ubi li dvo ji cu sta nov ni ka 

Kova čev ca i jed nog sta nov ni ka Mla de nov ca. Ubr zo potom su čet ni ci 3. 

bata ljo na Mla de no vač ke bri ga de u Kova čev cu stre lja li pet lica od kojih tri 

par ti zan ska sarad ni ka, jed nog mla di ća koji je odbio da stu pi u čet ni ke i 

jed nu zaro blje nu par ti zan ku. Žrtve su bile sta nov ni ci Kova čev ca, Gra ni ca 

404 AS, ZK, k. 140, zl. br. 15861, Izja va Darin ke Iva no vić, Kova če vac, 21.8.1945. 

405 AS, ZK, k. 140, zl. br. 15861, Izja va Ruži ce Čokić, Kova če vac, 21.8.1945. 

406 AS, ZK, k. 140, zl. br. 15861, Zapi snik o zlo či ni ma u Kova čev cu, Mla de no vac, 21.8.1945. 

174

i Vlaš ke. Jedan meš ta nin Kova čev ca odve den je u Aran đe lo vac gde su ga 

čet ni ci ubi li sre di nom sep tem bra. 407 

Pre ma poda ci ma DK iz 1945, čet ni ci su u Kova čev cu tokom rata izvrši 

li palje vi nu 22 doma ćin stva. 408 Sva ka ko da su spa lje ne kuće opljač ka ne 

pre uniš te nja. O pljač ki sta nov ni ka Kova čev ca od stra ne Kala bi će vih četni 

ka sve do či jedan čet nič ki izvor od 17. maja 1944: „On i nje go vi lju di su 

uze li iz sela Kova čev ca pre ko 50 jaga nja ca i ni koma da nisu pla ti li, još pre te 

bati na njem, pa čak i stre lja njem ako narod ne dâ.” 409 


masa kr u Boš nja nu 2. okto bra 1944. 

Isto vre me no sa pozi vom na amne sti ju i broj nim pri me ri ma korekt nog 

odno sa par ti za na pre ma zaro blje nim čet ni ci ma uoči i nakon avgu stov ske 

amne sti je, zabe le že ni su pri me ri likvi da ci je zaro blje nih par ti za na od strane 

sna ga JVuO. Naj ma sov ni ja likvi da ci ja zabe le že na je počet kom okto bra 

1944. u oko li ni Para ći na. Ubi je no je 55 zaro blje nih bora ca 24. srp ske briga 

de koji su pre likvi da ci je bili izlo že ni bru tal nom muče nju. Ono što taj 

zlo čin izdva ja među broj nim rat nim zlo či ni ma koje su poči ni le doma će 

for ma ci je na tlu Srbi je jeste okrut nost pre ma zaro blje nim mla di ći ma koji 

su stu pi li u voj sku neko li ko dana ili nede lja pre zaro blja va nja pri čemu 

veći na zaro blje nih par ti za na nije bila ide o loš ki for mi ra na, a odre đen broj 

likvi di ra nih zaro blje ni ka do nedav no je par ti ci pi rao u JVuO, odno sno u 

for ma ci ji koja je bila vinov nik nji ho vog stra da nja. Iako je reč o jed nom od 

naj ma sov ni jih zlo či na koje su čet nič ke sna ge poči ni le u Srbi ji, masa kr u 

Boš nja nu je malo poznat isto rij ski doga đaj. Upr kos tome što masa kri ra nje 

zaro blje nih bora ca 24. srp ske bri ga de nije nepo zna ta činje ni ca u doma ćoj 

isto ri o gra fi ji, taj isto rij ski doga đaj nije ade kvat no rasve tljen. Deo odgo vorno 

sti za to što je masa kr u Boš nja nu goto vo nepo zna ta isto rij ska činje ni ca 

sno si pro par ti zan ska isto ri o gra fi ja koja je površ no obra di la taj zlo čin ili ga 

je jed no stav no pre ću ta la usled svo je vr sne navi ke da pre ćut ku je neke od 

407 AS, ZK, k. 140, zl. br. 15861; AJ, DK, 110, f. 492, s. 334-338. 

408 AJ, DK, 110, f. 55, s. 466-744. 

409 Коста Нико лић, н.д., стр. III/360. 

175

naj ve ćih gubi ta ka NOVJ u bor ba ma sa JVuO. 410 Pro čet nič ka isto ri o gra fi ja 

igno ri še masa kr nad zaro blje nim par ti za ni ma u Boš nja nu. 

Pri pad ni ci Ivan ko vač kog i Timoč kog kor pu sa JVuO i sna ge SDS u 

noći izme đu 30. sep tem bra i 1. okto bra 1944. u selu Miri lo vac kod Paraći 

na napa li su delo ve 24. srp ske bri ga de 45. srp ske divi zi je i zaro bi li bli zu 

60 bora ca. Pre ma poda ci ma koman de SDS Morav skog okru ga čet ni ci i 

nedi ćev ci su par ti za ni ma nane li gubit ke od 28 pogi nu lih i 58 zaro blje nih. 

Na stra ni čet ni ka pogi nu la su dva bor ca, a 12 ih je ranje no, dok SDS nije 

ima la gubi ta ka. Izvor ne pomi nje sud bi nu zaro blje nih par ti za na. 411 

Među tim, to nisu bili jedi ni gubi ci 24. srp ske bri ga de počet kom 

okto bra. Ope ra cij ski dnev nik 24. srp ske bri ga de pomi nje sle de ći poda tak: 

„Noću izme đu 2. i 3. okto bra čet nič ke ban de i Nem ci uspe li su da iznena 

de 1. i 2. bata ljon na pro sto ri ji sela Vito še vac i Smi lo vac i da ih raz bi ju. 

Sop stve ni gubi ci: sedam mrtvih, 12 ranje nih i 28 nesta lih.” 412 Veći broj 

nesta lih bora ca je oči gled no zaro bljen. Ope ra cij ski dnev nik ne regi stru je 

bor bu koja se odi gra la 1. okto bra, niti pomi nje zaro blja va nje oko 57 bora 

410 Pri me ra radi, zlo čin nad zaro blje nim bor ci ma 24. srp ske bri ga de nea de kvat no je obra đen u 

mono gra fi ji o raz vo ju par ti zan skog pokre ta u Pomo ra vlju: datum i loka ci ja zlo či na su netač ni ili 

nepre ci zni, a poda ci o zlo či nu i komand noj odgo vor no sti su frag men tar ni i kon fu zni. Upo re di ti: 

Бошко Жива но вић, Дам њан Попо вић, Мио драг Јова но вић, Помо ра вље у Народ но о сло боди 

лач кој бор би 1941-1945, Све то за ре во, 1961, стр. 356-357. U toj publi ka ci ji nave de no je svedo 

če nje Rado sla va Janji ći je vi ća iz Boš nja na, koji je video zaro blje ne par ti za ne, a kasni je i nji hove 

eks hu mi ra ne leše ve. Nje go vo sve do če nje kom pa ti bil no je sa neo bja vlje nim sve do če nji ma iz 

gra đe ZK. Jed na od ret kih bri ga da NOVJ sa pod ruč ja Srbi je o kojoj nije publi ko va na mono gra fi ja 

jeste upra vo 24. srp ska bri ga da. Osim toga, u mono gra fi ji o 45. srp skoj divi zi ji, u čijem sasta vu 

je bila bri ga da, ne pomi nju se stvar ni gubi ci bri ga de počet kom okto bra 1944. Pomi nju se nepotpu 

ni gubi ci 30. okto bra: „U tim bor ba ma čet ni ci su uspe li da zaro be 10 bora ca.” Ne pomi nje se 

sud bi na zaro blje ni ka. Osim toga, u mono gra fi ji se ne pomi nju ni gubi ci bri ga de u bor ba ma 2-3. 

okto bra kod Vito šev ca i Smi lov ca. Upo re di ti: Дра го љуб Ж. Мир че тић, 45. диви зи ја НОВЈ, Београд, 

1992, стр. 26-27. 



Jedan od malo broj nih saču va nih doku me na ta Ivan ko vač kog kor pu sa JVuO iz tog raz do blja, na 

čijoj teri to ri ji se odi gra lo zaro blja va nje bora ca 24. srp ske bri ga de, indi rekt no potvr đu je da je 

name ra čet nič kih šta bo va bila da se zaro bi što veći broj par ti za na: „Nare di te vašem koman dantu 

grad ske stra že da odmah odre di stra ža re koji će pro kr sta ri ti kroz varoš i saopšti ti gra đan stvu 

da nijed no nepo zna to lice ne pri ma u svo ju kuću. U isto vre me neka grad ska stra ža pove de 

raču na ako pri me ti neko stra no lice-par ti za na da ga odmah spro ve de u Dobri če vo. Ovo je u vezi 

sa raz bi je nom par ti zan skom gru pom u oko li ni Para ći na koja se po sazna nju, raz bi je na i bez 

oruž ja, golih i bosih lju di, raz be ža la u raznim prav ci ma pa i u prav cu Ćupri je.” (VA, ČA, k. 60, f. 5, 

d. 34, Nare đe nje koman de mesta Ćupri ja pred stoj ni ku poli ci je u Ćupri ji, 1.10.1944). 

412 VA, fond Narod no o slo bo di lač ka voj ska Jugo sla vi je (dalje: NOVJ), k. 1338, f. 3, d. 1. 

176

ca toga dana. Vero vat ni uzrok ovog pre ćut ki va nja jeste poku šaj pri kri vanja 

veli kih gubi ta ka kako se ne bi poten ci ra la odgo vor nost šta ba bri ga de. 

Nijed na bri ga da NOVJ tokom rata nije ima la tako veli ke gubit ke na tlu 

Srbi je u bor ba ma pro tiv čet ni ka u jed noj bor bi (ili u dve vre men ski bli ske 

bor be) ako izu zme mo još uvek nedo volj no istra že ne gubit ke 4. (crno gorske) 

pro le ter ske bri ga de 21. sep tem bra 1944. u bor ba ma pro tiv Rasin skog 

kor pu sa JVuO, što je još jedan pre ću tan isto rij ski doga đaj u pro par tizan 

skoj isto ri o gra fi ji. „For mi ra nje 24. bri ga de zavr še no je 28. sep tem bra 

[1944]. Ova bri ga da for mi ra na je u selu Trgo viš tu [po kraj Soko ba nje] i 

to od bora ca dru gih dve ju bri ga da [45. srp ske divi zi je].” 413 Nakon samo 

neko li ko dana pre tr pe la je veli ke gubit ke. Ovo je bio jedin stven takav slučaj 

u okvi ru raz vo ja oru ža nih sna ga NOVJ u Srbi ji. 

Doku ment pod nazi vom „Boj na rela ci ja 45. srp ske divi zi je” indi rektno 

potvr đu je veli ke gubit ke 24. srp ske bri ga de počet kom okto bra: 

„U noći 1-2. okto bra (reč je o bor bi koja se odi gra la pret hod ne veče ri, 

nap. aut.) jedi ni ce 1. i 2. bata ljo na [24. srp ske bri ga de] izvr ši le su napad 

na čet nič ke jedi ni ce u s. Miri lo vac i pot pu no ih raz bi le posle dvo ča sov ne 

bor be. Među tim, nepri ja te lju su sti gla poja ča nja iz Para ći na te su se naše 

jedi ni ce mora le pri lič no neo r ga ni zo va no povu ći. Čet nič ke ban de sa neš to 

Nema ca nasta vi le su svo je napa de u noći 2-3. okto bra pro ti vu našeg 1. 

i 2. bata ljo na na pro sto ru s. Vito še vac – s. Smi lo vac i uspe le da raz bi ju 

2. bata ljon, koji se izvla čio po gru pa ma, dok se 1. bata ljon orga ni zo va no 

povu kao... Posle ovih neu spe ha, jedi ni ce ove bri ga de skon cen tri sa le su se 

na sek to ru sela Trgo viš ta.” 

U nave de nom cita tu pre ću ta ne su dimen zi je pora za 1. okto bra kod 

Miri lov ca. Iako je nave de ni opis nedo re čen, boj na rela ci ja ne pri kri va 

ukup ne gubit ke bri ga de od 28. sep tem bra do 12. okto bra: „78 pogi nu lih, 

185 ranje nih i 28 nesta lih dru go va”. Boj na rela ci ja navo di basno slov ne 

nepri ja telj ske gubit ke u tom raz do blju u bor ba ma sa 24. srp skom bri ga 

413 VA, NOVJ, k. 1329, f. 2/I, d. 11, Boj na rela ci ja 45. srp ske divi zi je za bor be vođe ne od 3. sep tem bra 

do 12. okto bra 1944: Изве шта ји и наред бе пар ти зан ских једи ни ца о осло бо ђе њу источ не 

Срби је 1944, (пр. Божи дар Бла го је вић), Него тин, 2010, стр. 36. 

177

dom (koje ne vre di navo di ti jer su evi dent no nei sti ni ti), kako bi se ubla ži li 

veli ki gubi ci bri ga de. 414 

Da su u pita nju dve odvo je ne bor be (jed na kod Miri lov ca i dru ga kod 

Vito šev ca i Smi lov ca) u raz ma ku od dva dana, potvr đu ju memo ar ski zapi si 

jed nog od akte ra dru ge bor be. Nai me, Petar Mar ti no vić, koman dant sna ga 

SDS u Niš kom okru gu, navo di da je ljud stvo pod nje go vom koman dom 

u Vito šev cu 2. okto bra zaro bi lo 19 par ti za na koji ma su poš te đe ni životi. 

Mar ti no vić tvr di da su zaro blje ni ci dobro volj no osta li pod nje go vom 

koman dom, stu piv ši u SDS. Iako je ova tvrd nja disku ta bil na, Mar ti no vić 

je ube dljiv kada navo di datum i mesto bor be, kao i broj zaro blje ni ka – 

jer navo di nji ho va ime na i doku ment koji potvr đu je da su zaro blje ni ci ma 

poš te đe ni živo ti. 415 Ovo je jedin stven pri mer korekt nog postu pa nja prema 

zaro blje nim par ti za ni ma od stra ne SDS. U naj ve ćem bro ju slu ča je va 

pri pad ni ci SDS su zaro blje ne par ti za ne ustu pa li Nem ci ma. Oči gled no da 

je nemi no van ishod rata uslo vio i dru ga či ji odnos pre ma zaro blje ni ci ma. 

Među tim, ofi ci ri JVuO su istog dana (2. okto bar) odlu či li da pret hod no 

zaro blje ni par ti za ni ne budu poš te đe ni. 

Kakva je bila sud bi na bora ca 24. srp ske bri ga de zaro blje nih 1. oktobra? 

O tome sazna je mo na osno vu doku me na ta ZK iz 1945. koji do sad 

nisu koriš će ni u isto ri o graf skoj lite ra tu ri. Na osno vu seća nja savre me ni ka 

i sve do ka koje je 1945. saku pi lo Sre sko pove re niš tvo ZK Para ćin skog sreza 

sazna je mo da su čet ni ci 1. okto bra zaro bi li bli zu 60 par ti za na u Mirilov 

cu. Saču va ni izvo ri pomi nju zaro blja va nje isklju či vo bora ca 24. srp ske 

bri ga de. Veći na zaro blje ni ka poti ca la je „iz oko li ne Niša”, dese tak su bili 

sta nov ni ci Ražanj skog, a neko li ci na Ćuprij skog sre za. Na osno vu dokumen 

ta ci je ZK mogu će je zaklju či ti da je u Miri lov cu zaro blje no naj ma nje 

57 par ti za na, što se ukla pa u citi ra ni izveš taj koman de SDS Morav skog 

okru ga. Tro ji ca ranje ni ka ubi je na su istog dana kada su zaro blje ni. Jedan 

par ti zan je uspeo da pobeg ne pre nego što su zaro blje ni ci spro ve de ni u 

Boš nja ne, a dru gog par ti za na je oslo bo dio nje gov pozna nik, koman dant 

414 VA, NOVJ, k. 1329, f. 2/I, d. 11. 

Ope ra cij ski dnev nik 45. srp ske divi zi je manje je infor ma ti van kada je reč o gubi ci ma 24. srpske 

bri ga de, odno sno – pri kri va više poda ta ka nego boj na rela ci ja divi zi je. Upo re di ti: VA, NOVJ, 

k. 1329, f. 2/I, d. 6; Изве шта ји и наред бе пар ти зан ских једи ни ца о осло бо ђе њу источ не 

Срби је 1944, стр. 52-53. 

415 Петар Мар ти но вић Баји ца, Милан Недић, Чика го, 1956, стр. 458-459. 

178

Rava nič ke bri ga de Ivan ko vač kog kor pu sa, Mihaj lo Čačić. Čet ni ci su istog 

dana zaro blje ni ke spro ve li u Boš nja ne gde su ih drža li u zato če nju u jednom 

podru mu, oda kle su ih veza ne izvo di li na isle đi va nje, pri čemu su ih 

tukli. O ovo me su sve do či la četvo ri ca sta nov ni ka okol nih sela koji su kao 

sum nji vi civi li uhap še ni 1. okto bra nakon čega su bili zatvo re ni zajed no 

sa zaro blje nim par ti za ni ma. Sutra dan, 2. okto bra, u dve gru pe, izvr še no je 

odvo đe nje zaro blje ni ka na pogu blje nje. Pre ma saču va nim sve do če nji ma, 

tada su ubi je na 52 par ti za na. 416 

Zaro blje ni ci su muče ni pre nego što im je odu zet život. O tome su svedo 

či li rođa ci žrta va koji su neko li ko dana nakon zlo či na otko pa va li leše ve 

ubi je nih. Dra go ljub Rajić iz Smi lov ca, otac ubi je nog Duša na, sve do čio je 

o izgle du leše va žrta va: 

„Ti lju di, pre ma ono me što sam video na nji ho vim teli ma, umi ra li su 

u naj straš ni jim muka ma. Na telu jed nog video sam da su mu obe noge bile 

odra ne od sto pa la do trbu ha. Dru go me su bile odra ne ruke, i to dla no vi na 

koji ma je koža visi la. Tre ćem je bio ras po ren trbuh i iz nje ga izva đe na utroba. 

Mno gi ma su odra ne i poraz bi ja ne gla ve, a mno gi ma su bili pose če ni 

pol ni orga ni. Sla bi ji lju di nisu mogli pod no si ti ove pri zo re, već su beža li da 

ne pad nu u nesvest. Moj sin, pokoj ni Dušan, imao je dva ubo da u gru dima, 

a pre ko pasa bio je pre se čen rafa lom iz mašin ge ve ra. Mno gi ma od njih 

bili su odse če ni nose vi, uši i pova đe ne oči. Kad sam sve ovo video zaža lio 

sam što ne znam ime na svi ma ovim lju di ma čet ni ci ma koji su mogli da 

izvr še ova kva zver stva. No, ma ko oni bili, današ nja naša narod na vlast ne 

bi tre ba la da osta vi u živo tu nijed nog čet ni ka, odno sno čove ka koji je bio 

u Veli ko mo rav skom kor pu su i Rava nič koj bri ga di, zajed no sa nji ho vim 

koman dan ti ma.” 417 

416 AS, ZK, k. 146, zl. br. 16657, Zapi snik o saslu ša nju Dra gi nje Pavlo vić iz Boš nja na, Para ćin, 

7.5.1945; Zapi snik o saslu ša nju Mla de na Živ ko vi ća iz Boš nja na, Para ćin, 9.10.1945; Zapi snik o 

saslu ša nju Gra di bo ra Tasi ća iz Boš nja na, Para ćin, 10.10.1945; Izja va Mil ke Mar ja no vić iz Rav ne 

Reke, Ćupri ja, 18.6.1945; Izja va Đure Tato mi ra iz Rav ne Reke (bez mesta i datu ma); Zapi snik 

o saslu ša nju Andre je Rado va no vi ća iz Davi dov ca, Para ćin, 20.8.1945; Zapi snik o saslu ša nju 

Vidoj ka Živa no vi ća iz Davi dov ca, Para ćin, 20.8.1945; Izveš taj Sre skog pove re niš tva ZK Para ćin 

– Okru žnom pove re niš tvu ZK Jago di na, Para ćin, 1.11.1945; AS, ZK, k. 146, zl. br. 10721, Izja va 

Mile na Neši ća iz Gla vi ce, Para ćin, 25.8.1945. 

417 AS, ZK, k. 146, zl. br. 16657, Izja va Dra go lju ba Raji ća iz Smi lov ca Sre skom pove re niš tvu ZK za 

Ražanj ski srez, Smi lo vac, 28.4.1945. 

179

Slič ne podat ke izno si Dra go lju bov kom ši ja Marin ko Rajić, otac ubije 

nog Obre na: 

„Ja sam lič no izva dio moga sina iz jed ne jame – zajed nič ke rake – i 

mogu reći da sam tom pri li kom video stra šan pri zor. Mno gim bor ci ma bile 

su isko pa ne oči, odse če ni nos ili uši. Mno gi ma je bio odse čen ud, mnogi 

ma su bile dra ne noge ili ruke. Moj sin je bio ubo den nožem na devet 

mesta u prsa, a jed na ruka ras po re na od rame na do šake, kao da su ima li 

name ru da ga deru.” 418 

Lepo sa va Pan tić iz Sko ri ce navo di kako je izgle da lo telo nje nog unu ka 

Milo va na Vasi ća Pan ti ća. „Ja sam jedva pozna la moga unu ka. Gla va mu je 

bila raz bi je na u potilj ku, oči izva đe ne, a otpo za di vra ta klan je. Ruke i noge 

bile su mu odra ne.” 419 Mira Stan ko vić iz Smi lev ca je tako đe sve do či la o 

izgle du leše va žrta va: „Svi su bili još za živo ta dra ni, bode ni, neki ma su oči 

vađe ne, uši i nose vi seče ni. Mome sinu Mili vo ju odse kli su ud, slo mlje na 

mu je noga i mno ge kosti na telu.” 420 

Bora Lukić iz Senja pokraj Ćupri je uče stvo vao je u eks hu ma ci ji leša 

nje go vog kom ši je Sve ti sla va Đor đe vi ća. 

„Tu je sahra njen i Sve ti slav Đor đe vić iz sela Senja kome su dra li tabane, 

odse kli deo stid nog tela i met nu li u usta. Po dola sku Rusa nje gov otac 

ga je isko pao i pre neo u Senje. Pri li kom isko pa va nja vide li su se tra go vi 

muče nja pokoj nog Sve ti sla va, što može posve do či ti nje gov otac Milan, kao 

i ja, a i tada nji pred sed nik opšti ne Boš nja ne.” 421 

Na osno vu sve do če nja rođa ka žrta va i neko li ko uhap še nih sta nov ni ka 

Davi dov ca (koji su bili zato če ni zajed no sa par ti za ni ma u Boš nja nu, ali 

nisu ubi je ni), dozna je mo da su se u Boš nja nu na dan ubi stva zaro blje nih 

par ti za na nala zi li osta ci neko li ko bri ga da sa pod ruč ja istoč ne Srbi je (1. i 2. 

bolje vač ka, 1. i 2. nego tin ska, Bor ska, Soko banj ska) pod zapo ved niš tvom 

Lju be Jova no vi ća, i naj ma nje dve bri ga de pod koman dom šta ba Veli komo 

rav ske gru pe kor pu sa (Rava nič ka i Tem nić ka), pod zapo ved niš tvom 

418 AS, ZK, k. 146, zl. br. 16657, Izja va Marin ka Raji ća iz Smi lov ca Sre skom pove re niš tvu ZK za 


419 AS, ZK, k. 146, zl. br. 16657, Izja va Lepo sa ve Pan tić iz Sko ri ce Sre skom pove re niš tvu ZK za 

Ražanj ski srez, Sko ri ca, 11.5.1945. 

420 AS, ZK, k. 146, zl. br. 16657, Izja va Mire Stan ko vić iz Smi lov ca Sre skom pove re niš tvu ZK za 


421 AS, ZK, k. 146, zl. br. 16657, Zapi snik o saslu ša nju Bore Luki ća iz Senja, Jago di na, 11.4.1945. 

180

Todo ra Gogi ća. Jova no vić i Gogić bili su pri sut ni u Miri lov cu 1. okto bra 

i Boš nja nu 2. okto bra. Po sve mu sude ći, njih dvo ji ca su nare di li ubi ja nje 

zaro blje ni ka. 422 Sta nov niš tvo Boš nja na nije uče stvo va lo u zlo či nu. O tome 

sve do či činje ni ca da je zapo ved nik sela u okvi ru JVuO, Gra di bor Tasić, 

slo bod no živeo u Boš nja nu nakon rata kao i to da niko od sve do ka ne 

pomi nje učeš će lokal nog sta nov niš tva u zlo či nu. 423 

Pre ma poda ci ma iz lite ra tu re, čet ni ci Ivan ko vač kog kor pu sa JVuO su 

kra jem sep tem bra i počet kom okto bra 1944, likvi di ra li „neko li ko sto ti na” 

Ita li ja na – begu na ca iz nemač kog zaro blje nič kog logo ra u Ćupri ji, koje su 

„hva ta li i odmah, bez saslu ša nja, masov no likvi di ra li”. Nave de na pro cena 

bro ja ubi je nih Ita li ja na je nepro ver lji va i naj ve ro vat ni je pri lič no uve ćana. 

424 Poda tak o masov nim ubi stvi ma ita li jan skih rat nih zaro blje ni ka od 

stra ne čet ni ka zah te va potvr du u dru gim izvo ri ma. 

Pret hod no, kra jem sep tem bra, pri pad ni ci 24. srp ske bri ga de su u 

para ćin skom i ražanj skom kra ju poka za li supro tan odnos pre ma zaro bljenim 

čet ni ci ma, poš te dev ši zaro blje ni ke. Delo vi bri ga de su 28. sep tem bra 

„izbi li pred selo Smi lo vac [po kraj Ražnja], opko li li i pri nu di li čet nič ku 

gru pu od 20 lju di, uglav nom mesnih čet ni ka, na pre da ju i raz o ru ža nje. 

Iste veče ri bata ljo ni su raz o ru ža li tri de se tak čet ni ka u selu Pla na [po kraj 

Paraćina]”. 425 Bile su to prve akci je bri ga de. U ope ra cij skom dnev ni ku 

bri ga de navo di se da je u Smi lov cu i Pla ni, 28-29. sep tem bra zaro blje no 

422 Lepo sa va Pan tić je sve do či la o poku ša ju da spa si nje nog 18-godiš njeg unu ka. Nakon što je 

čula da joj je unuk zaro bljen samo neko li ko dana nakon što je stu pio u par ti za ne, 1. okto bra je 

pri spe la u Miri lo vac i pro naš la majo ra Todo ra Gogi ća: „Sti gla sam u Miri lo vac baš kad su dra žinov 

ci ima li pokret. Naš la sam kuću gde je bio koman dant Todor Gogić. Ja sam mu se poža li la, 

ali me on nije hteo ni čuti, već me je uda rio pesni com zavrat i gur nuo u šanac. U tom su poče li 

da pro la ze čet ni ci i odla zi li su u prav cu Davi dov ca i Boš nja na. Bilo ih je mno go: napred su išle 

jed na ili dve nji ho ve bri ga de, pa zatim naši zaro blje ni par ti za ni, svu če ni goli i pove za ni, sa stra ne 

čet ni ci i poza di opet čet ni ci. Vide la sam i pozna la moga unu ka. Išao je golo glav u košu lji i bos, 

ali nije bio vezan. Kada je voj ska sva proš la i ja sam za nji ma poš la, na odsto ja nju od 50-100 

meta ra. Među tim, napred ime no va ni Gogić i još jedan ofi cir u dva maha su pri la zi li k meni, tukli 

me i gura li u jen dek. Ja sam i dalje hte la da ih pra tim, ali su oni poče li na mene da puca ju. Više 

nisam sme la da idem za nji ma.” (AS, ZK, k. 146, zl. br. 16657). 

423 AS, ZK, k. 146, zl. br. 16657, Zapi snik o saslu ša nju Gra di bo ra Tasi ća iz Boš nja na, Para ćin, 

10.10.1945. Tasić tako đe pomi nje pri su stvo Todo ra Gogi ća i Lju be Jova no vi ća u Boš nja nu 2. 

okto bra 1944. 

424 Бошко Жива но вић, Дам њан Попо вић, Мио драг Јова но вић, н.д., стр. 355-356. 

425 VA, NOVJ, k. 1329, f. 2/I. d. 6, Ope ra cij ski dnev nik 45. srp ske divi zi je; Дра го љуб Ж. Мир че тић, 

н.д., стр. 26. 

181

ukup no 66 čet ni ka. U oba slu ča ja čet ni ci su se pre da li posle kra će bor be. 426 

U regi stru DKTG navo di se jedan sta nov nik para ćin skog sela Pla na i dva 

sta nov ni ka ražanj skog sela Smi lo vac, za koje se navo di da su stra da li nakon 

12. sep tem bra 1944. Dvo ji ca od tro ji ce sta nov ni ka ta dva sela, evi den tira 

ni su na osno vu gra đe ZK, što zna či da su bili tere će ni za rat ne zlo či ne. 

Nave de ni poda ci navo de nas na zaklju čak da nad sta nov niš tvom ta dva sela 

nisu vrše ne repre sa li je nakon ula ska bora ca 24. srp ske bri ga de. Pre ma tvrdnja 

ma jed ne sta nov ni ce sused nog ražanj skog sela Sko ri ce, gru pa lokal nih 

mla di ća iz tog sela stu pi la je u redo ve 24. srp ske bri ga de na nago vor dotadaš 

njeg čet nič kog koman dan ta sela Sto ja di na Pan ti ća. Četo vo đa Pan tić je 

posle rata slo bod no živeo u Sko ri ci. 427 

426 VA, NOVJ, k. 1338, f. 3, d. 1, Ope ra cij ski dnev nik 24. srp ske bri ga de; VA, NOVJ, k. 1329, f. 2/I, d. 6, 

Ope ra cij ski dnev nik 45. srp ske divi zi je. 

427 AS, ZK, k. 146, zl. br. 16657, Izja va Lepo sa ve Pan tić iz Sko ri ce Sre skom pove re niš tvu ZK za 

Ražanj ski srez, Sko ri ca, 11.5.1945. 

182

183

II deo: 

Amnestije 

pripadnika JVuO 

1944-1945. 

184

II deo: Amne sti je pri pad ni ka JVuO 1944-1945. 

Pred stav ni ci srp ske revi zi o ni stič ke isto ri o gra fi je zane ma ru ju, prećut 

ku ju ili ten den ci o zno tuma če amne sti ra nje pri pad ni ka JVuO tokom 

1944-1945. Igno ri sa nje feno me na amne sti je meto do loš ki je nepri hva tljivo, 

izme đu osta log, zbog toga što su poje di ni doku men ti o kolek tiv nim 

amne sti ja ma iz 1944, kao i broj ni dru gi izvo ri koji sve do če o spro vo đe nju 

amne sti je i poš te di čet nič kih zaro blje ni ka od stra ne par ti za na, publi ko va ni 

pre više dece ni ja. Sem toga, neka naj re fe rent ni ja dela doma će isto ri o gra fi je 

na temu Dru gog svet skog rata kon sta to va la su feno men amne sti ra nja i premo 

bi li za ci je pri pad ni ka JVuO. Pri me ra radi, Bran ko Petra no vić kon sta tu je 

upa dlji vu činje ni cu, koju tako đe igno ri še revi zi o ni stič ka aka dem ska isto rio 

gra fi ja u Srbi ji, a koja pod ra zu me va da su „čet ni ci nepre kid no pozi va ni na 

pre da ju, delom tre ti ra ni kao zave de ni, amne sti ra ni, uklju či va ni u jedi ni ce 

NOVJ, koje su kra jem rata bile zasi će ne biv šim čet ni ci ma, ’domo branci 

ma’, Musli ma ni ma iz raznih kola bo ra ci o ni stič kih mili ci ja”. Petra no vić 

sto ga zaklju ču je: „Amne sti je s kra ja 1944. i počet ka avgu sta 1945. obuhva 

ti le su velik broj pri pad ni ka kola bo ra ci o ni stič kih jedi ni ca, izu zi ma ju ći 

ide o loš ke kolo vo đe i lju de koji su poči ni li zlo či ne.” 428 

Igno ri sa nje ove isto rij ske činje ni ce ima za cilj da vik ti mi zi ra pri padni 

ke sna ga kola bo ra ci je i pri pad ni ke odmet nič kih gru pa koji su stra da li 

nakon obzna nji va nja amnestijâ, kri mi na li zu je pobed nič ku stra nu i ras te reti 

odgo vor no sti čet nič ku koman du za nasta vak voj ne sarad nje sa oku pa torom 

i izla ga nje pogi be lji bora ca pod nje nim zapo ved niš tvom. 

Isto ri čar Kosta Niko lić, u tro tom noj mono gra fi ji, odno sno pro ši re noj 

dok tor skoj diser ta ci ji, pod nazi vom Isto ri ja rav no gor skog pokre ta (Beo grad, 

1999), samo na jed nom mestu, kada citi ra izveš taj Bori vo ja Joni ća (26. 

novem bar 1944), indi rekt no pomi nje poziv na pre da ju, odno sno indi rektno 

alu di ra na zva nič nu amne sti ju od 21. novem bra 1944, budu ći da Jonić 

u svom izveš ta ju pomi nje dezer ti ra nje pri pad ni ka SUK u kon tek stu „vesti 

o amne sti ji”. Niko lić nije našao za shod no da poja sni o kakvoj je amne sti ji 

reč i šta je ona pod ra zu me va la. U nave de noj dok tor skoj diser ta ci ji Niko lić 

ne pomi nje amne sti ju od 30. avgu sta 1944. U radu iz 2012. koji govo ri 

o pora zu srp skih monar hi stič kih sna ga 1944-1945, Niko lić samo na jed 

428 Bran ko Petra no vić, Srbi ja u Dru gom svet skom ratu 1939-1945, Beo grad, 1992, str. 538, 657. 

185

nom mestu pomi nje amne sti ju pri pad ni ka pora že nih sna ga. 429 Među tim, 

reč je o amne sti ji od 3. avgu sta 1945, pri čemu je pre ću ta na činje ni ca da 

su pret hod ne amne sti je omo gu ći le pre la zak mno gih pri pad ni ka JVuO u 

redo ve NOVJ i da su rezul ti ra le puš ta njem na slo bo du mno gih zaro blje nih 

pri pad ni ka ove for ma ci je, kao i onih koji su se pre da li, a nisu žele li stu pi ti 

u NOVJ. 

Isto ri čar Srđan Cvet ko vić u publi ko va nom magi star skom radu pod 

nazi vom Izme đu srpa i čeki ća. Repre si ja u Srbi ji 1944-1953. (Beo grad, 

2006) ne pomi nje amne sti ju od 30. avgu sta 1944, i ten den ci o zno tuma či 

opštu amne sti ju obzna nje nu 21. novem bra 1944, tvr de ći da je amne sti ja 

„ima la samo pro pa gand ni karak ter, pre sve ga za svet sku jav nost”, zasni vaju 

ći ovu tvrd nju na jed nom pismu Vla di sla va Rib ni ka ra mar ša lu Josi pu 

Bro zu Titu, 430 pri čemu su igno ri sa ne činje ni ce o amne sti ra nju znat nog 

bro ja pri pad ni ka i sim pa ti ze ra JVuO, zaro blje nih i uhap še nih ili onih koji 

su se pre da li, do 15. janu a ra 1945. Pre ma infor ma ci ji Ode lje nja za zašti 

tu naro da (OZN-a) za Beo grad, obzna nje noj 26. novem bra 1944, na 

osno vu odlu ke AVNOJ-a o amne sti ji, ovo ode lje nje je do nave de nog datuma, 

„pusti lo je na slo bo du 1.153 lica”. 431 Pre ma nepro ve re nim zva nič nim 

poda ci ma, obja vlje nim 12. janu a ra 1945, od 22. novem bra 1944, kada je 

amne sti ja stu pi la na sna gu, „u unu traš njo sti Srbi je puš te no je 4.500 čet nika 

i pri sta li ca Dra že Miha i lo vi ća”. 432 

Cvet ko vić u mono gra fi ji o repre si ji u Srbi ji nakon oslo bo đe nja 1944, 

još se samo jed nom doti če teme amne sti je 1944-1945. „OZN-a se [u 

valjev skom okru gu] slu ži la i tri ko vi ma (viđe nim i u dru gim okru zi ma). 

Odmah posle oslo bo đe nja je potu re na vest po okol nim seli ma da će onaj 

koji nije okr va vio ruke biti amne sti ran ili da će mu biti suđe no.” Zatim se 

navo de ime na peto ri ce lica za koja se kaže da su nesta la nakon što su se 

oda zva la pozi vu. 433 Kao izvor navo di se tekst iz spe ci jal nog bro ja maga zi 

429 Kosta Niko lić, „Obra čun Tito va reži ma s jugo slo ven skim monar hi stič kim pro tu ko mu ni stič kim 

sna ga ma na kra ju Dru gog svjet skog rata”, Časo pis za suvre me nu povi jest, 3/2012, Zagreb, 

2012, str. 647. 


431 „Амне сти ја чет ни ка Дра же Миха и ло ви ћа, хрват ских и сло ве нач ких домо бра на ца”, Глас 

Једин стве ног Народ но-осло бо ди лач ког фрон та Срби је, III, 9, Бео град, 26.11.1944, стр. 2. 

432 Б. П., „Рок амне сти је исти че 15. овог месе ца”, 20 окто бар. Недељ ни лист Једин стве ног 

Народ но-осло бо ди лач ког фрон та Бео гра да, II, 6, Бео град, 12.1.1945, стр. 1. 


186

na Pogle di, koji je u pot pu no sti posve ćen „par ti zan skim zlo či ni ma u Srbiji 

1944-1945.”, iako je oči gled no da ova publi ka ci ja obi lu je netač nim i 

nepro ve re nim poda ci ma. 434 Zani mlji vo je da ime na ove peto ri ce lica nisu 

uvrš te na u on-line regi star DKTG. Čak ako uzme mo u obzir da su nave deni 

poda ci tač ni, to ne zna či da ih je mogu će gene ra li zo va ti, što je Cvet ko vić 

uči nio, pre ću tav ši da je velik broj pri pad ni ka pora že nih for ma ci ja zai sta 

bio amne sti ran tokom jese ni 1944, iako je reč o izu zet no važnoj isto rij skoj 

činje ni ci. 

Kra lj Petar II Kara đor đe vi ć u govoru na lon don skom BBC-u, 12. 

septembra 1944, pozvao je jugo slo ven ske naro de da se uje di ne i pri stu pe 

NOVJ „pod mar ša lom Titom”. „Svi oni koji se osla nja ju na nepri ja te lja 

pro tiv inte re sa svog vla sti tog naro da i nje go ve buduć no sti, i koji se ne bi 

oda zva li ovom pozi vu, neće uspe ti da se oslo bo de izdaj nič kog žiga ni pred 

naro dom, ni pred isto ri jom.” 435 

Glav ni štab NOV i PO Srbi je upu tio je 26. avgu sta 1944. poziv čet nici 

ma Dra že Miha i lo vi ća da se pri klju če jedi ni ca ma NOV i PO i bore pro tiv 

oku pa to ra i kvi slin ga, 436 dok je uka zom kra lja Petra II Kara đor đe vi ća 25. 

avgu sta 1944. sta vljen van sna ge ukaz o pre tva ra nju šta ba Dra že Miha i lovi 

ća u Vrhov nu koman du JVuO, čime je Vrhov na koman da ras puš te na. 437 

Prva zva nič na amne sti ja sna ga kola bo ra ci je obzna nje na je kra jem 

avgu sta 1944. Ova amne sti ja i nje no spro vo đe nje u prak si, o čemu će biti 

reči u nastav ku knji ge, pre sud no je dopri ne la znat nom osi pa nju redo va 

JVuO i Hrvat skog domo bran stva. Pred sed nik NKOJ i vrhov ni koman dant 

NOV i POJ, Josip Broz Tito, 30. avgu sta 1944. upu tio je „posled nji poziv 

svim zave de nim slu ga ma oku pa to ra da iz kvi slin ških i kola bo ra ci o ni stič kih 

for ma ci ja do 15. sep tem bra 1944. pre đu u NOVJ ili joj pre da ju oruž je 

i opre mu”. Poziv se odno sio na čet ni ke, slo ve nač ke i hrvat ske domo bra 

434 Раде Рон че вић, „Пло ту ни су одје ки ва ли до зоре. 4.000 стре ља них”, Погле ди, Спе ци јал но 

изда ње, 2, Кра гу је вац, јун 1991, стр. 53. 



Poziv su pre ne li šta bo vi poje di nih divi zi ja NOVJ na svom tere nu šta bo vi ma bri ga da i par ti zanskih 

odre da. Pri me ra radi, Štab 25. srp ske divi zi je NOVJ 2. sep tem bra 1944. oba ve stio je šta bo ve 

bri ga da da je pret hod no „ulti ma tiv no nare dio svim čet nič kim ban da ma da se odmah sta ve pod 

našu koman du i pre sta nu sa slu že njem oku pa to ru”. (Istoč na Srbi ja u ratu i revo lu ci ji 1944-1945. 

Zbor nik doku me na ta, I-II, (pr. Milan Bor ko vić), Zaje čar, 1981, str. II/123). 


187

ne. 438 Pre ma nare đe nju mar ša la Tita (15. sep tem bar 1944), domo bra ni i 

čet ni ci koji bi preš li na stra nu NOVJ bili su i nakon ovog datu ma ras pore 

đi va ni u jedi ni ce NOVJ. „Sve one jedi ni ce ili poje din ci koji se nala ze na 

stra ni nepri ja te lja posle 15. sep tem bra a nisu mogli iz bilo kojih raz lo ga da 

pre đu na vre me na stra nu NOV pri hva ća ti i ubu du će uko li ko dobro volj no 

pre đu na našu stra nu i uvrš ta va ti ih u naše jedi ni ce. Sve one koji će se od 

sada dobro volj no pre da va ti u masa ma ili poje di nač no, tre ba naj pre ispi tati, 

pa uko li ko se nađe među nji ma nepri ja te lja NOB, ili orga ni za to ra ili 

pod stre ka ča pro tiv pre la za na stra nu NOV, ima ih se sta vi ti pred voj ni sud. 

One koji hoće da dobro volj no pri stu pe u NOV ras po de li ti po jedi ni ca ma. 

One koje ne žele dobro volj no stu pi ti u NOV, sta vi ti u zaro blje nič ke logore.” 

U nare đe nju se isti če da zaro blje ne pri pad ni ke sna ga kola bo ra ci je koji 

se nepo sred no pred zaro blja va nje „na stra ni nepri ja te lja sa oruž jem u ruci 

bore pro tiv NOV i POJ” tre ba „sta vi ti pred voj ni sud i po hit nom postupku 

sudi ti im i naj stro ži je kazni ti”. Na kra ju se isti če: „Svi ofi ci ri i pod o fi ci ri 

koji su preš li dobro volj no na stra nu NOV zadr ža va ju svo je čino ve.” 439 

Pred sed niš tvo AVNOJ-a 21. novem bra 1944, „na pred log mar ša la 

Tita”, done lo je „odlu ku o amne sti ji za lica koja su uče stvo va la u čet nič kim 

jedi ni ca ma Dra že Miha i lo vi ća, ili su ih poma ga la, ili su bila u jed ni ca ma 

hrvat skog ili slo ve nač kog domo bran stva”, „a koja ih do 15. janu a ra 1945. 

napu ste, pri ja ve se i sta ve na ras po lo že nje voj nim vla sti ma NOVJ i POJ ili 

orga ni ma gra đan ske vla sti”. Amne sti ja je pod ra zu me va na „bez obzi ra da li 

je kri vič ni postu pak pokre nut, pre su da izre če na ili posta la izvrš na”. Amnesti 

ja se nije odno si la na lica koja su poči ni la „ubi stva, palje vi ne, pljač ke, 

silo va nja”. 440 

438 Zbor nik NOR-a, II/13, Beo grad, 1982, str. 876-877. 

439 Zbor nik NOR-a, II/14, Beo grad, 1981, str. 106. 

Ovo nare đe nje pre ne li su šta bo vi kor pu sa i divi zi ja NOVJ u Srbi ji. Štab 12. (voj vo đan skog) udarnog 

kor pu sa nare dio je 28. sep tem bra 1944. šta bo vi ma bri ga da ovog kor pu sa spro vo đe nje 

nared be o postup ku pre ma zaro blje nim čet ni ci ma i nji ho voj amne sti ji. Isto je uči nio Štab 21. 

srp ske divi zi je 23. sep tem bra 1944. u nare đe nju šta bo vi ma Vranj skog, Lesko vač kog, Gor njoja 

bla nič kog, Pusto reč kog, Jastre bač kog i Rasin skog NOP odre da. (Збор ник НОР-а, I/12, Београд, 

1956, стр. 325. 421-423). 


Једин стве ног Народ но-осло бо ди лач ког фрон та Срби је, III, 9, Бео град, 26.11.1944, стр. 

2; Слу жбе ни лист Демо крат ске Феде ра тив не Репу бли ке Југо сла ви је, II, 1, Бео град, 

1.1.1945, стр. 6. 

188

Vrhov ni koman dant NOV i PO Jugo sla vi je upu tio je 5. decem bra 

1944. nare đe nje pot či nje nim šta bo vi ma o zabra ni stre lja nja rat nih zaroblje 

ni ka. „Sa svim zaro blje ni ci ma ima se postu pa ti po među na rod nom 

pra vu. Za sva ko odstu pa nje od ovo ga ili krše nje mojih nare đe nja naj stro žije 

ću postu pa ti. Rat ne zlo čin ce izvo di ti pred voj ne sudo ve.” 441 Ova odlu ka 

u veli koj meri je poš to va na u nared nim mese ci ma, iako su posto ja li izu ze ci 

(stre lja nja zaro blje nih nemač kih voj ni ka i pri pad ni ka OS NDH po završet 

ku Knin ske ope ra ci je, u prvoj polo vi ni decem bra 1944, stre lja nje bora ca 

JVuO u Popo vi ma 16. decem bra 1944, o kome će biti više reči u nastav ku, 

itd). Među tim, maja 1945, nakon zaro blja va nja veli kog bro ja pri pad ni ka 

nemač kih i kvi slin ških sna ga na tlu Slo ve ni je, u nedo volj no rasve tlje nim 

okol no sti ma, odlu če no je da velik broj zaro blje ni ka bude stre ljan. Isto se 

odno si lo i na deo zaro blje nih čet ni ka, koji su uhva će ni tokom ili nakon 

bor bi u jugo i stoč noj Bosni. 

Štab 2. armi je JA zatra žio je 17. febru a ra 1945. od Vrhov nog šta ba JA 

dozvo lu da pozo ve čet ni ke na pre da ju, uz garan ci ju da neće biti ubi ja ni. 

Vrhov ni štab JA je odgo vo rio 19. febru a ra: „Sla že mo se da pozo ve te čet nike 

na pre da ju garan tu ju ći im život.” 442 

Uka zom Pred sed niš tva AVNOJ-a o opštoj amne sti ji i pomi lo va nju, 

od 3. avgu sta 1945, na teme lju Zako na o dava nju amne sti je i pomi lo va nja 

(6. jul 1945), omo gu će na je amne sti ja „svim oso ba ma koje su uče stvo va le 

u čet nič kim i nedi ćev skim jedi ni ca ma, jedi ni ca ma hrvat skog i slo ve nač kog 

domo bran stva, musli man skoj mili ci ji, šip tar skim oru ža nim for ma ci ja ma i 

u svim osta lim oru ža nim for ma ci ja ma u slu žbi oku pa to ra ili ih poma ga le 

kao i svim oso ba ma koje su pri pa da le odgo va ra ju ćim poli tič kim orga ni zaci 

ja ma ili odgo va ra ju ćem admi ni stra tiv nom odno sno sud skom apa ra tu”. 

Ukaz je pod ra zu me vao i amne sti ju dezer te ra JA, lica koja se nisu oda zva la 

na mobi li za ci ju i svih oso ba „koje su sara đi va le sa oku pa to rom na kul turnom 

i umjet nič kom polju”. „Od amne sti je se izu zi ma ju usta še, ljo ti ćev ci 

i pri pad ni ci Ruskog zaš tit nog kor pu sa, izu zev onih koji su bili pri sil no 

mobi li sa ni posli je 1. siječ nja 1942.”, dakle onih koji su bili dobro volj ci u 

faši stič kim jedi ni ca ma. Tako đe, od amne sti je se izu zi ma ju i „oso be koje 

su u [svim] nave de nim for ma ci ja ma poči ni le zlo čin, kao i oso be koje su 



189

ile dosta vlja či i agen ti poli cij skih for ma ci ja, čla no vi Kul tur bun da, čla no vi 

pre kih sudo va, „ide o loš ki pokre ta či, orga ni za to ri”, „oni koji su u većem 

opse gu finan ci ra li i mate ri jal no poma ga li gore nave de ne orga ni za ci je, kao 

i viši ope ra tiv ni i poza din ski komand ni kadar”, zatim, „viši ruko vo di o ci 

činov nič kog apa ra ta”. Amne sti ja se nije odno si la samo na rat ne zaro blje nike 

i inter nir ce, već i na pri pad ni ke čet nič kih, nedi ćev skih i domo bran skih 

sna ga koji su se nala zi li u odmet niš tvu, pod uslo vom da se pre da ju u roku 

od mesec dana od obja vlji va nja uka za. 443 

Nije pozna to koli ki broj zaro blje ni ka, uhap še ni ka i odmet ni ka 

je amne sti ran na teri to ri ji Srbi je, nakon stu pa nja na sna gu uka za, ali je 

pozna to da je iz pet zaro blje nič kih i kažnje nič kih logo ra u seve ro za pad noj 

Hrvat skoj, u koji ma je bilo zato če no 6.227 oso ba, na slo bo du puš te no 

5.846 lica. 444 

Pozi vi na napuš ta nje JVuO i SUK ima li su efek ta i nakon pro bo ja 

pri pad ni ka ovih for ma ci ja pre ma istoč noj Bosni. Masov na dezer ti ra nja 

zabe le že na su u prvoj polo vi ni novem bra 1944, kada se glav ni na sna ga 

JVuO i SUK nala zi la na pod ruč ju koje gra vi ti ra tro me đi Srbi je, Crne Gore 

i Bosne. 445 Osi pa nje bora ca nasta vlje no je i u dru goj polo vi ni novem bra 

i naro či to je bilo vidlji vo u redo vi ma SUK (Srp ski udar ni kor pus: sna ge 

kvi slin ške vla de pri sa je di nje ne koman di JVuO za Srbi ju). Gene ral Borivo 

je Jonić, pomoć nik koman dan ta SUK, 26. novem bra 1944. izve stio je 

koman dan ta SUK o raz o ča re nju i oča ju koji vla da ju kod pri pad ni ka ove 

for ma ci je: 

„Oni su sve više slu ša li vesti o amne sti ji ’koje mar šal Tito sva ko dnev no 

obja vlju je. Rok je 15. janu ar 1945. godi ne. Lju di se kole ba ju, bro je dane. 

Gru bost, pret nje, grd nja i stre lja nja nema ju sada pri me ne i mesta. Pre ki 

sudo vi nisu nika kav lek. Mar šal Tito ne pre ti pre kim sudo vi ma i stre lja njima 

već pre ko save znič kih radio sta ni ca pru ža amne sti ju i pomi re nje.’” 446 

Dakle, citi ra ni izvor jasno poka zu je da su pri pad ni ci ma JVuO i 

SUK bili pozna ti pozi vi za amne sti ju, uklju ču ju ći nji ho va obzna nji va nja 

na „save znič kim radio sta ni ca ma”. Sem toga, na osno vu čet nič kih izvo ra 

443 Par ti zan ska i komu ni stič ka repre si ja i zlo či ni u Hrvat skoj 1944-1946. Doku men ti, (pr. Zdrav ko 

Dizdar i dr.), Sla von ski Brod, 2005, str. 237-238. 

444 Isto, str. 244. 

445 Коста Нико лић, н.д, стр. II/308-311. 

446 VA, ČA, k. 102, f. 5, d. 14; Zbor nik NOR-a, XIV/4, Beo grad, 1985, str. 422. 

190

pozna to je da je avi ja ci ja JA baca la let ke u prav cu čet nič kih kolo na s ciljem 

„da se čet ni ci vra te svo jim kuća ma”, kako se isti če u depe ši Pavla Đuri ši ća 

Vrhov noj koman di JVuO, od 20. decem bra 1944. 447 

Pre ma slu žbe nim poda ci ma JNA, počet kom 1947. u redo vi ma jugoslo 

ven skih oru ža nih sna ga nala zi lo se 727 ofi ci ra koji su u nekom momentu 

rata bili u redo vi ma JVuO i 142 ofi ci ra koji su se bori li „u for ma ci ja ma 

Ljo ti ća, Nedi ća i Pećan ca”. Pore đe nja radi, pre ma istim poda ci ma, u redovi 

ma JNA nala zio se samo jedan ofi cir koji se pret hod no borio u redo vi ma 

slo ve nač kih domo bra na ca. 448 


448 Raz voj oru ža nih sna ga SFRJ, 1945-1985, 24, Kadro vi i kadrov ska poli ti ka, (pr. Dra go Niko lić), 

Beo grad, 1989, str. 68. 

191

III deo: 

Odnos par ti za na 

pre ma zaro blje nim 

pri pad ni ci ma JVuO 

u Srbi ji 1944. 

192

III deo: Odnos par ti za na pre ma zaro blje nim pripad 

ni ci ma JVuO u Srbi ji 1944. 

Postup ci JVuO pre ma dezer te ri ma 1944. 

Već je pome nu to, na pri me ru jed nog refe rent nog dela isto ri ča ra Branka 

Petra no vi ća, da je doma ća isto ri o gra fi ja kon sta to va la činje ni cu amnesti 

ra nja, poš te de i pre mo bi li za ci je zaro blje nih pri pad ni ka JVuO od stra ne 

par ti za na. Među tim, doma ća isto ri o gra fi ja nije eks pli ci ra la ovaj feno men 

što je omo gu ći lo pred stav ni ci ma revi zi o ni stič ke isto ri o gra fi je da lak še 

igno ri šu ovu isto rij sku činje ni cu. 

Tokom 1943-1944. zabe le že ni su broj ni pri me ri pre la ska pri pad ni ka 

JVuO u redo ve NOVJ. Pre la zak iz čet ni ka u par ti za ne bio je omo gu ćen svima 

za koje nije bilo doka za no da su skri vi li neči je stra da nje i da nisu ima li 

komand nu odgo vor nost za kola bo ra ci ju. Sem dezer ti ra nja iz JVuO i pre laska 

u NOVJ, tokom pro le ća i leta 1944. (pre 12. sep tem bra 1944), zabe leže 

ni su mno gi pri me ri poš te de živo ta, puš ta nja i pre mo bi li za ci je zaro bljenih 

pri pad ni ka JVuO. Zapra vo, takva prak sa je bila uobi ča je na, iako je bilo 

i pri me ra stre lja nja zaro blje nih pri pad ni ka JVuO za koje je utvr đe no da su 

skri vi li stra da nje dru gih lju di. Ovaj feno men, kao masov nu poja vu, registru 

je bri tan ski izvor s kra ja 1943. u kome se navo di da je Tito „spre man 

da u svo je redo ve pri mi kolo ne čet ni ka, ali u isto vre me name ra va da stre lja 

Miha i lo vi ća i neke nje go ve vođe čim mu dopad nu šaka”. 449 

S dru ge stra ne, u leto i jesen 1944, zabe le že ni su pri me ri stre lja nja 

dezer te ra iz JVuO od stra ne nji ho vih sabo ra ca. 

Masov na dezer ter stva iz čet nič kih redo va bila bi još uče sta li ja da 

koman de jedi ni ca JVuO nisu zave le oštro sank ci o ni sa nje begu na ca. 

Lju bo mir Jova no vić Patak, koman dant Timoč kog kor pu sa 16. juna 

1944. izve stio je Dra žu Miha i lo vi ća: 

„Stre ljao sam 75 voj ni ka radi toga što su se pre da li par ti za ni ma. Iste su 

par ti za ni raz o ru ža li i pusti li namer no da pod ri va ju naše redo ve i šire defe ti 


193

zam... Sma tram da ova ko mora postu pi ti sva ki koman dant naših jedi ni ca, 

jer se samo na taj način može reši ti slič nih name ra par ti za na.” 450 

Može se pret po sta vi ti da je nave de ni broj stre lja nih dezer te ra vero vatno 

uve li čan kako bi koman dant Timoč kog kor pu sa ista kao vla sti tu rev nost 

pred Vrhov nom koman dom JVuO. 

Lju bo mir Jova no vić je nare đi vao stre lja nja pri sil no mobi li sa nih čet nika 

i nakon 16. juna 1944. Pri me ra radi, kra jem juna nare dio je stre lja nje 

dvo ji ce mla di ća iz sela Bogo vi ne, pokraj Boljev ca, pri nud no mobi li sa nih u 

redo ve 1. bolje vač ke bri ga de JVuO, zbog toga što su „pri ča li pro tiv organi 

za ci je” JVuO, o čemu je 15. sep tem bra 1945. sve do čio Alek sa Vasi lje vić 

biv ši koman dant mesta Bogo vi na u okvi ru JVuO: 

„Ja sam ipak oti šao i počeo Lju bu [Jovanovića] moli ti. On me je pitao 

za koga molim, a ja sam rekao da su to moji selja ci, na šta je on odgo vorio: 

’Nisu to tvo ji selja ci, to su komu ni sti.’ Kad sam ja i dalje nasta vio da 

molim on me je iša ma rao.” 451 

Po Jova no vi će vom nare đe nju, 17. jula u Boljev cu je izvr še no stre ljanje 

tro ji ce mla di ća iz obli žnjih selâ Osnić i Dobru je vac, tako đe pri nud no 

mobi li sa nih u čet ni ke. Mla di ći su dezer ti ra li iz 2. bolje vač ke bri ga de, tokom 

bor be sa par ti za ni ma kod Malog Izvo ra, nakon čega su uhva će ni od 

sabo ra ca, isle đi va ni od Jova no vi ća i potom ubi je ni. 452 

Dra gu tin Kese ro vić, koman dant Rasin sko-toplič ke gru pe kor pu sa, 

18. juna izdao je zapo vest u kojoj se, pored osta log, nare đu je: „Sve one koji 

su malo duš ni, koji ne budu ulo ži li svo je umne i fizič ke sna ge za postig nu će 

450 Isto, str. 719. 

U izveš ta ju par tij skog ruko vo di o ca 23. srp ske divi zi je NOVJ Desi mi ra Jovo vi ća (25. jul 1944), o 

bor bi pro tiv čet ni ka na Buko vi ku, 24. jula 1944, navo di se sle de će: „U ovoj bor bi su bili tri kor pusa 

[JVu O] i veći na aktiv ci (misli se na aktiv ni sastav čet nič kih jedi ni ca, nap. aut.) i drža li su one 

mobi li sa ne, i kad su naši ska ka li u rovo ve, oni su vika li: ’Mi bi se, dru že, pre da li ali ovi poza di 

hoće da nas pobi ju.’” (Istoč na Srbi ja u ratu i revo lu ci ji 1944-1945. Zbor nik doku me na ta, I-II, (pr. 

Milan Bor ko vić), Zaje čar, 1981, str. II/84). Pre ma tvrd nji Rado va na Petro vi ća, koman dan ta 23. 

srp ske divi zi je, čet ni ci su na Buko vi ku pre tr pe li gubit ke od 450 pogi nu lih i 50 zaro blje nih bora ca. 

Broj pogi nu lih je uve li čan. Reč je o čet ni ci ma Veli ko mo rav ske gru pe kor pu sa i Deli grad skog 

kor pu sa. Ovaj poraz je pre sud no uti cao na rasu lo čet nič kih sna ga u nekim delo vi ma istoč ne 

Srbi je i nišav skom kra ju. U Boju na Buko vi ku pogi nu la su 43 bor ca 23. srp ske divi zi je NOVJ. 

(Радо ван Петро вић, „Бој на Буко ви ку”, Сед ма срп ска удар на бри га да. Збор ник сећа ња, (ур. 

Мишо Мар ти но вић), Бео град, 1988, стр. 163). 

451 AJ, DK, 110, f. 443, s. 159-160. 

452 AJ, DK, 110, f. 443, s. 180-182. 

194

sigur nog uspe ha, sta vlja ti pred pre ki voj ni sud. Sve one koji u bor bi napuste 

svo ja mesta, stre lja ti na licu mesta.” 453 

Gene ral Miro slav Tri fu no vić, koman dant JVuO na pod ruč ju Srbije, 

nare dio je 15. avgu sta 1944. čet nič kim koman dan ti ma da naj oš tri je 

kažnja va nju dezer te re: 

„Sve one voj ni ke koji dopu ste da ih uhva te par ti za ni i posle isti dođu, 

da se odmah stre lja ju zbog pre da je. Ako bi takve par ti za ni zadr ža li u svojim 

redo vi ma nare đu jem da im se kuće popa le, a imo vi na uzap ti – uzme. 

Sva kog ko bi pobe gao iz bor be odmah stre lja ti bez obzi ra na čin.” 454 Trifu 

no vić je 23. avgu sta pono vio nare đe nje: „Sve begun ce kada ih uhva ti te 

stre ljaj te bez milo sti. To će uči ni ti da [bežanje] pre sta ne, a i na drža nje u 

bor bi će uti ca ti.” 455 

Kape tan Mar ko Muzi kra vić, koman dant 1. šuma dij skog kor pu sa 

JVuO, u zapo ve sti koman dan ti ma i rav no gor skim odbo ri ma pod nje govim 

nad leš tvom (22. sep tem bar 1944) isti če sle de će: 

„Biće sta vljen pod pre ki sud sva ki voj nik i sva ko lice koje nedo zvolje 

no napu sti svo ju jedi ni cu ma i za naj kra će vre me, a tako isto i onaj ko 

kuka vi ce i begun ce šti ti i poma že... Poro di ca ma voj ni ka saopšti ti da ne 

oče ku ju nika kva praš ta nja ako im voj nik pobeg ne iz bor be, jer takav u ime 

Otadž bi ne mora biti osu đen na smrt.” 456 

Kape tan Muzi kra vić je 27. sep tem bra u zapo ve sti Šta ba 1. šuma dijskog 

kor pu sa JVuO pono vio: „Ubi ja ti na licu mesta kuka vi ce i begunce.” 

457 Kape tan Petar Laza re vić, koman dant Levač ke bri ga de JVuO, u 

nare đe nju od 28. sep tem bra isti če: „Begun ce sa polo ža ja, kao sabo te re i 

izdaj ni ke tako đe ću kažnja va ti smr ću.” 458 Kape tan Neš ko Nedić, komandant 

Valjev skog kor pu sa JVuO je 29. sep tem bra ovla stio koman dan ta 

bata ljo na da sve voj ni ke koji poku ša ju bek stvo stre lja „na licu mesta bez 

pret hod nog sta vlja nja pred pre ki voj ni sud”. 459 Nei me no va ni koman dant 

453 VA, ČA, k. 79, f. 2, d. 4. 

454 Иси дор Ђуко вић, Дру га шума диј ска – 21. срп ска удар на бри га да, Бео град, 1982, стр. 283. 

455 VA, ČA, k. 21, f. 3, d. 28. 

456 Југо сло вен ска вој ска у отаџ би ни на тери то ри ји Окру га морав ског 1943-1944. Доку менти, 



458 Југо сло вен ска вој ска у отаџ би ни на тери то ри ји Окру га морав ског 1943-1944..., стр. 357. 


195

JVuO za pod ruč je Resav skog sre za, suge ri sao je 30. sep tem bra lokal nim 

koman da ma: „Skre ni te pažnju rodi te lji ma, čiji su voj ni ci na tere nu, da ne 

beže, jer od danas će sva ko biti stre ljan ko napu sti front.” 460 

U Umča ri ma, pokraj Groc ke, 18. avgu sta 1944. dogo dio se napad 

na prat nju pukov ni ka Dra go sla va Pavlo vi ća, koman dan ta istoč ne Srbi je 

u okvi ru JVuO, od stra ne čet ni ka Gro čan ske bri ga de Aval skog kor pu sa 

– po nare đe nju Dra že Miha i lo vi ća. Nai me, pukov nik Pavlo vić se u gro čanskom 

kra ju poja vio počet kom avgu sta. Potom je bora vio u Kona ti ca ma, 

u Posa vi ni, u šta bu majo ra Sve ti sla va Trif ko vi ća, koman dan ta Aval skog 

kor pu sa, na sastan ku sa Trif ko vi ćem i gru pom ofci ra JVuO. Pavlo vić se 

na sastan ku zalo žio za otpo či nja nje napa da na Nem ce bez obzi ra na stav 

Vrhov ne koman de JVuO. 461 Pavlo vić se potom vra tio u gro čan ski kraj, tačni 

je u Umča re. Pre ma izja va ma tro ji ce sta nov ni ka Umča ra, zabe le že nim 7. 

decem bra 1946, pukov nik Pavlo vić je pri li kom borav ka u Umča ri ma držao 

jav ni govor koji je bio pomir ljiv pre ma par ti za ni ma i nega tiv no into ni ran 

pre ma Nem ci ma: 

„Govo rio je da par ti za ni nisu ban di ti već da su otiš li u šumu da se bore 

za svoj narod i pro tiv oku pa to ra... i da bi svi tre ba li pri ći uz par ti za ne da se 

oku pa tor iste ra iz zemlje... Pavlo vić se zadr žao u Umča ri ma nekih 5-6 dana 

i nje go vo ljud stvo nika kve nere de nije pra vi lo u Umča ri ma, što su svi osta li 

čet ni ci radi li. Kod naro da je bio ste kao pri lič no pove re nje naro či to kad je 

govo rio u korist NOP-a i na šte tu kolja ša.” 462 

Dra ža Miha i lo vić je usko ro nare dio Sve ti sla vu Tri fko vi ću da izvr ši 

Pavlo vi će vo hap še nje i raz o ru ža nje go vu prat nju. Miha i lo vić je 1946. na 

suđe nju kazao da je to nare dio jer je Pavlo vić „u obla sti Sme de re va držao 

neke govo re”. 463 Sva ka ko da je Miha i lo vi će vom nare đe nju dopri ne lo 

Pavlo vi će vo zala ga nje za bor bu pro tiv oku pa to ra i sarad nju sa par ti za ni ma, 

bez dozvo le Vrhov ne koman de. Raz o ru ža nje Pavlo vi će ve prat nje i nje go vo 

hap še nje spro veo je 2. bata ljon Gro čan ske bri ga de JVuO pod koman dom 

Čedo mi ra Vla ho vi ća, a akci jom je lič no ruko vo dio lokal ni čet nič ki zapo 

460 Југо сло вен ска вој ска у отаџ би ни на тери то ри ји Окру га морав ског 1943-1944..., стр. 361. 

461 Дра го слав Б. Дими три је вић, н.д., стр. 368. 

462 AJ, DK, f. 492, s. 143-145. 

463 VA, ČA, k. 54, f. 4, d. 48; Мио драг Зече вић, Доку мен та са суђе ња Рав но гор ском покре ту, 10. 

јуни - 15. јули 1946, I-II, Бео град, 2001, стр. I/484-485. 

196

ved nik iz Umča ra, Mio drag Vrvić. 464 Pre ma čet nič kim izvo ri ma, pri li kom 

raz o ru ža nja doš lo je do otpo ra i ubi je no je 11 Pavlo vi će vih pra ti la ca dok su 

četvo ri ca ranje na. Kod napa da ča su četvo ri ca ranje na od kojih su dvo ji ca 

pod le gla rana ma. 465 Pavlo vić je uhap šen i spro ve den u Vrhov nu koman du 

gde je pono vo pri hva tio lojal nost Miha i lo vi ću. 

Pre ma izveš ta ju Šta ba 24. srp ske divi zi je (18. sep tem bar 1944), o borba 

ma divi zi je u Jabla ni ci tokom sep tem bra 1944, sta nje među čet ni ci ma 

na pod ruč ju Babič ke gore bilo je vrlo povolj no po par ti za ne: „Kod njih je 

moral vrlo slab, sva ko dnev no na dese ti ne i dese ti ne nji ho vih voj ni ka beže 

kod nas i pre da ju se. Ofi ci ri ih silom drže, stre lja ju sva kog dana po 5-10, 

samo da bi ih na taj način zadr ža li kod sebe. U vre me nu od 4. sep tem bra 

do danas, našoj divi zi ji pre da lo se oko 1.000 nepri ja telj skih voj ni ka, četni 

ka, nedi će va ca i SDS. Naj ve ći deo je čet ni ka.” 466 Nave de ni broj pri padni 

ka JVuO i SDS koji su se pre da li sna ga ma NOVJ, iako možda uve li čan, 

suge ri še da je u lesko vač kom kra ju odziv na poziv za amne sti ju bio pri lič no 

maso van. 

Stra da nje pri pad ni ka JVuO tokom leta i jese ni 1944. sva ka ko bi bilo 

manjeg obi ma da su se zapo ved ni ci JVuO oda zva li pozi vu kra lja Petra II 

Kara đor đe vi ća, koji je 12. sep tem bra 1944. pozvao jugo slo ven ske narode 

da se uje di ne i pri stu pe Narod no o slo bo di lač koj voj sci Jugo sla vi je „pod 

mar ša lom Titom” i da su se oda zva li pozi vi ma na amne sti ju od stra ne 

Glav nog šta ba NOV i PO Srbi je i pozi vi ma na pre da ju koje su lokal nim 

čet nič kim koman dan ti ma upu ći va li šta bo vi par ti zan skih jedi ni ca. Ipak, 

u nared nom raz do blju, sve do kra ja novem bra 1944, bele že ni su pri meri 

masov nog pre la ska pri pad ni ka JVuO u redo ve NOVJ, bilo da je reč o 

dezer te ri ma ili o zaro blje nim i pre mo bi li sa nim čet ni ci ma. 

464 AJ, DK, f. 492, s. 143. 

Mio drag Mile Vrvić (RKTG-17543), rezer vni major, zave den je u regi stru DKTG kao oso ba nesta la 

nakon oslo bo đe nja. Među tim, pre ma poda ci ma MUP FNRJ (21. okto bar 1946), Vrvić je pre ži veo 

rat i emi gri rao u Ita li ju (navod no je živeo u Rimu). Mio drag Vrvić je kao član čet nič kog pre kog 

suda odgo vo ran za smrt sedam sta nov ni ka Umča ra (po dru gom izvo ru čet ni ci su u Umča ri ma 

ubi li 10 sta nov ni ka). Pre ma poda ci ma DK iz 1945. čet ni ci su u Umča ri ma bati na li čak 72 oso be. 

(AJ, DK, 110, f. 55, s. 27-86; AJ, DK, 110, f. 492, s. 139-145; Дра го слав Б. Дими три је вић, н.д., 

355). 

465 VA, ČA, k. 54, f. 5. d. 6, 11, 12; VA, ČA, k. 54, f. 4. d. 48, 49; Дра го слав Б. Дими три је вић, н.д., 369- 

372. 


197

U izveš ta ju Šta ba 23. srp ske divi zi je (11. sep tem bar 1944) o napa du 

na Zaje čar 7. sep tem bra 1944, isti če se da su čet nič ke sna ge na pri la zi ma 

gra du aktiv no bor be no sadej stvo va le sa nemač kom odbra nom Zaje ča ra. 

U jed nom momen tu „naiš li su nemač ki ten ko vi iz Bora, a za nji ma su 

išli u kolo ni Nem ci, ljo ti ćev ci, dra ži nov ci i nedi ćev ci. Dra ži nov skih bandi 

bilo je oko 2.500-3.000... Posle kra će bor be nepri ja telj je nate ran u 

bek stvo, kojom pri li kom ih je mno go zaro blje no, a veli ki deo ih je ostao 

mrtav, među koji ma i koman dant Juriš nog kor pu sa istoč ne Srbi je [JVu O] 

p.pukov nik Bora Sta ni sa vlje vić, kod koga je nađe no pismo koje mu je ovaj 

štab bio upu tio za pre go vo re sa nji me.” 467 U bor ba ma na pri la zi ma gra du 

pogi nu lo je neko li ko dese ti na čet ni ka. Da je Sta ni sa vlje vić pri hva tio poziv 

na pre go vo re i pre da ju, sna ge pod nje go vom koman dom ne samo što ne bi 

poma ga le oku pa to ru, već ne bi bile izlo že ne pogi be lji. 

Pre ma posle rat nim pro par ti zan skim izvo ri ma, na ini ci ja ti vu Pre dra ga 

Rako vi ća, koman dan ta 1. rav no gor skog kor pu sa JVuO, u selu Brđa ni kod 

Gor njeg Mila nov ca, 28. novem bra 1944, doš lo je do pre go vo ra izme đu 

pred stav ni ka JVuO i NOVJ. „Par ti za ni su posta vi li uslo ve; da im se čet ni ci 

pre da ju i ko hoće može da osta ne u par ti za ni ma, a osta li da idu kuća ma. 

Komand no oso blje bi se tako đe pre da lo i pod pri smo trom par ti za na sačeka 

lo kraj rata, kada bi mu se sudi lo. Čet ni ci su pri sta li na sve uslo ve, izu zev 

zad njeg. I tako od pre go vo ra nije bilo niš ta.” 468 Ofi ci ri JVuO, na čelu sa 

Rako vi ćem, koji su odbi li nave de nu ponu du, kako bi izbe gli posle rat na 

suđe nja i odgo vor nost za broj ne rat ne zlo či ne i kola bo ra ci ju, sno se nesumnji 

vu odgo vor nost za stra da nje bora ca pod nji ho vom koman dom. 

Kao što je pret hod no kon sta to va no, pri li kom završ nih bor bi za oslobo 

đe nje Srbi je 1944, zabe le že ni su pri me ri masov nog pre la ska pri pad ni ka 

JVuO u redo ve NOVJ. U refe rent noj isto ri o graf skoj lite ra tu ri na temu 

zlo či na oslo bo di la ca nema regi stro va nja ova kvih pri me ra iako nika ko nije 

reč o spo ra dič nim i usam nje nim doga đa ji ma. Izo sta vlja njem ovih pri me ra 

i insi sti ra njem isklju či vo na pri me ri ma odma zdi i repre si je suge ri še se da 

su pri pad ni ci pobed nič ke stra ne u gra đan skom ratu bes poš ted no uniš ta va li 

467 Istoč na Srbi ja u ratu i revo lu ci ji 1944-1945. Zbor nik doku me na ta, I-II, (pr. Milan Bor ko vić), Zaječar, 

1981, str. II/179. 

468 Чачан ски крај у НОБ. Хро но ло ги ја..., стр. 344; Мило ји ца Пан те лић, Радо ван М. Марин ко вић, 

Вла ди мир Ник шић, Чачан ски НОП одред „Др Дра ги ша Мишо вић”, Чачак, 1982, стр. 374- 

375. 

198

pro tiv ni ke iz redo va „naci o nal nih sna ga”. Pred stav ni ci revi zi o ni stič ke istori 

o gra fi je sem što igno ri šu pozi ve na amne sti ju i pre la zak mno gih čet ni ka 

u redo ve NOVJ, zane ma ru ju i pre ćut ku ju i pri me re ubi sta va zaro blje nih 

par ti za na od stra ne pri pad ni ka JVuO u raz do blju koje pret ho di 12. septem 

bru 1944, ali i u dani ma nakon ovog datu ma. 

Štab 1. pro le ter ske divi zi je 11. sep tem bra 1944. upu tio je nare đe nje 

šta bo vi ma bri ga da u kom se, u kon tek stu suko ba sa čet ni ci ma, pomi nje 

sle de ća zabra na: „Zabra nje no sva ko stre lja nje zaro blje ni ka bez sud skog 

postup ka.” 469 Ova zabra na, izme đu osta log, pred sta vlja jedan od uslo va 

koji su omo gu ći li da na pod ruč ju zapad ne Srbi je i Šuma di je bude zabe ležen 

manji broj stre lja nja zaro blje nih pri pad ni ka JVuO u odno su na neke 

dru ge delo ve Srbi je. Veći na čet ni ka iz zapad nih i cen tral nih delo va Srbi je, 

koji su stra da li nakon 12. sep tem bra 1944, izgu bi li su život dale ko od 

zavi ča ja (naj češ će u Bosni, od novem bra 1944. do juna 1945), vrlo često 

u nepo sred noj bor bi, a ako su stra da li u zavi ča ju onda je to naj češ će bilo u 

bor bi tokom sep tem bra i okto bra 1944. ili kasni je, u odmet niš tvu. 

Revi zi o ni stič ka isto ri o gra fi ja nije kon sta to va la ovu činje ni cu ili je 

napro sto igno ri še, kao što igno ri še prak su koja je pod ra zu me va la pri hvata 

nje čet nič kih zaro blje ni ka u par ti zan skim redo vi ma i puš ta nje dela zaroblje 

ni ka nakon zaro blja va nja. 

Prak sa pre mo bi li za ci je i inkor po ra ci je u okvir NOVJ, ali i puš ta nja 

kuća ma zaro blje nih čet ni ka, tokom 1944, pred sta vlja važan uslov koji je 

rezul ti rao činje ni com da je rat pre ži ve la veći na onih koji su u leto 1944. 

sta ja li u stro ju JVuO. Zaro blje nim pri pad ni ci ma JVuO koji nisu bili odgovor 

ni za rat ne zlo či ne, teror nad sta nov niš tvom i komand no odgo vor ni 

za kola bo ra ci ju, poseb no oni ma koji su bili pri sil no mobi li sa ni i koji su 

krat ko vre me pro ve li u redo vi ma ove for ma ci je, omo gu će no je da pre đu u 

redo ve NOVJ ili da se vra te kuća ma. Oni koji su bili odgo vor ni za navede 

na nede la, nakon zaro blja va nja (kao pri pad ni ci JVuO) ili hva ta nja (kao 

odmet ni ci) – bili su stre lja ni. Pri pad ni ci JVuO, zaro blje ni širom Srbi je, 

pogo to vo u zapad noj i cen tral noj Srbi ji, koji su uče stvo va li u bor bi pro tiv 

par ti za na i par ti ci pi ra li u jedi ni ca ma koje su voj no sara đi va le sa oku pa torom, 

nakon zaro blja va nja izo lo va ni su u zatvo ri ma i pri vre me nim zaro bljenič 

kim logo ri ma, pod uslo vom da nisu nepo sred no bili odgo vor ni za rat ne 


199

zlo či ne i komand no odgo vor ni za kola bo ra ci ju. Mno gi od njih puš te ni 

su iz zatvo ra, odno sno kolek tiv no amne sti ra ni, ili su osu đe ni na vre menske 

kazne. Sva ka ko da je jedan broj pri pad ni ka ove kate go ri je stre ljan nakon 

zaro blja va nja, iako su ima li manju kri vi cu od nji ho vih koman da na ta 

i sabo ra ca koji su nepo sred no ubi ja li civi le i zaro blje ne par ti za ne. Ovo 

se naj vi še odno si lo na stre lja nja čet ni ka nepo sred no nakon zaro blja va nja, 

koje bi usle di lo po zavr še noj oru ža noj bor bi. 

Nemač ke sna ge u Srbi ji sve do kra ja leta 1944. nisu bile dovolj no velike 

kako bi same uspeš no mogle zau sta vi ti neko li ko par ti zan skih ofan zi va. 

Zbog toga je nemač ki oku pa tor bio pri nu đen da anga žu je sna ge bugar skog 

oku pa to ra, zatim sna ge JVuO, SDK i SDS. O zna ča ju koje su sna ge JVuO, 

SDK i SDS odi gra le u ovim bor ba ma kao pomoć ne nemač ke sna ge, sve doči 

jedan sumar ni nemač ki izveš taj iz dru ge polo vi ne avgu sta 1944. u kome 

se navo de gubi ci SDK, SDS i „lojal nih čet ni ka” (jedi ni ce JVuO koje su 

sara đi va le sa oku pa to rom u voj nim akci ja ma) od 15. mar ta do 15. avgu sta 

1944. U izveš ta ju se navo di da su sna ge „lojal nih čet ni ka” u tom raz do blju 

ima le gubit ke od 1.749 pogi nu lih, 2.089 ranje nih i 120 nesta lih, dok su 

sna ge SDS ima le gubit ke od 160 pogi nu lih, 120 ranje nih i 28 nesta lih. 470 

(Gubi ci SDK nave de ni su u jed nom od nared nih pogla vlja). 


pri pad ni ci ma JVuO 1943: 

neko li ko isto rij skih pri me ra 

Anga žo va nje sna ga JVuO u Bici na Nere tvi, u okvi ru oso vin ske ofan zive 

pro tiv sna ga NOVJ, pred sta vlja noto ran pri mer kola bo ra ci je ove for maci 

je sa sna ga ma ita li jan skog i nemač kog oku pa to ra. U ovoj bici par ti za ni 

su zaro bi li velik broj, na sto ti ne, čet ni ka. Pri mar ni isto rij ski izvo ri kazu ju 

nam o postup ci ma par ti za na pre ma zaro blje nim čet ni ci ma. 

U izveš ta ju koman dan ta Šta ba 2. pro le ter ske divi zi je Peka Dap če vi ća 

(8. mart 1943) navo di se postu pak pre ma zaro blje nim crno gor skim i istočno 

bo san skim čet ni ci ma. 

470 NAW, T-311, r. 195, s. 968; Taj na i jav na sarad nja čet ni ka i oku pa to ra 1941-1944, (pr. Jovan Marja 

no vić), Beo grad, 1976, str. 116. 

200

„Mi smo zaro blje ni ke mobi li sa li, jer i oni to hoće, i vrši mo pri premu 

u cilju uklju či va nja istih u 4. pro le ter sku bri ga du. Vrši se poje di nač no 

ispi ti va nje sva kog, posli je čega će isti biti podi je lje ni po bata ljo ni ma... Dosta 

velik broj zaro blje ni ka ima bra ću, rođa ke ili pri ja te lje na odgo vor nim 

funk ci ja ma u našim jedi ni ca ma... Bor ci 5. bata ljo na u veći ni slu ča je va izraža 

va ju se povolj no o zaro blje nim čet ni ci ma... Svi pod vla če da je mobi li zaci 

ja izvr še na pod pri si lom, od 16 do 60 godi na, što se dâ zaklju či ti iz fak ta 

da je koman dant bata ljo na iz kojeg se pre da la jed na čita va četa, pucao u 

leđa na čet ni ke koji su digli mara mi ce u znak pre da je. Jed no vre me no su 

puca li na četu koja se pre da la i Nijem ci.” 471 

Nave de no potvr đu ju i čet nič ki izvo ri. Depe ša majo ra Petra Baćo vića, 

koman dan ta Ope ra tiv nih jedi ni ca istoč ne Bosne i Her ce go vi ne, Dra ži 

Miha i lo vi ću (19. mart 1943): „Ovog momen ta vra ti lo se 10 Crno go ra ca 

Nik šić ke bri ga de koji su bili zaro blje ni kod bolj še vi ka. Oni pri ča ju: zaroblje 

nih je 90 u noć nom napa du bolj še vi ka... Od svih zaro blje ni ka puš te no 

je 10 sta rih. Osta le su zadr ža li. Zaro blje ni ke su vodi li pred Peka Dap če vi ća 

koji ih je korio. Ubi li nisu niko ga.” Dra ža Miha i lo vić je istog dana upu tio 

nare đe nje Baćo vi ću i koman dan tu Zet skog čet nič kog odre da, pukov ni ku 

Baju Sta ni ši ću, u kome se isti če: „Sve puš te ne čet ni ke iz bolj še vič kog ropstva 

zatvo ri te u odvo je ne logo re dale ko u poza di nu i ne dozvo li te nika kvo 

meša nje sa ljud stvom radi spre ča va nja šire nja defe ti zma, zbog čega su ih 

komu ni sti i pusti li.” 472 

Baćo vić je Miha i lo vi ću 28. mar ta javio da se par ti za ni korekt no odnose 

pre ma čet ni ci ma i nji ho vim poro di ca ma, nakon zau zi ma nja Neve si nja. 

„Karak te ri stič no je da komu ni sti nisu niko me, pa ni našim naj si gur ni jim 

poro di ca ma, apso lut no niš ta ura di li, niti koga ubi li.” 473 Par ti zan ski izvo ri 

govo re o raz o ru ža va nju 150 čet ni ka nakon zau zi ma nja Neve si nja. 474 Nasuprot 

tome, Baćo vić 31. mar ta oba veš ta va Miha i lo vi ća da je u bor ba ma 

kod Neve si nja „zaro blje no i stre lja no 40 par ti za na sa koman di rom”. Osim 

toga, „u sre zu lju binj skom kape tan [Alek sa] Jani čić je raz bio par ti zan ski 

cen tar i stre ljao 30 komu ni sta. Svi ma odbe glim komu ni sti ma su popa lje ne 

471 Збор ник НОР-а, IV/11, Бео град, 1955, стр. 79. 


473 Isto, str. 559. 

474 Збор ник НОР-а, IV/11, Бео град, 1955, стр. 215. 

201

kuće, a poro di ce uhap še ne. Svi do sada uhap še ni i sum nji vi su stre lja ni. 

Nasta vlja mo hap še nje i raz o ru ža va nje sum nji vih. Do sada smo stre lja li 40 

kri va ca.” Baćo vić 3. apri la javlja Miha i lo vi ću: „Čita va sela sam spr žio, 170 

imam u zatvo ru. Sva ki dan stre ljam.” 475 

Baćo vić je 31. mar ta pot či nje nim šta bo vi ma izdao nare đe nje o postupku 

pre ma pri pad ni ci ma i sim pa ti ze ri ma NOP-a: 

„Da se putem ove nared be saopšti celo kup nom sta nov niš tvu Bosne i 

Her ce go vi ne: 1) Da će odbe glim komu ni sti ma, nji ho vim jata ci ma i saradni 

ci ma, biti uhap še ne poro di ce, kuće uniš te ne i pokret na imo vi na, a imanja 

odu ze ta za račun naci o nal ne čet nič ke orga ni za ci je, uko li ko to do sada 

nije uči nje no. 2) Ko se od odbe glih lica ne vra ti svo joj kući i ne pri ja vi 

naj bli žoj čet nič koj vla sti u roku od pet dana od dana izla ska ove nared be 

biće ogla šen za narod nog nepri ja te lja i kao takav stre ljan gde se bude uhvatio, 

a nje go va poro di ca stre lja na, ima nje odu ze to, a kuća uniš te na. 3) Da 

će biti stre lja no sva ko lice koje bude pri kri va lo, hra ni lo i na ma koji dru gi 

način poma ga lo komu ni ste, a nje go va poro di ca uhap še na, kuća spa lje na i 

ima nja odu ze ta.” 476 

Pret hod no, počet kom janu a ra 1943, Koman da ope ra tiv nih jedi ni ca 

istoč ne Bosne i Her ce go vi ne, nare di la je koman dan tu 1. sara jev ske bri ga de 

JVuO da spro vo di repre siv ne mere pre ma bor ci ma koji se pre da ju u bor bi: 

„Svi oni koji su se pre da li komu ni sti ma osu đe ni su na smrt, a sta vlja se na 

dužnost svim sta re ši na ma i bor ci ma da iste, ma gde ih naš li, odmah strelja 

ju kao izdaj ni ke bez ika kva suda.” 477 Ova nared ba nije usa mljen pri mer. 

Ova kve mere nisu spro vo đe ne nad čet ni ci ma koji su se pre da va li sna ga ma 

oku pa to ra. Par ti zan ske koman de nisu izda va le ova kve nared be. 

Isto ri čar Kosta Niko lić, ume sto da, makar uopšte no, kon sta tu je ove 

činje ni ce, u dêlu Isto ri je rav no gor skog pokre ta koji se odno si na Bit ku na 

Nere tvi i suko be izme đu NOVJ i JVuO kod Neve si nja, nepo sred no nakon 

opi sa bor bi par ti za na i čet ni ka kod ovog gra di ća, izno si zaklju čak o 

rezul ta ti ma Bit ke na Nere tvi, koji je u koli zi ji sa nave de nim činje ni ca ma o 

postup ci ma par ti za na pre ma zaro blje nim čet ni ci ma: 

475 Zbor nik NOR-a, XIV/2, Beo grad, 1983, str. 494-495, 569. 

476 Isto, str. 527. 

477 Isto, str. 27-28. 

202

„Par ti zan ska voj ska poka za la se kao mono lit ni ja i bor be ni ja voj na forma 

ci ja. Bez ika kvih pred ra su da ušla je u sukob do istre blje nja sa svo jim 

suna rod ni ci ma jer su nje no jezgro sači nja va li pre ka lje ni komu ni sti u pro leter 

skim bri ga da ma, koji su sa svim nedo u mi ca ma oko smi sla bra to u bi lač ke 

bor be ras kr sti li još 1941. Nemi lo srd ni pre ma sebi, bili su takvi i pre ma 

pro tiv ni ci ma. Neo p te re će ni naci o nal nim ose ća nji ma i moral nim prin ci pima, 

suro vo su se obra ču na va li sa ’srp skom reak ci jom’.” 478 

Pri me ri poš te de zaro blje nih čet ni ka zabe le že ni su i u Srbi ji, tokom 

1943. Naiz gled para dok sal no – što su bor be posta ja le uče sta li je i što je, 

s vre me nom, u nji ma anga žo van veći broj sna ga – pri me ri zaro blja va nja i 

poš te de čet ni ka posta ja li su broj ni ji. Ovo je karak te ri stič no za čita vo razdo 

blje od jese ni 1943. do oslo bo đe nja Srbi je. 

Pri pad ni ci Rasin skog NOP odre da napa li su čet ni ke u selu Muza će 

kod Bla ca 27. avgu sta 1943. i zaro bi li 18 pro tiv nič kih bora ca. „Zaro bljeni 

ci – silom mobi li sa ni selja ci puš te ni su kuća ma.” Rasin ski par ti za ni su 

se 18. sep tem bra u Polja ci ma pokraj Kru šev ca suko bi li sa delo vi ma Rasinskog 

kor pu sa JVuO i zaro bi li 14 čet ni ka. „Zaro blje ni ci su puš te ni sem 

dvo ji ce stre lja nih.” 479 Bor ci Kosmaj skog NOP odre da suko bi li su se 15. 

okto bra 1943. na tro me đi selâ Dru go vac, Bino vac i Suvo dol sa bor ci ma 

Sme de rev skog kor pu sa JVuO. Pre ma par ti zan skim izvo ri ma, u bor bi je 

pogi nu lo oko 20 čet ni ka (vero vat no uve ćan broj), dok je zaro blje no 29, 

„od toga su tro ji ca stre lja ni, a osta li puš te ni”. 480 

Prva južno mo rav ska bri ga da NOVJ, tada naj sna žni ja par ti zan ska jedini 

ca u Srbi ji, u zajed ni ci sa delo vi ma Rasin skog i Jastre bač kog NOP odreda, 

napa la je 16-17. novem bra pri pad ni ke Rasin ske i Morav ske bri ga de 

JVuO u Veli kom Šilje gov cu, kod Kru šev ca. U tom selu, pre ma par ti zanskim 

izvo ri ma, bilo je kon cen tri sa no 400-500 čet ni ka. Izvo ri kvi slin ške 

vla de navo de broj od oko 300 čet ni ka. Neo če ki va ni par ti zan ski napad 

pred u pre dio je čet ni ke da izvr še pripremani napa d na pro tiv ni ka. Pre ma 

478 Коста Нико лић, н.д., стр. II/329-330. 

479 Збор ник НОР-а, I/20, Бео град, 1965, стр. 406, 412. 


Upo re di ti: Нема ња Девић, н.д., стр. 197. Dević pomi nje bor bu kod Binov ca, ali nije kon sul to vao 

par ti zan ski izvor („Izveš taj Šta ba Kosmaj skog NOP odre da od 17. okto bra 1943. OK KPJ za Mlade 

no vac”). Dević navo di da su kosmaj ski par ti za ni u Dru gov cu napa li manju čet nič ku posa du, 

što nije do kra ja izve sno, „i pobi li sve koji su im pali šaka”, što se kosi sa podat kom o puš ta nju 

na slo bo du 26 čet ni ka. 

203

par ti zan skim izvo ri ma, u bor bi je pogi nu lo pre ko 50 čet ni ka, uglav nom u 

poku ša ju pro bo ja, dok je zaro blje no oko 135-150. „Sve smo pusti li izu zev 

16 zli ko va ca što smo stre lja li.” 481 Nave de ni broj pogi nu lih čet ni ka verovat 

no je dvo stru ko uve li čan. Iz čet nič kog zatvo ra u Veli kom Šilje gov cu, 

par ti za ni su oslo bo di li 15 selja ka iz okol nih sela. Pre ma pro par ti zan skim 

izvo ri ma, zato če ni ci su bili pod vrg nu ti tor tu ri od stra ne čet ni ka. 482 Sutradan, 

18. novem bra, u selu Zdra vi nje doš lo je do suko ba izme đu oja ča nih 

čet nič kih sna ga i pome nu tih sna ga NOVJ. Pre ma nedi ćev skim izvo ri ma, u 

gra na ti ra nju seo ske ško le od stra ne čet ni ka pogi nuo je deo zaro blje nih četni 

ka koje su par ti za ni sme sti li u ško lu. Izvor pomi nje „rezul tat bor be – 80 

mrtvih čet ni ka” u Zdra vi nju, bez pojaš nje nja koli ko je pogi nu lo u bor bi, a 

koli ko od gra na ti ra nja. 483 

Koman dant Dežev ske bri ga de Javor skog kor pu sa JVuO, kape tan 

Mila din Radu lo vić, zajed no sa poruč ni kom Rodo lju bom Jemu o vi ćem i 

gru pom bora ca, 2. novem bra 1943. pre šao je u redo ve NOVJ. Pret hodne 

veče ri, Radu lo vić je orga ni zo vao raz o ru ža va nje bora ca pod nje go vom 

koman dom. Raz o ru ža nim čet ni ci ma je osta vlje no da bira ju da li će se priklju 

či ti par ti za ni ma ili oti ći kuća ma. U izvo ri ma vari ra ju poda ci o bro ju 

raz o ru ža nih čet ni ka (80-140), kao i o bro ju onih koji su pri stu pi li parti 

za ni ma (18-30). 484 Spa ja njem ove gru pe sa manjom gru pom lokal nih 

par ti za na, 5. novem bra for mi ran je Ibar sko-mora vič ki NOP odred, pod 

Radu lo vi će vom koman dom. Odred je bro jao 64 bor ca. Čet ni ci Javor skog 

kor pu sa nared nih dana zapo če li su pote ru nad par ti za ni ma. Usput su, u 

seli ma oko Raš ke, vrši li ubi stva par ti zan skih sim pa ti ze ra, o čemu je major 

Rado mir Cve tić, koman dant kor pu sa, 20. novem bra oba ve stio Dra žu 

Miha i lo vi ća: 

481 Збор ник НОР-а, I/5, Бео град, 1954, стр. 390-391, 404; Збор ник НОР-а, I/21, Бео град, 1965, 

стр. 508. 

482 Анто ни је Марин ко вић, Расин ски НОП одред, Кру ше вац, 2011, стр. 261. 

Marin ko vić navo di da je u bor bi u Šilje gov cu pogi nu lo oko 30 čet ni ka, dok je zaro blje no 156. 

Pre ma izveš ta ju Okru žnog načel stva Okru ga kru še vač kog (6. decem bar 1943) čet ni ci su ima li 

gubit ke od 20 pogi nu lih u bor bi i 140 zaro blje nih dok su par ti za ni ima li 10 mrtvih i 15 ranje nih. 

U izveš ta ju se navo di da su par ti za ni stre lja li tro ji cu muš ka ra ca, vero vat no čet nič kih sim pa ti zera 

iz Veli kog Šilje gov ca, Peš ča ni ce i Šuri ća. Osta je nepo zna to da li su ova tro ji ca uvrš te na u 16 

stre lja nih koje pomi nje par ti zan ski izvor. (AS, ZK, k. F-17, f. 42). 


484 VA, ČA, k. 32, f. 2, d. 43; VA, ČA, k. 5, f. 4, d. 45; Деса Пешић, Сту де нич ки срез у НОР и рево луци 

ји 1941-1945, Бео град, 1977, стр. 391-392. 

204

„Obi la zio sam teren, držao zbo ro ve, hva tao i klao sim pa ti ze re i palio 

nji ho ve kuće. Upa lio sam šest kuća i zaklao sedam sim pa ti ze ra. Nasta vljam 

i dalje gonje nje Radu lo vi ća i sim pa ti ze ra i sa uniš ta va njem sve ga što ima 

vezu sa komu ni zmom.” Cve tić se, u pret hod nom raz do blju, kole bao da 

spro vo di teror nad par ti zan skim sim pa ti ze ri ma, što je Miha i lo vi ću pri znao 

kao vla sti tu kri vi cu. „Pri zna jem i to da mi je teš ko bilo vrši ti repre sa li je u 

svom rod nom kra ju, ali od ovo ga slu ča ja svi ovi obzi ri pada ju, i više niš ta 

ne radim kao lič nost, već isklju či vo kao član Rav no gor skog pokre ta i kao 

Vaš čovek. Od sada pre ma izro di ma milo sti neću ima ti. Uniš ta va ću sve što 

sim pa ti še crve ne, pa makar stra da la i čita va nase lja.” Cve ti će vi čet ni ci su 

14. novem bra na Kopa o ni ku napa li bor ce Ibar sko-mora vič kog odre da, o 

čemu je Cve tić tako đe oba ve stio Miha i lo vi ća. „Rezul tat bor be je sle de ći: 

11 pogi nu lih [par ti za na], 10 živih uhva će no od kojih devet odmah zaklano.” 

485 

Tokom 1943, na tlu Srbi je, zabe le že ni su pri me ri korekt nog odnosa 

par ti za na pre ma zaro blje nim pri pad ni ci ma SDS. Pri me ra radi, u selu 

Ven ča ni, pokraj Aran đe lov ca, bor ci 1. šuma dij skog NOP odre da napa li su 

žan dar me rij sku sta ni cu. Pre opšteg napa da, upu ti li su žan dar mi ma poziv 

na pre da ju, koji su oni odbi li. Potom su par ti za ni posta vi li eks plo ziv u 

zido ve zgra de u kojoj su se nala zi li žan dar mi. Jedan žan darm je pogi nuo od 

eks plo zi je, a osta li su se pre da li. Zaro blje ni ci su puš te ni. 486 


u prvoj polo vi ni 1944. 

Pre sep tem bra 1944, naro či to tokom pro le ća i leta te godi ne, širom 

Srbi je su zabe le že ni mno gi pri me ri dobro volj nog stu pa nja zaro blje nih četni 

ka ili čet nič kih dezer te ra u redo ve NOVJ, kao i pri me ri puš ta nja na slobo 

du čet ni ka zaro blje nih od stra ne par ti za na. 

U pismu Pokra jin skog komi te ta KPJ za Srbi ju poje di nim čla no vi ma 

komi te ta (18. april 1944), navo di se sle de će: „Masu nedi će va ca i čet ni ka 

mora mo pri do bi ti, jer su veći na mobi li sa ni i pro tiv ni ci Nedi ća, Ljo ti ća i 

485 VA, ČA, k. 32, f. 2, d. 43; Деса Пешић, н.д., стр. 400, 404. 


205

Dra že Miha i lo vi ća; narav no da i to mora mo radi ti raz bi ja ju ći ih voj nič ki i 

pri do bi ja ju ći ih pra vil nim postup ci ma pre ma zaro blje ni ci ma.” 487 

Pret hod no su tako đe zabe le že ni pri me ri pre mo bi li za ci je i puš ta nja 

zaro blje nih čet ni ka, širom Srbi je. 

Pri pad ni ci 2. šuma dij ske bri ga de NOVJ, 20. janu a ra 1944, u selu 

Trbuš ni ca pokraj Laza rev ca, napa li su delo ve Laza re vač ke bri ga de JVuO, 

„zaro bi li četi ri mobi li sa na selja ka i pusti li ih kuća ma”. 488 Ista jedi ni ca 

nane la je poraz 1. juriš noj bri ga di Kor pu sa gor ske gar de JVuO, 1-2. februa 

ra u selu Daro sa va, pokraj Aran đe lov ca. „Rezul tat je bio: zapa ljen je štab 

čet nič ki gde je izgo re lo njih oko osam glav nih čupa va ca, ubi je no je [u borbi] 

šest, a zaro blje no je osam mobi li sa nih selja ka. Od njih su priš li na našu 

stra nu tro ji ca, a dru gih pet su puš te ni svo jim kuća ma”, kako se navo di u 

izveš ta ju Šta ba Kosmaj skog par ti zan skog odre da (15. febru ar 1944). 489 Već 

sam pome nuo da su čet ni ci 16-17. mar ta stre lja li 15 zaro blje nih par ti za na, 

pre te žno pri pad ni ka 2. šuma dij ske bri ga de, među koji ma je bilo neko liko 

ranje ni ka, uhva će nih nakon bor bi u seli ma Bosu ta i Voj kov ci, izme đu 

Aran đe lov ca i Topo le, kako navo de čet nič ki izvo ri. 490 

Pre ma navo du iz ope ra cij skog dnev ni ka 2. pro le ter ske bri ga de, pripad 

ni ci ove jedi ni ce su 22. janu a ra zaro bi li 11 čet ni ka na Limu. „Nakon 

pre ba ci va nja pre ko Lima pusti li smo ih kuća ma.” 491 

U bor bi u selu Seja ce u Pči nji, koja se odi gra la 29. febru a ra, par ti za ni 

su zaro bi li 97 čet ni ka Pre šev ske bri ga de JVuO. „Sutra dan, 1. mar ta 1944, 

u selu Seja ce se od 97 zaro blje nih čet ni ka 70 njih dobro volj no pri ja vi lo da 

stu pi u par ti za ne. Kasni je je od njih samo jedan dezer ti rao.” 492 Može se 

pret po sta vi ti da je osta tak zaro blje ni ka pre te žno puš ten kuća ma. U izvešta 

ju Okru žnog komi te ta KPJ za Vra nje (23. april 1944), dat je osvrt na 

ovaj doga đaj, kao i na bilans nared nih par ti zan skih pobe da nad čet ni ci ma 


Upo re di ti: Збор ник НОР-а, I/16, Бео град, 1957, стр. 592, 617, 622; Збор ник НОР-а, I/20, Београд, 

1965, стр. 465, 506, 534, 551, 592, 601, 656, 702. 

488 Иси дор Ђуко вић, н.д., стр. 97. 

489 Збор ник НОР-а, I/7, Бео град, 1955, стр. 103; Живо мир Несто ро вић, Црве не ста зе, Аран ђело 

вац, 1979, стр. 257. 



492 Живо јин Нико лић Брка, Југо и сточ на Срби ја у Народ но о сло бо ди лач ком рату и рево лу ци ји 

1941-1945, Бео град, 1979, стр. 467. 

206

u pčinj skom kra ju. „Ima pre ko 200 zaro blje nih [četnika], od kojih je samo 

16 stre lja no. Jedan deo nji ho vih sna ga sa ofi ci ri ma je pobe gao u Srbi ju. Na 

veli kom zbo ru u Trgo viš tu, na kome je bilo pri sut no pre ko 5.000 selja ka, 

izda li smo amne sti ju svim biv šim dra ži ćev ci ma (čet ni ci ma, nap. aut.) i rok 

do koga mora ju da se pre da ju, a neko li ko zli ko va ca smo osu di li na smrt. 

Dra ži ćev ci se oda zi va ju našem pozi vu, a samo oko njih 40 se nije pre dalo. 

Repre sa li ja ma pre ma istak nu tim zli kov ci ma misli mo da ćemo i osta le 

nate ra ti da se pre da ju.” 493 

Jedi ni ce 2. pro le ter ske divi zi je su 24. mar ta 1944. vodi le bor bu pro tiv 

čet ni ka 2. rav no gor skog kor pu sa, u bli zi ni Iva nji ce. „Nepri ja telj je pre tr pio 

gubit ke 12 mrtvih (nađe nih na mje stu bor be), među koji ma i više bra donja. 

Ranje no je 15-20, od kojih su 3 uhva će na, pre vi je na i puš te na.” 494 

Bor ci 4. pro le ter ske crno gor ske udar ne bri ga de 2. pro le ter ske divi zije, 

u selu Osa ni ci u Dra ga če vu, 6. apri la 1944, zaro bi li su 24 čet ni ka 2. 

dra ga čev ske bri ga de JVuO, koje su pre te žno pusti li kuća ma. „Naši dovo de 

zaro blje ni ke. Neki dola ze i pre da ju se sami. Jedva čeka ju da se doko pa ju 

svo jih kuća. Neki nam tvr de da nije su ispa li li ni jed nog met ka. ’Mobi li sa ni 

smo’, kažu oni, i dono se puš ke na pre gled kako bismo se uvje ri li da nije su 

puca li na nas.” 495 Ove navo de potvr đu ju poda ci iz ope ra cij skog dnev ni ka 

2. pro le ter ske divi zi je (za nave de ni datum), s napo me nom da su pri padni 

ci ove divi zi je u dra ga čev skim seli ma istog dana zaro bi li još pet čet ni ka. 

„Svi pri sil no mobi li sa ni čet ni ci (veći nom selja ci) posli je saslu ša nja puš te ni 

su kući.” 496 

Pri pad ni ci 4. kra jiš ke bri ga de 5. kra jiš ke divi zi je, sever no od Kosje ri ća, 

3. maja 1944, zaro bi li su 60 čet ni ka. „Svi zaro blje ni ci, kad se dobro smrači 

lo, puš te ni su svo jim kuća ma... Puš ta njem zaro blje nih čet ni ka nji ho vim 

kuća ma postig nut je veli ki poli tič ki uspjeh.” 497 Korek tan odnos pre ma 

zaro blje nim čet ni ci ma, od stra ne bora ca 4. kra jiš ke bri ga de, dodat no dala zi 


494 Исто, стр. 592. 

495 Радо мир Бурић, „Први бата љон у доли ни Лима и Ибра”, Четвр та про ле тер ска црно горска 

бри га да.Збор ник сје ћа ња, I-II, (ур. Есад Тихић), Бео град, 1969, стр. II/305. 


497 Ili ja Vaša lić, „Pre la zak pre ko komu ni ka ci je Kosje rić-Valje vo i bor ba na Div či ba ra ma”, Četvr ta 

kra jiš ka narod no o slo bo di lač ka udar na bri ga da. Zbor nik sje ća nja, II, (ur Sto jan Kesić), Beo grad, 

1984, str. 344-345. 

207

do izra ža ja ako uzme mo u obzir da su čet ni ci pret hod no stre lja li zaro blje ne 

pri pad ni ke ove jedi ni ce, uklju ču ju ći i ranje ni ke. 498 


od sre di ne 1944. do avgu stov ske amne sti je 

Lesko vač ki okrug 

Pri me ri pre la ska čet ni ka na stra nu par ti za na i puš ta nja zaro blje nih četni 

ka, posta ju još uče sta li ji od sre di ne 1944. Za pod ruč je Jabla nič kog okruga 

karak te ri stič no je pra le že nje ofi ci ra JVuO u redo ve NOVJ. 

Major Rado slav Đurić, koman dant Južno mo rav ske gru pe kor pu sa 

JVuO (do 18. maja 1944), napu stio je redo ve JVuO i 27. maja, zajed no sa 

gru pom od oko 50 čet ni ka, pri stu pio NOVJ. 499 Nedu go potom, ime no van 

je za pomoć ni ka načel ni ka Glav nog šta ba NOV i PO za Srbi ju. Nai me, 

ovo je bila posle di ca nare đe nja Vrhov nog šta ba NOV i POJ (13. jun 1944) 

u kome se isti če: „Majo ra Đuri ća i osta le nje go ve pri mi te u našu voj sku i 

dati im odgo va ra ju će polo ža je.” 500 U izveš ta ju dele ga ta CK KPJ i Vrhovnog 

šta ba NOV i POJ, Sve to za ra Vuk ma no vi ća Tem pa (2. jun 1944), 

povo dom pre la ska gru pe čet nič kih ofi ci ra u redo ve NOVJ na pod ruč ju 

južne Srbi je, navo di se sle de će: „Major Đurić pre šao na našu stra nu... Na 

našu stra nu preš li neko li ko koman da na ta kor pu sa i bri ga da [JVu O], među 

koji ma: [ka pe tan] Jagoš Vuka no vić [ko man dant Jabla nič kog kor pu sa JVu 

O], poruč nik Lakić Vuk sa no vić [načelnik Šta ba Jabla nič kog kor pu sa JVu 

498 Čet ni ci su 25. okto bra 1943. u selu Ravan ci ma, pokraj Rudog, zaro bi li 13 bora ca bri ga de i potom 

ih stre lja li u Bije lom Brdu. (Boš ko Ska kić, „Bor ba u selu Ravan ci”, Četvr ta kra jiš ka narod no o 

slo bo di lač ka udar na bri ga da. Zbor nik sje ća nja, II, (ur Sto jan Kesić), Beo grad, 1984, str. 116-118). 

Dru gi poda ci navo de da je reč o 21 stre lja nom bor cu bri ga de. (Milan Aćić, „Pohod Četvr te krajiš 

ke u San džak”, Četvr ta kra jiš ka narod no o slo bo di lač ka udar na bri ga da. Zbor nik sje ća nja, II, (ur 

Sto jan Kesić), Beo grad, 1984, str. 93). Čet ni ci iz Vozu će, u cen tral noj Bosni, 2. janu a ra 1944. ubi li 

su 28 zaro blje nih ranje nih bora ca 4. kra jiš ke bri ga de. (Ili ja Mate rić, „Deset dana sa Četvr tom 

kra jiš kom”, Četvr ta kra jiš ka narod no o slo bo di lač ka udar na bri ga da. Zbor nik sje ća nja, II, (ur Stojan 

Kesić), Beo grad, 1984, str. 209-212). 

499 Zbor nik NOR-a, II/13, Beo grad, 1982, str. 236, 238; Zbor nik NOR-a, XIV/3, Beo grad, 1983, str. 728. 

Pre ma doku men tu koji je naslo vljen kao „Mate ri jal za isto ri ju 12. udar ne bri ga de 22. udar ne 

divi zi je”, Đurić se „pre dao sa oko 160 čet ni ka”. (VA, NOVJ, k. 1054, f. 4, d. 2). 


208

O], poruč nik Živo jin Boži nić [ko man dant bri ga de JVu O] i dr.” 501 Zapravo, 

Lakić Vuk sa no vić je pre šao u redo ve NOVJ zajed no sa oko 100 čet ni ka 

sa pod ruč ja seo skih opšti na Tula re i Ret ko cer (srez Medve đa), 8-11. maja 

1944. 502 Vuk sa no vić je nakon pre la ska u par ti za ne ime no van za načel ni ka 

Šta ba Gor njo ja bla nič kog NOP odre da (24. maj 1944), a ubr zo potom za 

načel ni ka Šta ba 15. srp ske divi zi je NOVJ (2. jun 1944). 503 

Osi pa nje čet nič kih redo va i dezer ti ra nja sta re ši na i bora ca, nasta vlje ni 

su i u nared nom raz do blju. Koman da Južno mo rav ske gru pe kor pu sa JVuO 

u izveš ta ju načel ni ku Šta ba Vrhov ne koman de JVuO (5. avgust 1944) obaveš 

ta va da je 1. jabla nič ka bri ga da JVuO, u među vre me nu, sa 400 spa la na 

100 bora ca, pri čemu doda je: „Na ras pa da nje bri ga de naro či to je uti ca la 

pre da ja koman dan ta bata ljo na par ti za ni ma, nared ni ka Sto ja na Anti ća, koji 

i dalje nago va ra i vrbu je ljud stvo da se ne oda zi va pozi vu koman dan ta [briga 

de Ili je] Niko li ća.” 504 

Kra gu je vač ki i Beo grad ski okrug 

U izveš ta ju poli tič kog kome sa ra Kosmaj skog NOP odre da (3. jun 

1944) o bor bi pro tiv 3. (mla de no vač ke) bri ga de Kor pu sa gor ske gar de 

JVuO, u Dubo ni, izme đu Mla de nov ca i Sme de re va, 24-25. maja 1944, 

navo di se pri mer zaro blja va nja pri pad ni ka JVuO, koji pod ra zu me va strelja 

nje neko li ko zaro blje ni ka i puš ta nje na slo bo du veći ne zaro blje nih četni 

ka. „Rezul tat bor be je 12-15 mrtvih [četnika], oko 25 zaro blje nih. Četi ri 

smo zaro blje ni ka stre lja li poš to smo utvr di li da su aktiv ni. Stre ljan je i 

jedan stra žar, seljak iz Šep ši na, za koga smo utvr di li da je dra ži no vac.” 505 

U izveš ta ju Koman de SDS o doga đa ji ma u Srbi ji (27. maj 1944), pominje 

se bor ba kod Dubo ne. „U ovoj bor bi komu ni sti su raz bi li čet ni ke, od 

kojih su 32 zaro bi li, tri stre lja li, a šest je u bor bi pogi nu lo. Sa zaro blje nih 

čet ni ka ski nu li su ode lo pa ih potom pusti li kuća ma zapre tiv ši im da će ih 

501 Isto, str. 236. 

502 Бошко Крстић, Јабла ни ца и Пуста Река у НОБ, Бој ник, 1978, стр. 332. 

503 Воји слав Ник че вић, Пет на е ста срп ска НО бри га да, Бео град, 1991, стр. 18, 28. 


505 Збор ник НОР-а, I/9, Бео град, 1954, стр. 11; Дра го слав Дими три је вић Бели, Космај ски парти 

за ни, I-II, Бео град, 1983, стр. II/251-252; Иси дор Ђуко вић, н.д., стр. 192. 

209

ubu du će stre lja ti ako budu pono vo otiš li u čet nič ke odre de.” 506 Puš ta nje 

gru pe zaro blje nih čet ni ka u ovoj bor bi potvr đu je čet nič ki izvor: „Od naših 

voj ni ka koji su se pre da li, komu ni sti su stre lja li četi ri, a osta le su naj u rili 

kući.” 507 Istog dana, u bli zi ni Šep ši na, bor ci Kosmaj skog NOP odre da 

suprot sta vi li su se čet nič koj pote ri. „Uhva će na su četi ri čet ni ka, od kojih 

su tri mobi li sa na selja ka puš te na kuća ma, a jedan aktiv ni čet nik i zlo či nac 

je kažnjen [smrću].” 508 

Pri pad ni ci Kosmaj skog NOP odre da i 1. bata ljo na 2. šuma dij ske 

bri ga de NOVJ suko bi li su se sa čet ni ci ma Sme de rev skog kor pu sa JVuO, 

izme đu Selev ca i Dru gov ca, 4. juna 1944: 

„U ovoj bor bi čet ni ci su ima li veli ke gubit ke. Ima li su 11 pogi nu lih 

i više ranje nih. Osam na est je bilo zaro blje no. No, to su bili mobi li sa ni 

selja ci Selev ča ni, pa su ih pusti li odmah kuća ma. I ovi koji su izgi nu li 

bili su mobi li sa ni iz Selev ca. Legal ci-čet ni ci su pri me ti li da nisu hte li da 

se bore, pa su ih veći nom oni sami pobi li... Kad su [par ti za ni] zaro bljeni 

ke – mobi li sa ne selja ke iz Selev ca – pusti li kuća ma, odvo ji li su dvo ji cu 

lega la ca – koman dan ta [3.] bata ljo na [3. (jase nič ke) bri ga de Sme de rev skog 

kor pu sa JVu O] Timo ti ja Jova no vi ća i nje go vog zame ni ka Živa na, pa su ih 

pred opšti nom stre lja li... Posle ovog suko ba s čet ni ci ma, koman dant [Kosmaj 

skog NOP odre da] Ivan Ste fa no vić Srba odr žao je u Selev cu zbor. Na 

zbo ru je bilo pri sut no oko 2.000 gra đa na.” 509 

Kako se čini, u ovoj bor bi sa čet nič ke stra ne, sem 3. bri ga de, uče stvova 

li su i delo vi 8. bri ga de Sme de rev skog kor pu sa JVuO. Istog dana, nakon 

pri mlje nog izveš ta ja o nave de noj bor bi, načel nik šta ba Sme de rev skog 

kor pu sa JVuO, kape tan Mla den Rado va no vić, izdao je nare đe nje komandan 

tu Veli ko o raš ke gru pe bri ga da za napad na par ti za ne u sme de rev skom 

kra ju. U nared bi se izri či to nare đu je: „Pohva ta ne komu ni ste likvi di ra ti na 

licu mesta.” Ovo isti če mo s obzi rom na činje ni cu da je kape ta nu Rado va 

506 Збор ник НОР-а, I/21, Бео град, 1965, стр. 696, 699-700. 


508 Иси дор Ђуко вић, н.д., стр. 192-193. 

509 Дра го слав Дими три је вић Бели, н.д., стр. II/253; Мир ко Оклоб џи ја, Селе вац кроз бор бу и 

рево лу ци ју до побе де, Селе вац, 1979, стр. 150-151. 

Čet ni ci Kor pu sa gor ske gar de JVuO, nakon pre tr plje nog pora za u bor bi pro tiv par ti za na, 26. 

avgu sta 1944, posle muče nja stre lja li su 11 sta nov ni ka Selev ca, koje su optu ži li da su par ti zanski 

sarad ni ci. (Дра го слав Дими три је вић Бели, н.д., стр. II/293; Мир ко Оклоб џи ја, н.д., стр. 

161-162, Нема ња Девић, н.д., стр. 311). 

210

no vi ću bilo pozna to da je u pome nu toj bor bi, isto ga dana, gru pa čet ni ka 

pobe gla sa bojiš ta i sače ka la par ti za ne kako bi im se pre da la, o čemu se 

izri či to govo ri na počet ku Rado va no vi će ve nared be. Sem toga, načel nik 

šta ba Sme de rev skog kor pu sa u nared bi zah te va da se u pla ni ra noj akci ji 

u sme de rev skom kra ju „komu ni sti i nji ho vi jata ci uniš te bez milo sti”. 510 

Kako bi izbe gli opko lja va nje od stra ne čet nič kih sna ga, pri pad nici 

Kosmaj skog NOP odre da i 1. bata ljo na 2. šuma dij ske bri ga de NOVJ, 

sutra dan su se pre ba ci li u sme de rev sko Podu na vlje. U selu Petri je vo, 6. 

juna, „raz bi li su jedan čet nič ki bata ljon”. U bor bi su pogi nu la tri čet ni ka, 

četi ri zaro blje na su stre lja na, a isto toli ko zaro blje nih je puš te no kuća ma. 511 

„Iz Petri je va su nasta vi li pre ma Udo vi ca ma, gde je uhva ćen i stre ljan jedan 

aktiv ni čet nik. Jed na četa je upa la u Seo nu i tu je uhva ti la i kazni la četi ri 

peto ko lo na ša i jed nog dezer te ra.” Pri pad ni ci ove dve par ti zan ske jedi ni ce, 

tokom 9-10. juna vra ti li su se u Dubo nu i Šep šin, „gde su uhva ti li, sasluša 

li i stre lja li šest izdaj ni ka i kon fi sko va li im imo vi nu potreb nu bor ci ma”. 

Sutra dan su u obli žnjem Kova čev cu ubi li tro ji cu selja ka. 512 

Čet ni ci pod koman dom Sve to za ra Bogi će vi ća su potom 11. jula izvrši 

li opko lja va nje Kova čev ca, uhva ti li veći broj par ti zan skih sim pa ti ze ra od 

kojih su peto ri cu stre lja ni u Jag nji lu. 513 Tokom leta 1944. čet ni ci su ubi li 

17 i tukli pre ko sto ti nu poi me ni ce pozna tih sta nov ni ka Kova čev ca. 

Pre ma izveš ta ju Ode lje nja za držav nu zaš ti tu Mini star stva unu trašnjih 

poslo va Nedi će ve vla de, pri pad ni ci JVuO su u jed noj nared noj borbi, 

vođe noj 22-23. juna, u bli zi ni Dubo ne, stre lja li 13 zaro blje nih par tiza 

na. 514 Već sam pome nuo da su par ti za ni nakon bor be 24-25. maja, u 

Dubo ni, oslo bo di li dva de se tak zaro blje nih čet ni ka. 

Iz nave de nog može mo zaklju či ti da su par ti za ni bili nemi lo srd ni prema 

sarad ni ci ma JVuO i kvi slin ških orga na (prven stve no je reč o istak nu 


Zani mlji vo je da isto ri čar Kosta Niko lić u nje go voj dok tor skoj diser ta ci ji citi ra deo nared be kapeta 

na Rado va no vi ća, pomi nju ći pre da ju gru pe čet ni ka par ti za ni ma, pri čemu ne pomi nje da je 

koman dant Rado va no vić u istoj nared bi u kojoj kon sta tu je da se nje go vi voj ni ci pre da ju par ti zani 

ma, nare dio likvi da ci ju zaro blje nih par ti za na i ubi ja nje nji ho vih sim pa ti ze ra. (Коста Нико лић, 

н.д.. стр. II/227). 



513 AS, ZK, k.140, zl. br. 15861. 


211

tim čla no vi ma seo skih rav no gor skih odbo ra i zapo ved ni ci ma lokal nih četnič 

kih stra ža, u seli ma u koji ma su zabe le že ni zlo či ni pre ma pri pad ni ci ma 

i sim pa ti ze ri ma NOP-a), kao i pre ma istak nu tim pri pad ni ci ma JVuO, 

pogo to vo oni ma koje su sma tra li aktiv nim orga ni za to ri ma i vinov ni ci ma 

stra da nja pri pad ni ka NOP-a. Ova kva poja va bila je karak te ri stič na za čitavu 

Srbi ju i sva ka ko je tre ba posma tra ti u kon tek stu rat nih suko ba koji su u 

Šuma di ji pre sep tem bra 1944. pod ra zu me va li goto vo sva ko dnev ne napa de 

i pote re JVuO pro tiv par ti zan skih jedi ni ca, u čemu su čet ni ci često ima li 

pomoć od stra ne kvi slin ških oružanih sna ga. S dru ge stra ne, par ti za ni su 

u Šuma di ji tokom 1944. bili korekt ni pre ma zaro blje nim pri pad ni ci ma 

JVuO koji nisu dobro volj no stu pi li u redo ve čet nič kih jedi ni ca, odno sno 

koji su mobi li sa ni pod raz li či tim obli ci ma pri ti ska. Ovo je tako đe bilo 

karak te ri stič no za čita vo pod ruč je Srbi je. Tre ba napo me nu ti da je u napadi 

ma par ti za na na čet ni ke, kao i u napa di ma čet ni ka na par ti za ne, tokom 

1944, izgi nuo velik broj mobi li sa nih selja ka, pri pad ni ka JVuO. Odgo vornost 

za nji ho vo stra da nje znat nim delom sno se lokal ne koman de JVuO 

koje su vrši le pri sil nu mobi li za ci ju koja je bila pra će na raznim obli ci ma 

uce nji va nja i nasi lja nad oni ma koji su izbe ga va li mobi li za ci ju. 515 

Delat nost čet nič kih sna ga koja je pod ra zu me va la sva ko dnev ne napa de 

na par ti zan ske jedi ni ce ili manje gru pe par ti zan skih ile ga la ca i uče sta le pretre 

se sela naklo nje nih par ti za ni ma i teror nad sim pa ti ze ri ma NOP-a, bili 

su glav ni kamen spo ti ca nja za raz voj NOP-a u Šuma di ji i seve ro za pad noj 

Srbi ji. U osu je ći va nju raz vo ja oru ža nih sna ga NOP-a u tom delu Srbi je 

čet ni ci su 1943-1944. uči ni li mno go više nego oru ža ne sna ge kvi slin ške 

vla de ili oru ža ne sna ge oku pa to ra. Zapra vo, ovo je bila osnov na delat nost 

515 Navo dim neko li ko pri me ra iz trste nič kog i kru še vač kog kra ja. Dušan Jako vlje vić iz Lozne pokraj 

Trste ni ka pri nud no je mobi li san 9. okto bra 1944. i pogi nuo je već 13. okto bra. Nje gov kom ši ja 

Miloš Nedelj ko vić ističe: „Bio sam pri su tan kada je četo vo đa Raj ko Jova no vić izdao nare đe nje 

da se nasil no Dušan mobi li še, a ako neće da ide na teren da se odmah ubi je. Dušan se kole bao 

i nije hteo da ide u čet ni ke već je hteo tad da ode u par ti za ne, ali nije smeo jer bi mu Raj ko ubio 

celu poro di cu.” (AS, ZK, k. 144, zl. br. 483). Milan Lazić, koman dant bata ljo na 2. rasin ske bri ga de 

tokom maja 1944. zlo sta vljao je čla no ve neko li ko poro di ca u selu Tru ba re vu pokraj Kru šev ca 

kako bi uce nio nji ho ve odbe gle čla no ve da stu pe u čet ni ke. Seljak Niko la Pavlo vić sve do čio je 

1945. kako je Lazić uhap sio nje go vu ženu Radun ku „i terao je dva dana sa sobom kao tao ca dok 

mu se ja nisam javio na nje go vu mobi li za ci ju”. U istom selu Lazić je tukao Sta ni ju Gra šić kako bi 

pro ka za la muža Sta ni sla va koji je pobe gao iz čet ni ka. Tako đe, uhva tio je sta ri cu Miloj ku Sta noje 

vić i držao je kao tao ca tri dana kako bi uce nio nje nog unu ka da se oda zo ve na mobi li za ci ju. U 

istom selu je tukao i opljač kao brač ni par Vito mi ra i Jev do ki ju Jocić kako bi pri mo rao nji ho vog 

sina Tiho mi ra da se vra ti u čet ni ke.” (AS, ZK, k. 144, zl. br. 1232, 1233). 

212

JVuO na tlu rural ne Srbi je. Ova kva čet nič ka delat nost prven stve no je išla 

na ruku nemač kom oku pa to ru kome nika ko nije odgo va ra lo nara sta nje 

par ti zan skog pokre ta u Srbi ji, budu ći da je oku pa to ru od pre sud ne važnosti 

bilo da osi gu ra put ne i žele znič ke komu ni ka ci je izme đu Pano ni je i juga 

Bal kan skog polu o str va, radi tran spor ta tru pa i rat nog mate ri ja la. 

Bor ci Kosmaj skog NOP odre da su 19. juna 1944, u selu Dra žanj, 

pokraj Groc ke, zaro bi li „osam mobi li sa nih selja ka [četnika] koji su puš teni”. 

516 Odred je 26. juna 1944. vodio bor bu pro tiv delo va Sme de rev skog 

kor pu sa JVuO, u bli zi ni Dru gov ca. Kosmaj ski par ti za ni su zaro bi li sedam 

mobi li sa nih selja ka koje su pusti li na slo bo du. 517 

Pri pad ni ci 2. šuma dij ske bri ga de NOVJ, 30. juna, napa li su čet ni ke u 

selu Daro sa va, pokraj Aran đe lov ca. U napa du je pogi nu lo 13 i zaro blje no 

29 čet ni ka, pri pad ni ka Kor pu sa gor ske gar de JVuO. „Mobi li sa ni selja ci 

odmah su puš te ni kuća ma, a aktiv ni čet ni ci saslu ša ni i kažnje ni.” 518 Živomir 

Nesto ro vić, borac ove par ti zan ske jedi ni ce i uče snik doga đa ja, takođe 

navo di: „Veći nu zaro blje nih čet ni ka pusti li smo na slo bo du, jer su bili 

nasil no mobi li sa ni selja ci.” Puš te nim čet ni ci ma je, kako isti če Nesto ro vić, 

zapre će no da se više ne oda zi va ju čet nič kim mobi li za ci ja ma, jer na taj način 

ugro ža va ju živo te par ti za na. Pret hod no im je ponu đe no da osta nu u 

par ti zan skim redo vi ma, što su ovi odbi li, zbog stra ha da se čet ni ci ne sve te 

nji ho vim poro di ca ma. „Vi zna te kako su nas [četnici] uvr sti li u nji ho ve 

redo ve! A da ih ne voli mo i da ne puca mo u vas, doka zu je mo pre da jom i 

neo ga ra vlje nim cevi ma puša ka. Tako je, sma tra mo, dobro i za nas i za vas. 

Stu pa njem u čet ni ke spa ša va mo svo je poro di ce, a pre da jom snab de va mo 

vas oruž jem i muni ci jom.” Nared ne noći, čet ni ci su, zbog osve te za pretr 

plje ni poraz, u Daro sa vi spa li li tri kuće i ubi li četi ri žene, sim pa ti zer ke 

NOP-a. 519 Vre di napo me nu ti da su čet ni ci Kor pu sa gor ske gar de pret hodno, 

u dani ma nakon pora za koji su nane li 2. šuma dij skoj bri ga di, u blizi 

ni Daro sa ve, u bor bi koja se odi gra la 16. maja 1944, pokla li naj ma nje 

šest zaro blje nih par ti za na, u selu Rudo vi ca, pokraj Laza rev ca. Pret hod no 

516 Дра го слав Дими три је вић Бели, н.д., стр. II/256. 


518 Исто, стр. 218. 

U izveš ta ju OK KPJ Aran đe lo vac (1. jul 1944), navo di se da je u bor bi u Daro sa vi pogi nu lo 18 i 

zaro blje no 26 čet ni ka. (Збор ник НОР-а, I/20, Бео град, 1965, стр. 654-655). 

519 Живо мир Несто ро вић, н.д., стр. 352-354. 

213

su u bli zi ni Daro sa ve zakla li dve ranje ne pri pad ni ce NOP-a i naj ma nje 

tro ji cu zaro blje nih par ti za na. U bor bi vođe noj 16. maja, pogi nuo je 21 

par ti zan. 520 

U bli zi ni sela Lunje vac, pokraj Sme de re va, pri pad ni ci Kosmaj skog 

NOP odre da 3. jula 1944. zaro bi li su „šest mobi li sa nih čet ni ka – selja ka”, 

bora ca 5. (sme de rev ske) bri ga de Sme de rev skog kor pu sa JVuO, „koji su 

odmah puš te ni kuća ma”. 521 

U bor bi koju su 2. šuma dij ska bri ga da i Kosmaj ski par ti zan ski odred 

vodi li pro tiv delo va Aval skog, Sme de rev skog i Kor pu sa gor ske gar de JVuO, 

6-7. jula 1944, izme đu Dru gov ca i Malog Oraš ja, čet ni ci ma je nanet znača 

jan poraz. U napa du na par ti za ne, čet ni ci su pre tr pe li zna tne gubit ke: 

navod no čak 102 pogi nu la bor ca, među koji ma 16 ofi ci ra, što je svakako 

uve li ča na broj ka. 522 U ovoj bor bi zaro blje no je 13 čet ni ka – „mobi li sa ni 

selja ci koji su puš te ni kuća ma”, i pored činje ni ce da je u bor bi pogi nu lo 11 

i ranje no 16 par ti za na. 523 Pri pad ni ci 2. šuma dij ske bri ga de su u noći 12- 

13. jula 1944, u Dudo vi ci i Čibut ko vi ci, južno od Laza rev ca, nane li poraz 

čet ni ci ma i „zaro bi li 20 mobi li sa nih selja ka koji su puš te ni kuća ma”. 524 

Niš ki i Zaje čar ski okrug 

Pri pad ni ci 9. srp ske bri ga de i Niš kog par ti zan skog odre da, 8. juna 

1944, na padi na ma pla ni ne Buko vik, u bli zi ni sela Gor nji Kru pac i Lipovac, 

suko bi li su se sa pri pad ni ci ma Timoč kog i Deli grad skog kor pu sa 

JVuO. „Čet ni ci su pora že ni i pri mo ra ni na bek stvo... Deve ta bri ga da i 

Niš ki par ti zan ski odred ima li su 12 pogi nu lih i oko 20 ranje nih bora ca... 

Zaro blje no je oko 100 čet ni ka – mobi li sa nih selja ka, od kojih je 30 dobrovolj 

no priš lo par ti za ni ma. Osta li su puš te ni kuća ma.” 525 

520 Исто, стр. 340; Иси дор Ђуко вић, н.д., стр. 178, 181; Збор ник НОР-а, I/21, Бео град, 1965, стр. 

689. 

521 Дра го слав Дими три је вић Бели, н.д., стр. II/263-264. 

522 Живо мир Несто ро вић, н.д., стр. 366. 

523 Збор ник НОР-а, I/9, Бео град, 1954, стр. 125-126; Иси дор Ђуко вић, н.д., стр. 227. 


525 Деве та срп ска удар на бри га да у стро ју и с наро дом. Спо мен књи га, (ур. Сло бо дан Босиљчић 

и др.), Бео град-Заје чар-Бор, 1995, стр. 22. 

214

O korekt nom odno su par ti za na pre ma zaro blje nim čet ni ci ma, početkom 

juna 1944, sve do če poda ci iz izveš ta ja pot pu kov ni ka Lju bo mi ra Jovano 

vi ća Pat ka, zapo ved ni ka Šta ba Timoč kog kor pu sa JVuO Dra ži Miha i 

lo vi ću (5. avgust 1944). Jova no vić navo di da su par ti za ni 3. juna 1944. 

zau ze li selo Resnik pokraj Soko ba nje i „raz o ru ža li neko li ko voj ni ka Banjske 

bri ga de, koji nisu dali nika kav otpor i koje su par ti za ni odmah pusti li 

kuća ma, u cilju kori sne pro pa gan de po njih i raza ra nja naših jedi ni ca”: 

„Napo mi njem, odmah po dola sku u Banj ski srez, čuo sam čak da se 

u redo vi ma sta re ši na toga kor pu sa (Deli grad ski kor pus JVuO, nap. aut.) 

sa zado volj stvom i izve snim olak ša njem govo ri: ’kako par ti za ni ne ubi ja ju, 

već naše voj ni ke, koji se pre da ju, raz o ru ža va ju i puš ta ju!’.” 526 

Bor ci 12. srp ske bri ga de 22. srp ske divi zi je su u bor bi u selu Konopni 

ca, pokraj Vla so tin ca, 9-10. jula 1944, izba ci li iz stro ja neko li ko dese ti na 

pri pad ni ka Vla sin skog i Čegar skog kor pu sa JVuO, od kojih navod no 30 

pogi nu lih. „Zaro blje no je neko li ko mobi li sa nih čet ni ka bez oruž ja, koji su 

odmah puš te ni kuća ma.” 527 

Pri pad ni ci 10. i 11. srp ske bri ga de 22. srp ske divi zi je NOVJ, u bor bi 

pro tiv JVuO na pod ruč ju Zapla nja, 12. jula 1944. nane li su znat ne gubitke 

pro tiv ni ku. „Dva de set dru ga divi zi ja nane la je teš ke gubit ke čet nič kim 

sna ga ma. Ubi la je 66, a zaro bi la 184 čove ka. Demo ra li sa ni čet ni ci napušta 

li su jedi ni ce i vra ća li se kuća ma. Od zaro blje nih, 43 su dobro volj no ušla 

u sastav 10. bri ga de [pre ma poda ci ma iz ope ra cij skog dnev ni ka 10. srp ske 

bri ga de].” 528 

O odno su par ti za na pre ma zaro blje nim čet ni ci ma Timoč kog kor pu sa 

JVuO, sve do či nare đe nje koman dan ta Homolj ske juriš ne bri ga de Timočkog 

kor pu sa JVuO, poruč ni ka Bla go ja Rado va no vi ća (10. jun 1944), u 

kome se isti če kako komu ni sti zaro blja va ju pri pad ni ke čet nič kih jedi ni ca, 

„pa potom ih puste sa moti va ci jom da oni ne žele da uniš ta va ju srp ski 

Pre ma poda ci ma istoričarâ Dra go lju ba Mir če ti ća i Miro sla va Milo va no vi ća, pri pad ni ci NOVJ su 

u ovoj bor bi zaro bi li „150 čet ni ka, od kojih je veći na, posle raz o ru ža va nja, puš te na na slo bodu”. 

(Дра го љуб Ж. Мир че тић, Миро слав М. Мило ва но вић, Општи на Алек си нац у Народ ноосло 

бо ди лач кој бор би и соци ја ли стич кој рево лу ци ји, Алек си нац, 1982, стр. 256). 


527 Дра го љуб Мир че тић, 12. срп ска НОУ бри га да, Бео град, 1991, стр. 52; Петар Стан ко вић 

Љуба, Вла со тин це и око ли на у рато ви ма и рево лу ци ји 1903-1945, Вла со тин це, 1979, стр. 

149-150. 

528 Живо јин Нико лић Брка, 22. срп ска диви зи ја, Бео град, 1972, стр. 168. 

215

narod. To seljak vidi i posle pre pri ča va i dru gi ma kako su komu ni sti dobri 

i kako oni ne ubi ja ju lju de kad ih zaro be i tome slič no, što sve ide u pri log 

komu ni stič ke pod mu kle i luka ve pro pa gan de.” 529 

Sna ge 23. srp ske divi zi je su 21-22. juna 1944. „ovla da le pl. Buko vikom 

i odba ci le jedi ni ce Kra jin skog čet nič kog kor pu sa D.M. na pl. Rožanj. 

Čet ni ci su ima li oko 40 mrtvih i 50 zaro blje nih, od kojih je 24 preš lo u 

jedi ni ce NOVJ. Tada su jedi ni ce NOVJ zaro bi le štab jed ne čet nič ke bri gade. 

Posle oba vlje nog suđe nja nad nji ma je izvr še na smrt na kazna.” 530 Ovo 

je karak te ri sti čan pri mer postup ka pre ma čet ni ci ma zaro blje nim tokom i 

nakon bor be: ofi ci ri i poči ni o ci zlo či na se stre lja ju, dok se obič nim borci 

ma osta vlja ju dve moguć no sti: da stu pe u par ti za ne ili da se raz o ru ža ni 

vra te kuća ma. 

Nave de na bor ba je bila prva od dve veli ke bor be koje su sna ge 23. 

srp ske divi zi je u leto 1944. vodi le pro tiv sna ga JVuO, na pla ni ni Bukovik. 

U obe bor be, malo broj ni je par ti zan ske sna ge nane le su težak poraz 

čet ni ci ma. U bor bi 21-22. juna raz bi je ni su Homolj ska juriš na bri ga da 

Kra jin skog kor pu sa i 2. bolje vač ka bri ga da Timoč kog kor pu sa i zaro bljen 

je Štab Zviš ke bri ga de JVuO. 531 Pozna ta su ime na četi ri bor ca 7. srp ske 

bri ga de 23. srp ske divi zi je koji su pogi nu li na Buko vi ku, 22. juna. Nekoli 

ko dana nakon ove bor be, čet ni ci su u selu Sese lac, pokraj Soko Banje, 

otkri li neko li ko ranje ni ka i dvo ji cu bol ni ča ra 23. srp ske bri ga de, koje su 

potom stre lja li. 532 

Pre ma poda ci ma iz ope ra cij skog dnev ni ka Glav nog šta ba NOV i 

PO Srbi je (20. avgust 1944), 13. jula 1944, pri li kom opko lja va nja dela 

2. bolje vač ke bri ga de JVuO u selu Mali Izvor, pokraj Boljev ca, „pre dao 

se koman dant Bolje vač ke čet nič ke bri ga de poruč nik Tića sa 40 čet ni ka. 

Tića je pri šao nama.” 533 Lju bo mir Jova no vić Patak, koman dant Timoč kog 

kor pu sa JVuO i Miloš Ilić, koman dant 3. bata ljo na 2. bolje vač ke bri ga de, 

nare di li su 13. jula stre lja nje tro ji ce dezer te ra iz 2. bolje vač ke bri ga de – 


530 Niko la Račić, n.d., стр. 702. 

531 Радо ван Петро вић, „Бој на Буко ви ку”, Сед ма срп ска удар на бри га да. Збор ник сећа ња, (ур. 

Мишо Мар ти но вић), Бео град, 1988, стр. 157. 

532 Ђура Злат ко вић, Милош Бакић, Сед ма срп ска бри га да, Ниш, 1986, стр. 470-501. 

533 Исто, стр. 410. 

216

mla di ća iz selâ Osnić i Dobru je vac, pret hod no pri nud no mobi li sa nih u 

čet ni ke, koji su pobe gli iz bor be u Malom Izvo ru. 534 

Pri pad ni ci 7. srp ske bri ga de 15. jula 1944, u bor bi pro tiv čet ni ka 

Knja že vač kog kor pu sa JVuO, u selu Muži nac, zaro bi li su „24 nao ru ža na 

čet ni ka”. „Poš to je zaro blje nim čet ni ci ma odu ze to oruž je i sa nji ma politič 

ki disku to va no, puš te ni su kuća ma.” Delo vi 7. srp ske bri ga de su 25. 

jula 1944, u bli zi ni sela Ruje vi ca, pokraj Soko Banje, zaro bi li „60 mobi lisa 

nih čet ni ka iz oko li ne Ćupri je”. „Tom pri li kom je tro ji cu veza nih lju di 

koji su oče ki va li pre su du ’čet nič kog suda’ zbog ’izbe ga va nja voj ne oba ve ze’ 

oslo bo dio. Jedan od njih bio je lekar dr Pavli mir Seku lić. Goto vo svi zaroblje 

ni ci dobro volj no su se pri klju či li bri ga da ma 23. udar ne divi zi je, a dr 

Seku lić je ostao pri divi zij skoj bol ni ci koja je toga dana ima la veli ki broj 

ranje ni ka.” 535 

U nare đe nju Glav nog šta ba NOV i PO Srbi je (25. jul 1944) šta bovi 

ma 21, 24. i 25. srp ske divi zi je, za dej stva na pod ruč ju istoč ne Srbi je, 

deci di ra no se zah te va: „Pre ma sta nov niš tvu postu pak tre ba da bude kraj nje 

korek tan i pre ma nje mu ne pri me nji va ti nika kve repre sa li je. Zaro blje ni ke 

odmah raz o ru ža va ti i sla ti kuća ma, a po potre bi ih upo tre bi ti kao puto vođe.” 

536 

Pre ma poda ci ma iz lite ra tu re, jedi ni ce 23. srp ske divi zi je, na pod ručju 

istoč ne Srbi je, od 21. juna do 31. jula 1944, zaro bi le su 787 čet ni ka. 

„Zaro blje ni čet ni ci, osim pozna tih zli ko va ca, puš te ni su svo jim kuća ma. 

Jedan broj od oko 200 njih izra zi li su želju da stu pe u 23. NOU divi ziju.” 

537 

Pre ma izveš ta ju Glav nog šta ba NOV i PO Srbi je šefu sovjet ske vojne 

misi je pri Glav nom šta bu (14. sep tem bar 1944), pri pad ni ci 23. srp ske 

divi zi je NOVJ, 28. jula 1944. kod sela Rav na, pokraj Knja žev ca, zaro bi li 

534 AJ, DK, 110, f. 443, s. 180-182. 

535 Ђура Злат ко вић, Милош Бакић, н.д., стр. 174, 183. 


Ovaj zah tev je pono vljen u nare đe nju Šta ba 25. srp ske divi zi je od 6. avgu sta 1944. (Исто, стр. 

199). 

537 Све ти слав Мила ди но вић Слав ко, Четр на е ста срп ска НОУ бри га да (нишка), Бео град, 

1982, стр. 165. 

217

su „dva čet nič ka bata ljo na sa koman dan ti ma u jači ni oko 200 lju di. Sto od 

ovih javi lo se u našu voj sku.” 538 

U izveš ta ju OK KPJ za Zaje čar (7. avgust 1944), o pre la sku 9. srp ske 

bri ga de sa niš kog pod ruč ja na teren Timoč ke kra ji ne, navo di se sle de će: 

„Sela su nas odu še vlje no doče ka la, a redov no sa čita vim selom čeka li su nas 

i dra ži nov ski koman dan ti i pret sed ni ci, koji su bili odu še vlje ni da par ti za ni 

nikog ne ubi ja ju. Tako su nas sače ka li i poje din ci koji su bili čak vrlo aktivni 

dra ži nov ski sarad ni ci, što je znak nji ho ve demo ra li za ci je. Dra ži nov ske 

poza din ske orga ni za ci je su se većim delom ras pa le, a ono što je osta lo ne 

funk ci o ni še. Što se tiče voj nih dra ži nov skih gru pa, koje su na tere nu Timoka 

i Zaglav ka, tako đe su mno ge osla blje ne i još više demo ra li sa ne (dva cela 

bata ljo na Knja že vač kog kor pu sa zajed no sa koman dan ti ma pre da li su se 

bez ijed nog met ka).” 539 

Novo pa zar ski okrug 

U rela ci ji Šta ba 4. pro le ter ske (san džač ke) bri ga de (10. jul 1944) o 

bor ba ma sa čet ni ci ma oko Nove Varo ši, 4-6. jula 1944, navo di se da su 

u bor ba ma čet ni ci ima li „18 mrtvih, šest zaro blje nih, od kojih su se tri 

dobro volj no javi la u našu voj sku, a osta li su puš te ni”. 540 

U izveš ta ju Šta ba 4. san džač ke bri ga de Šta bu 37. san džač ke divi zi je 

NOVJ (2. avgust 1944), o bor ba ma sa čet ni ci ma u selu Kra to vo, pokraj 

Pri bo ja, navo di se da su čet ni ci ima li „osam zaro blje nih, od kojih je jedan 

stri je ljan, a osta li su [prihvaćeni] u našim bata ljo ni ma”. 541 U izveš ta ju Štaba 

37. san džač ke divi zi je (5. avgust 1944), navo di se da su jedi ni ce divi zi je 

od 26. jula do 5. avgu sta 1944. zaro bi le 26 pri pad ni ka JVuO i Musli manske 

mili ci je. „Nepri ja telj ske zaro blje ne voj ni ke (čet ni ke i mili caj ce), poš to 

su silom bili mobi li sa ni, uvr sti li smo u redo ve naše voj ske”. 542 



1981, str. II/93. 


541 Исто, стр. 617. 

542 Исто, стр. 622. 

218

Pri pad ni ci 2. kra jiš ke bri ga de 31. jula 1944, u selu Donja Joša ni ca, 

pokraj Novog Paza ra, zaro bi li su 48 pri pad ni ka 5. poli cij skog puka (tzv. 

Šuc po li ci ja) sasta vlje nog od lokal nih musli man skih sta nov ni ka. „Od zaroblje 

ni ka se 21 javio da osta ne u našoj voj sci. Neki su dezer ti ra li, ali je veći 

broj ostao sa nama do kra ja rata, a neki su pogi nu li. Bili su to veo ma dobri 

bor ci.” 543 

Pre ma poda ci ma iz ope ra cij skog dnev ni ka 17. istoč no bo san ske divizi 

je (20. avgust 1944), nje ni pri pad ni ci su 1. avgu sta 1944, na pod ruč ju 

Tuti na zaro bi li veći broj pri pad ni ka Musli man ske mili ci je. „Zaro blje no je 

52 nepri ja telj ska voj ni ka od kojih su 4 Nijem ca, a osta lo musli ma ni iz ovih 

kra je va. U naše redo ve javi lo se dobro volj no 21, stre lja no 14 ban di ta (od 

kojih 4 Nijem ca), a osta lo puš te no kuća ma.” 544 Nave de ne podat ke dopunja 

va ju poda ci iz mono gra fi je 6. istoč no bo san ske bri ga de, koja je bila pod 

koman dom 17. istoč no bo san ske divi zi je. U mono gra fi ji se navo di da je 

bri ga da nei me no va nog datu ma (vero vat no je reč o počet ku avgu sta 1944), 

kao pret hod ni ca divi zi je, „vodi la bor be sa Musli man skom mili ci jom”. U 

ovoj bor bi pogi nu la su dva bor ca. „Mobi li sa no je 10 mla di ća (vero vat no je 

reč o zaro blje nim pri pad ni ci ma Musli man ske mili ci je, nap. aut.), dok ih je 

18 sa dva puš ko mi tra lje sca doš lo u bri ga du dobro volj no. Oni su od rani je 

bili na oku pu i izvo di li su u San dža ku manje akci je.” 545 Naj ve ro vat ni je je 

reč o pri pad ni ci ma Musli man ske mili ci je koji su se pret hod no odmet nu li 

iz matič ne for ma ci je, čeka ju ći dola zak par ti za na. 

Bor be na Kopa o ni ku 

Bor be izme đu NOVJ i JVuO na Kopa o ni ku, počet kom avgu sta 1944, 

pred sta vlja ju traj nu pre kret ni cu u odme ra va nju sna ga izme đu ove dve forma 

ci je. Nakon par ti zan ske pobe de na Kopa o ni ku čet ni ci nisu par ti za nima 

nane li nije dan poraz koji bi se mogao meri ti sa čet nič kim pora zom 

543 Pero Kne že vić, „Sa ope ra tiv nom gru pom divi zi ja u Srbi ju”, Dru ga kra jiš ka bri ga da. Rat na sje ćanja, 

(ur. Sne ža na Tmu šić), Beo grad, 1988, str. 710. 


545 Руди Пето вар, Саво Три кић, Шеста про ле тер ска источ но бо сан ска бри га да, Бео град, 

1982, стр. 510. 

219

na Kopa o ni ku. 546 Poraz koji su jedi ni ce Rasin skog kor pu sa JVuO i SDS 

Kru še vač kog okru ga 21. sep tem bra 1944. nane le jedi ni ca ma 2. pro le ter ske 

bri ga de nije imao pre sud nu važnost u odme ra va nju sna ga izme đu NOVJ 

i JVuO jer je glav ni na divi zi ja NOVJ (1. pro le ter ski i 12. pro le ter ski korpus) 

pret hod nih dana poti snu la sna ge JVuO iz base na Kolu ba re i sever ne 

Šuma di je. 

Sna ge JVuO kon cen tri sa ne na Kopa o ni ku i na pod ruč ju seve ro i stoč no 

od ove pla ni ne, tokom prve polo vi ne avgu sta 1944, anga žo va ne su u okviru 

voj nih ope ra ci ja nemač kog oku pa to ra. Čet nič ke sna ge anga žo va ne na 

Kopa o ni ku bile su pod koman dom Dra go sla va Rači ća (4. gru pa juriš nih 

kor pu sa). Reč je o naj o pe re tiv ni jim sna ga ma JVuO, uglav nom sa pod ručja 

zapad ne Srbi je i Šuma di je. Među tim, čet nič ki šta bo vi su uoči bor bi na 

Kopa o ni ku mobi li sa li velik broj mla di ća, naro či to u sli vu Zapad ne Morave, 

i anga žo va li ih na Kopa o ni ku. 

Nemač ki izvo ri su za 4. juriš nu gru pu kor pu sa kori sti li naziv – „Borbe 

na gru pe ’Weyel’”, po majo ru Eri hu Veje lu (Erich Weyel), nemač kom 

ofi ci ru za vezu pri Rači će vom šta bu. 547 Nemač ka stra na je pri sluš ki va njem 

par ti zan ske radio-veze bila u pri li ci da sazna glav ne prav ce nastu pa nja 

Ope ra tiv ne gru pe divi zi ja NOVJ pod koman dom Peke Dap če vi ća. Zbog 

nedo stat ka vla sti tih sna ga Nem ci su name ra va li da na par ti za ne koji su 

nadi ra li iz Bosne i Crne Gore usme re sna ge JVuO. Zauz vrat čet ni ci su bili 

snab de va ni nemač kom muni ci jom. 

U izveš ta ju Vrhov ne koman de Ver mah ta za 6. avgust 1944. navo di se 

da „pro tiv nepri ja te lja, koji se na nekim mesti ma pro bio pre ko Ibra, nastu 

546 Čet ni ci su tokom Bit ke za Srbi ju par ti za ni ma nane li samo jedan rele van tan poraz. Reč je o neuspe 

hu sna ga 2. pro le ter ske divi zi je 21. sep tem bra 1944. u bor ba ma kod Kru šev ca. Među tim, u 

ovim bor ba ma nije uče stvo va la glav ni na ope ra tiv nih par ti zan skih jedi ni ca (1. pro le ter ski i 12. 

pro le ter ski kor pus) koje su tada nastu pa le ka Beo gra du već samo četi ri bata ljo na 2. pro le ter ske 

divi zi je, na spo red nom prav cu nastu pa nja par ti zan skih sna ga. O bor ba ma kod Kru šev ca biće 

više reči u nastav ku. 

547 O voj noj sarad nji čet ni ka i Ver mah ta u pro le će i leto 1944: Gaj Trif ko vić, „The Key to the Bal kans: 

The Batlle for Ser bia 1944.”, The Jour nal for Sla vic Mili tary Stu di es, XXVI II, 3/2015, Lon don, 2015, 

str. 524-555. U Fel be ro vom rapor tu fon Vaj hsu (13. maj 1944), navo di se da „čet ni ci uvje ra va ju 

da su pre ki nu li sve nepri ja telj ske aktiv no sti pre ma Nijem ci ma, te da su sprem ni bori ti se pro tiv 

komu ni sta do konač ne pobje de. Ope ra ci je vode, sa čet nič ke stra ne Neš ko Nedić (načel nik Šta ba 

4. gru pe juriš nih kor pu sa, nap. aut.), a sa nje mač ke major Vejel. Iz raz go vo ra vođe nih na boj nom 

polju se vidi da su vođe poput Kala bi ća i Rako vi ća volj ni sara đi va ti sa Nijem ci ma. [Četničko] ljudstvo 

često ima pri ja telj ski pri stup, samo rijet ko se vide nepri ja telj ska lica.” (NAW, T-501, r. 256, s. 

723). 

220

pa čet nič ka gru pa Weyel”. 548 Dru gi čet nič ki delo vi tako đe su se tokom 

prve polo vi ne avgu sta sta vlja li pod nemač ku koman du u okvi ru voj nih 

ope ra ci ja koje koor di ni sao oku pa tor. Tako se, na pri mer, u dnev nom izvešta 

ju Armij ske gru pe „F”, kao i u izveš ta ju Koman de Jugo i sto ka Vrhov noj 

koman di Ver mah ta (oba izveš ta ja posla ta su 10. avgu sta 1944), navo di da 

se „čet nič ka gru pa Kese ro vić (Rasin sko-toplič ka gru pa kor pu sa JVuO, nap. 

aut.) dobro volj no sta vi la pod koman du bor be ne gru pe ’Die sner’”. 549 

U ovom pogla vlju neće biti reči o toku bor bi i ras po re du jedi ni ca dve 

stra ne na Kopa o ni ku budu ći da to nije teme ovog dela knji ge već će biti 

uka za no na pri me re poš te de i pre mo bi li za ci je zaro blje nih čet ni ka. 

Bor ci 15. maje vič ke bri ga de 17. istoč no bo san ske divi zi je, tokom borbi 

na Kopa o ni ku 8. avgu sta 1944. zaro bi li su oko 150 pri pad ni ka JVuO. 

Pre ma poda ci ma iz ope ra cij skog dnev ni ka 17. istoč no bo san ske divi zi je, 

„od [150] zaro blje nih čet ni ka veći na se javi la u naše redo ve.” 550 Bor ci 4. 

kra jiš ke bri ga de su istog dana u bor bi pro tiv JVuO na Kopa o ni ku (područ 

je sela Beći ro vac i Lede ni ce) zaro bi li 315 čet ni ka („broj zaro blje ni ka se 

kasni je pove ćao”). „Naj ve ći dio zaro blje nih bili su pri sil no mobi li sa ni seljaci 

sa koji ma je raz go va ra no o tome da mogu odmah da osta nu u bri ga di, 

ali su goto vo svi poš li kuća ma.” 551 Pret hod ni poda tak, koji je nave den u 

seća nji ma Milu ti na Mora če, koman dan ta 5. kra jiš ke divi zi je, u odre đe noj 

je koli zi ji sa pri mar nim par ti zan skim izvo ri ma, budu ći da pri mar ni izvo ri 

navo de da se veći broj zaro blje nih čet ni ka dobro volj no pri ja vio u par ti zane. 

Pre ma poda ci ma iz ope ra cij skog dnev ni ka Ope ra tiv ne gru pe divi zi ja 

NOVJ (20. avgust 1944), jedi ni ce 5. kra jiš ke divi zi je (odno sno 4. kra jiš ka 

bri ga da) 8. avgu sta, u bor ba ma pro tiv JVuO na Kopa o ni ku, zaro bi le su 

285 čet ni ka. „Veći broj zaro blje nih čet ni ka pri ja vio se u našu voj sku.” 552 

548 NAW, T-78, r. 332, s. 6289514. 

549 NAW, T-311, r. 192, s. 434; NAW, T-78, r. 332, s. 6289541. 

550 Збор ник НОР-а, I/9, Бео град, 1954, стр. 518; Milen ko Ružoj čić, „Napri jed za slo bo du Srbi je”, 

Pet na e sta maje vič ka bri ga da. Sje ća nja i član ci, (ur. Zdrav ko Anto nić), Beo grad, 1979, str. 360- 

361. 

551 Milu tin Mora ča, „Na bor be nom putu od Čako ra do Beo gra da”, Četvr ta kra jiš ka narod no o slo bo dilač 

ka udar na bri ga da. Zbor nik sje ća nja, II, (ur. Sto jan Kesić), Beo grad, 1984, str. 405. 


Oči gled no da je veći nu čet ni ka koje su zaro bi li jedi ni ce pod koman dom Šta ba 5. kra jiš ke divi zi je, 

zaro bi li pri pad ni ci 4. kra jiš ke bri ga de, pri čemu je jasno da je broj zaro blje nih čet ni ka na Kopa o- 

ni ku 8. avgu sta 1944, od stra ne ove bri ga de, pri bli žni ji broj ci od 285, nego broj ci od 315. 

221

Pre ma poda ci ma iz ope ra cij skog dnev ni ka Glav nog šta ba NOV i PO Srbije, 

„jedi ni ce pod koman dom gene ral-lajt nan ta Peka Dap če vi ća” (Ope ra tivna 

gru pa divi zi ja), 8. avgu sta, u bor ba ma na Kopa o ni ku, ima le su sle de ći 

uči nak: „ubi je no je 292, ranje no 340 i zaro blje no 222 čet ni ka, od kojih 

150 priš lo NOV” (ubi je ni čet ni ci su zapra vo, pogi nu li čet ni ci). 553 

Pri pad ni ci 2. kra jiš ke bri ga de su 8. avgu sta, u bor ba ma pro tiv JVuO 

na Kopa o ni ku, zaro bi li „oko 70 čet ni ka”. „Veći nom su to bili mobi li sa ni 

selja ci, ali je među nji ma bilo i dese tak aktiv nih čet ni ka ’bra do nja’ i ofi ci ra. 

Po pri ku plja nju, zaro blje ni ci su postro je ni i ’bra do nje’ izdvo je ne. Pala je 

odlu ka da se oni stri je lja ju, jer su nam pri je dva dana kod Brze ća sje ki ra ma 

pobi li teš ke i nepo kret ne ranje ni ke.” 554 

Jul ka Meš te ro vić, par ti zan ska lekar ka, zabe le ži la je u dnev ni ku (9. avgust 

1944) poda tak o zaro blja va nju veće gru pe čet ni ka: 

„Iz Bla že va smo noću sti gli u Rav niš te, gde smo do nogu potu kli četni 

ke. U manjim i većim gru pa ma beža li su raz bi je ni čet ni ci po Kopa o ni ku. 

Jed nu gru pu od oko 300 zaro bi li smo. Među nji ma sam naš la mno go lju di 

iz Osla di ća, Mili či ni ce i Poću te (sela u oko li ni Valje va, nap. aut.). To su 

uglav nom bili neka daš nji par ti za ni koje su čet nič ke troj ke pri si li le da pođu 

sa nji ma.” 555 

Savo Tri kić, koman dant 6. istoč no bo san ske bri ga de u vre me boravka 

ove jedi ni ce u Srbi ji, u mono gra fi ji bri ga de opi sao je postu pak pre ma 

zaro blje nim čet ni ci ma, koji se nije raz li ko vao od postup ka dru gih jedi ni ca 

NOVJ: 

„Sa zaro blje nim čet ni ci ma na Kopa o ni ku i u Župi postu pa li smo kao 

i u dru gim kra je vi ma – puš ta ni su kuća ma i pri ma ni u jedi ni ce, dok su 

zli kov ci i kolja či sa dosta uspje ha hva ta ni i spro vo đe ni u više koman de da 

im se sudi.” 556 


554 Pero Kne že vić, „Bit ka na Kopa o ni ku”, Dru ga kra jiš ka bri ga da. Rat na sje ća nja, (ur. Sne ža na Tmušić), 

Beo grad, 1988, str. 740. 

„Čet ni ci su upa li u selo Brze će, u kojem se upra vo bila smje sti la bri gad na bol ni ca i inten dan tu ra. 

Zaro bi li su dio teš kih i nepo kret nih ranje ni ka i neko li ko bol ni čar ki i sve su ih pou bi ja li na zvi jer ski 

način.” (Isto, str. 736). 

555 Јул ка Меште ро вић, Лека рев днев ник, Бео град, 1968, стр. 318-320. 

556 Руди Пето вар, Саво Три кић, н.д., стр. 526. 

222

U izveš ta ju koman dan ta Ope ra tiv ne gru pe divi zi ja NOVJ, Peke Dapče 

vi ća, Vrhov nom šta bu NOV i POJ (11. avgust 1944), navo de se sle de ći 

poda ci o gubi ci ma JVuO u bor ba ma na Kopa o ni ku: „Posli je zavr še nog 

čiš će nja Kopa o ni ka broj nepri ja telj skih žrta va se popeo na 522 mrtva, 637 

zaro blje nih i oko 500 ranje nih.” 557 Ove broj ke, a naro či to broj ke mrtvih i 

ranje nih, vero vat no su uve li ča ne. Na osno vu pret hod no nave de nih poda taka 

može se zaklju či ti da je veći na zaro blje nih čet ni ka u bor ba ma na Kopao 

ni ku – puš te na ili pre mo bi li sa na nakon zaro blja va nja. 

Pre ma poda ci ma iz ope ra tiv nog dnev ni ka Glav nog šta ba NOV i PO 

Srbi je (10. avgust 1944), jedi ni ce Ope ra tiv ne gru pe divi zi ja (2. pro le terska, 

5. kra jiš ka i 17. istoč no bo san ska divi zi ja) i 23. srp ska divi zi ja, od 23. 

jula do 9. avgu sta, na pod ruč ju Topli ce, Ibra i Kopa o ni ka, zaro bi le su 674 

čet ni ka od kojih je „veći broj pri šao NOV”. Isti izvor navo di da su nave dene 

sna ge u tom raz do blju izba ci le iz stro ja 583 pogi nu la i oko 500 ranje nih 

čet ni ka. 558 

Pre ma nemač kim izvo ri ma, sna ge „lojal nih čet ni ka”, odno sno jedi ni ce 

JVuO koje su bli sko sara đi va le sa oku pa to rom, na tlu Srbi je, od 15. jula 

do 15. avgu sta 1944. ima le su gubit ke od 406 pogi nu lih, 763 ranje nih i 

43 nesta la bor ca. 559 U taj pre gled nisu ura ču na ti dezer te ri i pre be zi, niti su 

ura ču na ti „gubi ci čet ni ka koji se samo stal no bore pro tiv komu ni sta”, kako 

se navo di u izvo ru. 

Korek tan odnos pre ma zaro blje nim čet ni ci ma, tokom više dnev nih 

bor bi na pod ruč ju Kopa o ni ka, dodat no pada u oči ako uzme mo u obzir 

da par ti za ni u ovim bor ba ma nisu ima li zane mar lji ve gubit ke. Pre ma izvešta 

ju Šta ba 2. juriš nog kor pu sa JVuO koman dan tu 4. gru pe juriš nih korpu 

sa JVuO (14. avgust 1944), sna ge ovog kor pu sa su u peri o du od 6. do 

9. avgu sta nane le sle de će gubit ke par ti za ni ma: „78 mrtvih, tri zaro blje na 

i više ranje nih”. 560 Pre ma poda ci ma iz ope ra cij skog dnev ni ka Ope ra tiv ne 

gru pe divi zi ja NOVJ, u bor ba ma pro tiv 4. gru pe juriš nih kor pu sa JVuO, 

6-9. avgu sta, ova par ti zan ska gru pa je ima la sle de će gubit ke: 26 mrtvih, 55 






223

anje nih i 2 nesta la. 561 Rea lan broj pogi nu lih par ti za na nala zi se izme đu 

dve nave de ne broj ke. 

Pre ma poda ci ma Šta ba 2. juriš nog kor pu sa JVuO (14. avgust 1944), 

iz 3. šuma dij ske bri ga de JVuO, 7. avgu sta, pri li kom bor bi na Kopa o ni ku, 

„pobe glo je 124 voj ni ka”. Ovaj poda tak pred sta vlja indi rekt nu potvr du 

poda ta ka o pre da ji većeg bro ja čet ni ka u nave de nim okol no sti ma. Pre ma 

poda ci ma iste pro ve ni jen ci je, nakon avgu stov skih bor bi na Kopa o ni ku, 

uhva će na su sed mo ri ca čet ni ka koji su dezer ti ra li iz Kosmaj ske bri ga de, 

nakon čega su stre lja ni po nare đe nju čet nič ke koman de. 562 

Kao zani mlji va ilu stra ci ju odno sa pri sil no mobi li sa nih selja ka u redovi 

ma JVuO pre ma voj nim zada ci ma, može poslu ži ti sve do če nje Jova na 

Gudu ri ća, sta nov ni ka sela Ate ni ca pokraj Čač ka, koji je bio uče snik bor be 

na Kopa o ni ku. Gudu rić tvr di da su čet nič ki kor pu si bili „više raz bi je ni 

iznu tra, od nas nasil no mobi li sa nih, nego od samih par ti za na, jer smo se 

masov no pre da va li par ti za ni ma” i doda je: 

„Kad su naši Trnav ci (sta nov ni ci nase lja u Trnav skom sre zu, nap. aut.) 

i dru gi poče li da beže pre bor be i da baca ju oruž je, naiš li su na Žič ku briga 

du, koja nas je vra ća la nazad pod pret njom smr ti. Mi nasil no mobi li sa ni, 

sko ro polo vi na, nismo ima li oruž je. Stal ni čet ni ci raz li ko va li su se od nas, 

jer su nosi li duge kose i bra de, neki samo dugu kosu, a neki samo bra de. 

Kad je nasta la bor ba i poče lo beža nje, tad su se i sta ri čet ni ci šiša li i bri ja li 

nasu vo, pa ih je bilo žalo sno gle da ti.” 563 

Ibar ski basen 

Dola skom jedi ni ca Ope ra tiv ne gru pe divi zi ja NOVJ na pod ruč je Ibra 

i Kopa o ni ka, počet kom avgu sta 1944, zapo čeo je maso van pre la zak bora ca 

2. kosov skog kor pu sa JVuO u redo ve obno vlje nog Ibar skog NOP odre da. 

U ope ra cij skom dnev ni ku 2. pro le ter ske divi zi je (6. avgust 1944) navo di 

se sle de će: „Sa našim sna ga ma stu pio je u vezu koman dant čet nič ke Ibarske 

bri ga de p.poruč nik Alek san dar Nedelj ko vić. Isti je izra zio želju da sa 

561 Збор ник НОР-а, I/9, Бео град, 1954, док. 179. 


563 Вук Петро ни је вић, Дими три је Јањић, Непо ко ре ни. Моно гра фи ја Ате ни це и Кули но ва ца, 

Чачак, 1981, стр. 389. 

224

svo jim ljud stvom ima želju da stu pi u našu voj sku. Radi toga jedan bataljon 

2. pro le ter ske bri ga de ostao sa njim da odr ži zbor u cilju pri ku plja nja 

ljud stva za našu voj sku.” 564 Pre ma seća nju savre me ni ka, Nedelj ko vić se sa 

Šta bom 2. pro le ter ske divi zi je susreo u selu Sta nu lo vi će, pri čemu se u 

nje go voj prat nji nala zi lo „10-15 lju di”, nakon čega je Nedelj ko vić „dobio 

zada tak da pođe po okol nim seli ma i saku pi dobro volj ce”. 565 Vre di napome 

nu ti da je 2. pro le ter ska bri ga da nared nih dana,na pod ruč ju Kopa o ni ka 

i Župe, vodi la oštre bor be pro tiv Nedelj ko vi će vih doju če raš njih sabo ra ca, 

što dovolj no suge ri še da su čet nič ki pre be zi nači ni li jasan otklon u odno su 

na stra nu kojoj su done dav no pri pa da li. 

Ruko vod stvo Ibar skog par ti zan skog odre da se sre di nom avgu sta, u 

Šta bu Ope ra tiv ne gru pe divi zi ja, sasta lo sa nje nim koman dan tom Pekom 

Dap če vi ćem. „Peko Dap če vić se inte re so vao za sastav koman de odre da. 

Sma trao je da ga tre ba izme ni ti. Potreb no je i pro ši ri ti odred, pre sve ga sa 

ljud stvom Ace Nedelj ko vi ća, a onda i onim iz Kola šin ske bri ga de [JVu O].” 

Nared bom Peke Dap če vi ća (16. avgust 1944), ime no van je novi štab ovog 

par ti zan skog odre da. Alek san dar Nedelj ko vić je ime no van za načel ni ka 

šta ba odre da. Odred je bro jao dva bata ljo na, pri čemu je dru gi bata ljon 

u naj ve ćoj meri bio sasta vljen od ljud stva pod dota daš njom Nedelj ko vi ćevom 

koman dom. 566 

Pre la zak bora ca 2. kosov skog kor pu sa u redo ve Ibar skog NOP odre da 

nasta vljen je i kra jem avgu sta. Ruko vod stvo Ibar skog NOP odre da, pre ma 

seća nju savre me ni ka, sasta lo se 23-24. avgu sta sa gru pom čet ni ka Kola šinske 

bri ga de JVuO, uklju ču ju ći i neke ruko vo di o ce bri ga de, radi pri klju čenja 

Ibar skom NOP odre du. Pro par ti zan ski izvor navo di sle de će: „Dobar 

broj Kola ši na ca (sta nov ni ci oko li ne Zubi nog Poto ka, nap. aut.), a naro či to 

mla đih, sprem nih da bar u posled njim mese ci ma bor be za oslo bo đe nje 

zemlje okre nu puš ke pro tiv oku pa to ra, bio je oku pljen oko Mili je Cvetni 

ća; sta ri ji su se drža li Todo ra Dobri ća. Todor se, pak, držao neo d re đe no: 

i hteo je s par ti za ni ma i nije hteo... Ipak su neka ko doš li do kom pro mi sa: 

Todor Dobrić će biti savet nik u šta bu odre da.” Deo sta nov ni ka Ibar skog 

Kola ši na bio je zabri nut zbog poten ci jal ne bez bed no sne ugro že no sti kola 


565 Деса Пешић, Сту де нич ки срез у НОР-у и рево лу ци ји 1941-1944, Бео град, 1977, стр. 491- 

492. 


225

šin skih sela, od stra ne bali sta, uko li ko bi omla di na pri stu pi la par ti zan skim 

jedi ni ca ma (koje su suš tin ski bile vrlo mobil ne). 567 Todor Dobrić se kasni je 

vra tio čet ni ci ma. 

U seli ma Bube i Vuko sa vlje vi će, pokraj Zubi nog Poto ka, deo ljud stva 

osla blje nih Ibar ske i Kola šin ske bri ga de JVuO, 25. avgu sta preš lo je u redove 

Ibar skog NOP odre da. 568 Nelo jal nost lokal nog sta nov niš tva na pod ručju 

Ibar ske i Kola šin ske bri ga de JVuO, pre ma čet ni ci ma, potvr đu je doga đaj 

koji se zbio 11. jula 1944. Toga dana je u selu Dubo ka, pokraj Lepo sa vi ća, 

odr žan zbor na kome je bilo „pre ko hilja du lju di”, na kome je koman dant 

Kola šin ske bri ga de, Buda Dobrić, poku šao da nago vo ri lokal ne muš kar ce 

da uče stvu ju u poho du bri ga de pro tiv par ti za na u Topli ci. Pre ma sve do čenji 

ma savre me ni ka, odziv je bio vrlo slab: Dobrić je za Topli cu kre nuo „sa 

60 ver nih čet ni ka”, da bi „na cilj svo ga puta, kažu, sti glo samo njih 30”, što 

bi tre ba lo da suge ri še da su osta li dezer ti ra li. 569 

Počet kom sep tem bra 1944. Štab Ibar skog NOP odre da je upu tio 

otvo re ni poziv „svim zave de nim čet ni ci ma i nedi ćev ci ma u Ibar skoj dolini 

da do 15. sep tem bra 1944 pre đu u redo ve NOV i POJ”. 570 Ono što je 

dodat no zani mlji vo u pozi vu jeste činje ni ca da je na pod ruč ju Ibra pri padni 

ci ma SDS, za raz li ku od većeg dela Srbi je, bilo omo gu će no da pre đu u 

redo ve NOVJ. 

Broj pri pad ni ka Ibar skog NOP odre da je znat no nara stao za manje od 

dva mese ca: 8. okto bra odred je bro jao oko 780 bora ca i kon tro li sao je terito 

ri ju Kopa o ni ka. 571 Na osno vu saču va nih izvo ra može mo zaklju či ti da je 

deo pri pad ni ka Kola šin ske bri ga de i dalje ostao u redo vi ma JVuO. Međutim, 

i nji ma je kasni je ponu đen pre la zak u NOVJ. Pre ma izveš ta ju Šta ba 

Ibar skog NOP odre da Glav nom šta bu NOV i PO Srbi je (9. novem bar 

567 Деса Пешић, н.д., стр. 503. 

568 С. Три фу но вић, Р. Дра жо вић, Р. Вуја нац, „Обно ва Ибар ског пар ти зан ског одре да и бор бе за 

осло бо ђе ње Ибар ске доли не 1944. годи не”, Бор бе са глав ни ном немач ке Гру пе арми ја „Е” 

на ибар ско-запад но мо рав ском прав цу у осло ба ђа њу запад не Срби је 1944. годи не, Збор ник 

радо ва науч ног ску па одр жа ног у Кра ље ву 26-27. новем бра 1986. годи не, (ур. Коча Јончић), 

Бео град-Кра ље во-Чачак, 1990, стр. 387-391. 

569 Деса Пешић, н.д., стр. 489. 

570 Исто, стр. 517. 

Desa Pešić se pozi va na saču va ni letak, na kome je odštam pan sadr žaj ovog pozi va, koji se 

čuva u Arhi vu Srbi je. 


226

1944), par ti za ni su pozva li Budu Dobri ća, koman dan ta Kola šin ske bri gade 

2. kosov skog kor pu sa JVuO „da sa svo jim ljud stvom pre đe nama”. 572 

Može se pret po sta vi ti da je deo Dobri će vog ljud stva pre šao par ti za ni ma, 

ali on je i dalje ostao u čet ni ci ma, sa delom bora ca. Dobrić je tokom 1945. 

bora vio u odmet niš tvu. Pre ma poda ci ma Šta ba 5. armi je JA (1. sep tem bar 

1945), Buda Dobrić se nala zio u odmet niš tvu sa gru pom od 20 čet ni ka 

„koji su u uskoj vezi sa bali sti ma”. 573 

Pre ma izveš ta ju nemač ke Koman de Armij ske gru pe „E” Koman dan tu 

Jugo i sto ka o postig nu tom spo ra zu mu sa čet ni ci ma (11. novem bar 1944), 

jedi ni ce 2. kosov skog kor pu sa („Gru pa Mar ko vić”), koje su navod no broja 

le 2.500-3.000 bora ca, što je pre di men zi o ni ra na broj ka, „u spo ra zu mu 

sa nemač kom voj skom”, osi gu ra va le su odsek Kosov ska Mitro vi ca - Raš ka 

- Novi Pazar. U izveš ta ju se doda je da „do sada nije bilo ozbilj nih inci de nata” 

izme đu čet nič kih i nemač kih save zni ka. 574 Sve ovo upu ću je na zaključak 

da je 2. kosov ski kor pus ostao i dalje kom pakt na for ma ci ja, i nakon 

pre la ska jed nog bro ja bora ca u redo ve NOVJ. 

U nare đe nju Šta ba 22. srp ske divi zi je pot či nje nim šta bo vi ma (26. 

novem bar 1944) za pokret sa pod ruč ja Kosov ske Mitro vi ce ka pod ruč ju 

Raš ke i Novog Paza ra, navo di se jedan zani mljiv detalj o postup ku pre ma 

zaro blje nim pri pad ni ci ma 2. kosov skog kor pu sa JVuO. „Po nai la sku na 

čet nič ke sna ge, uko li ko bi dava le otpor, biti ener gi čan i nemi lo srd no ih 

goni ti i uniš ta va ti, a uko li ko ne bi pru ža le otpor, spro vo di ti ih šta bu divi zije, 

s time da se ne raz o ru ža va ju. Ni u kom slu ča ju ih pri ma ti u svo ju jedi nicu 

da se zajed nič ki bore sa vama, nego im obja sni ti da je potreb no da dođu 

kod šta ba ove divi zi je.” 575 Može se pret po sta vi ti da se ova opre znost odnosi 

la na nepo ve re nje pre ma pri pad ni ci ma for ma ci je koja je voj no sara đi va la 

sa oku pa to rom, ima ju ći u vidu pla ni ra nu akci ju za oslo bo đe nje Raš ke i 

Novog Paza ra. Suge sti ja da se zaro blje ni čet ni ci ne raz o ru ža va ju upu ću je 

na pret po stav ku da je posto ja la sprem nost da se zaro blje ni ci inkor po ri ra ju 

u NOVJ – nakon bez bed no sne pro ve re u Šta bu 22. srp ske divi zi je. 


573 VA, fond Voj no-bez bed no sna agen ci ja (dalje: VBA), k. 2, sv. 1, d. 83-84. 

574 Zbor nik NOR-a, XII/4, Beo grad, 1979, str. 713. 


227

Deo sna ga pod Mar ko vi će vom koman dom, nala zio se u odmet ništvu 

na pod ruč ju pla ni na Rogo zni ce i Kozja ka, kra jem decem bra 1944. 576 

Kor pus je ras for mi ran kra jem 1944, kada se glav ni na pre o sta log ljud stva 

pre da la par ti za ni ma, dok su poje di ni ofi ci ri i nji ho vi sled be ni ci osta li u 

odmet niš tvu. Naj ma nje dvo ji ca ofi ci ra kor pu sa ubi je na su nakon pre da je 

(Todor Dobrić i pop Radu le Božo vić). „Posle ras for mi ra nja našeg kor pu sa 

naj ve ći broj oti šao je svo jim kuća ma, raču na ju ći da nisu niš ta kri vi. Sve 

koji su bili mla đi, par ti za ni su mobi li sa li u svo je redo ve”, navo di neka dašnji 

pri pad nik ove for ma ci je, Mla den Mak si mo vić. 577 

Pre ma poda ci ma iz regi stra DKTG, na teri to ri ji opšti na Lepo sa vić, 

Zubin Potok i Zve čan, oda kle je poti cao naj ve ći deo ljud stva 2. kosov skog 

kor pu sa JVuO, nakon 12. sep tem bra 1944. stra da lo je naj ma nje 55 lica, 

pri čemu je u regi stru za opšti nu Zve čan zabe le že no 10 Alba na ca (od 22), 

a 4 u regi stru opšti ne Lepo sa vić (od 20). Može se pret po sta vi ti da su većina 

stra da lih među Srbi ma i Alban ci ma, u ove tri opšti ne, bili odmet ni ci. 

Rela tiv no mali broj stra da lih suge ri še da je ogrom na veći na pri pad ni ka 2. 

kosov skog kor pu sa JVuO pre ži ve la rat, odno sno da je poš te đe na stra da nja 

nakon zaro blja va nja ili pre da je, dok je manji broj uspeo da pre beg ne u 

Grč ku. Ovo je tim više zani mlji vo ako uzme mo u obzir da su sna ge ovog 

kor pu sa pred sta vlja le posled nje kom pakt ne lokal ne sna ge JVuO koje su 

se nala zi le na tlu Srbi je, pri čemu je nji ho va sarad nja sa oku pa to rom bila 

nesum nji va i nakon oslo bo đe nja većeg dela Srbi je, kao i u pret hod nom 

raz do blju. 

Raz log da na nave de nom pod ruč ju nije zabe le že no masov ni je strada 

nje lokal nih čet ni ka možda tre ba tra ži ti u činje ni ci da nisu zabe le že ne 

ogor če ne i inten ziv ne bor be izme đu čet ni ka i par ti za na, za raz li ku od nekih 

dru gih delo va Srbi je, i pored toga što su čet ni ci 2. kosov skog kor pu sa 

aktiv no sara đi va li sa nemač kim oku pa to rom, povre me no i sa alban skim 

bali sti ma, pri čemu je sarad nja sa Armij skom gru pom „E”, pri li kom njene 

eva ku a ci je kroz Ibar sku doli nu pod ra zu me va la ispo moć oku pa to ru u 

nasto ja nju da se što duže zadr ži na teri to ri ji Jugo sla vi je, čime je takva delatnost 

samo pro du ža va la rat i pri su stvo oku pa to ra na tlu Srbi je. 


577 Мла ден Мак си мо вић, Чет нич ки одре ди и Дру ги косов ски кор пус 1941-1944-1946, Кра гу јевац, 

2001, стр. 64-65. 

228

Kada je počet kom sep tem bra 1944. obno vljen Kra lje vač ki NOP 

odred „Jovan Kur su la”, jezgro odre da čini li su doju če raš nji čet ni ci. Nai me, 

pre ma dogo vo ru sa lokal nim akti vi sti ma KPJ, Goj ko Osto jić, koman dant 

2. bata ljo na 3. žič ke bri ga de 2. rav no gor skog kor pu sa JVuO, pre veo je 

gru pu od oko 40 bora ca pod nje go vom koman dom iz čet ni ka u par ti za ne. 

Toj gru pi usko ro se pri klju či la manja gru pa biv ših čet ni ka oku plje na oko 

Milo ra da Jolo vi ća iz Bogu tov ca, koman di ra čete u okvi ru 3. žič ke bri gade 

JVuO. Prvi koman dant obno vlje nog Kra lje vač kog NOP odre da bio je 

Osto jić, da bi ga zame nio Jolo vić, koji je na ovoj dužno sti ostao do kra ja 

rata. U odred je pre šao i Miha i lo Dukić iz Sama i la, dota daš nji koman dant 

bata ljo na u okvi ru 3. žič ke bri ga de. Zabe le že ni su pri me ri repre sa li ja nad 

rođa ci ma i poma ga či ma pri pad ni ka novo for mi ra nog par ti zan skog odre da 

od stra ne pri pad ni ka JVuO. Pre ma seća nju biv ših bora ca, odre du se priklju 

či la i manja gru pa zaro blje nih pri pad ni ka RZK. 578 

Čet nič ki bata ljon sa pod ruč ja Mata ruš ke Banje, pod koman dom Živka 

Kumo draž ca, većim delom pre dao se kra jem okto bra 1944. bor ci ma 6. 

srp ske bri ga de 21. srp ske divi zi je NOVJ. Pre da ja je bila rezul tat pre go vo ra 

sa Kumo draž cem. „Posle neko li ko dana u selu Meti ko še sti gli su čet ni ci sa 

više zapre žnih kola nato va re nih opre mom i nao ru ža njem. Jedan deo čet nika 

je ostao u bri ga di, a osta li su pre da li oruž je i otiš li kuća ma.” 579 

578 Душан Нико лић, „Обна вља ње Кра ље вач ког НОП одре да ’Jован Кур су ла’ 1944. годи не и 

њего ва деј ства”, Бор бе са глав ни ном немач ке Гру пе арми ја „Е” на ибар ско-запад но мо равском 

прав цу у осло ба ђа њу запад не Срби је 1944. годи не, Збор ник радо ва науч ног ску па 

одр жа ног у Кра ље ву 26-27. новем бра 1986. годи не, (ур. Коча Јон чић), Бео град-Кра ље во- 

Чачак, 1990, стр. 372. 

579 Мило рад Чукић, Шеста срп ска НОУ бри га да, Бео град, 1991, стр. 242. 

229

Pri me ri pre la za ka bora ca JVuO u redo ve 

NOVJ nakon avgu stov ske amne sti je 1944. 

Lesko vač ki i Niš ki okrug 

Pri pad ni ci 8. srp ske bri ga de 22. srp ske divi zi je, 26. avgu sta 1944. u 

selu Dadin ce, pokraj Vla so tin ca, „napa li su i raz bi li 2. čet nič ku bri ga du 

iz sasta va Vla sin skog čet nič kog kor pu sa. U bor bi je tada pogi nu lo 15, a 

zaro blje no 25 čet ni ka.” 580 Izvor ne pomi nje dalju sud bi nu zaro blje nih četni 

ka, ali na osno vu prak se par ti zan skih jedi ni ca, tokom leta 1944, pre ma 

zaro blje nim čet ni ci ma u vla so ti nač kom kra ju, mogu će je pret po sta vi ti da 

je veći ni zaro blje ni ka poš te đen život. 

Bor ci 12. srp ske bri ga de 22. srp ske divi zi je, 2. sep tem bra, nakon 

napa da čet ni ka Vla sin skog kor pu sa JVuO, u bli zi ni sela Konop ni ce i Lipovi 

ce, pokraj Vla so tin ca, zaro bi li su u bor bi 16 čet ni ka „koji su dobro volj no 

stu pi li u redo ve naše voj ske”. 581 U toj bor bi 12. srp ska bri ga da ima la je 

jed nu pogi nu lu bor ki nju. Sutra dan su pri pad ni ci bri ga de u obli žnjem selu 

Oraš cu „raz o ru ža li 21 mesnog čet ni ka”, da bi „već idu ćeg jutra u bri ga du 

dobro volj no stu pi lo 30 mla di ća iz Oraš ca i okol nih sela” uklju ču ju ći, po 

sve mu sude ći, i pret hod no raz o ru ža ne čet ni ke. 582 Bor ci 12. srp ske bri ga de 

vodi li su bor bu sa čet ni ci ma Čegar skog kor pu sa JVuO, 4. sep tem bra na 

pod ruč ju Babič ke gore. „Zaro blje no je 180 dra ži će va ca, veći nom sa puš kama. 

Veći na njih je dobro volj no stu pi la u redo ve naše voj ske. Nepri ja telj je 

imao neko li ko mrtvih i više ranje nih voj ni ka.” 583 

Ovde tre ba napo me nu ti da su bor ci 12. srp ske bri ga de 10. sep tembra, 

u bor bi u Gadži nom Hanu, raz bi li Čegar ski kor pus JVuO. Tom prili 

kom zaro bljen je „čet nič ki Đač ki bata ljon, sasta vljen uglav nom od nasilno 

mobi li sa nih đaka i rad ni ka iz Niša, koji su već bili sprem ni da prvom 

pri li kom pre đu na stra nu NOVJ”. Ukup no se sna ga ma bri ga de pre da lo 

„oko 300 dra ži će va ca” od kojih je „veli ki broj dobro volj no stu pio u redo ve 

580 Живо јин Нико лић Брка, н.д., стр. 230; Петар Стан ко вић Љуба, н.д., стр. 151. 

581 VA, NOVJ, k. 1054, f. 4, d. 2. 

582 Дра го љуб Мир че тић, 12. срп ска НОУ бри га да, Бео град, 1991, стр. 119-120. 

583 VA, NOVJ, k. 1054, f. 4, d. 2. 

230

naše voj ske”. 584 Pre ma dru gim izvo ri ma, 12. srp ska bri ga da je 9. sep tem bra 

nane la poraz ne samo jedi ni ca ma Čegar skog kor pu sa JVuO već i 2. niš koj 

bri ga di Niš kog kor pu sa i delo vi ma Vla sin skog kor pu sa JVuO. 585 Čet nič ki 

kor pu si su samo nomi nal no bili kor pu si, dok su u real no sti for ma cij ski 

naj češ će bro ja li koli ko i nepot pu ne bri ga de. 

Ubr zo nakon ovog doga đa ja, koman dant SDS za Niš ki okrug, Petar 

Mar ti no vić, oba ve stio je gene ra la Miro sla va Tri fu no vi ća, koman dan ta 

JVuO za Srbi ju, o pora zu čet ni ka kod Gadži nog Hana i uti ca ju ovog događa 

ja na demo ra li za ci ju pri pad ni ka SDS („masov no bek stvo stra ža ra”), pri 

čemu pomi nje vrlo veli ke broj ke pri pad ni ka JVuO koji su preš li na stra nu 

par ti za na: 

„Narod Zapla nja, ina če naci o na lan, posle raz bi ja nja Čegar skog korpu 

sa i on se okre nuo i počeo uve li ko da sim pa ti še komu ni ste, zbog nji hovog 

drža nja pre ma naro du, zbog nji ho ve pro pa gan de i zbog opšte situ a ci je 

koja u niš kom okru gu vla da, gde komu ni sti u svo jim ruka ma drže četi ri 

peti ne teri to ri je i gde se nala ze kon cen tri sa ne sna ge u jači ni od 8.000 dobro 

nao ru ža nih i opre mlje nih bora ca. Pre ko 1.000 mobi li sa nih mla di ća od 

koman dan ta Čegar skog kor pu sa, još 8. sep tem bra otiš lo je u Kame ni cu 

kod komu ni sta, a oko 800 mla di ća iz Niša u vre me nu 5-13. sep tem bra t.g. 

i taj se broj stal no pove ća va u tom kra ju.” 586 

Isto vre me no, u zaplanj skom i vla so ti nač kom kra ju znat no je narastao 

nedav no obno vlje ni Babič ki NOP odred. „Za dve nede lje koli ko se 

odred zadr žao na babič kom tere nu nara stao je na oko 400 bora ca.” Tokom 

nared nih dana zabe le žen je još veći pri liv bora ca usled čega je 15. sep tembra 

odred, zajed no sa pri do da tim 1. bata ljo nom 12. srp ske bri ga de, pre rastao 

u 1. vla so ti nač ku bri ga du 22. srp ske divi zi je. 587 Sva ka ko da je deo bivših 

pri pad ni ka JVuO, pogo to vo pri nud no mobi li sa nih, pri stu pio odre du. 

Pre ma tvrd nja ma isto ri ča ra Dra go lju ba Mir če ti ća, sna ge 12. srp ske 

bri ga de su u raz do blju od 27. avgu sta do 10. sep tem bra zaro bi le 341 čet 

584 VA, NOVJ, k. 1054, f. 4, d. 2; Дра го љуб Мир че тић, н.д., стр. 129-130. 

585 Петар Стан ко вић Љуба, н.д., стр. 152. 

586 Дра го љуб Мир че тић, н.д., стр. 131; Јован Зла тић, н.д., стр. IV/499. 

587 Дра го љуб Мир че тић, н.д., стр. 131, 140. 

231

ni ka „od kojih je veći na otiš la svo jim kuća ma, a pre ko 150 ih je pri stu pi lo 

bri ga di”. 588 

Neki od naj ma sov ni jih pri me ra pre da je pri pad ni ka JVuO, koji nisu 

pod ra zu me va li bor bu, već dobru volju čet ni ka da se oda zo vu na ponu đe nu 

amne sti ju, dogo di li su se na pod ruč ju Lesko vač kog okru ga. Zani mlji vo je 

da su na tom pod ruč ju zabe le že ni pri me ri pre da je i dru gih for ma ci ja. 

Pre ma ope ra cij skom dnev ni ku 2. pro le ter ske divi zi je, ta jedi ni ca je 24. 

avgu sta 1944. u bor ba ma na pod ruč ju Medve đe zaro bi la 10 čet ni ka, „od 

kojih je šest stu pi lo u našu voj sku, a četi ri puš te na kući”. 589 

Pre ma ope ra cij skom dnev ni ku 24. srp ske divi zi je, jedi ni ca ma pod 

koman dom šta ba ove divi zi je, tokom 7. sep tem bra, na pod ruč ju Leskov ca, 

pre da lo se 36 čet ni ka. 590 U izveš ta ju Šta ba 24. srp ske divi zi je (18. sep tembar 

1944) navo di se da se sna ga ma divi zi je 8. sep tem bra 1944. pre da la 

„Gnji lan ska čet nič ka bri ga da sa koman dan tom poruč ni kom Lazi ćem”. U 

istom izveš ta ju se napo mi nje da se sna ga ma 13. srp ske bri ga de pre da lo 

„oko 40 čet ni ka i Arna u ta”, a da se tokom pret hod nih dana sna ga ma 15. 

srp ske bri ga de pre da lo „oko 40 čet ni ka i nedi će va ca”, kao i da se sna gama 

divi zi je tokom 11. sep tem bra pre da lo „oko 100 čet ni ka, dobro vo lja ca, 

Arna u ta i Zoto vi će vih voj ni ka” (reč je o pri pad ni ci ma JVuO, SDK, albanske 

mili ci je i SDS). „Jabla nič ki kor pus čet nič ki je u ras pa da nju po iska zu 

pre da tih čet ni ka. Sto ti ne čet ni ka su napu sti li kor pus.” Nave de ni doga đa ji 

odi gra li su se na pod ruč ju Jabla ni ce, odno sno na širem pod ruč ju Leskov ca. 

Na kra ju izveš ta ja kon sta tu je se da se od 4. do 18. sep tem bra jedi ni cama 

24. srp ske divi zi je „pre da lo oko 1000 nepri ja telj skih voj ni ka, čet ni ka, 

nedi će va ca i SDS. Naj ve ći deo je čet nik.” 591 Pre ma poda ci ma iz lite ra tu re, 

pri pad ni ci JVuO i SDS koji su se pre da li jedi ni ca ma 15. srp ske bri gade, 

puš te ni su kuća ma. Nave de na pre da ja odi gra la se na pod ruč ju izme đu 

Doljev ca i Pro ku plja. „Na saslu ša nju je usta no vlje no da su to bili mahom 

mobi li sa ni lju di koji nisu poči ni li nika kve zlo či ne, te su puš te ni kuća ma. 

Jedan broj mla đih lju di stu pio je u bri ga du.” 592 

588 Исто, стр. 131. 


590 Исто, стр. 506. 


592 Воји слав Ник че вић, Пет на е ста срп ска НО бри га да, Бео град, 1991, стр. 100. 

232

Pri me ri pre da je pri pad ni ka JVuO u lesko vač kom kra ju, jedi ni ca ma 

24. srp ske divi zi je, zabe le že ni su i počet kom okto bra. Pre ma ope ra cij skom 

dnev ni ku Glav nog šta ba NOV i PO Srbi je, 2. okto bra, u oko li ni Leskov ca, 

sna ga ma 13. srp ske bri ga de 24. srp ske divi zi je, pre da lo se 67 pri pad ni ka 

JVuO i dva pri pad ni ka SDK. 593 U izveš ta ju Šta ba 24. srp ske divi zi je (8. 

okto bar 1944), navo di se da se jedi ni ca ma divi zi je, od 5. do 8. okto bra, na 

pod ruč ju Leskov ca „pre da lo bli zu 200 čet ni ka”. 594 

Zaje čar ski okrug 

U izveš ta ju Šta ba 25. srp ske divi zi je (21. avgust 1944), navo di se primer 

pre la ska čet ni ka u par ti za ne u oko li ni Bora. „Mi smo već dosad, tj. za 

pet dana i to u putu, ima li 20 novih dobro vo lja ca ne raču na ju ći tu 30 zaroblje 

nih čet ni ka koji su osta li kod nas dobro volj no.” 595 Pre ma poda ci ma iz 

ope ra cij skog dnev ni ka Glav nog šta ba NOV i PO Srbi je, sna ga ma 25. srpske 

divi zi je u oko li ni Soko Banje, 23. avgu sta pre da la su se 53 čet ni ka. 596 

U zapo ve sti Šta ba 25. srp ske divi zi je šta bo vi ma 16, 18. i 19. srp ske 

bri ga de (8. sep tem bar 1944), za dej stva na pod ruč ju izme đu Bora i Negoti 

na, kon sta tu je se i nare đu je sle de će: „Pre ma izve snim zna ci ma čet nič ke 

ban de demo ra li sa ne su posle poja ve Crve ne armi je u našoj zemlji, i širo ke 

mase, pa i zli kov ci, poko le ba ni su. Tre ba upo zna va ti sve bor ce da u slu ča ju 

bor be sa nji ma ne upo tre blja va ju pret nje i psov ke već ih pri klad nim paro lama 

pozi va ti na pre da ju, napo mi nju ći im situ a ci ju u kojoj se sad nala ze.” 597 

Sude ći pre ma saču va nim izvo ri ma, ova suge sti ja oči gled no je ima la 

pozi tiv nog efek ta u nared nim dani ma. Pre ma izveš ta ju Šta ba 25. srp ske 

divi zi je Glav nom šta bu NOV i PO Srbi je (12. sep tem bar 1944), nakon 

6. sep tem bra zabe le žen je pri liv biv ših čet ni ka Kra jin skog kor pu sa JVuO u 

redo ve NOVJ. „Pile ti ćev Kra jin ski kor pus tako đe ne posto ji. Pile tić ga je 

sam ras pu stio posle neu spe ha u pre go vo ri ma sa Crve nom armi jom... Velik 

deo čet ni ka iz ovog kor pu sa pri šao je na našu stra nu, a jed na gru pa od oko 




596 Исто, стр. 432. 

597 Исто, стр. 365. 

233

60 obra zo va la je, kako su sami oni pro gla si li, par ti zan ski odred i tra že vezu 

s nama.” 598 

O masov nom dezer ti ra nju čet ni ka Kra jin skog kor pu sa JVuO sve do če 

i poda ci iz izveš ta ja Šta ba 14. kor pu sa Glav nom šta bu NOV i PO Srbi je 

(1. okto bar 1944) u kome se navo di da se sna ga ma 18. srp ske bri ga de, 10. 

sep tem bra, u seli ma Štu bik i Plav na, pokraj Nego ti na „pre da lo 40 biv ših 

čet ni ka sa oruž jem”. U istom doku men tu navo di se sutra dan „pre da lo još 

50 biv ših čet ni ka Dra že Miha i lo vi ća sa oruž jem”. 599 

Jedi ni ce 25. srp ske divi zi je NOVJ, 9. sep tem bra 1944, napa le su u 

selu Gor nja nu, kod Bora, čet ni ke Knja že vač kog kor pu sa JVuO. „Tom prili 

kom zaro blje no je 10 čet ni ka i dva kuri ra sa čeza ma. Samo neš to doc ni je 

čet nič ki kor pus je raz bi jen. Zaro blje no je 15 čet ni ka koji su priš li jedi ni cama 

NOVJ. Istog dana 16. bri ga da 25. divi zi je NOVJ zaro bi la je 16 čet ni ka 

sa oruž jem.” Tako đe, istog dana, u selu Plav na, izme đu Bora i Nego ti na, 

pre da lo se 40 pri pad ni ka JVuO. 600 

Pri li kom bor bi za oslo bo đe nje Donjeg Mila nov ca, sna ga ma 19. srpske 

bri ga de, 12-13. sep tem bra 1944, pre da lo se 67 čet ni ka. Tako đe, na 

pod ruč ju Donjeg Mila nov ca, 22. sep tem bra 1944, jedi ni ca ma ove bri ga de 

pre da le su se dve gru pe čet ni ka, ukup ne jači ne od 120 bora ca. 601 

Pri pad ni ci 20. srp ske bri ga de, koji su počet kom sep tem bra 1944. stupi 

li pod koman du 45. srp ske divi zi je NOVJ, u noći 12-13. sep tem bra 

napa li su čet ni ke u Kri vom Viru, pokraj Boljev ca, koji su kao nemač ki 

save zni ci čuva li komu ni ka ci ju izme đu Boljev ca i Para ći na. „Ubi je no je 19 

čet ni ka, među koji ma dva poruč ni ka i tri pod o fi ci ra. Zaro blje no ih je 28, 

od kojih dva pod o fi ci ra... Bri ga da je ima la tri pogi nu la i četi ri lak še ranje na 

bor ca... Sa zaro blje nim čet ni ci ma, među koji ma je bilo naj vi še mobi li sa nih 

selja ka iz sela oko [de sne oba le] Veli ke Mora ve, odmah posle bor be odr žan 

je poli tič ki zbor... Dese tak od njih dobro volj no su pri stu pi li u naše jedi 


1981, str. II/190. 



601 Пре драг Пеј чић, н.д., стр. 61, 70. 

234

ni ce.” 602 U nared na dva dana pri pad ni ci 20. srp ske bri ga de, na pod ruč ju 

Ražnja, suko bi li su se sa „čet nič kom gru pom majo ra [Vla sti mi ra] Vesi ća” 

(Deli grad ski kor pus JVuO). „U tim bor ba ma ubi je na su 23 čet ni ka, među 

koji ma jedan ofi cir, zaro blje no ih je 32, od kojih dva ofi ci ra. Oslo bo đeno 

je 76 omla di na ca, koje su čet ni ci silom mobi li sa li, veći nom iz ražanjskog 

sre za. Oni su odmah stu pi li u bri ga du... Bri ga da je ima la jed nog lakše 

ranje nog i dva pogi nu la bor ca.” Od dela „oslo bo đe nih omla di na ca iz 

ražanj skog kra ja”, istog dana for mi ra na je „manja diver zant ska gru pa”. 603 

Sna ga ma 7. srp ske bri ga de 23. srp ske divi zi je, 5. sep tem bra, u bli zi ni 

Knja žev ca, nepo sred no nakon povla če nja Buga ra iz gra da, pre da la se gru pa 

od 59 pri sil no mobi li sa nih čet ni ka Knja že vač kog kor pu sa JVuO, koji su 

osta li u sasta vu bri ga de. 604 

Sna ga ma 23. srp ske bri ga de 45. srp ske divi zi je, 15. sep tem bra, u selu 

Vasilj, pokraj Knja žev ca, pri stu pi la je „gru pa mobi li sa nih mla di ća za čet nike” 

koja je „izra zi la želju da stu pi u bri ga du”, što je pri hva će no. 605 

U izveš ta ju Šta ba 23. srp ske divi zi je (16. sep tem bar 1944), navo di se 

da su bor ci 7. srp ske bri ga de 14. sep tem bra 1944, u bli zi ni sela Osnić i 

Dubo ča ne, izme đu Boljev ca i Zaje ča ra, zaro bi li 26 čet ni ka „od kojih je 11 

priš lo nama, a osta li su puš te ni kući”. 606 Istog dana jedi ni ce 7. srp ske briga 

de su kod sela Lub ni ce, bli zu Zaje ča ra, zaro bi li veću gru pu Alba na ca koji 

su kao nao ru ža ni voj ni ci bili u nemač koj slu žbi. „Čim su Arna u ti pri me ti li 

602 Дра го љуб Мир че тић, Два де се та срп ска бри га да, Бео град, 1986, стр. 31-32. 

Isto ri čar Dra go ljub Mir če tić je o ovom doga đa ju sve do čio kao oče vi dac, budu ći da je kao borac i 

omla din ski ruko vo di lac 2. bata ljo na 20. srp ske bri ga de bio uče snik nave de nog doga đa ja. Mir četić 

nije naveo dalju sud bi nu čet nič kih bora ca koji nisu pri stu pi li bri ga di, ali je logič no pret po sta vi ti 

da su puš te ni kuća ma, ima ju ći u vidu broj ne slič ne pri me re iz par ti zan ske prak se kada je reč o 

odno su pre ma zaro blje nim čet ni ci ma u istom raz do blju. 

603 Исто, стр. 32-33. 

Ovo potvr đu je izveš taj Šta ba 45. srp ske divi zi je Šta bu 14. kor pu sa NOVJ (12. novem bar 1944), 

u kom se navo di da su jedi ni ce divi zi je 13-14. sep tem bra 1944. na pod ruč ju Ražnja zaro bi le 

32 čet ni ka i oslo bo di le „76 omla di na ca pri sil no mobi li sa nih, koji su dobro volj no stu pi li u naše 

redo ve”. (Збор ник НОР-а, I/15, Бео град, 1957, стр. 22). Vide ti tako đe: VA, NOVJ, k. 1329, f. 2/I, 

d. 6, Ope ra cij ski dnev nik 45. srp ske divi zi je; VA, NOVJ, k. 1335, f. 2, d. 56, Ope ra cij ski dnev nik 20. 

srp ske bri ga de. 

604 VA, NOVJ, k. 1070, f. 5, d. 1, Ope ra cij ski dnev nik 7. srp ske bri ga de NOVJ; Ђура Злат ко вић, 

Милош Бакић, н.д., стр. 226. 

605 Дра го љуб Ж. Мир че тић, Два де сет тре ћа срп ска бри га да, Бео град, 1989, стр. 19. 

606 Збор ник НОР-а, I/12, Бео град, 1956, стр. 139; Istoč na Srbi ja u ratu i revo lu ci ji 1944-1945. Zbornik 

doku me na ta, I-II, (pr. Milan Bor ko vić), Zaje čar, 1981, str. II/203. 

235

da ih doče ku ju par ti za ni, pre da li su se i stu pi li dobro volj no u naše redo ve. 

Ukup no 47 Arna u ta.” 607 Vero vat no je reč o jugo slo ven skim drža vlja ni ma. 

Sre di nom sep tem bra u Petro vom Selu kod Kla do va lokal ni čet ni ci 

pod koman dom poruč ni ka Pejo vi ća odvo ji li su se od Kra jin skog kor pu sa 

JVuO, odba civ ši koman du majo ra Veli mi ra Pile ti ća, „i orga ni zo va li ’parti 

zan ski’ odred”. 608 

Bor ci ma 9. srp ske bri ga de 23. srp ske divi zi je 20. sep tem bra „pre da lo 

se 14 selja ka sa puš ka ma. Oni su iz sela Jasi ko va [kod Žagubice] i bili su 

pri nud no mobi li sa ni u redo ve Dra že Miha i lo vi ća”. 609 Sutra dan je štab briga 

de izve stio štab divi zi je: „Neki selja ci, mobi li sa ni od dra ži no va ca, priš li 

su nama sa oruž jem, neki pak čeka ju u Seliš tu i sutra će nam pri ći... U selu 

Lazni ci narod nas je doče kao sa veli kim odu še vlje njem. Izgle da, po pri čanju 

selja ka, da je i u okol nim seli ma isto ras po lo že nje.” 610 

Bor ci obno vlje nog Poža re vač kog NOP odre da, nakon bor be kod sela 

Musta pi ća, u bli zi ni Kuče va, 20. sep tem bra, zaro bi li su oko 120 čet ni ka 

Ram ske bri ga de Mlav skog kor pu sa JVuO, „uglav nom silom mobi li sa nih 

selja ka iz Rama”. Zaro blje ni ci su pozva ni da pri stu pe par ti za ni ma, što je 

uči ni lo 58 čet ni ka. „Osta li su puš te ni kuća ma.” 611 

Bor ci 14. srp ske bri ga de 23. srp ske divi zi je, u bor ba ma na pod ruč ju 

sela Sige, pokraj Žagu bi ce, 25-26. sep tem bra, zaro bi li su oko 200 pri padni 

ka Mlav ske i Homolj ske bri ga de JVuO: 

„Mobi li sa no ljud stvo u čet nič kim redo vi ma odmah je pri hva ti lo poziv 

[na pre da ju] i kroz pro zo re baca lo oruž je, mole ći da se ne puca na njih. 

Tako se oko 170 čet ni ka odmah pre da lo, dok je oko 50 čet ni ka, sa svojim 

koman dan ti ma koji su se nala zi li van ovih zgra da, uspe lo da pobeg ne. 

Zaba ri ka di ra ni čet ni ci pru ža li su otpor sa tava na i kro vo va [dru gih zgra da] 

sve do sva nu ća, kada su bili pri si lje ni da bace oruž je i da se pre da ju. Bilo 

ih je oko 30... Isto ga dana 2. bata ljon [14. srp ske bri ga de] se pre ba cio u 

selo Mila to vac i nai šao na gru pu od 20 čet ni ka koji su se pre da li bez bor be, 

dok ih je 100 pobe glo... Pre ma tome, toga dana ukup no je zaro blje no 220 

607 VA, NOVJ, k. 1070, f. 5, d. 1, Ope ra cij ski dnev nik 7. srp ske bri ga de NOVJ. 

608 VA, NOVJ, k. 1067, f. 8, d. 6, Dnev ni izveš taj 23. srp ske divi zi je, 17.9.1944. 

609 VA, NOVJ, k. 1071, f. 4, d. 6, Štab 9. srp ske bri ga de – šta bu 23. srp ske divi zi je, 20.9.1944. 

610 VA, NOVJ, k. 1071, f. 4, d. 9, Štab 9. srp ske bri ga de – šta bu 23. srp ske divi zi je, 21.9.1944. 

611 Саша Мар ко вић, Ста за ма сме лих. Моно гра фи ја Народ но о сло бо ди лач ког рата на под руч ју 

општи не Пожа ре вац, Пожа ре вац, 1979, стр. 482. 

236

čet ni ka...” Zaro blje ni čet ni ci spro ve de ni su u štab bri ga de u selu Jasi kovu. 

„Jedan broj mobi li sa nih čet ni ka je tada dobro volj no stu pio u jedi ni ce 

NOVJ, dok je veći broj (sta ri ja godiš ta) otpuš ten kuća ma. Čet ni ci koji su 

za sobom ima li zlo či nač ka dela sta vlje ni su u istra žni zatvor, a potom su 

pre ko narod ne vla sti odvo đe ni u sela gde su poči ni li ubi stva i pljač ke, te 

im je uz učeš će naro da suđe no. Sko ro svi oni osu đe ni su na smrt poš to se 

radi lo o vođa ma crnih troj ki.” 612 

Izveš taj Šta ba 9. srp ske bri ga de Šta bu 23. srp ske divi zi je (21. okto bar 

1944) pomi nje gru pe pri pad ni ka JVuO koji su se zadr ža li na pod ruč ju 

Bora i Žagu bi ce, bez name re da se pre da ju. „Na ovoj teri to ri ji se nala ze se 

i pone ke troj ke dra ži no va ca, a to su oni lju di koji su se pre vi še bili upr lja li 

pa nisu se sme li pre da ti. Veći na ovih priš la je Nem ci ma i zajed no sa nji ma 

su se bori li pro tiv nas i Crve ne armi je.” 613 Ovaj navod dodat no potvr đu je 

tezu koja pod ra zu me va da su se pri pad ni ci JVuO, koji se nisu ogre ši li o 

dru ga lica ili neči ji život, u znat nom bro ju odlu či va li na pre da ju. 

Pre ma poda ci ma par tij skih orga na 25. srp ske divi zi je NOVJ (15. 

okto bar 1944), jedi ni ca ma ove divi zi je (16, 18. i 19. srp ska bri ga da) na 

pod ruč ju Donjeg Mila nov ca, Nego ti na i Kuče va, „pre da lo se pre ko 400 

čet ni ka i uklo pi lo se u njen sastav”. 614 

Bit ka na Jelo voj gori 

Bor be na Jelo voj gori, 7-9. sep tem bra 1944, izme đu glav ni ne sna ga 

JVuO sa pod ruč ja zapad ne i cen tral ne Srbi je i sna ga 1. pro le ter skog kor pusa 

NOVJ, pred sta vlja ju jedan od ključ nih suko ba izme đu čet ni ka i par ti zana 

tokom Dru gog svet skog rata. U ovim bor ba ma, koje poje di ni isto ri ča ri 

nazi va ju Bit ka na Jelo voj gori, čet ni ci su pre tr pe li veli ki poraz koji je ubrzao 

osi pa nje jedi ni ca JVuO i znat no sma njio nji ho vu bor be nu moć. Nisu 

612 Све ти слав Мила ди но вић Слав ко, н.д., стр. 234-236. 


614 Doku men ti cen tral nih orga na KPJ: NOR i revo lu ci ja (1941-1945), 20, (25. sep tem bar – 1. novembar 

1944), (pr. Milo van Dže leb džić), Beo grad, 1987, str. 327. 

237

zabe le že ni pri me ri masov nog stre lja nja zaro blje nih čet ni ka na Jelo voj gori. 

Bor be na Jelo voj gori pod ra zu me va le su pogi bi ju većeg bro ja čet ni ka. 615 

Među tim, broj pogi nu lih par ti za na i čet ni ka na Jelo voj gori nije iznosio 

„na hilja de” kako se neret ko sma tra u delu jav no sti zain te re so va noj za 

doga đa je iz Dru gog svet skog rata. O ste re o ti pi zi ra noj sli ci ponaj bo lje govore 

sti ho vi Lju bo mi ra Simo vi ća, iz zbir ke Istoč ni ce, koja se poja vi la 1983: 

„Lju bo mir Simo vić je prvi ospo rio pri ka zi va nje čet ni ka isklju či vo kao 

kola bo ra ci o ni sta i ’narod nih izdaj ni ka’. Simo vić je izba čen iz SKJ i izlo žen 

žesto kom pri ti sku vla sti jer je rat izme đu par ti za na i čet ni ka pri ka zao kao 

bra to u bi lač ki, a ne kao ’oslo bo di lač ki’, ne kao ’slav nu epo pe ju’, već kao 

’lič nu i naci o nal nu’ tra ge di ju. Zbir ka je nasta la povo dom 38 godi na bit ke 

na Jelo voj gori sep tem bra 1944, u znak seća nja na hilja de ubi je nih ’od ruke 

kuma, oca, sina ili bra ta’.” 616 

Pomi nja nje „hilja da i hilja da pogi nu lih” u Simo vi će voj pesmi (i „ubije 

nih” u inter pre ta ci ji isto ri ča ra) ima za cilj da vik ti mi zi ra pora že nu stra nu 

i bana li zu je činje ni cu da su sna ge 1. pro le ter skog kor pu sa NOVJ, koje 

615 Broj pogi nu lih čet ni ka u bor ba ma na Jelo voj gori osta je nepo znat. Milan Anton čić navo di da je 6. 

lič ka divi zi ja izba ci la iz stro ja oko 200 čet ni ka, pri čemu ne navo di koli ko je među nji ma bilo poginu 

lih i ranje nih, niti zna mo da li je pod ra zu me vao i zaro blje ne čet ni ke. (Milan Anton čić, „Bor be 

u Srbi ji do Beo grad ske ope ra ci je”, Šesta pro le ter ska divi zi ja, (pr. Dra gan Gru bor i dr.), Zagreb, 

1964, str. 375). Pre ma ope ra cij skom izveš ta ju Šta ba 13. pro le ter ske bri ga de (27. sep tem bar 

1944), sna ge 3. kra jiš ke pro le ter ske i 13. hrvat ske pro le ter ske bri ga de nane le su 8. sep tem bra 

pro tiv ni ku gubit ke od „252 mrtva i mno go ranje nih, tri zaro blje na”. Ovi poda ci su naj ve ro vat ni je 

uve li ča ni. (Збор ник НОР-а, I/12, Бео град, 1956, стр. 395). U ope ra cij skom izveš ta ju Šta ba 3. 

krajš ke bri ga de (28. sep tem bar 1944) navo di se da su sna ge 1. i 6. pro le ter ske divi zi je 9. septem 

bra čet ni ci ma nane le gubit ke od „517 mrtvih i ranje nih voj ni ka i 21 zaro blje nog”. Može se 

pret po sta vi ti da je naj ve ći broj od 517 „mrtvih i ranje nih” pod ra zu me vao ranje ne čet ni ke. (Исто, 

стр. 429). Pre ma poda ci ma iz dnev nog izveš ta ja nemač ke Koman de Jugo i sto ka (10. sep tem bar 

1944), čet ni ci su u bor ba ma na Jelo voj gori ima li 66 pogi nu lih i 350 ranje nih. (NAW, T-311, r. 193, 

s. 402). 

Par ti zan ski gubi ci u bor ba ma na Jelo voj gori bili su mini mal ni. Pre ma pome nu tom izveš taju 

Šta ba 13. pro le ter ske bri ga de, ova jedi ni ca je 8. sep tem bra ima la gubit ke od „10 ranje nih 

i tri pogi nu la dru ga”. Pozna ta su ime na tro ji ce bora ca 3. kra jiš ke pro le ter ske bri ga de, koji su 

pogi nu li na Jelo voj gori. U poi me nič nim spi sko vi ma stra da lih bora ca 1. pro le ter ske, 1. i 2. lič ke 

pro le ter ske i 8. crno gor ske bri ga de ne navo di se ime nijed nog bor ca pogi nu log 6-10. sep tem bra 

1944, što zna či da ove jedi ni ce nisu ima le traj nih gubi ta ka na Jelo voj gori i u oko li ni Kosje ri ća, 

ili su gubi ci bili mini mal ni, ako pret po sta vi mo da su spi sko vi palih bora ca nepot pu ni. U spi sku 

bora ca 1. lič ke pro le ter ske bri ga de pomi nju se ime na 23 bor ca koji su stu pi li u bri ga du 8-9. 

sep tem bra 1944, oči gled no kao zaro blje ni čet ni ci. Nije publi ko van spi sak bora ca 3. lič ke prole 

ter ske bri ga de. 

616 Bela knji ga – 1984. Obra čun sa ’kul tur nom kon tra re vo lu ci jom’ u SFRJ, (pr. Kosta Niko lić, Srđan 

Cvet ko vić, Đoko Trip ko vić), Beo grad, 2010, str. 53, 106. 

238

su nadi ra le ka base nu Kolu ba re, oslo ba đa ju ći pod ruč je zapad ne Srbi je od 

nemač ke oku pa ci je, na Jelo voj gori napad nu te od sna ga JVuO. Simo vić se 

na boj čet ni ka i par ti za na na Jelo voj gori osvr nuo i u roma nu Uži ce sa vrana 

ma, navo de ći da su nakon bit ke selja ci pro na la zi li gomi le leše va „Srba iz 

Mačve i Dra ga če va izgi nu lih u bor ba ma pro tiv Srba iz Like i Kra ji ne”, 617 

suge ri šu ći da su bor ci 1. pro le ter ske i 6. lič ke pro le ter ske divi zi je nagr nu li 

u Srbi ju s name rom da ubi ja ju suna rod ni ke i da su bra ne ći vla sti te živo te 

pri li kom napa da čet ni ka – poči ni li zlo čin bra to u bi stva. 

Uoči Bit ke na Jelo voj gori zabe le že na su dva pri me ra pre la ska većeg 

bro ja čet nič kih bora ca u par ti zan ske redo ve, u oko li ni Pože ge, u dani ma 

koji pret ho de bor ba ma na Jelo voj gori. 

Pre ma seća nju bora ca 3. kra jiš ke pro le ter ske bri ga de, nepo sred no nakon 

pri vre me nog oslo bo đe nja Pože ge, početkom sep tem bra 1944, jedi nica 

ma bri ga de pri dru ži lo se 26 čet ni ka. 618 

Ovo potvrđuje izveštaj Štaba 3. krajiške proleterske brigade Štabu 1. 

proleterske divizije (28. septembar 1944), u kom se navodi da je brigada 

3. septembra 1944, u bli zi ni sela Glu mač, pokraj Pože ge, zaro bi la „26 četni 

ka sa oruž jem i spre mom koji su se dobro volj no javi li u naše redo ve”. 619 

Bor ci 1. lič ke pro le ter ske bri ga de, 5. sep tem bra 1944, u bli zi ni sela 

Papra tiš te, pokraj Pože ge, uspe li su da nago vo re jed nu četu čet ni ka da se 

pre da i polo ži oruž je. Nai me, koman dant bri ga de, Milan Anton čić Velebit, 

doznao je od zaro blje nih čet ni ka da je koman dir nji ho ve čete nje gov 

pred rat ni pozna nik: 

„Od nekih zaro blje nih čet ni ka saznao sam da je koman dir nji ho ve čete 

moj pred rat ni pozna nik iz Kra lje va, Slo ve nac Mar tin Leskov šek, pod o fi cir 

biv še jugo slo ven ske voj ske... Kad sam to saznao počeo sam da dozi vam 

Mar ti na. Brzo smo se spo ra zu mje li. U stva ri, tre ba lo je samo da se uvje ri 

da sam to ja, pa je odmah sa četom pre šao na našu stra nu. On i dio njego 

ve čete osta li su u par ti za ni ma. Mar tin je rat zavr šio kao koman dir čete 

u našoj voj sci.” 620 

617 Љубо мир Симо вић, Ужи це са вра на ма: хро ни ка, која је повре ме но роман, или роман, који је 

повре ме но хро ни ка, Бео град, 1996, стр. 475. 

618 Savo O. Tri kić, Tre ća kra jiš ka pro le ter ska bri ga da, Beo grad, 1987, str. 307. 


620 Milan Anton čić, „Bor be u Srbi ji do Beo grad ske ope ra ci je”, str. 373. 

239

Sude ći pre ma ope ra cij skom dnev ni ku 6. lič ke divi zi je, u sastav 1. lič ke 

bri ga de, 5. sep tem bra 1944, uvrš te no je 25 biv ših čet ni ka. Vre di napo menu 

ti da je bri ga da 5-6. sep tem bra vodi la inten ziv ne bor be pro tiv čet ni ka 

na širem pod ruč ju Pože ge i da je ima la naj ma nje 22 pogi nu la bor ca. 621 

Upra vo u selu Papra tiš te, u kome se odi grao doga đaj koji je opi sao Milan 

Anton čić, tokom 4-5. sep tem bra pogi nu la su šesto ri ca bora ca 1. lič ke prole 

ter ske bri ga de. 622 

Bor be na Jelo voj gori pod ra zu me va le su naj ve ću kon cen tra ci ju suprotsta 

vlje nih par ti zan skih i čet nič kih sna ga na bojiš tu, u dota daš njem toku 

rata. Pro ce nju je se da su obe stra ne ukup no bro ja le 15.000-20.000 boraca, 

iako je real na broj ka sva ka ko bli ža prvoj cifri. Počet na ini ci ja ti va bila 

je na stra ni čet ni ka: izvo đe nje napa da, poku šaj opko lja va nja par ti zan skih 

sna ga, kon cen tra ci ja veli kog bro ja bora ca i odre đe ni uspe si u bor bi tokom 

prva dva dana napa da. Čet nič ke sna ge ima le su pred nost u bro ju bora ca, 

možda i za neko li ko hilja da. Ove činje ni ce su u jed nom tre nut ku poko leba 

le jedan deo ofi ci ra 1. pro le ter skog kor pu sa NOVJ, ali je odlu če no da se 

bor ba nasta vi, odno sno da par ti za ni sutra dan pre u zmu ini ci ja ti vu i kre nu 

u pro tiv na pad. 623 

Par ti za ni su posti gli izne na đu ju će velik uspeh: čet nič ke sna ge su 9. 

sep tem bra raz bi je ne i nate ra ne u bek stvo, 10. sep tem bra je oslo bo đen 

Kosje rić. Potom su raz bi je ni čet nič ki delo vi oko Vrhov ne koman de na 

Rav noj gori, na čelu sa gene ra lom Miha i lo vi ćem, koji je s mukom uspeo 

da izbeg ne hva ta nje. Nai me, nedu go pre bor bi na Jelo voj gori, Miha i lo vić 

je iz Pra nja na pre me stio štab na Rav nu goru, kako bi imao bolji pre gled 

situ a ci je na bojiš tu. Na Rav noj gori su zaro blje ne arhi va i komo ra Vrhovne 

koman de. Sutra dan je oslo bo đe na Mio ni ca. Brz pro dor pre ma doli ni 

Kolu ba re bio je neo če ki van za obe stra ne, kao i za Nem ce, koji nisu uspe li 

da orga ni zu ju ade kvat nu odbra nu Valje va. 

621 Jovo Popo vić, Prva lič ka pro le ter ska bri ga da „Mar ko Oreš ko vić”, Beo grad, 1988, str. 427. 


Autor navo di ime na i osnov ne podat ke o šesto ri ci bora ca 1. lič ke pro le ter ske bri ga de koji su 

pogi nu li u Papra tiš tu. 

623 Milan Anton čić i Milo sav Bojić pomi nju sasta nak šta bo va 1. i 6. pro le ter ske divi zi je, u noći 8-9. 

sep tem bra, na Jelo voj gori, na kome su neki ofi ci ri pred la ga li da se par ti zan ske sna ge povuku, 

usled čet nič ke nad mo ći u bro ju bora ca i počet nim uspe si ma, ali je odlu če no da se kre ne u 

odlu čan pro tiv na pad. Na čelu par ti zan skog kon tra na pa da, 9. sep tem bra, uče stvo va li su šta bo vi 

brigadâ. 

240

Ishod Bit ke na Jelo voj gori odlu či li su veća bor be na vred nost sna ga 

NOVJ, odno sno veće bor be no isku stvo i zala ga nje par ti zan skih bora ca i 

činje ni ca da su par ti zan ske sna ge bile bolje nao ru ža ne, naro či to kada je reč 

o arti lje ri ji (brd ski topo vi i teš ki mino ba ca či), ali i u lič nom nao ru ža nju, 

budu ći da je nema li broj čet ni ka bio nena o ru žan, a par ti za ni su ima li znatnu 

pred nost u auto mat skom oruž ju. 624 

Tre ba nagla si ti činje ni cu da je zna tan broj bora ca JVuO, koji su uze li 

učeš će u bor ba ma na Jelo voj gori – za raz li ku od par ti za na – bio pri nudno 

mobi li san. Pri sil no mobi li sa ni bor ci JVuO nisu ima li naro či tog moti va 

da rizi ku ju život u bor ba ma. Pobe di NOVJ dopri ne lo je i veće bor be no 

isku stvo par ti zan skih ofi ci ra koji su u počet nom delu bit ke dobro orga nizo 

va li odbra nu. Jedi ni ce NOVJ bile su sasta vlje ne od znat no moti vi sa ni jih 

bora ca, pre ka lje nih u teš kim bor ba ma, koji su u par ti zan ske redo ve stu pi li 

dobro volj no. Sem toga, mno gi čet ni ci, pogo to vo oni pri sil no mobi li sa ni, 

nisu ni žele li da se bore pro tiv par ti za na. U dani ma nakon pora za na Jelovoj 

gori, čet nič ke sna ge su od Nema ca dobi le pomoć u nao ru ža nju i munici 

ji, uklju ču ju ći i odre đe ni broj arti lje rij skih oru đa, ali i pored toga čet ni ci 

su nasta vi li da uzmi ču, a nji ho vi redo vi da se osi pa ju, pri čemu su mno gi 

dezer ti ra li ili su se pre da li par ti za ni ma. 625 Poraz na Jelo voj gori defi ni tiv no 

je ozna čio pre kret ni cu u orga ni za ci ji JVuO. 

Par ti zan ski izvo ri i posle rat na seća nja vete ra na par ti zan skih jedi ni ca 

koje su uče stvo va le u bor ba ma na Jelo voj gori i oko li ni Kosje ri ća, govo re 

o korekt nom odno su pre ma zaro blje nim čet ni ci ma, u duhu avgu stov ske 

amne sti je. Pred stav ni ci revi zi o ni stič ke isto ri o gra fi je igno ri šu ove podat ke, 

iako oni nisu nepo zna ti. 626 

624 Gaj Trif ko vić, „The Key to the Bal kans: The Batlle for Ser bia 1944.”, The Jour nal for Sla vic Mili tary 

Stu di es, XXVI II, 3/2015, Lon don, 2015, str. 551-552. 

625 O nemač koj pomo ći čet ni ci ma u nao ru ža nju i muni ci ji, u dani ma nakon pora za na Jelo voj gori: 

Zbor nik NOR-a, XIV/4, Beo grad, 1985, str. 315-331. 

626 Upo re di ti: Бојан Б. Дими три је вић, Ваљев ски рав но гор ци. Југо сло вен ска вој ска у отаџ би ни 

у ваљев ском кра ју, Ваље во-Бео град, 1998, стр. 219-222; Коста Нико лић, Исто ри ја рав ногор 

ског покре та..., стр. II/155; Горан Дави до вић, Милош Тимо ти је вић, Затам ње на прошлост. 

Исто ри ја рав но го ра ца чачан ског кра ја, III, Аго ни ја и слом. Рат не 1944. и 1945, 

Чачак-Кра ље во, 2004, стр. 113-131; Мило слав Самар џић, Гене рал Дра жа Миха и ло вић и 

општа исто ри ја..., IV/654-668. 

Tre ba napo me nu ti da ni u jed noj od nave de nih knji ga nema pome na poš te de veli kog bro ja zarobljnih 

čet ni ka u bor ba ma na Jelo voj gori i širem pod ruč ju Pože ge, Kosje ri ća i Mio ni ce, u prvoj 

polo vi ni sep tem bra 1944, što je nedo pu stiv pro pust. 

241

Vas ko Radu no vić, borac 2. crno gor skog bata ljo na 1. pro le ter ske briga 

de, zabe le žio je seća nje na tok bor bi na Jelo voj gori i odnos pre ma zaroblje 

ni ci ma: 

„Arti lje ri ja je ima la dobar pre gled bojiš ta i nepre kid no zasi pa la gra nata 

ma čet nič ke polo ža je. Čet ni ci su se očaj nič ki bori li i masov no ginu li... 

Čet ni ci su raz bi je ni i mi ih susto pi ce goni mo. Gone ći čet ni ke izmi je ša smo 

se sa bor ci ma dru gih bata ljo na. Na sva kom kora ku zaro blje ni ci. Vatru smo 

sko ro obu sta vi li, nema više potre be da tro ši mo muni ci ju. Kod zaro blje nika 

nala zi mo pozi ve za mobi li za ci ju, sta re sve ga dvi je-tri nedje lje. Neki su 

iz Bato či ne kod Kra gu jev ca. Oko pod ne nai la zi mo na zaro blje ne čet ni ke, 

svje že obri ja ne... To su oni idej ni, ope ra tiv ni, naš pra vi nepri ja telj... Znali 

smo da su u pita nju oko re le li zlo čin ci. Takve pre da je mo dalje, a ove sa 

pozi vi ma na mobi li za ci ju, raz o ru ža ne, puš ta mo da idu svo jim kuća ma, uz 

upo zo re nje da se opet ne sret ne mo. Pone ki odmah osta ju u našem stroju.” 

627 

Korek tan odnos pre ma zaro blje ni ci ma potvr đu je i seća nje Pere Kne ževi 

ća, bor ca 3. kra jiš ke bri ga de. „Masa tek mobi li sa nih čet ni ka pre da va la se 

našim jedi ni ca ma. Neki od njih odmah su stu pi li u naše redo ve, dru gi su 

zah te va li da se na par dana vide sa poro di ca ma, a oni koji su oče ki va li sud 

naro da su se skri va li i izvla či li u prav cu Dri ne.” 628 

Milo sav Bojić, borac 6. (beo grad skog) bata ljo na 1. pro le ter ske briga 

de, u dnev nič kom zapi su od 9. sep tem bra 1944, osta vio je zani mlji vo 

sve do če nje o zaro blja va nju neko li ko gru pa čet ni ka u bli zi ni sela Braj ko vići, 

pokraj Kosje ri ća, u sklo pu bor bi na Jelo voj gori. U prvoj gru pi je bilo 

dese to ri ca zaro blje ni ka. Dru ga gru pa zaro blje ni ka bila je još broj ni ja, ali 

osta je upit no da li ih je bilo „sto ti ne”, kako navo di Bojić. Deo čet ni ka iz 

dru ge gru pe zaro blje ni ka dobro volj no se pri klju čio bor ci ma 1. pro le ter ske 

bri ga de koja je istog dana bila napad nu ta od jed ne veće gru pe čet ni ka. 

„Zaro blje ni ci nam poma žu. Daje mo neki ma nji ho ve puš ke.” Istog dana 

627 Вас ко Раду но вић, „Слом чет ни ка на Јело вој гори”, Дру ги црно гор ски бата љон Прве проле 

тер ске бри га де, (ур. Зоран Лакић), Тито град, 1984, стр. 680. 

628 Pero Kne že vić, „7. bata ljon – inži nje rij ski”, Tre ća kra jiš ka bri ga da. Zbor nik sje ća nja, III, (ur. Lju biša 

Ćur guz i dr.) Beo grad, 1985, str. 360. 

242

zaro blje na je gru pa od 20 čet ni ka. „Saslu ša li smo čet ni ke. Pusti li smo ih 

kuća ma.” 629 

Milan Anton čić, koman dant 1. lič ke pro le ter ske bri ga de, tako đe je 

osta vio kra ći zapis o odno su pre ma zaro blje ni ci ma u kome isti če da su prepla 

še ni zaro blje ni ci, zastra še ni pro pa gan dom nji ho vih ofi ci ra, nakon što u 

raz go vo ru sa lič kim par ti za ni ma dozna ju da neće biti stre lja ni, niti zadrža 

ni u zaro blje niš tvu, „posta ju odjed nom vedri i rado sni”. „Neki odmah 

žele da posta nu bor ci naših jedi ni ca koje su ih zaro bi le. Dru ge zaro blje ni ke 

naše jedi ni ce puš ta ju da se vra te među svo je znan ce koji se još bore, kako 

bi i njih upo zna li sa isti nom.” 630 

Milan Šijan, koman dant 3. lič ke pro le ter ske bri ga de na sle de ći način 

se sećao bor bi na Jelo voj gori: 

„Već rano uju tru, 9. sep tem bra, poče le su naše sna ge da nastu pa ju 

na celom fron tu u prav cu čet nič kih pozi ci ja... Susti že mo neko li ko selja ka 

čet ni ka, koji su umor ni izo sta li iza svo jih jedi ni ca i pre da li se našim bor cima. 

To su bili mla di lju di, nasil no mobi li sa ni i nate ra ni u bor bu. Ipak, oni 

okle va ju da se pri klju če našim jedi ni ca ma, jer stra hu ju da će čet nič ke crne 

629 Milo sav Bojić, Zapi si o mojoj četi, Beo grad, 1969, str. 488-490. 

Isto ri čar Bojan Dimi tri je vić u opi su bor bi na Jelo voj gori citi ra delo ve Boji će vog dnev nič kog zapisa 

od 9. sep tem bra 1944, kao ilu stra ci ju bra to u bi lač ke bor be, alu di ra ju ći na pozna te sti ho ve 

Lju bo mi ra Simo vi ća o bor bi na Jelo voj gori. Među tim, Dimi tri je vić izo sta vlja delo ve Boji će vog 

dnev nič kog zapi sa u koji ma se pomi nje puš ta nje zaro blje ni ka i dobro volj no učeš će dela zaroblje 

ni ka u bor ba ma pro tiv nji ho vih done dav nih čet nič kih sabo ra ca, pre ću tav ši na taj način neke 

bit ne činje ni ce, insi sti ra ju ći pri tom na deta lju koji navo di Bojić, a koji se odno si na zaro blja vanje 

posled nje gru pe čet ni ka u Braj ko vi ći ma. „Pred nama je 20 čet ni ka sa podig nu tim ruka ma. 

Bar jak tar Milan Todo ro vić zasta de kao kur šu mom pogo đen i upe ri mašin ku na lju de koji su već 

baca li mitra lje ze i puš ke. Jedva smo ga neka ko smi ri li. Drh te ći od uzbu đe nja, cedio je kroz zube. 

’Zar moj brat sa čet nič kim šta bom? Moj jedi ni brat sa čet ni ci ma? Ja maš tam o kući, o bra tu koji 

tre ba da je sa kosmaj skim par ti za ni ma. A on iza šao pre da me sa kokar dom. Zemljo, otvo ri se 

da pro pad nem!” Nakon ovog pasu sa Bojić odmah navo di dve reče ni ce, na koje se Dimi tri je vić 

nije osvr nuo, niti ih je citi rao: „Saslu ša li smo čet ni ke. Puš ta mo ih kuća ma.” Dakle, dva de seto 

ri ca čet ni ka zaro blje nih u Braj ko vi ći ma, kako tvr di Bojić, puš te ni su kuća ma. Brat Milo ra da 

Todo ro vi ća je, po sve mu sude ći, ostao u par ti za ni ma jer Bojić u zapi su za 10. sep tem bar navo di: 

„Todo ro vić je sve saznao o svo ji ma... Ali, on još sa bra tom ne raz go va ra. Izme đu njih je lede na 

atmos fe ra. Nasto ja će mo da ih pomi ri mo.” Bar jak tar Beo grad skog bata ljo na, Milan Todo ro vić, 

rodom iz Veli ke Ivan če, pokraj Mla de nov ca, pogi nuo je 3. okto bra 1944, u Ubu, u bor bi pro tiv četni 

ka i Nema ca. (Prva pro le ter ska, (ur. Velj ko Mila di no vić), IV, Beo grad, 1991, str. 946). Upo re di ti: 

Бојан Б. Дими три је вић, н.д., стр. 220-221. 

630 Milan Anton čić, „Bor be u Srbi ji...”, str. 374-375. 

243

troj ke pokla ti nji ho ve fami li je kada se sazna da su se pre da li i pri klju či li 

par ti za ni ma.” 631 

Vas ko Radu no vić je zabe le žio seća nje i na zaro blja va nje 27 čet ni ka u 

Kosje ri ću, rodom iz oko li ne Čač ka i Kra lje va, nepo sred no nakon bor bi na 

Jelo voj gori: 

„Kom plet na gru pa mobi li sa na je pri je nepu nih mje sec dana... Zagleda 

mo u nji ho ve puš ke, kroz otvo re ne cije vi. Nijed na nije metak omr či la, 

niti je čiš će na ko zna od kada... Od zaro blje nih čet ni ka sko ro polo vi na je 

osta la u našem bata ljo nu, dobro volj no, dok smo osta le pusti li da odu svojim 

kuća ma.” 632 

Bor be sa sna ga ma JVuO nasta vlje ne su i u dani ma nakon Bit ke na 

Jelo voj gori. U izveš ta ju Šta ba 8. crno gor ske bri ga de (10. sep tem bar 1944) 

navo di se detalj o zaro blja va nju manje gru pe čet ni ka, u manjem okr ša ju u 

bli zi ni Kosje ri ća, koja se povla či la sa glav ni nom sna ga JVuO pre ma Mio nici, 

nakon pora za na Jelo voj gori. „U toku bor be zaro bi li smo osam čet ni ka 

– novo mo bi li sa nih. Zadr ža će mo ih u bri ga di.” 633 

Pri pad ni ci 3. kra jiš ke pro le ter ske bri ga de su u okr ša ju u selu Subje la, 

pokraj Kosje ri ća, 10. sep tem bra, zaro bi li 27 čet ni ka. Nakon zaro blja va nja 

„bri ga di je priš lo 25 nao ru ža nih čet ni ka”. 634 

U nastu pa nju pre ma base nu Kolu ba re, jedi ni ce 1. pro le ter skog korpu 

sa nasta vi le da se suko blja va ju sa sna ga ma JVuO i da puš ta ju i pri hvata 

ju zaro blje ne čet ni ke. Pre ma seća nju bora ca 3. lič ke pro le ter ske bri ga de, 

pri pad ni ci bri ga de su 11. sep tem bra 1944, na sever nim padi na ma pla ni ne 

Maljen, pre ma Mio ni ci, zaro bi li neko li ko „manjih gru pa čet ni ka”. „Od 

zaro blje nih, neki su se pri klju či li našoj kolo ni, a neki su moli li da se puste 

kuća ma, te da bi se naknad no javi li u par ti za ne u svo jim mje sti ma.” 635 

Štab 13. pro le ter ske bri ga de „Rade Kon čar” izve stio je 12. sep tem bra 

1944. Štab 1. pro le ter ske divi zi je da je u bor ba ma pro tiv čet ni ka na pod 

631 Milan Šijan, „Bor be 3. bri ga de u Srbi ji”, Šesta pro le ter ska divi zi ja, (ur. Dra gan Gru bor i dr.), Zagreb, 

1964, str. 387. 

632 Вас ко Раду но вић, „Слом чет ни ка на Јело вој гори”, стр. 684-685. 


634 Savo O. Tri kić, n.d., str. 313. 

635 Бран ко Крња ић, „Заро бља ва ње комо ре Дра же Миха и ло ви ћа”, Тре ћа лич ка про ле тер ска 

бри га да. Сећа ња бора ца, (ур. Нико ла Гња то вић и др.), Бео град, 1991, стр. 263-264. 

244

uč ju pla ni ne Suvo bor i u oko li ni Bra ji ća, pret hod nog dana zaro bio 10 

čet ni ka „koji su osta li u našim redo vi ma”. 636 

O postup ku pre ma zaro blje nim čet ni ci ma u bor ba ma u zapad noj 

Srbi ji, u prvoj polo vi ni sep tem bra 1944, sve do či i nare đe nje Šta ba 1. prole 

ter ske divi zi je šta bo vi ma pot či nje nih bri ga da za nasta vak bor bi pro tiv 

čet ni ka na pod ruč ju izme đu Kosje ri ća i Mio ni ce, u kome se isti če: „Zabranje 

no sva ko stre lja nje zaro blje ni ka bez sud skog postup ka.” 637 

Saču van je spi sak „nesta lih voj ni ka” 2. juriš ne bri ga de Kor pu sa gor ske 

gar de „u bor ba ma na dan 9. i 14. sep tem bra 1944.” Reč je o bor ci ma sa 

pod ruč ja Mla de nov ca i Sopo ta. U spi sku se navo de ime na 83 bor ca nestala 

9. sep tem bra na Jelo voj gori, dok se za tro ji cu tvr di da su „pobe gli iz 

Pra nja na 6. sep tem bra pre pola ska na polo žaj”. Može se pret po sta vi ti da 

je veći na od 83 nesta la bor ca – dezer ti ra la ili je zaro blje na, pa puš te na. 638 

Pre ži ve li bor ci Sme de rev skog kor pu sa JVuO sve do či li su da je u bor ba ma 

na Jelo voj gori uče stvo va lo oko 400 bora ca kor pu sa. Od tog bro ja nakon 

bit ke u stro ju je osta lo oko 200 bora ca. Osta li su pre te žno dezer ti ra li. 639 

Čet nič ki ofi ci ri su na poraz odgo va ra li rezig na ci jom i nare đe nji ma 

o stre lja nju dezer te ra. Miloš Mar ko vić, koman dant Požeš kog kor pu sa, u 

pismu jed nom sabor cu, nepo sred no nakon pora za (9. sep tem bar 1944), 

pomi nje „veli ku tra ge di ju” na Jelo voj gori: 

„Juče i danas smo vodi li krva vu bor bu sa crve ni ma na Jelo voj gori... 

Doži ve li smo veli ku bru ku i poraz. Crve ni su nas tako raz bi li da sada ne 

znam gde se ko nala zi. Pored mene je bio i Acin kor pus (6. juriš ni korpus 

pod koman dom Alek san dra Milo še vi ća, nap. aut.), a gde je sada i da 

li uopšte posto ji – ne znam... Lju di su se kuka vič ki raz be ža li. Komu ni sti 

su nas pre sre ta li i tukli. Jedva sam gla vu izvu kao... Izgle da da je doš lo ono 

čega sam se pla šio i o čemu smo nas dvo ji ca u Ježe vi ci raz go va ra li... Komuni 

sti uzi ma ju vlast.” 640 


637 Исто, стр. 9. 

638 VA, ČA, k. 29, f. 1, d. 25. 

639 Мили ја Ђор ђе вић, Спо ре до ва ње бес по бед но, Мла де но вац, 2010, стр. 37. 

640 Петар Вишњић, Бит ка за Срби ју, I-II, Бео град, 1985, стр. I/307. 

245

Nave de na slut nja poka za la se tač nom. „Čet ni ci su zna li da nisu izgublje 

ni dok god Srbi ju ne izgu be, kao što smo i mi zna li da nismo pobe di li 

dok god ne pobe di mo u Srbi ji.” 641 

Dušan Popo vić, koman dant 2. juriš ne bri ga de 1. šuma dij skog kor pu sa 

(12. sep tem bar 1944): „Sve dezer te re tre ba ubi ti na licu mesta, bez pre kog 

suda. Naš narod nam pri re đu je dru gi 6. april sa komu ni sti ma.” 642 Ova 

vrsta rezig na ci je posta la je još izra že ni ja nakon pozi va kra lja Petra II u kom 

je čet ni ci ma suge ri sa no da pre đu u par ti zan ske redo ve. Mar ko Muzi kra vić, 

koman dant 1. Šuma dij skog kor pu sa (22. sep tem bar 1944): „Biće sta vljen 

pod pre ki sud sva ki voj nik i sva ko lice koje nedo zvo lje no napu sti svo ju 

jedi ni cu, ma i za naj kra će vre me, a tako isto i onaj ko kuka vi ce i begun ce 

šti ti i poma že.” 643 

Poja ve malo duš no sti i rasu la među čet ni ci ma potvr đu je i izveš taj 

nemač ke Koman de Jugo i sto ka za 13. sep tem bar 1944, u kome se navodi 

da su Rači će vi čet ni ci „demo ra li sa ni činje ni com da su par ti za ni dobro 

opre mlje ni, kao i pro gla som kra lja Petra II”, a zatim se kon sta tu je da ukoli 

ko čet ni ci ma izo sta ne nemač ka pomoć u muni ci ji i pomoć nemač kih 

tru pa – „može se oče ki va ti ras pad čet nič kih jedi ni ca”. 644 

O rasu lu čet nič kih sna ga i sta nju u rav no gor skoj orga ni za ci ji nakon 

pora za na Jelo voj gori, govo ri i izveš taj Sve ti sla va Savi ća, koman dan ta 1. 

bata ljo na 1. juriš ne bri ga de Kor pu sa gor ske gar de (10. sep tem bar 1944). U 

izveš ta ju se navo di da je Savić izvr šio blo ka du i pre tres dva kosmaj ska sela 

pod nje go vom koman dom: Gube re vac i Liso vić, „radi pri ku plja nja odbeglih 

voj ni ka iz jedi ni ca”. Pri li kom pre tre sa Gube rev ca Savić je doznao da 

je „celo selo priš lo komu ni sti ma”, da je veći deo sta nov niš tva izbe gao van 

nase lja, uklju ču ju ći „čla no ve rav no gor skih uprav nih vla sti”, i da su selja ni 

već orga ni zo va li pro par ti zan ske stra že. Pri tom su „glav ni čla no vi komu nistič 

ke orga ni za ci je” u selu posta li biv ši čet ni ci, među koji ma i seo ski četovo 

đa. „Slič no sta nje izne to za Gube re vac jeste i u Liso vi ću, samo u manjoj 

meri.” Savić isti če da se čet nič ki koman dant u Liso vi ću pret hod nog dana 

„obri jao i oši šao”. „Veru jem da se i on već pri klju čio komu ni sti ma.” Savić 

641 Milo van Đilas, Revo lu ci o nar ni rat, Beo grad, 1990, str. 350. 

642 VA, ČA, k. 43, f. 5, d. 37. 

643 VA, ČA, k. 106, f. 1, d. 35. 

644 NAW, T-311, r. 193, s. 554. 

246

zaklju ču je: „Pre ma sve mu napred izlo že nom, miš lje nja sam, da bi bilo neop 

hod no pred u ze ti što pre istre blje nje i uniš te nje sve ga što se zove komuni 

stič ko u sre zu Kosmaj skom, a naro či to pod vla čim selo Gube re vac”. 645 

Posled njeg dana bor bi na Jelo voj gori, 9. sep tem bra, u dru gom delu 

Srbi je, u Svi lajn cu, lokal ni čet ni ci samo i ni ci ja tiv no su napa li malo broj nu 

nemač ku posa du. U napa du su pogi nu la četi ri i ranje no je osam nemač kih 

voj ni ka, dok su čet ni ci ima li gubit ke od 10 mrtvih i 15 ranje nih. Osta li 

nemač ki voj ni ci su raz o ru ža ni, da bi usko ro bili puš te ni. 646 Kao reak ci ju na 

doga đaj u Svi lajn cu, koman dant JVuO na pod ruč ju Srbi je, gene ral Miroslav 

Tri fu no vić, 11. sep tem bra izdao je nare đe nje u kome se zabra nju je 

„do daljeg nare đe nja Vrhov ne koman de, bilo kakva akci ja pro tiv bilo koga 

sem pro tiv komu ni sta. Za neiz vr še nje ovog nare đe nja, bez pre kog suda, s 

pozi vom na ovo nare đe nje, stre lja ti sva kog, pona vljam stre lja ti sva kog.” 647 

Iz nave de nog pro iz i la zi neko li ko puta pona vlja ni zaklju čak u ovoj knji zi: 

jedi nu korist od suprot sta vlja nja JVuO par ti za ni ma, oso bi to u leto 1944, 

imao je nemač ki oku pa tor. 

Sna ge 15. maje vič ke bri ga de 17. istoč no bo san ske divi zi je tih dana 

nisu napre do va le ka base nu Kolu ba re, već su iz Dra ga če va izvi đa le ka dolini 

Zapad ne Mora ve, gde su pro la zi le važne sao bra ćaj ni ce koje su bile ključne 

za eva ku a ci ju nemač kih sna ga sa juga Bal kan skog polu o str va. „Izvi đački 

dije lo vi 15. bri ga de su u toku dana [11. sep tem bar] u selu Buko vi ca 

(zapad no od Kra lje va, pre ma Dra ga če vu, nap. aut.), zaro bi li 180 mobi lisa 

nih mla di ća, sa koji ma su čet nič ki ofi ci ri izvo di li obu ku. Veći na njih je 

stu pi la odmah u bri ga du.” 648 

Bor ci 2. bata ljo na 6. istoč no bo san ske bri ga de 17. istoč no bo san ske 

divi zi je uspe li su noću 13-14. sep tem bra da na pre pad pro dru na peri fe ri ju 

Čač ka, u cilju demon stra tiv nog napa da na grad koji je bio pod kon trolom 

nemač kih sna ga, SDK i RZK. Par ti za ni su ubr zo bili pri mo ra ni da se 

645 VA, ČA, k. 29, f. 1, d. 20. 

Prva juriš na bri ga da Kor pu sa gor ske gar de bila je pri vre me na for ma ci ja. Sve ti slav Savić je bio 

koman dant 3. bata ljo na 4. (kosmaj ske) bri ga de Kor pu sa gor ske gar de. Stre ljan je nakon oslobo 

đe nja u Kra gu jev cu. 



647 Југо сло вен ска вој ска у отаџ би ни на тери то ри ји Окру га морав ског..., стр. 334. 

648 Руди Пето вар, Саво Три кић, н.д., стр. 541. 

247

povu ku. „Zaro blje no je šest čet ni ka i bol ni ca sa pre ko 60 ranje ni ka iz bor bi 

na Kopa o ni ku, koja je bila smješ te na na peri fe ri ji gra da.” 649 Ranje ni ci su, 

zapra vo, zaro blje ni u selu Jezdi na, gde se nala zi la bol ni ca 2. rav no gor skog 

kor pu sa. Ne posto je poda ci da su zaro blje ni ranje ni ci ubi ja ni ili repre si rani. 

Kao zani mlji vu ilu stra ci ju odno sa pre ma zaro blje nim čet ni ci ma, prili 

kom bor bi za oslo bo đe nje zapad ne Srbi je, sep tem bra 1944, navo di mo 

seća nje Dra gi še Rado vi ća, koji je mobi li san u čet ni ke, a potom zaro bljen 

od stra ne par ti za na, pri li kom bor bi za Valje vo i stu pio u redo ve 2. lič ke 

bri ga de. Rado vić opi su je prvu bor bu u kojoj je uče stvo vao kao par ti zan, 

nedu go nakon oslo bo đe nja Valje va: 

„Kre ću ći se pre ma Šap cu, kod Koce lje ve sustig ne mo čet nič ke jedi ni ce. 

Kome ša ju se, poma lo pri pu ca va ju, ali uglav nom odstu pa ju i beže. To mi 

je prva bor ba, pa niša nim i pucam kao da od mene pobe da zavi si. A ovi 

Liča ni, hlad ni, bez bri žni, idu ’ni pet para ne daju’. Čudim se dok mi desetar 

Rada ko vić ne nare di da ne pucam. Objaš nja va on meni da su to naj vi še 

mobi li sa ni selja ci. Vide im se na leđi ma šare ne seljač ke tor be. Kaže da su 

oni čet ni ci isto koli ko sam i ja do pre neki dan bio. Da pucam samo ako 

vidim nekog im sta re ši nu i ’bra do nju’, a da će se ovi sami pre da ti. Tako i bi. 

U gru pa ma su se oni pre da va li, a u tor ba ma im pro ja što su je još od kuće 

pone li. Liča ni su im na volju dava li: ’Ko hoće kući neka odlo ži oruž je, a ko 

hoće sa nama neka ga zadr ži.’ Bilo je i jed nih i dru gih.” 650 

O postup ci ma pri pad ni ka JVuO pre ma zaro blje nim par ti za ni ma, indirekt 

no sve do či pismo mađar skog kon zu la u Beo gra du (3. okto bar 1944), 

u kome se navo di da je „nedav no jedan naš iza sla nik (voj no lice) poku šao 

da dođe do Miha i lo vi će vog šta ba, u vre me kada su Tito ve ban de izvr ši le 

uspe šan udar na Rav noj gori na Miha i lo vi ćev štab”. Dakle, doga đaj se zbio 

10-11. sep tem bra 1944. Pome nu ti iza sla nik je ispri čao da su u oko li ni 

Gor njeg Mila nov ca, „na nje go ve oči čet ni ci zakla li sedam komu ni sta”. 651 

649 Исто, стр. 541-542. 

650 Dra gi ša Rado vić, „Iz mog voje va nja”, Dru ga lič ka pro le ter ska bri ga da. Zbor nik sje ća nja, (ur. Rajko 

Šare nac), Beo grad, 1988, str. 379. 

651 Zbor nik NOR-a, XV/1, Beo grad, 1986, str. 608. 

248

Pre ma poda ci ma iz lite ra tu re, u Valje vu je 10. sep tem bra 1944. strelja 

na Smi lja Lajić („una ka že na od muče nja”), bol ni čar ka 1. lič ke bri ga de, 

koju su čet ni ci dva dana pre toga zaro bi li u bor bi na Jelo voj gori. 652 

Oslo bo đe nje Valje va 

Jedi ni ce 1. pro le ter ske i 6. lič ke pro le ter ske divi zi je oslo bo di le su veći 

deo Valje va, 15. sep tem bra 1944. Osta tak gra da, odno sno deo gra da koji 

gra vi ti ra ka kasar ni na Kru ši ku, gde su se utvr di li nemač ki voj ni ci, oslobo 

đen je 18. sep tem bra, posle povla če nja nemač kih sna ga. U nemač koj 

odbra ni Valje va bile su anga žo va ne sna ge SDK, SDS i JVuO. 

Zahva lju ju ći preš tam pa va nju knjigâ neza slu že no uti caj nog emi grantskog 

pisca Bori vo ja Kara pan dži ća 653 i pisa nju anti ko mu ni stič ke štam pe, 

naro či to počet kom posled nje dece ni je proš log veka, u delu doma će jav nosti 

opsta je ste re o tip o veli kom bro ju stre lja nih sta nov ni ka Valje va, neposred 

no nakon oslo bo đe nja varo ši. Kara pan džić je u nje go voj naj po zna ti joj 

knji zi (koja je od 1993. do 2014. u Srbi ji preš tam pa na pet puta, od čega 

četi ri puta u Valje vu) izneo tvrd nju da se „raču na da je sva ki dese ti sta novnik 

Valje va bio likvi di ran” nakon oslo bo đe nja i da je u gra du od stra ne parti 

za na ubi je no čak 2.000 sta nov ni ka. 654 Ipak, Kara pan dži ća su nad ma ši li 

kra gu je vač ki Pogle di, na čijim stra ni ca ma je izne ta tvrd nja da je u Valje vu 

nakon oslo bo đe nja ubi je no 4.000 lju di. 655 

652 Jovo Popo vić, n.d., str. 428. 

653 Bori vo je Kara pan džić je kao član JNP Zbor bio refe rent Ode lje nja držav ne pro pa gan de za Okrug 

valjev ski, 1942-1944. „Bio je jedan od orga ni za to ra ljo ti ćev skog pokre ta u Valje vu i među dobrovolj 

ci ma 1. puka SDK. Bio je tesno pove zan sa Gesta po om. Često puta obla čio je se u dobro voljač 

ko ode lo i za sve vre me oku pa ci je nosio je oruž je.” Kara pan džić je tokom oku pa ci je odr žao 

veći broj jav nih govo ra u nase lji ma kolu bar skog regi o na u koji ma je agi to vao u korist nemač kog 

oku pa to ra i kvi slin škog reži ma. Ovi govo ri su pod ra zu me va li i anti se mit sku reto ri ku. Opšir ni je: 

AJ, DK, 110, f. 94, s. 302-346 (Dosi je Bori vo ja Kara pan dži ća). 

654 Бори во је М. Кара пан џић, Гра ђан ски рат у Срби ји 1941-1945, Ваље во, 2010³, стр. 318, 320. 

Ova naj po zna ti ja i naj u ti caj ni ja Kara pan dži će va knji ga, pisa na bez navo đe nja isto rij skih izvo ra, 

obi lu je nei sti na ma i fabri ka ci ja ma, u čemu se izdva ja među osta lim deli ma na temu isto ri je 

Srbi je tokom Dru gog svet skog rata. 

655 Раде Рон че вић, „Пло ту ни су одје ки ва ли до зоре: 4.000 стре ља них”, Погле ди, Спе ци јал но 

изда ње, 2, Кра гу је вац, јун 1991, стр. 50-53. 

Tre ba napo me nu ti da je ovaj poli tič ki maga zin tokom 1991. pred sta vljao naj ti ra žni je peri o dič no 

gla si lo u Srbi ji sa bro jem štam pa nih pri me ra ka koji je izno sio čak do 200.000. 

249

Pred stav ni ci revi zi o ni stič ke isto ri o gra fi je, koji su pisa li o okol no sti ma 

oslo bo đe nja Valje va i doga đa ji ma koji su usle di li nakon oslo bo đe nja grada, 

igno ri šu tri vrlo važna aspek ta veza na za ove doga đa je: voj no sadej stvo 

JVuO sa sna ga ma nemač kog oku pa to ra u oko li ni Valje va uoči oslo bo đenja 

gra da, par ti zan ske gubit ke u bor ba ma za oslo bo đe nje Valje va i naj bližih 

seo skih nase lja, i poš te du veli kog bro ja zaro blje nih pri pad ni ka JVuO 

i SDS. 656 

Pred stav ni ci revi zi o ni stič ke isto ri o gra fi je igno ri šu činje ni ce o voj nom 

sadej stvu JVuO i nemač kih sna ga u Valje vu i oko li ni uoči i tokom borbi 

za oslo bo đe nje gra da, iako ovu sarad nju potvr đu ju nemač ki i čet nički 

pri mar ni izvo ri. Dnev ni izveš taj nemač ke Koman de Jugo i sto ka za 13. 

sep tem bar 1944. bele ži da je „noć ni napad crve nih (NOVJ, nap. aut.) 

na Valje vo odbi jen od stra ne vla sti tih tru pa i čet ni ka”. 657 Čet nič ki izvori 

potvr đu ju učeš će dela čet ni ka Valjev skog kor pu sa u nemač koj odbra ni 

Valje va i činje ni cu da su čet nič ki ranje ni ci leče ni u valjev skoj bol ni ci. 658 

Čet ni ci su nesme ta no bora vi li u Valje vu od kra ja avgu sta. Čet ni ci su 1. 

sep tem bra u Valje vu uhap si li i isle đi va li u jed noj kući u gra du pet na e stak 

656 Upo re di ti: Бојан Б. Дими три је вић, Ваљев ски рав но гор ци..., стр. 238-252; Коста Нико лић, 

Исто ри ја рав но гор ског покре та..., стр. II/287; Srđan Cvet ko vić, Izme đu srpa i čeki ća..., str. 

219-220; Мило слав Самар џић, Гене рал Дра жа Миха и ло вић и општа исто ри ја..., стр. 

IV/667; Мило рад Белић, „Терор рат них побед ни ка у Ваље ву 1944-1945.”, Гла сник Исто ријског 

архи ва Ваље во, 44, Ваље во, 2010, стр. 67-78; Бојан Б. Дими три је вић, Вој ска Неди ће ве 

Срби је. Ору жа не сна ге Срп ске вла де 1941-1945, Бео град, 2014², стр. 488-497. 

Dimi tri je vić bor be za oslo bo đe nje Valje va nazi va „Bit ka i pad Valje va”, dok voj ne aktiv no sti 

nemač kog oku pa to ra i SDK u suprot sta vlja nju sna ga ma NOVJ ime nu je „odbra nom Valje va”. 

U opi su bor bi za oslo bo đe nje gra da, Dimi tri je vić ne pomi nje par ti zan ske gubit ke. Cvet ko vić ne 

pomi nje bor be za oslo bo đe nje Valje va, samim tim ni gubit ke oslo bo di la ca, dok Belić bor be za 

oslo bo đe nje gra da pomi nje uzgred, kao isto rij sku fusno tu, tako đe bez osvr ta na par ti zan ske 

gubit ke. Niko lić i Samar džić ne pomi nju učeš će čet nič kih sna ga u nemač koj odbra ni gra da. Pošte 

da većeg bro ja čet ni ka, zaro blje nih u Valje vu, ne pomi nje se u nijed noj od nave de nih publi kaci 

ja. Dimi tri je vić u mono gra fi ji o valjev skim rav no gor ci ma pomi nje isklju či vo pre da ju i pre la zak 

u par ti zan ske redo ve Bran ka Miha i lo vi ća, sina Dra že Miha i lo vi ća, koji je postao par ti zan upra vo 

u Valje vu. 

657 NAW, T-311, r. 193, s. 550. 

Upo re di ti čet nič ki izvor koji potvr đu je navo de nemač kog izvo ra: Zbor nik NOR-a, XIV/4, Beo grad, 

1985, str. 295. Reč je o nare đe nju Neš ka Nedi ća, načel ni ka Šta ba 4. gru pe juriš nih kor pu sa 

koman dan tu 7. (valjev skog) juriš nog kor pu sa JVuO Voji sla vu Mar ko vi ću od 13. sep tem bra 1944. 

„Poš to ovu akci ju uglav nom vode Nem ci to će tvo ja ulo ga biti da naslo nom naših i u spo ra zumu 

sa nji ma izvr šiš tuče nje crve nih suge ri šu ći Nem ci ma naj po god ni ja reše nja. Od Nema ca ćeš 

nepo sred no da se snab de vaš muni ci jom, a glav ni zada tak ti je da pri su stvom uz nemač ke tru pe 

goniš i hva taš komu ni ste koje oni raz bi ja ju.” 

658 Zbor nik NOR-a, XIV/4, Beo grad, 1985, str. 296, 298. 

250

komu ni stič kih sim pa ti ze ra. Neko li ko uhap še ni ka je pri sil no mobi li sa no u 

čet nič ke redo ve i pri mo ra no da uzme učeš ća u bor ba ma na Jelo voj gori, 

dok se neko li ko spa si lo na napo znat način. Osta li, njih četvo ro, izve de ni su 

iz gra da i zakla ni u selu Dra čić, u noći 3-4. sep tem bra. 659 

U bor ba ma u Valje vu i seli ma izme đu Valje va i Laj kov ca, zabe le ženi 

su i gubi ci nemač kih sna ga. Među tim, ras po la že mo samo nepot pu nim 

poda ci ma o gubi ci ma dela jedi ni ca. „Pre ma nemač kim poda ci ma, u bor bama 

do 17. sep tem bra samo dva bata ljo na 5. poli cij skog puka su ima la 60 

mrtvih i 120 ranje nih voj ni ka.” 660 Pre ma nedo volj no pou zda nim poda cima 

iz izveš ta ja Šta ba 1. pro le ter skog kor pu sa Vrhov nom šta bu NOVJ (18. 

sep tem bar 1944), jedi ni ce NOVJ su u bor ba ma za oslo bo đe nje Valje va i 

oko li ne nepri ja telj skim sna ga ma nane le sle de će gubit ke: „Do sada zna mo: 

zaro blje nih Nema ca, ljo ti će va ca, nedi će va ca i čet ni ka oko 1.500, od čega 

pet nemač kih ofi ci ra. Ubi je no pre ko 400.” 661 I pored toga što se može 

pret po sta vi ti da su nave de ne broj ke uve li ča ne, ovi poda ci sve do če o velikom 

bro ju zaro blje ni ka (prven stve no kada je reč o zaro blje nim čet ni ci ma), 

kao i o inten zi te tu bor bi, što suge ri še da gubi ci sna ga NOVJ tako đe nisu 

mogli biti zane mar lji vi. 

Na osno vu saču va nih izveš ta ja šta bo va par ti zan skih jedi ni ca i poslerat 

nih poi me nič nih spi sko va stra da lih bora ca jedi ni ca koje su uče stvo vale 

u bor ba ma za oslo bo đe nje Valje va, mogu će je odre di ti pri bli žan broj 

pogi nu lih bora ca NOVJ u bor ba ma za Valje vo. Izveš taj Šta ba 6. lič ke prole 

ter ske divi zi je pomi nje gubit ke dve bri ga de ove divi zi je: 33 pogi nu lih 

i 75 ranje nih bora ca. 662 Valid nost ovih poda ta ka potvr đu ju poi me nič ni 

spi sko vi stra da lih bora ca 1. i 2. lič ke pro le ter ske bri ga de. Pozna ta su ime na 

15 bora ca 1. lič ke pro le ter ske bri ga de koji su 14-15. sep tem bra pogi nu li 

659 AJ, DK, 110, f. 386, s. 585-590; Жар ко Јова но вић, Ваље во под оку па ци јом 1941-1944, Ваљево, 

2001, стр. 232. 

660 Петар Вишњић, „Бор бе за осло бо ђе ње Ваље ва (13-18. сеп тем бар 1944), Гла сник Исто ријског 

архи ва Ваље во, 35, Ваље во, 2001, стр. 122. 


662 Петар Вишњић, „Бор бе за осло бо ђе ње Ваље ва...”, стр. 123. 

Viš njić navo di gubit ke 6. lič ke pro le ter ske divi zi je, ali ne i gubit ke 1. pro le ter ske divi zi je (1. pro leter 

ska i 3. kra jiš ka pro le ter ska bri ga da). 

251

u bor ba ma na pri la zi ma Valje vu i u samom gra du. 663 Tako đe, pozna ta su 

ime na 18 bora ca 2. lič ke pro le ter ske bri ga de, koji su 14-18. sep tem bra 

izgi nu li u bor ba ma u Valje vu i nepo sred noj oko li ni. 664 

Pre ma ope ra tiv nom izveš ta ju Šta ba 3. kra jiš ke pro le ter ske bri ga de, 

gubi ci ove jedi ni ce u dvo dnev nim bor ba ma u gra du, 15-16. sep tem bra, 

izno si li su „šest mrtvih i neko li ko ranje nih”. 665 Ovi poda ci su done kle 

nepot pu ni jer posle rat ni poi me nič ni spi sak palih bora ca ove bri ga de bele ži 

pogi bi ju osam bora ca u bor ba ma za Valje vo, 14-15. sep tem bra 1944. 666 

Gubi ci 1. pro le ter ske bri ga de, pre ma seća nju vete ra na, izno si li su 22 poginu 

la bor ca. 667 Dakle, broj pogi nu lih pri pad ni ka NOVJ, u bor ba ma za 

oslo bo đe nje Valje va, izno si naj ma nje 63 pogi nu lih. Može se pret po sta vi ti 

da je broj ranje nih izno sio pre ko sto ti nu. Sva ka ko da su ukup ni gubi ci snaga 

NOVJ u bor ba ma u valjev skom kra ju, 11-18 sep tem bra, bili dodat no 

veći (ovo se ne odno si samo na gubit ke četi ri nave de ne bri ga de u bor ba ma 

u gra du i pred gra đi ma, već i na gubit ke 3. lič ke pro le ter ske bri ga de i 13. 

(hrvat ske) pro le ter ske bri ga de u seli ma oko Valje va). Gubi ci sna ga NOVJ 

u bor ba ma za oslo bo đe nje Valje va pred sta vlja ju naj ve će gubit ke par ti zanskih 

sna ga u bor ba ma za oslo bo đe nje nekog gra da u završ nim bor ba ma za 

oslo bo đe nje Srbi je, do otpo či nja nja bor bi za oslo bo đe nje Beo gra da. Ovo 

je važna činje ni ca u sagle da va nju odno sa pobed nič ke stra ne pre ma delu 

zaro blje nih pro tiv ni ka, nakon oslo bo đe nja Valje va. Ova činje ni ca nije 

kon sta to va na u rado vi ma i mono gra fi ja ma pred stav ni ka revi zi o ni stič ke 

isto ri o gra fi je. 

Pre ma sve do če nju neka daš njeg ofi ci ra OZN-e 1. pro le ter ske divi zi je, 

Duša na Kari ća, koje je 1995. zabe le žio isto ri čar Bojan Dimi tri je vić, nakon 

oslo bo đe nja gra da stre ljan je 61 zaro blje ni pri pad nik SDK. 668 Navede 

na tvrd nja naj ve ro vat ni je ima upo riš te u isto rij skoj real no sti budu ći da 

663 Jovo Popo vić, n.d., str. 437. 

Poi me nič ni spi sak pogi nu lih bora ca 1. lič ke pro le ter ske bri ga de regi stru je ime na još pet bora ca 

pogi nu lih u bor ba ma (naj ver vat ni je pro tiv čet ni ka) u oko li ni Valje va, 11-13. sep tem bra 1944. 

664 Đor đe J. Orlo vić, Dru ga lič ka pro le ter ska bri ga de, Beo grad, 1983, str. 545-676. 


666 Tre ća kra jiš ka bri ga da. Zbor nik sje ća nja, III, (ur. Lju bi ša Ćur guz i dr.) Beo grad, 1985, str. 579- 

1070; Savo O. Tri kić, Tre ća kra jiš ka pro le ter ska bri ga da, Beo grad, 1987, str. 427-549. 

667 Bog dan Zelić Boćo, Prva pro le ter ska: čel na kolo na NOB-a, Beo grad, 2011, str. 802. 


Бео град, 2014², стр. 493. 

252

su par ti za ni po pra vi lu stre lja li sve ili veći nu zaro blje nih pri pad ni ka SDK, 

pogo to vo ako su pre zaro blja va nja pru ža li oru ža ni otpor, jer su pri pad ni ke 

SDK sma tra li faši sti ma i dobro volj nim pri pad ni ci ma kvi slin ške for ma ci je 

pod koman dom nemač kog oku pa to ra. Nave de ni broj stre lja nih pri pad nika 

SDK ipak zah te va potvr du u dru gom isto rij skom izvo ru kako bi postao 

nesum nji va isto rij ska činje ni ca, budu ći da je pozna to tek neko li ko ime na 

pogi nu lih ili stre lja nih ljo ti će va ca u Valje vu. Zaro blje ni pri pad ni ci SDK 

pode li li su sud bi nu mno gih zaro blje nih pri pad ni ka nemač kih oru ža nih 

sna ga, prven stve no kada je reč o jedi ni ca ma koje su po sasta vu bile pre težno 

dobro vo ljač ke (Wa fen-SS). Nemač ki izvo ri potvr đu ju da su delo vi 1. i 

3. puka SDK, koji su bili anga žo va ni u nemač koj odbra ni Valje va i u okviru 

nemač kih voj nih ope ra ci ja u valjev skom kra ju, 14. sep tem bra 1944. stavlje 

ni pod koman du pukov ni ka Jun gen fel da, zapo ved ni ka nemač kih sna ga 

u seve ro za pad noj Srbi ji. 669 

Za raz li ku od pri pad ni ka SDK, koji su se do kra ja oru ža no suprotsta 

vi li par ti za ni ma u Valje vu, pri pad ni ci SDS su se oda zva li na poziv za 

pre da ju. Velik broj pogi nu lih bora ca 1. pro le ter ske i 6. lič ke pro le ter ske 

divi zi je, u bor ba ma za Valje vo, izgu bio je život upra vo u suko bu sa sna gama 

SDK. 

Pre ma tvrd nja ma pro čet nič kog emi gran ta Save Juri ši ća, pri pad ni ci 

1. puka SDK, pod koman dom majo ra Ili je Mića še vi ća, stre lja li su 1944. 

nepo znat broj pri nud no mobi li sa nih mla di ća koji su dezer ti ra li iz SDK, „u 

kru gu arti lje rij skih kasar ni” u Valje vu. 670 Taj navod ni doga đaj je neis tra žen 

i, sto ga, zah te va potvr du u dru gim izvo ri ma. 

Orga ni novo u spo sta vlje ne vla sti u Valje vu, do kra ja godi ne stre lja li 

su dvo ci fren broj sta nov ni ka sre za Valje vo, uklju ču ju ći i odre đen broj lica 

koji ma je suđe no. Veći na stre lja nih bili su sarad ni ci oku pa to ra i pri pad ni ci 

lokal ne kvi slin ške struk tu re. Veći na ovih lica je ubi je na u dani ma nakon 

oslo bo đe nja gra da, bez suđe nja. Među likvi di ra ni ma je bilo gra đa na koji 

na osno vu real ne kri vi ce nisu zaslu ži li da budu kažnje ni smr ću. 

Uoči oslo bo đe nja Valje va, „jed na rav no gor ska troj ka posla ta iz Valjeva”, 

9. sep tem bra 1944, likvi di ra la je u Beo gra du Dra go mi ra Luki ća, kvi 


670 Пре драг Д. Ива но вић, Ко су љоти ћев ци, Чика го, 1954, стр. 65. 

253

slin škog načel ni ka Valjev skog okru ga, pri pad ni ka JNP Zbor, odgo vor nog 

za broj ne zlo či ne nad sta nov niš tvom okru ga. 671 

Pre ma seća nju Save Puzi ća, koman di ra čete u 1. (crno gor skom) bataljo 

nu 1. pro le ter ske bri ga de, pri li kom bor bi za Valje vo, gru pi bora ca pod 

nje go vom koman dom pre da la se „kom plet na četi ca od 80 nedi će va ca”, 

zajed no sa zapo ved ni kom, sta ci o ni ra na u kasar ni na brdu Kru šik. „Četu 

zaro blje ni ka, sa nje nim koman di rom na čelu, 2. vod ispra ti do šta ba bataljo 

na.” 672 Sude ći pre ma sve do če nju Duša na Teši ća, bor ca 3. kra jiš ke bri gade, 

u zaro blja va nju pri pad ni ka SDS, koji su se nala zi li u kasar ni, uče stvova 

li su i pri pad ni ci ove jedi ni ce. Tešić navo di da je u kasar ni zaro blje no „50 

nedi će va ca”. 673 

Dakle, sude ći pre ma ta dva izvo ra, u bor ba ma u Valje vu zaro blje no je 

izme đu 50 i 80 pri pad ni ka SDS. Pri pad ni ci ove for ma ci je dobro volj no su 

se pre da li i na taj način su olak ša li zau zi ma nje kasar ne u kojoj su se nala zi li 

i nemač ki voj ni ci, koji su pru ži li otpor par ti za ni ma. Budu ći da ne posto je 

tvrd nje o stre lja nju zaro blje nih pri pad ni ka SDS, mogu će je izne ti pret postav 

ku da veći na zaro blje nih nedi će va ca nije ubi je na. Raz li čit odnos pre ma 

zaro blje nim pri pad ni ci ma SDS i SDK može se tuma či ti time da pri pad ni ci 

SDS, za raz li ku od pri pad ni ka SDK, nisu pru ži li orga ni zo va ni otpor parti 

za ni ma i da sna ge NOVJ nisu ima le gubi ta ka u bor ba ma sa nedi ćev ci ma 

u Valje vu. 

U regi stru DKTG za opšti nu Valje vo evi den ti ran je 21 pri pad nik 

SDS, stra dao nakon 12. sep tem bra 1944. Zapra vo, reč je o 20 lica, jer 

je jed no lice nave de no dva puta. Među nji ma je bilo osam ofi ci ra. Ovaj 

poda tak nas navo di na zaklju čak da je veći na pri pad ni ka SDS sa pod ruč ja 

Valje va pre ži ve la doga đa je nakon oslo bo đe nja gra da, pogo to vo na osno vu 

indi ci ja da je jedan deo grad skih stra ža ra pobe gao iz varo ši sa čet ni ci ma 

i Nem ci ma, tokom bor bi. Pret po stav ku da je veći na pri pad ni ka SDS sa 

pod ruč ja Valje va pre ži ve la doga đa je veza ne za oslo bo đe nje gra da, potvr đuje 

tvrd nja majo ra SDS Milen ka Sola ri ća da se pri pad ni ci SDS sa pod ruč ja 

Valje va nisu pri klju či li sna ga ma SUK, što zna či da su osta li u matič nom 

671 Бојан Б. Дими три је вић, Ваљев ски рав но гор ци..., стр. 222. 

672 Саво Пузић, „Први бата љон кроз Срби ју”, Први црно гор ски бата љон Прве про ле тер ске 

НОУ бри га де, (ур. Шпи ро Лага тор), Бео град, 1977, стр. 569. 

673 Dušan Tešić, „Napad na Valje vo”, Tre ća kra jiš ka pro le ter ska bri ga da. Zbor nik sje ća nja, I-II, (ur. 

Ivan Dži na Gli go ri je vić), Beo grad, 1969, str. II/405-409. 

254

pod ruč ju. 674 Od 20 pozna tih pri pad ni ka SDS koji su izgu bi li život nakon 

oslo bo đe nja, šesto ri ca su evi den ti ra na na osno vu gra đe ZK što zna či da 

su sum nji če ni za rat ne zlo či ne. Od nave de nog bro ja stra da lih pri pad ni ka 

SDS sa pod ruč ja Valje va samo se za četvo ri cu tvr di da su stra da li u Valje vu 

nakon oslo bo đe nja, od kojih su tro ji ca ofi ci ra, za koje može mo pret po stavi 

ti da su stre lja ni nakon zaro blja va nja u gra du, i jedan stra žar osu đen na 

smrt jer je skri vio stra da nje dru gih lju di. Ovo nas navo di na zaklju čak da 

je nakon oslo bo đe nja gra da iz gru pe od 50-80 zaro blje nih pri pad ni ka SDS 

izdvo je no neko li ko ofi ci ra, koji su stre lja ni, dok su obič ni bor ci poš te đeni. 

Za 13 pri pad ni ka SDS navo di se da im je nepo zna to mesto stra da nja. 

Osta la tro ji ca su zasi gur no stra da la van Valje va: za jed nog se tvr di da je 

nestao u Bosni, za dru gog da je nestao u Slo ve ni ji, a za tre ćeg da je stre ljan 

u Beo gra du. 

U bor ba ma za Valje vo sna ge NOVJ zaro bi le su i veći broj čet ni ka, 

koji ma su poš te đe ni živo ti. 

Pre ma seća nju Jovan ke Raduj ko-Vla du šić, bol ni čar ke 3. kra jiš ke prole 

ter ske bri ga de, tokom bor bi u gra du, bor ci ma ove bri ga de pre da lo se oko 

60 čet ni ka koji su potom ras po re đe ni u bata ljo ne ove jedi ni ce. Pri li kom 

ulič nih bor bi, u kući u kojoj je pre vi ja la dvo ji cu ranje nih bora ca, izne na da 

se poja vi lo neko li ko čet ni ka: 

„Čet ni ci su rekli: ’Ne pla ši se, ti si bol ni čar ka.’ I dalje sam nemo ćutala, 

jer mi se odu zeo glas. Naši su već bili tu u bli zi ni. Čula sam gla so ve i 

koman du Trni nić Pere. Čet ni ci su povi ka li: ’Nemoj te puca ti, naši smo.’ 

Naši su koman do va li da odlo že oruž je. Kada su ih dru go vi postro ji li, četnič 

ki koman dant je izja vio: ’Ima nas 60, reši li smo pre ći u par ti za ne.’ 

Odve de ni su u štab bri ga de i odmah ras po re đe ni po bata ljo ni ma.” 675 

Saču va no je sve do če nje Dra gi še Rado vi ća, sta nov ni ka Valje va, koji je 

kao zaro blje ni čet nik, tokom bor bi za Valje vo, pri stu pio par ti za ni ma. On 

je sve do čio da je počet kom otpo či nja nja bor bi za oslo bo đe nje gra da, verovat 

no prvog dana bor bi, sa gru pom nena o ru ža nih pri pad ni ka čet nič kog 

Đač kog bata ljo na Valjev skog kor pu sa JVuO, „u jed noj šumi seve ro za padno 

od Valje va”, zaro bljen od stra ne bora ca 2. lič ke pro le ter ske bri ga de, 

674 Милен ко Сола рић, „Налич је ’Босан ске гол го те’ или како сам постао при пад ник СДК”, 

Запи си из добро во љач ке бор бе, I, Мин хен, 1955, стр. 20. 

675 Tre ća kra jiš ka bri ga da. Zbor nik sje ća nja, III, (ur. Lju bi ša Ćur guz i dr.) Beo grad, 1985, str. 564. 

255

nakon čega su se zaro blje ni mla di ći „raziš li kud koji”, po slo bod noj volji, u 

seli ma na peri fe ri ji gra da. Nakon dva ili tri dana dese tak pri pad ni ka Đačkog 

bata ljo na dobro volj no je stu pi lo u par ti za ne. 676 

Sude ći pre ma seća nji ma dru gih par ti zan skih uče sni ka bor bi za Valjevo, 

naj ve ći broj čet ni ka zaro bljen je u lokal noj bol ni ci. 

Petar Dra žić, borac 2. lič ke pro le ter ske bri ga de, osta vio je zani mlji vo 

sve do če nje o zaro blja va nju veće gru pe čet ni ka u valjev skoj bol ni ci, dru gog 

dana bor bi: 

„U zgra di je bilo oko dvi je sto ti ne „ranje nih” čet ni ka i sve ga pet-šest 

Nije ma ca. Čet ni ka je bilo stvar no ranje nih oko jed ne polo vi ne, a dru ga 

polo vi na su bili simu lan ti koji su pro ci je ni li da će ovdje i na ovaj način 

naj lak še gla ve spa si ti. Sami sebi su sta vlja li raz ne pro te ze, udla ge od daš či ca 

i slič no i to čvr sto zavo ji ma umo ta va li na zdra ve ruke i noge, imi ti ra ju ći 

time ranje ni ke. Ima li su i neš to oruž ja i to su veli ko duš no i pred u sre tlji vo 

nudi li i sami na gomi lu sla ga li. Po pro sto ri ja ma je bilo mno go oši ša ne kose 

i bra da, jer su se u toku noći uza jam no i brzo šiša li i bri ja li – ski da li svo ja 

obi ljež ja. Uze li smo im oruž je i rekli oni ma što su zdra vi da mogu po volji 

kući ili u par ti za ne, a ranje ni ma da čeka ju dalju lje kar sku pomoć, koju će 

dobi ti poš to se bor ba u Valje vu zavr ši. Brzo su potom odav de nesta ja li, čak 

i oni teže ranje ni, a o zdra vi ma da i ne govo rim. Naš zada tak nije bio da 

ispi tu je mo nji ho ve kri vi ce, jer će to uči ni ti dru gi i za to nad le žni orga ni po 

oslo bo đe nju gra da.” 

677 

Pre ma Dra ži će vom sve do če nju, bor ci 2. lič ke bri ga de, pret hod no su 

iz lokal nog zatvo ra oslo bo di li sto ti njak zato če ni ka, koje su pod stra žom 

drža li pri pad ni ci SDS, koji su se raz be ža li uoči zau zi ma nja zgra de zatvo ra 

od stra ne par ti za na. 

Dušan Tešić, borac 3. kra jiš ke bri ga de, u krat kom tek stu u kome opisu 

je bor be za oslo bo đe nje Valje va, pomi nje da su bor ci nje go ve jedi ni ce 

676 Dra gi ša Rado vić, „Iz mog voje va nja”, Dru ga lič ka pro le ter ska bri ga da. Zbor nik sje ća nja, (ur. Rajko 

Šare nac), Beo grad, 1988, str. 378-379. 

677 Petar Dra žić, „Iz bor be za Valje vo”, Dru ga lič ka pro le ter ska bri ga da. Zbor nik sje ća nja, (ur. Raj ko 

Šare nac), Beo grad, 1988, str. 376-377. 

256

tako đe uče stvo va li u zau zi ma nju bol ni ce, u kojoj se nala zi lo „300 ranje nih 

čet ni ka i Nema ca”. 678 

Izveš taj Šta ba 6. lič ke pro le ter ske divi zi je o bor ba ma za oslo bo đe nje 

Valje va pomi nje zaro blja va nje 309 nepri ja telj skih voj ni ka. 679 Ne zna mo 

da li je to ukup na broj ka zaro blje nih pro tiv nič kih voj ni ka u bor ba ma za 

Valje vo ili je reč samo o zaro blje ni ci ma 6. lič ke pro le ter ske divi zi je. Moguće 

je pret po sta vi ti da se ta broj ka odno si i na deo zajed nič kih zaro blje ni ka 

1. i 6. pro le ter ske divi zi je kao što je mogu će pret po sta vi ti da se broj ka ne 

odno si na sve zaro blje ne pro tiv nič ke voj ni ke. U sva kom slu ča ju, ova brojka 

potvr đu je da je u Valje vu zaro bljen velik broj pri pad ni ka JVuO i SDS, 

budu ći da nisu zabe le že ni poda ci o veli kom bro ju zaro blje nih nemač kih 

voj ni ka u Valje vu. 

Zahva lju ju ći saču va nom „Glav nom bole snič kom pro to ko lu Okru žne 

bol ni ce u Valje vu”, pozna to je da su nakon oslo bo đe nja Valje va par ti za ni 

u grad skoj bol ni ci zate kli naj ma nje 16 čet ni ka i jed nog pri pad ni ka SDS, 

koji su hospi ta li zo va ni pre oslo bo đe nja gra da. Pri pad ni ci ove dve for ma ci je 

koji su zate če ni u bol ni ci uglav nom su bili ranje ni ci. Zate če ni pro tiv nički 

ranje ni ci nisu stre lja ni već su otpuš te ni iz bol ni ce nakon dužeg lečenja 

(neko li ci na težih ranje ni ka je umr la u bol ni ci). Dodat no je zani mlji vo 

da isti doku ment govo ri da su nakon oslo bo đe nja, u valjev skoj bol ni ci, u 

gra du pod kon tro lom par ti za na, hospi ta li zo va ni ranje ni par ti zan ski protiv 

ni ci: 18 čet ni ka, četi ri pri pad ni ka SDK i tri pri pad ni ka SDS – koji su 

smeš te ni u bol ni cu u raz do blju od 20. sep tem bra do 2. okto bra 1944. 680 

Pri pad ni ci JVuO, SDK i SDS, hospi ta li zo va ni u valjev skoj bol ni ci nakon 

20. sep tem bra oči gled no su zaro blje ni nakon ranja va nja u bor bi. U registru 

DKTG nije zabe le že no nijed no od 41 ime na pri pad ni ka JVuO, SDK 

i SDS, koji su smeš te ni u bol ni cu tokom i nakon oslo bo đe nja gra da, što 

678 Dušan Tešić, „Napad na Valje vo”, str. II/605-609. 

U zau zi ma nju bol ni ce uče stvo va li su i bor ci 2. crno gor skog bata ljo na 1. pro le ter ske bri ga de, o 

čemu je sve do čio borac bata ljo na Vas ko Radu no vić, koji je u seća nji ma na bor be u Valje vu naveo 

kako je bol ni ca bila „puna čet nič kih, nedi ćev skih i ljo ti ćev skih ranje ni ka”, bez navo đe nja bro ja 

zaro blje ni ka. (Вас ко Раду но вић, „Ваље во је осло бо ђе но”, Дру ги црно гор ски бата љон Прве 

про ле тер ске бри га де, (ур. Зоран Лакић), Тито град, 1984, стр. 686). 

679 Петар Вишњић, „Бор бе за осло бо ђе ње Ваље ва...”, стр. 123. 

680 Сне жа на Радић, „Чет ни ци – паци јен ти Окру жне бол ни це Ваље во у пери о ду мај-окто бар 

1944. – Из Глав ног боле снич ког про то ко ла 1942-1944.”, Гла сник Исто риј ског архи ва Ваљево, 

39, Ваље во, 2005, стр. 132-164. 

257

nas upu ću je na zaklju čak da ova lica nisu stre lja na. Ovo je dodat na potvrda 

kazi va nja par ti zan skih vete ra na, uče sni ka bor bi za oslo bo đe nje gra da, o 

poš te di pri pad ni ka JVuO zaro blje nih u Valje vu. 

Pret hod no su citi ra na dva sve do če nja koja suge ri šu da je u bol ni ci 

zaro bljen mno go veći broj pri pad ni ka JVuO (navod no čak izme đu 200 

i 300). Uko li ko su ovi navo di valid ni, može se pret po sta vi ti da je u bolesnič 

kom pro to ko lu regi stro van tek deo čet ni ka koji su se poku ša li sakri ti u 

bol ni ci, o čemu je bilo reči u sve do če nju Petra Dra ži ća. 

Naveš ću jedan pri mer odno sa pre ma ranje nim čet ni ci ma od stra ne 

pri pad ni ka SDK, u valjev skoj bol ni ci, neko li ko mese ci pre oslo bo đe nja 

gra da. Kra jem maja 1944, „Valjev ski kor pus [JVu O] je vodio veću borbu 

sa par ti zan skim sna ga ma u oko li ni Valje va. Posle bor be, ranje ni bor ci 

smeš te ni su u grad sku bol ni cu, što je za dobro volj ce (pri pad ni ci SDK, nap. 

aut.) bila odlič na pri li ka za osve tu. Ranje ni ci su mal tre ti ra ni i odvo đe ni 

iz bol ni ce u logor. Tu igru smr ti pre ki nu li su Nem ci: opko li li su bol ni cu i 

nare di li dobro volj ci ma da se povu ku u svo je kasar ne”. 681 

Napo mi nje mo da je korek tan postu pak par ti zan skih vla sti pre ma 

zaro blje nim čet nič kim ranje ni ci ma, zabe le žen upra vo u gra du u kome su 

nemač ki voj ni ci 27. novem bra 1941. stre lja li naj ma nje 261 zaro blje nog 

par ti za na koje čet ni ci Dra že Miha i lo vi ća uz posred stvo tzv. vla di nih čet nika 

ustu pi li nemač kom oku pa to ru. 682 

Nakon oslo bo đe nja Valje va jedi ni ca ma 1. pro le ter skog kor pu sa NOVJ 

pri stu pio je velik broj dobro vo lja ca iz gra da i oko li ne. Pre ma seća nju boraca 

3. kra jiš ke pro le ter ske bri ga de „u bri ga du je stu pi lo 240 novih bora ca”. 

Pored omla di na ca „pri sti za li su i sta ri ji lju di, čak i bor ci sa Solun skog fronta, 

među koji ma i dva nared ni ka srp ske voj ske iz sela Bogo va đa”. 683 Štab 

1. pro le ter skog kor pu sa izve stio je 21. sep tem bra da su od ula ska u Srbi ju 

neke jedi ni ce pora sle za 60-80%, a 23. sep tem bra da je do tada u jedi nice 

kor pu sa iz Valje va i oko li ne stu pi lo 1.200 novih bora ca. 684 Nave de ne 

broj ke pod ra zu me va ju dobro volj ce u redo vi ma NOVJ. Pre ma poda ci ma 

iz lite ra tu re, nakon oslo bo đe nja Valje va „samo iz fabri ke ’Vistad’ javi lo se 


682 Раде Позна но вић, Милун Рао нић, Мило рад Радој чић, Тра гом изда је. Све до че ња о изда ји 

чет ни ка и стре ља њу на Кру ши ку у Ваље ву 1941, Ваље во, 1987, стр. 244-266. 

683 Savo O. Tri kić, n.d., str. 320-321. 


258

300 dobro vo lja ca u 6. lič ku pro le ter sku divi zi ju”. 685 Kuri o zi te ta radi, među 

omla din ci ma koji su dobro volj no stu pi li u redo ve NOVJ u Valje vu, nalazi 

la se i jed na Kine ski nja, Đuli ja na Če Čan, kćer ka lokal nog leka ra, koja je 

posta la bol ni čar ka 1. pro le ter ske bri ga de i koja je usko ro pogi nu la u bor bi 

pro tiv Nema ca i čet ni ka pri li kom oslo bo đe nja Uba 2. okto bra. 686 

Veli ki odziv dobro vo lja ca zabe le žen je i u dru gim delo vi ma kolu barskog 

kra ja. Pri me ra radi, nakon oslo bo đe nja Uba, u redo ve 8. crno gor ske 

pro le ter ske bri ga de 8. okto bra dobro volj no je stu pi lo 55 mla di ća iz sela 

Nova ci. 687 

Oslo bo đe nje Gor njeg Mila nov ca 

Oslo bo đe nje Gor njeg Mila nov ca, 17. sep tem bra 1944, pred sta vlja 

doga đaj koji je pod ra zu me vao zaro blja va nje naj ve će gru pe čet ni ka, u jednom 

mestu, tokom dota daš njeg pro do ra jedi ni ca 1. armij skog kor pu sa 

NOVJ u Srbi ju (uz napo me nu da pri bli žan broj zaro blje nih čet ni ka na 

Jelo voj gori osta je nepo znat). Svi ma, ili ogrom noj veći ni zaro blje nih četni 

ka, poš te đe ni su živo ti. Ove činje ni ce su tako đe igno ri sa ne od stra ne 

poje di nih pred stav ni ka revi zi o ni stič ke isto ri o gra fi je. 688 Isto ri ča ri Goran 

Davi do vić i Miloš Timo ti je vić, koji su napi sa li tro tom nu stu di ju o isto ri ji 

JVuO čačan skog i takov skog kra ja, u jed nom od završ nih pogla vlja, opi suju 

ći ishod par ti zan skog pro do ra u Gor nji Mila no vac, navo de: „Zaro blje no 

je oko 30 žan dar ma, koje je voj ni sud osu dio na stre lja nje. Gor nji Milano 

vac su napa li i oslo bo di li bor ci 17. udar ne divi zi je. Par ti za ni su zaro bi li 

685 Đor đe J. Orlo vić, n.d., str. 298. 

686 Дани ло Ради че вић, „Осло бо ђе ње Уба”, Дру ги црно гор ски бата љон Прве про ле тер ске 

бри га де, (ур. Зоран Лакић), Тито град, 1984, стр. 695-696. 

687 Милан Д. Митро вић, „Први сусрет са бри га дом”, Осма црно гор ска НОУ бри га да. Збор ник 

сје ћа ња, (ур. Мом чи ло Калем), Бео град, 1978, стр. 187. 

688 Upo re di ti: Мило слав Самар џић, н.д., стр. IV/666. 

Samar džić pre ćut ku je da su se u gra du uopšte nala zi le čet nič ke sna ge, navo de ći da su par tiza 

ni „17. sep tem bra od sla bih nedi ćev skih odre da zau ze li Gor nji Mila no vac”, iako je obja vljen 

veći broj izvo ra, uklju ču ju ći pri mar ne izvo re, koji potvr đu ju čet nič ko pri su stvo u gra du i poš te du 

zaro blje ni ka. 

259

oko 500 čet ni ka...” 689 Ovo je u osno vi korekt na tvrd nja (ako izu zme mo da 

je u gra du zaro bljen, a možda i stre ljan, veći broj pri pad ni ka SDS od navede 

nih 30). Među tim, Davi do vić i Timo ti je vić nisu nave li da su zaro blje ni 

čet ni ci pre ži ve li nave de ne okol no sti i da su umno go me uvrš te ni u redo ve 

NOVJ. Nasu prot tome, auto ri su sle de ći pasus zapo če li reče ni com: „Jedan 

od prvih zada ta ka par ti za na po pri spe ću u Gor nji Mila no vac svo dio se na 

obra čun sa nji ho vim pro tiv ni ci ma...” Ova tvrd nja se mno go više ukla pa u 

ste re o ti pi zi ra nu pred sta vu oslo bo đe nja srbi jan skih gra do va u jesen 1944, 

u okvi ru revi zi je isto ri je Dru gog svet skog rata na našem pod ne blju, nego u 

kon tekst oslo bo đe nja Gor njeg Mila nov ca. Činje ni ca je da su par ti za ni po 

pri spe ću u ovaj grad oslo bo di li bli zu 500 nji ho vih pro tiv ni ka, omo gu ćiv ši 

im amne sti ju. Ubi stva sta nov ni ka koji nisu pri pa da li oru ža nim for ma ci jama, 

nakon oslo bo đe nja gra da (pri čemu, dakle, ne misli mo na stre lja nje 

neko li ko dese ti na pri pad ni ka SDS) izvr še na su u kon tek stu kažnja va nja 

sarad ni ka oku pa to ra i pri pad ni ka kvi slin ške admi ni stra ci je i poli cij skog 

apa ra ta, što ne zna či da u gra du, nepo sred no nakon oslo bo đe nja, nije bilo 

ubi ja nja oso ba koje nisu ima le veću kri vi cu i koje nisu zaslu ži le smrt. 

Kvi slin ški orga ni su 2. sep tem bra pre da li vlast čet ni ci ma u Gornjem 

Mila nov cu nakon čega dola zi do kon cen tra ci je sna ga JVuO u gradu. 

Počet kom sep tem bra čet ni ci slo bod no zala ze i u Čačak, iako u gra du 

bora ve Nem ci. 690 Nem ci su sva ka ko počet kom sep tem bra pro la zi li i kroz 

Gor nji Mila no vac budu ći da je kroz taj grad vodio naj kra ći put izme đu 

Kra lje va i Beo gra da. Sto ga se sle de ća oce na, koju su izne li Timo ti je vić i 

Davi do vić, u delu knji ge koja govo ri o voj nim pri li ka ma u zapad noj Srbi ji 

počet kom sep tem bra 1944, čini apsurd nom: „Par ti za ni jedo stav no nisu 

napa da li veli ke nemač ke gar ni zo ne, već su ih zao bi la zi li, raz bi ja ju ći pre 

sve ga glav nog kon ku ren ta u bor bi za vlast u Srbi ji, rav no gor ce.” 691 U Gornjem 

Mila nov cu nije bilo nemač kog gar ni zo na jer su se Nem ci oslo ni li na 

SDS i JVuO, a dva dana pre napa da na Mila no vac zapo če le su bor be za 

oslo bo đe nje Valje va. Čačak se nije nala zio na glav nom prav cu nastu pa nja 

689 Горан Дави до вић, Милош Тимо ти је вић, н.д., стр. III/133-134. 

Auto ri korekt no pomi nju pre la zak u redo ve NOVJ koman dan ta i bora ca Omla din ske bri ga de 

1. rav no gor skog kor pu sa JVuO, neko li ko dana nakon oslo bo đe nja gra da (ova jedi ni ca se u 

momen tu oslo bo đe nja varo ši nala zi la u selu Gra bo vi ca). 

690 Исто, стр. III/124. 

691 Исто, стр. III/126. 

260

1. pro le ter skog kor pu sa NOVJ. Uosta lom, čet ni ci jed no stav no nisu napada 

li nemač ke gar ni zo ne u gra do vi ma u zapad noj Srbi ji u tom raz do blju, 

već su neki ma od njih poma ga li u odbra ni, poput gar ni zo na u Valje vu. 

Pri li kom oslo bo đe nja Gor njeg Mila nov ca, 17. sep tem bra 1944, pripad 

ni ci 2. kra jiš ke i 15. maje vič ke bri ga de 17. istoč no bo san ske divi zi je 

NOVJ zaro bi li su 482 čet ni ka koji su, naj ve ćim delom, istog dana stu pi li 

u redo ve NOVJ. Tokom većeg dela dana pri pad ni ci SDS su pru ža li otpor u 

jed noj utvr đe noj zgra di u gra du. Budu ći da je u gra du zaro blje no ukup no 

539 pri pad ni ka JVuO i SDS, mogu će je pret po sta vi ti da je u danu kada je 

oslo bo đen Gor nji Mila no vac, zaro blje no 57 pri pad ni ka SDS koji su naj vero 

vat ni je stre lja ni, poš to su pru ža li oru ža ni otpor kao pri pad ni ci for ma ci je 

koja je tokom čita ve oku pa ci je naj ak tiv ni je voj no sara đi va la sa nemač kim 

oku pa to rom. 692 Pri li kom poku ša ja zau zi ma nja zgra de u kojoj su se utvr di li 

pri pad ni ci SDS, pogi nu la su četi ri bor ca 2. kra jiš ke bri ga de i pet bora ca 

15. maje vič ke bri ga de, dok je šest bora ca ove bri ga de ranje no. 693 

Na osno vu seća nja par ti zan skih uče sni ka, mogu će je rekon stru i sa ti 

zaro blja va nje čet ni ka pri li kom oslo bo đe nja gra da: 

„Dru gi bata ljon 2. kra jiš ke kra do mi ce je ušao u grad, bez puc nja ve 

pohva tao i raz o ru žao čet nič ke stra že kod pod vo žnja ka i pro du žio pre ma 

bara ka ma u koji ma su biva ko va li čet ni ci. Nji ho vo gni je zdo opko lje no je 

i nije ga bilo teš ko likvi di ra ti. Koman dant i poli tič ki kome sar bata ljo na 

sma tra li su da je dale ko cje los hod ni je da se čet ni ci, uko li ko ne pru že žeš ći 

otpor, pri mo ra ju na pre da ju i pohva ta ju živi. Puš ko mi tra lje sci ma nare đe no 

je da ispa le neko li ko rafa la iznad kro vo va bara ka. Potom su koman di ri četa 


Neja sno je da li su svi pri pad ni ci SDS, zaro blje ni u Gor njem Mila nov cu, stre lja ni nakon oslo bođe 

nja gra da. Regi star stra da lih DKTG za opšti nu Gor nji Mila no vac navo di ime na samo tri pri padni 

ka SDS koji su stre lja ni sep tem bra i sedam ime na pri pad ni ka SDS koji su stre lja ni okto bra i 

novem bra 1944. u Gor njem Mila nov cu. Mogu će je da veći na pri pad ni ka SDS, koji su bili sta ci o- 

ni ra ni u gar ni zo nu u Mila nov cu, nisu poti ca li iz tog gra da i okol nih sela, kao što je mogu će da su 

zaro blje ni pri pad ni ci SDS stre lja ni nede lja ma ili mese ci ma nakon oslo bo đe nja gra da – u nekom 

dru gom mestu, ali takva pret po stav ka zah te va pot kre plje nje u izvo ri ma. Pre ma poda ci ma iz 

pro par ti zan skih izvo ra, u zgra di mila no vač ke gim na zi je zaba ri ka di ra lo se 65 pri pad ni ka SDS 

od koji je 15 pogi nu lo, a 10 ranje no u bor bi. (Milen ko Ružoj čić, „Napri jed za slo bo du Srbi je”, 15. 

maje vič ka bri ga da, II, (ur. Milen ko Tešić), Tuzla, 1987, str. 363). 

693 Niko la Ili ja še vić, „Oslo bo đe nje Gor njeg Mila nov ca, susret sa crve no ar mej ci ma i oslo bo đe nje 

Topo le”, Dru ga kra jiš ka bri ga da. Rat na sje ća nja, (ur. Sne ža na Tmu šić), Beo grad, 1988, str. 749; 

Milen ko Ružoj čić, „Gubi ci bri ga de u toku rata”, 15. maje vič ka bri ga da, II, (ur. Milen ko Tešić), Tuzla, 

1987, str. 600. 

261

gro mo gla sno upo zo ri li čet ni ke da su opko lje ni i da polo že oruž je. Krat kotraj 

no kome ša nje u bara ka ma zavr ši lo se odgo vo rom čet ni ka da se pre da ju. 

I poče li su izla zi ti napo lje, sa ruka ma podig nu tim u vis, pre pla še ni, oče kuju 

ći i naj go re. Done kle ih je smi rio glas koman di ra 1. čete da se postro je i 

ruke pri lju be uz buti ne. Kada su izbro ja ni, bilo ih je 482, dva ofi ci ra i pet 

pod o fi ci ra. Oni su u sta vu mir no išče ki va li šta će ih dalje sna ći. Kad im je 

poli tič ki kome sar Pero Kne že vić obja snio da su bili u zablu di i slu ži li okupa 

to ru, da sra mo tu mogu spra ti stu pa njem u NOVJ, svi su spon ta no, prijat 

no izne na đe ni, izra zi li želju da osta nu u 2. kra jiš koj bri ga di, čak i ofi ci ri i 

pod o fi ci ri čiju je proš lost tre ba lo pro vje ri ti. Odmah su pred u ze te mje re da 

im se vra ti oruž je i da budu ras po re đe ni u bata ljo ne i čete.” 694 

Istog dana, u suko bu izme đu 4. kra jiš ke bri ga de 5. kra jiš ke divi zi je 

i Rud nič kog kor pu sa JVuO (jači ne oko 500 bora ca), pokraj Bela no vi ce, 

„pogi nu lo je 48 čet ni ka, pre da lo se 15 pri sil no mobi li sa nih mla di ća, koji 

su osta li u bri ga di.” 695 

U ope ra cij skom dnev ni ku 17. istoč no bo san ske divi zi je, za 18. sep tembar 

1944, navo di se sle de će: „Od gru pe zaro blje ni ka u G. Mila nov cu, koje 

je pri mi la 6. [istočnobosanska] bri ga da, otpuš te no je 16 dru go va nesposob 

nih za bor be nu jedi ni cu. Od pri mlje nih zaro blje ni ka, dvo ji ca su u toku 

proš le noći dezer ti ra la... Popod ne u G. Mila nov cu odr žan je veli ki narod ni 

zbor, na kojem je uzeo učeš ća veli ki broj gra đa na i selja ka iz oko li ne, na 

kojem su govo ri li pred stav ni ci naše voj ske.” Nared nog dana dezer ti ra la su 

još deve to ri ca zaro blje ni ka. 696 Pre ma poda ci ma iz lite ra tu re, nakon narodnog 

zbo ra u Gor njem Mila nov cu, u redo ve 15. maje vič ke bri ga de dobrovolj 

no je stu pi lo „26 omla di na ca iz gra da”, koji pret hod no nisu pri pa da li 

nekoj for ma ci ji. 697 

U regi stru DKTG, za pod ruč je opšti ne Gor nji Mila no vac, regi strova 

no je 465 ime na stra da lih nakon 12. sep tem bra 1944. Od ovog bro ja 

339 su bili pri pad ni ci JVuO, 65 SDS, 19 SDK, dok su osta tak (42) čini li 

civi li. Veći na nave de nih pri pad ni ka JVuO pogi nu li su u bor bi van područ 

ja opšti ne, pre te žno u Bosni, dok se za pri pad ni ke SDS i SDK može 

694 Milo rad Gon čin, Dru ga kra jiš ka narod no o slo bo di lač ka udar na bri ga da, Beo grad, 1984, str. 293- 

294. 

695 Milu tin Mora ča, Peta kra jiš ka divi zi ja, Beo grad, 1985, str. 270. 


697 Milen ko Ružoj čić, „Napri jed za slo bo du Srbi je”, str. 363. 

262

pret po sta vi ti da su naj ve ćim delom stre lja ni nakon zaro blja va nja, u raz li čitim 

okol no sti ma i na raz li či tim loka ci ja ma, zbog dobro volj ne par ti ci pa ci je 

u okvi ru for ma ci ja pod kon tro lom faši stič ke vla de i oku pa to ra, na koje se 

nije odno si la avgu stov ska amne sti ja, dok je odre đen broj pri pad ni ka ove 

dve kvi slin ške for ma ci je pogi nuo u bor ba ma. 

Pre ma izveš ta ju Koman de SDS Okru ga Kra gu je vač kog (20. sep tembar 

1944), „posle pada G. Mila nov ca naše sna ge u jači ni od 100 stra ža ra 

pod koman dom kape ta na Dani lo vi ća i kape ta na [Živana] Simo vi ća sa 1. 

šuma dij skim kor pu som [JVu O] majo ra Duša na Smi lja ni ća sa oko 1.000 

čet ni ka na dan 18. sep tem bra pose da ju polo žaj: G. Crnu ća - Lipo vac - Vraćevš 

ni ca - Konju še. U Belom Polju su glav ne naše sna ge.” Oči gled no je reč 

o sna ga ma SDS iz Kra gu jev ca koje su u zajed ni ci sa čet ni ci ma poku ša le da 

spre če pro dor sna ga 17. istoč no bo san ske divi zi je NOVJ pre ma Rud ni ku 

i Gru ži. Par ti za ni su sutra dan zau ze li G. Crnu ću, Vra ćevš ni cu i Belo Polje 

i zapo če li pro dor pre ma Konju ši i Ljulj ci ma. Usko ro su sna ge 1. i 2. gružan 

ske bri ga de JVuO bile pri nu đe ne da se povu ku sa polo ža ja. U pomoć 

čet ni ci ma i nedi ćev ci ma „sti že iz Kra gu jev ca kraj sko man dant sa ten ko vi ma 

i lič no pre u zi ma koman du i kod sela Lju lja ka raz bi ja komu ni ste i zau zima 

selo. Komu ni sti ima ju veći broj mrtvih i ranje nih jer su ten ko vi gađa li 

topo vi ma i mitra lje zi ma.” U izveš ta ju se navo di da su 19. sep tem bra „delovi 

nemač kog juriš nog bata ljo na u zajed ni ci sa čet ni ci ma otpo če li bor bu sa 

komu ni sti ma kod Gor nje Šator nje.” 698 

Dva dana nakon oslo bo đe nja Gor njeg Mila nov ca, koman dant Omladin 

ske bri ga de i načel nik Šta ba 1. rav no gor skog kor pu sa JVuO, kape tan 

Živo ta Kape ta no vić, poja vio se u gra du ponu div ši „stu pa nje u par ti zan ske 

redo ve što je pri hva će no”. 699 Kape ta no vić je nakon pre la ska u par ti za ne 

postao član Šta ba Čačan skog NOP odre da. 700 Pre ma poda ci ma iz lita re 

698 AS, ZK, zl. br. 12831, Izveš taj Koman de SDS Okru ga kra gu je vač kog – načel ni ku Okru ga kra guje 

vač kog, Kra gu je vac, 20.9.1944. (pre pis). 


чачан ског кра ја, III, Аго ни ја и слом. Рат не 1944. и 1945. годи на, Чачак-Кра ље во, 2004, стр. 

134. 

700 Радо ван М. Марин ко вић, „Деј ства Чачан ског НОП одре да ’Др Дра ги ша Мишо вић’ у бор бама 

за конач но осло бо ђе ње чачан ског кра ја”, Бор бе са глав ни ном немач ке Гру пе арми ја „Е” 

на ибар ско-запад но мо рав ском прав цу у осло ба ђа њу запад не Срби је 1944. годи не, Збор ник 

радо ва науч ног ску па одр жа ног у Кра ље ву 26-27. новем бра 1986. годи не, (ур. Коча Јончић), 

Бео град-Кра ље во-Чачак, 1990, стр. 402. 

263

tu re, Kape ta no vić se „pre dao tada par ti za ni ma sa svo jom jedi ni com”, 701 iz 

čega može mo zaklju či ti da su bor ci pod nje go vom koman dom uvrš te ni u 

redo ve NOVJ ili su puš te ni kuća ma. 

Bor ci 4. srp ske udar ne bri ga de, 23. sep tem bra 1944, u selu Lipo vac, 

pokraj Gor njeg Mila nov ca, nakon kra će bor be zaro bi li su 108 čet ni ka. 

Poli tič ki kome sar brigade je postro jio zaro blje ni ke i od njih zah te vao da 

uka žu na sabor ce koji su skri vi li tuđe stra da nje: 

„Dese tak osum nji če nih je smeš te no u pri vre me nu zatvor sku pro sto riju, 

a kome sar bri ga de je pozvao pre o sta le da dobro volj no posta nu bor ci 4. 

srp ske udar ne bri ga de. Pede se tak ih je pri sta lo, a osta li su žele li da se vra te 

kuća ma. Kome sar im je obe ćao da će biti puš te ni pod uslo vom da se više 

nika da ne uhva te u izdaj nič ko kolo. Sa neve ri com su to pri mi li, sve dok im 

nije dozvo lje no da kre nu u rod na mesta. Dobro volj ci su odmah ras po ređe 

ni u bor be ne jedi ni ce. Veći na njih hra bro su se bori li do konač nog oslobo 

đe nja naše zemlje, neki izgu bi li život, zado bi li teže ili lak še rane... Pojedin 

ci su ispo lji li zavid nu hra brost, odli ko va ni, posta li dese ta ri i koman di ri 

vodo va.” 702 

Korek tan odnos pre ma zaro blje nim čet ni ci ma, u takov skom i čačanskom 

kra ju, zabe le žen je i tokom jese ni 1944. 

Dra gu tin Radu no vić, borac 2. pro le ter ske bri ga de, pomi nje zaro bljava 

nje 30 selja ka iz Donje Trep če i okol nih čačan skih sela, 30. sep tem bra, 

koje su počet kom sep tem bra mobi li sa li čet ni ci u Donjoj Trep či, pri čemu 

nije stra dao nije dan zaro blje nik. „Sa olak ša njem su pri hva ti li naše naređe 

nje da se raz i đu kuća ma, osim onih koji žele dobro volj no da nam se 

pri dru že, i nasta ve bor bu pro tiv nepri ja te lja. Ovom pri li kom ovih dru gih 

nije bilo.” 703 

Kao svo je vr sni rezi me ovog pogla vlja može poslu ži ti navod iz ope ra cijskog 

dnev ni ka 17. istoč no bo san ske udar ne divi zi je, u kome se isti če da je 

od 11. do 30. sep tem bra 1944, na pod ruč ju Tako va i Gru že, „od zaro bljenih 

čet ni ka stu pi lo u naše redo ve 656 dru go va”. 704 

701 Мило ји ца Пан те лић, Радо ван М. Марин ко вић, Вла ди мир Ник шић, Чачан ски НОП одред „Др 

Дра ги ша Мишо вић”, Чачак, 1982, стр. 367. 

702 Мило рад Гон чин, Четвр та срп ска удар на бри га да, Бео град, 1996, стр. 218-219. 

703 Дра гу тин Раду си но вић, „Послед ње бор бе са чет ни ци ма”, Дру га про ле тер ска, (ур. Иван 

Мато вић, Сре до је Уро ше вић), I-IV, Бео град, 1998, стр. IV/341. 


264

Počet kom okto bra 1944, Štab 21. srp ske divi zi je NOVJ spro veo je 

oba ve znu mobi li za ci ju naj mla đih godiš ta voj nih obve zni ka na pod ruč ju 

Tako va. „Sa mobi li za ci jom je uspeš no zavr še no 8. okto bra 1944, kada je u 

jed ni ce 21. divi zi je stu pi lo pre ko 400 novih bora ca, od kojih pre ko 120 u 

5. bri ga du.” Zabe le že no je da je „ogrom na veći na novo mo bi li sa nih bora ca 

bila rani je pri sil no mobi li sa na za čet ni ke”. U [5. srp sku] bri ga du dola zi li 

su i mesni čet ni ci, pre da va li se sa oruž jem i odmah ras po re đi va ni po bataljo 

ni ma.” Orga ni ove bri ga de „vrši li su mobi li za ci ju u seli ma koja im je 

odre dio Štab 21. srp ske divi zi je: Gor nji Bra ne ti ći, Svrač ko vac, Maj dan, 

Rud nik, Bolj kov ci.” 705 

Oslo bo đe nje Aran đe lov ca 

Nakon oslo bo đe nja Valje va i Gor njeg Mila nov ca, nared no masovno 

zaro blja va nje i poš te da pri pad ni ka JVuO usle di la je pri li kom bor bi za 

oslo bo đe nje Aran đe lov ca. Za raz li ku od čet ni ka sta ci o ni ra nih u Gor njem 

Mila nov cu, čet ni ci u Aran đe lov cu, odno sno delo vi Kor pu sa gor ske gar de, 

zajed no sa sna ga ma SDS, pru ži li su oru ža ni otpor, bez name re da se preda 

ju. Ipak, i pored činje ni ce da je zaro blja va nje u Aran đe lov cu usle di lo tek 

nakon što su opko lje ni čet ni ci shva ti li da im pred sto ji uniš te nje uko li ko 

se ne pre da ju, kao i pored činje ni ce da su par ti zan ske sna ge ima le gubitke 

u bor bi, veći na zaro blje ni ka je pre ži ve la doga đa je nakon oslo bo đe nja 

gra da. 706 Ove činje ni ce su poti snu te iz kolek tiv nog pam će nja i igno ri sane 

je od stra ne onih koji pre ten du ju da budu kre a to ri poli ti ke seća nja na 

Dru gi svet ski rat u Srbi ji. Nasu prot nave de nim činje ni ca ma, pred stav ni ci 

705 Ста ни мир Јова но вић, Дра го љуб Мир че тић, Пета срп ска НОУ бри га да, Бео град, 1989, стр. 

148-149. 

706 U delu jav no sti opsta je ste re o ti pi zi ra na pred sta va o masov nom poko lju nevi nih čet ni ka i gra đana 

Aran đe lov ca, u dani ma nakon oslo bo đe nja gra da. Toj pred sta vi, izme đu osta lih, dopri neo je 

Miloš Aćin Kosta, ofi cir 3. (mla de no vač ke) bri ga de Kor pu sa gor ske gar de JVuO, uče snik bor bi u 

gra du i poto nji emi grant, koji je izneo tvrd nju da su ukup ni gubi ci čet ni ka u Aran đe lov cu, „poginu 

ih, ranje nih, zaro blje nih, onih koji su se odmah pre da li i nesta lih” navod no izno si li 1.700, što je 

više stru ko uve li ča na broj ka. Aćin, tako đe neu te me lje no, navo di da su „Kra jiš ni ci pokla li” čet ničke 

ranje ni ke nakon oslo bo đe nja gra da, što je nedo ka za na tvrd nja. Aćin nije bio oče vi dac događa 

ja nakon oslo bo đe nja varo ši i imao je inte re sa da kri mi na li zu je pobed nič ku stra nu. (Милош 

Аћин Коста, Дра жа Миха и ло вић и Рав на Гора, XV, Жртво ва на Срби ја 1944, Вашинг тон, 

1991, str. 3168). 

265

lokal nog kle ri kal nog i anti ko mu ni stič kog miljea posta vi li su 19. sep tem bra 

2013, na godiš nji cu oslo bo đe nja gra da, spo men obe lež je, odno sno spo menik 

jed nom isto rij skom fal si fi ka tu, na loka ci ji masov ne grob ni ce u kojoj je 

navod no poko pa no „3.000 žrta va komu ni zma”, pri čemu se suge ri še da je 

pre te žno reč o sta nov niš tvu Aran đe lov ca i oko li ne, likvi di ra nim nepo sredno 

nakon oslo bo đe nja gra da. 

Uoči oslo bo đe nja Aran đe lov ca, sna ge JVuO su na pod ruč ju Šuma di je 

nasta vi le pret hod nu prak su tole ran ci je i sarad nje sa nemač kim sna ga ma i 

otvo re ne sarad nje sa sna ga ma SDS. 707 

Sre di nom sep tem bra, neda le ko od Aran đe lov ca, zabe le žen je pri mer 

poš te de zaro blje nih pri pad ni ka JVuO. Bor ci 21. srp ske bri ga de posta vi li 

su zase du na putu Topo la - Mla de no vac, u noći 13-14. sep tem bra 1944, 

u name ri da napad nu prvu nepri ja telj sku kolo nu koja nai đe, u cilju „naoru 

ža va nja nena o ru ža nih bora ca”. Ubr zo se poja vi la kolo na 4. (kosmaj ske) 

bri ga de Kor pu sa gor ske gar de u kojoj se nala zio odre đe ni broj pri pad ni ka 

SDS. U napa du je, pre ma par ti zan skim izvo ri ma, navod no ubi je no 80 četni 

ka i žan dar ma. Veći deo kolo ne se raz be žao, a zaro blje na su 93 čet ni ka. 

Time je ta jedi ni ca JVuO pre sta la da posto ji: 

„Postro je nim zaro blje ni ci ma obra tio se koman dant bri ga de i rekao im 

da bri ga da tra ži samo kolja še, ubi ce, i da ne želi da pogre ši kažnja va ju ći 

one koji to nisu. Osta li će ići kuća ma. Jedan čet nik je tad istr čao iz stro ja 

i počeo da beži. Nije dale ko sti gao. Dru gu dvo ji cu poka za li su mobi li sa ni 

selja ci. Koman dant je pozvao one koji žele da se bore za oslo bo đe nje zemlje 

da stu pe u bri ga du. Javi lo ih se neko li ko. Osta li ma je rekao da idu kuća ma 

i da se spre me za mobi li za ci ju koja će usko ro usle di ti.” 708 

707 Milo slav Samar džić izno si neu te me lje nu tezu o navod nom „oslo ba đa nju” Aran đe lov ca, od strane 

JVuO, 17. sep tem bra 1944, „od malo broj nih, ali elit nih nemač kih tru pa”. Ova teza nema uporiš 

te u isto rij skim izvo ri ma budu ći da su čet ni ci, neo me ta ni od Nema ca i uz nji ho vu dozvo lu, 

bili pri sut ni u gra du dani ma pre 17. sep tem bra. Samar džić igno ri še pri me re čet nič ko-nemač ke 

voj ne sarad nje na pod ruč ju Šuma di je tokom sep tem bra 1944. i funk ci ju koju su Nem ci name ni li 

čet ni ci ma u zaš ti ti boko va nemač kih kolo na koje su se pre ba ci va le od Kra lje va ka Beo gra du, 

kao što igno ri še podat ke o nemač kom pri su stvu u Aran đe lov cu i nepo sred noj oko li ni 19. septem 

bra. Upo re di ti: Мило слав Самар џић, н.д., стр. IV/666. 


Sva ka ko da je broj pogi nu lih i zaro blje nih čet ni ka u ovoj bor bi bio manji. U izveš ta ju Okru žnog 

komi te ta KPJ za Kra gu je vac (20. sep tem bar 1944) navo di se da je čet nič ka kolo na bro ja la 700 

bora ca i da je ukup no pogi nu lo i zaro blje no 60 čet ni ka. (Исто, стр. 301). Pret hod nog dana, 13. 

sep tem bra, u bor bi izme đu par ti za na i delo va Sme de rev skog kor pu sa JVuO, kod Selev ca, par tiza 

ni su raz bi li čet ni ke. „Oko 60 mobi li sa nih pri pad ni ka JVuO par ti za ni su zaro bi li i svi ma su im, 

266

Opšta mobi li za ci ja usle di la je 27. okto bra (u poje di nim delo vi ma 

Srbi je), odno sno 1. novem bra 1944. (na teri to ri ji čita ve Srbi je). 

Srđan Cvet ko vić je opi sao doga đa je nakon oslo bo đe nja Aran đe lov ca 

na osno vu izja ve jed nog savre me ni ka, za koga nije naveo da li je bio očevi 

dac doga đa ja, na sle de ći način: „Pri li kom zau zi ma nja Aran đe lov ca, zaroblje 

ni čet ni ci (mno gi od njih pri sil no mobi li sa ni), kao i kola bo ra ci o ni sti iz 

ovog gra da i oko li ne, stre lja ni su...” 709 Takva for mu la ci ja isklju ču je isto rijsku 

real nost koja pod ra zu me va da je veći na zaro blje ni ka poš te đe na nakon 

oslo bo đe nja gra da, iako su pru ža li oru ža ni otpor do kra ja. Cvet ko vi će va 

for mu la ci ja tako đe negi ra isto rij sku real nost da par ti za ni tokom sep tem bra 

1944. nisu stre lja li mobi li sa ne čet ni ke, a naj češ će nisu stre lja li ni aktiv ne 

čet ni ke, sem onih za koje se zna lo da su bili odgo vor ni za stra da nje civi la i 

zaro blje nih par ti za na. 

Pre ma izveš ta ju Šta ba 5. kra jiš ke divi zi je i pre ma poda ci ma iz lite ra ture, 

pri li kom bor bi za oslo bo đe nje gra da i oko li ne (18-20. sep tem bar 1944) 

„ukup ni gubi ci nepri ja te lja bili su: 140 mrtvih Nije ma ca (među nji ma 4 

ofi ci ra), 406 mrtvih i 420 zaro blje nih nedi će va ca i čet ni ka”, pri čemu je 

veći na pogi nu lih u bor ba ma pri li kom zau zi ma nja gra da pri pa da la JVuO 

(„mrtvo nađe no na bojiš tu”), dok su gubi ci NOVJ izno si li 23 mrtva i 63 

ranje na bor ca, a „iz kvi slin škog zatvo ra u hote lu ’Sta ro zda nje’ oslo bo đe no 

je 50 tala ca”. Veći na zaro blje ni ka tako đe su bili čet ni ci. 710 

Pogi nu li Nem ci stra da li su neda le ko od gra da, poku ša va ju ći da neutra 

li šu par ti zan sku opsa du sna ga SDS i JVuO, ali i u bor ba ma u gra du. 

Nai me, u izveš ta ju Koman de SDS Okru ga kra gu je vač kog (20. sep tem bar 

1944) navo di se da su se 19. sep tem bra, pre pod ne, u Aran đe lov cu nala zi le 

sna ge dva odre da SDS pod koman dom kapetanâ Miha i lo vi ća i Hadži ća, 

ukup ne jači ne 200 stra ža ra, zatim 2. (ora šač ka) bri ga da Kor pu sa gor ske 

na opšte izne na đe nje, date obja ve ove re ne štam bi lji ma sa crve nom peto kra kom zve zdom da se 

vra te kuća ma, uz nared bu da se više ne oda zi va ju čet nič koj mobi li za ci ji.” (Нема ња Девић, н.д., 

стр. 326-327). Ova kva par ti zan ska prak sa je dodat no upa dlji va ako se pod se ti mo da su čet ni ci 

nakon pora za kod Selev ca, 26. avgu sta stre lja li 11 sta nov ni ka tog sela, koje su osum nji či li kao 

par ti zan ske sim pa ti ze re. 


710 Збор ник НОР-а, I/12, Бео град, 1956, стр. 256, 492; Milu tin Mora ča, n.d., str. 273. 

Pre ma seća nju bora ca 1. kra jiš ke bri ga de, oslo bo đe ni zato če ni ci iz čet nič kog zatvo ra oda va li su 

ova kvu sli ku: „Tije la su im bila pot pu no crna od čet nič kih bati na. Bio je to jeziv pri zor za sve nas.” 

(Đur đi ja na Šoš kić, „Pro tiv čet ni ka na Kopa o ni ku i u Aran đe lov cu”, Prva kra jiš ka udar na pro le terska 

bri ga da. Sje ća nja bora ca, (ur. Ivan Mato vić), II, Pri je dor, 1982, str. 320). 

267

gar de, bez navo đe nja bro ja čet ni ka (u gra du su bili pri sut ni i bor ci 3. (mlade 

no vač ke) bri ga de, nap. aut.), „i oko 200 Nema ca”: 

„U toku bor be Nem ci su odstu pi li i to: jed na gru pa u prav cu Mla denov 

ca, dru ga gru pa u prav cu sela Banje.” Kako se može zaklju či ti iz izvešta 

ja, kape tan Hadžić je uspeo da odstu pi iz gra da pre ma Topo li sa gru pom 

Nema ca. „Kape tan [Tihomir] Miha i lo vić [je] sa svo jim odre dom i jed nom 

gru pom Nema ca ostao u Aran đe lov cu gde vodi ogor če nu bor bu. Veza je 

pre ki nu ta u 15 časo va i dalji se poda ci ne zna ju... U 14 časo va Nem ci i 

ode lje nje stra že (SDS, nap. aut.) koji su se povla či li iz Aran đe lov ca, opkolje 

ni su od komu ni sta u selu Banji, gde su vodi li ogor če nu bor bu i kada im 

je sti glo poja ča nje iz Topo le uspe li su da dođu do Topo le bez gubi ta ka.” U 

izveš ta ju se navo di da je odred kape ta na Hadži ća 19. sep tem bra „izgu bio 

20 stra ža ra koje pogi nu lih koje nesta lih”, dok je odred kape ta na Miha i lovi 

ća „izgu bio neko li ko stra ža ra”. 711 

Učeš će nemač kih sna ga u bor bi u Aran đe lov cu i sadej stvo sa čet ni ci ma 

potvr đu ju i nemač ki izvo ri. Dnev nik nemač ke Koman de Jugo i sto ka za 20. 

sep tem bar 1944. bele ži da su par ti za ni „nakon bor bi sa našim tru pa ma i 

čet ni ci ma zau ze li Aran đe lo vac.” 712 

Pre ma seća nju bora ca 4. kra jiš ke bri ga de, pri pad ni ci JVuO su od strane 

par ti za na, pre zau zi ma nja zgra da u koji ma su se utvr dli čet ni ci, pozva ni 

na pre da ju, što su opko lje ni čet ni ci pri vid no pri hva ti li, ali su otvo ri li vatru 

na par ti zan ske pregovarače. Oči gled no je da su pri pad ni ci JVuO i SDS 

oče ki va li pro dor dodat nih nemač kih sna ga u grad. 713 

Izveš taj Šta ba 5. kra jiš ke divi zi je (21. sep tem bar 1944) navo di da se 

tokom bor bi za oslo bo đe nje Aran đe lov ca, 19. sep tem bra, u zgra di hote la 

„Šuma di ja” nala zi lo oko 230 čet ni ka. „Naše jedi ni ce izvr ši le su juriš na 

zgra du i osvo ji le je. Tom pri li kom veći na bra do nja izgi nu la je. Čet ni ci nisu 

711 AS, ZK, zl. br. 12831, Izveš taj Koman de SDS Okru ga kra gu je vač kog – načel ni ku Okru ga kra guje 

vač kog, Kra gu je vac, 20.9.1944. (pre pis). 

Kapetan Tihomir Mihailović, komandant gradske SDS iz Aranđelovca, i njegovi stražari, novembra 

1943. uhapsili su 20 partizanskih simpatizera iz Aranđelovca i okoline koje su nemački vojnici 

javno obesili u Aranđelovcu 26. novembra 1943. Tela obešenih visila su tri dana u gradu. (AJ, 

DK, 110, f. 411, s. 105-180). 

712 NAW, T-311, r. 193, s. 810; Gaj Trif ko vić, „The Key to the Bal kans: The Batlle for Ser bia 1944.”, The 

Jour nal for Sla vic Mili tary Stu di es, XXVI II, 3/2015, Lon don, 2015, str. 554. 

713 Petar Tomić, „Oslo bo đe nje Aran đe lov ca”, Četvr ta kra jiš ka narod no o slo bo di lač ka udar na bri ga da. 

Zbor nik sje ća nja, II, (ur Sto jan Kesić), Beo grad, 1984, str. 446. 

268

uopšte hte li da se pre da ju, nego su čak naši ma pre ti li i pozi va li ih na pre daju. 

Bor ba za likvi di ra nje ove zgra de bila je vrlo žesto ka... Čet nič ki gubi ci: 

mrtvih nađe no 396, veći nom bra do nja, a zaro blje no 420. Među ubi je nim 

ima manji broj nedi će va ca.” 714 

Milo van Mar ko vić, čet nič ki borac i uče snik bor bi u Aran đe lov cu, 

sve do čio je da su 54 čet ni ka poku ša la pro boj iz utvr đe ne zgra de „Sta rog 

zda nja”, pri čemu su samo sed mo ri ca pre ži ve la, dok su osta li pogi nu li od 

par ti zan ske vatre. 715 Među pogi nu lim čet ni ci ma bio je i kape tan Dra gutin 

Bojo vić, koman dant 3. (mla de no vač ke) bri ga de Kor pu sa gor ske garde, 

a ranjen je major Sve to zar Bogi će vić, pomoć nik koman dan ta Kor pu sa 

gor ske gar de. Poraz čet ni ka u Aran đe lov cu ozna čio je defi ni tiv ni gubi tak 

Šuma di je za JVuO. Pre ži ve li pri pad ni ci Kor pu sa gor ske gar de povu kli su 

se iz Aran đe lov ca ka poda val skim seli ma i Beo gra du oda kle su počet kom 

okto bra sa osta lim čet ni ci ma žele zni com eva ku i sa ni pre ma Kra lje vu, koriste 

ći nemač ku logi sti ku. 716 

U pome nu tom izveš ta ju Šta ba 5. kra jiš ke divi zi je navo de se poda ci o 

odno su sta nov niš tva pre ma oslo bo di o ci ma: 

„Sta nov niš tvo Aran đe lov ca i oko li ne doče ka lo je sa odu še vlje njem 

naše bor ce. Za vre me bor be gra đa ni i selja ci dono si li su našim bor ci ma 

i ranje ni ci ma hra nu i raz ne miloš te. Naro či to je ima lo odje ka raz bi ja nje 

nemač ke moto ri zo va ne kolo ne i čet nič kih ban di, kao i oslo ba đa nje 50 talaca 

iz hote la ’Šuma di ja’, koje su čet ni ci tukli i mrcva ri li, tako da su neki 

odne se ni na nosi li ma. Među tao ci ma bilo je dese tak žena.” 717 

Istra ži va nja ZK spro ve de na 1945. potvr đu ju da je u čet nič kom šta bu 

u hote lu „Šuma di ja” mučen veći broj civi la, u dani ma uoči oslo bo đe nja 


Opšir ni je o bor ba ma za oslo bo đe nje Aran đe lov ca: Збор ник НОР-а, I/12, Бео град, 1956, стр. 

225-226, 254-257; Milo rad Gon čin, Ste vo Rauš, Prva kra jiš ka udar na pro le ter ska bri ga da, Beograd, 

1981, str. 246-248; Ste vo Rauš, „Oslo bo đe nje Aran đe lov ca i oko li ne”, Prva kra jiš ka udar na 

pro le ter ska bri ga da. Sje ća nja bora ca, I, (ur. Goj ko Bano vić), Pri je dor, 1981, str. I/412-421; Milan 

Grbić, Milan Tan ko sić, „Bor be za oslo bo đe nje Aran đe lov ca”, Četvr ta kra jiš ka narod no o slo bo dilač 

ka udar na bri ga da. Zbor nik sje ća nja, II, (ur Sto jan Kesić), Beo grad, 1984, str. 442-445; Petar 

Tomić, „Oslo bo đe nje Aran đe lov ca”, Četvr ta kra jiš ka narod no o slo bo di lač ka udar na bri ga da. Zbornik 

sje ća nja, II, (ur Sto jan Kesić), Beo grad, 1984, str. 445-448. 

715 Мили ја Ђор ђе вић, н.д., стр. 105-110. 

Jedan od sed mo ri ce koji su pre ži ve li pro boj bio je sve dok Mar ko vić. 



269

gra da. U doku men ta ci ji ZK o repre si ji nad par ti zan skim sim pa ti ze ri ma u 

Aran đe lov cu (27. sep tem bar 1945) navo de se ime na 21 oso be iz Aran đelov 

ca i dva obli žnja sela (14 iz Aran đe lov ca, četi ri iz Vrbi ce i tri iz Bukovi 

ka) koje su uhap še ne 14. sep tem bra 1944. od stra ne grad ske SDS, kada 

je reč o uhap še nim sta nov ni ci ma Aran đe lov ca, i od stra ne čet ni ka 2. (orašač 

ke) bri ga de Kor pu sa gor ske gar de, pod koman dom Mio dra ga Jev ti ća, 

kada je reč o sta nov ni ci ma dva nave de na sela (Jev tić je lič no uče stvo vao u 

muče nju zatvo re ni ka). Među nji ma je bilo sedam žena. U doku men tu se 

navo di da je u čet nič kom zatvo ru bilo zato če no „još neko li ko lica koji ma 

se ime ne zna jer su kra će vre me sta no va li u Aran đe lov cu” kao banj ski gosti. 

Iz nave de nog može mo zaklju či ti da je u čet nič kom zatvo ru izo lo va no i 

muče no oko 30 oso ba. Jedan uhap še nik ubi jen je 16. sep tem bra u zatvoru. 

Poje di ni zato če ni ci zate če ni su nepo kret ni pri li kom oslo bo đe nja zatvora, 

zbog posle di ca tor tu re. Bla go je Lju mo vić, koman dant 1. (ople nač ke) 

bri ga de Kor pu sa gor ske gar de, pre ma izja va ma oče vi da ca i savre me ni ka, 

13-16. sep tem bra na uli ci u Aran đe lov cu ubio je iz revol ve ra četvo ro stanov 

ni ka gra da, među koji ma i jed nu ženu, i jed nog sta nov ni ka Koplja ra. 718 

U Aran đe lov cu su čet ni ci uoči oslo bo đe nja ubi li i jed nog sta nov ni ka Kovačev 

ca, sela pokraj Mla de nov ca. 719 Ovim se broj civi la ubi je nih od stra ne 

čet ni ka u Aran đe lov cu ne iscr plju je. 

Veći na zaro blje nih čet ni ka je poš te đe na nakon oslo bo đe nja Aran đelov 

ca. Jedan deo zaro blje ni ka dobro volj no je stu pio u NOVJ, a osta li su 

pri vre me no spro ve de ni u zaro blje nič ki logor, da bi kasni je bili amne sti ra ni, 

dok je deo stre ljan (vero vat no pre te žno oni za koje je utvr đe no da su skrivi 

li tuđe stra da nje): 

„Svi zaro blje ni ci su postro je ni ispred zgra de. Ofi ci ri su izdvo je ni, da 

im se sudi, a osta li ma se koman dant bri ga de [Ste vo Rauš], koli ko se sjećam, 

ova ko obra tio: ’Izdaj ni ci, pro tiv koga se vi bori te?! Zar ne vidi te da 

ide mo na Beo grad i za koji dan će naša zemlja biti oslo bo đe na... Mi ne ubija 

mo zaro blje ni ke, pa ko hoće sa nama, mi ga pri hva ta mo, a može i kući, 

ali da se više ne susret ne mo u slič nim situ a ci ja ma, jer tada neće mo ima ti 

milo sti.’ Mno gi ma od nas [bo ra ca] nije bio jasan takav stav pre ma oni ma 

koji svo jom vatrom ubi še naše sjaj ne dru go ve Raki ća, Anđe li ća i dru ge, ali 

718 AJ, DK, 110, f. 498, s. 184-228. 

719 AS, ZK, k. 140, zl. br. 15861. 

270

koman dan to va je naj sta ri ja. Među tim, ubr zo nam posta de jasno da je to 

ima lo sna žan poli tič ki odjek u naro du.” 720 

Pre ma seća nju Goj ka Liči ne, bor ca 1. kra jiš ke bri ga de, nakon zaroblja 

va nja čet ni ka u Aran đe lov cu poje di ne „dje voj ke i žene su među zaroblje 

nim pre po zna va le ubi ce svo jih naj bli žih i zah ti je va le od nas da im sudimo 

na licu mje sta”. 721 

Štab 5. kra jiš ke divi zi je izve stio je Štab 1. pro le ter skog kor pu sa, 21. 

sep tem bra 1944, nakon oslo bo đe nja Aran đe lov ca o postup ku pre ma zaroblje 

nim čet ni ci ma: „Danas vrši mo saslu ša nja zaro blje nih čet ni ka. Istak nute 

zli kov ce ćemo stre lja ti, a koji se dobro volj no jave – uvr sti će mo ih u naše 

jedi ni ce. Javi te nam da li ćemo for mi ra ti zaro blje nič ke logo re od onih koji 

neće da stu pa ju u naše redo ve i da li ćemo sta ri je a pri sil no mobi li sa ne pušta 

ti kuća ma, kao što smo to do sada čini li.” 722 

Bor ci 4. kra jiš ke bri ga de su 21. sep tem bra 1944. u oko li ni Aran đe lovca 

zaro bi li veću gru pu čet ni ka. 723 Štab bri ga de oba ve stio je 22. sep tem bra 

1944. Štab 5. kra jiš ke divi zi je o postup ku pre ma zaro blje nim čet ni ci ma u 

oko li ni Aran đe lov ca: 

„Za vre me ovih ope ra ci ja od 19. do 22. ovog mese ca sve zaro blje ne 

čet ni ke saku pi li smo kod nas gde smo odr ža li jedan manji govor, posle 

zavr še nog govo ra pita li smo koji će se dobro volj no javi ti u naše redo ve. Od 

zaro blje nih čet ni ka javi lo se je dobro volj no u naše redo ve 67, a 54 nisu se 

javi la jer se isti žale da su nespo sob ni i da ne mogu izdr ža ti naše mar še ve. 

Među nji ma nala zi se i načel nik sre za kojeg vam upu ću je mo. Novo mo bi lisa 

ne čet ni ke koji osta ju u našim redo vi ma jučer, tj. 21. ovog mese ca, zakle li 

smo i ras po re di li po bata ljo ni ma. Među zaro blje nim čet ni ci ma bilo je pet 

zli ko va ca i jed na žen ska, koji su vrši li teror nad ovim sta nov niš tvom. Posle 

dužeg ispi ta ovi zli kov ci pri zna li su neke poje di no sti – da su bati na li, ali 

po nared bi viših ofi ci ra. Ove smo stre lja li jer smo ose ti li želje naših civi la 

720 Milin ko Rakić, „Koman dant je oslo bo dio čet ni ke”, Prva kra jiš ka udar na pro le ter ska bri ga da. Sjeća 

nja bora ca, (ur. Ivan Mato vić), II, Pri je dor, 1982, str. 366-367. 

721 Goj ko Liči na, „Dnev ni juriš na grad”, Prva kra jiš ka udar na pro le ter ska bri ga da. Sje ća nja bora ca, 

(ur. Ivan Mato vić), II, Pri je dor, 1982, str. 358-359. 


723 Milu tin Mora ča, „Na bor be nom putu od Čako ra do Beo gra da”, Četvr ta kra jiš ka narod no o slo bo dilač 

ka udar na bri ga da. Zbor nik sje ća nja, II, (ur Sto jan Kesić), Beo grad, 1984, str. 416. 

271

na ovom sek to ru koji se izjaš nja va ju: ’ako ovi ne budu stre lja ni, a slu čaj no 

nekad nai đu čet ni ci ovu da – mi smo svi pro pa li’.” 724 

Pre ma pisa nju majo ra SDS, Milen ka Sola ri ća, ljud stvo 1. bata ljo na 

SDS, koji je 25. avgu sta 1944. for mi ran u Beo gra du, preš lo je 6. sep tembra 

pod koman du JVuO i uče stvo va lo u bor ba ma u oko li ni Aran đe lov ca 

(vero vat no i u gra du), pre tr piv ši znat ne gubit ke, dok je jedan deo bora ca 

zaro bljen nakon čega je pre šao na stra nu par ti za na. 725 

Živo mir Nesto ro vić, prvo bo rac iz Šuma di je i ofi cir OZN-e, uče snik 

bor be za oslo bo đe nje Aran đe lov ca, osta vio je sve do čan stvo o postup ku 

pre ma delu zaro blje nih čet ni ka nakon oslo bo đe nja gra da: 

„Vra ća ju ći se od ’Sta rog zda nja’ pre ma ’Šare noj kapi ji’, navra tio sam u 

dugač ku pri zem nu zgra du. U njoj je bilo neko li ko naših bora ca i oko 60 

zaro blje nih čet ni ka, sve samih bra do nja. Izro di naro da sede li su veza ni uza 

zid jed ne šta le, oda kle su ih bor ci NOV uzi ma li jed nog po jed nog, krat ko 

saslu ša va li i stre lja li.” Nesto ro vić navo di da je među ovim zaro blje ni ci ma 

koji su stre lja ni bio i Bog dan Pan te lić, čet nič ki koman dant sre za „koji je sa 

svo jom kćer kom Gospa vom uče stvo vao u ubi ja nju i kla nju mno gih rodolju 

ba”. 726 

Neiz ve sno je da li su svih 60 zaro blje nih čet ni ka, o koji ma govori 

Nesto ro vić, stre lja ni. U lite ra tu ri pro čet nič ke pro ve ni jen ci je navo de se 

ime na 22 oso be sa pod ruč ja Ora šač kog sre za (teri to ri ja današ nje opšti ne 

Aran đe lo vac) koje su stre lja ne u Aran đe lov cu kra jem sep tem bra i početkom 

okto bra 1944. Veći na je ubi je na 19. i 20. sep tem bra i poti ca la je 

uglav nom iz okol nih sela. Nave de na poi me nič na broj ka ne iscr plju je ukupan 

broj stre lja nih čet ni ka i sarad ni ka oku pa to ra nepo sred no nakon oslo 


725 Милен ко Сола рић, „Налич је ’Босан ске гол го те’...”, стр. 15-38. 

Pre ma Sola ri će vim tvrd nja ma, Niko la Kala bić je 3. sep tem bra 1944. ustu pio 400 čet ni ka snaga 

ma SDS. Zani mlji vo je da su se ovi čet ni ci nesme ta no pokre nu li pre ma Beo gra du, gde su (u 

kasar na ma na Banji ci) stu pi li u redo ve SDS, naj pre jed na gru pa od 400 bora ca, da bi istog dana 

nova gru pa od 400 „pou zda ni jih” zame ni la pret hod nu gru pu. Ovaj poda tak ujed no pred sta vlja 

pri mer odno sa JVuO i nemač kog oku pa to ra jer marš dve gru pe od po 400 čet ni ka nika ko nije 

mogao osta ti nepri me ćen od stra ne Nema ca, niti su Nem ci bili sklo ni da pove ru ju da je sta novniš 

tvo odjed nom pohr li lo u redo ve SDS. (Исто, стр. 17). 

726 Живо мир Несто ро вић, Црве не ста зе, Аран ђе ло вац, 1979, стр. 379. 

Bog dan Pan te lić (RKTG-26596) i Gospa va Pan te lić (RKTG-26615), evi den ti ra ni su u regi stru 

DKTG za opšti nu Aran đe lo vac. 

272

o đe nja Aran đe lov ca budu ći da se među stre lja ni ma vero vat no nala zio i 

odre đe ni broj čet ni ka sa pod ruč ja Ople nač kog sre za (Topo la). 727 

Pobu ne u Rip nju i Krnje vu 

U selu Ripanj, južno od Beo gra da, pri sil no mobi li san mla di ći, ali i 

aktiv ni pri pad ni ci lokal ne orga ni za ci je JVuO, 14. sep tem bra 1944. orga nizo 

va li su pobu nu, ubiv ši tro ji cu lokal nih čet nič kih koman di ra četa, biv ših 

pri pad ni ka SDS. Pobu nje ni ci su pla ni ra li da ubi ju i Mila na Bula to vi ća, 

lokal nog čet nič kog zapo ved ni ka (biv ši koman dant lokal ne žan dar me rij ske 

sta ni ce), oso bu odgo vor nu za čitav niz zlo či na u poda val skim seli ma, ali 

on je izbe gao likvi da ci ju. Pobu na je bila rezul tat otpo ra nasi lju i pri sil noj 

mobi li za ci ji koje su spro vo di li lokal ni čet ni ci. 728 

Neko li ko dana pre ovog doga đa ja, kosmaj ski par ti za ni vodi li su bor bu 

pro tiv posav skih i ripanj skih čet ni ka u selu Gube rev cu, pokraj Bara je va. 

„Pre da lo se 23 Ripanj ca.” 729 Sude ći pre ma poda ci ma iz spi ska bora ca 1. 

kosmaj ske bri ga de NOVJ, neko li ci na zaro blje ni ka je pri stu pi la ovoj par tizan 

skoj jedi ni ci, odno sno Kosmaj skom NOP odre du, budu ći da je bri ga da 

for mi ra na u dru goj polo vi ni sep tem bra. 

Pre ma istra ži va nji ma Dra go sla va Dimi tri je vi ća, čet nič ki odred u Ripnju 

for mi ran je avgu sta 1943, ali sve do juna 1944. bio je sla bo nao ru žan. 

Tada je odred, odno sno nepot pu ni bata ljon, jači ne oko 200 bora ca, naoru 

žan oruž jem dobi je nim od Nema ca. Među tim, mobi li sa ni mla di ći su 

nego do va li zbog napuš ta nja sela, ali i zbog sve većeg tero ra koji je spro vodio 

Milan Bula to vić. Pre ma Dimi tri je vi će vim istra ži va nji ma, Bula to vi će vi 

čet ni ci su do sep tem bar ske pobu ne u Rip nju ubi li 24 sta nov ni ka mesta 

727 Бран ко М. Јев тић, Југо сло вен ска вој ска у отаџ би ни у Шума ди ји, Бео град, 2011, стр. 240- 

245. 

Autor navo di devet ime na gra đa na Aran đe lov ca (sed mo ri ce trgo va ca, jed nog mli na ra i jed nog 

kafe dži je) za koje tvr di da su ubi je ni od stra ne par ti za na 29. juna 1944, bez navo đe nja izvo ra. 

Uko li ko je ovaj poda tak vali dan, reč je o naj ma sov ni jem ubi stvu civi la koje su par ti za ni spro ve li 

u Šuma di ji, u jed nom danu, od počet ka rata do sep tem bra 1944. 

728 Дра го слав Дроб њак, Моно гра фи ја о Рип њу, Бео град, 2002, стр. 90-91. 

729 Дра го слав Дими три је вић Бели, Космај ски пар ти за ни, I-II, Бео град, 1983, стр. II/304. 

273

i tro ji cu zaro blje nih par ti za na. 730 Ripanj, uz Vra nić, Dru go vac, Sele vac i 

Daro sa vu, spa da u seo ska nase lja u Šuma di ji u koji ma su pri pad ni ci JVuO 

ubi li naj vi še sta nov ni ka. U regi stru DKTG evi den ti ra na su četi ri sta novni 

ka Rip nja stra da la nakon sep tem bra 1944, kri vi com pobed nič ke stra ne. 

Od bli zu 200 nao ru ža nih ripanj skih čet ni ka, u redo ve par ti za na stupi 

lo je 156 meš ta na. „Svi ma koji nisu hte li da idu u par ti za ne odu ze to je 

oruž je i muni ci ja, pa su puš te ni da idu kući. Te veče ri [14. sep tem bra] njih 

27 su otiš li, a sutra dan još njih 18 su pre da li oruž je i otiš li kući.” Usko ro 

su pobu nje ni ci napu sti li atar Rip nja. Nared nih dana, u selo su iz Posa vi ne 

poče le pri sti za ti jake čet nič ke sna ge. Usko ro je zapo če la istra ga i čet ni ci su 

uhap si li 15 meš ta na, „tukli ih i muči li da dozna ju ko su orga ni za to ri puča, 

u cilju hap še nja nji ho vih fami li ja i palje nja kuća. Sre ćom, čet ni ci su delimič 

no pove ro va li da je Kosmaj ski odred, sa četom par ti za na, ozna če nog 

dana, napao i likvi di rao deo čet nič kog šta ba i ote ra li mobi li sa ne u zaroblje 

niš tvo...” 731 Od 15 uhap še nih meš ta na, čet ni ci su 3. okto bra stre lja li 

12 oso ba, od čega tri žene, dok su tro ji ca uhva će nih muš ka ra ca uspe li da 

pobeg nu. Istog dana, zajed no sa 12 sta nov ni ka Rip nja, stre lja na je i jed na 

sim pa ti zer ka NOP-a iz obli žnjeg sela Par ca ni. 732 Dakle, tokom rata čet ni ci 

su van bor be ubi li 36 sta nov ni ka Rip nja. 

Četi ri dana nakon pobu ne, gru pa od 156 done dav nih čet ni ka iz 

Rip nja stu pi la je u novo for mi ra nu 1. kosmaj sku bri ga du NOVJ, kasni je 

nazva nu 22. srp ska (kosmaj ska). Novo pri doš li bor ci usko ro su ima li prili 

ku da se bore pro tiv sna ga JVuO. Štab bri ga de je odlu čio da sna ge pod 

nje go vom koman dom 23. sep tem bra napad nu čet ni ke u selu Božda re vac, 

pokraj Bara je va, gde se nala zi la glav ni na Aval skog kor pu sa. „U Božda rev cu 

par ti za ni su oslo bo di li iz čet nič kog zatvo ra sedam zatvo re ni ka”, uklju čuju 

ći i jed nog osu đe nog na smrt. Pri li kom napa da pogi nu lo je 11 čet ni ka, 

tro ji ca su ranje na i zaro blje no je pre ko 100 čet ni ka. U bor bi su pogi nu la 



Milan Bula to vić (RKTG-89214), evi den ti ran je u regi stru DKTG na osno vu gra đe ZK, što zna či da 

je tere ćen za rat ne zlo či ne. Pre ma Dimi tri je vi će vim istra ži va nji ma, Bula to vić je lič no ubio nekoli 

ko sta nov ni ka Rip nja. 

731 Исто, стр.335-336. 

732 AJ, DK, 110, f. 365, s. 651-655; Дра го слав Дроб њак, н.д., стр. 92-93. 

274

četi ri par ti za na, dok su „čet ni ci zaro bi li dve par ti zan ke koje su silo va li i 

posle ubi li”, navo di neka daš nji borac 1. kosmaj ske bri ga de NOVJ, Dra goslav 

Dimi tri je vić. Zaro blje ni čet ni ci su puš te ni kuća ma. 733 Dimi tri je vi će ve 

podat ke o ubi stvu zaro blje nih par ti zan ki potvr đu je i dopu nju je sve do čenje 

dvo ji ce biv ših pri pad ni ka Gro čan ske bri ga de JVuO iz Bega lji ce koji su 

kao mobi li sa ni čet ni ci bili uče sni ci bor be u Božda rev cu. Pre ma nji ho vom 

sve do če nju, čet ni ci su u Božda rev cu uhva ti li „tri par ti zan ke i dva par ti zana” 

i „svi su pokla ni u Božda rev cu”, po nare đe nju Milo ra da Todo ro vi ća, 

koman dan ta Gro čan ske bri ga de i Sve ti sla va Trif ko vi ća, koman dan ta Avalskog 

kor pu sa JVuO. 734 

U dani ma kada su Ripanj ci masov no stu pi li u Kosmaj ski NOP odred, 

zabe le že no je stu pa nje u odred oko 80 sta nov ni ka sused nog Ruš nja, među 

koji ma je bilo i onih koji su pret hod no for mal no pri pa da li rav no gor skoj 

orga ni za ci ji. Nave de ni doga đaj odi grao se u noći 12-13. sep tem bra i svaka 

ko je pod sti caj no delo vao na sta nov ni ke Rip nja da otka žu posluš nost 

čet ni ci ma nared nog dana. 735 

Kra jem sep tem bra, u redo ve kosmaj skih par ti za na, „doš la je sa grupom 

Beo gra đa na i Beo gra đan ki i Gor da na Miha i lo vić, uče ni ca, ina če kćerka 

Dra že Miha i lo vi ća, što je ima lo veli ki poli tič ki odjek i van pod ruč ja 

[Be o grad skog] okru ga”. 736 

Sutra dan nakon pobu ne u Rip nju, 15. sep tem bra, doš lo je do pobu ne 

mobi li sa nih mla di ća u selu Krnje vo, pokraj Veli kog Oraš ja. Za raz li ku od 

pobu nje ni ka u Rip nju, mobi li sa ni sta nov ni ci Krnje va nisu ima li oruž je – 

nao ru ža ni su bili samo čet nič ki ofi ci ri i pod o fi ci ri. Mobi li sa ni Krnjev ci, 

njih više sto ti na, sta vi li su do zna nja ofi ci ri ma Sme de rev skog kor pu sa da 

nema ju name ru da se bore pro tiv par ti za na, već pro tiv oku pa to ra i otka za li 

su posluš nost koman di. Uve če je odr žan sasta nak ofi ci ra kor pu sa i lokal nih 

čet nič kih zapo ved ni ka na kome je odlu če no da zbog otka zi va nja poslušno 

sti sutra dan bude stre lja no 16 naj i stak nu ti jih bun dži ja. Sutra dan je u 

Krnje vo pri sti gao poruč nik Rado van Dok ma no vić (koman dant 8. podu 

733 Дра го слав Б. Дими три је вић Бели, Где је моја мама... стр. 381. 

734 AJ, DK, 110, f. 491, s. 187-188, Izja ve Boži da ra Jan ko vi ća i Dra go mi ra Sav ko vi ća iz Bega lji ce, 

Groc ka, 21.2.1947. 

735 „Пре годи ну дана 80 сеља ка Рушња пошли су у бор бу”, Наши дани, I, 21, Бео град, 16.9.1945, 

стр. 7. 

736 Дра го слав Дими три је вић Бели, Космај ски пар ти за ни, I-II, Бео град, 1983, стр. II/307. 

275

nav ske bri ga de) sa prat njom. Krnjev ci, nao ru ža ni mot ka ma, okru ži li su i 

raz o ru ža li čet ni ke, uhva ti li Dok ma no vi ća i dvo ji cu nje go vih pra ti la ca, dok 

je osta tak prat nje pobe gao. Dvo ji ca Dok ma no vi će vih pra ti la ca su ubi je ni 

dok je Dok ma no vić ubr zo nakon hva ta nja uspeo pobe ći. Pobu na u Krnjevu 

je uti ca la na poja vu masov nog dezer ti ra nja među sta nov ni ci ma okol nih 

sela na pod ruč ju Veli kog Oraš ja, nevolj no mobi li sa nih u redo ve JVuO. 737 

Kru še vač ki okrug 

Na osno vu saču va nih izvo ra mogu će je zaklju či ti da je od kra ja avgu sta 

velik broj pri pad ni ka JVuO, zaro blje nih na pod ruč ju Kru šev ca i Trste ni ka, 

puš ten ili pre mo bi li san nakon zaro blja va nja, iako su jedi ni ce 2. pro le terske 

divi zi je NOVJ, koje su vodi le bor bu za oslo bo đe nje ovog kra ja, imale 

nima lo zane mar lji ve gubit ke. Ovo je sva ka ko bila posle di ca pozi tiv ne 

prak se NOVJ pre ma zaro blje ni ci ma, u kon tek stu avgu stov ske amne sti je, 

kao i posle di ca sazna nja pri pad ni ka JVuO, pogo to vo nevolj no mobi li sanih, 

o korekt nom postu pa nju par ti za na pre ma čet ni ci ma koji su se pre da li, 

a koji nisu bili odgo vor ni za spro vo đe nje tero ra. 

U seća nji ma bora ca 1. kra jiš ke bri ga de opi san je napad na čet ni ke u 

Rosu lja ma u nepo sred noj bli zi ni Kru šev ca, u noći 22-23. avgu sta 1944. 

„U toj akci ji zaro bi li smo 42 pri pad ni ka čet nič kih jedi ni ca, veći nom mobili 

sa nih selja ka... Dobar deo zaro blje nih čet ni ka ostao je sa nama, u bata ljonu, 

a osta le smo pusti li kuća ma.” 738 

Pre ma izveš ta ju Šta ba 4. (crno gor ske) pro le ter ske bri ga de (11. septem 

bar 1944), o bor ba ma pro tiv čet ni ka i Nema ca na pod ruč ju Kru šev ca, 

uklju ču ju ći i neu speo poku šaj zau zi ma nja gra da, bri ga da je tokom prethod 

ne noći zaro bi la 24 čet ni ka i jed nog nemač kog voj ni ka. „Njem ca i dva 

čet ni ka posla li smo šta bu, a osta le zaro blje ni ke koji su bili veći nom silom 

mobi li sa ni čet ni ci, ili smo puš ta li kuća ma ili smo jedan manji broj zadr ža li 

737 Бори во је Перић, Морав ска сви та ња. Хро ни ка општи не Вели ка Пла на, Вели ка Пла на, 

1986, стр. 254-257. 

738 Žar ko Samar džić, „Lom u selu Rosu lje”, Prva kra jiš ka udar na pro le ter ska bri ga da. Sje ća nja 

bora ca, I, (ur. Goj ko Bano vić), Pri je dor, 1981, str. I/350-351. 

276

u našim jedi ni ca ma.” U toj bor bi bri ga da je ima la četi ri pogi nu la i šest teže 

ranje nih bora ca. 739 

U prvoj polo vi ni sep tem bra broj no sta nje 3. srp ske bri ga de NOVJ, 

koja je ope ri sa la na pod ruč ju južno od Kru šev ca, znat no je uve ća no pri livom 

dobro vo lja ca. U bri ga du je 9. sep tem bra stu pi lo 230, a 14. sep tem bra 

103 novih bora ca. Na istom pod ruč ju usko ro je for mi ra na 6. srp ska briga 

da čiju glav ni nu su tako đe čini li novo pri doš li bor ci (u momen tu for mira 

nja bri ga da je bro ja la 750 bora ca). Veći na novih bora ca te dve bri ga de 

poti ca li su sa pod ruč ja Rasi ne. Mno gi od njih pret hod no su bili nevolj no 

mobi li sa ni u čet ni ke. U redo ve 3. srp ske bri ga de počet kom sep tem bra stupi 

lo je osam pri pad ni ka SDK iz Kru šev ca, što nije bila uobi ča je na pojava. 

740 

U nare đe nju Šta ba 2. pro le ter ske divi zi je (18. sep tem bar 1944), pod 

čijom koman dom su se nala zi le par ti zan ske sna ge na tom pod ruč ju, navodi 

se da se izme đu Trste ni ka i Kru šev ca, na levoj oba li Zapad ne Morave, 

nala zi „oko 3.000 oru ža nih i toli ko isto nena o ru ža nih” čet ni ka (obe 

ove broj ke su uve li ča ne), i nare đu je se pre la zak reke i napad na nepri jate 

lja. „U cilju raz bi ja nja ove demo ra li sa ne čet nič ke ban de i omo gu ća vanja 

poš te nim, nasil no mobi li sa nim selja ci ma da se oslo bo de mobi li za ci je i 

demo bi li šu, 4. pro le ter ska bri ga da, bez jed nog bata ljo na, i jedan bata ljon 

3. srp ske bri ga de će for si ra ti Mora vu...” 741 Pre la zak sna ga 2. pro le ter ske 

divi zi je na levu oba lu Zapad ne Mora ve izvr šen je u cilju pre se ca nja komuni 

ka ci je Kra lje vo - Kru še vac, pri bi ža va nja Kru šev cu (u poku ša ju opko ljava 

nja gra da) i ugro ža va nja i poten ci jal nog pre se ca nja komu ni ka ci je Kra ljevo 

- Kra gu je vac, budu ći da su Nem ci kori sti li dve nave de ne komu ni ka ci je 

za izvla če nje delo va Armij ske gru pe „E” pre ma seve ru Srbi je i Beo gra du. 

Tako đe, doli na Zapad ne Mora ve izme đu Kra lje va i Kru šev ca bila je važna 

zbog pove zi va nja nemač kih sna ga iz zapad ne Srbi je sa sna ga ma u regi o nu 

Niša. Suprot sta vlja nje sna ga JVuO na levoj oba li Zapad ne Mora ve sna gama 

NOVJ koje su for si ra le reku odi gra lo je važnu ulo gu u odbra ni nemačkih 

pozi ci ja u tom delu Srbi je. U nave de nom raz do blju čet nič ke i nemač ke 


740 Иси дор Ђуко вић, Тре ћа срп ска про ле тер ска НОУ бри га да, Бео град, 1991, стр. 237-241. 


277

sna ge nisu bile u suko bu u kru še vač kom kra ju. Napro tiv, među sob no su 

se ispo ma ga le. 742 

Pre ma izveš ta ju Šta ba 4. (crno gor ske) pro le ter ske bri ga de (22. septem 

bar 1944) o bor ba ma pro tiv Nema ca i čet ni ka na pod ruč ju Kru šev ca 

tokom pet pret hod nih dana, bri ga da je zaro bi la oko 1.000 nepri ja telj skih 

voj ni ka. „Od ovog bro ja zaro blje nih zadr ža li smo u našim jedi ni ca ma oko 

100, koji su se dobro volj no javi li. Među nji ma i oko 30 [bivših] crve no arme 

ja ca. Osta tak smo pusti li kući iz raz lo ga što su bili veći nom sta ri ji i iznemo 

gli ji, nespo sob ni za voj sku... Ranje ni ke koje smo u bol ni ci naš li pusti li 

smo.” 743 Bor ci 2. bata ljo na 3. srp ske bri ga de uče stvo va li su u raz o ru ža va nju 

većeg bro ja mobi li sa nih čet ni ka u selu Vra ta re, sever no od Kru šev ca. Neizve 

sno je da li su u tome uče stvo va li i delo vi 4. pro le ter ske bri ga de. Prema 

seća nju Duša na Kopri vi ce, bor ca 6. srp ske bri ga de, u Vra ta ru je „bilo 

osam čet nič kih četa, ili oko 1.200 od stra ne čet ni ka pri ku plje nih mla di ća 

iz Leskov ca, Niša i Kru šev ca, koje je obu ča va lo oko 40 ofi ci ra i pod o fi ci ra”. 

Veći na čet ni ka bila je nena o ru ža na (par ti za ni su u Vra ta ru zaple ni li oko 

300 puša ka). Osta je upit no da li je nave de ni broj zaro blje ni ka vali dan. 

Koman dant i poli tič ki kome sar 2. bata ljo na pozva li su zaro blje ne čet ni ke 

da stu pe u par ti zan ske redo ve što je uči ni la manji na zaro blje ni ka dok su 

osta li puš te ni da odu kuća ma. 744 

O korekt nom odno su pre ma zaro blje nim pri pad ni ci ma JVuO, na 

kru še vač kom pod ruč ju, sve do či i izveš taj Šta ba 6. srp ske bri ga de (20. oktobar 

1944). „Naše jedi ni ce u toku današ njeg dana od 14 časo va uhva ti le su 

70 pri sil no mobi li sa nih nena o ru ža nih čet ni ka, koji su se pre ba ci li s desne 

stra ne [Za pad ne] Mora ve; po nji ho voj izja vi ima ih još koji bje že u ovom 

prav cu... Sve spo sob ne za voj sku zadr ža će mo u jedi ni ca ma, a sta ri je upu tiće 

mo koman da ma mje sta na dalji postu pak. Među ovi ma izra zi tih čet ni ka 

nema.” 745 Štab 2. pro le ter ske divi zi je je istog dana izdao nare đe nje Šta bu 

6. srp ske divi zi je u kom se suge ri še: „Nao ru ža ne raz o ru ža va ti, a sve sku pa 

742 Koman dant nemač kih sna ga u Srbi ji, gene ral fon Vajhs, zaklju čio je 17. sep tem bra 1944. da je 

situ a ci ja u Srbi ji po Nem ce loša: „Zbog pomanj ka nja vla sti tih sna ga, napre do va nje par ti za na 

može se samo uspo ri ti.” Fon Vajhs nagla ša va: „Poli ti ka upo tre be čet ni ka pri tome je od nesmanje 

ne važno sti, te će biti nasta vlje na svim sred stvi ma.” (NAW, T-311, r. 193, s. 758). 




278

čet ni ke zadr ža va ti u našoj voj sci.” 746 Slič na prak sa nasta vlje na je i sutra dan, 

što potvr đu ju poda ci iz ope ra cij skog dnev ni ka 2. pro le ter ske divi zi je, za 

21. sep tem bar 1944. „U toku bor bi na levoj oba li Mora ve novo mo bi li sa ni 

čet ni ci pre ba ci li se na desnu oba lu i beža li. Patro le 6. [srp ske] bri ga de zarobi 

le oko 120. Od zaro blje nih manji broj dobro volj no se javio našoj voj sci, 

a osta li puš te ni kuća ma.” 747 

Tih dana, ili tač ni je – 21. sep tem bra, u bor ba ma pro tiv Kese ro vi će vih 

čet ni ka izme đu Veli ke Dre no ve i Par ca na, par ti za ni su pre tr pe li naj ve ći 

poraz u bor ba ma sa čet ni ci ma u Srbi ji 1944. Doma ća isto ri o gra fi ja tek 

od nedav no taj par ti zan ski poraz ime nu je kao „vero vat no naj te ži poraz 

koje su par ti zan ske jedi ni ce doži ve le od čet ni ka u Srbi ji tokom rata”. 748 

U bor bi su uče stvo va la tri bata ljo na 4. (crno gor ske) pro le ter ske bri ga de i 

jedan bata ljon 3. srp ske bri ga de. Par ti zan ske sna ge bile su tri do četi ri puta 

malo broj ni je od pro tiv nič kih. Pre ma poda ci ma iz lite ra tu re čet ni ci su 21. 

sep tem bra dobi li pomoć SDS (neja sno je koli ke sna ge su bile u pita nju), 

„a podr ža li su ih i nje mač ka arti lje ri ja i avi ja ci ja”. 749 

Pre ma poda ci ma Koman de SDS Okru ga morav skog, par ti za ni su u 

bor ba ma od 19. do 22. sep tem bra na pod ruč ju Kru šev ca ima li gubit ke od 

120 mrtvih, 60 zaro blje nih „i oko 20 kola ote ra li su ranje nih”. Čet ni ci su 

ima li gubit ke od šest mrtvih i 14 ranje nih dok sna ge SDS koje su im prite 

kle u pomoć navod no nisu ima le gubi ta ka. 750 Može se pret po sta vi ti da je 

veći na par ti za na pogi nu la 21. sep tem bra. Nije pozna to šta se dogo di lo sa 

zaro blje nim par ti za ni ma. Gubi ci bora ca 2. pro le ter ske divi zi je bili bi veći 

da su poje di ne jedi ni ce JVuO pri hva ti le da uče stvu ju u poku ša ju pre se canja 

odstup ni ce par ti za ni ma na Zapad noj Mora vi. U izveš ta ju koman dan ta 

2. trste nič ke bri ga de JVuO, Niko le Gor di ća, koji je koman do vao gru pom 

746 VA, NOVJ, k. 738, f. 9, d. 11. 



Кру ше вац, 1997, стр. 403-404; Небој ша Ђокић, Мило мир Сте вић, „Коли ко је Нема ца 

поги ну ло и заро бље но у Кру шев цу окто бра 1944.”, Расин ски ана ли, 11, Кру ше вац, 2013, стр. 

271. 

749 Бла жо Јан ко вић, Четвр та про ле тер ска црно гор ска бри га да, Бео град, 1975, стр. 451. 



279

trste nič kih bri ga da u ovim bor ba ma navo di se da su jedi ni ce Var va rin skog 

kor pu sa JVuO odbi le da se bore. 751 

Štab 3. srp ske bri ga de izve stio je 22. sep tem bra 1944. Štab 2. pro leter 

ske divi zi je da je bri ga da tokom pret hod nih dana, pri li kom bor bi pro tiv 

čet ni ka i Nema ca, zaro bi la oko 200 čet ni ka na pod ruč ju Veli ke Dre no ve 

i Milu tov ca. „Bata ljon je pred povla če nje morao da ras pu sti one zaro bljeni 

ke jer je bila veli ka gru pa i nije mogao da ovla da sa njom, a kojih se inače 

dotle već polo vi na raz be ža la.” 752 Boži dar Đor đe vić, borac 3. bata ljo na 

4. (crno gor ske) pro le ter ske bri ga de 2. pro le ter ske divi zi je, u obja vlje nom 

seća nju, navo di da je nje gov bata ljon u Milu tov cu zaro bio „mobi li sa nu 

omla di nu koja nije mogla da pru ži otpor, s obzi rom na to da su bili nao ruža 

ni drve nim puš ka ma.” Bata ljon je nasta vio ka Šaši lov cu gde je imao „jake 

bor be i gubit ke” u bor bi sa čet ni ci ma. 753 Zaro blje ni mobi li sa ni mla di ći, 

koji su uvrš te ni u redo ve JVuO mahom nevolj no, usled pri sil ne mobi li zaci 

je, koja je bila naj in ten ziv ni ja počet kom sep tem bra 1944, po pra vi lu su 

puš ta ni kuća ma nakon zaro blja va nja, dok je jedan deo dobro volj no stu pao 

u redo ve NOVJ. Nije do kra ja jasno da li su zaro blja va nja i puš ta nja četni 

ka na pod ruč ju Veli ke Dre no ve i Milu tov ca usle di la pre ili nakon parti 

zan skog pora za 21. sep tem bra, iako se dru ga solu ci ja čini vero vat ni jom. 

U sva kom slu ča ju, nakon 21-22. sep tem bra poda ci o poš te di zaro blje nih 

čet ni ka na pod ruč ju Kru šev ca i Trste ni ka posta ju mno go ređi. 

Jedi ni ce pod koman dom Šta ba 2. pro le ter ske divi zi je u dvo me seč nim 

bor ba ma na pod ruč ju Kru šev ca (od sre di ne avgu sta do sre di ne okto bra 

1944), uklju ču ju ći i bor be sa čet ni ci ma, ima le su, pre ma poda ci ma štaba 

divi zi je, naj ma nje 159 pogi nu lih bora ca, uglav nom u bor ba ma pro tiv 

čet ni ka. 754 Pre ma poi me nič nom spi sku pogi nu lih bora ca 4. (crno gor ske) 

pro le ter ske bri ga de navo de se ime na 84 bor ca koji su, kako se tvr di, u jesen 

1944. pogi nu li u doli ni Zapad ne Mora ve i u oko li ni Kru šev ca. Veći na 

pogi nu lih bili su rodom iz oko li ne Bera na i Muri na. 755 Može se pret po 



753 Божи дар Ђор ђе вић, „Морав ци у Тре ћем бата љо ну”, Тре ћи бата љон Четвр те про ле терске 

црно гор ске бри га де. Збор ник сје ћа ња, (ур. Бошко Бра јо вић), Бео град, 1986, стр. 842. 

754 Осло бо ђе ње Кру шев ца 1944. годи не. Збор ник доку ме на та, сту ди ја и сећа ња уче сни ка и 

савре ме ни ка, (ур. Душан Миљој ко вић), Кру ше вац, 1997, стр. 2. 

755 Бла жо Јан ко вић, н.д., стр. 503-631. 

280

sta vi ti da je veći na od 84 pogi nu lih izgu bi la život u bor bi 21. sep tem bra. 

Gubi ci 2. bata ljo na 3. srp ske bri ga de izno si li su četi ri pogi nu la, 12 ranjenih 

i 11 nesta lih. 756 Ovo su vero vat no nepot pu ni poda ci. 

Bor ci 4. (crno gor ske) pro le ter ske bri ga de nane li su težak poraz Kese rovi 

će vim čet ni ci ma u noći 14-15. okto bra, izme đu selâ Glo bo der i Golu bovac, 

kada je pogi nu lo više dese ti na čet ni ka koji su se eva ku i sa li iz Kru šev ca. 

Pre ma izveš ta ju Šta ba 4. pro le ter ske bri ga de čet ni ci su ima li gubit ke od 

104 pogi nu la, 60 ranje nih i 117 zaro blje nih. Nave de ne broj ke su naj ve rovat 

ni je uve li ča ne budu ći da je tada bilo uobi ča je no da šta bo vi par ti zan skih 

jed ni ca, i pored veli kih uspe ha na bojiš tu, uve li ča va ju rezul ta te jedi ni ca 

pod nji ho vom koman dom. Nije do kra ja jasno šta se dogo di lo sa zaroblje 

nim čet ni ci ma. Publi ci sta Tomi slav Mile tić navo di da su tom pri li kom 

bor ci 4. pro le ter ske bri ga de zaro bi li dese tak čet ni ka iz Veli ke Vrb ni ce i da 

su „svi puš te ni kuća ma”. 757 U jav no sti se počet kom 1990-ih poja vi lo svedo 

če nje biv šeg pri pad ni ka JVuO Mila na Milo va no vi ća koji je tvr dio da je 

u Glo bo de ru stre ljan velik broj zaro blje nih čet ni ka. „Čini mi se da je tada 

u tom selu stra da lo 80-100 lju di.” 758 Tomi slav Mile tić, pozi va ju ći se na 

meš ta ne Glo bo de ra, savre me ni ke doga đa ja iz 1944, tvr di da u Glo bo de ru 

nije bilo stre lja nja već da je reč o čet ni ci ma pogi nu lim u bor bi pri li kom 

odstu pa nja iz Kru šev ca, pri čemu savre me ni ci i oče vi ci pomi nju pogi biju 

41 čet ni ka. 759 Viso ki gubi ci čet ni ka u bor bi kod Glo bo de ra, pri li kom 

odstu pa nja iz Kru šev ca, nesum nji va su isto rij ska činje ni ca. 

Pre ma poda ci ma iz lite ra tu re, par ti za ni su nakon oslo bo đe nja kruše 

vač kog kra ja u Kru šev cu stre lja li „više sto ti na doma ćih izdaj ni ka” do 

janu a ra 1945. 760 Pre ma poda ci ma iz regi stra DKTG za opšti nu Kru še vac, 

pozna ta su ime na 182 sta nov ni ka kru še vač ke opšti ne koji su stre lja ni u 

Kru šev cu od 15. okto bra do 31. decem bra 1944. Od tog bro ja za 85 se 

tvr di da su bili sta nov ni ci Kru šev ca, a osta lo su bili sta nov ni ci seo skih nase 


757 Томи слав Миле тић, „Ко и како је стре љан у Кру шев цу после 14. окто бра 1944.”, Расин ски 

ана ли, 6, Кру ше вац, 2008, стр. 252. 


Кру ше вац, 1997, стр. 405. 

759 Томи слав Миле тић, „Ко и како је стре љан у Кру шев цу...”, стр. 251; Мом чи ло Р. Тодо си је вић, 

Гло бо дер, Бео град, 1999, стр. 142-144. 

760 Срђан Цвет ко вић, „Репре си ја у Кру шев цу и око ли ни после осло бо ђе ња 1944.”, Жуп ски 

збор ник, 2, Алек сан дро вац, 2007, стр. 89. 

281

282 

lja sa pod ruč ja opšti ne. Za 89 se tvr di da su bili pri pad ni ci JVuO dok se 

93 u regi stru navo de kao „kola bo ran ti”, među koji ma je zastu plje no oko 

40 pri pad ni ka SDS, age na ta Pred stoj niš tva poli ci je i sarad ni ka Gesta poa. 

Veći na je stre lja na kra jem okto bra i tokom novem bra 1944. Osim toga, u 

regi stru posto je poda ci za 53 pri pad ni ka JVuO i 31 „kola bo ran ta” za koje 

se tvr di da su 1944. stre lja ni na nepo zna tom mestu. Među nji ma vero vatno 

ima onih koji su stre lja ni u Kru šev cu, kao što ima i onih koji su stre lja ni 

1945-1946, budu ći da se među nji ma nala zi neko li ko dese ti na ime na koja 

su zave de na na osno vu poda ta ka ZK u koji ma se ne navo di godi na strada 

nja (uku pan broj sta nov ni ka opšti ne Kru še vac evi den ti ra nih u regi stru 

DKTG, koji su tere će ni od stra ne ZK za rat ne zlo či ne, izno si 61). Moguće 

je pret po sta vi ti da među 84 lica stra da la na nepo zna tom mestu 1944. 

ima i onih koji su pogi nu li okto bra 1944. u bor bi kod Glo bo de ra ili na 

nekoj dru goj loka ci ji. Isto tako, mogu će je pret po sta vi ti da je među oni ma 

koji su stre lja ni u Kru šev cu nakon oslo bo đe nja gra da bio i nepo znat broj 

čet ni ka zaro blje nih sre di nom okto bra 1944. Koli ko je među nji ma bilo 

lica odgo vor nih za spro vo đe nje repre si je nad sta nov niš tvom kru še vač kog 

kra ja i onih koji su ima li komand nu odgo vor nost za zlo či ne nad civi li ma 

i kola bo ra ci ju sa Nem ci ma i kvi slin škom poli ci jom – osta je da se utvr di u 

budu ćim istra ži va nji ma. Nema sum nje da je među stre lja ni ma bilo onih 

koji na pra ved nom suđe nju ne bi dobi li smrt nu pre su du. Tako đe, za sad 

može mo samo da naga đa mo koli ko su viso ki gubi ci 4. pro le ter ske bri ga de 

21. sep tem bra uti ca li na radi ka li za ci ju odno sa pre ma zaro blje nim čet ni cima. 

U sva kom slu ča ju, pobed nič ka stra na nije ima la milo sti pre ma oni ma 

koji su bili nosi o ci tero ra nad sta nov niš tvom, a naro či to ne pre ma pri padni 

ci ma kvi slin škog repre siv nog apa ra ta i kvi slin ške admi ni stra ci je kao ni 

pre ma čet nič kim zapo ved nič kim struk tu ra ma. Pre ma poda ci ma DKTG u 

Kru šev cu je 19. i 25. decem bra 1944. stre lja no 12 sta nov ni ka Tem nić kog 

sre za (Var va rin), među koji ma je bilo sedam pri pad ni ka JVuO i pet pripad 

ni ka SDS.

Šabač ki okrug 

U nare đe nju Šta ba 12. (voj vo đan skog) udar nog kor pu sa NOVJ (28. 

sep tem bar 1944), čije jedi ni ce su delo va le na pod ruč ju seve ro za pad ne 

Srbi je, govo ri se o postup ci ma poje di nih jedi ni ca kor pu sa pre ma zaro bljeni 

ci ma koji je libe ral ni ji od upu ta iz nare đe nja mar ša la Tita od 15. sep tembra. 

„Među tim, po tom nare đe nju još uvek se ne postu pa. Nai me, zaroblje 

ni ci, koji izja ve da žele stu pi ti u našu voj sku, uvrš ta va ju se goto vo bez 

ika kvog pret hod nog saslu ša nja. To je vrlo pogreš no, kako zbog toga što se 

na taj način omo gu ća va šver co va nje nepri ja te lja u naše jedi ni ce, tako i zbog 

toga što se stva ra ju moguć no sti za razor ni nepri ja telj ski rad među našim 

bor ci ma. Zatim, ima slu ča je va puš ta nja na slo bo du onih koje tre ba, pre ma 

nare đe nju dru ga Tita, da budu svr sta ni u zaro blje nič ki logor.” Zatim se u 

nare đe nju isti če: „Štab kor pu sa orga ni zo va će zaro blje nič ki logor u koji treba 

sla ti sve one zaro blje ni ke koji neće dobro volj no da pre đu našoj voj sci, a 

koji ne dola ze u obzir za sta vlja nje pred voj ni sud.” 761 

U izveš ta ju Šta ba 11. kra jiš ke divi zi je (28. sep tem bar 1944) o bor bama 

na pod ruč ju Poce ri ne, navo di se da „zaro blje ni čet ni ci uglav nom žele 

da osta nu u redo vi ma NOVJ”. 762 

U izveš ta ju Šta ba 16. voj vo đan ske divi zi je (1. okto bar 1944), navo de 

se poda ci o pri li ka ma u oslo bo đe nom delu Mačve: 

„Sta nje u Boga ti ću, kao i u svim okol nim seli ma: uslo vi za mobi li za ciju 

posto je i to na dobro volj noj bazi. Vidi se po tome što narod iz okol nih 

sela, gdje naša voj ska još nije sti gla, dola zi stal no i pozi va ju [nas] pri ka zu jući 

da nas narod sa odu še vlje njem čeka. Čet ni ci kao neka jača gru pa uopšte 

ne posto je na cije lom sek to ru Mačve. Oni su pot pu no raz bi je ni i u veli kom 

bro ju vra ća ju se kuća ma, čak i takvi zli kov ci za koje se zna da su čini li zlo čine, 

izda va li naše dru go ve, pa čak i sami stri je lja li. Sma tra mo da nije zgod no 

još sve ove hap si ti, usli jed toga što je narod još zapla šen i ne smi je za sve 

da dâ tač ne podat ke. Mi ćemo hap si ti zai sta takve koje ćemo moći jav no 

stri je lja ti pred naro dom, kao na pr. Vese li na Rosi ća iz Bado vi na ca, koji je 

izdao i ubio mogu će 100 lju di. Čet nič ke gru pi ce još vrše zlo či ne po nekim 


762 Исто, стр. 437. 

283

seli ma, kao na pr. pri je dvi je noći ubi li su u Bano vom Polju jed nog našeg 

čovje ka, kao i neke u Gluš ci ma.” 763 

O odno su jedi ni ca pod koman dom Šta ba 12. (voj vo đan skog) udar nog 

kor pu sa NOVJ pre ma zaro blje nim čet ni ci ma sve do či i poda tak o zaro bljava 

nju „oko 30 čet ni ka” u selu Teke riš, smeš te nom izme đu Lozni ce i Šap ca, 

zaro blje nih počet kom okto bra od stra ne bora ca obno vlje nog Mačvan skog 

par ti zan skog odre da: 

„U Teke ri šu i oko li ni bila je pove ća gru pa čet ni ka u kojoj i pozna ti 

čet nič ki zli kov ci Čeda i Sta no je Kur ja ko vić. Dve čete Mačvan skog odre da 

su otiš le u Teke riš, gde im se pre da lo oko 30 čet ni ka. Ti čet ni ci ima li su 

oruž ja i muni ci je za ceo bata ljon, a pre da li su se bez bor be, čak i dvo ji ca 

Kur ja ko vi ća, koji su upu će ni voj nom sudu, osu đe ni na smrt zbog zlo či na 

koje su poči ni li i stre lja ni.” 764 

U regi stru DKTG evi den ti ra no je 16 sta nov ni ka Teke ri ša. Od ovog 

bro ja za 12 lica se navo di da su nesta la (10 pri pad ni ka JVuO i dva pripad 

ni ka SDS), iz čega se može zaklju či ti da je reč o pri pad ni ci ma JVuO 

i SUK koji su nastra da li na nepo znat način u Bosni, kra jem 1944. ili u 

prvoj polo vi ni 1945, odno sno nakon odstu pa nja Cer skog kor pu sa JVuO 

sa ovog pod ruč ja. Kada je reč o osta la četi ri lica, jed no lice je zave de no na 

osno vu gra đe ZK, što zna či da je sum nji če no za rat ne zlo či ne, dok je jed no 

lice osu đe no na smrt zbog ubi stva. Bra ća Kur ja ko vić nisu evi den ti ra na u 

regi stru. Ovi poda ci navo de nas na zaklju čak da u tom selu, koje je bilo 

istak nu to čet nič ko upo riš te tokom rata, nije bilo nasi lja, ili makar ne nasilja 

sa smrt nim isho dom, nad pri pad ni ci ma JVuO koji su se pre da li sna gama 

Mačvan skog par ti zan skog odre da, a koji nisu skri vi li tuđe stra da nje. 

Tokom Dru gog svet skog rata život je izgu bi lo 12 sta nov ni ka Teke ri ša 

koji su bili bor ci NOVJ/JA, naj ve ro vat ni je veći na nakon oslo bo đe nja Srbi 


Vese lin Rosić (RKTG-18055), pred sed nik seo ske opšti ne Bado vin ci tokom oku pa ci je, evi den ti ran 

je u regi stru DKTG za opšti nu Boga tić. 


одред 1941-1944, Шабац, 1973, стр. 1077. 

284

je. 765 Pre ma poda ci ma DK, čet ni ci su stre lja li dva sta nov ni ka Teke ri ša, dok 

su 20 sta nov ni ka pod vr gli bati na nju. 766 

765 „Пали бор ци у Народ но о сло бо ди лач ком рату”, Годи шњак исто риј ског архи ва, 2, Шабац, 

1965, стр. 218. 

766 AJ, DK, 110, f. 64, s. 238-239. 

285

IV deo: 

Odgov ornost za 

zlo či ne for ma ci ja 

pod kon tro lom 

kvi slin ške vla de u 

Srbi ji 1941-1944. 

286

IV deo: Odgov nost za zl for ma ci ja pod kon tro lom 

kvi slin ške vla de u Srbi ji 1941-1944. 

Pro blem kvan ti fi ka ci je i per cep ci je 

Revi zi o ni stič ka isto ri o gra fi ja nasto ji da rela ti vi zu je kola bo ra ci ju i rat ne 

zlo či ne oru ža nih for ma ci ja pod kon tro lom kvi slin ške vla de u Srbi ji 1941- 

1944. Kao ilu stra ci ja ovog feno me na može poslu ži ti jedan od zaklju ča ka 

iz mono gra fi je posve će ne isto ri ja tu oru ža nih sna ga vla de Mila na Nedi ća, 

koju je napi sao isto ri čar Bojan Dimi tri je vić: 

„Rani ja isto ri o gra fi ja je ute me lji la miš lje nje da su se sna ge Nedi ćeve 

vla de ’svi re po’ obra ču na va le s komu ni sti ma i nji ho vim pri sta li ca ma. 

Kako nije iden ti fi ko van nije dan veći zlo čin ovih sna ga u bor ba ma u Srbi ji, 

suge ri sa no je da su glav na zlo de la ove voj ske bila veza na za logo re – pre 

sve ga Banjič ki logor i Zavod za pre va spi ta va nje [omla di ne] u Sme de revskoj 

Palan ci. I pored dra ma tič nog, često lažnog i pre u ve li ča nog opi sa ovog 

zavo da od stra ne komu ni sta, sma tra mo da je Srp ska vla da i na taj način 

poku ša va la da spa se delo ve svog sta nov niš tva od nemač kih repre sa li ja. Sa 

dru ge stra ne, uka za li smo da je glav nu ulo gu u logo ru na Banji ci imao 

nemač ki oku pa ci o ni apa rat. Ove sna ge tako đe nisu uče stvo va le u nemačkim 

akci ja ma veza nim za pro gon i likvi da ci ju Jevre ja u Srbi ji. Sve posto je će 

sta ti sti ke stra da lih u Srbi ji uka zu ju na rela tiv no mali broj žrta va koje su 

Nedi će ve sna ge nane le pro tiv ni ci ma ili sta nov niš tvu. Po tome su na zače lju 

lestvi ce svih rat nih stra na u Srbi ji. Nasu prot tome, ove sna ge su pod ne le 

veli ke sop stve ne žrtve u bor bi s komu ni stič kim ili rav no gor skim sna ga ma 

u Srbi ji 1941-1944, koji često nisu ima li milo sti pre ma nji ma.” 767 

Pred stav ni ci doma će isto ri o gra fi je iz soci ja li stič kog raz do blja nisu 

pogre ši li u oce ni koja pod ra zu me va da su se sna ge Nedi će ve vla de istrajno 

i nemi lo srd no obra ču na va le sa komu ni sti ma i nji ho vim pri sta li ca ma, 

budu ći da tzv. „soci ja li stič ka isto ri o gra fi ja” nije igno ri sa la izvo re o odgovor 

no sti sna ga pod kon tro lom kvi slin ške vla de za stra da nje veli kog bro ja 

civi la i zaro blje nih par ti za na sa pod ruč ja Srbi je 1941-1944. Nera zu mlji va 

je Dimi tri je vi će va kon sta ta ci ja o tome kako „nije iden ti fi ko van nije dan 

veći zlo čin” sna ga pod kon tro lom kvi slin ške vla de „u bor ba ma u Srbi ji”. 


Бео град, 2014², стр. 561-562. 

287

288 

Osnov na delat nost ovih sna ga pod ra zu me va la je bor bu pro tiv oslo bo di lačkog 

pokre ta, u inte re su, a često u sadej stvu sa oku pa to rom. Kola bo ra ci ja 

je zlo čin sam po sebi, budu ći da posle di ce kola bo ra ci je pod ra zu me va ju 

ne samo ljud ske gubit ke pri pad ni ka oslo bo di lač kog pokre ta u bor ba ma 

koje u sagla sno sti ili po nalo gu oku pa to ra spro vo de kvi slin ške voj no-policij 

ske struk tu re, već prven stve no zbog toga što su sna ge pod kon tro lom 

kvi slin ške vla de voj nom kola bo ra ci jom omo gu ća va le oku pa to ru da se što 

duže zadr ži na oku pi ra noj teri to ri ji, što je sva ko dnev no pod ra zu me va lo 

nove žrtve među civi li ma i pri pad ni ci ma oslo bo di lač kog pokre ta, odvođe 

nje u logo re i na pri nud ni rad, pljač ku naci o nal nih resur sa, raza ra nje 

infra struk tu re, pri vre de, držav ne imo vi ne i imo vi ne gra đa na, odno sno glad 

kao posle di cu pljač ke i nedo stat ka hra ne. Nemač ki oku pa tor je odgo voran 

za naj ve ći broj stra da lih sta nov ni ka Srbi je i Voj vo di ne tokom Dru gog 

svet skog rata. Voj na i poli tič ka sarad nja sa nemač kim oku pa to rom pod razu 

me va la je odgo vor nost za stra da nje doma ćeg sta nov niš tva čak i bez njego 

vog nepo sred nog ubi ja nja, što je notor na isto rij ska činje ni ca bez obzi ra 

koli ko je igno ri sa li pred stav ni ci revi zi o ni stič ke isto ri o gra fi je. 

Tvrd nja da je „rani ja isto ri o gra fi ja”, u navod nom nedo stat ku zlo de la 

„voj ske Nedi će ve vla de” na dru gim loka ci ja ma, suge ri sa la kako su „glavna 

zlo de la ove voj ske bila veza na za logo re – pre sve ga Banjič ki logor i 

Zavod za pre va spi ta va nje [omla di ne] u Sme de rev skoj Palan ci”, pri lič no je 

pro iz volj na. „Rani ja isto ri o gra fi ja” nije poten ci ra la odgo vor nost „voj ske 

Nedi će ve Srbi je” za polo žaj i sud bi nu logo ra ša u ova dva logo ra, već je 

za polo žaj logo ra ša u Banjič kom logo ru poten ci ra la odgo vor nost kvi slinške 

poli ci je, kao i odgo vor nost kvi slin ških i kola bo ra ci o ni stič kih for ma ci ja 

koje su hap si le pri pad ni ke NOP-a koji su potom posta li banjič ki logo ra ši 

(što uklju ču je dobro pozna tu činje ni cu da su sna ge žan dar me ri je i SDS 

oba vlja le stra žu u logo ru Banji ca), dok je za polo žaj zato če ni ka u Zavo du 

za pri nud no vas pi ta nje omla di ne poten ci ra la odgo vor nost kvi slin ške vla de 

i poli tič kog pokre ta Dimi tri ja Ljo ti ća. Nespor na je činje ni ca da je nemač ki 

oku pa ci o ni apa rat kon tro li sao rad upra ve onog dela Banjič kog logo ra koji 

je bio pod kon tro lom kvi slin škog repre siv nog apa ra ta, ali ta okol nost ne 

može oprav da ti sle de će činje ni ce: 1) velik broj banjič kih logo ra ša uhapšen 

je i spro ve den u logor od stra ne kvi slin škog repre siv nog apa ra ta; 2) 

SDS vrši nad zor (stra žu) nad polo vi nom logo ra Banji ca; 3) pred stav ni ci

kvi slin škog repre siv nog apa ra ta par ti ci pi ra ju u radu komi si je koja kla si fiku 

je logo ra še čime nepo sred no uti ču na nji ho vo stra da nje; 4) pri pad ni ci 

kvi slin škog repre siv nog apa ra ta (egze ku tiv no ode le nje Spe ci jal ne poli ci je) 

vrše stre lja nja banjič kih logo ra ša od pro le ća 1944. do počet ka okto bra iste 

godi ne, odno sno do uki da nja logo ra. 768 

Pre ma tome, glav ni zlo čin kvi slin ških struk tu ra, vezan za logor Banjicu, 

tiče se delat no sti kvi slin ške poli ci je i voj nih for ma ci ja pod kon tro lom 

kvi slin ške vla de za spro vo đe nje pri pad ni ka i sim pa ti ze ra NOP-a u taj logor 

i nji ho vo stra da nje, uklju ču ju ći i stre lja nja 1944. (stre lja nja banjič kih logora 

ša 1941-1943. spro vo dio je Ver maht). Veš tač ko odva ja nje „voj ske Nediće 

ve Srbi je” od poli cij skog apa ra ta nije oprav da no. „Rani ja isto ri o gra fi ja” 

nije poten ci ra la posto ja nje logo ra za pro ko mu ni stič ku omla di nu u Sme derev 

skoj Palan ci kao jedan od dva glav na zlo či na „voj ske Nedi će ve Srbi je”, 

niti kao jedan od dva glav na zlo či na kvi slin ške vla de, iako je uka zi va la na 

nepri hva tlji vu real nost tog logo ra koju Dimi tri je vić i dru gi pred stav ni ci 

revi zi o ni stič ke isto ri o gra fi je i isto rij ske publi ci sti ke – upor no igno ri šu. 769 

Dimi tri je vić igno ri še odgo vor nost for ma ci ja pod inge ren ci jom kvislin 

ške vla de (kvi slin ška žan dar me ri ja odno sno poto nja SDS, dobro vo ljački 

odre di SDO odno sno poto nji SDK, tzv. vla di ni čet ni ci, koji su kasni je 

pre te žno preš li u redo ve JVuO) koje su hap si le i hva ta le pri pad ni ke NOP-a 

na širem pod ruč ju Srbi je – i spro vo di le ih u logo re u Šap cu, Nišu i Krušev 

cu (dakle, ne samo na Banji cu), pri čemu su pri pad ni ci SDO, odno sno 

pri pad ni ci tadaš njih dobro vo ljač kih odre da poli tič ke par ti je Zbor, vrši li 

tor tu ru nad zato če ni ci ma logo ra u Šap cu, a jedan deo logo ra ša stre lja li. 770 

Tvrd nja da sna ge pod inge ren ci jom kvi slin ške vla de „nisu uče stvo vale 

u nemač kim akci ja ma veza nim za pro gon i likvi da ci ju Jevre ja u Srbi ji” 

spor na je ono li ko koli ko se igno ri še pret hod na ulo ga kvi slin ške poli ci je u 

evi den ti ra nju Jevre ja, ustu pa nja poda ta ka o evi den ci ji Jevre ja nemač kom 

oku pa ci o nom repre siv nom apa ra tu i poto nja hap še nja Jevre ja koji su se 

u Beo gra du skri va li pod izme nje nim iden ti te tom i ustu pa nje uhap še ni ka 

768 Simo Bego vić, Logor Banji ca 1941-1944, I-II, Beo grad, 1989; Бра ни слав Божо вић, Спе ци јал на 

поли ци ја у Бео гра ду 1941-1944, Бео град, 2014, стр. 438-464. 

769 Upo re di ti: Милош Крстић, Кон цен тра ци о ни логор у Сме де рев ској Палан ци 1942-1944, Београд, 

1981. 

770 Sta no je Fili po vić, Logo ri u Šap cu, Novi Sad, 1967; Миро слав М. Мило ва но вић, Немач ки концен 

тра ци о ни логор на Црве ном крсту у Нишу и стре ља ња на Буб њу, Бео град-Ниш , 1983. 

289

oku pa to ru koji je izvr šio likvi da ci ju ovih lica. Tač no je da pri pad ni ci kvislin 

ških voj no-poli cij skih sna ga nisu uče stvo va li u hap še nju i likvi da ci ji 

Jevre ja koji su u Srbi ji ubi ja ni do sre di ne 1942. S dru ge stra ne, nedo pusti 

vo je pre ćut ki va nje činje ni ce da su pri pad ni ci kvi slin ške žan dar me ri je 

(for ma ci ja iz koje će 1942. nasta ti SDS), okto bra i decem bra 1941. uhapsi 

li i ustu pi li nemač kom oku pa to ru pre ko 2.000 rom skih muš ka ra ca, žena 

i dece, pri čemu je ogrom na veći na uhap še nih muš ka ra ca i nema li broj 

uhap še nih žena i dece ubi jen od stra ne oku pa to ra ili je na dru ge nači ne 

stra dao u logo ri ma. Pri pad ni ci kvi slin ške žan dar me ri je su naj ma sov ni ja 

hap še nja izvr ši li kra jem okto bra 1941. u Beo gra du i počet kom decembra 

1941. u Leskov cu, kada je na per fi dan način uhap šen veći broj romskih 

muš ka ra ca. Žan dar mi su zna li da će uhap še ni Romi, neret ko nji ho vi 

pozna ni ci, biti ispo ru če ni oku pa to ru i ubi je ni. 

U svo joj mono gra fi ji Voj ska Nedi će ve Srbi je Dimi tri je vić ne pomi nje 

zlo či ne oru ža nih sna ga vla de Mila na Nedi ća nad civil nim sta nov niš tvom, 

sem kada je reč o pri me ri ma stre lja nja tala ca i dru gih civi la jula 1941, u 

Valje vu, Čač ku i na Buko vi ma izme đu Kosje ri ća i Valje va, koje je izvr ši la 

kvi slin ška žan dar me ri ja pod pri ti skom nemač kog oku pa to ra – pre for mira 

nja vla de Mila na Nedi ća, odno sno, pre 1. sep tem bra 1941. Kvi slin ška 

voj no-poli cij ska struk tu ra koja je uče stvo va la u nave de nim zlo či ni ma (kvislin 

ške oru ža ne sna ge su tokom jula stre lja le oko 200 lica u Srbi ji), 771 nije 

opo zva na ili kažnje na nakon uspo sta vlja nja vla de Mila na Nedi ća. 

Nasu prot tome, Dimi tri je vić se poslu žio jed nom čud nom for mu la cijom 

kojom suge ri še da „nije iden ti fi ko van nije dan veći zlo čin ovih sna ga u 

bor ba ma u Srbi ji”, što bi, valj da, tre ba lo da suge ri še kako pri pad ni ci kvislin 

ških oru ža nih sna ga nisu stre lja li zaro blje ni ke, što je netač no. S dru ge 

stra ne, nave de na for mu la ci ja osta vlja nas u nedo u mi ci sma tra li Dimi trije 

vić da li su pri pad ni ci oru ža nih sna ga pod inge ren ci jom kvi slin ške vlade 

čini le zlo či ne van bor be? Nad civi li ma, na pri mer. Dimi tri je vić nas je 

uskra tio odgo vo ra na to pita nje budu ći da je igno ri sao pri me re zlo či na 

SDS i SDK nad civil nim sta nov niš tvom i zaro blje nim par ti za ni ma, kao 

što je igno ri sao dru gi važan aspe kat invol vi ra no sti SDS i SDK u masov na 

stra da nja sta nov niš tva Srbi je tokom oku pa ci je – hap še nja veli kog bro ja 

771 Zbor nik NOR-a, XII/1, Beo grad, 1973, str. 229; Мило рад Радој чић, „Стре ља ње на Буко ви ма”, 

Гла сник – Исто риј ски архив Ваље во, 47, Бео град, 2013, стр. 39-81. 

290

om skih i srp skih civi la i nji ho va pre da ja nemač kim voj no-poli cij skim snaga 

ma nakon čega su uhap še ni ci stre lja ni od stra ne oku pa to ra. 

U izveš ta ju ZK (25. okto bar 1945), evi den ti ran je broj lica koja su 

ubi je na ili ošte će na (povre da lič no sti i imo vi ne) od stra ne oku pa ci o nih i 

kvi slin ških for ma ci ja. Prem da ovi poda ci nisu poi me nič no pot kre plje ni u 

tabe lar nim pre gle di ma, pored toga što su meto do loš ki kon fu zni, oni predsta 

vlja ju odre đe nu osno vu u istra ži va nju zlo či na nad sta nov niš tvom Srbi je 

u Dru gom svet skom ratu, kada je reč o zlo či ni ma oku pa to ra i nji ho vih 

sarad ni ka. 

U izveš ta ju se navo di da su pri pad ni ci SDS – stre lja li 642 muš kar ca, 

41 ženu, 11 sta ra ca i peto ro dece (ukup no: 699); obe si li 14 muš ka ra ca i 18 

sta ra ca (ukup no: 32); zakla li 44 muš kar ca, 14 žena, jed no dete i sedam stara 

ca (ukup no: 66); dok je 109 muš ka ra ca, šest žena, osam sta ra ca i peto ro 

dece umr lo od posle di ca tor tu re (ukup no: 128). 772 

U izveš ta ju je pri lo žen i tabe lar ni pre gled povre da tela od stra ne raznih 

for ma ci ja, pri čemu se navo di da su pri pad ni ci SDS pod vr gli tuči čak 

6.472 muš kar ca, 1.356 žena, 649 sta ra ca i 146 dece (ukup no: 8.623) i da 

su silo va li 117 žena. 773 Isto tako, u izveš ta ju je evi den ti ran i broj hap še nja 

koje su poči ni le poje di ne for ma ci je, pri čemu se navo di da je SDS odgovor 

na za hap še nje 14.218 muš ka ra ca, 2.405 žena, 748 sta ra ca i 119 dece 

(ukup no: 17.490) i odvo đe nje na pri nud ni rad 11.259 muš ka ra ca, 195 

žena, 72 star ca i 14 dece (ukup no: 11.540). 774 U izveš ta ju je nave de no da 

su pri pad ni ci SDS spa li li 858 „kuća i dru gih zgra da”. 775 

U nave de nom izveš ta ju ZK evi den ti ra ni su i zlo či ni SDK. U izveš ta ju 

se navo di da su pri pad ni ci SDK („ljo ti ćev ci”) – stre lja li 466 muš ka ra ca, 23 

žene, sedam sta ra ca i 13 dece (ukup no: 509); obe si li tri muš kar ca, pet žena 

i jed nog star ca (ukup no: devet); zakla li 44 muš kar ca, 14 žena, sedam stara 

ca i jed no dete (ukup no: 66); dok je 31 muš ka rac, dve žene i jed no dete 

umr lo od posle di ca tor tu re (ukup no: 34). 776 

772 AJ, DK, 110, f. 55, s. 15. 

773 AJ, DK, 110, f. 55, s. 16. 

774 AJ, DK, 110, f. 55, s. 17. 

775 AJ, DK, 110, f. 55, s. 18. 

776 AJ, DK, 110, f. 55, s. 15. 

291

U izveš ta ju se dalje navo di da su pri pad ni ci SDK pod vr gli tuči 3.977 

muš ka ra ca, 636 žena, 124 sta ra ca i 56 dece (ukup no: 4.793) i da su silova 

li 49 žena. 777 Pre ma istim poda ci ma, SDK je odgo vo ran za hap še nje 

7.946 muš ka ra ca, 1.224 žena, 476 sta ra ca i 174 dece (ukup no: 9.820) i 

odvo đe nje na pri nud ni rad 941 muš ka ra ca, 92 žena, i 15 star ca (ukup no: 

1.048). 778 Tako đe je nave de no da su pri pad ni ci SDS spa li li 136 „kuća i 

dru gih zgra da”. 779 

U nave de nom izveš ta ju nisu pri lo že ni poda ci o bro ju lica koja su 

uhap še na od stra ne SDS i SDK i ispo ru če na voj no po li cij skim orga ni ma 

nemač kog oku pa to ra, uklju ču ju ći lica koja su ubi je na od stra ne oku pa tora. 

Doma ća isto ri o gra fi ja nije istra ži la ovo pita nje. Među tim, zahva lju ju ći 

istra ži va nji ma isto ri ča ra Jova na Zla ti ća pozna ti su poda ci o bro ju sta nov nika 

Niš kog rat nog okru ga i Topli ce koji su uhap še ni od stra ne SDS i SDK 

i stre lja ni od stra ne nemač kih sna ga (ili smrt no stra da li na raz ne nači ne 

u nemač kim logo ri ma). Nemač ki oku pa tor je stre ljao više hilja da civi la i 

neko li ko sto ti na par ti za na koje su uhap si li i zaro bi li pri pad ni ci oru ža nih 

sna ga pod inge ren ci jom kvi slin ške vla de. Među stre lja nim civi li ma najbroj 

ni ji su bili par ti zan ski sim pa ti ze ri i sarad ni ci i Romi. 

Pre ma Zla ti će vim istra ži va nji ma, na pod ruč ju Niš kog okru ga i Toplice 

(Kosa nič ki, Jastre bač ki, Pro ku pač ki, Dobrič ki, Morav ski, Alek si nač ki, 

Niš ki, Zaplanj ski, Belo pa la nač ki, Svr ljiš ki, Soko banj ski srez) pri pad ni ci 

kvi slin ške žan dar me ri je i SDS izvr ši li su hap še nje 3.090 civi la – par ti zanskih 

sim pa ti ze ra, uklju ču ju ći 540 Roma. Od tog bro ja stre lja li su na licu 

mesta 27, pre da li Spe ci jal noj poli ci ji 680, dok su Nem ci ma pre da li 1.076 

lica. Od nave de nog bro ja uhap še ni ka koji su pre da ti Nem ci ma, oku pator 

ska voj ska stre lja la je 719 na Bub nju, a 71 inter ni ra li u Nor veš ku gde 

ih je 48 ubi je no ili umr lo. Tako đe, pri pad ni ci žan dar me ri je i SDS pre da li 

su Nem ci ma 71 zaro blje nog par ti za na koji su ubi je ni od stra ne oku pa tora. 

Isto tako, žan dar mi i stra ža ri stre lja li su 36 zaro blje nih par ti za na na 

licu mesta. Na istom pod ruč ju pri pad ni ci SDK izvr ši li su hap še nje 259 

par ti zan skih sim pa ti ze ra. Od tog bro ja 41 uhap še ni ka pre da li su Nem cima 

nakon čega su Nem ci 12 stre lja li na Bub nju, a šesto ro su inter ni ra li u 

777 AJ, DK, 110, f. 55, s. 16. 

778 AJ, DK, 110, f. 55, s. 17. 

779 AJ, DK, 110, f. 55. s. 18. 

292

Nor veš ku gde su smrt no stra da li. Tako đe, pri pad ni ci SDK zaro bi li su 33 

par ti za na koje su pre da li Nem ci ma nakon čega su Nem ci 31 stre lja li na 

Bub nju, a dvo ji cu inter ni ra li u Nor veš ku gde su ubi je ni. 780 

Jovan Zla tić je tako đe izvr šio kvan ti fi ka ci ju zlo či na čet ni ka Koste 

Pećan ca na pod ruč ju Niš kog okru ga i Topli ce 1941-1942. Pre ma Zla ti ćevim 

poda ci ma Pećan če vi čet ni ci su na tom pod ruč ju stre lja li 35 i uhap si li i 

pre da li Nem ci ma 108 par ti zan skih sim pa ti ze ra od kojih su Nem ci stre lja li 

56 i ote ra li 52 u logo re. Kada je reč o zaro blje nim par ti za ni ma, Pećan če vi 

čet ni ci su stre lja li 113 i pre da li Nem ci ma 52 par ti za na, od kojih su Nem ci 

stre lja li 32. Pećan če vi čet ni ci su na nave de nom pod ruč ju spa li li 34 kuće 

i 60 eko nom skih zgra da. U istom raz do blju u niš kom i toplič kom kra ju 

par ti za ni su zaro bi li 720 Pećan če vih čet ni ka od kojih su stre lja li 117 dok 

su 603 pusti li na slo bo du. 781 

„Kazni će se smr ću ko reči ma ili delom 

ispo lja va komu ni zam”: 

zlo či ni kvi slin ških for ma ci ja u Srbi ji 

Pred sed nik Save ta kome sa ra i kome sar Mini star stva unu trašnjih 

poslo va, Milan Aći mo vić, upu tio je 13. jula 1941. nared bu sreskim 

načel ni ci ma u unu traš njo sti Srbi je: „Uhap si te čla no ve poro di ce 

odbe glih komu ni sta i to sino ve pre ko 16 godi na i žene, uko li ko nemaju 

dece, oca i bra ta ako u zajed ni ci žive, a nisu sta ri ji od 60 godi na.” 782 

780 Јован Зла тић, Стра да ла штво срп ског наро да у Нишком рат ном окру гу (1941-1944), II, 

Ору жа на сила срп ске вла де гене ра ла Мила на Неди ћа, Ниш, 1995, стр. 376-378. 

Pri me ra radi, pri pad ni ci SDS su 20. avgu sta 1942. uhap si li 17 sta nov ni ka pro par ti zan skog sela 

Kame ni ca pokraj Niša. Uhap še ni ci su bati na ni i inter ni ra ni u zatvor u Nišu, „oda kle su poje di ni 

stre lja ni, neki puš te ni, a neki pre da ti nemač kom lage ru”. (AJ, DK, 110, f. 531, s. 497). 

Zla tić je u broj oso ba koje su uhap si li žan dar mi i SDS, a stre lja li ih Nem ci, uvr stio i civi le i zaroblje 

ne par ti za ne koje su liši li slo bo de i pre da li Nem ci ma pri pad ni ci SDO kra jem 1941. i početkom 

1942, što je meto do loš ki disku ta bil no budu ći da SDO umno go me pred sta vlja ju for ma cij sku 

pre te ču SDK, iako je jedan broj pri pad ni ka SDO kasni je inte gri san u okvir SDS. 



782 Милан Бор ко вић, „Прва кви слин шка вла да (Савет коме са ра) у бор би про тив НОП-а Србије”, 

Народ ни уста нак и бор бе за Кра ље во 1941, Збор ник радо ва са науч ног ску па, (ур. Коча 

Јон чић), Бео град, 1985, стр. 86. 

293

Vla da Mila na Nedi ća obzna ni la je 16. sep tem bra 1941. „Ured bu o pre kim 

sudo vi ma”. U ured bi se obzna nju je: „Kazni će se smr ću” sva ko „ko reči ma 

ili delom ispo lja va komu ni zam ili anar hi zam, ili pri pa da orga ni za ci ji koja 

to ispo ve da”. 783 U nacr tu uput stva vla de Mila na Nedi ća o mera ma pro tiv 

pri pad ni ka NOP-a (18. sep tem bar 1941), suge ri še se, izme đu osta log, da 

orga ni kvi slin ške vla sti tre ba ju „kon fi sko va ti odmah svu pokret nu i nepokret 

nu imo vi nu odmet ni ka” kao i „imo vi nu svih nji ho vih jata ka, poma gača 

i huš ka ča iz gra do va”. U istom uput stvu nave de na je sle de ća suge sti ja: 

„Inter ni ra ti odmah oče ve, bra ću odno sno sino ve odmet nič ke (sta ri je od 

18 godi na) kako bi oni slu ži li kao tao ci.” 784 Za mno ge tao ce su hap še nje i 

izo la ci ja zna či li smrt. 

Kvi slin ška žan dar me ri ja, poput kvi slin ške poli tič ke poli ci je (Spe ci jalna 

poli ci ja) u znat noj meri nasle di la je struk tu ru žan dar me ri je Kra lje vi ne 

Jugo sla vi je na pod ruč ju koje je 1941. bilo pod inge ren ci jom kvi slin ške 

vla de u Beo gra du. Naj ra ni je repre siv ne mere širo kih raz me ra u koji ma je 

žan dar me ri ja uze la učeš ća spro ve de ne su 22-23. juna 1941. nad pri pad nici 

ma i sim pa ti ze ri ma KPJ, nepo sred no nakon napa da Nemač ke na Sovjetski 

Savez. 

Pred stav ni ci kvi slin škog repre siv nog apa ra ta (Spe ci jal na poli ci ja i žandar 

me ri ja), u sarad nji sa Gesta po om, počev od 22. juna 1941. zapo či nju 

hap še nje komu ni sta širom Srbi je. Pre ma poda ci ma kvi slin škog Mini starstva 

unu traš njih poslo va, u Srbi ji je od 23. do 30. juna 1941. uhap še no 

„oko 400 lju di koji su bili ozna če ni kao komu ni sti”. Tokom prva tri dana 

raci je u Beo gra du (22-24. jun 1941), „uhap še no je 198 komu ni sta”. 785 

Veći na njih stre lja ni su tokom jula i avgu sta 1941. Prva masov na stre lja nja 

koje su poči ni li pri pad ni ci oru ža nih sna ga kvi slin ške vla de zabe le že na su 

jula 1941. Prvo stre lja nje komu ni sta od stra ne kvi slin ške poli ci je zabe le ženo 

je 5. jula 1941, u Beo gra du, kada je stre lja no 13 komu ni sta. 786 Pre ma 

tvrd nja ma nemač kog diplo ma te Felik sa Ben cle ra (Felix Ben zler) od 23. 

783 „Уред ба о пре ким судо ви ма”, Слу жбе не нови не, XXI II, 109, Бео град, 23.9.1941, стр. 1-2; Olive 

ra Milo sa vlje vić, Poti snu ta isti na. Kola bo ra ci ja u Srbi ji 1941-1944, Beo grad, 2006, str. 179-180. 

784 Збор ник НОР-а, I/21, Бео град, 1965, стр. 8-9; О при сту пу про шло сти. При мер јед ног историј 

ског изво ра, (пр. Миро слав Пери шић, Боро Мај да нац), Бео град, 2010, стр. 88-89. 

785 Бра ни слав Божо вић, Спе ци јал на поли ци ја у Бео гра ду 1941-1944, Бео град, 2014, стр. 73-74. 

786 Бра ни слав Божо вић, Бео град под коме сар ском упра вом 1941. годи не, Бео град, 1998, стр. 

202. 

294

jula 1941, pri pad ni ci srp ske žan dar me ri je su „pre ma instruk ci ja ma nemačkih 

oku pa ci o nih vla sti” do ovog datu ma „stre lja li već mno go više od 100 

lica”. 787 

Pri pad ni ci kvi slin ške žan dar me ri je su 15. jula 1941. u Obre nov cu 

stre lja li 10 komu ni sta iz Obre nov ca i Zabrež ja, koje su uhap si li 22-23. juna. 

788 Nedu go nakon stre lja nja u Obre nov cu, žan dar mi su 20. jula u Valjevu 

stre lja li 17 lica, uklju ču ju ći četvo ri cu Jevre ja. 789 Istog dana žan dar mi su 

u Čač ku stre lja li 12 uhap še nih čla no va i sim pa ti ze ra KPJ. 790 Naj ma sov ni je 

stre lja nje koje su izvr ši li pri pad ni ci kvi slin ške žan dar me ri je u leto 1941. 

spro ve de no je na Buko vi ma, pla ni ni izme đu Valje va i Kosje ri ća, 28. jula, 

kada je ubi je no 80 selja ka iz sela u oko li ni Kosje ri ća, koji su poku plje ni na 

nji va ma i pri li kom kosid be. 791 Svi ovi zlo či ni izvr še ni su pod instruk ci ja ma 

i nad zo rom nemač kog oku pa to ra, budu ći da su nave de ni zlo či ni tuma če ni 

od stra ne oku pa to ra kao odma zda za ranje ne i pogi nu le nemač ke voj ni ke 

ili dru ge obli ke napa da na nemač ku oru ža nu silu. 

Pri pad ni ci kvi slin ške žan dar me ri je i kvi slin ške admi ni stra ci je sno se 

odgo vor nost za stra da nje veli kog bro ja rom skih sta nov ni ka Srbi je, naroči 

to Beo gra da, Leskov ca i neko li ko sela u bli zi ni ta dva gra da. Nai me, od 

kra ja okto bra do kra ja novem bra 1941. žan dar me ri ja je izvr ši la hap še nja 

rom skih muš ka ra ca u raznim delo vi ma Srbi je. Uhap še ni Romi su pre dati 

Nem ci ma i izo lo va ni u logo ri ma u Beo gra du, Šap cu, Nišu, Zaje ča ru, 

Kru šev cu i Kra gu jev cu. Pri pad ni ci kvi slin škog repre siv nog apa ra ta koji su 

orga ni zo va li i izvr ši li hap še nja Roma zna li su da posto ji veli ka moguć nost 

da uhap še ni Romi budu stre lja ni kao tao ci u odma zda ma koje je nemački 

oku pa tor vršio u jesen 1941. u ime vla sti tih voj nih gubi ta ka u bor bama 

pro tiv usta ni ka. Pogo to vo jer je nemač ki oku pa tor kra jem sep tem bra 

i počet kom okto bra već izvr šio stre lja nja kru še vač kih i šabač kih Roma. 

Romi su hap še ni i ubi ja ni isklju či vo zbog nji ho vog etnič kog pore kla. 

Naj ma sov ni ja hap še nja i naj broj ni ja stra da nja isku si li su beo grad ski 

Romi. Žan dar me ri ja je kra jem okto bra 1941. spro ve la raci je u beo grad 


788 AJ, DK, 110, f. 365. s. 961-992. 

789 AJ, DK, 110, f. 387, s. 973-1014. 


791 Мило рад Радој чић, „Стре ља ње на Буко ви ма”, Гла сник – Исто риј ски архив Ваље во, 47, 

Бео град, 2013, стр. 39-81. 

295

skim nase lji ma u koji ma je žive lo rom sko sta nov niš tvo (Jata gan mala, 

Marin ko va bara, Čubu ra), a potom su hap še nja usle di la i u nekim pri gradskim 

nase lji ma (Žar ko vo, Miri je vo, Viš nji ca, Resnik, Srem či ca, itd.), kada 

je pohap šen veći broj rom skih muš ka ra ca koji su spro ve de ni u nemač ki 

logor u Topov skim šupa ma. Ovi lju di su tokom novem bra 1941. stre lja ni 

od stra ne nemač kog oku pa to ra pre te žno, kako je usta no vlje no, na stra tiš tu 

kod sela Jabu ka, pokraj Pan če va. Tokom decem bra 1941. pri pad ni ci žandar 

me ri je su izvr ši li hap še nja supru ga i dece pret hod no uhap še nih romskih 

muš ka ra ca. Uhap še ni ce su sa decom pre da te nemač kom oku pa to ru i 

izo lo va ne u logo ru na Saj miš tu. Jedan deo rom skih žena i dece je umro ili 

ubi jen u logo ru, a veći na je nakon neko li ko mese ci puš te na. Pre ma sve doče 

nji ma pre ži ve lih savre me ni ka, uglav nom pri pad ni ka rom ske naci o nalno 

sti, odno sno rođa ka repre si ra nih lica, u hap še nji ma pri pad ni ka rom ske 

popu la ci je naro či to su uče stvo va li pri pad ni ci žan dar me ri je iz V, VII, VIII, 

IX, XV i XVI kvar ta. 792 Pre ma ela bo ra tu Držav ne komi si je za utvr đi va nje 

zlo či na oku pa to ra i nji ho vih poma ga ča o hap še nji ma i stra da nju beo gradskih 

Roma, sasta vlje nom 27. novem bra 1945, izme đu 27. i 31. okto bra 

1941. u Beo gra du je uhap še no oko 1.500 rom skih muš ka ra ca, a u okolnim 

nase lji ma oko 500. Pre ma istim poda ci ma, u Beo gra du i pri grad skim 

nase lji ma, 2. decem bra 1941. uhap še no je oko 500 Rom ki nja sa decom. 793 

Pri pad ni ci kvi slin ške žan dar me ri je sre di nom decem bra 1941. uhapsi 

li su i pre da li Nem ci ma 51 ženu i dete rom ske naci o nal no sti iz Resni ka. 

Pret hod no su isto uči ni li sa nji ho vim muže vi ma, oče vi ma i bra ćom, koji su 

stre ja ni od stra ne Nema ca. O decem bar skom hap še nju sve do či la je Mitra 

Đor đe vić, Rom ki nja iz Resni ka: 

„Kada su doš li žan dar mi našim kuća ma sa nji ma je došao i tadašnji 

pred sed nik opšti ne resnič ke Tana si je Živo ji no vić i tom pri li kom on je 

nare dio žan dar mi ma da nas sku pe i tera ju u kon cen tra ci o ni logor... Prili 

kom našeg hap še nja bio je pri su tan i bla gaj nik opšti ne resnič ke Žar ko 

Sto ja no vić koji je uzeo klju če ve od naših kuća. Kada smo dove de ni u opšti 

792 Opšir ni je o ulo zi kvi slin škog repre siv nog apa ra ta i kvi slin ške admi ni stra ci je u stra da nju Roma u 

Beo gra du i Srbi ji: Milo van Pisa ri, Stra da nje Roma u Srbi ji za vre me holo ka u sta, Beo grad, 2014. 

Ova knji ga pred sta vlja prvu nauč nu mono gra fi ju na temu geno ci da nad Romi ma u Beo gra du i 

Srbi ji. Obja vlje na je iste godi ne kada i dru go izda nje mono gra fi je Boja na Dimi tri je vi ća o oru žanim 

sna ga ma pod inge ren ci jom kvi slin ške vla de u kojoj nema pome na o par ti ci pa ci ji kvi slin ške 

žan dar me ri je u stra da nju Roma. 

793 AJ, DK, 110, f. 388, s. 3. 

296

nu, Bori vo je Matić, kmet, i Milan Laza re vić, kmet, kaza li su žan dar mi ma: 

’Teraj te ovu ciga ni ju.’” Jed na dru ga uhap še na Rom ki nja iz Resni ka, dopuni 

la je pret hod no sve do če nje uka zu ju ći na odgo vor nost nave de nih predstav 

ni ka lokal ne admi ni stra ci je: „Tom pri li kom oni su kaza li žan dar mi ma: 

’Teraj te i ovu decu i žene, šta će nam oni kad su već i lju di nji ho vi ote ra ni.’ 

Kad smo ih pita li gde će nas ote ra ti, oni su nam govo ri li: ’Ide te u Saj miš te, 

pre ko vode.’ Posle ovo ga nas su žan dar mi ote ra li. Pri li kom ovog hap še nja i 

spro vo đe nja, ja sam dobi la 25 bati na od žan dar ma.” 794 

Resnič ke Rom ki nje i nji ho va deca puš te ni su iz logo ra na Sta rom sajmiš 

tu 17. febru a ra 1942. Nije pozna to koli ko je Roma iz Resni ka umr lo 

u tom logo ru. 

Nared no masov no hap še nje Roma od stra ne žan dar me ri je, koje je 

ima lo tra gi čan ishod, dogo dio se u Leskov cu i okol nim seli ma. I ovde, kao 

i u Beo gra du, žan dar mi su hap si li Rome na pre va ru, pre da va li ih oku pato 

ru, iako su zna li da će uhap še ni ci naj ve ro vat ni je biti stre lja ni. Žan dar mi 

su u Leskov cu uhap si li 216, u Vinar cu 63, a u Peče njev cu 14 rom skih 

muš ka ra ca i pre da li ih oku pa to ru. Uhap še ni Romi su stre lja ni od stra ne 

nemač kih voj ni ka u Leskov cu 10. decem bra 1941. zajed no sa 11 komu nista 

srp skog pore kla i šest Jevre ja. 795 

Hap še nja rom skih muš ka ra ca kra jem okto bra i tokom novem bra izvrše 

na su i u dru gim delo vi ma Srbi je. 

Žan dar mi su 11. novem bra 1941. izvr ši li hap še nje rom skih muš ka ra ca 

u Ćupri ji i Para ći nu, nakon čega su ih spro ve li u nemač ki logor u Kru ševcu. 

U tom logo ru su stra žu oba vlja li pri pad ni ci žan dar me ri je. Uhap še ni ci 

su u logo ru bora vi li do 30. janu a ra 1942, kada su puš te ni kuća ma. „Nismo 

radi li niš ta, ali smo žive li u stra hu da ne bude mo stre lja ni.” 796 Žan dar mi su 

izvr ši li hap še nje rom skih muš ka ra ca, nepo zna tog datu ma kra jem 1941, i u 

Kru šev cu. Nakon borav ka u zatvo ru uhap še ni Romi su izo lo va ni u kru ševač 

kom logo ru. Zabe le že ni su pri me ri tor tu re nad uhap še ni ci ma od stra ne 

žan dar ma. Kru še vač ki Romi su puš te ni nakon dva mese ca. 797 Novem bra 

1941. žan dar mi su u selu Tre bo tin pokraj Kru šev ca pohva ta li sve rom 

794 AJ, DK, 110, f. 273, s. 952-963. 

795 AJ, DK, 110, f. 582, s. 12-58. 

796 AJ, DK, 110, f. 365, s. 356-412. 

797 AS, ZK, k. 144, zl. br. 1816. 

297

ske muš kar ce i ote ra li u logor u Kru šev cu. 798 Voj ne sna ge kvi slin ške vlade 

(SDO) 21. novem bra 1941. izvr ši li su hap še nje svih odra slih rom skih 

muš ka ra ca u Bato či ni. Uhap še ni ci su spro ve de ni u zatvor u Kra gu jev cu i 

potom u logor na Meti nom brdu. Puš te ni su kuća ma nakon 37 dana. 799 

Na pod ruč ju Bolje vač kog sre za, kra jem okto bra i počet kom novem bra 

1941, žan dar mi su uhap si li 93, a čet ni ci Koste Pećan ca 15 Roma, pre da li 

ih Nem ci ma, nakon čega su uhap še ni ci izo lo va ni u logo ru u Zaje ča ru odakle 

su puš te ni kra jem decem bra. „Bili smo tao ci ako bi se šta dogo di lo na 

šte tu nemač ke oru ža ne sile.” Na pod ruč ju Andre jev ca (Mini će vo) čet ni ci 

Pećan če vog voj vo de Vuka ši na Ran đe lo vi ća uhap si li su neko li ko dese ti na 

Roma koji su u zaje čar skom logo ru bora vi li do počet ka mar ta 1942. 800 

Budu ći da su masov na stre lja nja tala ca na pod ruč ju cen tral ne i istoč ne 

Srbi je pri vre me no obu sta vlje na, rom ski uhap še ni ci logorâ u Kru šev cu, 

Kra gu jev cu i Zaje ča ru su pre ži ve li. 

Pri pad ni ci kvi slin ške žan dar me ri je i SDS, zajed no sa pri pad ni ci ma 

Spe ci jal ne poli ci je, uče stvo va li su u hap še nji ma pri pad ni ka NOP-a u Beogra 

du, 1941-1944. Kvi slin ška žan dar me ri ja je tokom rata oba vlja la stra žarsku 

ulo gu u logo ri ma na Banji ci (Beo grad), Crve nom krstu (Niš), Sme derev 

skoj Palan ci i Kru šev cu (stra ža SDS u logo ru u Kru šev cu zame nje na je 

bugar skom stra žom tokom 1942), kao i u zatvo ri ma Spe ci jal ne poli ci je u 

Beo gra du, a od pro le ća 1944. pa do ras puš ta nja logo ra, pri pad ni ci kvi slinških 

sna ga (egze ku tiv no ode le nje Spe ci jal ne poli ci je) vrše stre lja nja banjičkih 

logo ra ša na dve loka ci je u Beo gra du. 

U spro vo đe nju repre si je nad zaro blje nim par ti za ni ma, par ti zan skim 

sim pa ti ze ri ma i poli tič ki neo pre de lje nih civi la, uče stvo va li su i pri pad ni ci 

Srp skih dobro vo ljač kih odre da (SDO). Reč je, zapra vo, o voj nim sna ga ma 

Nedi će ve vla de koji ma su koman do va li voj ni i žan dar me rij ski ofi ci ri Kralje 

vi ne Jugo sla vi je dok je borač ki sastav čini la masa dobro vo lja ca, čla no va 

pred rat nih čet nič kih udru že nja i žan dar ma. Među dobro volj ci ma naj vi še 

je bilo pri pad ni ka i sim pa ti ze ra poli tič ke par ti je Dimi tri ja Ljo ti ća. For maci 

ja je nao ru ža na i opre mlje na od stra ne Nema ca. Nared ne godi ne nastao 

798 AJ, DK, 110, f. 533, s. 136. 

799 AJ, DK, 110, f. 290, s. 144-161. 

800 AS, ZK, k. 153, zl. br. 17060. 

298

je ide o loš ki pro čiš će ni ji Srp ski dobro vo ljač ki kor pus (SDK) koji je neposred 

ni je vezan za Ljo ti ćev Zbor. 

Pri pad ni ci 11. SDO, pod koman dom Niko le Anđel ko vi ća, 27. 

novem bra 1941. nane li su težak poraz bor ci ma Ozren skog par ti zan skog 

odre da u bli zi ni sela Joša ni ca kod Soko ba nje. U bor bi je pogi nu lo 26, a 

zaro blje no je 15 par ti za na. Zaro blje ni ci su spro ve de ni u Soko ba nju gde 

su muče ni od stra ne pri pad ni ka Anđel ko vi će vog odre da. Dvo ji cu par tizan 

skih ruko vo di la ca lič no je ubio Anđel ko vić tokom isle đi va nja. Potom 

su pri pad ni ci 11. SDO i kvi slin ška žan dar me ri ja u Joša ni ci izvr ši li hapše 

nje 35 rom skih muš ka ra ca. Pre ma dostup nim tuma če nji ma, Anđel ković 

je izvr šio hap še nje kako bi i njih pred sta vio kao par ti za ne ili, makar, 

kao par ti zan ske sarad ni ke, i na taj način obez be dio veću nov ča nu nagra du 

od Nema ca. Pri li kom hap še nja Anđel ko vić je ubio jed nog Roma. Potom 

je Anđel ko vić nemač koj fel džan dar me ri ji ustu pio zaro blje ne par ti za ne i 

Rome. Nemač ki voj ni ci su 5. janu a ra 1942. u Žit kov cu izvr ši li stre lja nje 

11 par ti za na i 32 Roma (dvo ji ca Roma su nov cem uspe li da otku pe živote). 

801 Pre ma jed nom dru gom izvo ru, Anđel ko vić je 27. novem bra u Jošani 

ci lič no ubio tro ji cu par ti zan skih ranje ni ka, nepo sred no nakon bor be. 802 

Pri pad ni ci Ozren skog par ti zan skog odre da su 24. novem bra, tri dana pre 

raz bi ja nja odre da, zaro bi li „15 čet ni ka na čelu sa nemač kim pla će ni kom 

Ili jom Uzel cem koji je sa oku pa to ri ma u Ražanj skom sre zu harao i pljačkao 

narod i gonio narod ne bor ce i par ti za ne. Uze lac je stre ljan, a osta li su 

saslu ša ni, i poš to im je objaš nje na narod no o slo bo di lač ka bor ba, četvo ri ca 

su izja vi la volju da budu par ti za ni, a osta lih 10 je puš te no kuća ma obe ćav ši 

da se neće bori ti pro tiv par ti za na”. Pre ma istom izvo ru, pri pad ni ci odreda 

su 27. novem bra doš li u Joša ni cu kako bi spre či li 11. SDO da izvr ši 

pljač ku sto ke. Među stra da lim par ti za ni ma bio je i koman dant Ozren skog 

par ti zan skog odre da, Dimi tri je Dra go vić. 803 

801 AS, ZK, k. 165, zl. br. 2564. 

802 Дра го љуб Ж. Мир че тић, Озрен ски Народ но о сло бо ди лач ки пар ти зан ски одред 1941-1943, 

Ниш, 1978, стр. 106-119. 

803 Збор ник НОР-а, I/2, Бео град, 1952, стр. 293, Izveš taj o akci ja ma Ozren skog NOP odre da od 

janu a ra 1942. 

299

Niko la Anđel ko vić je 18. novem bra 1942. stu pio pod koman du Dra že 

Miha i lo vi ća kao pomoć nik koman dan ta Deli grad skog kor pu sa JVuO. 804 

Pri pad ni ci 10. SDO pod koman dom Hen ri ha Laut ne ra (Miloš Vojno 

vić), zajedno sa nemačkim vojnicima, 5. decembra 1941. u Užicu, strelja 

li su 17 zarobljenih partizana i njihovih saradnika od kojih su osmorica 

bili stanovnici Užica. 805 Pri pad ni ci istog ljo ti ćev skog odre da 13. decem bra 

stre lja li su u Uži cu 15 zaro blje nih par ti za na. „Stre lja nja su vrši li dobrovolj 

ci iz 10. dobro vo ljač kog odre da iz puša ka, jedan nemač ki pod o fi cir iz 

mašin ge ve ra, a osta li Nem ci čuva li su stra žu i foto gra fi sa li stre lja nje. Žrtve 

su licem bile okre nu te ka raci, a puca no je u poti ljak. Posle stre lja nja, na 

pale žrtve u raku, koje su još dava le zna ke živo ta, nemač ki pod o fi cir pucao 

je iz mašin ge ve ra.” Među stre lja ni ma bilo je 10 sta nov ni ka Uži ca i tro ji ca 

sta nov ni ka sela Bio ska. 806 Saču va ne su izja ve tro ji ce oče vi da ca stre lja nja 13. 

decem bra, koji su kao zatvo re ni ci užič kog zatvo ra bili pri nu đe ni da kopa ju 

rake i zako pa va ju žrtve: 

„Stre lja nja su vrši li isklju či vo naši voj ni ci. Naši voj ni ci su puca li iz 

puša ka sa dum-dum meci ma, tako da su gla ve stre lja nih bile una ka že ne, 

loba nje ras pr sle, mozgo vi pro su ti... Jedan od stre lja nih nije se hteo okrenu 

ti leđi ma već je okre nuo gru di, i oni su na nje ga puca li osam puta.” 807 

804 Зоран Сте ва но вић, Небој ша Про кић, Алек сан дар Дин чић, Дели град ски кор пус Југо словен 

ске вој ске у отаџ би ни на фото гра фи ја ма и доку мен ти ма, Алек си нац, 2011², стр. 10. 

Auto ri pomi nju da je Anđel ko vić bio koman dant 11. SDO i da je taj odred 27. novem bra 1941. 

kod Joša ni ce naneo težak poraz Ozren skom par ti zan skom odre du, navo de gubit ke par ti za na 

uklju ču ju ći zaro blja va nje 11 bora ca, ali pre ćut ku ju dalju sud bi nu zaro blje ni ka kao što pre ćutku 

ju Anđel ko vi će vu ključ nu ulo gu u hva ta nju i ispo ru či va nju Nem ci ma 32 rom ska sta nov ni ka 

Joša ni ce. 

805 AJ, DK, 110, f. 473, s. 891-919: Цве то ви у огњу. Изги ну ли у рату 1941-1945. годи не у 

општи ни Тито во Ужи це, (ур. Раде Позна но вић), Тито во Ужи це, 1970, стр. 301; Гој ко Шкоро, 

Терор и зло чи ни у ужич ком окру гу 1941-1945, Ужи це, 1995, стр. 63-64; Гој ко Шко ро, 

Исти на је у име ни ма. Стра да ли у Ужич ком окру гу у Дру гом свет ском рату, Ужи це, 2002, 

стр. 50-52. 

806 AJ, DK, 110, f. 478, s. 564, Okru žno pove re niš tvo ZK Uži ce – ZK Srbi je, Uži ce, 28.3.1946. U izvešta 

ju se navo de ime na žrta va i opis pogu blje nja. Ime na žrta va obja vlje na su u sle de ćim publi kaci 

ja ma: Гој ко Шко ро, Терор и зло чи ни..., стр. 71; Гој ко Шко ро, Исти на је у именимa..., стр. 

54-55. 

807 AJ, DK, 110, f. 478, s. 599-607, Zapi snik o saslu ša nju Mila na Sta ma to vi ća, Uži ce, 8.10.1945; Zapisnik 

o saslu ša nju Miće Đoko vi ća, Uži ce, 10.10.1945; Zapi snik o saslu ša nju Dra go lju ba Kosti ća, 

Uži ce, 24.11.1945. 

300

Pri pad ni ci 3. SDO stre lja li su u Pože gi 13. decem bra 1941. 19 zaroblje 

nih par ti za na. 808 Pri pad ni ci 10. SDO stre lja li su 13. janu a ra 1942. pet 

zaro blje nih par ti za na u Baji noj Baš ti, a 22. janu a ra još dvo ji cu. 809 

Čet ni ci koji su pri zna va li inge ren ci ju kvi slin ške vla de, pozna ti ji kao 

čet ni ci Koste Pećan ca ili tzv. vla di ni čet ni ci, poči ni li su neke od naj svi repi 

jih zlo či na nad civil nim sta nov niš tvom u Srbi ji, kada je reč o zlo či ni ma 

doma ćih for ma ci ja, iako su, poje di nač no gle da no, Pećan če vi čet ni ci odgovor 

ni za smrt manjeg bro ja lju di od pri pad ni ka JVuO, SDS ili SDK. Najma 

sov ni ji zlo čin koji su poči ni li Pećan če vi čet ni ci dogo dio se 5-6. febru a ra 

1942. južno od Leskov ca. Naj pre je u selu Melo vo, 5. febru a ra, od strane 

čet ni ka Kozjač kog čet nič kog odre da, pod koman dom Vido sa va Jovića 

Kese ra, pokla na jed na osmo čla na rom ska poro di ca, uklju ču ju ći kla nje 

dece. Sutra dan su pri pad ni ci odre da u obli žnjem selu Mijo vac stre lja li 44 

rom ska civi la, uklju ču ju ći stre lja nje ženâ i dece. Žrtve su bili sta nov ni ci 

Vranj ske Banje, Vra nja i Leskov ca, oda kle su pobe gli kra jem 1941. kako bi 

se sklo ni li od raci ja koje su spro vo di li Nem ci, Buga ri i pri pad ni ci kvi slinške 

žan dar me ri je. Pri pad ni ci Kozjač kog čet nič kog odre da su 1943-1944. 

pri hva ti li koman du Dra že Miha i lo vi ća. 810 

Pret hod ne godi ne, 21. novem bra 1941, pre ma nemač kim izvo ri ma, 

nakon ula ska Pećan če vih čet ni ka u Veli ko Gra diš te „20 komu ni sta [je] 

uhap še no, zakla no i bače no u Dunav”. 811 Čet ni ci Koste Pećan ca i „ljo tićev 

ci” su 22. decem bra 1941. ubi li peto ri cu mla di ća iz sela Kri va ča kod 

Golup ca „poš to su osum nji če ni da ima ju veze sa par ti za ni ma”. Otac jed nog 

od stre lja nih mla di ća kazao je sarad ni ci ma ZK da je žrtve ubio iz revol ve ra 

lič no Živo ta Ste va no vić, zapo ved nik „ljo ti će va ca”. Ste va no vić je 1944. od 

stra ne par ti za na „stre ljan zbog svo jih nede la negde u oko li ni Poža rev ca”. 812 

Zapo ved nik tzv. vla di nih čet ni ka, voj vo da Kosta Peća nac, upu tio je 

3. mar ta 1942. nared bu voj vo di Maša nu Đuro vi ću, u kojoj se nagla ša va: 

808 Zbor nik NOR-a, XII/1, Beo grad, 1973, str. 762-763; Гој ко Шко ро, н.д., стр. 52-53. 


810 Хра ни слав Ракић, Терор и зло чи ни оку па то ра и дома ћих издај ни ка у леско вач ком и врањском 

кра ју 1941-1944, Леско вац, 1986, стр. 217-219. 

811 Zbor nik NOR-a, I/1, Beo grad, 1949, str. 74, Ope ra cij ski dnev nik 704. peša dij ske divi zi je Ver mahta, 

1.10. – 31.12.1941. 

812 AS, ZK, k. 145, zl. br. 1658, Izja va Milo ra da Mitro vi ća iz Kri va če, Golu bac, 12.4.1945. 

301

„Pri li kom nastu pa nja i pre tre sa nared nog sela poku pi iz pret hod nog 

sela sve muš kar ce od 16-80 godi na sa oruž jem, ako ovo nema ju onda sa 

buda ci ma, vila ma i ašo vi ma i dr. Puš taj pred odre di ma pri ula zu u selo 

neka oni prvo ginu, pa čet ni ci, i u slu ča ju da se poč nu pri bli ža va ti par ti za ni 

ubi jaj sve pred sobom. Ovo naro či to čini ti sa komu ni stič kim poro di ca ma i 

nji ho vim jata ci ma... Pri pre da ji komu ni sta ne vodi ti nika kvu istra gu sem u 

izu zet nim slu ča je vi ma, već ih na licu mesta stre lja ti. Sela koja budu dava la 

otpor sa komu ni sti ma, pre ma nji ma nema ti nika kve milo sti, već sve spa ljiva 

ti i stre lja ti.” Istog dana Peća nac je upu tio izveš taj pred sed ni ku kvi slin ške 

vla de, Mila nu Nedi ću, u kome ga oba veš ta va o isho du bor be pro tiv parti 

za na u kru še vač kom kra ju: „Od par ti za na je pogi nu lo 50 lju di, a 120 je 

zaro blje no i odmah pou bi ja no. Od vođa par ti za na uhva ćen je vođa Rasinskog 

par ti zan skog odre da Zakić kao ranjen i ovaj je odmah stre ljan.” 813 

Pri pad ni ci SDS su 14. okto bra 1942. stre lja li 10 komu ni sta u selu 

Donja Vre ži na pokraj Niša, na mestu na kome su par ti za ni pret hod no ubili 

jed nog pod o fi ci ra SDS koji je bio odgo vo ran za repre si ju nad lokal nim 

sta nov niš tvom. Stre lja ni komu ni sti bili su sta nov ni ci neko li ko mesta sa 

pod ruč ja Niš kog i Pro ku pač kog sre za. 814 

Nemač ki oku pa tor je 29. juna 1943, u Kru šev cu, u znak odma zde za 

pogi bi ju osmo ri ce i ranja va nje sed mo ri ce voj ni ka 17. juna, izvr šio stre ljanje 

324 sta nov ni ka Kru šev ca i dva de se tak okol nih sela. Pri pad ni ci SDS 

su zajed no sa nemač kim voj ni ci ma 23. juna 1943. uče stvo va li u hap še nju 

neko li ko dese ti na selja ka u seli ma u oko li ni Kru šev ca, koji su stre lja ni 29. 

juna u Kru šev cu. U Gor njem Ste po šu uhap si li su 20 sta nov ni ka od kojih 

je 13 stre lja no. U Šogo lju su uhap si li 24 sta nov ni ka od kojih je 23 stre ljano. 

U Šavra nu su uhap si li 24 sta nov ni ka od kojih je 22 stre lja no. U izjava 

ma pre ži ve lih hap še ni ka i rođa ka žrta va s kra ja 1944. i iz 1945, navo de 

se tvrd nje da su u hap še nji ma u Gor njem Ste po šu i Šavra nu uče stvo va li 

stra ža ri SDS iz žan dar me rij ske sta ni ce u Gor njem Ste po šu, dok se u opi su 

hap še nja sta nov ni ka Šogo lja ne pomi nje iz koje sta ni ce su doš li pri pad ni ci 

SDS. 815 Budu ći da je Šogolj, kao i Šavra ne, sused no selo Gor njem Ste pošu, 

logič no je pret po sta vi ti da su pri pad ni ci SDS koji su hap si li u Šogo lju 

813 AJ, DK, 110, f. 93, s. 20-21. 

814 Јован Зла тић, н.д., стр. II/212-213. 

815 AJ, DK, 110, f. 286, s. 59-234. 

302

tako đe bora vi li u sta ni ci u Gor njem Ste po šu. Pre ma poda ci ma iz lite ra tu re, 

nedi ćev ci su vrši li hap še nja zajed no sa nemač kim voj ni ci ma i u selu Modrica 

gde je uhap še no 27 meš ta na od kojih je 15 stre lja no. „Videv ši pra zno 

selo [Mo dri cu], Nem ci su pre ko nedi će va ca raz gla si li da se lju di ne pla še, 

jer su Nem ci doš li radi ove re lič nih kara ta. Obma na je uspe la. Neki su izašli 

iz sklo niš ta i tako je pohva ta no 27 lju di.” 816 Mogu će je pret po sta vi ti da 

su u hap še nju u Modri ci uče stvo va li pri pad ni ci SDS iz Gor njeg Ste po ša, 

budu ći da su Modri ca i Gor nji Ste poš sused na sela (u Modri ci nije postoja 

la sta ni ca SDS). Među tim, u doku men ta ci ji DK nismo naš li potvr du o 

učeš ću pri pad ni ka SDS u hap še nju sta nov ni ka Modri ce. 817 Dakle, reč je 

o hap še nju naj ma nje 68 lica, od kojih je 48 stre lja no, iz tri sela, pri čemu 

kona čan broj, ako ura ču na mo stra da nje sta nov ni ka još jed nog seo skog 

nase lja, možda izno si 95 hap še nih, od kojih je 73 stre lja no. U hap še nju u 

Gor njem Ste po šu uče stvo vao je Miloš Fili po vić, koman dir sta ni ce SDS u 

selu. „Tada su doš li kod mene dva Nem ca, ali mi nisu sina ote ra li, a posle 

njih je došao koman dir sta ni ce u Gor njem Ste po šu, Miloš Fili po vić. On 

mi je tra žio i ote rao sina Slo bo da na (21). On ga je pre dao Nem ci ma koji 

su ga ote ra li u Kazne ni zavod kod Kru šev ca”, kako je 13. avgu sta 1945. 

sve do čio Bla go je Đor đe vić, otac stre lja nog Slo bo da na. 818 

Bor ci Rasin skog par ti zan skog odre da 27. juna raz o ru ža li su 15 pripad 

ni ka SDS u žan dar me rij skoj sta ni ci u Gor njem Ste po šu nakon čega su 

stre lja li zaro blje ni ke. „Ceo narod iz iste oko li ne sa zado volj stvom odo bra va 

ovaj slu čaj”, navo di se u izveš ta ju Rasin skog odre da. 819 

Tako đe, pri pad ni ci grad skog odre da SDS iz Kru šev ca, zajed no sa 

agen ti ma Pred stoj niš tva poli ci je, uhap si li su u Kru šev cu od 20. do 28. juna 

1943. pre ko 200 oso ba od kojih je veći na stre lja na 29. juna. Među uhapše 

ni ci ma veći nu su čini li par ti zan ski sim pa ti ze ri. Isti poči ni o ci su 27-28. 

juna uhap si li neko li ko dese ti na kru še vač kih Roma od kojih je jedan deo 

stre ljan od oku pa to ra 29. juna. I u ovom slu ča ju pri pad ni ci SDS i kvi slin 

816 Krsta Milo sa vlje vić, Tamo gde je Slo bo diš te, Novi Sad, 1969, str. 102, 111. 

817 Poda ci DK iz 1945. navo de da je u Modri ci uhap še no 23 sta nov ni ka od kojih je 18 stre lja no. (AJ, 

DK, 110, f. 286, s. 266). 

818 AJ, DK, 110, f. 286, s. 66. 


303

ški poli caj ci su zna li da će uhap še na lica biti stre lja na od stra ne nemač kog 

oku pa to ra. 820 

Važan sve dok doga đa ja koji su se odi gra li u Kru šev cu juna 1943. bio 

je sveš te nik Dušan Vesić. On je sve do čio da su kvi slin ške vla sti 20. juna 

obja vi le da se „gra đan stvo ne tre ba pla ši ti već da osta ne slo bod no kod svojih 

kuća” i da neće biti hap še nja „jer su Nem ci [stra da li 17. juna] pogi nu li 

u bor bi”. „Te veče ri nasta la je od 10 do 12 časo va neču ve na raci ja u Krušev 

cu. Apše no je sve što je bilo slo bo do um no i naro či to pri sta li ce P.O. 

[par ti zan skih odre da] i K. [ko mu ni sta]... Te veče ri uhap si li su oko 150 

Kru še vlja na sve po spi sku i dosta vi opštin skih već ni ka i pred stoj ni ka [Prvo 

sla va] Odo vi ća.” 821 Nared nih dana, zaključ no sa 28. junom, pri pad ni ci 

SDS u Kru šev cu su uhap si li još neko li ko dese ti na lica. 

Pri pad ni ci grad skog odre da SDS i agen ti kvi slin ške poli ci je su kra jem 

apri la i počet kom maja 1943. izvr ši li hap še nje neko li ko dese ti na akti vi sta 

i sim pa ti ze ra pokre ta pod ruko vod stvom komu ni sta. Naj ve ći broj hap šenja 

spro ve den je u Kru šev cu. Uhap še ni ci su isle đi va ni i muče ni u zatvo ru 

pod kon tro lom kvi slin ške poli ci je. Uhap še ni ci su pri vre me no izo lo va ni u 

Kazne nom zavo du, nakon čega su 32 zato če ni ka stre lja na od stra ne Nemaca, 

8. juna 1943. 822 

U hap še nju sta nov ni ka kru še vač kog kra ja koji su stre lja ni 29. juna 

1943. uče stvo va li su i pri pad ni ci SDK („ljo ti ćev ci”). Počet kom maja 1943, 

Nem ci, Gesta po delo vi bugar ske konji ce sa sediš tem u kasar ni 12. pešadij 

skog puka u Kru šev cu i „voj ni ci 3. ljo ti ćev skog bata ljo na [SDK] čiji je 

koman dant bio Dušan Mar ko vić, kape tan II kla se”, izvr ši li su blo ka du sela 

Vučak i uhap si li veći broj meš ta na koje su zatvo ri li u Kazne nom zavo du. U 

zavo du je zadr ža no 14 mla di ća koji su bili par ti zan ski sim pa ti ze ri. Dvo ji ca 

uhap še ni ka stre lja na su 12. maja u Kru šev cu, u okvi ru stre lja nja 10 kumuni 

sta. Osta li su spro ve de ni u Banjič ki logor oda kle je jedan depor to van u 

Nemač ku, a osta li su stre lja ni na Jajin ci ma 29. juna, u okvi ru nemač ke 

odma zde za gubit ke od 17. juna. 823 

820 AJ, DK, 110, f. 286, s. 2-168. 

821 AJ, DK, 110, f. 286, s. 158-160. 

822 AJ, DK, 110, f. 286, s. 71, 72, 79, 89, 112, 121; Krsta Milo sa vlje vić, n.d., str. 95. 

823 AS, ZK, k. 144, zl. br. 246-253; AJ, DK, 110, f. 286, s. 236. 

304

Pri pad ni ci 3. bata ljo na 1. puka SDK pod koman dom Milen ka Popovi 

ća uhap si li su maja 1943. osmo ro jevrej skih izbe gli ca iz Polj ske koji su 

se skri va li u Laza rev cu i ispo ru či li ih Nem ci ma. Uhap še ni Jevre ji stre lja ni 

su 17. avgu sta 1943. kao banjič ki logo ra ši. Među uhap še ni ma bilo je tro je 

čla no va poro di ce Kacen gold koji su bili rodom iz Kra ko va i peto ro čla nova 

poro di ce Vajn tra ub koji su bili rodom iz Joze fo va. Uhap še ne Jevre je su 

denun ci ra li Ili ja Tomić, koman dant SDS u Laza rev cu i nje gov pomoć nik 

Čedo mir Ste fa no vić. 824 

Pri pad ni ci SDK izvr ši li su hap še nje neko li ko dese ti na sta nov ni ka 

Poža re vač kog okru ga koje su stre lja li nemač ki voj ni ci na Čača li ci na peri feri 

ji Poža rev ca. Dobro volj ci su mar ta 1943. uhap si li 20 par ti zan skih sim pati 

ze ra iz Miri je va kod Žaba ra. Uhap še ni ci su ote ra ni u Poža re vac i pre da ti 

Nem ci ma. Oku pa tor je deo meš ta na stre ljao, a deo inter ni rao u logo re. 825 

Pri pad ni ci SDK počet kom apri la 1943. uhap si li su 16 sta nov ni ka Veli kog 

Sela kod Malog Crni ća i pre da li ih Nem ci ma. Oku pa tor je u Poža rev cu 

16. apri la stre ljao 14 meš ta na Veli kog Sela. Dobro volj ci su 27. juna 1943. 

izvr ši li hap še nje 12 sta nov ni ka Jasi ko va i jed nog sta nov ni ka Vla o la kod 

Maj dan pe ka, sim pa ti ze ra i sarad ni ka JVuO. Uhap še ni ci su tako đe pre da ti 

Nem ci ma koji su ih stre lja li u Poža rev cu 29. juna. 1943. zajed no sa još 37 

„pri sta li ca D.M.”. Nave de na hap še nja na pod ruč ju Poža re vač kog okru ga 

izvr ši li su pri pad ni ci 2. i 4. bata ljo na SDK. 826 Dru gi bata ljon je bio pod 

koman dom Mari sa va Petro vi ća. Ova jedinica je kasni je pre i me no va na u 

2. puk SDK. Četvr ti bata ljon bio je pod koman dom Hen ri ha Laut ne ra 

do nje go ve pogi bi je. Ova jedinica je kra jem 1943. pre i me no va na u 4. puk 

SDK, pod koman dom kape ta na Vuka Vla ho vi ća. Pre ma nala zi ma ZK iz 

1945, nemač ki voj ni ci su 1943-1944. stre lja li 294 talaca na stra tiš tu Čačali 

ca. Nai me, toli ko leše va je eks hu mi ra no iz neko li ko masov nih grob ni ca 

na toj loka ci ji, 27-30. maja 1945. Mno gi od njih uhap še ni su od stra ne 

SDK i SDS. 

824 AJ, DK, 110, f. 485, s. 841-854; Logor Banji ca. Logo ra ši, I-II, Knji ge zato če ni ka kon cen tra ci o nog 

logo ra Beo grad-Banji ca (1941-1944), (pr. Evi ca Mic ko vić, Mile na Radoj čić), Beo grad, 2009, str. 

II/165. U knji ga ma zato če ni ka Banjič kog logo ra nave de na su ime na četvo ro čla no va poro di ce 

Vajn tra ub. Nedo sta ju poda ci o Elzi Vajn tra ub za koju se u gra đi DK tvr di da je ima la 22 godi ne. 

(AJ, DK, 110, f. 485, d. 848, Zapi snik o pri ja vi zlo či na oku pa to ra i nji ho vih poma ga ča kod Sre skog 

pove re niš tva Sre za kolu bar skog, Laza re vac, 15.8.1945). 

825 AJ, DK, 110, f. 285, s. 665-697. 

826 AS, ZK, k. 145, zl. br. 16137, Ela bo rat: „Masov no stre lja nje na Čača li ci (Poža re vac)”. 

305

Pri pad ni ci SDK su 10. apri la 1943. uhap si li oko 200 sta nov ni ka propar 

ti zan skog sela Rani lo vić pokraj Aran đe lov ca. Naj ve ći broj uhap še ni ka 

je ubr zo puš ten, a manji deo je pre dat Nem ci ma. Oku pa tor je 3. maja u 

Kra gu jev cu stre ljao 22 sta nov ni ka Rani lo vi ća (13 Roma i devet Srba), prethod 

no uhap še nih od stra ne SDK. 827 

Pri pad ni ci SDK su maja 1943. ubi li bati na ma Vasi li ja Spa so je vi ća, 

par ti zan skog sarad ni ka iz Ven ča na kod Laza rev ca. „Istog dana kada mi je 

muž ubi jen isti dobro volj ci uhva ti li su mi kćer ke Sta ni ju (16) i Bran ku 

(13) te su ih toli ko tukli bati na ma i kun da či li da je Sta ni ja od dobi je nih 

bati na letos tj. 1944. umr la, a Bran ka još i danas leži.” 828 

Pri pad ni ci 4. bata ljo na SDK pod koman dom Hen ri ha Laut ne ra su 

u prvoj polo vi ni juna 1943. uhap si li 20 sta nov ni ka Račan skog, Užič kog, 

Požeš kog i Arilj skog sre za koji su pre da ti Nem ci ma nakon čega ih je okupa 

tor 15. juna stre ljao u Uži cu. Polo vi na stre lja nih bili su sarad ni ci JVuO, 

a osta li su bili par ti zan ski sim pa ti ze ri. 829 

Pri pad ni ci SDK su 21. jula 1943. u selu Gugalj pokraj Pože ge stre lja li 

četi ri sta nov ni ka Guglja i dva sta nov ni ka Lore ta. Svi ubi je ni bili su civi li, a 

među nji ma bile su dve žene. 830 

Pri pad ni ci SDK stre lja li su sedam sta nov ni ka Veli ke Dre no ve, pokraj 

Trste ni ka, 27. jula 1943. Među ubi je ni ma bile su četi ri žene, dva žen ska 

dete ta i jedan sta rac. Sutra dan su pri pad ni ci iste for ma ci je stre lja li četi ri 

sta ri ja muš kar ca u obli žnjem selu Bog da nje. Četi ri dana nakon tog zlo či na, 

1. avgu sta, pri pad ni ci SDK stre lja li su 10 sta nov ni ka sused nog sela Medveđa. 

Među ubi je ni ma bilo je peto ro dece, tri muš kar ca i dve žene. Može se 

pret po sta vi ti da je veći na ubi je nih sta nov ni ka Medve đe bila rom ske nacio 

nal no sti. 831 Pre ma poda ci ma DK, pri pad ni ci SDK su u Veli koj Dre no vi 

izvr ši li hap še nje 140 lica oba pola i svih uzra sta, pre tu kli 20 muš ka ra ca i 

spa li li četi ri kuće. 832 Iako u izvo ru nije nave den datum kada su izvr še ne 

827 AJ, DK, 110, f. 475, s. 489-517. 

828 AJ, DK, 110, f. 271, s. 215, Izja va Mile ve Spa so je vić iz Ven ča na, Laza re vac, 5.3.1945. 

829 AJ, DK, 110, f. 490, s. 93. 



Трсте ник, 1996, стр. 96-97, 142-143, 243-245. 

832 AJ, DK, 110, f. 58, s. 854-855. 

306

epre sa li je, može se pret po sta vi ti da se one vre men ski pokla pa ju sa ubi stvima 

meš ta na. 

Nave de ni doga đa ji vero vat no su posle di ca suko ba izme đu sna ga JVuO 

i SDK na pod ruč ju Kru še vač kog okru ga. Pre ma poda ci ma iz isto ri o graf ske 

lite ra tu re, Kese ro vi će vi čet ni ci su 28. jula 1943, u zase di kod Bog da nja, 

u znak osve te za pret hod no ubi stvo dese tak čet ni ka od stra ne ljo ti će va ca, 

ubi li 15 pri pad ni ka SDK i pet činov ni ka kvi slin ške admi ni stra ci je. Neizve 

sno je koli ko je ubi stvo dvo ji ce ljo ti će va ca od stra ne čet ni ka, 31. jula, 

na putu izme đu Veli ke Dre no ve i Poče ko vi ne, bilo pove za no sa ubi stvi ma 

civi la koje su ljo ti ćev ci sutra dan poči ni li u Medve đi. 833 

Pri pad ni ci SDS i SDK sau če stvo va li su u pljač ki koju je nemač ki okupa 

tor vršio na ime rekvi zi ci je u Srbi ji. Pri li kom rekvi zi ci je dola zi lo je do 

ispo lja va nja repre si je koja je pod ra zu me va la oti ma či nu, masov na hap še nja, 

spa lji va nje ima nja, pre bi ja nje, a pone kad i ubi ja nje meš ta na. Možda naj karak 

te ri stič ni ji pri mer odi grao se 1-2. juna 1943. u neko li ko sela u oko li ni 

Groc ke i Mla de nov ca (Vrčin, Bega lji ca, Kamen do, Mali Poža re vac, Šep šin, 

Dubo na, Badlje vi ca). Pre ma poda ci ma Okru žnog načel stva u Beo gra du 

(2. juna 1943), doga đa ji su se odi gra li na sle de ći način: „Juče su nemački 

voj ni ci i ljud stvo SDS iz Beo gra da blo ki ra li Vrčin i ote ra li svu sto ku. 

Noćas su doš li u Groc ku i danas blo ki ra li selo Bega lji cu i Kamen dol radi 

rekvi zi ci je sto ke. Nem ci odu zi ma ju svu sto ku.” U Kamen do lu je od stra ne 

Nema ca ubi jen jedan sta rac iz Umča ra, dok su jed nom meš ta ni nu Kamendo 

la zapa li li kuću, a dru gom šta lu, „zato što su svi uku ća ni pobe gli iz kuće 

i posa kri va li se”. U Bega lji ci su od stra ne oku pa to ra ranje na dva muš kar ca, 

otac i sin, jer su poku ša li da se uda lje od kuće. Iz Malog Poža rev ca je ote rano 

„šest lica kao tao ci”, a u Vrči nu je „liše no slo bo de 11 lica.” Upad nemačkih 

i kvi slin ških sna ga u sela i pljač ka meš ta na izvr še ni su navod no zato 

što selja ci „nisu izve sti li nemač ku ili našu vlast o poja vi komu ni sta koji ma 

su i hra nu dava li (nare đe no je i izvr še no kuplje nje polo vi ne celo kup nog 

bro ja sto ke)”. 834 Pre ma poda ci ma DK iz 1945. pri pad ni ci SDS i nemač ki 


Bojan Dimi tri je vić pomi nje zase du i ubi stvo 20 ljo ti će va ca, kod Bog da nja, 28. jula 1943, kao i 

ubi stvo dvo ji ce ljo ti će va ca 31. jula, ali ne pomi nje ubi stva civi la u Veli koj Dre no vi, Bog da nju i 

Medve đi, 27-28. jula i 1. avgu sta 1943. od stra ne pri pad ni ka SDK. (Upo re di ti: Бојан Б. Дими трије 

вић, н.д., стр. 294-295). 

834 AJ, DK, 110, f. 572, s. 148-150. 

307

voj ni ci su 1-2. juna 1943. izvr ši li pljač ku 91 doma ćin stva u Bega lji ci i 56 

doma ćin sta va u Vrči nu. 835 

U rekvi zi ci ji u Dubo ni i Šep ši nu zajed no sa Nem ci ma uče stvo va li su 

pri pad ni ci SDK. Načel nik Beo grad skog okru ga izve stio je 1. juna 1943: 

„U selu Dubo ni, srez Mla de no vac, od noćas vrši rekvi zi ci ju nemač ka 

voj ska. Tom pri li kom su Nem ci stre lja li Andri ju Živ ko vi ća, nje go vog sina i 

kćer, Živo ji na Velj ko vi ća, nje go vog sina i sinov ca. Kuću nekog Lju be zapali 

li su. Oko 100 lju di odve de no je u Šep šin. Pove re nik javlja da su stre lja ni 

pri kri va li par ti za ne, koji su pre dola ska Nema ca napu sti li Dubo nu. Selo je 

blo ki ra no. Sa Nem ci ma se nala zi izve stan broj dobro vo lja ca.” U dru gom 

doku men tu vla di ne pro ve ni jen ci je pomi nje se pri su stvo „dve čete naših 

dobro vo lja ca sa 30 orga na Spe ci jal ne poli ci je UGB” u Dubo ni. U tom 

doku men tu se navo di da je pri li kom rekvi zi ci je u Šep ši nu „stre lja no nekoli 

ko lica”. 836 

Pri pad ni ci SDS i SDK uče stvo va li su kao pomoć ne sna ge u bugar skoj 

ofan zi vi u Topli ci počet kom febru a ra 1944. Pre ma par ti zan skim izvo ri ma 

u ranim jutar njim časo vi ma 6. febru a ra oko 2.000-3.000 bugar skih vojni 

ka „sa 200 dobro vo lja ca [SDK] iz Niša i oko 100 žan dar ma [SDS] iz 

Pro ku plja” kre nu li su u 10 kolo na od Mra mo ra do Bla ca pre ma Jastrep cu 

u name ri da izvr še repre sa li je u pod ja stre bač kim seli ma, zapad no od Bla ca, 

čije sta nov niš tvo je većin ski podr ža va lo par ti za ne. 837 Pre ma poda ci ma ZK 

iz 1945, bugar ski voj ni ci bili su pri pad ni ci 27. peša dij ske divi zi je. Poda ci 

ZK ne pomi nju učeš će SDK u toj akci ji, ali navo de učeš će sna ga SDS iz 

Bla ca pod koman dom pot po ruč ni ka Save Juri ši ća u hva ta nju i repre si ra nju 

sta nov ni ka sedam sela pokraj Bla ca (Mala, Veli ka, Gor nja i Donja Dragu 

ša, Pre te ža ne, Laza re vac, Donja Svar ča). Izvor navo di da su pri pad ni ci 

SDS uče stvo va li u hap še nji ma u sko ro svim seli ma. Uhap še no je oko 130 

par ti zan skih sim pa ti ze ra, goto vo u pot pu no sti muš ka ra ca. Uhap še ni ci su 

spro ve de ni u zatvor u Veli koj Pla ni pokraj Pro ku plja. Neki su pobe gli prili 

kom spro vo đe nja. Poje din ci su muče ni u zatvo ru. Sutra dan su bugar ski 

voj ni ci ubi li tro ji cu uhap še ni ka u zatvo ru, a osta li su spro ve de ni na stre ljanje. 

„Buga ri su uz pomoć SDS osta le izve li na veli ko plan sko brdo i stre lja 

835 AJ, DK, 110, f. 453, s. 735-757. 

836 AJ, DK, 110, f. 572, s. 146-150. 

837 Збор ник НОР-а, I/20, Бео град, 1965, стр. 492, Izveš taj Okru žnog pove re niš tva KPJ za Topli cu, 

14.2.1944. 

308

li.” Jedan muš ka rac je ubi jen od stra ne bugar skog ofi ci ra pre kolek tiv nog 

stre lja nja. „Tom pri li kom ubi je no je 49 lica, 6 lica je ranje no, 6 lica osta lo 

je na mestu stre lja nja slu čaj no u živo tu, a osta li su se raz be gli za vre me 

stre lja nja.” Naj ve ći broj ubi je nih poti cao je iz D. Svar če (20), D. Dra gu še 

(12) i Pre te ža na (11). Pozna ta su ime na svih 53 ubi je nih, četvo ro ranje nih 

koji su pre ži ve li i 70 koji su uspe li da pobeg nu među koji ma su i ime na 

onih koji su se spa si li bek stvom istog dana kada su uhap še ni. „Svi ubi je ni 

sahra nje ni su od svo jih poro di ca u seo sko gro blje. Pri li kom sahra ne voj ni ci 

SDS iz Bla ca puca li su u vis da zapla še one koji su vrši li sahra nu i dovi kiva 

li su im: ’Ne tre ba te ih sahra nji va ti, nego pusti ti da ih vra ne poje du.’” 

U nave de nim seli ma spa lje no je 12 par ti zan skih kuća dok su mno ge kuće 

opljač ka ne. Iako izvor navo di da su pri li kom stre lja nja „puca li i voj ni ci 

SDS” takva tvrd nja zah te va potvr du u dru gim izvo ri ma kako bi posta la 

pri hva tlji va. 838 Poten ci jal nu potvr du učeš ća pri pad ni ka kvi slin ških sna ga 

u stre lja nju u Veli koj Pla ni pred sta vlja reče ni ca iz citi ra nog par ti zan skog 

izvo ra: „U ovom stre lja nju sude lo va li su i dobro volj ci iz Niša (sada u Bla cu) 

i oni su naro či to insi sti ra li da se masov no stre lja, a posle stre lja nja raz bi ja li 

su mrtva ci ma gla ve i masa kri ra li.” 839 

Pri pad ni ci SDS su vrši li repre sa li je nad sta nov ni ci ma Topli ce i u 

nared nom raz do blju. Stra ža ri pod koman dom majo ra Mile ta Ana sta si je vića 

sre di nom apri la 1944. izvr ši li su blo ka du Gor nje i Donje Trna ve pokraj 

Pro ku plja. Tada su tukli i zlo sta vlja li 10 sta nov ni ka D. Trna ve i 14 sta novni 

ka G. Trna ve. U oba sela zapa li li su neko li ko par ti zan skih kuća. 840 

U selu Rav nje, sever no od Boga ti ća, pri pad ni ci SGS (gra nič na slu žba 

SDS) uče stvo va li su u stre lja nju 26 zaro blje nih bora ca 1. bata ljo na 4. vojvo 

đan ske bri ga de. Može se pret po sta vi ti da su u zlo či nu uče stvo va li i lokalni 

čet ni ci, pri pad ni ci Cer skog kor pu sa JVuO. U izveš ta ju Ode lje nja za 

držav nu zaš ti tu Mini star stva unu traš njih poslo va kvi slin ške vla de (2. mart 

1944), pomi nje se da je „28 [par ti za na] zaro blje no i stre lja no na licu me 

838 AJ, DK, 110, f. 533, s. 651-663. 

Zani mlji vo je da pro par ti zan ska lite ra tu ra ne regi stru je sadej stvo kvi slin ških sna ga u zlo či nu 

bugar ske 27. peša dij ske divi zi je u oko li ni Bla ca, febru a ra 1944. Upo re di ti: Јован Зла тић, Страда 

ла штво срп ског наро да у Нишком рат ном окру гу (1941-1944), I, Зло чи нач ка актив ност 

немач ке фелд ко ман дан ту ре 809 (Ниш) и 1. кра љев ског (бугар ског) оку па ци о ног кор пу са, 

Ниш, 1994, стр. 199-201. 


840 AJ, DK, 110, f. 220, s. 358-360. 

309

sta.” 841 Pre ma poda ci ma iz mono gra fi je o 4. voj vo đan skoj bri ga di, u kojoj 

su doga đa ji od 26-27. febru a ra 1944. detalj no rekon stru i sa ni, u Rav nju je 

zaro blje no 25 par ti zan skih bora ca, od kojih dve bor ki nje, dok su tri bor ca 

pogi nu la u okr ša ju, „a jed nog ranje ni ka nepri ja telj je ubio”. U bor bi sa parti 

za ni ma pogi nu la su četi ri pri pad ni ka SGS. Pre ma istra ži va nji ma auto ra 

mono gra fi je, Špi re Laga to ra, zaro blje ni ci su stre lja ni zala ga njem Sta no ja 

Stan ko vi ća, pred sed ni ka seo ske opšti ne Rav nje. 842 

Bojan Dimi tri je vić u mono gra fi ji o oru ža nim sna ga ma kvi slin ške vlade 

krat ko se osvr nuo na oru ža ni sukob izme đu par ti za na i kvi slin ških sna ga 

u Rav nju, bez pomi nja nja stre lja nja zaro blje nih par ti za na. 843 Stre lja nje 26 

zaro blje nih bora ca 4. voj vo đan ske bri ga de u Rav nju nepo sred no deman tuje 

Dimi tri je vi će vu tezu kako „nije iden ti fi ko van nije dan veći zlo čin” sna ga 

pod kon tro lom kvi slin ške vla de „u bor ba ma u Srbi ji”. Dimi tri je vić u knji zi 

Voj ska Nedi će ve Srbi je, kada kazu je o doga đa ju u selu Rav nje, 27. febru a 

ra 1944, pozi va se na izveš taj kape ta na Voji sla va Tufeg dži ća, koman dan ta 

Cer skog kor pu sa JVuO (2. mart 1944) u kome se navo di da su čet ni ci i 

pri pad ni ci SGS kod Rav nja, zaro bi li 29 par ti za na, „od kojih i dve žene” 

u kom se izri či to tvr di da su zaro blje ni ci stre lja ni „odmah, na licu mesta”. 

Osta je nepo zna to zbog čega autor u opi su ovog doga đa ja nije pome nuo 


U izveš ta ju se navo di da su pri li kom pre la ska Save, u bli zi ni Rav nja, pogi nu la 42 par ti zan ska 

bor ca, ali taj poda tak nije tačan. Pre ma sve do če nji ma savre me ni ka kao izvr ši o ci stre lja nja 

pomi nju se pri pad ni ci SDS. (AS, ZK, k. 151, zl. br. 12259). 

842 Шпи ро Лага тор, Четвр та вој во ђан ска бри га да, Бео град, 1973, стр. 82-86. 

Špi ro Laga tor je bio koman dant 1. bata ljo na 4. voj vo đan ske bri ga de (sme njen je sa dužno sti 

nakon stra da nja bata ljon skih bora ca u Rav nju). Rade ći na tek stu mono gra fi je dobio je na uvid 

sud ski mate ri jal sa suđe nja Sta no ju Stan ko vi ću. Taj mate ri jal, učeš će u doga đa ji ma i sve do če nja 

sabo ra ca, omo gu ći li su mu da detalj no rekon stru i še doga đa je od 27. febru a ra 1944. Upo re di ti: 

Збор ник НОР-а, I/8, Бео град, 1956, стр. 113-115. 

Sta no je Stan ko vić (RKTG-18294), evi den ti ran je u regi stru DKTG za opšti nu Šabac (ume sto za opštinu 

Srem ska Mitro vi ca), pri čemu se u nje go vom kar to nu, u rubri ci „kva li fi ka ci ja”, navo di da je bio 

„koman dant mesta” u okvi ru JVuO. Stan ko vić je, ipak, prven stve no bio pri pad nik lokal ne kvi slin ške 

admi ni stra ci je, koji se tokom 1944. sta vio u slu žbu JVuO. Osu đen je na smrt i stre ljan u Šap cu 1946. 

Stan ko vić je jedi ni sta nov nik Rav nja evi den ti ran u regi stru DKTG budu ći da je spi sak nepot pun. 

Tokom rata čet ni ci su liši li živo ta devet sta nov ni ka Rav nja. (Милен ко Кова че вић, „Жртве четни 

ка у Мачван ском окру гу 1941-1946.”, Зло чи ни чет нич ког покре та у Срби ји 1941-1945, 

Збор ник радо ва, (ур. Иван Мато вић), Бео град, 2012, стр. 67-90). Pre ma poda ci ma DK, čet ni ci 

su u Rav nju pod vr gli bati na nju 25 muš ka ra ca i dve žene. (AJ, DK, 110, f. 64, s. 350-351). 

843 Upo re di ti: Бојан Б. Дими три је вић, н.д., стр. 426-427. 

310

stre lja nje zaro blje ni ka. 844 Suprot no tome, Dimi tri je vić, pozi va ju ći se na 

kvi slin ške izvo re, navo di podat ke koji suge ri šu da su pri pad ni ci 4. voj vođan 

ske bri ga de stra da li u bor bi. 

Oko 80 par ti za na obno vlje nog Mačvan skog NOP odre da poku ša li su 

u noći 8-9. febru a ra 1944. da pre đu Dri nu kod Bado vi na ca, iz prav ca 

Sem be ri je. Tom pri li kom napa li su gra nič nu posa du sasta vlje nu od SGS i 

nemač kih voj ni ka. Pogi nu la su tro ji ca par ti za na, među nji ma jedan rodom 

iz Bado vi na ca, dva Nema ca i tri gra ni ča ra SGS. Nakon bor be pri pad nici 

SGS i Nem ci uhap si li su 17 meš ta na koje su ote ra li u logor u Šap cu. 

Uhap še ni ci su stre lja ni 21. apri la 1944. u Bado vin ci ma od stra ne Nema ca. 

Nakon stre lja nja pri pad ni ci SGS i nemač ki voj ni ci izvr ši li su pljač ka nje i 

palje nje kuća stre lja nih meš ta na. 845 Pre ma tvrd nja ma Dra go sla va Par mako 

vi ća, pri li kom napa da Mačvan skog NOP odre da na nemač ke i nedi ćevske 

polo ža je u Bado vin ci ma par ti za ni su zaro bi li tro ji cu Nema ca koje su 

stre lja li i dvo ji cu pod o fi ci ra SGS koje su pusti li. 846 

SDK je kao for ma ci ja vršio pri nud nu mobi li za ci ju koja je pod ra zume 

va la stre lja nja dezer te ra. Na osno vu slu čaj nog uzor ka u obim noj gra đi 

DK može mo govo ri ti o neko li ko pri me ra. Pri pad ni ci 1. puka SDK, pod 

koman dom kape ta na Ili je Mića še vi ća, 7. jula 1943, u selu Baba jić, pokraj 

Valje va, nakon muče nja stre lja li su dvo ji cu pri nud no mobi li sa nih mla di ća 

koji su dezer ti ra li. 847 Janu ra 1944, koman dir jedne čete 1. puka SDK, Dušan 

Cokić, nare dio je stre lja nje tro ji ce mla di ća iz tri sela u oko li ni Valje va, 

koji su kao pri nud no mobi li sa ni poku ša li da dezer ti ra ju. 848 Avgu sta 1944, 

po nare đe nju majo ra Jova na Dobro sa vlje vi ća, koman dan ta 3. puka SDK, 

izvr še na je pri nud na mobi li za ci ja u nekim seli ma u Pod ri nju. U selu Pocerski 

Met ko vić pri nud no je mobi li sa no 16 mla di ća (rođe nih 1923). „Sve ove 

mla di će [Dobrosavljević] u Šap cu je obu kao i nao ru žao, a pri li kom nemačkog 

povla če nja iz Šap ca, ceo puk se povu kao zajed no sa Nem ci ma. Tada 

844 Upo re di ti tekst nave de nog izveš ta ja kape ta na Tufeg dži ća: Zbor nik NOR-a, XIV/3, Beo grad, 1983, 

str. 433; Коста Нико лић, н.д., II/433. 

845 AS, ZK, k. 151, zl. br. 13596; Збор ник НОР-а, I/21, Бео град, 1965, стр. 611. 

Pozna ta su ime na 17 gra ni ča ra SGS iz sta ni ce u Bado vin ci ma koji su uče stvo va li u hap še nju i palje nju 

kuća uhap še ni ka. 

846 Дра го слав Пар ма ко вић, н.д., стр. 906-907. 

847 AJ, DK, 110, f. 531, s. 793. 

848 AJ, DK, 110, f. 236, s. 158-159. 

311

su svi mobi li sa ni mla di ći mora li poći sa Dobro sa vlje vi ćem, jer se na njih 

stro go pazi lo. O nji ho voj daljoj sud bi ni niš ta se nije sazna lo.” 849 Pri nud na 

mobi li za ci ja spro ve de na je avgu sta 1944. i u selu Zabla ću kod Šap ca, gde 

je po Dobro sa vlje vi će vom nare đe nju mobi li sa no 10 mla di ća, uz pret nje 

da će stra da ti poro di ce onih koji se ne oda zo vu na mobi li za ci ju. Oni su 

tako đe bili pri nu đe ni da odstu pe u Srem zajed no sa osta lim pri pad ni ci ma 

3. puka SDK. 850 Iz sela Kor man, pokraj Šap ca, veći na mla di ća pri sil no 

mobi li sa nih u SDK uspe la je da pobeg ne. Pri pad ni ci SDK su uoči oslo bođe 

nja Šap ca uhva ti li naj ma nje jed nog dezer te ra iz Kor ma na, osu di li ga na 

smrt i stre lja li. 851 

Pri me ri poš te de živo ta zaro blje nih pri pad ni ka SDS, u bor ba ma u Srbi ji 

u leto i jesen 1944, znat no su ređi od pri me ra poš te de zaro blje nih pri padni 

ka JVuO, zbog činje ni ce da je među nji ma bilo znat no manje pri sil no 

mobi li sa nih i „zave de nih” bora ca i zbog toga što su pri pad ni ci kvi slin ške 

žan dar me ri je (poto nja SDS) uče stvo va li u stre lja nju zaro blje nih pri pad nika 

NOVJ i NOP-a od jula 1941. Još važni je, kon ti nu i ra ni voj ni anga žman 

na stra ni nemač kog oku pa to ra pod ra zu me vao je dru ga či ji odnos par ti za na 

pre ma SDS u odno su na JVuO, budu ći da su u poje di nim faza ma rat nog 

suko ba sna ge JVuO, za raz li ku od sna ga SDS, bile suprot sta vlje ne okupa 

to ru i izlo že ne repre siv nim mera ma oku pa to ra. Pri li kom oslo ba đa nja 

poje di nih gra do va u Srbi ji, pri pad ni ci SDS bi se obič no do kra ja oru ža no 

suprot sta vlja li sna ga ma NOVJ. Nakon zaro blja va nja pri pad ni ka SDS, po 

pra vi lu, zaro blje ni ci bi bili stre lja ni, naro či to uko li ko su nepo sred no pre 

zaro blja va nja uče stvo va li u oru ža nom suko bu. Ipak, posto ja li su izu ze ci, 

pri čemu su izu ze ci pone kad pod ra zu me va li stre lja nje jed nog dela zaroblje 

ni ka i puš ta nje ostat ka zaro blje nih. S dru ge stra ne, pri pad ni ci ma SDS 

koji su odlu či li da stu pe u kon takt sa lokal nim pred stav ni ci ma NOVJ i 

NOP-a, kako bi polo ži li oruž je, bilo je omo gu će no da odu kuća ma ili da 

pre đu na stra nu NOVJ. 

Napo mi nje mo da je tokom rata bilo neza mi sli vo da pri pad ni ci SDS 

nakon zaro blja va nja puste na slo bo du uhva će ne par ti za ne, kao što nije 

849 AJ, DK, 110, f. 97, s. 16. 

850 AJ, DK, 110, f. 485, s. 713-716. 

851 AJ, DK, 110, f. 284, s. 102-106. 

312

posto ja la moguć nost ostan ka zaro blje nih par ti za na u redo vi ma SDS. 852 

Po pra vi lu, pri pad ni ci SDS su zaro blje ne par ti za ne ustu pa li kvi slin škim 

poli cij skim orga ni ma ili, još češ će, nemač kom oku pa to ru, nakon čega su 

par ti za ni izo lo va ni u logo ri ma, pri čemu je veći na stre lja na nakon odre đenog 

vre me na. 


zlo či ni SDK nad sta nov niš tvom 

sela Lipe 1944. 

Lipe su selo u kome su pri pad ni ci SDK izvr ši li naj broj ni je zlo či ne, u 

odno su na dru ga seo ska nase lja u Srbi ji. Zlo či ne nad sta nov niš tvom tog 

sela izvr ši li su pri pad ni ci 4. puka SDK, pod koman dom kape ta na Vuka 

Vla ho vi ća. Pre ma poda ci ma DK iz 1945, na pod ruč ju Podu nav skog sre za 

(Sme de re vo), kome je teri to ri jal no pri pa da lo selo Lipe, pri pad ni ci SDK 

stre lja li su 52 sta nov ni ka, dok su jed nu oso bu obe si li, a jed na oso ba je 

umr la od posle di ca tor tu re. Pri pad ni ci SDK su na pod ruč ju Podu nav skog 

sre za pod vr gli zatvor skoj tor tu ri ili jav nom bati na nju 165 muš ka ra ca, 25 

žena i 10 sta ra ca. 853 

Pre ma poda ci ma kvi slin ške vla de, u Lipa ma 16. janu a ra 1944. „vođena 

je bor ba izme đu dobro vo lja ca 4. puka [SDK] i par ti za na. U bor bi je 

pogi nuo jedan dobro vo ljač ki pod na red nik, a tri dobro volj ca su ranje na. 

Pogi nu lo je sedam par ti za na. Par ti za ni su raz bi je ni i raz be ža li su se na sve 

stra ne.” 854 Pre ma poda ci ma iz ela bo ra ta Sre skog pove re niš tva ZK za Srez 

podu nav ski (1. mart 1945) pri pad ni ci SDK su 16. janu a ra spa li li 15 par 

852 Poznat mi je samo jedan pri mer puš ta nja na slo bo du zaro blje nih par ti za na, u vrlo kasnom razdo 

blju oru ža nih suko ba na tlu Srbi je – počet kom okto bra 1944. Navod no je veći na od 19 par tiza 

na zaro blje nih od stra ne SDS/SUK dobro volj no osta la na ure do vi ma for ma ci je koja ih je zarobi 

la, ako je vero va ti pri stra snom izvor ni ku: Петар Мар ти но вић, н.д., стр. 458-459. Ovaj pri mer, 

uko li ko je isti nit, izme đu osta log, posle di ca je pret hod nih pri me ra korekt nog odno sa par ti za na 

pre ma zaro blje nim pri pad ni ci ma SDS i JVuO. 

853 AJ, DK, 110, f. 55, s. 538-664. 


313

ti zan skih kuća u Lipa ma i stre lja li tro ji cu meš ta na. Čet ni ci su 27. janu a ra 

zapa li li pet sala ša u oko li ni Lipa kako ih ne bi kori sti li par ti za ni. 855 

Opre de lje nost za bor bu za oslo bo đe nje i naklo nost pre ma par ti zani 

ma, u Lipa ma, jed nom od naj ve ćih sela u Podu nav skom sre zu, bila je 

većin ska u pro le će 1944, iako je selo bilo uda lje no od par ti zan ske teri to ri je 

na tro me đi Podu nav skog, Gro čan skog i Mla de no vač kog sre za i izo lo va no 

od naj bli žih par ti zan skih sela teri to ri jom koju su kon tro li sa li JVuO i SDK. 

Ipak, i pored bli zi ne Sme de re va, u kome su se nala zi le nemač ke i sna ge 

SDK, u Lipa ma su vlast pre u ze li nao ru ža ni meš ta ni – lokal ni par ti za ni. 

Opre de lje nost za bor bu uzro ko va na je, izme đu osta log, željom lokal nog 

sta nov niš tva da se obez be di od upa da SDK i nemač ke voj ske. Pri me ra radi, 

Nem ci su 6. mar ta upa li u selo i odve li 12 meš ta na u Banjič ki logor. Uhapše 

ni ci su puš te ni iz logo ra tokom leta 1944. Potom je usle dio oru ža ni napad 

na selo. Nem ci su napa li Lipe 30. apri la 1944. Pro dr li su u selo nakon 

što se lokal na stra ža čam ci ma nepri met no eva ku i sa la na jed no morav sko 

ostr vo. Nem ci su sutra dan ubi li tro ji cu meš ta na i spa li li 33 kuće. Toga 

dana Nem ci su uhva ti li 17 meš ta na i ubr zo ih izo lo va li u Banjič kom logoru. 

Pre ma izvo ri ma kvi slin ške vla de „jed na komu ni stič ka troj ka” poku ša la 

je sa reč nog ostr va kod Lipe da se čam cem spu sti niz Mora vu, ali je „ubije 

na od stra ne patro le SDS”. Nakon pet dana 76 meš ta na je eva ku i sa no 

na teri to ri ju pod kon tro lom par ti za na gde su stu pi li u redo ve Kosmaj skog 

NOP odre da. Kako bi spre či li Nem ce da pono vo upad nu u Lipe i izvr še 

hap še nja, ubi stva i palje vi ne, lokal na stra ža se suprot sta vi la nemač koj vojsci 

21. maja. Pogi nuo je jedan nemač ki voj nik. Ubr zo je usle di la kazne na 

eks pe di ci ja iz Sme de re va. Pri pad ni ci 4. puka SDK su u noći 27-28. maja 

pro dr li u selo. Deo nao ru ža nih meš ta na je uspeo da napu sti Lipe. Ljo tićev 

ci su blo ki ra li selo i pri mo ra li odra slo sta nov niš tvo da dođe na zbor. 

Pri pad ni ci SDK su 28. maja stre lja li 13 pri pad ni ka seo ske par ti zan ske čete 

od kojih su deve to ri ca bili meš ta ni. Potom su spro ve li nasil nu mobi li za ci ju 

u redo ve SDK. Kako se navo di u lite ra tu ri, 16 mla đih muš ka ra ca je odbi lo 

da obu če uni for mu SDK zbog čega su spro ve de ni u logor Banji ca (gde je 

stre ljan jedan meš ta nin), oda kle je osta tak 26. sep tem bra 1944. spro ve den 

855 AS, ZK, k. 139, zl. br. 352. 

Pri pad ni ci SDK su spa li li 19 kuća u sme de rev skom selu Mihaj lo vac. Pri pad ni ci JVuO su spa li li 

163 kuće u sme de rev skim seli ma, od čega 137 u Dru gov cu. (AJ, DK, 110, f. 55, s. 538-644). 

314

u Maut ha u zen (gde je stra da lo pet meš ta na). 856 Među tim, arhiv ski izvori 

navo de da je toga dana uhap še no 25 sta nov ni ka i da su svi spro ve de ni 

na Banji cu. Od tog bro ja deve to ri ca su puš te ni nakon tri mese ca, a osta li 

su tran spor to va ni u Nemač ku. U među vre me nu je u Lipa ma sta ci o ni ran 

deo 4. puka SDK čije ljud stvo je vrši lo repre si ju nad meš ta ni ma. Ponov no 

stre lja nje usle di lo je 25. juna kada su stre lja na dvo ji ca meš ta na. Pozna ta su 

ime na 36 meš ta na koji su 5. jula uhap še ni od stra ne SDK kao par ti zan ski 

sim pa ti ze ri i ote ra ni na pri nud ni rad u Sme de re vo, pri čemu su neki od 

njih bili izlo že ni fizič koj tor tu ri. 857 

Pri pad ni ci Lip ske čete Kosmaj skog NOP odre da, uhva ti li su na spava 

nju 6-7. jula 1944. i raz o ru ža li dese tak mobi li sa nih pri pad ni ka SDK iz 

sela Šali nac, pokraj Sme de re va. Od ove gru pe raz o ru ža nih mla di ća, par tiza 

ni ma su dobro volj no pri stu pi la tro ji ca, dok su osta li puš te ni kuća ma. 858 

Nared no masov no ubi stvo koje su u Lipa ma izvr ši li pri pad ni ci 4. puka 

SDK usle dilo je 2. sep tem bra kada je stre lja no devet zaro blje nih bora ca 

Kosmaj skog NOP odre da, uklju ču ju ći dve bol ni čar ke i neko li ko ranje nika, 

pri čemu su dvo ji ca stre lja nih zaro blje ni ka bili meš ta ni. 859 

Pri pad ni ci SDS su tako đe odgo vor ni za repre si ju nad sta nov niš tvom 

sela Lipe. Oni su 22. avgu sta 1943. uhap si li 16 rođa ka lokal nih par ti za na 

(oče vi, maj ke, bra ća) i ote ra li ih u Sme de re vo gde su uhap še ni ci bili podvrg 

nu ti tor tu ri. Pre oslo bo đe nja sme de rev skog kra ja, 15 sta nov ni ka Lipa 

856 Радо слав Пау но вић, Ста за ма сло бо де: кроз сме де рев ски крај, Сме де ре во, 1984, стр. 257- 

280; Збор ник НОР-а, I/21, Бео град, 1965, стр. 683; AS, ZK, k. 139, zl. br. 352; Logor Banji ca. 

Logo ra ši, I-II, Knji ge zato če ni ka kon cen tra ci o nog logo ra Beo grad-Banji ca (1941-1944), (pr. Evica 

Mic ko vić, Mile na Radoj čić), Beo grad, 2009, str. II/462-464, 572, 589-590. 

857 AS, ZK, k. 139, zl. br. 352; Logor Banji ca. Logo ra ši, str. II/619-620. 

858 Радо слав Пау но вић, н.д., стр. 470-471. 

859 AJ, DK, 110, f. 460, s. 508-521. 

Među lici ma koja su uče stvo va la u ubi ja nju zaro blje ni ka bio je i Milo sav-Vasa Gajić (RKTG- 

10223) iz Lipa, koji je „uhva ćen i likvi di ran u Lipa ma odmah po oslo bo đe nju i to od par ti zan skih 

odre da”. U ela bo ra tu Sre skog pove re niš tva ZK u Sme de re vu (1. mart 1945) navo di se da su Gajića 

likvi di ra le seo ske žene (AS, ZK, k. 139, zl. br. 352). Uhva će ne par ti za ne je pre stre lja nja isle đivao 

ofi cir 4. puka SDK Alek san dar Laza re vić. Pre ma poda ci ma DK (15. okto bar 1946), Laza re vić 

je kao koman dant 7. SDO i ofi cir 4. puka SDK odgo vo ran za veći broj zlo či na na pod ruč ju današnje 

opšti ne Aran đe lo vac. Pre ma tim poda ci ma, Laza re vić je tere ćen za sau če sniš tvo u smrt nom 

stra da nju 42 lica na pod ruč ju Ora šač kog sre za (od čega 29 iz Bre zov ca, četi ri iz Aran đe lov ca, 

šest iz G. Šator nje, jed nog iz D. Šator nje, dva iz G. Treš nje vi ce i jed nog iz D. Treš nje vi ce), kao i za 

hap še nje i bati na nje 64 sta nov ni ka sre za (koji nisu ubi je ni), među koji ma je naj ve ći broj tako đe 

poti cao iz sela Bre zov ca. Može se pret po sta vi ti da su nave de ne žrtve uhva će ne od ljo ti će va ca, 

pre da te Nem ci ma i potom ubi je ne. (AJ, DK, 110, f. 460, s. 522). 

315

pogi nu lo je u redo vi ma NOVJ, pre te žno u bor bi pro tiv čet ni ka. U završnim 

bor ba ma za oslo bo đe nje zemlje pogi nu lo je 57 sta nov ni ka sela Lipe, 

pre te žno u bor bi pro tiv nemač kih sna ga, dok je neko li ko puta više mla di ća 

uče stvo va lo u bor ba ma u redo vi ma JA. 860 

Pre ma poda ci ma koje je saku pio Rado slav Pau no vić, pri pad ni ci SDK 

su nepo sred no, van bor be, ubi li 17 meš ta na sela Lipe, dok dele odgo vornost 

za smrt još šest meš ta na koje su uhap si li i pre da li oku pa to ru. Ove 

podat ke dopu nju ju poi me nič ni poda ci DK i ZK iz 1945. pre ma koji ma 

su pri pad ni ci SDK nepo sred no, van bor be, ubi li 20 sta nov ni ka Lipa. Svi 

su, sem dvo ji ce, ubi je ni 1944. Posled nji je ubi jen jedan mla dić koji je maja 

1944. pri sil no mobi li san u SDK. Ubi jen je 7. sep tem bra u Trnja ni ma kod 

Leskov ca zbog poku ša ja dezer ti ra nja. 861 

Pre ma poda ci ma DK iz 1945. pri pad ni ci SDK ote ra li su na pri nud ni 

rad 60 muš ka ra ca i 15 žena iz sela. Pre ma istim poda ci ma ljo ti ćev ci su tukli 

150 muš ka ra ca, 20 žena i 10 sta ra ca, sta nov ni ka sela. 862 

Pre ma poda ci ma DKTG, nakon 12. sep tem bra 1944, kri vi com organa 

novih vla sti stra da lo je 10 sta nov ni ka Lipa. Vuk Vla ho vić, koman dant 

4. puka SDK, pret hod no koman dant 5. bata ljo na SDK, a 1941. čet nič ki 

voj vo da, ime no van je u leto 1944. za načel ni ka Poža re vač kog okru ga. U 

regi stru DKTG evi den ti ran je čak tri puta. 863 Vla ho vić je stre ljan u leto 

1945. u Lipa ma. 

Pred kraj oku pa ci je pri pad ni ci 4. puka SDK su poči ni li još jed no 

masov no stre lja nje na tlu Podu nav skog okru ga. Naj pre su 26. sep tem bra u 

bli zi ni Dru gov ca uhva ti li sed mo ro mla đih lica, pre te žno iz Beo gra da i okoli 

ne Poža rev ca, koji su se zapu ti li ka slo bod noj teri to ri ji s name rom da se 

pri klju če par ti za ni ma. Među uhap še ni ma bio je i jedan par ti zan ski saradnik 

iz Binov ca kod Sme de re va. Zaro blje ni ci su bati na ni pre stre lja nja koje 

je izvr še no 28. sep tem bra u Dru gov cu. Zapo ved nik 4. puka SDK u tom 

860 Радо слав Пау но вић, н.д., стр. 257-280. 

861 Pri pad ni ci SDK su avgu sta 1943. ubi li jed nog sta nov ni ka, janu a ra 1944. pet, a od 28. maja do 

3. okto bra 1944. ubi li su 14 meš ta na i spro ve li „nebro ja no pljač ki imo vi ne mir nog sta nov niš tva 

(otpri li ke oko 300 domo va opljač ka nih)”. (AJ, DK, 110, f. 489, s. 165-171). Pre ma dru gom izvo ru, 

od stra ne SDK decem bra 1943. ubi jen je jedan seljak iz Lipa u obli žnjem Kuli ču, a janu a ra 1944. 

ubi je na su tro ji ca, a ne peto ri ca meš ta na. Jedan meš ta nin je uhap šen kao sta nov nik Sme de reva, 

gde se bio pre se lio, i stre ljan je od SDK u Radin cu. (AS, ZK, k. 139, zl. br. 352). 

862 AJ, DK, 110, f. 55, s. 538-664. 

863 Vla ho vić Vuk (Sme de re vo, RKTG-2631; Sme de re vo, RKTG-10054; Kra gu je vac, RKTG-31545). 

316

az do blju bio je major Voji slav Dimi tri je vić. Uhap še ni ke je na smrt osudio 

pre ki sud na čijem čelu su se nala zi li Voji slav Man dić, sre ski načel nik, 

i Sla vo ljub Stoj kić, pomoć nik koman dan ta Sme de rev skog kor pu sa JVuO. 

Stre lja nju u Dru gov cu pri su stvo va li su i čet ni ci, koji su pret hod no bati na li 

uhap še ni ke, ali su ubi stvo izvr ši li pri pad ni ci SDK. U isto vre me, ljo ti ćev ci 

i čet ni ci su u Dru gov cu uhap si li 60 selja ka, odve li ih u Sme de re vo, gde su 

ih zatvo ri li, da bi ih nakon neko li ko dana pusti li. 864 

Mikro stu di ja: 

zlo či ni SDS nad sta nov niš tvom leskovačkog 

kraja 1944. 

U južnim delo vi ma Srbi je pri pad ni ci SDS su tokom 1944. inten zi vira 

li teror nad sta nov niš tvom koje je bilo naklo nje no par ti za ni ma. Vinovni 

ci tero ra bili su pri pad ni ci 2. gvo zde nog puka SDS pod koman dom 

pukov ni ka Rado va na Kusov ca i pripadnici okružnog odreda SDS iz Leskovca 

pod komandom majora Aleksandra Stikića. Okolnosti nastanka i 

struktura 2. gvozdenog puka nisu dovoljno poznati. Ta jedi ni ca for mi ra na 

je počet kom 1944. i popu nje na je ljud stvom sa pod ruč ja Pro ku pač kog 

sre za. Može se pret po sta vi ti da je bro ja la 200-300 lju di. Puk je imao zadatak 

da vrši obez be đi va nje žele znič ke pru ge Beo grad-Solun u Lesko vač kom 

polju, od Doljev ca do Leskov ca, u cilju spre ča va nja par ti za na da vrše diverzi 

je. Na osno vu tog zadat ka pri pad ni ci 2. gvo zde nog puka izvr ši li su upa de 

u veći broj sela izme đu Leskov ca i Doljev ca koja su poma ga la par ti za ne. 

Pored toga, ta jedi ni ca je vrši la upa de u sela izme đu Boj ni ka i Leskov ca i 

sela u oko li ni Vuč ja, koja su tako đe bila naklo nje na par ti za ni ma. Pri li kom 

tih akci ja sna ga ma 2. gvo zde nog puka nepo sred no su koman do va li major 

Alek san dar Sti kić i kape tan Mihaj lo Zoto vić. Sva ki upad u neko selo podra 

zu me vao je zlo či ne nad nena o ru ža nim meš ta ni ma. Kape tan Zoto vić je 

pred nja čio u zlo či ni ma, nepo sred no uče stvu ju ći u ubi ja nju. 865 

864 AJ, DK, 110, f. 220, s. 362-375; AJ, DK, 110, f. 443, s. 496-512. 

865 Mihaj lo Zoto vić je bio kape tan VKJ u pen zi ji koji se tokom oku pa ci je sta vio u slu žbu kvi slin ške 

vla de. Pre ma poda ci ma Mini star stva unu traš njih poslo va Nedi će ve vla de, par ti za ni su u noći 

30-31. okto bra upa li u selo Đuro vac pokraj Pro ku plja i zapa li li Zoto vi će vu kuću. „Ovo je bila 

317

Zlo či ni sna ga SDS tokom 1944. na jugu Srbi je nisu na ade kva tan 

način pri ka za ni u pro par ti zan skoj isto ri o gra fi ji dok ih revi zi o ni stič ka istori 

o gra fi ja igno ri še, iako je reč o naj ka rak te ri stič ni jim pri me ri ma tero ra oruža 

nih sna ga pod inge ren ci jom vla de Mila na Nedi ća. 866 

Isto ri čar Bojan Dimi tri je vić obja vio je zani mlji ve tvrd nje Dra gu tina 

Kese ro vi ća, jed nog od naj i stak nu ti jih koman da na ta JVuO, izre če ne u 

istra zi 1945: 

„Mar ta 1944. dobio sam nare đe nje od Dra že u kome mi nare đu je da 

pomog nem pukov ni ka Kusov ca u for mi ra nju 2. gvo zde nog puka na terenu 

Pro ku plja, tj. da mu sta vim [na ras po la ga nje] potre ban broj obve zni ka 

sa teri to ri je Topli ce.” Istog mese ca Kese ro vić se sastao sa Kusov cem. „U 

raz go vo ru sam mu saopštio da nemam niš ta pro tiv toga da on for mi ra, 

odno sno popu ni, Gvo zde ni puk na mojoj teri to ri ji i da mu neću pra vi ti 

u tom pogle du nika kve smet nje. Gvo zde ni puk for mi ran je kao Nedi ćeva 

jedi ni ca, ali je bio u stva ri pod koman dom Dra ži nom. Ljud stvo je dao 

Dra ža, a oruž je i opre mu Nedić.” 867 

Od kra ja sep tem bra 1943. do sre di ne sep tem bra 1944. pri pad ni ci 

SDS su u lesko vač kom kra ju izvr ši li blo ka du pre ko 20 pro par ti zan skih 

sela, vrše ći teror nad sta nov niš tvom. U svim seli ma izvr še na su bati na nja i 

hap še nja, a u dese tak sela izvr še na su stre lja nja par ti zan skih sim pa ti ze ra i 

osve ta što je kape tan Zoto vić 29. okto bra ubio komu ni stič kog kuri ra Ristu Doj či lo vi ća.” (Збор ник 

НОР-а, I/21, Бео град, 1965, стр. 489). Zoto vić je pogi nuo u bor bi u jesen 1944. na pod ruč ju Krušev 

ca. Alek san dar Sti kić je tako đe bio aktiv ni ofi cir VKJ koji se sta vio u slu žbu kvi slin ških vla sti. 

Bio je rodom iz Mio ni ce. Kao žan dar me rij ski ofi cir u jesen 1941. u oko li ni Jago di ne uče stvo vao je 

u hva ta nju par ti za na koji su se vra ti li kuća ma nakon ras for mi ra nja Pomo rav skog par ti zan skog 

odre da. Uhap še ni par ti za ni su pre da ti Nem ci ma i potom stre lja ni. (AJ, DK, 110, f. 478, s. 609- 

795). Nakon pre for mi ra nja SDS u SUK, Sti kić je postao koman dant 9. bataljоna 1. divi zi je SUK. 

Počet kom decem bra 1944. sa gru pom bora ca odvo jio se od glav ni ne SUK i JVuO i pri dru žio se 

Nem ci ma u Sara je vu oda kle je tran spor to van u Julij sku kra ji nu gde se pri klju čio 1. puku SDK. 

Uspeo je da emi gri ra. Nje go va posle rat na sud bi na je nepo zna ta. (Милен ко Сола рић, „Налич је 

’Босан ске гол го те’...”стр . 32). 

866 Upo re di ti: Хра ни слав Ракић, Терор и зло чи ни оку па то ра и дома ћих издај ни ка у леско вачком 

и врањ ском кра ју 1941-1944, Леско вац, 1986, стр. 217-219; Хра ни слав Ракић, Хро но логи 

ја Народ но о сло бо ди лач ке бор бе Пусте реке и Јабла ни це 1941-1945, Леско вац, 1991, стр. 

230-250; Живан Стојковић, Хранислав Ракић, Никола Илић, Окупација у лесковачком крају 

1941-1944, Лесковац, 1994, стр. 148-162: Жар ко С. Јова но вић, Сеља штво Срби је у Дру гом 

свет ском рату 1941-1945, Бео град, 1995, стр. 376-380. Pri me ra radi, Rakić ne pomi nje teror 

2. gvo zde nog puka SDS nad sta nov niš tvom Stu ble, Miro šev ca, Gori ne, Žablja na, Stroj kov ca i 

Gube rev ca. 

867 Бојан Б. Дими три је вић, н.д., стр. 418. 

318

palje nja nji ho vih ima nja. Naro či to su na uda ru bila nase lja u četve ro u glu 

Lesko vac - Dolje vac - Žito ra đa - Boj nik i sela oko Vuč ja. Blo ka de koje je 

SDS spro vo di la u lesko vač kom kra ju nisu se mno go raz li ko va le od blo ka da 

koje je JVuO spro vo di la u sever nom delu Srbi je. 

Naj pre su pri pad ni ci grad ske SDS iz Leskov ca, pod koman dom kapeta 

na Niko le Sto ka si mo vi ća, 24. novem bra 1943. upa li u Gor nju Jaji nu i 

Pali ku ću kod Vuč ja, uhva ti li 15 meš ta na i spro ve li ih u zatvor Pred stoj ništva 

poli ci je u Leskov cu. Nakon toga pre da li su ih Gesta pou koji je dvana 

e sto ri cu uhap še ni ka inter ni rao u Nemač ku „oda kle se ni do danas nisu 

vra ti li” (22. jul 1945). Jedan od tro ji ce puš te nih uhap še ni ka, Niko la Pešić, 

posve do čio je da je uhap šen „radi toga što sam imao bra ta Vasi li ja u redo ve 

par ti za na i dok sam bio u zatvo ru pre će no mi je da ću osta ti u zatvo ru sve 

don de dok se moj brat ne bude javio nji ma”. 868 Stra ža ri pod Sto ka si mo viće 

vom koman dom pono vo su upa li u Gor nju Jaji nu i Pali ku ću 6. janu a ra 

1944. U Pali ku ći su uhap si li osam, a u Gor njoj Jaji ni tri muš kar ca koje 

su spro ve li u zatvor u Leskov cu. Šesto ri ca uhap še ni ka su puš te na nakon 

isle đi va nja, a peto ri ca su pre da na Gesta pou, spro ve de na u Banjič ki logor i 

potom stre lja na. 869 

Pri pad ni ci SDS iz Leskov ca kra jem decem bra 1943. blo ki ra li su selo 

Kutleš. Tom pri li kom uhap si li su deve to ri cu meš ta na i spro ve li ih u zatvor 

u Leskov cu gde su uhap še ni ci bili izlo že ni tor tu ri. Dvo ji ca uhap šeni 

ka rom ske naci o nal no sti (otac i sin) stre lja ni su u Leskov cu 18. janu a ra 

1944. 870 

Sna ge SDS pod koman dom Alek san dra Sti ki ća i Mihaj la Zoto vi ća i 

bugar ska voj ska blo ki ra li su 19. janu a ra 1944. selo Bela nov ce kod Leskovca. 

Iz sela se povu klo dva de se tak nao ru ža nih meš ta na, pri pad ni ka seo ske 

par ti zan ske čete. Sarad ni ci ZK su 15. apri la 1945. zapi sa li sve do če nja 72 

sta nov ni ka Bela nov ca koji su bili repre si ra ni. Odra slo sta nov niš tvo bilo je 

pri nu đe no da se oku pi na zbor nom mestu. Pri li kom odvo đe nja naroda na 

zbor pri pad ni ci SDS ubi li su supru gu jed nog par ti za na. Pre ma poda ci ma 

iz lite ra tu re, na zbor je pri ve de no 59 muš ka ra ca, 98 žena i 275 dece. Izjava 

868 AS, ZK, k. 165, zl. br. 17171, Zapi snik o saslu ša nju Niko le Peši ća iz Gor nje Jaji ne, Gor nja Jaji na, 

22.7.1945. 

869 AS, ZK, k. 152, zl. br. 17119, Izja ve šesto ri ce sta nov ni ka Gor nje Jaji ne i Pali ku će, Gor nja Jaji na, 

22.7.1945. 

870 AS, ZK, k. 165, zl. br. 16677, Zapi snik o blo ka di sela Kutleš, Kutleš, 16.5.1945. 

319

Aleksandra Mitića, seoskog učitelja, može poslužiti kao ilustracija. Mitić je 

batinan prilikom hapšenja i kasnije odveden u leskovački zatvor: „Buga ri 

sa jed ne stra ne, a nedi ćev ci sa dru ge stra ne, su odmah poče li da saku plja ju 

iz kuća sve muš kar ce od 15 godi na pa navi še i tera li ih na zbor no mesto na 

sre di ni sela... Nai šao je kape tan Zoto vić koji je pred sobom terao tri veza ne 

žene: Zor ku Milen ko vić, Taša nu Mitić i Ver ku Ste fa no vić, tuku ći ih jednim 

gvo zde nim šta pom... U Leskov cu sam doznao da je Zoto vić stre ljao 

Ver ku Ste fa no vić.” U među vre me nu doš lo je do bor be izme đu par ti za na i 

napa da ča. Nedi ćev ci i Buga ri su pote ra li sta nov ni ke sela pre ma obli žnjem 

Mila no vu, ali su usput pusti li žene i decu. Veći broj muš ka ra ca je zatvoren 

u Leskov cu nakon čega su pre da ti Gesta pou. Nem ci su inter ni ra li u 

Nemač ku 32 sta nov ni ka Bela nov ca pri čemu su četvo ri ca smrt no stra da li u 

inter na ci ji. Pri li kom blo ka de sela veći ni meš ta na opljač ka na je sva sto ka. 871 

Pri pad ni ci SDS pod nepo sred nom koman dom Mihaj la Zoto vi ća 

7. febru a ra 1944. izvr ši li su pre tres Kaš ta va ra i blo ka du Pod rim ca kod 

Leskov ca. Naj pre su u Kaš ta va ru uhva će na dvo ji ca par ti zan skih sarad ni ka 

koja su odve de na u sused no Pod rim ce. U Pod rim cu je uhap šen veći broj 

meš ta na i izvr še no je stre lja nje dela uhap še ni ka. Na osno vu ras po lo ži vih 

izvo ra neja sno je koli ko lju di je stre lja no. Ono što je nesum nji vo jeste da 

su u Pod rim cu 7. febru a ra pri pad ni ci SDS stre lja li jed nog uhap še ni ka iz 

Kaš ta va ra i naj ma nje tro je meš ta na Pod rim ca, uklju ču ju ći dve žene. Njiho 

va ime na su pou zda no utvr đe na. Posto ji vero vat no ća da su tada stre lja ne 

još četi ri oso be, uklju ču ju ći dva nepo zna ta par ti za na, jed nog sta nov ni ka 

Kaš ta va ra i jed nu sta nov ni cu Pod rim ca. Pre ma izja vi jed nog savre me ni ka, 

„Zoto vić je uhap sio 45 gra đa na sela Pod rim ce i ote rao ih za Lesko vac, a 

oda tle na Banji cu. Posle oslo bo đe nja neki od njih doš li su kući, a za 18 se 

ne zna šta je s nji ma.” 872 Pozna ta su ime na 11 sta nov ni ka Pod rim ca koji 

su stra da li kao banjič ki logo ra ši i četvo ro meš ta na koji su stra da li u nepozna 

tom nemač kom logo ru u Fran cu skoj. 873 U vre me ula ska sna ga SDS u 

Pod rim ce u selu se nala zi la manja gru pa par ti za na koja je uz bor bu uspe la 

871 AS, ZK, k. 152, zl. br. 17227; Ђор ђе Илић, Ден ча Раду ло вић, Хро ни ка Бела нов ца, Леско вац, 

1984, стр. 133-141. 

872 AS, ZK, k. 165, zl. br. 16677, Izja va Živa di na Jovi ća iz Kaš ta va ra, Peče njev ce, 22.7.1945. 

873 Јосиф Сте фа но вић, Жртве фаши зма Бој ни ка, Бре стов ца, Вла со тин ца, Вуч ја, Грде ли це, 

Леба на, Лесков ца, Медве ђе и Црне Тра ве 1941-1945, Леско вац, 1969, стр. 57, 173. 

320

da se izvu če iz obru ča. 874 Istog dana Zoto vi će vi voj ni ci uhap si li su dvoji 

cu meš ta na Stu ble optu živ ši ih da su par ti zan ski oba veš taj ci. Hap še nje 

je izvr še no na putu za Duša no vo gde su se zapu ti li uhap še ni ci: „Bili smo 

poš li za Duša no vo da tamo kupim jed nu kra vu jer nisam imao čime da 

orem.” Uhap še ni Stu blja ni su pode li li sud bi nu uhap še nih sta nov ni ka Podrim 

ca – pre da ti su Gesta pou, spro ve de ni na Banji cu, a potom depor to va ni 

u Fran cu sku. 875 

Pri pad ni ci SDS pod Zoto vi će vom i Sti ki će vom koman dom 20-21. 

febru a ra izvr ši li su blo ka du tri dobrič ka sela (oko li na Žito ra đe). U Volj čincu 

su stre lja li 10 i uhap si li i inter ni ra li tako đe 10 meš ta na. Uhap še ni ci su 

bora vi li u logo ru u Nišu do kra ja apri la. U Pej kov cu su stre lja li peto ri cu 

meš ta na, a jedan broj selja ka je pre tu čen. U tom selu su zapa li li pet par tizan 

skih kuća i opljač ka li više doma ćin sta va. Stra ža ri su iz Pej kov ca odve li 

26 meš ta na i zatvo ri li ih u Leskov cu. Nem ci su uhap še ne Pej kov ča ne interni 

ra li na pri nud ni rad u Nemač ku. U istom navra tu, nedi ćev ci su upa li u 

Đakus, pre tu kli sed mo ri cu meš ta na i opljač ka li veći broj doma ćin sta va. 876 

Pri pad ni ci SDS su 24. febru a ra izvr ši li blo ka du sela Duplja ne (današnji 

naziv: Živ ko vo). „Doš lo je oko 300 Zoto vi će vih voj ni ka zajed no sa 

Zoto vi ćem, Sti ki ćem i četi ri-pet Nema ca iz Gesta poa. Oni su odmah bloki 

ra li selo, posta viv ši stra že po okol nim brdi ma i nare di li da svi gra đa ni i 

gra đan ke od 15 pa do 70 godi na sta ro sti iza đu na zbor no mesto u selu. Mi 

smo mora li da iza đe mo jer je bilo zapre će no da će sva ki onaj ko ne iza đe 

biti ubi jen.” Zoto vić je na zbo ru pro či tao ime na 19 par ti zan skih sim pa ti zera 

koji su potom odve de ni u jed nu kuću u selu gde su pre tu če ni mot ka ma 

od stra ne voj ni ka SDS. Zoto vić je istog dana nare dio stre lja nje šesto ri ce 

meš ta na. Stre lja nje je izvr še no u ata ru sela. Osta li uhap še ni ci su spro ve de ni 

u zatvor u Leskov cu oda kle su ubr zo pre da ti Gesta pou i zatim tran spor tova 

ni na pri nud ni rad u Nemač ku. Do okon ča nja rata radi li su u jed nom 

rud ni ku. Svi su pre ži ve li. 877 

874 Хра ни слав Ракић, Хро но ло ги ја..., стр. 232. 

875 AS, ZK, k. 165, zl. br. 17171, Zapi snik o saslu ša nju Sto ja na Dimi tri je vi ća iz Stu ble, Stu bla, 

8.6.1945. 

876 Јован Зла тић, Стра да ла штво срп ског наро да у Нишком рат ном окру гу, II, Ору жа на сила 

срп ске вла де гене ра ла Мила на Неди ћа (1941-1944), Ниш, 1995, стр. 307-311. 

877 AS, ZK, k. 165, zl. br. 16677, Zapi snik o zlo či nu nad sta nov ni ci ma Duplja na, Duplja ne, 12.8.1945. 

321

Tokom febru a ra Zoto vi će vi i Sti ki će vi stra ža ri izvr ši li su blo ka du još 

jed nog sela u lesko vač kom kra ju. Nepo zna tog dana febru a ra 1944. pri padni 

ci SDS, Nem ci i „Arna u ti” u nemač koj slu žbi blo ki ra li su Tulo vo. Nekoli 

ko meš ta na je bati na no pri li kom hap še nja i spro vo đe nja na zbor, naroči 

to žene odsut nih muš ka ra ca koji su poma ga li par ti za ne. Pre ma izja va ma 

sve do ka, Alek san dar Sti kić je name ra vao da uhap si selja ka Josi fa Todo rovi 

ća. Budu ći da je Josif bio odsu tan Sti kić je nare dio pri vo đe nje nje go ve 

supru ge Radun ke. „Radun ka nije bila dote ra na [na zbor] radi toga što je 

ima la malo i glu vo dete.” Potom je Sti kić oti šao kući Todo ro vi ća i silo vao 

Radun ku, o čemu je dao izja vu njen muž: „Tom pri li kom pitao je ženu gde 

se nala zim, a kada mu je odgo vo ri la da sam oti šao u šumu za stoč nu hra nu, 

ženu je poveo u jed nu sobu i bacio je na ambar-nać ve za braš no i počeo je 

silo va ti. Za to vre me žena je pla ka la, a tako đe i sit na deca. Za vre me dok 

ju je Sti kić silo vao dva voj ni ka su čuva la stra žu. Posle silo va nja nare dio je 

pljač ku kuće, i opljač ka li su mi tri bure ta raki je, jed no bure sa 100 lita ra 

vina, ali poš to nisu ima li kola za pre voz, to su neš to popi li i napu ni li sve 

čutu ri ce i posu de koje su naš li u selu, a resto što nisu mogli pone ti isto či li 

su.” Pri pad ni ci SDS su ote ra li u Lesko vac tro je meš ta na, od kojih dve žene 

odsut nih par ti zan skih sim pa ti ze ra koji su se kasni je javi li i bili uhap še ni 

dok su nji ho ve supru ge puš te ne. Svi su muče ni u zatvo ru. Jedan od uhapše 

nih meš ta na je umro u zatvo ru od posle di ca tor tu re, a jedan je depor tovan 

u Nemač ku u logor. 878 

Pri pad ni ci 2. gvo zde nog puka 9. mar ta izvr ši li su blo ka du Pri bo ja i 

Zalu žnja, pokraj Leskov ca. U Pri bo ju su „iz kuća iste ra li na zbor no mesto 

sve što je bilo sta ri je od 12 godi na”, a potom su u Pri boj iz Zalu žnja dovede 

ni od stra ne nedi će va ca „svi sta ri ji od 12 godi na”. „Na zbo ru kape tan 

Zoto vić napa dao je oba sela kao sela koja poma žu par ti za ne, pa je zatim 

iz spi ska koji je imao kod sebe pro zvao sle de će...” Potom se u doku men tu 

navo de ime na 10 sta nov ni ka Pri bo ja i osam sta nov ni ka Zalu žnja. Reč je 

o ime ni ma rodi te lja i supru ga lokal nih par ti za na. Zoto vić i nje go vi voj nici 

su bati na li uhap še ni ke i potom ih spro ve li u zatvor u Leskov cu. Dvo je 

uhap še ni ka iz Pri bo ja je po Zoto vi će vom nare đe nju stre lja no na putu ka 

Leskov cu, u ata ru Zalu žnja, a osta li su nakon kra ćeg borav ka u Pred stoj 

878 AS, ZK, k. 152, zl. br. 17119, Izja ve Milo ša Đor đe vi ća i Josi fa Todo ro vi ća iz Tulo va, Lesko vac, 

29.5.1945. 

322

niš tvu poli ci je u Leskov cu pre da ti Gesta pou. Od 16 uhap še ni ka šesto ri ca 

su upu će na u logor. 879 

Ista for ma ci ja je u noći 13-14. mar ta 1944. izvr ši la blo ka du sela Stu bla 

kod Boj ni ka. Meš ta ni su bili pri nu đe ni da se poja ve na zbo ru. „Na zbo ru 

je bilo pri ku plje no oko 800 lica, oba pola, a među koji ma su bila i deca od 

pet godi na.” Zoto vić i Sti kić bili su pri sut ni na licu mesta. Pri pad ni ci SDS 

su na zbo ru izdvo ji li 65 lica koji su uhap še ni i spro ve de ni u seo sku ško lu 

gde su tuče ni. Jedan od uhap še ni ka, Mla den Sto ja no vić, opi sao je isle đi vanje 

uhap še nih meš ta na: 

„Među zatvo re nim i tuče nim u ško li bio sam i ja te sam video sva kog 

poje din ca koga su tukli i kako su na raz ne nači ne muči li sa tučom, podno 

se ći nam bajo net pod grlo, pri si lja va ju ći nas da kaže mo koji su iz naše 

selo sarad ni ci par ti zan ski, a isto tako i koji su svi ra li za par ti za ne i ko im 

je pevao te ih vese lio. Kako mi na to nismo hte li niš ta da pri zna mo on je 

nare dio Ciga ni ma-musli ma ni ma da iza đu napo lje jer su oni svi ra li par ti zani 

ma da ovi igra ju. Tom pri li kom odvo jio je [Sr be] Duša na Raj ko vi ća što 

je pevao par ti za ni ma, Petra Risti ća i Sve to za ra Mitro vi ća jer su ima li sino ve 

u par ti zan ske redo ve i kada ih je iste rao napo lje iste je stre ljao tako pred 

celo kup nom masom gra đan stva. Ovom pri li kom stre ljao je 16 gra đa na 

koji su bili stre lja ni od stra ne 16 voj ni ka.” 880 

Pozna ta su ime na 15 sta nov ni ka Stubla stre lja nih 14. mar ta 1944, 

od kojih su tro ji ca bili srp ske i dva na e sto ri ca rom ske naci o nal no sti. 881 

Pored ime na stre lja nih, pozna ta su ime na još 43 repre si ra na meš ta na. Za 

11 sta nov ni ka navo di se – „bio u zatvo ru”, a za 22 – „inter ni ran”. Osta li 

su tuče ni, ali nisu izo lo va ni u zatvo ru ili depor to va ni na pri nud ni rad u 

Nemač ku. 882 Ne posto je poda ci o smrt nom stra da nju 22 meš ta na koji su 

inter ni ra ni u Nemač ku što upu ću je na zaklju čak da su pre ži ve li. 

Tri dana nakon upa da u Stu ble pri pad ni ci 2. gvo zde nog puka ubi li su 

11 Roma u selu Miro šev ce, pokraj Vuč ja. U istom selu čet ni ci su okto bra 

pret hod ne godi ne ubi li četi ri rom ska civi la. Zlo čin u Miro šev cu 17. mar ta 

1944. pred sta vlja para dig ma ti čan pri mer zlo či na SDS nad civi li ma. Među 

879 AS, ZK, k. 165, zl. br. 16677, Zapi snik o zlo či nu u seli ma Pri boj i Zalu žnje, Lesko vac, 18.8.1945. 

880 AS, ZK, k. 165, zl. br. 16677, Izja ve sta nov ni ka Stu bla o zlo či nu 14. mar ta 1944, Stu ble, 20.5.1945. 

881 Јосиф Сте фа но вић, н.д., стр. 48. 

882 AS, ZK, k. 165, zl. br. 16677, Spi sak inter ni ri ra nih, tuče nih i ote ra nih u zatvor gra đa na sela Stu bla. 

323

tim, iako je reč o jed nom od naj ka rak te ri stič ni jih zlo či na voj nih sna ga 

kvi slin ške vla de, zlo čin nad sta nov niš tvom Miro šev ca nije opi san u pro parti 

zan skoj isto ri o gra fi ji i ostao je goto vo nepo znat. Na osno vu sve do če nja 

meš ta na, koja su zabe le že na 28. mar ta 1945, pozna te su okol no sti zlo či na: 

„17. mar ta 1944. naše selo Miro še vac bilo je blo ki ra no od voj ske SDS, 

pred vo đe ne Alek san drom Sti ki ćem, majo rom-koman dan tom, i Mihaj lom 

Zoto vi ćem, kape ta nom, nemač ke voj ske i Arna u ta u nji ho voj slu žbi, čija 

su sediš ta bila u Leskov cu. Voj ni ci SDS izvo di li su iz kuća sve sta ri je od 16 

godi na, oba pola, i odvo di li u osnov nu ško lu u selu, gde su Sti kić i Zotović 

izdva ja li po gru pa ma sta ri je lju de, mla đe, Ciga ne i poro di ce onih koji 

se nala ze u redo vi ma par ti za na. Izdvo je ni Ciga ni kao i poro di ce par ti za na 

(42) bili su zatvo re ni u jed noj sobi ško le. Osta le iz sela pusti li su sa naređe 

njem da u roku od dva sata pri ku pe 3.000 kg žita kao i da sva ka kuća dâ 

po jed na kola drva i da ista ote ra za Lesko vac. Od zatvo re nih tuče ni su njih 

18, koji ma je sva ko me uda re no po 25 bati na... Posle tuče, po nare đe nju 

Zoto vi ća i Sti ki ća, ote ra no je 11 Ciga na na 50 meta ra od ško le i na samom 

putu u selu stre ljao ih je Mihaj lo Zoto vić sa još 10 nje go vih voj ni ka.” 

Osam oče va i maj ki par ti za na ote ra no je u Lesko vac, gde su dvo ji ca 

oče va pre da ti Gesta pou i ote ra ni na pri nud ni rad u Nemač ku, a osta li su 

puš te ni nakon 36 dana pri tvo ra. Istog dana spa lje na su doma ćin stva 15 

par ti zan skih poro di ca. Za nepo sred no vrše nje zlo či na sve do ci okri vlju ju 

pri pad ni ke SDS dok za Nem ce i „Arna u te” navo de da su „obez be đi va li 

izvr še nje zlo či na”, pri čemu su „Arna u ti” uče stvo va li u pljač ki. 883 Selo je 

ubr zo pono vo stra da lo. Sti ki će vi i Zoto vi će vi voj ni ci i pri pad ni ci nemač kih 

sna ga, uklju ču ju ći Alban ce u nemač koj slu žbi, upa li su 14. juna pono vo 

u Miro šev ce i izvr ši li pljač ku i palje vi nu 86 doma ćin sta va. Veći na sta novni 

ka je na vre me izbe gla van sela. Tokom borav ka SDS i nemač ke voj ske 

u selu ubi jen je jedan muš ka rac, silo va no je neko li ko žena i pre tu če no je 

neko li ko sta ri jih oso ba. 884 Istog dana kada su pri pad ni ci SDS i nemački 

voj ni ci po prvi put blo ki ra li Miro šev ce (17. mart 1944), isti poči ni o ci 

blo ki ra li su sused no selo Gori na. Nakon sazi va nja zbo ra opljač ka li su selo, 

spa li li 13 doma ćin sta va, a četvo ro par ti zan skih rodi te lja su ote ra li u zatvor 

u Leskov cu. Pre ma sve do če nji ma oče vi da ca Zoto vić je toga dana u Gori ni 

883 AJ, DK, 110, f. 365, s. 328-329. 

884 AJ, DK, 110, f. 365, s. 330-338, Izja ve 53 sta nov ni ka Miro šev ca, Miro šev ce, 28.3.1945. 

324

lič no stre ljao peto ri cu meš ta na rom ske naci o nal no sti. 885 Zoto vi ćev odred 

je pono vo upao u Gori nu 14. juna (istog dana kada je po dru gi put upao 

u Miro šev ce), ovog puta zajed no sa Nem ci ma i „Arna u ti ma u nemač koj 

slu žbi”. Tada su spa lje na 33 doma ćin stva. Ubi je na je jed na žena. Muš kar ci 

iz sela uspe li su na vre me da pobeg nu u šumu. 886 

Dru gi gvo zde ni puk 21. apri la blo ki rao je selo Šar lin ce kod Boj ni ka. 

Tom pri li kom uhap še no je naj ma nje šesto ro meš ta na i zapa lje ne su dve 

par ti zan ske kuće. Uhap še ni ci su bora vi li u zatvo ru u Leskov cu od 15 dana 

do tri mese ca. Pri li kom istra ge su muče ni. 887 

Pri pad ni ci SDS pod koman dom Sti ki ća i Zoto vi ća tokom 1944. dva 

puta su blo ki ra li selo Stroj kov ce pokraj Leskov ca. Prvi put su upa li u selo 

25. mar ta, sazva li zbor i izdvo ji li osam sta nov ni ka – par ti zan skih rodi te lja, 

i zapre ti li da će ih pobi ti. „Na mol bu i pre kli nja nje mno gih gra đa na uz 

obe ća nja i usme ne garan ci je, Zoto vić je odu stao od svo je name re.” Dru gi 

put selo je blo ki ra no 23. juna kada je ubi jen jedan meš ta nin par ti zan, spalje 

no pet par ti zan skih kuća, pre bi je no šesto ro rođa ka par ti za na i uhap še no 

četvo ro meš ta na koji su pre da ti Nem ci ma koji su ih izo lo va li u logo ri ma. 

Supru ga ubi je nog par ti za na Živo ji na Stan ko vi ća sve do či la je o poku ša ju 

nje nog ubi stva: 

„Ranjen je bio u vrat. I kada je hte la pri ći kod nje ga bila je tuče na kunda 

ci ma pet-šest puta. Zoto vić joj je pre toga uda rio pet-šest šta pa govo re ći 

joj da opla ku je par ti za na. Zoto vić je tako đe nare dio da se ona kao žena 

par ti za na stre lja zajed no sa dva dete ta, na šta je jedan od voj ni ka upe rio na 

nju mitra ljez, ali se od ovo ga odu sta lo na nje ne reči da je on nju napu stio 

i da ne žive u dobrim odno si ma. Njen ubi je ni muž pred sku pom bio je 

gažen i ritan od Zoto vi će vih voj ni ka.” 888 

Pri pad ni ci 2. gvo zde nog puka su 14. juna ubi li četi ri sta nov ni ka sela 

Žablja ne, pokraj Vuč ja, od čega jed nu ženu. Sutra dan su pri pad ni ci iste 

for ma ci je ubi li šest sta nov ni ka Vuč ja, od čega dve žene. 889 Nai me, Zoto viće 

va jedi ni ca je u zajed ni ci sa nemač kim i bugar skim voj ni ci ma 12. juna 

885 AS, ZK, k. 165, zl. br. 16677, Zapi snik o zlo či nu u selu Gori na, Gori na, 27.3.1945. 

886 AJ, DK, 110, f. 365, s. 321-327, Izja ve 34 sta nov ni ka Gori ne, Gori na, 27.3.1945. 

887 AS, ZK, k. 165, zl. br. 16677, Zapi snik o hap še nju u Šar lin cu, Šar lin ce, 17.5.1945. 

888 AS, ZK, k. 165, zl. br. 16677, Pri ja ve o zlo či ni ma u Stroj kov ci ma, Stroj kov ce, 14-15.3.1945. 

889 Јосиф Сте фа но вић, н.д., стр. 99-101. 

325

lo kir la Žablja ne. U selu je uhap še no 11 par ti zan skih sarad ni ka koji su 

spro ve de ni u Lesko vac. Nakon dva dana nedi ćev ci, na čelu sa Zoto vi ćem, 

i nemač ki voj ni ci, izve li su osmo ro uhap še ni ka iz zatvo ra s name rom da ih 

stre lja ju. Stre lja nje je oba vlje no u ata ru sela Beli Potok. Iz nepo zna tih razlo 

ga četvo ri ca uhap še ni ka poš te đe na su stre lja nja. Stre lja nje je oba vlje no 

tako što je Zoto vić nare dio da uhap še ni ci sta nu jedan iza dru go ga nakon 

čega je jedan voj nik SDS pucao u poti ljak posled njoj postro je noj žrtvi. 

Potom je jedan nemač ki voj nik pucao u gla ve dvo ji ce muš ka ra ca koji su 

dava li zna ke živo ta. O ovom doga đa ju sve do či li su uhap še ni ci koji su pošte 

đe ni stre lja nja. 890 

Tokom juna, kada su sna ge SDS izvr ši le blo ka du Miro šev ca, Žabljana 

i Stroj kov ca, bugar ska voj ska je izvr ši la blo ka du neko li ko jabla nič kih i 

pusto reč kih sela. U Vuja no vu su 6. juna stre lja li četi ri, u Gor njem Bri ja nju 

7. juna tri, u Crkvi ci 11. juna pet, u Šilo vu 12. juna 14 meš ta na, a u Teki ji 

su 14. juna stre lja li 11 sta nov ni ka neko li ko leban skih sela. Isto vre me no, 

tokom juna, par ti za ni su na pod ruč ju Jabla ni ce nane li dva zna čaj na pora za 

bugar skoj voj sci. Sna ge JVuO u tom raz do blju, na istom pod ruč ju, nisu 

vrši le napa de na sna ge bugar skog oku pa to ra, a sna ge SDS su aktiv no sarađi 

va le sa bugar skom voj skom. 891 Aktiv no sti SDS i bugar ske voj ske na područ 

ju Jabla ni ce i Puste reke i teror nad lokal nim sta nov niš tvom bili su deo 

nasto ja nja za neu tra li sa njem par ti zan skog pokre ta u tom delu Srbi je, koji 

je u prvoj polo vi ni 1944. izra stao u respek ta bil nu sna gu (sre di nom godi ne 

na tom pod ruč ju for mi ra ne su dve divi zi je NOVJ). Sta nov niš tvo Dobri ča, 

Puste reke i Jabla ni ce u veli koj veći ni opre de li lo se za par ti za ne. Budu ći da 

sna ge SDS nisu ima le znat nih voj nič kih kva li te ta, nemač ki oku pa tor ih je 

anga žo vao u aktiv no sti ma poli cij skog karak te ra usme re nim pro tiv civil nog 

sta nov niš tva koje je poma ga lo par ti za ne. Kako je par ti zan ski pokret na 

tom pod ruč ju iz dana u dan broj ča no i logi stič ki jačao, uve ća vao slo bod nu 

teri to ri ju i sve više ugro ža vao oku pa to ra, nemač ka stra na je tokom narednog 

mese ca bila pri nu đe na da usme ri veli ke sna ge JVuO iz cen tral nog dela 

Srbi je za ofan zi vu pro tiv sna ga NOVJ u Topli ci, Dobri ču, Pustoj reci i 

Jabla ni ci. 

890 AS, ZK, k. 165, zl. br. 16677, Izja ve dese to ri ce sta nov ni ka Žablja na o stre lja nju meš ta na 14. juna 

1944, Žablja ne, 18.4.1945. 

891 Хра ни слав Ракић, Хро но ло ги ја..., стр. 249-251. 

326

Pri pad ni ci 2. gvo zde nog puka blo ki ra li su 1. jula Veli ko Trnja ne i 

uhap si li 10 čla no va par ti zan skih poro di ca. Istog dana uhap še na su tro ji ca 

meš ta na u sused noj Pre se či ni. Potom su opljač ka ne kuće uhap še ni ka. Istog 

dana u Veli kom Trnja nu je u redo ve SDS pri sil no mobi li sa no 20 mla di ća. 

Tri na est uhap še ni ka je spro ve de no u zatvor u Leskov cu i pre da to Gestapou. 

Nakon mesec dana veći na uhap še ni ka je puš te na iz zatvo ra, a osta li 

su pobe gli pri li kom bom bar do va nja Leskov ca. 892 Tokom jula Zoto vi ćev 

odred je izvr šio pri sil nu mobi li za ci ju 45 sta nov ni ka Lipo vi ce, Kutle ša, Šarlin 

ca i Donjeg Bre stov ca. 893 

Zoto vi će vi i Sti ki će vi stra ža ri zajed no sa „Arna u ti ma u slu žbi nemač ke 

voj ske” 4. jula blo ki ra li su selo Čuklje nik pokraj Leskov ca. Nakon što su 

meš ta ni bili pri si lje ni da pri su stvu ju zbo ru, zapa lje no je devet doma ćin stava 

čiji vla sni ci su ima li sino ve u par ti za ni ma. Dese tak meš ta na je pre bi je no 

od stra ne nedi će va ca, a 17 doma ćin sta va je opljač ka no, uklju ču ju ći i spalje 

na doma ćin stva. Dvo je meš ta na je spro ve de no u zatvor u Leskov cu (otac 

jed nog i supru ga dru gog par ti za na). Jedan od uhap še ni ka, Ili ja Uro še vić, 

sve do čio je posle rata o raz lo gu hap še nja, pre bi ja nja i palje vi ne nje go vog 

ima nja. „Uhap šen sam radi toga što je moj sin Milu tin pobe gao iz redo va 

SDS i pre be gao u par ti za ne. Zoto vić mi je rekao da ću u zatvo ru osta ti 

sve don de dok se moj sin ne bude vra tio kući, a ako se ne bude za izve sno 

vre me vra tio da ću biti stre ljan.” Ili ja je uspeo da pobeg ne iz zatvo ra 6. septem 

bra pri li kom bom bar do va nja Leskov ca. 894 

Pret hod no, 30. juna, „voj ska kape ta na Zoto vi ća” uhap si la je šesto ro 

Roma iz Čuklje ni ka kao navod ne par ti zan ske kuri re: Mila na Dra gu ti no vića, 

nje go vu kćer ku Milju i supru gu Mila no vog bra ta, Maru Dra gu ti no vić, 

kao i nji ho ve rođa ke Dobrin ku Jan ko vić, nje nog sina Tomu i nje go vu babu 

Košu tu. Dra gu ti no vi ći i Jan ko vi ći bili su rodom iz Dub ni ce kod Vra nja. 

Uhap še ni Romi pre da ti su Gesta pou i stre lja ni 6. jula 1944. u Leskov cu. 895 

Pod Zoto vi će vom koman dom pri pad ni ci 2. gvo zde nog puka 12. avgusta 

izvr ši li su blo ka du sela Gube rev ce pokraj Leskov ca. Meš ta ni su bili prinu 

đe ni da dođu na zbor. Na zbo ru je izdvo je no šesto ro par ti zan skih rodi te 

892 AS, ZK, k. 165, zl. br. 16677, Zapi snik o hap še nju u Veli kom Trnja nu, Veli ko Trnja ne, 10.3.1945. 

893 Хра ни слав Ракић, Хро но ло ги ја..., стр. 256. 

894 AS, ZK, k. 165, zl. br. 16677, Zapi snik o blo ka di sela Čuklje ni ka, Čuklje nik, 14.3.1945. 

895 AS, ZK, k. 152, zl. br. 17136, Izja ve Save Dra gu ti no vi ća i Tome Jan ko vi ća, Lesko vac, 22.9.1945. 

327

lja koje je Zoto vić tukao. Uhap še ni ci su spro ve de ni u Lesko vac i izo lo va ni 

u zatvo ru oda kle su pobe gli 6. sep tem bra, usled bom bar do va nja gra da. 

Pre ma sve do če nju uhap še ni ka, Nem ci su bili pove li na stre lja nje 17 zatoče 

ni ka zatvo ra u Leskov cu, uklju ču ju ći i neko li ko Gube rev ča na. Nemač ka 

prat nja je usled bom bar do va nja napu sti la kamion kojim su tao ci pre vo že ni 

do mesta stre lja nja što su uhap še ni ci isko ri sti li kako bi pobe gli. 896 

Saču va no je zani mlji vo sve do če nje Jovan ke Niko lić iz sela Kutle ša: 

„14. sep tem bra 1944, kada je bilo jed no ode lje nje SDS u našem selu, moj 

pokoj ni muž Živa din rekao je nekim voj ni ci ma: ’Zaš to se, bre, ne pre date 

par ti za ni ma, vidi te li da je pobe da par ti zan ska, a vi poma že te Nem ca, 

ume sto da svi ide mo pro tiv nje ga. Nego vi nemač ku voj sku osta vi te pa 

pođi te sa mnom da vas ja pre dam par ti za ni ma.’ Kada im je moj muž ovo 

rekao oni su odmah poče li da ga tuku kun da ci ma i rita ju coku la ma i sta vi li 

su ga u zatvor sve dok su Mihaj lo Zoto vić i Sti kić naiš li u selo. Pri li kom 

odstu pa nja od Bre sto vac za Niš oni su moga muža ote ra li do sela Mla deno 

vac i tu ga stre lja li.” 897 

Pri pad ni ci SDS su 20. sep tem bra 1944. u selu Puko vac, južno od 

Niša, stre lja li tro ji cu bora ca 15. srp ske bri ga de NOVJ, pret hod no zaroblje 

nih u bor bi kod sela Bre sto vac, kada su par ti za ni napa li kolo nu nediće 

va ca i Nema ca koja se povla či la iz Leskov ca pre ma Nišu. Sutra dan je 

kod Pukov ca stre ljan još jedan zaro blje ni borac ove bri ga de. 898 Mogu će je 

pret po sta vi ti da su stre lja nja izvr ši li pri pad ni ci 2. gvo zde nog puka SDS. 

896 AS, DK, k. 165, zl. br. 16677, Zapi snik o hap še nju u Gube rev cu, Lesko vac, 11.6.1945. 

897 AS, DK, k. 165, zl. br. 16677, Izja va Jovan ke Niko lić iz Kutle ša, Kutleš, 16.5.1945. 

898 Воји слав Ник че вић, Пет на е ста срп ска НО бри га да, Бео град, 1991, стр. 104-105. 

328


pri pad ni ci ma SDS u bor ba ma za oslo bo đe nje 

Srbi je 1944. 

Bor ba kod Kra vlja, 13. jun 1944. 

Pri pad ni ci 9. srp ske bri ga de NOVJ bili su napad nu ti 13. juna 1944. 

kod selâ Kra vlje i Vre lo, na tro me đi Alek si nač kog, Niš kog i Svr ljiš kog sreza, 

od stra ne pri pad ni ka SDS (pre ma nedi ćev skim izvo ri ma, broj pri padni 

ka SDS u toj akci ji izno sio je 630 stra ža ra i 25 sta re ši na) iz neko li ko 

gar ni zo na (niš ki, alek si nač ki, svr ljiš ki, para ćin ski, žit ko vač ki, belo pa la nački, 

poža re vač ki), pri čemu su sna ge SDS ima le odre đe nu pomoć JVuO. U 

izveš ta ju Koman de niš ke voj ne obla sti SDS (18. jun 1944) navo di se da 

su par ti za ni u bor bi zaro bi li „oko 60 stra ža ra sa neko li ko ofi ci ra” od kojih 

su stre lja li 40 zaro blje ni ka. Tako đe, u izveš ta ju se navo di da su sna ge SDS 

ima le gubit ke od 21 pogi nu log (u bor bi), od kojih su tro ji ca bili ofi ci ri. 

„Osta tak stra ža ra, oko 26, komu ni sti su pusti li svo jim kuća ma.” 899 U ovoj 

bor bi 9. srp ska bri ga da ima la je „šest pogi nu lih, 16 ranje nih i četi ri nestala 

bor ca”. 900 U pome nu tom izveš ta ju Koman de niš ke voj ne obla sti SDS 

pomi nju se „zaro blje ni komu ni sti”, na osno vu čega se može zaklju či ti da 

su četvo ri ca nesta lih pri pad ni ka 9. srp ske bri ga de zaro blje ni u bor bi (zaroblje 

ni ci su pre da ti Nem ci ma koji su ih stre lja li na stra tiš tu Bubanj, pokraj 

Niša). U izveš ta ju se navo di da su u bor bi, na stra ni par ti za na, pogi nu li 

„koman dant bata ljo na [i] dve žen ske, koje komu ni sti mno go žale i zbog 

kojih su stre lja li naše ofi ci re i stra ža re”. 901 

Isto ri čar Alek san dar Din čić pro iz volj no tuma či podat ke iz nave de nog 

izveš ta ja, tvr de ći da su par ti za ni stre lja li sve zaro blje ne pri pad ni ke SDS u 

nave de noj bor bi („63 pri pad ni ka SDS iz Niša i Alek sin ca”), pre ćut ku jući 

poda tak o puš ta nju na slo bo du 26 zaro blje ni ka. 902 Din čić ne pomi nje 


900 Деве та срп ска удар на бри га да у стро ју и с наро дом... стр. 21. 


902 Alek san dar Din čić, „Prvi talas rat nog i revo lu ci o nar nog tero ra u niš kom kra ju (avgust-okto bar 

1944)”, Here ti cus, 1-2/2011, Beo grad, 2011, str. 103. 

329

epre sa li je nad civil nim sta nov niš tvom koje su spro ve li pred stav ni ci kvislin 

ških vla sti i SDS, nakon pora za. 

O zna ča ju ovog voj nog pora za sve do či nemač ki izvor koji bele ži gubitke 

SDS od 15. maja do 15. juna 1944, na tlu Srbi je: 63 pogi nu la (ubi je na), 

36 ranje nih i pet nesta lih. 903 Dakle, naj ve ći broj pogi nu lih pri pad ni ka SDS 

u tih mesec dana (poginulo 21 i zaro blje no i stre lja no 40), izgu bio je život 

u jed nom danu – 13. juna. Poraz od 13. juna 1944. pod ra zu me vao je najve 

će gubit ke SDS u jed noj bor bi u dota daš njem toku rata. 

Može se pret po sta vi ti da su zaro blje ni pri pad ni ci SDS stre lja ni nakon 

kra ćeg isle đi va nja i utvr đi va nja poda ta ka o nji ho vom pret hod nom angažma 

nu kao i to da su stre lja ni oni koji su i rani je bili anga žo va ni u bor bama 

pro tiv par ti za na na širem pod ruč ju Niš kog okru ga, a da su puš te ni oni 

koji su bili pri sil no mobi li sa ni ili su bili obič ni bor ci. Pri pad ni ci SDS su 

na pod ruč ju Niš kog okru ga u bor ba ma pro tiv NOVJ tokom 1944. izba ci li 

iz stro ja neko li ko dese ti na par ti za na. Isto tako, pri pad ni ci SDS su u prvoj 

polo vi ni 1944. u dese tak mesta na pod ruč ju Morav skog (Žit ko vac) i Aleksi 

nač kog sre za uhap si li više dese ti na par ti zan skih sim pa ti ze ra koji su potom 

repre si ra ni u zatvo ru Spe ci jal ne poli ci je u Nišu nakon čega su pre da ti 

Nem ci ma i izo lo va ni u logo ru na Crve nom krstu. 904 Pret hod ne godi ne, na 

pod ruč ju Morav skog i Alek si nač kog sre za uhap še no je 438 lju di. 905 Veći nu 

je hap si la SDS. Mno gi od njih izo lo va ni su u Niš kom logo ru. 



Ovaj nemač ki izvor dodat no deman tu je Din či će ve tvrd nje o stre lja nju svih 60 zaro blje nih pri padni 

ka SDS, nakon bor be 13. juna 1944. Uko li ko navod nom bro ju stre lja nih doda mo 21 pogi nu log 

stra ža ra, to bi zna či lo da je SDS u toj bor bi ima la traj ne gubit ke od 81 stra ža ra, a nemač ki izvor 

za pro te klih mesec dana bele ži 63 mrtva pri pad ni ka SDS na teri to ri ji čita ve Srbi je. 

904 Pri me ra radi, u bor bi kod Cer ja i Kra vlja 20. janu a ra 1944. pri pad ni ci SDS su ubi li četvo ri cu i teže 

rani li dvo ji cu par ti za na. O gubi ci ma NOVJ u bor ba ma pro tiv SDS na pod ruč ju Niš kog okru ga 

u prvoj polo vi ni 1944. i repre si ji nad par ti zan skim sim pa ti ze ri ma od stra ne SDS na pod ruč ju 

Alek sin ca i Žit kov ca, u istom raz do blju, vide ti: Јован Зла тић, Стра да ла штво срп ског народа 

у Нишком рат ном окру гу (1941-1944), II, Ору жа на сила срп ске вла де гене ра ла Мила на 

Неди ћа, Ниш, 1995, стр. 303-330. Izdva ja se pri mer repre si je nad poro di com Milan ke Milo še vić 

iz Bobo viš ta pokraj Alek sin ca. Pri pad ni ci grad skog odre da SDS iz Alek sin ca, pod koman dom 

Ste va na Paji ća, 28. apri la 1944. uhap si li su Milan ku Milo še vić, nje nog sina i dve kćer ke zbog stari 

jeg sina koji je bio u par ti za ni ma. Milo še vi ći su spro ve de ni u zatvor u Nišu gde su isle đi va ni i 

muče ni od stra ne Spe ci jal ne poli ci je nakon čega su pre da ti Nem ci ma koji su ih izo lo va li u logo ru 

na Crve nom krstu. Jed na kćer ka je depor to va na u Nemač ku. (AS, ZK, k. 165, zl. br. 17189). 

905 Дра го љуб Ж. Мир че тић, Миро слав М. Мило ва но вић, Општи на Алек си нац у Народ но-ослобо 

ди лач кој бор би и соци ја ли стич кој рево лу ци ји, Алек си нац, 1982, стр. 235-236. 

330

Nakon voj nog pora za kod Vre la i Kra vlja nemač ki voj ni ci i pri pad ni ci 

SDS izvr ši li su blo ka du Vre la, Kra vlja i Cer ja, pohap si li i odve li 78 civi la 

u logor u Nišu. Sta nov ni ci ta tri sela kolek tiv no su kažnje ni zbog naklo nosti 

pre ma par ti za ni ma. Nakon neko li ko dana na stra tiš tu Bubanj, pokraj 

Niša, stre lja no je 15 uhap še ni ka. Osta li su depor to va ni u Maut ha u zen gde 

je ubi je no 42 i umr lo 17 meš ta na. Samo su četvo ri ca pre ži ve la. Dva de set 

mla di ća iz Cer ja bilo je pri nu đe no da obu če uni for me SDS kako bi izbe gli 

inter na ci ju u logor. Veći na pri sil no mobi li sa nih nedu go potom pobe gla je 

u par ti za ne. 906 

Pre ma poda ci ma DK u nemač kim logo ri ma, van Jugo sla vi je, smrt no 

je stra da lo 40 sta nov ni ka Cer ja. U tom selu, tokom rata, pri pad ni ci SDS 

bati na li su 73, a pri pad ni ci JVuO 110 meš ta na. 907 Pre ma istim poda ci ma, 

u nemač kim logo ri ma, van Jugo sla vi je, smrt no su stra da la 33 sta nov ni ka 

Kra vlja. U tom selu pri pad ni ci SDK tukli su 24 sta nov ni ka. 908 

Pre ma poda ci ma iz lite ra tu re, „već 21. juna iste godi ne, neko li ko dana 

posle bor be kod Vre la, na pogre bu pogi nu lih nedi će va ca u Alek sin cu, 

kape tan Ste van Pajić, koman dir sre skog odre da SDS Sre za alek si nač kog 

’obe ćao’ je Alek sin ča ni ma i Morav ci ma da će im se krva vo osve ti ti za taj 

poraz. On je sasta vio duga čak spi sak par ti zan skih sim pa ti ze ra, ona ko kako 

je on to odre đi vao, i po nje mu je, toga dana, u Alek sin cu uhap še no oko 

60 lju di, i ote ra no u nemač ki kon cen tra ci o ni logor na Crve nom krstu.” 909 

U regi stru DKTG navo di se 68 pri pad ni ka SDS sa pod ruč ja gra da 

Niša, kao i 15 pri pad ni ka SDS sa pod ruč ja opšti ne Alek si nac, pri čemu 

je pro ce nat zastu plje no sti pri pad ni ka SDS u regi stru za grad Niš naj ve ći 

(20,5%) – u odno su na dru ge opštin ske regi stre. 

U Alek sin cu je uhap še no 34, u Kra vlju 12, u Bobo viš tu 22, u Morav cu 28, u Mozgo vu 30, u Ljupte 

nu 55, u Katu nu čak 90 meš ta na, itd. 

906 Јован Зла тић, Стра да ла штво срп ског наро да у Нишком рат ном окру гу (1941-1944), I, 

Зло чи нач ка актив ност немач ке фелд ко ман дан ту ре 809 (Ниш) и 1. кра љев ског (бугар ског) 

оку па ци о ног кор пу са, Ниш, 1994, стр. 45-48. 

907 AJ, DK, 110, f. 61, s. 457-458. 

908 AJ, DK, 110, f. 61, s. 528-529. 

909 Дра го љуб Ж. Мир че тић, Миро слав М. Мило ва но вић, н.д., стр. 272. 

Publi ko va na su ime na 28 sta nov ni ka Alek sin ca koji su u ovim okol no sti ma uhap še ni od stra ne 

kvi slin ških orga na i zatim logo ri zo va ni. (Исто, стр. 351). Upo re di ti: Раде Попо вић, „Нâс је предао 

Нем ци ма капе тан Пајић”, Народ ни лист, II, 48, Ниш, 25.5.1945, стр. 3. 

331

Bor be za oslo bo đe nje Boljev ca, 

12-14. avgust 1944. 

Pri li kom bor bi za oslo bo đe nje Boljev ca, 12-14. avgu sta 1944, pri padni 

ci 7. i 9. srp ske bri ga de NOVJ suko bi li su se sa pri pad ni ci ma JVuO, 

na peri fe ri ji varo ši, i SDS, u sre diš tu Boljev ca. Tokom dvo dnev nih bor bi 

pogi nuo je veći broj pri pad ni ka SDS, dok je odre đen broj nedi će va ca streljan 

nakon zaro blja va nja. 

Publi ko van je kra ći dnev nič ki zapis Bra ni mi ra Tomi ća, bor ca 7. srp ske 

bri ga de, u kom se kazu je o okol no sti ma stra da nja više dese ti na pri pad ni ka 

SDS: 

„Čet ni ci Dra že Miha i lo vi ća su odbi je ni, a oni iz SDS su se zaba ri kadi 

ra li u zgra di gim na zi je. Bilo ih je 82 u toj ško li i nisu hte li da se pre da ju 

na poziv šta ba naše divi zi je, jer im – rekli su – niš ta tu ne može mo. Nismo 

ih više ni pita li za pre da ju. Svi su izgi nu li od naših bom baš kih gru pa, osim 

četr na e sto ri ce koji su uhva će ni i stre lja ni.” 910 

Pre ma poda ci ma kvi slin škog Mini star stva unu traš njih poslo va, opkolje 

ni odred SDS u Boljev cu bro jao je 70 lju di. Ovaj izvor nastao je u vreme 

nu dok su bor be u Boljev cu još tra ja le, sto ga ne pru ža podat ke o gubici 

ma i sud bi ni pri pad ni ka SDS. Nije saču van izvor vla di ne pro ve ni jen ci je 

u kome bi bilo više poda ta ka o isho du bor be u Boljev cu. Zani mlji vo je da 

nave de ni izvor pomi nje da „od stra ne oku pa tor skih jedi ni ca, koje su umolje 

ne da upu te pomoć iz Niša ili Alek sin ca, pomoć nije sti gla”. 911 Saču va na 

su sve do če nja gra đa na Boljev ca, zabe le že na 1945, o dopre ma nju muni cije 

iz Zaje ča ra, od stra ne Nema ca, pri pad ni ci ma SDS i JVuO u Boljev cu, 

počet kom avgu sta 1944. Pre ma istim sve do če nji ma, Nem ci su nedi ćev cima 

i čet ni ci ma u Boljev cu, tokom juna 1944. tako đe dopre ma li oruž je i 

muni ci ju. 912 

910 Бра ни мир Томић, „Запи си и сећа ња. Дело ви днев ни ка”, Сед ма срп ска удар на бри га да. 

Збор ник сећа ња, (ур. Мишо Мар ти но вић), Бео град, 1988, стр. 177. 

911 Изве шта ји Неди ће ве адми ни стра ци је и Срп ске држав не стра же за округ Заје чар ски, II, 

1943-1944, (пр. Божи дар Бла го је вић), Него тин-Заје чар, 2007, стр. 309. 

912 AJ, DK, 110, f. 443, s. 167-170. 

332

Seća nja bora ca 7. srp ske bri ga de, obja vlje na u mono gra fi ji ove jedi nice, 

dopu nju ju sli ku o doga đa ji ma veza nim za prvo oslo bo đe nje Boljev ca 

1944: 

„Kada je zgra da [gim na zi je], oko pono ći 13-14. avgu sta, pla nu la i vatra 

obu hva ti la i sprat, pre ži ve li bra ni o ci zamo li li su za spas. Nji ma je bilo 

dozvo lje no da se pro bi ju kroz pla me ne jezi ke i dim – da se pre da ju. Dvana 

e sto ri ca njih, na čelu sa kape ta nom Banj cem, pre da la se, ali je u tom 

momen tu jedan od njih otvo rio vatru i tom pri li kom teže ranio jed nog 

bor ca.” Nave de na okol nost se može sma tra ti raz lo gom stre lja nja zaro bljeni 

ka, pri čemu tu okol nost tre ba posma tra ti u sve tlu ukup nih par ti zan skih 

gubi ta ka u Boljev cu. „U među vre me nu – dok je bor ba za osva ja nje zgra de 

gim na zi je bila u naj žeš ćem toku – oko pod ne, 13. avgu sta, iz prav ca Zaječa 

ra poja vi la se kolo na od oko 200 nedi će va ca koji su poš li da deblo ki ra ju 

svo je sna ge u Boljev cu. Nepri ja telj je raz bi jen i pri mo ran na povla če nje 

ka pola znom gar ni zo nu. Među dese tak pogi nu lih nedi će va ca bio je i potpo 

ruč nik Tošić. Tom pri li kom 3. bata ljon 9. srp ske bri ga de zaro bio je 27 

nedi će va ca.” 913 

913 Гој ко Мар че та, Црно трав ци и Лужни ча ни у бор би за сло бо ду. Сед ма срп ска народ но-ослобо 

ди лач ка удар на бри га да, Бео град, 1985, стр. 105; Ђура Злат ко вић, Милош Бакић, н.д., 

стр. 207-208. 

Kape tan Milen ko Banjac, koman dant odre da SDS u Boljev cu, izvr šio je hap še nje 10 sta nov ni ka 

sela Laso vo, izme đu Boljev ca i Zaje ča ra, 12. maja 1943. Uhap še ni ci su pre da ti Nem ci ma. Sedmo 

ri ca uhap še ni ka su stre lja ni 30. juna 1943. u Zaje ča ru od stra ne oku pa tor skih voj ni ka. (AJ, 

DK, 110, f. 527, s. 9-15). Pri pad ni ci SDS su 5. novem bra 1942, u Šar ba nov cu (koji je tada pri pa dao 

Bolje vač kom sre zu) stre lja li 10 tala ca koji su bili sta nov ni ci nase lja na pod ruč ju Zaje čar skog, 

Bolje vač kog i Bor skog sre za. (AJ, DK, 110, f. 443, s. 254-277). Pri pad ni ci kvi slin ške žan dar me ri je 

(poto nja SDS) iz Boljev ca, pod koman dom Milen ka Banj ca, kra jem okto bra 1941. izvr ši li su hapše 

nje 19 rom skih muš ka ra ca iz Boljev ca. Oko 20 žan dar ma iz Boljev ca i 7-8 nemač kih voj ni ka, 

16. novem bra 1941. uhap si li su 66 poi me ni ce pozna tih Roma iz Luko va. Žan dar mi iz Boljev ca 

kra jem okto bra uhap si li su osam Roma iz Vela ko nja. Isto vre me no, u dru gim seli ma Bolje vačkog 

sre za hap še nja Roma spro ve li su čet ni ci Koste Pećan ca. Svi uhap še ni ci pre da ti su Nem cima 

koji su ih izo lo va li kao tao ce u logo ru u Zaje ča ru do kra ja decem bra kada su puš te ni. (AS, 

ZK, k. 153, zl. br. 17060). Pri pad ni ci SDS iz Boljev ca su uče stvo va li u hap še nju 21 par ti zan skog 

sarad ni ka iz Boljev ca i šest okol nih sela počet kom okto bra 1942. Veći nu uhap še ni ka je uhap si la 

nemač ka fel džan dar me ri ja, uz pomoć pred stav ni ka lokal nih vla sti, ali posto je poda ci da je SDS 

tako đe hap si la tom pri li kom. Od 21 uhap še ni ka dese to ri ca su stre lja na kao banjič ki logo ra ši 

17. decem bra 1943, dese to ri ca su inter ni ra na u nemač ki logor u Solu nu, gde su dvo ji ca smrt no 

stra da la, a jedan je puš ten iz Banjič kog logo ra. (AJ, DK, 110, f. 533, s. 45-62). 

Milen ko Banjac (RKTG-89344) evi den ti ran je u regi stru DKTG za opšti nu Bolje vac, na osno vu 

gra đe ZK, što je meto do loš ki nedo sled no jer je stra dao mesec dana pre 12. sep tem bra 1944. 

333

Izvor ne navo di šta se dogo di lo sa gru pom od 27 zaro blje nih pri pad nika 

SDS. Jedan dru gi pro par ti zan ski izvor navo di da se, zapra vo, iz Zaje ča ra 

poja vi la kolo na SDK, a ne SDS. 914 Pozna ti su gubi ci 9. srp ske bri ga de u 

Boljev cu: 5 pogi nu lih i 11 ranje nih bora ca, dok gubi ci 7. srp ske bri ga de 

osta ju nepo zna ti. 915 

Isto ri ča ri Srđan Cvet ko vić i Nema nja Dević, auto ri mono gra fi je o 

repre si ji na pod ruč ju Zaje čar skog okru ga, koji je uklju či vao teri to ri ju sreza 

Bolje vac, na sle de ći način su opi sa li doga đa je veza ne za oslo bo đe nje 

Boljev ca i stra da nje pri pad ni ka SDS: 

„Još 12. avgu sta 1944. desio se pre pad 7. i 9. bri ga de 23. divi zi je 

NOVJ na kasar nu u cen tru Boljev ca. Tada su na pre va ru svi žan dar mi 

zaba ri ka di ra ni u zgra di gim na zi je, koji su uglav nom slu ži li kao polj ska 

stra ža, zaro blje ni, njih tri de se tak, među koji ma i nared nik Sta no je Krstić. 

Jav no su pou bi ja ni i bili izlo že ni, a zatim sahra nje ni na mesnom gro blju, 

dok je lokal ni sveš te nik Bran ko Lavi ca, pod pri ti skom u pro to ko lu zabe ležio 

da su stra da li u bor bi. Tom pri li kom uhva ćen je i likvi di ran i zaje čar ski 

okru žni načel nik Voji slav Niko lić, koji se zate kao u tom mestu, tokom 

inspek ci je.” 916 

Ova kva inter pre ta ci ja je više stru ko u koli zi ji sa posto je ćim izvo ri ma. 

Pri mar ni izvo ri pomi nju broj od 70-82 pri pad ni ka SDS „zaba ri ka di ra nih 

u zgra di gim na zi je”. Pri mar ni izvor, odno sno naj re le vant ni ji izvor o sud bini 

zaro blje nih pri pad ni ka SDS – dnev nik Bra ni mi ra Tomi ća – govo ri da je 

veći na pri pad ni ka SDS pogi nu la u bor bi, a da je 14 zaro blje nih stre lja no. 

Dru gi, pro par ti zan ski izvor govo ri o zaro blja va nju i stre lja nju 12 stra ža ra, 

iz zgra de gim na zi je. Sto ga je Cvet ko vi će va i Devi će va tvrd nja da su svi pripad 

ni ci SDS zaro blje ni – netač na, budu ći da je veći na pogi nu la, kao što je 

netač na tvrd nja da je broj stre lja nih zaro blje ni ka iz zgra de gim na zi je iznosio 

„tri de se tak” oso ba. Cvet ko vić i Dević ne pomi nju par ti zan ske gubit ke. 

Sem toga, nave de na inter pre ta ci ja pri ka zu je pri pad ni ke SDS i načel ni ka 

914 Мио драг Мар ко вић, Боље вац и око ли на: Народ но о сло бо ди лач ка бор ба 1941-1945, Бољевац, 

2008, стр. 319. 

915 Деве та срп ска удар на бри га да у стро ју и с наро дом... стр. 26. 

Mio drag Mar ko vić, bez pozi va nja na izvo re, navo di da su par ti zan ski gubi ci u Boljev cu izno si li 

sedam pogi nu lih i 15 ranje nih. (Мио драг Мар ко вић, н.д., стр. 319). 

916 Срђан Цвет ко вић, Нема ња Девић, Жртве у Заје чар ском окру гу после 12. сеп тем бра 1944, 

Бео град, 2012, стр. 69. 

334

okru ga Zaje čar skog kao oso be koje su samo radi le svoj posao (drža le stra žu 

i vrši le inspek ci ju), što je nepri hva tlji vo. 

Istog dana kada su par ti za ni zau ze li Bolje vac, u bli zi ni obli žnjih selâ 

Osnić i Dubo ča ne, bor ci 7. srp ske bri ga de zaro bi li su 26 čet ni ka „od kojih 

je 11 priš lo nama, a osta li su puš te ni kući”. 917 

Već je pome nu to da su jedi ni ce 23. srp ske divi zi je (7, 9. i 14. srp ska 

bri ga da) na pod ruč ju istoč ne Srbi je, od 21. juna do 31. jula 1944, zaro bi le 

787 čet ni ka, od čega je veći na puš te na kuća ma, dok je oko 200 zaro bljeni 

ka iska za lo želju da se pri klju či par ti za ni ma, što je bilo omo gu će no svim 

zaro blje ni ci ma „osim pozna tih zli ko va ca”. 918 Takva prak sa je nasta vlje na i 

tokom avgu sta i sep tem bra 1944. 

Nakon konač nog oslo bo đe nja sre za Bolje vac, pre ma poda ci ma 

DKTG, do kra ja 1944, kri vi com komu ni stič ke stra ne, stra da lo je 59 stanov 

ni ka Boljev ca i okol nih sela (uklju ču ju ći i pet sta nov ni ka Laso va koje 

je posle rata pri po je no opšti ni Zaje čar), pri čemu je naj ve ći broj stra da lih 

zabe le žen u sle de ćim nase lji ma: Kri vi Vir (14), Sumra ko vac (14), Boljevac 

(7). Veći na, odno sno njih 49, ubi je ni su 16-18. novem bra, od stra ne 

lokal ne OZN-e. 919 Veći na ubi je nih kva li fi ko va ni su kao kola bo ran ti. Dalja 

istra ži va nja utvr di će koli ko je među nji ma bilo oso ba koje su vla sti tim 

postup ci ma skri vi le tuđe stra da nje (ubi stva, hap še nja i denun ci ra nja). Lica 

sa teri to ri je sre za, stra da la 1945. i tokom nared nih godi na, u veli koj veći ni 

ne mogu se sma tra ti žrtva ma revo lu ci o nar nog tero ra, budu ći da je pre težno 

reč o oso ba ma koje su skri vi le tuđe stra da nje ili pri pad ni ci ma oru ža nih 

for ma ci ja stra da lim u bor bi (uglav nom je reč o čet nič kim odmet ni ci ma ili 

o čet ni ci ma pogi nu lim u Bosni). 

Poda ci DKTG o bro ju stre lja nih u Boljev cu novem bra 1944. demantu 

ju pret hod ne pro ce ne Srđa na Cvet ko vi ća o bro ju stre lja nih u Boljev cu u 

nave de nom raz do blju. „Do polo vi ne novem bra u Boljev cu i oko li ni likvi 

917 Збор ник НОР-а, I/12, Бео град, 1956, стр. 139; Istoč na Srbi ja u ratu i revo lu ci ji 1944-1945. Zbornik 

doku me na ta, I-II, (pr. Milan Bor ko vić), Zaje čar, 1981, str. II/203. 

918 Све ти слав Мила ди но вић Слав ко, Четр на е ста срп ска НОУ бри га да (нишка), Бео град, 

1982, стр. 165. 

919 Срђан Цвет ко вић, Нема ња Девић, н.д., стр. 189-203. 

335

di ra no je oko 150 lju di... Samo dva dana pre dava nja amne sti je za poli tič ke 

kriv ce u Boljev cu je pogu blje no 127 oso ba.” 920 

Pre ma poda ci ma DK iz 1945, pri pad ni ci JVuO van bor be nepo sredno 

su ubi li 112 sta nov ni ka nase lja u sasta vu današ nje opšti ne Bolje vac (od 

toga 18 žena), dok su od posle di ca pre bi ja nja od stra ne čet ni ka umr li jedan 

muš ka rac i jed na žena. Od 112 ubi je nih, 98 je likvi di ra no kla njem. Čet nici 

su u Boljev cu i okol nim seli ma tukli 145 oso ba, uklju ču ju ći bati na nje 25 

žena. 921 Poda ci o ukup nom bro ju sta nov ni ka Bolje vač kog sre za uhap še nih 

od stra ne SDS, pre da tih Nem ci ma i ubi je nih od stra ne oku pa to ra, nisu 

obra đe ni od stra ne DK. 

Oslo bo đe nje Vla so tin ca, 29. sep tem bar 1944. 

Vla so ti nač ki kraj je u dru goj polo vi ni avgu sta znat nim delom bio 

oslo bo đen, zahva lju ju ći aktiv no sti ma jedi ni ca 13. kor pu sa NOVJ. U tom 

raz do blju sna ge SDS/SGS su kon tro li sa le varoš Vla so tin ce, a sna ge JVuO 

poje di na okol na sela (naj sna žni je upo riš te osla blje nog Vla sin skog kor pu sa 

nala zi lo se u selu Konop ni ca). Delo vi neko li ko broj ča no sma nje nih jedi nica 

JVuO, sa pod ruč ja južne Srbi je, uklju ču ju ći i delo ve Vla sin skog kor pusa, 

tokom sep tem bra naš li su uto čiš te u varo ši, čime su poja ča li odbra nu 

SDS. Od kra ja avgu sta do 10. okto bra 1944, kada je grad defi ni tiv no oslobo 

đen, odno sno oslo bo đen po dru gi put, na pod ruč ju Vla so tin ca dopi ra le 

su i nemač ke sna ge (jedi ni ce 1. brd ske divi zi je Ver mah ta), naro či to u okolno 

sti ma kada su sna ge SDS i JVuO bile ugro že ne i kada im je bila neo p 

hod na pomoć nemač ke arti lje ri je i meha ni za ci je. Neu tra li sa njem pri su stva 

sna ga SDS i JVuO u vla so ti nač kom kra ju, kra jem sep tem bra, nji ho vo prisu 

stvo zame nje no je pri su stvom nemač kih sna ga. Sve nave de no uka zu je 

na činje ni cu da su sna ge SDS i JVuO tokom avgu sta i semp tem bra igra le 

ulo gu u odbra ni ugro že nih nemač kih pozi ci ja na širem pod ruč ju Leskov ca 

i Niša. Prvo oslo bo đe nje Vla so tin ca (29. sep tem bar 1944) pred sta vlja lo 

920 Srđan Cvet ko vić, Izme đu srpa i čeki ća..., str. 202. 

Cvet ko vić u knji zi o bilan su repre si je u Zaje čar skom okru gu nakon oslo bo đe nja, nije deman tovao 

pogreš ne pro ce ne iz obja vlje nog magi star skog rada o bro ju stre lja nih u Boljev cu do kra ja 

1944. 

921 AJ, DK, 110, f. 71, s. 5-79. 

336

je važan korak u pozi ci o ni ra nju sna ga NOVJ za oslo bo đe nje Leskov ca i 

važa nu pobe du par ti za na uoči otpo či nja nja doga đa ja koji su u voj noj istori 

o gra fi ji pozna ti pod nazi vom Niš ka ope ra ci ja. 

Prvi poku šaj bora ca 22. srp ske divi zi je da zau zmu Vla so tin ce, u kome 

se utvr di lo neko li ko sto ti na pri pad ni ka SDS, pot po mog nu tih nemačkom 

arti lje ri jom, okon čan je bez uspe ha 28-29. avgu sta. Pri li kom napa da 

na grad sna ge 10. srp ske bri ga de ima le su gubit ke od pet pogi nu lih i 12 

ranje nih. U bor bi sa čet ni ci ma, u seli ma na pri la zi ma Vla so tin cu, sna ge 

8. srp ske bri ga de ima le su gubit ke od jed nog pogi nu log i šest ranje nih. 922 

Ponov ni poku šaj zau zi ma nja gra da, koji su bra ni li pri pad ni ci SDS i JVuO, 

usle dio je 22-23. sep tem bra, od stra ne bora ca 10. srp ske bri ga de. Nedićev 

ci i čet ni ci su se dobro utvr di li i pru ži li su sna žan otpor. Glav ni raz log 

za neu speh odno sio se na činje ni cu da su osta li delo vi 22. srp ske divi zi je 

bili one mo gu će ni da uče stvu ju u napa du na grad zbog toga što su bili 

napad nu ti od stra ne Nema ca u okol nim seli ma. Izvo ri su neja sni u pogledu 

par ti zan skih gubi ta ka. Može se zaklju či ti da je naj ma nje dese tak bora ca 

10. srp ske bri ga de ranje no u ulič nim bor ba ma. 923 Nisu saču va ni poda ci o 

gubi ci ma sna ga SDS i JVuO u dva nave de na napa da. 

Tre ći poku šaj usle dio je kra jem sep tem bra. Napad na grad otpo čeo je 

28. sep tem bra i okon čan je oslo bo đe njem mesta, 29. sep tem bra (poje di ni 

auto ri suge ri šu da je grad oslo bo đen 30. sep tem bra, ali to je pogreš no). 924 

Pre ma par ti zan skim izvo ri ma, u Vla so tin cu se 25. sep tem bra nala zi lo 400- 

500 pri pad ni ka SDS i oko 200 pri pad ni ka JVuO. 925 Nedi ćev ci i čet ni ci su 

922 Радо ван Тимо ти је вић, Десе та срп ска НОУ бри га да, Бео град, 1991, стр. 150-151; Петар 

Дамја нов, Осма срп ска НОУ бри га да, Бео град, 1995, стр. 123-124. 

923 Радо ван Тимо ти је вић, н.д., стр. 191-197; Дра го љуб Мир че тић, 12. срп ска НОУ бри га да, Београд, 

1991, стр. 144-145. 

924 Ope ra cij ski dnev nik 1. bata ljo na 8. srp ske bri ga de potvr đu je da su bor be za oslo bo đe nje gra da 

zapo če le u 19 časo va 28. sep tem bra i da su okon ča ne u 12 časo va 29. sep tem bra. (VA, NOVJ, k. 

1053, f. 5, d. 2). 

925 VA, NOVJ, k. 1053, f. 1, d. 2; Збор ник НОР-а, I/12, Бео град, 1956, стр. 377. 

U poku ša ju da spre če jedi ni ce 22. srp ske divi zi je NOVJ da oslo bo de Vla so tin ce, pri pad ni ci ma 

SDS i JVuO pri klju čio se „jedan slab odred Nema ca sa tri ten ka”. Odred je bio jači ne 60 voj ni ka. 

Na pod ruč ju izme đu Niša i Leskov ca, kra jem sep tem bra 1944, nije bilo znat ni jih nemač kih opera 

tiv nih jedi ni ca koje bi mogle odvo ji ti deo sna ga da spre če prvo oslo bo đe nje Vla so tin ca, budu ći 

da je glav ni na nemač kih jedi ni ca sa tog pod ruč ja pre meš te na u Timoč ku kra ji nu kako bi se 

suprot sta vi le pro do ru Crve ne armi je. (Живо јин Нико лић Брка, 22. срп ска диви зи ја, Бео град, 

1972, стр. 273; Петар Дамја нов, н.д., стр. 136). 

337

se u pret hod nih mesec dana dobro utvr di li u neko li ko jav nih zgra da, što 

je ote ža lo zau zi ma nje varo ši od stra ne NOVJ. U bor ba ma za prvo oslo bođe 

nje Vla so tin ca uče stvo va le su sve jedi ni ce 22. srp ske divi zi je, pri čemu 

su 8. i 12. bri ga da uče stvo va le u napa du na grad, a 10. bri ga da i Babič ki 

NOP odred (1. vla so ti nač ka bri ga da) vrši le su demon stra tiv ne napa de na 

Nem ce u oko li ni, obez be đu ju ći glav ni nu sna ga divi zi je od napa da Nema ca 

iz prav ca Leskov ca. 

Budu ći da par ti za ni nisu ima li dovolj no topo va koji ma bi dej stvo va li 

po utvr đe nim objek ti ma, pre da ja nedi će va ca i čet ni ka (koji ma je u pomoć 

pri sti gla četa od 60 nemač kih arti lje ra ca) upri li če na je tek nakon dej stva 

topo va jed nog bata ljo na 1. gar dij skog puka 1. usta nič ke bugar ske divi zi je. 

U ope ra cij skom dnev ni ku Glav nog šta ba NOV i PO Srbi je, za 30. septem 

bar 1944, navo di se sle de će: „Jedi ni ce 22. divi zi je pro du ži le napad na 

Vla so tin ce. Posle jake bor be grad je bio oslo bo đen. Nepri ja telj ski gubi ci: 

mrtvih 100, ranje nih 100, zaro blje nih 290... Naši gubi ci: 15 mrtvih i 35 

ranje nih...” 926 Gubi ci 22. srp ske divi zi je u bor ba ma za oslo bo đe nje Vla sotin 

ca bili su, zapra vo, neš to veći, i izno si li su „25 pogi nu lih i 45 ranje nih 

bora ca”, kako se navo di u izveš ta ju Šta ba 22. srp ske divi zi je (1. okto bar 

1944). 927 

U pome nu tom izveš ta ju Šta ba 22. srp ske divi zi je od 1. okto bra 1944, 

navo di se sle de ći poda ci o gubi ci ma SDS i JVuO: 

„Zaro blje no je 290 nedi će va ca i čet ni ka i 19 ranje nih u bol ni ci, među 

koji ma su dva ofi ci ra i 17 pod o fi ci ra, sve zli kov ci, koje smo likvi di ra li. 

Pored ove cifre nepri ja telj je imao oko 50 mrtvih i veći broj ranje nih koje 

su Nem ci odvu kli za Lesko vac. Sutra ćemo vam upu ti ti 190 zaro blje ni ka, 

koje tre ba OZN-a da saslu ša, a od kojih se mogu dobi ti dobri poda ci. 

Među nji ma ima veli kih zli ko va ca, koje narod tra ži da se stre lja ju. Nji ho va 

ime na će dati naš oba veš taj ni ofi cir i naše je miš lje nje da se po saslu ša nju 


Doku ment pod nazi vom „Mate ri jal za isto ri ju 12. udar ne bri ga de 22. udar ne divi zi je”, navo di da 

je u Vla so tin cu zaro blje no oko 360 pri pad ni ka SDS i JVuO. „Nasta je čiš će nje i hva ta nje izdaj ni ka 

i izvo đe nje pred sud. Narod je sa veli kim odu še vlje njem doče kao svo je oslo bo di o ce i pri re đe no 

je vese lje.” (VA, NOVJ, k. 1054, k. 4, d. 2). 


338

dove du ova mo i stre lja ju. Pono vo napo mi nje mo da su se svi oni bori li tako 

da im ni Nem ci nisu rav ni.” 928 

Nedi ćev ci i čet ni ci koji nisu pogi nu li u bor bi ili su izbe gli zaro bljava 

nje u Vla so tin cu, povu kli su se ka Nišu, da bi pre ko Var va ri na sti gli do 

Kra lje va, oda kle su odstu pi li za Bosnu (u Nišu i Kra lje vu su se nala zi li 

Nem ci). Među nji ma je bio i odre đen broj pri sil no mobi li sa nih mla di ća 

koji zbog bud no sti čet nič kih ofi ci ra nisu uspe li da dezer ti ra ju iako su to 

žele li. 929 

Posta vlja se pita nje koli ko je zaro blje nih nedi će va ca i čet ni ka stre lja no 

nakon oslo bo đe nja Vla so tin ca, u samom gra du i oko li ni? Pre ma tvrd njama 

DKTG nakon oslo bo đe nja gra da stre lja no je „oko 60 lica koja su, po 

oslo bo đe nju, izve de na iz lokal ne bol ni ce u Vla so tin cu, gde je bilo ranje nih 

pri pad ni ka JVuO, civi la i oso blja bol ni ce i odve de na na loka ci ju u bli zi ni 

sela Jastre bac (oko 3 km od Vla so tin ca)”. 930 Upa dlji vo je da izvor DKTG 

ne pomi nje stre lja ne pri pad ni ke SDS iako je na osno vu pret hod no citi ranih 

izvo ra jasno da je veći na zaro blje ni ka u Vla so tin cu pri pa da la toj for maci 

ji. Tako đe, izvor suge ri še da su sva ova lica bili ranje ni ci i, manjim delom, 

čla no vi oso blja bol ni ce, koji su izve de ni iz bol ni ce i stre lja ni nakon ula ska 

par ti za na, što je u koli zi ji sa citi ra nim izvo rom koji pomi nje manji broj 

ranje ni ka (19). Na osno vu ukrš ta nja izvo ra može mo zaklju či ti da je nakon 

oslo bo đe nja gra da stre lja no oko tri puta manje zaro blje ni ka u odno su na 

poda tak DKTG (60 stre lja nih) ili da je od navod no 60 stre lja nih lica, jedna 

tre ći na izve de na iz lokal ne bol ni ce. 

U regi stru DKTG za opšti nu Vla so tin ce evi den ti ra no je 97 lica. Od 

ovog bro ja, 17 su bili pri pad ni ci SDS, od čega se za 16 navo di da su strelja 

ni u Piro tu 17-25. okto bra 1944. Tako đe, u regi stru za opšti nu Vla sotin 

ce evi den ti ra no je 45 pri pad ni ka JVuO, od kojih su 38 stre lja ni u Piro tu 

15-25. okto bra. Poda ci o stre lja nju pri pad ni ka SDS i veći ne pri pad ni ka 

JVuO zasno va ni su na spi sko vi ma stre lja nih sta nov ni ka vla so ti nač kog sre za 

928 Исто, стр. 49-50. 

929 Божи дар Савић, Рат не ста зе моби ли са ног вој ни ка од 26.8.1944. до 6.8.1945. годи не, 

Леско вац, 2005, стр. 9-17. 

930 Srđan Cvet ko vić (Držav na komi si ja za taj ne grob ni ce), Izveš taj o teren skom istra ži va nju na terito 

ri ji opšti na Pirot, Vla so tin ce i Lesko vac, 20-22. okto bra 2010. 

http://www.komi si ja1944.mprav de.gov.rs/cr/artic les/aktiv no sti/izve staj-s-teren skog-istra ziva 

nja-vra nje-pirot-lesko vac.html 

339

koji su 1944-1945. nači ni li pri pad ni ci OZN-e. Ovi poda ci potvr đu ju da u 

Jastrep cu nisu izvr še na masov na stre lja nja sta nov niš tva Vla so ti nač kog kraja, 

budu ći da su stre lja nja lokal nih pri pad ni ka SDS i JVuO vrše na u Pirotu. 

Mali broj stre lja nih pri pad ni ka SDS (17), u odno su na broj zaro blje nih 

pri pad ni ka sna ga kola bo ra ci je 30. sep tem bra (logič no je pret po sta vi ti da je 

oko 2/3 od 290 zaro blje nih u Vla so tin cu bilo iz redo va SDS), uka zu je na 

nesum nji vu činje ni cu da je veći na stra ža ra i gra ni ča ra iz gar ni zo na SDS u 

Vla so tin cu poti ca la iz dru gih sre zo va i da odre đen broj zaro blje ni ka (verovat 

no veći na, pogo to vo veći na čet ni ka) nije stre ljan. Dakle, uko li ko je u 

selu Jastre bac zai sta stre lja no oko 60 pri pad ni ka SDS i JVuO – veći na strelja 

nih nisu bili sta nov ni ci vla so ti nač kog sre za. Poten ci jal na eks hu ma ci ja 

tela stra da lih, budu ći da je pozna ta loka ci ja masov ne grob ni ce u Jastrep cu, 

pru ži će odgo vor o bro ju stre lja nih. 

Na osno vu poda ta ka DKTG jasno je da pri pad ni ci SDS i JVuO, koji 

su ima li stal no pre bi va liš te na pod ruč ju opšti ne Vla so tin ce, nisu stre lja ni 

nepo sred no nakon oslo bo đe nja gra da, već oko dve do tri sed mi ce nakon 

ovog doga đa ja, što uka zu je na vrlo izve snu moguć nost ispi ti va nja zaro bljeni 

ka (o čemu suge ri še citi ra ni izveš taj Šta ba 22. divi zi je Šta bu 13. kor pusa 

NOVJ). Broj ka od oko 60 stre lja nih u selu Jastre bac, pokraj Vla so tinca, 

nije poi me ni ce doka za na – zapra vo u regi stru DKTG se navo di samo 

jed no ime oso be sra da le u tim okol no sti ma. U regi stru se pomi nju dva 

N.N. lica (bez navo đe nja ika kvih poda ta ka o lič no sti) za koja se tvr di da su 

navod no stre lja na u selu Jastre bac, ali 27. apri la 1905!? Real no je pret posta 

vi ti da je ova broj ka manja od 60, odno sno pri bli žni ja broj ci koju pominje 

par ti zan ski izvor (19). 931 Sem činje ni ce da su veći na pri pad ni ka SDS i 

JVuO zaro blje nih 29. sep tem bra u Vla so tin cu, stre lja ni u dru goj polo vi ni 

okto bra u Piro tu, tre ba uka za ti i na činje ni cu da su nemač ki voj ni ci zauze 

li Vla so tin ce 4. okto bra. Oči gled no je da je veći na zaro blje nih pri pad nika 

SDS i JVuO eva ku i sa na iz Vla so tin ca uoči nemač kog pro do ra. Osta je 

nepo zna to koji raz lo zi su ruko vo di li par ti zan ske sna ge da izvr še stre lja nje u 

Piro tu, odno sno osta je nepo zna to da li je motiv bila želja za kažnja va njem 

931 Na ovaj zaklju čak nas upu ću je činje ni ca da tvrd nje o navod no 60 stre lja nih čet ni ka nakon oslobo 

đe nja gra da poti ču od oso be koja nije bila oče vi dac i savre me nik doga đa ja (već je o doga đa jima 

čula od oca), pri čemu ta oso ba u iska zu, na jav no dostup nom snim ku, u istom sve do če nju 

naj pre pomi nje broj od 60 stre lja nih, a malo potom navo di da je taj broj možda izno sio 40 strelja 

nih. 

340

poje di na ca za koje je utvr đe no da su skri vi li tuđe stra da nje ili je u pita nju 

neki dru gi raz log (mogu ća želja za nese lek tiv nom odma zdom zbog poginu 

lih par ti zan skih bora ca pri li kom oslo bo đe nja gra da). Mogu će je pretpo 

sta vi ti da je stre lja nje pri pad ni ka SDS u Piro tu moti vi sa no željom za 

kažnja va njem pri pad ni ka for ma ci je koja je sve vre me oku pa ci je dosled no i 

naj ak tiv ni je voj no sara đi va la sa nemač kim i bugar skim oku pa to rom. Ovo 

posta je još oči gled ni je u kon tek stu pret hod ne (avgu stov ske) amne sti je koja 

nije pod ra zu me va la amne sti ra nje pri pad ni ka SDS. Ipak, masov no stre ljanje 

pri pad ni ka JVuO u Piro tu, tra ži dru ga či je pojaš nje nje, izme đu osta log, 

jer su zaro blje ni pri pad ni ci ove for ma ci je, uko li ko nisu bili ofi ci ri, nosi o ci 

tero ra i poči ni o ci zlo či na nad civi li ma i par ti zan skim zaro blje ni ci ma, najčeš 

će biva li poš te đe ni nakon zaro blja va nja. Deo odgo vo ra na posled nje 

pita nje možda tre ba sagle da ti u činje ni ci da je odre đe ni broj stre lja nih pripad 

ni ka JVuO iz lesko vač kog kra ja (npr. iz sela Veli ka Seja ni ca) pret hod no 

bio u redo vi ma SDS. 

Već sam naveo neko li ko pri me ra masov nog pre la ska pri pad ni ka JVuO 

u redo ve NOVJ u vla so ti nač kom kra ju. Prvih dana sep tem bra 1944. obnovljen 

je Babič ki NOP odred, masov nim pri li vom dobro vo lja ca i pre mo bili 

za ci jom dota daš njih čet ni ka, prven stve no iz vla so ti nač kog kra ja. Odred 

je već u prvoj polo vi ni sep tem bra nara stao na više sto ti na bora ca da bi 15. 

sep tem bra pre ra stao u 1. vla so ti nač ku bri ga du 22. srp ske divi zi je NOVJ. 932 

Pre ma poda ci ma Živo ji na Niko li ća Brke, koman dan ta 22. srp ske divi zi je, 

1. vla so ti nač ka bri ga da for mi ra na je 22. sep tem bra i prvo bit no je nazva na 

Babič ka bri ga da, ali je usko ro pre i me no va na, „zbog 80% Vla so tin ča na u 

njoj”. 933 Pre ma tvrd nja ma isto ri ča ra Dra go lju ba Mir če ti ća, tokom sep tembra 

u redo ve Babič kog NOP odre da stu pi lo je čak oko 800 dobro vo lja ca iz 

vla so ti nač kog kra ja. 934 Ove podat ke isti če mo budu ći da je 1. vla so ti nač ka 

bri ga da uče stvo va la u bor ba ma za oslo ba đa nje Vla so tin ca, 28-29. sep tembra 

i 10. okto bra 1944. (tokom bor bi za prvo oslo bo đe nje gra da, uoči i 

tokom 29. sep tem bra, jedi ni ca je uče stvo va la u bor ba ma u oko li ni gra da, 

šti te ći boko ve dru gim jedi ni ca ma 22. srp ske divi zi je). Dakle, više sto tina 

bora ca sa pod ruč ja Vla so tin ca i okol nih sela uče stvo va lo je u bor ba ma 

932 Дра го љуб Мир че тић, н.д., стр. 122, 140. 

933 Живо јин Нико лић Брка, н.д., стр. 253, 272. 

934 Дра го љуб Мир че тић, н.д., стр. 147. 

341

za oslo bo đe nje vla so ti nač kog kra ja, u okvi ru 22. srp ske divi zi je. S dru ge 

stra ne, zna tan broj pro pad ni ka SDS i JVuO koji su bra ni li pozi ci je u gradu 

sep tem bra 1944, poti ca li su van vla so ti nač kog kra ja (pri pad ni ci JVuO, 

sta ci o ni ra ni u gra du, poti ca li su dobrim delom sa pod ruč ja južne Srbi je, 

oda kle su poti snu ti u pret hod nom raz do blju). Tako đe, već je uka za no na 

tvrd nje isto ri ča ra Dra go lju ba Mir če ti ća, pre ma koji ma su sna ge 12. srp ske 

bri ga de u raz do blju od 27. avgu sta do 10. sep tem bra, na pod ruč ju Vlaso 

tin ca i Babič ke gore zaro bi le 341 čet ni ka „od kojih je veći na otiš la svojim 

kuća ma, a pre ko 150 ih je pri stu pi lo bri ga di”. 935 Sli čan odnos pre ma 

veći ni zaro blje nih čet ni ka u tom raz do blju iska za li su i pri pad ni ci dru gih 

bri ga da 22. srp ske divi zi je. Seća nja savre me ni ka kazu ju da su na pod ruč ju 

Vla so tin ca, tokom sep tem bra 1944, zabe le že ni i pri me ri pre la ska pri padni 

ka SDS u redo ve NOVJ. Sva ka ko da su ovi pri me ri bili mno go ređi od 

pri me ra pre la ska čet ni ka u par ti za ne. 936 

Nave de ni poda ci o pre mo bi li za ci ji i puš ta nju na slo bo du zaro blje nih 

pri pad ni ka Vla sin skog kor pu sa JVuO govo re o korekt nom odno su par tiza 

na pre ma zaro blje nim čet ni ci ma u vla so ti nač kom kra ju, u dani ma uoči 

oslo bo đe nja gra da. Glav ni raz log stre lja nja jed nog bro ja (20-60) zaroblje 

ni ka (od oko 290 zaro blje nih) nepo sred no nakon oslo bo đe nja gra da, 

u obli žnjem selu Jastre bac, moti vi san je osve tom za pogi nu le bor ce 22. 

srp ske divi zi je u bor ba ma pro tiv nedi će va ca i čet ni ka u gra du i okol nim 

seli ma od 28. avgu sta do 29. sep tem bra, pogo to vo jer veći na stre lja nih 

nisu poti ca li sa pod ruč ja Vla so tin ca. Osta je nepo zna to koli ko je ovaj motiv 

igrao ulo gu u odlu ci o stre lja nju 16 pri pad ni ka SDS i 38 pri pad ni ka JVuO 

sa pod ruč ja Vla so tin ca, koji su ubi je ni u Piro tu u dru goj polo vi ni oktobra. 

Pre ma seća nji ma savre me ni ka, naj ma nje neko li ko čet ni ka Vla sin skog 

kor pu sa JVuO, koji su zaro blje ni u Vla so tin cu 29. sep tem bra i stre lja ni u 

Piro tu, skri vi li su tuđu smrt – uče stvo va li su u ubi stvu zaro blje nih par ti zana 

i čla no va par ti zan skih poro di ca. 937 Lokal ni hro ni čar Veli mir Sta men ković 

izno si tvrd nje pojed ni nih savre me ni ka stre lja nja u Piro tu, uklju ču ju ći 

i tvrd nje neka daš njih stra ža ra zatvo ra OZN-e u Piro tu, koji suge ri šu da je 

odlu ka o masov nom stre lja nju zaro blje ni ka u tom gra du, u dru goj polo vi ni 

935 Исто, стр. 131. 

936 Вели мир Ста мен ко вић Лима, Исто ри ја је учи те љи ца живо та, Вла со тин це, 2013, стр. 180- 

194. 

937 Исто, стр. 180-184. 

342

okto bra, rezul tat ubi stva načel ni ka OZN-e u Piro tu, Pavla Boš ko vi ća, od 

stra ne jed nog čet ni ka pri li kom isle đi va nja (koji je bio odgo vo ran za rat ne 

zlo či ne) i poku ša ja bek stva gru pe čet ni ka iz zatvo ra u Piro tu. Sude ći prema 

tim tvrd nja ma, nese lek tiv na odma zda za ubi stvo viso kog funk ci o ne ra 

OZN-e bila je rezul tat odlu ke Boš ko vi će vih sabo ra ca iz Piro ta i vero vat no 

nije pod ra zu me va la nare đe nje iz Beo gra da. Takvo objaš nje nje nije do kra ja 

ube dlji vo budu ći da je u Piro tu u okto bru i novem bru 1944. stre ljan vrlo 

velik broj zaro blje ni ka (prven stve no čet ni ka). Pre ma tvrd nja ma sarad ni ka 

DKTG, u nave de nom raz do blju u Piro tu je stre lja no oko 300 lica. Ovaj 

broj pod ra zu me va i pre ko sto ti nu sta nov ni ka opšti ne Pirot koji su pro glaše 

ni za sarad ni ke oku pa to ra, i sli čan broj sta nov ni ka opšti ne Lesko vac koji 

su bili zaro blje ni pri pad ni ci JVuO. Stre lja nje u Piro tu, nakon masov nih 

stre lja nja u Beo gra du kra jem 1944, pred sta vlja naj ka rak te ri stič ni ji pri mer 

revo lu ci o nar nog tero ra u Srbi ji u jesen 1944. 

Na ovom mestu vre di ista ći da su tokom 1944. zabe le že na stre lja nja 

zaro blje nih par ti za na od stra ne pri pad ni ka Vla sin skog kor pu sa JVuO. Pripad 

ni ci te for ma ci je su 20. mar ta 1944. zaro bi li 31 par ti za na, pri pad ni ka 

22. srp ske divi zi je („veći nom Ita li ja ne”). „Zaro blje ne Ita li ja ne i par ti za ne 

čet ni ci su odmah postre lja li i o tome samo hva li sa vo javi li Dra ži Miha i lo viću.” 

938 Zlo čin se dogo dio u selu Dadin ce, neda le ko od Vla so tin ca. Pre ma 

dru gom izvo ru, za zlo čin je odgo vo ran koman dant lokal ne SGS Mili sav 

Bog da no vić, a stre lja nje su izvr ši li čet ni ci, ubiv ši „sedam zaro blje nih ranjenih 

par ti za na i 18 Ita li ja na”. 939 

Pri pad ni ci SDS i Nem ci su kra jem 1942. i počet kom 1943. u Vla sotin 

cu i sused nom selu Oraš ju uhap si li veći broj muš ka ra ca. Pre ma podaci 

ma iz lite ra tu re reč je o 72 lica. 940 Taj broj nije potvr đen u gra đi ZK. 

Pre ma poda ci ma ZK iz 1945, hap še nja u Vla so tin cu spro ve la je SDS 9. 

janu a ra. Nem ci su kra jem decem bra 1942. u Oraš ju izvr ši li hap še nje 20 

meš ta na. Može se pret po sta vi ti da je hap še nje u Oraš ju izve de no uz pomoć 

938 Живо јин Нико лић Брка, Југо и сточ на Срби ја у Народ но о сло бо ди лач ком рату и рево лу ци ји 

1941-1945, Бео град, 1979, стр. 480-481; Живо јин Нико лић Брка, 22. срп ска диви зи ја, Београд, 

1972, стр. 110. 

939 Н.Н., „Стра хо вит зло чин дра жи но ва ца у селу Дадин ци ма код Вла со тин ца”, Бор ба, X, 31, 

Бео град, 4.2.1945, стр. 7. 

940 Хра ни слав Ракић, Терор и зло чи ни оку па то ра и дома ћих издај ни ка у леско вач ком и врањском 

кра ју 1941-1944, Леско вац, 1986, стр. 107. 

343

kvi slin ških vla sti. Hap še nja u Oraš ju i Vla so tin cu spro ve de na su jer su 

par ti za ni 13. decem bra ubi li Dra go lju ba Đor đe vi ća koji je bio agent okupa 

to ra, lega li zo va ni čet nik i sarad nik SDS. Uhap še ni ci su pre da ti Nem cima 

u Leskov cu. Nemač ki voj ni ci su 18. janu a ra u Oraš ju izvr ši li stre lja nje 

peto ri ce uhap še ni ka iz Vla so tin ca i isto toli ko uhap še ni ka iz Oraš ja. Istog 

dana u Bal ča ku kod Pro ku plja stre lja na su dvo ji ca uhap še nih Vla so tin ča na 

i jedan sta nov nik Konop ni ce, sela pokraj Vla so tin ca. 941 

Pri pad ni ci JVuO i SDS su tokom Dru gog svet skog rata van bor be 

likvi di ra li mali broj civi la sa pod ruč ja opšti ne Vla so tin ce, u odno su na 

neke dru ge opšti ne. Pre ma poi me nič nim poda ci ma čet ni ci su ubi li 16, a 

pri pad ni ci SDS dva lica. Među tim, uku pan broj žrta va faši stič kog tero ra sa 

pod ruč ja opšti ne vrlo je velik i izno si 287 ubi je nih civi la. Ogrom nu veći nu 

ubi li su pri pad ni ci oru ža nih sna ga nemač kog (85) i bugar skog oku pa to ra 

(149). Osta tak ubi je nih civi la stra dao je od „nepri ja telj ske mine”. Pri padni 

ci nemač kog oku pa to ra tokom sep tem bra i počet kom okto bra 1944, van 

bor be, ubi li su naj ma nje 40 civi la u vla so ti nač kom kra ju. 942 Može mo pretpo 

sta vi ti da posled nja činje ni ca nije bila nebit na u pogle du nemi lo srd nog 

odno sa pre ma zaro blje nim pri pad ni ci ma SDS i JVuO nakon oslo bo đe nja 

vla so ti nač kog kra ja, budu ći da su ta lica per ci pi ra na kao pri pad ni ci forma 

ci ja koje su voj no sara đi va le sa oku pa to rom pri li kom završ nih bor bi za 

oslo bo đe nje Vla so tin ca i oko li ne, što je isto rij ska činje ni ca. 

Poznat je i broj palih pri pad ni ka NOVJ/JA sa pod ruč ja opšti ne Vlaso 

tin ce: 312. Od ovog bro ja, 31 par ti zan pogi nuo je u bor bi pro tiv čet nika, 

četi ri u bor bi pro tiv SDS, a 12 u bor bi pro tiv bali sta. Osta li pogi nu li 

par ti za ni naj ve ćim delom su izgu bi li život u bor ba ma pro tiv nemač kog 

oku pa to ra. Naj ve ći broj pogi nu lih par ti za na sa ovog pod ruč ja pogi nuo je 

od sep tem bra 1944. do kra ja rata: 169. Od ovog bro ja, naj ma nje 31 par tizan 

pogi nuo je pri li kom bor bi koje su se odvi ja le tokom sep tem bra i prvih 

dana okto bra 1944, odno sno tokom bor bi za oslo bo đe nje vla so ti nač kog 

kra ja. Ovaj broj je vero vat no neš to veći budu ći da su poda ci opštin skog 

941 AS, ZK, k. 165, zl. br. 17228. 

942 Јосиф Сте фа но вић, Жртве фаши зма Бој ни ка, Бре стов ца, Вла со тин ца, Вуч ја, Грде ли це, 

Леба на, Лесков ца, Медве ђе и Црне Тра ве 1941-1945, Леско вац, 1969, стр. 65-92; Петар 

Стан ко вић Љуба, Вла со тин це и око ли на у рато ви ма и рево лу ци ји 1903-1945, Вла со тин це, 

1979, стр. 187-196. 

344

SUB NOR-a nepot pu ni kada je reč o vre me nu pogi bi je odre đe nog bro ja 

bora ca. 943 

Sem nave de nih 17 pri pad ni ka SDS i 45 pri pad ni ka JVuO, u regi stru 

za opšti nu Vla so tin ce nave de no je 13 lica za koja se u izvor nom mate ri jalu 

tvr di da su bili sarad ni ci oku pa to ra – koja su tako đe stre lja na u Piro tu 

okto bra 1944. Isto tako, u regi stru je evi den ti ra no još 10 civi la, za koja se 

ne navo di da su bili sarad ni ci oku pa to ra (iako to nije isklju če no, makar u 

poje di nim slu ča je vi ma), a koja su stre lja na u Piro tu. Dakle, u regi stru za 

opšti nu Vla so tin ce nave de no je 77 lica za koja se tvr di da su stre lja na u 

Piro tu okto bra 1944. 

Ana li za for ma cij ske i poli tič ke struk tu re stra da lih sta nov ni ka opšti ne 

Vla so tin ce u jesen 1944, jasno poka zu je da je ogrom na veći na stra da lih 

pri pa da la sna ga ma kvi slin štva i kola bo ra ci je. Od 97 evi den ti ra nih 79 su 

bili sta nov ni ci seo skih nase lja. Od 18 evi den ti ra nih sta nov ni ka varo ši Vlaso 

tin ce, veći na se može svr sta ti u kate go ri ju sarad ni ka oku pa to ra. Lado vi ca 

je seo sko nase lje sa naj ve ćim bro jem stra da lih (19). 

Ako broj stra da lih u gra du Vla so tin cu upo re di mo sa bro jem stra dalih 

u gra du Alek sin cu, dola zi mo do zaključ ka da je u Vla so tin cu stra da lo 

manje sta nov ni ka, iako su za oslo bo đe nje Vla so tin ca vođe ne ozbilj ne borbe 

(za raz li ku od Alek sin ca), u koji ma su pri pad ni ci SDS i JVuO poka za li 

odluč nost da istra ju u bor bi na stra ni oku pa to ra. 

Podu na vlje 

Pre ma seća nji ma savre me ni ka, u selu Vučak pokraj Sme de re va 13. 

sep tem bra 1944. par ti za ni ma se pre da la gru pa pri pad ni ka SDS. Pre da ja 

je bila rezul tat odzi va na amne sti ju, što nam uka zu je da je pri pad ni ci ma 

SDS, poput pri pad ni ka JVuO, uko li ko bi se pre da li, osta vlja na moguć nost 

da pre đu na stra nu NOVJ ili da odu kuća ma nakon odla ga nja oruž ja i 

obe ća nja da više neće pri stu pa ti nekoj nepri ja telj skoj for ma ci ji. „Dra go ljubu 

Luki ću Pavlu, sekre ta ru Sre skog pove re niš tva KPJ, pre dao se kape tan 

Ste van Đor đe vić sa oko 20 pri pad ni ka SDS. Svi su ima li engle ske puš ke i 

943 Петар Стан ко вић Љуба, н.д., стр. 173-185. 

345

mitra lje ze. U par ti za ni ma su osta li kape tan Đor đe vić i dva pra ti o ca, a osta li 

su po svo joj želji otiš li kuća ma.” 944 

Pozna ta su ime na 26 pri pad ni ka SDS sa teri to ri je opšti ne Sme de revo 

koji su likvi di ra ni nakon oslo bo đe nja. Od tog bro ja 20 su stre lja ni u 

Sme de re vu u dru goj polo vi ni okto bra i tokom novem bra 1944. (grad je 

oslo bo đen 15. okto bra 1944). Dvo ji ca stra ža ra su stre lja na u Poža rev cu, 

a jedan u sme de rev skom selu Vučak, novem bra 1944, jedan je stre ljan u 

Beo gra du kra jem 1945, a za dvo ji cu nije utvr đe no mesto i vre me stra danja. 

Šesto ri ca pri pad ni ka SDS evi den ti ra nih u regi stru DKTG za opšti nu 

Sme de re vo, zave de ni su na osno vu gra đe ZK, što suge ri še da su tere ćeni 

za rat ne zlo či ne. Dva na e sto ri ca evi den ti ra nih bili su ofi ci ri i pod o fi ci ri 

SDS. Među stre lja nim pri pad ni ci ma SDS sa pod ruč ja Sme de re va bio je i 

koman dant lokal nog odre da SDS, Milan Đurić. 945 

Sre di nom 1942. SDS je u dve sta ni ce u Sme de rev skom okru gu (Smede 

re vo i Kola ri) bro ja la jed nog ofi ci ra i 81 stra ža ra. 946 Ovaj broj je tokom 

1943-1944. nara stao možda i za neko li ko dese ti na, budu ći da su ode lje nja 

SDS osni va na i u dru gim većim seli ma sme de rev skog kra ja. Pri pad ni ci 

SDS sa pod ruč ja Sme de re va nisu posta li deo SUK okto bra 1944. Sve ovo 

nas navo di na zaklju čak da je veći na pri pad ni ka SDS sa tog pod ruč ja preži 

ve la doga đa je koje vezu je mo za oslo bo đe nje. Stre lja ni su oni koji su ima li 

manju ili veću kri vi cu za stra da nje lokal nog sta nov niš tva tokom oku pa ci je. 

Bor ci obno vlje nog Poža re vač kog NOP odre da, 16-17. sep tem bra, u 

Lju bi če vu i Živi ci, seli ma neda le ko od Poža rev ca, raz o ru ža li su tri gru pe 

pri pad ni ka SDS, ukup ne jači ne oko 20 stra ža ra, nakon čega su ih pusti li, 

poš to stra ža ri nisu pri hva ti li ponu du da pre đu u redo ve par ti za na. 947 U 

regi stru DKTG za opšti nu Poža re vac navo de se ime na 17 pri pad ni ka SDS. 

Svi evi den ti ra ni, sem jed nog, stre lja ni su novem bra 1944. u Poža rev cu. 

Pre ma kvi slin škim izvo ri ma, for ma ci ja SDS je kra jem 1942. u Poža re vač 

944 Радо слав Пау но вић, Ста за ма сло бо де. Кроз сме де рев ски крај, Сме де ре во, 1984, стр. 196. 

Nema nja Dević tvr di da se u Vuča ku par ti za ni ma pre dao koman dir SDS u Sme de re vu, kape tan 

Ste van Đor đe vić – „sa oko 50 svo jih voj ni ka”. (Нема ња Девић, Сме де рев ски крај у Дру гом 

свет ском рату. Људи и дога ђа ји, Бео град, 2015, стр. 326). 

945 Pre ma poda ci ma DK iz 1945, Milan Đurić je avgu sta 1943. lič no ubio 62-godiš njeg Mila na Panti 

ća iz Dru gov ca. Žrtva je zakla na i potom ustre lje na u gla vu. (AJ, DK, 110, f. 531, s. 257-261). 


947 Саша Мар ко вић, Ста за ма сме лих. Моно гра фи ја Народ но о сло бо ди лач ког рата на под руч ју 

општи не Пожа ре вац, Пожа ре вац, 1979, стр. 465-468. 

346

kom sre zu bro ja la 245 stra ža ra i 17 ofi ci ra, a u osta lim sre zo vi ma Bra ni čevskog 

okru ga dodat nih 415 stra ža ra i 11 ofi ci ra. 948 Pozna to je da pri pad ni ci 

SDS iz Poža rev ca nisu inte gri sa ni u okvir SUK, u prvoj polo vi ni okto bra 

1944. 949 Nave de ni poda ci upu ću ju nas na zaklju čak da je veći na pri pad nika 

SDS sa pod ruč ja Poža rev ca poš te đe na nakon zaro blja va nja. Stre lja ni su 

vero vat no oni stra ža ri i ofi ci ri koji su tere će ni za repre si ju i zlo či ne. 

Mačva 

U izveš ta ju Šta ba 16. voj vo đan ske divi zi je (1. okto bar 1944), navo di 

se da se sna ga ma 2. voj vo đan ske bri ga de 16. voj vo đan ske divi zi je, u bli zini 

Šap ca, „pri ja vi lo neko li ko dobro vo lja ca koji su pobje gli iz opsjed nu tog 

Šap ca”, pri čemu se misli na pri pad ni ke SDK. U dva nared na izveš ta ja Štaba 

16. voj vo đan ske divi zi je (3. i 4. okto bar 1944) navo di se da je sna ga ma 

2. voj vo đan ske bri ga de do 3. okto bra iz Šap ca pre be glo 25-30 dobro vo ljaca, 

kao i da je jedi ni ca ma iste bri ga de 3. okto bra „pre be glo iz Šap ca oko 10 

dobro vo lja ca sa oruž jem”. 950 Iz nave de nog može mo zaklju či ti da je početkom 

okto bra 1944. oko 40 pri pad ni ka 1. puka SDK pre be glo iz Šap ca u 

redo ve par ti za na. Mogu će je pret po sta vi ti da se među pre be zi ma nala zio 

odre đen ili, možda, pre te žan broj pri sil no mobi li sa nih mla di ća. 

Radi vo je Kova če vić, ofi cir Maje vič kog par ti zan skog odre da, osta vio je 

neja sno sve do če nje o raz o ru ža va nju većeg bro ja pri pad ni ka SGS u seli ma 

Crna Bara i dru gom, nei me no va nom, mestu u Mačvi. (SGS je bila kvi slin 


Pre ma nemač kim izvo ri ma s kra ja 1942, broj pri pad ni ka SDS u „okru gu Poža re vac” izno sio je 

29 ofi ci ra i 729 stra ža ra. (Бојан Б. Дими три је вић, н.д., стр. 303). 

949 Милен ко Сола рић, „Налич је ’Босан ске гол го те’...”стр . 15-38. 

Isto ri čar Neboj ša Stam bo li ja, pozi va ju ći se na tvrd nje Milen ka Sola ri ća, kon sta tu je da se pripad 

ni ci SDS iz Poža rev ca nisu inte gri sa li u okvir SUK i doda je: „Neki manji delo vi su se priklju 

či li lokal nim rav no gor skim odre di ma, a mno gi su stra da li u masov nim stre lja nji ma nakon 

oslo bo đe nja Poža rev ca.” (Небој ша Стам бо ли ја, „Осни ва ње и деј ства Срп ског удар ног корпу 

са 1944-1945.”, Вој но-исто риј ски гла сник, 2/2014, Бео град, 2014, стр. 72). Kon sta ta ci ja u 

nave de nom cita tu igno ri še činje ni cu da su poi me nič ni poda ci o stre lja nim pri pad ni ci ma SDS u 

Poža rev cu, nakon oslo bo đe nja gra da, 13 puta manji od broj nog sta nja SDS na pod ruč ju Pože revač 

kog sre za 1942, niti pod ra zu me va nave de ni pri mer poš te de 20 zaro blje nih pri pad ni ka SDS, 

sep tem bra 1944. 

950 Збор ник НОР-а, I/13, Бео град, 1957, стр. 45, 77, 94. 

347

ška for ma ci ja pod re đe na istom lan cu koman de kao i SDS, koja je u Mačvi 

ima la zada tak da nad zi re „gra ni cu” na Dri ni i Savi i spre ča va pre ba ci va nje 

par ti zan skih gru pa i jedi ni ca iz Bosne i Sre ma). Raz o ru ža va nje je izvr šio 

jedan bata ljon Maje vič kog par ti zan skog odre da, nakon pre da je pri pad nika 

SGS, posle pre la ska sa leve oba le Dri ne, 6. okto bra 1944. Pre ma tom 

sve do če nju, u Crnoj Bari je raz o ru ža no 80, a u nei me no va nom mestu 60 

„nedi će va ca”. Kova če vi će vo sve do če nje osta je neja sno u pogle du sud bi ne 

raz o ru ža nih žan dar ma, sem što je napo me nuo da je u Crnoj Bari „dese tak 

zaro blje nih nedi će va ca puš te no”. 951 Dakle, osta je neja sno da li su zaroblje 

ni pri pad ni ci SGS puš te ni nakon zaro blja va nja ili su jed nim delom 

stre lja ni, dok je osta tak zadr žan u zaro blje niš tvu nakon čega je puš ten na 

slo bo du. U regi stru DKTG za opšti nu Boga tić nave de ni su poda ci za četi ri 

lica za koja se tvr di da su bili pri pad ni ci SDS. Na osno vu ovo ga mogu će 

je zaklju či ti da su pome nu tim pri pad ni ci ma SGS poš te đe ni živo ti nakon 

zaro blja va nja. 

U citi ra nom izveš ta ju Šta ba 16. voj vo đan ske divi zi je navo di se da se 

počet kom okto bra na pod ruč ju Mačvan ske Mitro vi ce nala zilo 300-400 

pri pad ni ka SGS „koji su se povu kli iz pogra nič nog sek to ra Dri ne i Bogati 

ća”. 952 Ovaj poda tak dodat no impli ci ra da je veći na pri pad ni ka SGS sa 

pod ruč ja Mačve pre ži ve la doga đa je nakon oslo bo đe nja, bilo da su im pošte 

đe ni živo ti nakon zaro blja va nja, bilo da su se povu kli pre ko Save, pre ma 

ras po re du koji im je odre dio nemač ki oku pa tor. 

Pore đe nja radi, navo di m poda tak o stre lja nju 26 par ti za na, pri padni 

ka 1. bata ljo na 4. voj vo đan ske bri ga de, zaro blje nih od stra ne SGS kod 

mačvan skog sela Rav nje, 27. febru a ra 1944, o čemu detalj no piše mo u 

odelj ku posve će nom zlo či ni ma kvi slin ških sna ga. 

U sve do če nji ma savre me ni ka saču va ni su poda ci o pre la sku većeg broja 

pri pad ni ka Naci o nal ne slu žbe za obno vu Srbi je, ali i poje di nih mobi lisa 

nih pri pad ni ka SDK, u redo ve NOVJ, uoči oslo bo đe nja Šap ca (grad je 

oslo bo đen 23. okto bra 1944), kao i o poš te di živo ta pri pad ni ci ma SDS 

koji su se pre da li par ti za ni ma nakon oslo bo đe nja Šap ca (grad je oslo bo đen 

23. okto bra 1944). Tako je na pri mer Miloš Maj sto ro vić, tada poli tič ki 

kome sar Pod rinj skog NOP odre da, sve do čio da su pri pad ni ci tog par ti 

951 Radi vo je Kova če vić, Sje ve ro i stoč na Bosna 1944-1945, Brč ko, 2005, str. 180-181. 


348

zan skog odre da u selu Zmi njak, pokraj Šap ca, okto bra 1944, uoči oslo bođe 

nja gra da, zaro bi li gru pu od neko li ko dese ti na pri pad ni ka SDS iz Loznice, 

koji su nakon kra ćeg borav ka u Tam na vi poku ša li da se pre ko Mačve 

doko pa ju Bosne. Zaro blje ni žan dar mi, pod koman dom kape ta na Lju bi še 

Savi ća, pre da li su se par ti za ni ma, nakon pre go vo ra: 

„Oko 20 [žandarma], za koje smo zna li ko su i kakvi su, zadr ža li smo 

u odre du. Dru gi ma smo dali obja ve da se jave OZN-i u Lozni ci. Ovi su 

svi posla ti na front... O Lju bi ši se dosta zna lo i bilo dosta poda ta ka o njego 

vom nepri ja telj skom radu, pa ga pove de mo do Pocer skog Dobri ća sa 

sobom, a oda tle poša lje mo u Valje vo.” 953 

Pre ma par ti zan skim izvo ri ma (1. sep tem bar 1944), u Šap cu se krajem 

avgu sta i počet kom sep tem bra nala zi lo oko 90 pri pad ni ka SDS, dok 

se na pod ruč ju od Šap ca do Pro va, na desnoj oba li Save nala zi lo oko 120 

gra ni ča ra SDS, odno sno pri pad ni ka SGS. 954 U regi stru DKTG za opšti nu 

Šabac evi den ti ra no je 14 pri pad ni ka SDS, stra da lih nakon 12. sep tem bra 

1944, dok je u regi stru za opšti nu Vla di mir ci evi den ti ra no četi ri pri pad nika 

ove for ma ci je. Iako je naj ve ro vat ni je reč o nepot pu nim poda ci ma, navede 

ne broj ke stra da lih pri pad ni ka ove for ma ci je navodi nas na zaklju čak 

da je veći na pri pad ni ka SDS sa pod ruč ja Šap ca pre ži ve la doga đa je nakon 

oslo bo đe nja Mačve, Poce ri ne i Šap ca. Ovu pret po stav ku potvr đu je tvrd nja 

majo ra SDS Milen ka Sola ri ća da pri pad ni ci SDS sa pod ruč ja Šap ca nisu 

inte gri sa ni u okvir SUK, što zna či da su naj ve ćim delom osta li u matičnom 

pod ruč ju. 955 Može se pret po sta vi ti da se jedan broj pri pad ni ka SDS iz 

Šap ca i Mačve povu kao u Bosnu, zajed no sa čet ni ci ma, ili u Srem, zajed no 

sa ljo ti ćev ci ma. 

Posle rat na vlast je u Šap cu likvi di ra la pre ko sto ti nu sta nov ni ka Pocerskog 

(Šabac), Mačvan skog (Boga tić) i Posa vo tam nav skog sre za (Vla di mirci). 

Među ubi je ni ma naj ve ći broj čini li su sta nov ni ci Šap ca. Među nji ma se 

sva ka ko nala zio odre đen broj oso ba koje nisu ima le odgo vor nost za stra danje 

dru gih lju di i koje su ubi je ne zbog bli sko sti sa kvi slin škim reži mom pri 

čemu tre ba ista ći da nisu zaslu ži le stra da nje. Za odre đen broj sta nov ni ka 

Šap ca koji su ubi je ni nakon oslo bo đe nja posto je poda ci da su uče stvo va 

953 Дра го слав Пар ма ко вић, „Осло бо ђе ње Шап ца 1944.”, Годи шњак Међу оп штин ског историј 

ског архи ва, 19, Шабац, 1985, стр. 220-229. 


955 Милен ко Сола рић, „Налич је ’Босан ске гол го те’...”стр . 20. 

349

li u stra da nju sta nov ni ka Šap ca i mačvan skih i pocer skih sela tako što su 

ih denun ci ra li oku pa to ru kao par ti zan ske sim pa ti ze re. Pri me ra radi, pro ta 

Paun Pro tić i stu dent Milan Beče jić, Alek san dr Bižić, kame no re zac Sre ten 

Buju klić, svi čla no vi JNP Zbor, pre ma tvrd nja ma savre me ni ka bili su učesni 

ci u iden ti fi ko va nju i pot ka zi va nju par ti zan skih pri sta li ca, pri čemu je 

Pro tić bio član komi si je koja je u šabač kom logo ru ima la zada tak da učestvu 

je u selek ci ji logo ra ša i da suge ri še ko je „naci o nal no ispra van”, a ko 

ne zaslu žu je milost. 956 Pre ma istim sve do če nji ma u ovim pot ka zi va nji ma 

uče stvo vao je i šabač ki apo te kar Pavle Kur to vić. Pavle Kur to vić je reha bili 

to van 7. decem bra 2006. odlu kom Okru žnog suda u Šap cu. U reše nju 

o reha bi li ta ci ji insi sti ra se na činje ni ci da je Kur to vić lišen živo ta „iz ide o 

loš kih i poli tič kih raz lo ga” bez suđe nja, pri čemu se rela ti vi zu ju poda ci o 

nekim nje go vim postup ci ma tokom rata. 957 

U izvo ri ma zbo raš ke pro ve ni jen ci je, Paun Pro tić i Milan Beče jić, 

nave de ni su među 27 lica od pove re nja koja se pre po ru ču ju za sarad nju sa 

orga ni za ci jom Srp ski Gesta po. Među ovih 27 ime na nala ze se i ime na (bez 

nave de nih kva li fi ka ci ja) Mila na Kuni ća, Mio dra ga Vule ti ća i Duša na Lon 

956 AJ, DK, 110, f. 386, s. 550, Izja ve Dimi tri ja Đor đe vi ća, Mihaj la Doj či no vi ća, Niko le Ste fa no vi ća, 

Ste va na Jovi ći ća i Lju bo mi ra Petro vi ća iz Šap ca, Šabac, 6.2.1945; Sta no je Fili po vić, Logo ri u Šapcu, 

Novi Sad, 1967, str. 88-89. 

Dimi tri je Đor đe vić je bio direk tor gim na zi je u pen zi ji, Mihaj lo Doj či no vić uči telj, Niko la Ste fa no vić 

magi star far ma ci je, Ste van Jovi čić činov nik grad skog pogla var stva, Lju bo mir Petro vić advo kat. 

957 Jovi ca Trku lja, „Reha bi li ta ci ja Pavla Kur to vi ća”, Here ti cus, 1-2/2011, Beo grad, 2011, str. 276- 

280; Гој ко Лаза рев, Миро љуб Мију шко вић, н.д., стр. 38-42. 

U reše nju o reha bi li ta ci ji rela ti vi zu ju se poda ci koji su optu žu ju ći po Kur to vi ća. U Saopšte nju 

Pod ruč nog veća voj nog suda Kor pu sa voj ne obla sti za zapad nu Srbi ju od 24. decem bra 1944. 

isti če se da je Pavle Kur to vić lišen živo ta „zato jer je 1941. pod svo jim punim pot pi som podneo 

pri ja vu pro tiv osam gra đa na Šap ca Gesta pou, nazi va ju ći ih komu ni sti ma. Svi ti gra đa ni su 

potom uhap še ni i pro ga nja ni od Gesta poa. Posle toga još neko li ko puta je odla zio u Gesta po i 

optu ži vao oku pa to ru sim pa ti ze re i sarad ni ke N.O. bor be. Ovo je utvr đe no pri zna njem optu že noga.” 

(Глас Под ри ња, I, 5, Шабац, 26.12.1944, стр. 2). 

Sudi ja Okru žnog suda u Šap cu, Goj ko Laza rev, doneo je neko li ko skan da lo znih sud skih pre su da 

koje su reha bi li to va le oči gled ne sarad ni ke oku pa to ra. Reha bi li ta ci ja Dra go lju ba Dra gu ti no vi ća 

(26. febru ar 2008), zame ni ka sta re ši ne JNP Zbor za Šabač ki okrug i okru žnog pro sve ta ra te 

orga ni za ci je, sva ka ko je naj ne pri hva tlji vi ja. Dra gu ti no vić je bio član komi si je koja je u šabačkom 

logo ru kate go ri sa la zato če ni ke, optu žu ju ći pri sta li ce par ti za na. Umro je 1946. u Ita li ji kao 

emi grant. O odgo vor no sti Dra go lju ba Dra gu ti no vi ća, vide ti: Sta no je Fili po vić, n.d., str. 89; Обрад 

Ковић, Нови ца Прсто је вић, „Љоти ћев ци избли за: У име срп ства – зло чи ни пре ма сво ме 

наро ду”, (3), Глас Под ри ња, XXXVI II, 1851, Шабац, 14.10.1982, стр. 15. 

350

gi no vi ća koji su tako đe ubi je ni nakon oslo bo đe nja. 958 Aktiv ni čla no vi JNP 

Zbor bili su i apo te kar Vla da Samu ro vić i uči telj Uglje ša Međoš ki, koji se 

tako đe navo de u regi stru kao lica ubi je na nakon oslo bo đe nja. 959 Sino vi 

Pau na Pro ti ća bili su ofi ci ri SDK. Jovan Pro tić, pot po ruč nik SDK poginuo 

je pre 29. sep tem bra 1944. neda le ko od Šap ca, dok je Rado slav Pro tić, 

poruč nik SDK uspeo da emi gri ra u Nemač ku. U jed nom doku men tu zboraš 

ke pro ve ni jen ci je od 17. novem bra 1943, pomi nje se da sveš te nik Pro tić 

„nije obu kao uni for mu usled bole sti”. 960 

Za Alek san dra Biži ća, advo kat skog pisa ra, čla na JNP Zbor, stre lja nog 

nakon oslo bo đe nja, posto je poda ci zbo raš ke pro ve ni jen ci je koji kazu ju da 

je 1941. u vre me nemač ke ofan zi ve na slo bod nu teri to ri ju vršio zadat ke 

oba veš taj ne i voj ne pri ro de po instruk ci ja ma oku pa to ra. 961 Sem toga, Bižić 

je kao kape tan II kla se bio zapo ved nik šabač ke čete pri 9. SDO sta ci o ni ranom 

u Šap cu, uče stvu ju ći u bor ba ma na stra ni oku pa to ra. 962 

Ćupri ja 

Pre ma seća nji ma uče sni ka i savre me ni ka, u Ćupri ji 16. okto bra 1944, 

tri dana nakon što je Crve na armi ja oslo bo di la grad, gru pa akti vi sta NOP-a 

je raz o ru ža la grad sku posa du SDS. Akti vi sti NOP-a su od žan dar me rij skog 

kape ta na „uze li spi sak žan dar ma i raz o ru ža li ih. Neki su nam i sami prišli. 

Nismo ih hap si li, već pusti li”. Pret hod nog dana, tokom inter reg nu ma, 

jedan žan darm je ubio jed nog gra đa ni na. 963 U regi stru stra da lih za opšti nu 

958 Обрад Ковић, Нови ца Прсто је вић, „Љоти ћев ци избли за: У име срп ства – зло чи ни пре ма 

сво ме наро ду”, (4), Глас Под ри ња, XXXVI II, 1852, Шабац, 21.10.1982, стр. 20. 




сво ме наро ду”, (6), Глас Под ри ња, XXXVI II, 1854, Шабац, 4.11.1982, стр. 16; Обрад Ковић, 

Нови ца Прсто је вић, „Љоти ћев ци избли за: У име срп ства – зло чи ни пре ма сво ме наро ду”, 

(8), Глас Под ри ња, XXXVI II, 1856, Шабац, 18.11.1982, стр. 14. 

961 Sta no je Fili po vić, n.d., str. 83; Дра го слав Пар ма ко вић, н.д., стр. 547, 615. 



963 Дими три је Ђулић, Мило рад Мила чић, На Мора ви Ћупри ја. Хро ни ка Ћупри је, Ћупри ја, 1977, 

стр. 364. 

351

Ćupri ja DKTG, evi den ti ra na su ime na četi ri pri pad ni ka SDS, pri čemu se 

ni za jed nog ne navo di da je stra dao u Ćupri ji, što uka zu je na pret po stav ku 

da su pri pad ni ci grad ske posa de SDS, koji su zaro blje ni nakon oslo bođe 

nja – pre ži ve li rat. Pre ma poda ci ma kvi slin ške pro ve ni jen ci je koji nisu 

dati ra ni, na pod ruč ju Rava nič kog sre za, u tri žan dar me rij ske sta ni ce, nalazi 

lo se 107 pri pad ni ka SDS od čega je u Ćupri ji bilo sta ci o ni ra no 87. 964 

Oči gled no da je ova kav odnos pre ma zaro blje nim pri pad ni ci ma SDS 

rezul tat činje ni ce da su pri pad ni ci ove for ma ci je tokom rata na pod ruč ju 

Rava nič kog sre za (današ nja opšti na Ćupri ja), poči ni li samo dva ubi stva. 

Pri pad ni ci SDS nisu vrši li tor tu ru nad lokal nim sta nov niš tvom (nisu zabele 

že ni pri me ri muče nja i bati na nja). Ova kva prak sa kvi slin ške žan dar me rije 

u Ćupri ji i oko li ni, raz li ku je se od postu pa ka pri pad ni ka ove for ma ci je u 

nekim dru gim delo vi ma Srbi je, u koji ma je zabe le že no znat ni je stra da nje 

pri pad ni ka SDS nakon oslo bo đe nja (Jabla nič ki okrug, Beo grad i oko li na, 

itd.). Jedi ni pri me ri repre si je pri pad ni ka SDS nad lokal nim sta nov niš tvom 

odno se se na hap še nje 47 lica i odvo đe nje na pri nud ni rad 54 lica (poda ci 

o bro ju uhap še ni ka i bro ju lica odve de nih na pri nud ni rad, vero vat no se 

pre kla pa ju). 965 

Odnos pre ma pri pad ni ci ma SDS 

nakon oslo bo đe nja Beo gra da 

U regi stru DKTG za grad Beo grad evi den ti ra na 123 pri pad ni ka SDS 

i 43 „žan dar ma” stre lja na nakon oslo bo đe nja Beo gra da, što nije kona čan 

broj ubi jenih pri pad ni ka te for ma ci je u jesen 1944. 

Pri pad ni ci kvi slin ških oru ža nih for ma ci ja koji nisu uspe li da se evaku 

i šu iz Beo gra da, sta vlje ni su pod koman du nemačkog „koman dan ta 

pro ši re nog odbram be nog rejo na Beo gra da”, počet kom okto bra 1944. 966 

Shod no tome, oru ža ne sna ge kvi slin ške vla de, koje su u delo vi ma zadr žane 

u Beo gra du, uklju če ne su u nemač ku odbra nu gra da o čemu sve do če 

964 AS, ZK, k. F-17, d. 135, Broj no sta nje ljud stva po oru ža nim odre di ma i žan dar me rij skim sta ni cama 

u Morav skom okru gu. 

965 AJ, DK, 110, f. 60, s. 532-534. 


352

doku men ta ci ja poje di nih jedi ni ca NOVJ koje su uče stvo va le u bor ba ma 

za oslo bo đe nje Beo gra da i publi ko va na seća nja par ti zan skih bora ca. 967 Prema 

ope ra cij skim izveš ta ji ma jedi ni ca NOVJ koje su uče stvo va le u oslobo 

đe nju Beo gra da, 14-20. okto bra 1944, zaro blje no je 533 pri pad ni ka 

SDS. 968 Ovaj broj zna čaj no je veći od bro ja pri pad ni ka SDS evi den ti ranihh 

u regi stru DKTG za grad Beo grad. Iz toga se može zaklju či ti da znatan 

broj pri pad ni ka SDS nije stre ljan nakon zaro blja va nja ili da komi si ja 

ima umno go me nepot pu ne podat ke o bro ju stre lja nih žan dar ma. Među 

166 evi den ti ra nih pri pad ni ka SDS u regi stru DKTG za grad Beo grad, 24 

su nave de na na osno vu gra đe ZK, što zna či da su tere će ni za rat ne zlo čine. 

Budu ći da je rea lan broj stra da lih pri pad ni ka SDS u Beo gra du nakon 

oslo bo đe nja vrlo izve sno veći od 166, budu će dopu ne regi stra stra da lih 

za Beo grad, uve ća će pro ce nat stra da lih koji su pri pa da li voj no-poli cij skim 

for ma ci ja ma, koji tre nut no izno si 46,5% ukup no stra da lih. 

Pre ma dostup nim poda ci ma, broj pri pad ni ka SDS u Beo gra du, 1. 

jula 1943, izno sio je 56 ofi ci ra i 1.545 pod o fi ci ra i stra ža ra. 969 Ovi poda ci 

dodat no navo de na zaklju čak da znat na veći na pri pad ni ka SDS iz Beo grada 

nije stre lja na nakon oslo bo đe nja. 

Pre ma infor ma ci ji OZN-e za Beo grad, obzna nje noj 26. novem bra 

1944, na osno vu odlu ke AVNOJ-a o amne sti ji, Ode lje nje zaš ti te naro da 

za Beo grad, do ovog datu ma, „pusti lo je na slo bo du 1.153 lica”. 970 Ovaj 

poda tak možda potvr đu je pret po stav ku o puš ta nju na slo bo du jed nog dela 

zaro blje nih pri pad ni ka SDS. 

Štab 1. pro le ter skog kor pu sa, ujed no Štab 1. armij ske gru pe NOVJ, 

odno sno komand ni štab kome su bile pod re đe ne sve par ti zan ske jed ni ce u 

Beo grad skoj ope ra ci ji, nare dio je 17. okto bra 1944. pot či nje nim šta bo vima: 

„Naj stro ži je zabra nju je mo stre lja nje zaro blje nih Nema ca. Sve upu ći vati 

u zaro blje nič ki logor na Banji ci. Za pre kr ša je ovog nare đe nja pred u ze će 

se naj oš tri je mere pre ma oni ma koji stre lja ju, kao i nji ho vim sta re ši na 

967 Opšir ni je o ulo zi sna ga SDS u odbra ni nemač kih pozi ci ja u Beo gra du i zaro blja va nju pri pad nika 

ove for ma ci je pri li kom bor bi za oslo bo đe nje gra da: Milan Rada no vić, Oslo bo đe nje: Beo grad, 

okto bar 1944, Beo grad, 2014, str. 376-398. 

968 Isto, str. 391-392. 

969 Бра ни слав Божо вић, Спе ци јал на поли ци ја у Бео гра ду 1941-1944, Бео град, 2014, стр. 321. 


Једин стве ног Народ но-осло бо ди лач ког фрон та Срби је, III, 9, Бео град, 26.11.1944, стр. 2. 

353

ma.” 971 Saču va no je i nare đe nje Šta ba 1. pro le ter ske bri ga de (18. okto bar 

1944) u kom se šta bo vi ma bata ljo na i koman da ma jedi ni ca pre no si prethod 

no nare đe nje, pri čemu se pod ra zu me va zabra na stre lja nja svih neprija 

telj skih voj ni ka, zaro blje nih u Beo gra du, a ne samo pri pad ni ka nemač ke 

oru ža ne sile. „Od Šta ba divi zi je dobi li smo nare đe nje da ne sme mo stre lja ti 

nijed nog zaro blje nog voj ni ka, već ih spro vo di ti u zaro blje nič ki logor na 

Banji ci.” 972 

Dra go Šobot, koman dant 3. bata ljo na 4. kra jiš ke bri ga de, naveo je 

pri mer dobro volj nog stu pa nja gru pe pri pad ni ka SDS u redo ve NOVJ, prili 

kom bor bi za oslo bo đe nje Beo gra da (u koji ma su pri pad ni ci SDS bili pod 

koman dom oku pa to ra, uče stvu ju ći u odbra ni nemač ke unu traš nje lini je 

odbra ne gra da), vero vat no 15-16. okto bra: 

„U sadaš njoj Uli ci Dimi tri ja Tuco vi ća, nala zio se naš 3. bata ljon. U 

štab upa de jed nog jutra mlad čovek, obu čen u novu uni for mu Nedi će ve 

Srp ske držav ne stra že. Čovek sta de mir no i obra ti se ovim reči ma: ’Dru že 

koman dan te, doveo sam četu.’ Mi se misli mo kakvu li je ovaj četu doveo 

i gle da mo, a on kaže: ’Mogu li s četom da stu pim u sastav vaše bri ga de?’ 

Zvao se Žika. On u stva ri nije došao samo sa svo jom četom, već je doveo 

i 60 zaro blje nih Nema ca i doneo veli ku koli či nu oruž ja. Poš li smo za njim 

da vidi mo tu nje go vu četu. Kad tamo, pred nama sve sami pod o fi ci ri, 

postro je ni, odlič no nao ru ža ni. Mi smo ih pri mi li i ras po re di li po jedi ni cama, 

a Žika je postao jedan od koman di ra čete.” 973 

Pozi va ju ći se na sve do če nje Beo gra đa ni na Alek san dra Ermo la e va, iz 

2005, Srđan Cvet ko vić u nje go vom magi star skom radu navo di sle de će: 

„Neka daš nji ofi cir OZN-e A. Garo tić sve do či da su u ula zu u Kale meg dan 

(kod spo me ni ka Mokranj cu) zako pa ni leše vi oko 30 sao bra ćaj nih poli caja 

ca iz poli cij ske sta ni ce kod ste pe ni ca (ispod Fran cu ske amba sa de) koji 

su tu stre lja ni po oslo bo đe nju Beo gra da.” 974 Garo tić je navod no o sve mu 

tome sve do čio Ermo la e vu. Dakle, reč je o tzv. sve do če nju iz dru ge ruke, pri 

čemu nam osta je da veru je mo auto ru, nje go vom izvo ru i izvo ru nje go vog 

izvo ra, pri čemu ne zna mo da li je ime no va ni ofi cir OZN-e bio oče vi dac 

971 VA, NOVJ, k. 712B, f. 12, d. 33. 

972 VA, NOVJ, k. 713A, f. 1/I, d. 29. 

973 Петар Сто ја но вић, „Сећа ња бора ца, иле га ла ца и гра ђа на на окто бар ске дане 1944. (18) 

Седам дана бор би на бео град ским ули ца ма”, Бор ба, XXIX, 293, Бео град, 24.10.1964, стр. 13. 


354

ovog doga đa ja ili je samo načuo da se ovaj doga đaj dogo dio. Nave de ni primer 

više puta je repro du ko van u medi ji ma od stra ne Cvet ko vi ća i u međuvre 

me nu je postao jedan od para dig ma tič nih pri me ra zlo či na oslo bo di la ca u 

Beo gra du (čak se od stra ne jed ne anti ko mu ni stič ke gru pe poja vi la ini ci jati 

va da spo me nik „žrtva ma komu ni stič kog tero ra u Beo gra du” bude postavljen 

na ula zu u Kale meg dan, oči gled no alu di ra ju ći na mesto likvi da ci je 

pri pad ni ka SDS). Pri sve mu tome poku ša lo se uka za ti na skan da lo znost 

činje ni ce da leše vi „ubi je nih bez suđe nja” leže tik pored „naj pro met ni jeg 

šeta liš ta u Beo gra du”, što samo nagla ša va nepri hva tlji vost više de ce nij skog 

pri kri va nja „komu ni stič kih zlo či na”. 

U doku men ta ci ji DK u Arhi vu Jugo sla vi je saču van je doku ment koji 

možda baca dru ga či je sve tlo na nave de ni doga đaj. Reč je o sve do če nju 

Beo gra đa ni na Živo ji na Dimi tri je vi ća (24. april 1945), koji je, sve do če ći 

o zlo či ni ma nemač ke voj ske u Beo gra du 18. okto bra 1944, izja vio: „Na 

ula zu u Kali meg dan iz Knez Mihaj lo ve uli ce sam isto tako video leše ve 

pogi nu lih Beo gra đa na. Tu je bilo pobi je no 18 lju di. Od ovih 15 njih bilo 

je u uni for mi SDS, dok su tro ji ca bili civi li.” Dimi tri je vić je pome nuo da 

je istog dana video i dru ge leše ve gra đa na na ploč ni ku uli ca koje gra vi ti ra ju 

ka Kale meg da nu, pri čemu je tako đe reč o žrtva ma tero ra oku pa to ra. 975 

Budu ći da se u ovom sve do če nju pomi nje ista loka ci ja stre lja nja, kao i to 

da se pomi nju stra da li pri pad ni ci poli ci je, odno sno SDS, posto ji pri lič na 

vero vat no ća da su pri pad ni ci sao bra ćaj ne poli ci je (koji su tako đe bili deo 

SDS) stre lja ni na Kale meg da nu navod no od stra ne par ti za na, zapra vo ubije 

ni poli caj ci o koji ma je sve do čio Živo jin Dimi tri je vić. 

Nare đe njem Šta ba 1. armij ske gru pe NOVJ (16. okto bar 1944), štabo 

vi ma svih par ti zan skih jedi ni ca suge ri sa no je sle de će: „Likvi da ci ju svih 

rat nih zlo či na ca vrši ti van gra da i pra vil no zako pa va ti u jame.” 976 Upit no 

je šta je pod ra zu me va no pod ter mi nom „rat ni zlo čin ci” (mogu će je pretpo 

sta vi ti da se ovaj ter min odno sio na sve ili deo sarad ni ka oku pa to ra), ali 

je indi ka tiv no da je u nare đe nju nazna če no da se stre lja nja ovih lica ima ju 

vrši ti „van gra da”, što nije neva žno u sagle da va nju navod nog stre lja nja pripad 

ni ka SDS na Kale meg da nu nakon oslo bo đe nja. 

975 AJ, DK, 101, f. 381, s. 322, Zapi snik o saslu ša nju sve do ka Živo ji na Dimi tri je vi ća, kro ja ča iz Beogra 

da izvr šen na dan 24. apri la 1945. godi ne u II rejon skom pove re niš tvu Zemalj ske komi si je 

Srbi je za utvr đi va nje rat nih zlo či na oku pa to ra i nji ho vih poma ga ča u Beo gra du. 

976 VA, NOVJ, k. 712B, f. 12, d. 33. 

355

Srđan Cvet ko vić se nekri tič ki odno sio i pre ma dru gim izvo ri ma koji 

govo re o stra da nju pri pad ni ka kvi slin ških voj no-poli cij skih sna ga i admini 

stra ci je u Beo gra du: 

„Navo di mo samo neka sve do če nja iz kojih se može naslu ti ti isti na. 

Seća nja aka de mi ka Deja na Meda ko vi ća uka zu ju na način likvi da ci je dobrog 

dela Nedi će ve admi ni stra ci je. Iako je deo nedi će va ca pre šao na stra nu 

par ti za na for mi rav ši pred oslo bo đe nje anti fa ši stič ki komi tet i stu piv ši u 

kon takt sa prvom armi jom, ili se pak dobro volj no pre dao sma tra ju ći da 

se držao časno u ratu, to ih nije spa si lo suro ve kazne. Naj pre su zva nič no 

(pre ko radi ja i štam pe) pozva ni svi neo ka lja ni čuva ri reda i mira da se vra te 

na posao. Veru ju ći u dobre name re novih vla sti javi lo se više sto ti na žan darma 

(mahom ’lič ke siro ti nje’), pisa ra, dak ti lo gra fa i dru gih. Među tim, svi su 

sabra ni, bez selek ci je, u veli ku kasar nu Gar de na Dedi nju, poski da ni (ostali 

samo u donjem vešu) i stre lja ni. Po nje go vim reči ma, samo peto ri ca su 

uspe la da pobeg nu, ’dvo ji ca begu na ca su dola zi la kod mene u Muzej kne za 

Pavla, gde sam od 1. mar ta 1942. radio kao kustos, da mi pri ča ju o strelja 

nji ma’. Stre lja nja su vrše na bez suđe nja i osu de, a spi sko vi su na brzi nu 

pra vlje ni među oni ma koji su pali u ovu klop ku”, zaklju ču je Cvet ko vić. 977 

U ovom kon fu znom tuma če nju odno sa pre ma pri pad ni ci ma poraže 

ne stra ne u ratu, autor se pozi va na nepro ve ren izvor iz dru ge ruke, iz 

koga je neja sno da li se radi o pri pad ni ci ma kvi slin ške admi ni stra ci je ili je 

reč o pri pad ni ci ma kvi slin ških voj no-poli cij skih orga na. Indi ka tiv no je da 

Cvet ko vić izbe ga va da pome ne da su „nedi ćev ci”, odno sno pri pad ni ci kvislin 

ških voj no-poli cij skih sna ga, aktiv no uče stvo va li u nemač koj odbra ni 

Beo gra da. Sva ka ko da je jedan deo „nedi će va ca” poku šao da izbeg ne ove 

bor be, ali doku men tar ni izvo ri i seća nja savre me ni ka govo re da su i oni 

zaro blja va ni uni for mi sa ni i nao ru ža ni, dok poje di ni izvo ri govo re o neposred 

nom voj nom anga žma nu „nedi će va ca” u bor ba ma za Beo grad – na 

stra ni oku pa to ra. Sva ka ko da par ti za ni nisu bili naro či to impre si o ni ra ni 

kada su dozna li da su famo zni „čuva ri jav nog reda i mira”, odno sno pripad 

ni ci for ma ci je koja je naj ak tiv ni je sara đi va la sa faši stič kim oku pa to rom 

i pred sta vlja la oru ža nu silu jed ne faši stič ke para dr žav ne tvo re vi ne, for mira 

li neka kav „anti fa ši stič ki odbor”. 

977 Srđan Cvet ko vić, n.d., str. 175-176. 

356

Nema sum nje da je dobar deo zaro blje nih žan dar ma i poli cij skih 

činov ni ka Upra ve gra da Beo gra da, odno sno poli ci je (tzv. „čuva ri reda i 

mira, pisa ri, dak ti lo gra fi”) stre ljan nakon oslo bo đe nja, ali iz ova kvog jednog 

tuma če nja pro is ti če da su stre lja ni svi oni koji su pali šaka pobed nič koj 

stra ni, što nije tač no. 978 

Na osno vu tvrd nji gene ra la Jef te Šaši ća, načel ni ka III ode lje nja 

OZN-e, nakon oslo ba đa nja gra do va u Srbi ji, pra vlje na je razli ka izme đu 

pri pad ni ka SDS koji su kao deo voj ne for ma ci je kvi slin škog reži ma učestvo 

va li u bor ba ma na stra ni oku pa to ra ili su vrši li repre si ju nad pri pad nici 

ma i sim pa ti ze ri ma NOP-a, i manjeg dela SDS koji se pri mar no bavio 

uobi ča je nim poslo vi ma orga na bez bed no sti, iako su i ovi dru gi uče stvo va li 

u stva ra nju ambi jen ta koji je omo gu ća vao oku pa to ru da spro vo di svo ju 

volju. „Dru go pita nje je bilo deli kat no – Srp ska držav na stra ža. Ona je 

ima la karak ter pro fe si o nal ne voj ske, neš to izme đu voj ske i žan dar me ri je. 

Kako se posta vi ti pre ma nji ma, u kojoj meri su pri pad ni ci te nepri ja telj ske 

for ma ci je bili tipič na faši stič ka poli tič ka voj ska, a s dru ge stra ne, koli ko su 

kao orga ni bez bed no sti vrši li neke poslo ve koje nor mal no tre ba sva ka organi 

zo va na zajed ni ca da svr ša va.” Pre ma Šaši će vim tvrd nja ma, Bla go je Neško 

vić je pre ula ska par ti za na u Beo grad, upo zo rio ofi ci re OZN-a za Srbi ju 

da u žan dar me rij skoj sta ni ci u Uli ci Hadži-Milen ti ja (VIII kvart), „posto je 

žan dar mi koji su bili naši pri ja te lji”, odno sno sarad ni ci NOP-a. 979 Pre ma 

seća nju ofi ci ra NOVJ i beo grad skog ile gal ca Milo ša Vuč ko vi ća, sta re ši na 

poli cij skog kvar ta na Čuka ri ci, Niko lić, i sta re ši na poli cij skog kvar ta na 

978 Pre ma poda ci ma iz „Upi sni ka Višeg voj nog suda u Beo gra du za 1945.”, pred ovim voj no-sudskim 

orga nom 1945. suđe no je četr na e sto ri ci pri pad ni ka SDS, od kojih su osmo ri ca osu đe na 

na smrt, a šesto ri ca na vre men ske kazne, kao i dva de se to ri ci „poli cij skih age na ta”, od kojih je 

polo vi na osu đe na na smrt. Osu đe ni ci na smrt su kažnje ni naj te žom kaznom jer su skri vi li smrt 

dru gih lju di. (Дра ган Крсма но вић, „Упи сник Вишег вој ног суда у Бео гра ду за 1945. годину”, 

Токо ви исто ри је, 2/2010, Бео град, 2010, стр. 195-262). Poje di ni izvo ri (pri ja ve ošte će ni ka 

upu ći va ne rejon skim pod ko mi si ja ma DK u Beo gra du, iz 1945) suge ri šu da je odre đen broj pripad 

ni ka SDS, koji su u okvi ru žan dar me ri je hap si li Rome u Beo gra du i okol nim seli ma i ispo ruči 

va li ih Nem ci ma, mir no živeo u Beo gra du, mese ci ma nakon oslo bo đe nja. (AJ, DK, 110, f. 380, 

s. 338; AJ, DK, 110, f. 379, s. 529-530; AJ, DK, 110, f. 379, s. 119-124; AJ, DK, 110, f. 273, s. 558; 

AJ, DK, 110, f. 273, s. 985). Ovo se odno si i na poje di ne gra đa ne koji su kao douš ni ci kvi slin ških i 

oku pa ci o nih poli cij skih struk tu ra denun ci ra li Rome koji su hap še ni u Beo gra du (Milo van Pisa ri, 

n.d., str. 128-131). Pri me ra radi, koman dir žan dar me rij ske sta ni ce XVI kvar ta Alek san dar Antić 

koji je bio odgo vo ran za hap še nje naj ma nje 22 rom ska muš kar ca u Žar ko vu 28. okto bra 1941, 

stre lja na nared nih dana – živeo je u Beo gra du 9. febru a ra 1945. (AS, ZK, k. 140, zl. br. 14865). 

979 Коста Нико лић, Мач рево лу ци је. ОЗН-а у Југо сла ви ји 1944-1946, Бео град, 2014, стр. 63, 68. 

357

Crve nom krstu, Mitić, uoči oslo bo đe nja sara đi va li su sa ile gal nim pokretom 

otpo ra u Beo gra du. Pre ma Vuč ko vi će vim tvrd nja ma, Miti ća su uoči 

oslo bo đe nja ubi li pri pad ni ci beo grad ske rav no gor ske orga ni za ci je „jer je 

već bio obe le žen kao ’crven’”. 980 

Gru pa pri pad ni ka SDS koja je uoči oslo bo đe nja čuva la postro je nja 

vodo vo da na Belim voda ma, pokraj Žar ko va, „poš te đe ni su zbog saradnje 

pri li kom spa sa va nja vodo vo da”, odno sno zbog sarad nje sa ile gal nim 

pokre tom. 981 

Buda Nin ko vić, kome sar 3. bata ljo na 6. srp ske bri ga de 21. srp ske divizi 

je, uoči oslo bo đe nja Beo gra da, oči gled no, pre ko man do van u OZN-u, 

nepo sred no pred oslo bo đe nje dobio je zadu že nje da „pre u zme vlast i organi 

zu je hva ta nje narod nih nepri ja te lja koji nisu uspe li da pobeg nu s Nemci 

ma” u IX kvar tu: 

„Pre u zi ma ju ći poslo va nje u IX kvar tu, upu tio sam pisme ni poziv bivšim 

slu žbe ni ci ma da se jave, što su goto vo svi i uči ni li. Tako su se pored 

osta lih javi li jedan muš ka rac i žena, koji su ina če bili u vezi s Gesta po om, 

a osta li su u Beo gra du s zadat kom da se pri ja ve vla sti ma kako ne bi bili 

sum nji vi, ali da se pri ta je i ’čeka ju mome nat’. Svi su, sem ovo dvo je, bili 

puš te ni kući. Među žan dar mi ma je bio i neki Kili bar da, koji je u svo je 

vre me odr ža vao vezu s par ti za ni ma iz Topli ce. U kvart su poče li dola zi ti 

gra đa ni i bez pozi va, da bi nam rekli ko ih je sve pro ga njao za vre me okupa 

ci je. To nam je pomo glo da izvr ši mo čiš će nje Opšte držav ne bol ni ce od 

nepri ja telj skih ele me na ta, koju je tre ba lo pri pre mi ti za naše i ruske ranjeni 

ke.” Pre ma reči ma Nin ko vi ća, u sediš tu IX kvar ta, pri li kom zau zi ma nja 

zgra de, zaro blje no je „neko li ko žan dar ma i pet na e stak Nema ca”. Žan dar mi 

nisu pru ža li otpor, a nemač ki voj ni ci su bili zate če ni i nisu sti gli da upotre 

be oruž je. 982 

980 Миха и ло Марић, ”Тај ни сиг на ли из Бео гра да. (53) Зада ци иле га ла ца”, Бор ба, LII, 305, Београд, 

6.11.1974, стр. 13. 

981 Чука ри ца: рад нич ки покрет и НОБ, (ур. Милан Бор ко вић), Бео град, 1972, стр. 535-536. 

982 Buda Nin ko vić, „Goreo je kao buk ti nja”, Grad bor be i slo bo de. Beo grad 1941-1944, (ur. Rado van 

Bla go je vić), Beo grad, 1964, str. 393-394. 

Pre ma poda ci ma koje izno si Srđan Cvet ko vić 17 voj nih lica „koja su rat pro ve la u Prvom unutraš 

njem ode lje nju Voj ne bol ni ce”, navod no kao nemač ki zaro blje ni ci, „po oslo bo đe nju 22. oktobra 

1944, pod izgo vo rom da nisu pre da li uni for mu pri ve de ni su u IX kvart na ispi ti va nje, odakle 

su posle tri dana odve de ni u nepo zna tom prav cu”. Među tim, autor navo di samo dva ime na 

nesta lih. Ipak, Nin ko vi će va tvrd nja i Cvet ko vi će vi poda ci potvr đu ju da je reč o pri me ru repre si je 

nad odre đe nim bro jem lica. (Srđan Cvet ko vić, n.d., str. 177). 

358

U posled njih dese tak godi na u doma ćoj jav no sti pona vlja na je neprove 

re na pri ča o tome kako su „komu ni sti stre lja li 72 pilo ta Voj ske Kra ljevi 

ne Jugo sla vi je” (VKJ), u bli zi ni Pan če va, kra jem 1944. 983 Ova tvrd nja 

bazi rana je na navo di ma posle rat nog emi gran ta Milo ša K. Aći na izne se nim 

u publi ka ci ji Spo me ni ca palih Srba vazdu ho plo va ca 1941-1945. (Vašington, 

1975). Doma ća revi zi o ni stič ka isto ri o gra fi ja je nekri tič ki pri hva ti la 

ove navo de: 

„Pre ma pisa nju biv šeg ofi ci ra kra ljev ske voj ske [Miloša] K. Aći na, krajem 

1944. ofi ci ri kra ljev skog vazdu ho plov stva pozva ni su da se jave na 

dužnost u Koman du vazdu ho plov stva u Zemu nu. Veli ki broj pilo ta je preba 

čen oda tle na pomoć ni aero drom Lisi či ji jarak gde su saslu ša va ni i strelja 

ni u bli zi ni sela Jabu ke kod Pan če va.” 984 

U među vre me nu poja vi le su se tvrd nje Duša na Man da ri ća o stre lja nju 

nje go vog oca Ise Man da ri ća. Isa Man da rić je na neo bjaš njiv način uspeo 

da bora vi četi ri rat ne godi ne u Zemu nu, iako je kao ofi cir VKJ rizi ko vao 

da bude spro ve den u nemač ki zaro blje nič ki ili u ustaš ki kon cen tra ci o ni 

logor. Nepo zna to je da li je Isa Man da rić bio anga žo van u vazdu ho plovstvu 

NDH i da li je imao kon takt sa Šta bom za vezu nemač kog Mini starstva 

vazdu ho plov stva u Zemu nu. Po sve mu sude ći, Isa Man da rić je ubi jen 

kra jem 1944. na širem pod ruč ju Pan če va. Posto je indi ci je da je u slič nim 

okol no sti ma i na istom mestu stra dao jedan pilot VKJ, rodom iz Mosta ra, 

za koga se može pret po sta vi ti da se nakon kapi tu la ci je VKJ sta vio u slu žbu 

NDH u Zemu nu. Među tim, to je mno go manje od navod no 72 stre lja na 

pilo ta VKJ na Stra tiš tu pokraj Pan če va. Kao da se pod ra zu me va da je većina 

„stre lja nih 72 pilo ta” poti ca la iz Beo gra da, budu ći da se čitav navod ni 

doga đaj odi grao nakon oslo bo đe nja glav nog gra da (pri čemi oni koji kolpor 

ti ra ju ovu nepro ve re nu pri ču ne izno se objaš nje nje kako je mogu će da 

tako velik broj ofi ci ra VKJ izbeg ne nemač ko zaro blje niš tvo). Srđan Cvetko 

vić o ovom doga đa ju govo ri u okvi ru kazi va nja o „divljim čiš će nji ma” u 

Beo gra du. Dušan Man da rić je jav no sti saopštio sle de će: „’Bio je 25. oktobar 

kada smo ga maj ka, brat i ja ispra ti li za Pan če vo, ne zna ju ći da odla zi 

u smrt. Nede lju dana kasni je sazna li smo da su otac i još 71 pilot u noći 

983 Pogle da ti isto i me ni čla nak iz 2012. kao notor ni pri mer ove misti fi ka ci je: http://avi ja ci ja.com 

/?p=303 


359

29-30. novem bra sa ruka ma veza nim žicom odve de ni na Stra tiš te kod sela 

Jabu ka, spuš te ni do Tami ša i tu stre lja ni. Dakle, 72 pilo ta, sve bolji do 

boljeg, stre lja ni su bez ika kvog raz lo ga, samo zato što su u jed nom peri o du 

slu ži li kra lju i otadž bi ni’, seća se Dušan Man da rić koji je tada imao osam, 

a nje gov brat deset godi na.” Iako Man da rić navo di da su stre lja ni pilo ti bili 

„sve bolji do boljeg”, on ne pomi nje podat ke o nji ho vom iden ti te tu. 

U ope ra cij skom dnev ni ku 1. pro le ter ske divi zi je navo di se da je 

13. pro le ter ska bri ga da 22. okto bra 1944, na dan oslo bo đe nja Zemu na 

u ovom gra du zaro bi la „160 domo bra na, 41 finan sa i 16 avi ja ti ča ra”. 985 

Pome nu ti avi ja ti ča ri (dakle, ne samo pilo ti jer nije sva ki avi ja ti čar pilot) su 

naj ve ro vat ni je pri pa da li Oru ža nim sna ga ma NDH. Name će se pret po stavka 

da je Isa Man da rić možda jedan od 16 zaro blje nih avi ja ti ča ra ili, pak, da 

su neki od ovih zaro blje ni ka možda stre lja ni u oko li ni Pan če va, budu ći da 

nijed no dru go masov no zaro blja va nje ili hap še nje pilo ta nakon oslo bo đenja 

Beo gra da i Zemu na nije doku men to va no. U „Regi stru žrta va Držav ne 

komi si je za taj ne grob ni ce” egzi sti ra ju poda ci o 29 oso ba za koje je ustano 

vlje no da su bili pilo ti, vazdu ho plov ni ofi ci ri i pod o fi ci ri. Veći na ovih 

lica tokom rata su bili aktiv ni čet ni ci, anga žo va ni u unu traš njo sti Srbi je, 

pri čemu su mahom stra da li dale ko od Beo gra da i Pan če va. U nave de nu 

tvrd nju o stre lja nju 72 pilo ta VKJ „od stra ne komu ni sta”, na osno vu podata 

ka iz nave de nog regi stra, ukla pa ju se poda ci za samo dva lica, dok se za 

dvo ji cu vazdu ho plo va ca tvr di da su ubi je ni u Zemu nu novem bra 1944. 986 

Posta vlja se pita nje zaš to bi neko odlu čio da likvi di ra 72 pilo ta Voj ske 

Kra lje vi ne Jugo sla vi je, „samo zato što su u jed nom peri o du slu ži li kra lju i 

otadž bi ni”, kada je, na osno vu slu žbe nih poda ta ka, pozna to da je „u dvi je 


986 Za Isu Man da ri ća (RKTG-16077) i Dra go lju ba Cvet ko vi ća (RKTG-102326), navo di se da su kra jem 

1944. bora vi li u Pan če vu, dok se za Milu ti na Rado va no vi ća (RKTG-40776) i Despo ta Neš ko vi ća 

(RKTG-40770) navo di da su ubi je ni u Zemu nu, 15. novem bra 1944. 

Doku ment pod nazi vom „Zapi snik izveš ta ja na save to va nju ruko vo di la ca OZN-e armi ja vazduho 

plov stva i mor na ri ce” (Beo grad, 28.6.1945), možda pru ža podat ke o sud bi ni vazdu ho plo va ca 

zaro blje nih nakon oslo bo đe nja Beo gra da i Zemu na. „Štab vazdu ho plov stva upu tio je jed nu grupu 

pilo ta 2. armi ji na ras po red, te pogreš kom dođu u otsek OZN-e gde ih zatvo re, i kasni je pošalju 

na ras po red u mobi li za cij ski otsek. Drug Lazo ih kasni je zatvo ri i za njih 17 done se odlu ku da 

se stre lja ju (stre lja ni su bez zna nja šefa otse ka, koji je tada bio na putu). (VA, VBA, k. 6, sv. 1, d. 

1). Naža lost, u doku men tu se ne navo de datum i mesto nave de nog doga đa ja, sto ga osta je upitno 

da li je reč o likvi da ci ji vazdu ho plo va ca zaro blje nih nakon oslo bo đe nja Beo gra da i Zemu na, 

iako se nave de ni broj ukla pa sa bro jem zaro blje nih vazdu ho plo va ca. 

360

vazdu ho plov ne divi zi je [JA] kra jem rata bilo oko 220 ofi ci ra i 460 pod o fici 

ra, pre te žno iz biv še jugo slo ven ske voj ske.” 987 

Kosov ska Mitro vi ca 

Pri pad ni ci 12. srp ske bri ga de NOVJ zaro bi li su 21. novem bra 1944, 

na ula zu u Kosov sku Mitro vi cu, „jedan vod” SDS. „Raz o ru ža na su dva viša 

i tri niža Nedi će va ofi ci ra i ceo vod nedi će va ca. Nedi ćev ci su odmah izjavi 

li da pri stu pa ju 2. bata ljo nu 12. bri ga de.” 988 Nave de ni poda tak zasno van 

je na sve do če nju vete ra na 12. srp ske bri ga de. Nepo zna ta je dalja sud bi na 

peto ri ce ofi ci ra SDS, dok je za osta tak voda mogu će pret po sta vi ti da su 

pre mo bi li sa ni u redo ve NOVJ. Nepo znat je raz log koji je one mo gu ćio da 

se nave de ni vod pri klju či glav ni ni sna ga SUK, odno sno zbog čega je zaostao 

na pod ruč ju Koso va. 

Kvan ti fi ka ci ja stra da lih pri pad ni ka SDS 

nakon 12. sep tem bra 1944. 

Ne posto je doka zi da su par ti za ni i orga ni nove vla sti, nakon oslo bođe 

nja stre lja li veći nu pri pad ni ka SDS sa pod ruč ja nekog sre za ili gra da. 

Zapra vo, tako neš to nije zabe le že no ni u jed nom gra du u Srbi ji. Osim 

toga, veći na pri pad ni ka SDS uspe la je da pre ži vi doga đa je koje vezu je mo 

za oslo bo đe nje Srbi je. Pred stav ni ci doma će isto ri o gra fi je, poseb no isto riča 

ri koji istra žu ju temu revo lu ci o nar nog tero ra i repre si je u Srbi ji nakon 

oslo bo đe nja, nisu kon sta to va li ovu činje ni cu. 

Name će se pita nje o raz lo zi ma da veći na pri pad ni ka SDS pre ži vi jesen 

1944, odno sno ula zak par ti za na u gra do ve. U nekim delo vi ma Srbi je 

zna tan broj, pone gde veći na, pri pad ni ka SDS odstu pi la je sa Nem ci ma 

i čet ni ci ma u Bosnu. Mno gi su pogi nu li u bor ba ma u Bosni, decem bra 

1944. Nji ho va ime na su evi den ti ra na u regi stru DKTG, iako oni nisu bili 

987 Raz voj Oru ža nih sna ga SFRJ. 1945-1985, 15, Kadro vi i kadrov ska poli ti ka, (pr. Dra go Niko lić), 

Beo grad, 1989, str. 69. 

988 Дра го љуб Мир че тић, Два на е ста срп ска НОУ бри га да, Бео град, 1991, стр. 188. 

361

362 

žrtve poli tič kog tero ra, već stra da li u ratu. U dru gom delu Srbi je, oso bi to 

na seve ru, gde su smeš te ni neki od naj ve ćih gra do va u zemlji, u koji ma su 

se nala zi li neki od naj broj ni jih gar ni zo na SDS, nezna tan broj pri pad ni ka 

SDS je odstu pio sa oku pa to rom i čet ni ci ma. U nekim od gra do va sever ne 

Srbi je, oso bi to u Beo gra du, zabe le že na su masov na stre lja nja pri pad ni ka 

SDS, ali i u tim gra do vi ma veći na pri pad ni ka ove for ma ci je pre ži ve la je 

oslo bo đe nje. Par ti za ni i orga ni nove vla sti su nakon oslo ba đa nja gra do va u 

sever noj Srbi ji hap si li i pri vre me no izo lo va li zna tan broj pri pad ni ka SDS, 

pone gde veći nu stra ža ra koje su zate kli pri li kom oslo ba đa nja poje di nih 

gra do va. Među tim, nig de nije stre lja na veći na zate če nih pri pad ni ka ove 

kvi slin ške voj no-poli cij ske for ma ci je. U nekim gra do vi ma i sre zo vi ma, u 

jesen 1944, zabe le že ni su pre la sci pri pad ni ka SDS u par ti za ne, kao i dru gi 

obli ci sarad nje poje di nih pri pad ni ka ove for ma ci je sa NOP. 

Od 1.042 pri pad ni ka SDS, evi den ti ra nih u regi stru DKTG (podaci 

iz 2014), koji su stra da li nakon 12. sep tem bra 1944, 963 zave de ni su u 

spi sko vi ma za opšti ne u cen tral noj Srbi ji (uklju ču ju ći grad Beo grad), 12 

u spi sko vi ma voj vo đan skih i 15 u spi sko vi ma kosov skih opšti na, dok su 

52 ime na zave de na u delu regi stra u kome se navo de ime na stra da lih lica 

za koja nije usta no vlje na teri to ri jal na pri pad nost („nepo zna to”). U sre zovi 

ma/opšti na ma/gra do vi ma koji nisu ula zi li u okvir Nedi će ve Srbi je, nisu 

evi den ti ra ni pri pad ni ci SDS ili je nji hov broj mini ma lan, budu ći da je reč 

o evi den ci ji na osno vu mesta rođe nja. Od 103 opštin ska regi stra, u bazi 

poda ta ka DKTG (za Srbi ju bez pokra ji na), u 30 regi sta ra nije zabe le žen 

nije dan pri pad nik SDS, u 14 samo jedan, a u 29 regi stro va no je od dva do 

pet pri pad ni ka SDS. 

Naj ve ći broj pri pad ni ka SDS nave den je u regi stru za grad Beo grad 

(166), potom sle de Lozni ca (90), Kru panj (71), Niš (68), Gor nji Mila novac 

(64), Čačak (49), Sme de rev ska Palan ka (38), Zaje čar (28), Kru še vac 

(27), Sme de re vo (27), Knja že vac (23), Valje vo (20). 

U regi stru DKTG evi den ti ra no je 256 pri pad ni ka SDK i 143 čla no va 

poli tič ke orga ni za ci je Dimi tri ja Ljo ti ća – JNP Zbor (bez nazna ke for macij 

ske pri pad no sti). Budu ći da je veći na čla no va JNP Zbor par ti ci pi ra la u 

redo vi ma SDK – koji je bio voj na for ma ci ja Ljo ti će ve par ti je – logič no je 

obje di ni ti zbir pri pad ni ka SDK i čla no va Zbo ra. Među tim, ovo ni izdale 

ka nije pri bli žan broj pri pad ni ka SDK koji su izgu bi li život od počet ka

sep tem bra 1944. do počet ka juna 1945, bilo da su pogi nu li u bor bi ili da 

su stre lja ni nakon zaro blja va nja od stra ne JA. Evi den ci ja pri pad ni ka SDK 

u regi stru DKTG znat no je nedo stat ni ja od evi den ci je pri pad ni ka JVuO i 

SDS. Raz log leži u činje ni ci da su pri pad ni ci SDK ginu li dale ko od zaviča 

ja, u uda lje nim delo vi ma Srbi je ili na tlu Slo ve ni je, dok su likvi da ci ju 

pri pad ni ka SDK u Slo ve ni ji, što je pred sta vlja lo naj znat ni ji oblik stra danja 

pri pad ni ka ove for ma ci je, oba vlja li orga ni koji nisu vodi li evi den ci ju 

o stre lja ni ma (za raz li ku od lokal nih orga na OZN-e na pod ruč ju Srbi je), 

niti je veći na lokal nih orga na vla sti u Srbi ji bila zain te re so va na da evi denti 

ra nesta le pri pad ni ke SDK koji su odstu pi li sa Nem ci ma budu ći da je 

bilo pozna to da se Ljo ti će vi dobro vo lja ci ne nala ze u odmet niš tvu u Bosni 

ili Srbi ji (za raz li ku od čet ni ka), samim tim ne pred sta vlja ju voj nu i društve 

nu pret nju. Evi den ci ja pri pad ni ka SDK u regi stru DKTG pre te žno je 

rezul tat koriš će nja sekun dar nih izvo ra. Tre ba napo me nu ti da ni pre ži ve li 

pri pad ni ci SDK, u emi gra ci ji, tako đe nisu publi ko va li spi sak pri pad ni ka 

SDK stra da lih 1945. 

Naj ve ći broj pri pad ni ka SDK i JNP Zbor evi den ti ran je u sle de ćim 

opšti na ma: Sme de re vo (79), Vla di mir ci (27), Sme de rev ska Palan ka (20), 

Gor nji Mila no vac (19), dok je u regi stru za grad Beo grad evi den ti ra no 23 

pri pad ni ka SDK i čla na JNP Zbor. Spi sko vi nave de nih opšti na su među 

naj kom plet ni jim opštin skim regi stri ma u okvi ru regi stra DKTG, sto ga se 

broj evi den ti ra nih pri pad ni ka SDK u nave de nim opšti na ma može sma trati 

pri bli žnim. Nave de ni broj stra da lih ljo ti će va ca iz Beo gra da više stru ko je 

manji od real nog. Stra da li pri pad ni ci SDK sa pod ruč ja Vla di mi ra ca dobrim 

delom bili su nevolj no ili pri sil no mobi li sa ni sta nov ni ci Posa vo-tamna 

ve. U regi stru DKTG za opšti nu Sme de re vo zave de no je 60 pri pad ni ka 

SDK i 19 čla no va JNP Zbor, što izno si 23% evi den ti ra nih. Ovaj pro ce nat 

ne čudi budu ći da je sme de rev ski kraj, uz Beo grad, pred sta vljao naj zna čajni 

ju bazu Ljo ti će vog pokre ta. 

Upa dljivo je velik broj pri pad ni ka SDS u dve opšti ne u zapa da noj 

Srbi ji (Lozni ca, Kru panj). Veli ka veći na stra da lih ili nesta lih pri pad ni ka 

SDS evi den ti ra nih u regi stri ma te dve opšti ne bili su pri sil no mobi li sa ni 

u leto 1944. Ista prak sa zabe le že na je u Pocer skom sre zu (današ nja opština 

Šabac) i, u neš to manjoj meri, u Mačvan skom sre zu (današ nja opšti na 

Boga tić), gde je tako đe pri sil no mobi li san veći broj mla di ća. Među tim, 

363

364 

ne ras po la že mo iscrp nim izvo ri ma o pri pad ni ci ma SDS za opšti ne Šabac 

i Boga tić. Pri pad ni ci SDS sa pod ruč ja Lozni ce i Krup nja, kao i deo pripad 

ni ka ove for ma ci je sa pod ruč ja Šap ca i Boga ti ća, odstu pi li su u Bosnu 

u jesen 1944. Evi den ti ra ni pri pad ni ci ove for ma ci je, sa pod ruč ja Lozni ce i 

Krup nja, naj ve ćim delom su izgu bi li život u Bosni, kra jem 1944. i u prvoj 

polo vi ni 1945, o čemu sve do či činje ni ca da su u regi stru DKTG zave de ni 

kao „nesta li”. 

Za raz li ku od naj ve ćeg bro ja pri pad ni ka SDS sa pod ruč ja Lozni ce i 

Krup nja, pri pad ni ci SDS zave de ni u regi stri ma osta lih nave de nih opšti na, 

naj ve ćim delom bili su više go diš nji pri pad ni ci te for ma ci je. Neki od njih 

su pogi nu li pri li kom bor bi za oslo bo đe nje poje di nih gra do va u Srbi ji, drugi 

su stre lja ni nakon bor bi za oslo bo đe nje gra do va kao uče sni ci u bor ba ma 

na stra ni oku pa to ra ili lica odgo vor na za stra da nje lokal nog sta nov niš tva 

tokom oku pa ci je, dok je odre đen broj pri pad ni ka SDS pogi nuo u Bosni u 

okvi ru SUK (manjim delom umro od tifu sa ili posle di ca ranja va nja ili je 

stre ljan nakon zaro blja va nja od stra ne NOVJ/JA, tako đe u Bosni). Nepozna 

to je u kojoj meri su biv ši pri pad ni ci SDS/SUK, koji su u pro le će 1945. 

inte gri sa ni u SDK, stre lja ni u Slo ve ni ji maja 1945. 

For ma ci ja SDS je tokom oku pa ci je u Beogra du bro ja la izme đu 1.500 

i 2.000 stra ža ra i ofi ci ra. Pre ma nepot pu nim poda ci ma DKTG, nakon 

oslo bo đe nja Beo gra da ubi je no je 166 pri pad ni ka te for ma ci je (u ovaj broj 

ula zi i odre đen broj dupli ka ta i dru gih spor nih upi sa), što čini manje od 

dese ti ne ukup nog bro ja pri pad ni ka SDS u Beo gra du. Taj broj nije konačan. 

Možda je veći za dva do tri puta, ali nisu saču va ni ili nisu dostup ni 

izvo ri koji bi potvr di li takvu pret po stav ku. Ipak, čak i ako uva ži mo jed nu 

takvu pret po stav ku pono vo se name će zaklju čak da je veći na žan dar ma i 

stra ža ra SDS iz Beo gra da – pre ži ve la ula zak par ti za na u Beo grad i uspo stavlja 

nje revo lu ci o nar ne vla sti. 

Na osno vu ana li ze dostup nih isto rij skih izvo ra, name će se zaklju čak 

da su par ti za ni tokom 1944, na pod ruč ju Srbi je, stre lja li zaro blje ne pripad 

ni ke SDS na osno vu dva kri te ri ju ma: 1) zaro blje ni u bor bi, koji su 

pret hod no odbi li poziv na pre da ju, 2) oka rak te ri sa ni kao pri pad ni ci represiv 

nog apa ra ta odgo vor ni za repre si ju nad lokal nim sta nov niš tvom (stre ljanja, 

hap še nja, depor ta ci je, pre da ja uhap še ni ka oku pa to ru), koji su zate če ni 

u gra do vi ma pri li kom oslo bo đe nja.

Posled nje se naro či to odno si na postu pak pre ma uhap še nim pri padni 

ci ma SDS nakon oslo bo đe nja Beo gra da, a u neš to manjem bro ju slu čaje 

va i u nekim dru gim mesti ma (Niš, Zaje čar, Kru še vac, Sme de re vo). U 

slu ča je vi ma pre da je bez bor be, par ti za ni su ima li korek tan odnos pre ma 

zaro blje nim pri pad ni ci ma SDS (uko li ko je reč o obič nim stra ža ri ma, koji 

nisu ima li komand nu odgo vor nost) – neke od njih su puš ta li na slo bo du, 

dru ge su pri vre me no ili duže zadr ža li u pri tvo ru ili zaro blje niš tvu i potom 

puš ta li na slo bo du, dok je jedan deo ovih zaro blje ni ka kasni je osu đen na 

vre men ske kazne ili smrt, na osno vu kri vič ne odgo vor no sti. 

Već je nave de no da se pri li kom bor bi za oslo bo đe nje Valje va par ti zani 

ma pre da la gru pa od 50-80 pri pad ni ka SDS, kao što sam naveo da se od 

20 pri pad ni ka SDS evi den ti ra nih u regi stru DKTG za opšti nu Valje vo, 

samo za tro ji cu ofi ci ra i jed nog stra ža ra (koji je poči nio ubi stvo) navo di 

da su stre lja ni nakon oslo bo đe nja gra da. Za pre ko polo vi ne navo di se da 

su bili ofi ci ri ili su evi den ti ra ni u regi stru na osno vu gra đe ZK, što zna či 

da su sum nji če ni za rat ne zlo či ne. Uku pan broj pri pad ni ka SDS koji su 

stre lja ni nakon oslo bo đe nja Valje va je možda neš to veći, ali to ne menja 

real nu pret po stav ku da je naj ve ći broj pri pad ni ka SDS iz Valje va pre ži veo 

doga đa je veza ne za oslo bo đe nje gra da. Pozna ti su poi me nič ni poda ci za 

25 sta nov ni ka Valjev skog sre za koji su nepo sred no ubi je ni, van bor be, od 

stra ne kvi slin ške žan dar me ri je i SDS. 989 Od tog bro ja 23 su civi li. Nije 

poznat broj onih koji su na pod ruč ju sre za uhap še ni od stra ne žandarmerije 

i SDS, pro sle đe ni oku pa to ru i potom ubi je ni od stra ne oku pa to ra ili 

stra da li u logo ri ma. 

Pre ma poda ci ma iz regi stra DKTG za opšti nu Gor nji Mila no vac, od 

64 evi den ti ra na pri pad ni ka SDS sa pod ruč ja opšti ne, koji su izgu bi li život 



Jedan od prvih masov nih zlo či na koje je kvi slin ška žan dar me ri ja poči ni la u Srbi ji, dogo dio se u 

Valje vu 20. jula 1941, kada je žan dar me ri ja stre lja la 17 oso ba, većim delom sta nov ni ka Valjeva 

(uklju ču ju ći četvo ri cu bra će, jevrej skih izbe gli ca, novo pri doš lih sta nov ni ka gra da) i, manjim 

delom, sta nov ni ka sela Babi na Luka. (AJ, DK, 110, f. 387, s. 973-1014). U regi stru DKTG evi denti 

ra na su dvo ji ca pri pad ni ka žan dar me ri je (kasni je pri pad ni ci SDS) koji su uče stvo va li u zlo či nu 

20. jula 1941: Petar Kanjer (RKTG-3381), bez napo me ne da je bio pri pad nik SDS i poči ni lac zloči 

na („stre ljan po oslo bo đe nju 1944. u Valje vu”) i Obren Vuči nić (RKTG-79770) za koga se tako đe 

ne navo di da je bio pri pad nik SDS i za koga se tvr di da je „ubi jen u Obre nov cu po oslo bo đe nju 

1944.”). Pre ma poda ci ma DK, Vuči nić je „pogi nuo u Obre nov cu 1944. pri li kom bor bi”, tokom 

oslo bo đe nja gra da. (AJ, DK, 110, f. 387, s. 970). 

365

366 

nakon 12. sep tem bra 1944, za 16 se navo di da su stre lja ni u Gor njem 

Mila nov cu (grad je oslo bo đen 17. sep tem bra i u nje mu je zaro blje no oko 

55 pri pad ni ka SDS). Od 16 stre lja nih u gra du, samo su tro ji ca stre lja ni 

sep tem bra 1944, sed mo ri ca su stre lja ni u nared na dva mese ca, a šesto rica 

(vero vat no uhva će ni kao odmet ni ci) nared ne godi ne. Na osno vu toga 

može mo zaklju či ti da je veći na nedi će va ca zaro blje nih pri li kom oslo bođe 

nja gra da poti ca la iz dru gih opšti na ili da veći na – nije stre lja na. Za 12 

pri pad ni ka SDS koji ma je Gor nji Mila no vac matič na opšti na, tvr di se da 

su stre lja ni u Beo gra du, kra jem 1944. Osta je nepo zna to da li je reč o žandar 

mi ma i stra ža ri ma koji su bili u slu žbi u Beo gra du, ili je, što je manje 

vero vat no, reč o stre lja nim stra ža ri ma koji su zaro blje ni u Mila nov cu. Za 

15 stra ža ra se tvr di da su nesta li (naj ve ro vat ni je pogi nu li u Bosni kra jem 

1944), za dvo ji cu da su likvi di ra ni u Bosni, za peto ri cu da su likvi di ra ni u 

oko li ni Mila nov ca 1944-1945. (tako đe je naj ve ro vat ni je reč o odmet ni cima), 

za šesto ri cu da su ubi je ni u dru gim gra do vi ma (od toga četvo ri ca u 

Čač ku, decem bra 1944. ili počet kom 1945), dok se za tro ji cu navo di da su 

ubi je ni 1945. na Kočev skom rogu u Slo ve ni ji, kao pri pad ni ci SDK. 

Slič na sta ti sti ka odno si se i na stra da le pri pad ni ke SDS sa pod ruč ja 

opšti ne Čačak, pri čemu napo mi nje mo da su regi stri DKTG za opšti ne 

Gor nji Mila no vac i Čačak pri bli žni, odno sno da spa da ju među naj potpu 

ni je. Od 49 evi den ti ra nih pri pad ni ka SDS sa čačan skog pod ruč ja, koji 

su izgu bi li život nakon 12. sep tem bra 1944, za 10 se tvr di da su stre lja ni 

u Čač ku nakon oslo bo đe nja gra da, pri čemu je veći na likvi di ra na u prvoj 

polo vi ni 1945, nakon suo ča va nja sa voj nim sudo vi ma. Četi ri pri pad ni ka 

SDS su pogi nu la ili ubi je na novem bra 1944, u okol nim seli ma, u vre me 

bor bi za oslo bo đe nje čačan skog kra ja, dok su tro ji ca stre lja na u dru gim 

gra do vi ma u Srbi ji, 1944-1945. (vero vat no su i njih na smrt osu di li vojno 

sud ski orga ni). Za 20 pri pad ni ka SDS sa pod ruč ja Čač ka tvr di se da su 

nesta li, pri čemu je mogu će pret po sta vi ti da je veći na pogi nu la u Bosni, 

dok se za 10 navo di da su ubi je ni na nepo zna toj loka ci ji, nepo zna tog datuma, 

pri čemu je tako đe mogu će da se među nji ma nala ze i oni koji su 

pogi nu li u bor bi. 

Velik broj nesta lih pri pad ni ka SDS (31) evi den ti ran je u regi stru za 

opšti nu Sme de rev ska Palan ka (31 od 38). Veći na njih je naj ve ro vat ni je 

pogi nu la u Bosni, decem bra 1944. U gra du nakon oslo bo đe nja stre lja na su

dvo ji ca stra ža ra. Sre di nom 1942. na teri to ri ji Jase nič kog sre za (posle rat na 

opšti na Sme de rev ska Palan ka) posto ja le su tri sta ni ce SDS sa ukup no 150 

stra ža ra, dok je logor u varo ši obez be đi va lo 47 stra ža ra. 990 

Osim Beo gra da, naj ve ći broj pri pad ni ka SDS ubi je nih nakon oslo bođe 

nja (govo ri mo o posled nja tri mese ca 1944), lišen je živo ta u Nišu (61), 

Zaje ča ru (25), Kru šev cu (21) i Sme de re vu (20). Pre ma tvrd nja ma Petra 

Mar ti no vi ća, koman dan ta SDS Niš kog okru ga, na pod ruč ju okru ga brojno 

sta nje SDS izno si lo je 1.250 stra ža ra, od čega se u okvir SUK inte gri sa lo 

oko 600 i odstu pi lo ka Bosni. Oči gled no da je od pre o sta lih 650 stra ža ra 

veći na pre ži ve la. 991 

Karak te ri stič no je da su pri pad ni ci SDS upra vo na pod ruč ju Beo gradskog, 

Niš kog, Timoč kog (Zaje čar) i Rasin skog (Kru še vac) okru ga (kao i 

Jabla nič kog okru ga) sau če stvo va li u stra da nju naj ve ćeg bro ja civi la, tokom 

oku pa ci je, hap še njem i pre da jom uhap še ni ka Spe ci jal noj poli ci ji i Gestapou 

(i dru gim orga ni ma oku pa to ra) i daljim inter ni ra njem uhap še ni ka 

u zatvo re i logo re, što je za mno ge, poseb no sa Rome i pri pad ni ke NOP, 

zna či lo smrt. 

Naj ve ći broj stra da lih pri pad ni ka SDS u regi stru DKTG odno si se 

na pri pad ni ke ove for ma ci je koji su pogi nu li ili stre lja ni nakon zaro bljava 

nja pri li kom oslo bo đe nja poje di nih gra do va u Srbi ji, sep tem bra 1944. 

Nai me, nemač ke sna ge su se povu kle iz poje di nih gra do va koji se nisu 

nala zi li na ključ nim komu ni ka ci ja ma i nji ho vu odbra nu su pre pu sti li snaga 

ma SDS (pone kad SDS i SDK) ili JVuO. Pone kad su u ovim upo riš tima 

glav ni nu sna ga čini li pri pad ni ci SDS (Vla so tin ce), a pone kad JVuO 

(Gor nji Mila no vac, Aran đe lo vac). U nekim gra do vi ma oslo bo di o ci ma su 

se suprot sta vi le SDS, SDK, JVuO i Ver maht (Baji na Baš ta, Valje vo). U 

nekim gra do vi ma, poput Uba, 992 par ti za ni ma su se suprot sta vile zajed nič 


991 Петар Мар ти но вић Баји ца, Милан Недић, Чика го, 1956, стр. 450. 

Mar ti no vić navo di da je major SDS Bogo je vić, „15. sep tem bra [1944.] poku pio svo je grad ske 

stra ža re i poli ci ju čiji je bio koman dir, i pre dao njih 135 par ti za ni ma u selu Mal či bli zu Niša. 

Stra ža ri su tamo bez saslu ša nja stre lja ni od stra ne par ti za na.” Ove tvrd nje zah te va ju potvr du u 

pri mar nim izvo ri ma kako bi bile pri hva će ne kao isto rij ska činje ni ca. 

992 Pre ma seća nji ma bora ca 1. pro le ter ske bri ga de, pri li kom bor bi za oslo bo đe nje Uba jedi ni ca ma 

1. pro le ter ske divi zi je suprot sta vi li su se jedan nemač ki bata ljon 5. poli cij skog puka i dve čet ničke 

bri ga de. Pre ma ovim sve do če nji ma, čet ni ci su u Ubu „ispred sebe posta vi li velik broj dece” 

kao zaš tit ni zid. Bor be su vođe ne od 30. sep tem bra do 2. okto bra 1944. U ovim bor ba ma jedini 

ce NOVJ zaro bi le su „na sto ti ne čet ni ka”. (Bog dan Zelić Boćo, Prva pro le ter ska: čel na kolo na 

367

ke sna ge Ver mah ta i JVuO. U jugo i stoč noj Srbi ji, poje di ne gra do ve su 

bra ni le sna ge SDS, SDK i bugar ska voj ska (Knja že vac: SDS i Buga ri, Kuršu 

mli ja: SDS, SDK i Buga ri). Naj ve će gra do ve, naro či to grad ska nase lja na 

ključ nim komu ni ka ci ja ma, bra ni le su poja ča ne nemač ke sna ge, iako su u 

poje di nim stra teš ki važnim gra do vi ma nemač kim sna ga ma poma ga le kvislin 

ške sna ge (u nemač koj odbra ni Beo gra da uče stvo va lo je neko li ko stoti 

na pri pad ni ka SDS). Čet nič ke sna ge su tokom avgu sta, sep tem bra i prve 

polo vi ne okto bra naj češ će bile anga žo va ne kao pomoć ne sna ge nemač kom 

Ver mah tu na sekun dar nim sao bra ćaj ni ca ma u seo skim nase lji ma, budu ći 

da su dobro pozna va le lokal ni teren. Odstu pa njem i pro bo jem sna ga JVuO 

i SDS/SUK iz Srbi je u Bosnu, tokom okto bra, budu ći da ove sna ge nisu 

bile od pre sud ne kori sti oku pa to ru (nisu ima le arti lje ri ju i bile su, jed nim 

delom, nedo volj no pou zda ne u suda ru sa NOVJ i neu po tre blji ve za sudar 

sa Crve nom armi jom) grad ska upo riš ta u Srbi ji, od sre di ne okto bra, bra nile 

su goto vo isklju či vo nemač ke sna ge. 

Iako je zna tan broj neka daš njih žan dar ma i pri pad ni ka SDS pri šao 

JVuO, čet ni ci su vrši li raz ne obli ke uce ne i pri sti ska na nedi ćev ce kako 

bi ih pri mo ra li da pre đu u nji ho ve redo ve. Pri me ra radi, Dušan Rado vić, 

koman dant Zla ti bor skog kor pu sa JVuO, izdao je 7. juna 1944. nared bu u 

kojoj se isti če da „naši obve zni ci Uži ča ni napu ste redo ve” SDS: 

„Uko li ko ovo nare đe nje ne bude izvr še no pred u ze će mo naj e ner gič ni je 

repre sa li je pre ma poro di ca ma svih onih koji i dalje budu osta li u redo vi ma 

najam ni ka, polj ske stra že. Domo vi će im biti odmah spa lje ni, a uku ća ni 

odve de ni u šumu kao tao ci, gde će biti pobi je ni...” 993 

NOB-a, Beo grad, 2011, str. 802-803). Izvor ne pomi nje dalju sud bi nu zaro blje ni ka, ali mogu će 

je pret po sta vi ti da su oni spro ve de ni u zaro blje nič ke logo re gde su bora vi li do novem bar ske 

amne sti je, nakon čega je deo mobi li san. Zaro blje ni ofi ci ri i pod o fi ci ri su naj ve ro vat ni je stre lja ni. 

Među tim, i ovi poda ci zah te va ju potvr du u pri mar nim izvo ri ma. 

993 Гој ко Шко ро, Терор и зло чи ни у Ужич ком окру гу 1941-1945, Ужи це, 1995, стр. 191. 

368

369

V deo: 

Gubi ci JVuO 

(iz Srbi je) i 

SUK u Bosni 

od jese ni 1944. 

do sre di ne 1945. 

370

V deo: Gubi ci JVuO (iz Srbi je) i SUK u Bosni od 

jese ni 1944. do sre di ne 1945. 

Ulo ga JVuO i SUK u pro bo ju nemač kih sna ga 

kroz San džak i Bosnu 

Pod sna žnim uda ri ma 1. pro le ter skog i 12. (voj vo đan skog) udar nog 

kor pu sa NOVJ, tokom sep tem bra i u prvoj polo vi ni okto bra 1944, u 

zapad noj i seve ro za pad noj Srbi ji i Šuma di ji, isto vre me no pod pri ti skom 

13. i 14. kor pu sa NOVJ u istoč noj Srbi ji i Pomo ra vlju, kao i zahva lju ju ći 

otpo ru 37. san džač ke divi zi je 2. pro le ter skog kor pu sa NOVJ u San dža ku, 

u nared nom raz do blju, kra jem okto bra i počet kom novem bra – glav ni na 

sna ga JVuO, odno sno broj ča no znat no uma nje ne jedi ni ce srbi jan skih četni 

ka, zajed no sa nemač kim sna ga ma i jedi ni ca ma SUK, eva ku i sa le su se 

u San džak, oda kle su nemač ke jedi ni ce nasta vi le eva ku a ci ju pre ma Višegra 

du, dok su jedi ni ce JVuO i SUK odstu pi le pre ma Gora ždu. Tokom 

pro bo ja kroz San džak, jedi ni ce SUK i nemač ke sna ge, uz pomoć lokal ne 

Musli man ske mili ci je i san džač kih i crno gor skih čet ni ka, pri vre me no su 

zau ze le Sje ni cu (25. okto bar), da bi nemač ke i srbi jan ske čet nič ke sna ge 

nedu go potom zau ze le Pri je po lje (29. okto bar), poti snuv ši sna ge NOVJ iz 

ta dva mesta. 994 Koman da JVuO za Srbi ju, na čelu sa gene ra lom Miro slavom 

Tri fu no vi ćem, bora vi la je u Sje ni ci do 7. novem bra, u isto vre me kada 

su u varo ši bora vi le nemač ke tru pe. 995 

994 O zajed nič kim bor ba ma nemač ke voj ske i čet ni ka pro tiv sna ga NOVJ, u San dža ku, pri li kom 

eva ku a ci je i pro bo ja pre ma Pod ri nju, kra jem okto bra i počet kom novem bra 1944: NAW, T-311, 

r. 194, s. 650; Žar ko Vido vić, Tre ća pro le ter ska san džač ka bri ga da, Beo grad, 1972, str. 334-338. O 

sadej stvu jedi ni ca SUK sa nemač kim sna ga ma u zau zi ma nju Sje ni ce: VA, ČA, k. 102, f. 5, d. 10; 

Zbor nik NOR-a, XIV/4, Beo grad, 1985, str. 357-359. 

995 VA, ČA, k. 54, f. 6, d. 1; VA, ČA, k. 54, f. 6, d. 8. 

Pre ma seća nji ma sta nov ni ka Vrnjač ke Banje, Tri fu no vić je 1944. neko li ko dana jav no bora vio u 

tom gra du, vero vat no počet kom okto bra. Ovaj poda tak je tako đe indi ka ti van s obzi rom na činjeni 

cu da su tada u gra du bora vi li Nem ci. (AJ, DK, 110, f. 447, s. 180). Čet nič ki šta bo vi su počet kom 

okto bra upu ći va li ranje ni ke u bol ni ce u Vrnjač koj Banji i Kru šev cu. (Осло бо ђе ње Кру шев ца 

1944. годи не, Збор ник доку ме на та, сту ди ја и сећа ња уче сни ка и савре ме ни ка, (ур. Душан 

Миљој ко вић), Кру ше вац, 1997, стр. 238). 

371

Revi zi o ni stič ka isto ri o gra fi ja igno ri še činje ni cu da su čet nič ke sna ge iz 

Srbi je odstu pi le u Bosnu „u sen ci nemač kog Ver mah ta”, kako navo di jedan 

nemač ki izvor od 2. novem bra 1944. 996 

Naj vi ši nemač ki poli tič ki, voj ni i poli cij ski pred stav ni ci u oku pi ra noj 

Srbi ji, odr ža li su 8. okto bra 1944. save to va nje u Vuko va ru o pita nju kvislin 

ških i kola bo ra ci o ni stič kih sna ga (JVuO) u Srbi ji. Iz saču va nog zapisnika 

sa ovog save to va nja vidi se da su nemač ki pred stav ni ci shva ti li da jedi nice 

pod koman dom Dra že Miha i lo vi ća, iako im je nanet težak poraz tokom 

pret hod nog leta, i dalje pred sta vlja ju naj zna čaj ni ju doma ću voj nu sna gu 

u Srbi ji na koju se oku pa tor mogao oslo ni ti. „Dra ža Miha i lo vić će nastavi 

ti bor bu pro tiv komu ni zma. Nje go ve jedi ni ce se već bore sa nje mač kim 

tru pa ma i ima ju dje lo mič no vezu sa nje mač kim jedi ni ca ma (pukov nik v. 

Jun gen feld, gene ral Miler).” Ipak, nemač ka stra na je bila sve sna da su četni 

ci izgu bi li pozi ci je na teri to ri ji na kojoj su 1943. i tokom većeg dela 

1944. ima li naj sna žni je upo riš te (zapad na Srbi ja i Šuma di ja), budu ći da su 

ima li infor ma ci je o eva ku a ci ji glav ni ne čet nič kih sna ga sa ove teri to ri je ka 

Pomo ra vlju i Kra lje vu – u susret nemač kim sna ga ma koje su se izvla či le i 

pro bi ja le iz Grč ke i Make do ni je: 

„Sada je stvar u tome kako upo tre bi ti čet nič ke jedi ni ce kao pret hodni 

ce i osi gu ra nje pri li kom pred sto je ćeg izmješ ta nja nje mač kih tru pa iz 

Srbi je. Pri tom se neće moći izbje ći da čet ni ci, pra te ći mogu će pokre te 

nje mač kih tru pa ka zapa du, ne dospi ju na teri to ri ju Hrvat ske (teri to rija 

NDH u Bosni, nap. aut.)... Posla nik Noj ba her sma tra da je nužno da 

glav no ko man du ju ći Jugo i sto ka [v. Vajhs] izda nared be koje bi omo gu ći le 

dalje koriš će nje čet ni ka u Hrvat skoj, ne obra ća ju ći pažnju na pita nje suvere 

ni te ta i gra ni ca.” 997 

Iz ovo ga je vidlji vo da su Nem ci neko li ko sed mi ca pre konač nog 

odstu pa nja ka Bosni ima li u vidu da će se čet nič ke i nemač ke kolo ne izvlači 

ti istim ili para lel nim prav cem, nasla nja ju ći se jed ni na dru ge. Una toč 

poje di nim čet nič kim agre siv nim istu pi ma pre ma Nem ci ma uoči konač nog 

odstu pa nja pre ma San dža ku (napa di JVuO u oko li ni Čač ka na nemačke 

sna ge i raz o ru ža va nje sna ga RZK u Pože gi – u cilju odo bro vo lja va nja 

Crve ne armi je, što se poka za lo neu spe lim mane vrom) nemač ka stra na nije 

996 NAW, T-314, r. 850, s. 9; Zbor nik NOR-a, XII/4, Beo grad, 1979, str. 676. 

997 NAW, T-311, r. 194, s. 45-46. (Pre vod: Gaj Trif ko vić). 

372

odu sta la od „neo p hod no sti pre la ska čet nič kih jedi ni ca u Hrvat sku radi 

potre ba vođe nja rata”, kako se isti če u pret hod no citi ra nom doku men tu. 998 

Rat o kome je reč pod ra zu me vao je bor bu svih anti par ti zan skih sna ga na 

oku pi ra nom delu Jugo sla vi je pro tiv NOVJ. Nem ci ma je bilo jasno da će 

se srbi jan ski čet ni ci nakon eva ku a ci je u Bosnu naći u klop ci i da će im 

sarad nja sa oku pa to rom biti i dalje od život ne važno sti. Bilo je oči gled no 

da JVuO kao for ma ci ja tokom nared nih mese ci može pre ži ve ti isklju či vo 

uko li ko bude snab de va na od Nema ca, prven stve no kada je reč o muni ci ji, 

budu ći da je pret hod no izgu bi la podrš ku anti o so vin skih save zni ka. Pri staju 

ći na takav aran žman, Vrhov na koman da JVuO je bes po treb no žrtvo va la 

hilja de bora ca pod nje nim zapo ved niš tvom. Od takvog anga žma na isključi 

vu korist imao je nemač ki oku pa tor. 

Sna ge JVuO, SUK i Musli man ske mili ci je odi gra le su važnu ulo gu 

u ponov nom pozi ci o ni ra nju nemač kog oku pa to ra na pod ruč ju San dža ka, 

budu ći da su veli ki delo vi Poli mlja i gor njeg Pod ri nja, uklju ču ju ći nekoli 

ko gra do va, bili oslo bo đe ni kra jem sep tem bra i počet kom okto bra 1944, 

pro do ri ma jedi ni ca 37. san džač ke i 3. crno gor ske divi zi je NOVJ (Pri boj 

je oslo bo đen 25. sep tem bra, Pri je po lje 29. sep tem bra, Plje vlja 1. okto bra, 

Gora žde 6. okto bra, Više grad 9. okto bra). NOVJ je posti gla uspe he i u 

delo vi ma San dža ka koji ne gra vi ti ra ju Limu (15. okto bra oslo bo đe na je 

Sje ni ca). Nemač ki oku pa tor bio je pri mo ran, uz anga žo va nje sna ga JVuO, 

SUK i Musli man ske mili ci je, da pono vo zau zi ma oslo bo đe no pod ruč je, s 

obzi rom na to da su se na tom pod ruč ju nala zi le glav ne put ne komu ni kaci 

je za izvla če nje Armij ske gru pe „E” ka doli na ma Dri ne i Bosne, budu ći 

da je nakon oslo bo đe nja Šuma di je i Pomo ra vlja osu je će na eva ku a ci ja prema 

Beo gra du, a nakon oslo bo đe nja Beo gra da i Sre ma, sna ge ove armij ske 

gru pe bile su defi ni tiv no osu je će ne u prvo bit no pla ni ra nom i naj po volj ni 

998 O kon tro ver za ma veza nim za odno se Nema ca i JVuO u Kru šev cu i oko li ni, okto bra 1944, vide ti: 

Кузман Нико лић, „Осло бо ђе ње Кру шев ца окто бра 1944. у све тлу одно са чет ни ка и Немаца”, 

Осло бо ђе ње Кру шев ца 1944. годи не, Збор ник доку ме на та, сту ди ја и сећа ња уче сни ка 

и савре ме ни ка, (ур. Душан Миљој ко вић), Кру ше вац, 1997, стр. 260-271; Небој ша Ђокић, 

Мило мир Сте вић, „Коли ко је Нема ца поги ну ло и заро бље но у Кру шев цу окто бра 1944.”, 

Расин ски ана ли, 11, Кру ше вац, 2013, стр. 271. Auto ri deman tu ju revi zi o ni stič ki ste re o tip o 

navod nom oslo bo đe nju Kru šev ca od stra ne čet ni ka 14. okto bra 1944, zatim o navod nim borba 

ma čet ni ka pro tiv Nema ca u Kru šev cu, istog dana, i navod nim gubi ci ma Nema ca, budu ći da 

se takve bor be nisu odi gra le, već su Nem ci mir no napu sti li grad ustu piv ši ga čet ni ci ma, koji su 

pret hod nih dana nesme ta no bora vi li u gra du. Tako đe, Kuzman Niko lić navo di niz pri me ra saradnje 

Rasin skog kor pu sa JVuO i Nema ca tokom 1944. u kru še vač kom kra ju. 

373

jem prav cu odstu pa nja sa Bal ka na. Sna ge JVuO i SUK eva ku i sa ne su kroz 

srbi jan ski deo San dža ka para lel no ili zajed no sa nemač kim kolo na ma. Isto 

tako, nakon neu spe log pro bo ja sna ga nemač kog 21. armij skog kor pu sa u 

Crnoj Gori, ka Her ce go vi ni, kon tro li sa nje doli ne Lima bilo je od život ne 

važno sti za eva ku a ci ju nemač kih i čet nič kih sna ga iz Crne Gore, kra jem 

decem bra 1944. 

Na sastan ku koji je odr žan 3. novem bra, izme đu nemač kih pred stavni 

ka i Dobro sla va Jev đe vi ća, kao pred stav ni ka Vrhov ne koman de JVuO, 

čet nič ka stra na se oba ve za la da će „pra ti ti i pot po ma ga ti nemač ke tru pe u 

nji ho vom nastu pa nju do Sara je va”. U „Rat nom dnev ni ku Koman de Grupe 

armi ja ’E’” za 3. novem bar 1944. navo di se da je „na mol bu čet nič kog 

dele ga ta majo ra Jev đe vi ća iz Vrhov nog šta ba Dra že Miha i lo vi ća, odr žan 

sasta nak sa načel ni kom Oba veš taj nog ode lje nja Gru pe armi ja”: 

„Saže to reče no, na sastan ku utvr đe ne su sle de će tač ke: 1) Čet ni ci će 

pra ti ti i pot po ma ga ti nemač ke tru pe u nji ho vom nastu pa nju do Sara je va. 

2) Čet ni ci uka zu ju da će posle raz jaš nje nja situ a ci je u save znič kom šta bu 

za vezu: a) u slu ča ju pre da je Jugo sla vi je bolj še vi zmu kre nu ti zajed no sa 

Nem ci ma na sever, b) u slu ča ju da Engle zi (u spo ra zu mu sa Rusi jom) prokla 

mu ju samo stal nost Jugo sla vi je, u prvo vre me osta ti na širem pod ruč ju 

Sara je va, da bi sa ove baze nasta vi li bor bu pro tiv Tita; 3) U slu ča ju 2 b), da 

se čet ni ci ma pru ži garan ti ja da neće nastu pa ti u prav cu mor ske oba le, nego 

da će u slu ča ju teš ko ća u snab de va nju pri hva ti ti ponu du da ih snab de va 

nemač ka voj ska...” 999 

Ulo gu koju su ima le sna ge JVuO i SUK u izvla če nju nemač kih sna ga 

kroz San džak (isto važi i za istoč nu Bosnu), naj pre ci zni je je opi sao biv ši 

koman dant 1. bata ljo na 2. divi zi je SUK, Milen ko Sola rić: „Nem ci, pak, 

ima ju kori sti od naših obez be đe nja, jer mi, obez beđ juju ći sebe, šti ti mo i 

njih. Zapra vo, omo gu ću je mo im da se sigur ni je kre ću.” O tome sve do či i 

poda tak, koji navo di isti izvor, a koji se odno si na podi za nje pon ton skog 

mosta na Limu, u Pri je po lju: „Zani mlji vo je da Nem ci nisu poš li istim 

prav cem kojim i mi (pre ma Plje vlji ma, nap. aut.) već za Rudo. A most su 

za nas gra di li – rezo no vao sam – zato što im je tre ba lo levo boč no obez be 


374

đe nje.” 1000 „Levo boč no obez be đe nje” koje pomi nje Sola rić, odno si lo se na 

pro ši re nje mane var skog pro sto ra u seve ro za pad noj Crnoj Gori (Plje vlja) 

i na pod ruč ju koje gra vi ti ra ka desnoj oba li Dri ne (Čaj ni če) kojim su se 

sna ge JVuO zapu ti le ka Gora ždu, spre ča va ju ći na taj način sna ge NOVJ da 

se kon cen tri šu ka glav noj komu ni ka ci ji kojom su se Nem ci izvla či li pre ma 

Više gra du. Nemač ke sna ge su počet kom novem bra pono vo zau ze le Pljevlja, 

nakon čega je u gra du sta ci o ni ra no više hilja da srbi jan skih čet ni ka. 

O zna ča ju komu ni ka ci je kroz doli nu Lima, od Bije log Polja do ušća 

Lima u Dri nu, koju su od dru ge polo vi ne okto bra 1944. kon tro li sa li Nemci, 

kon cen tra ci jom i pro to kom izu zet no broj nih sna ga, sve do či činje ni ca 

da su Pri je po lje (10. janu ar 1945) i Pri boj (12. janu ar 1945) posled nji grado 

vi u Srbi ji defi ni tiv no oslo bo đe ni od nemač kog oku pa to ra. 

Nemač koj stra ni se žuri lo da što pre izvu če broj ne sna ge Armij ske grupe 

„E” iz dubi ne Bal kan skog polu o str va i usme ri ih ka Podu na vlju, gde je 

već otpo čeo fron tal ni sudar sa Crve nom armi jom, odno sno ka Srem skom 

fron tu gde su se sna ge Armij ske gru pe „E” suprot sta vi le sna ga ma JA. JVuO 

je odi gra la važnu ulo gu u obez be đi va nju boko va nemač kim sna ga ma koje 

su se eva ku i sa le kroz San džak i Bosnu. Takvu ulo gu JVuO je nasta vi la da 

oba vlja i tokom borav ka u sever noj Bosni, sve do sre di ne apri la 1945. Istovet 

nu ulo gu ima le su i Oru ža ne sna ge NDH na pod ruč ju cen tral ne i severne 

Bosne. 

Pre ma nemač kim izvo ri ma od 16. novem bra 1944, sre di nom novembra, 

na putu od Raš ke ka Sara je vu, kre ta lo se oko 85.000 nemač kih vojni 

ka. 1001 

Učeš će JVuO u pro bo ju nemač kih sna ga kroz San džak i istoč nu Bosnu, 

novem bra i decem bra 1944. i obez be đi va nje komu ni ka ci ja koje je 

nemač ka voj ska kori sti la u doli ni Bosne i donjem toku Dri ne, pred sta vljaju 

naj ne ga tiv ni ji uči nak čet nič kog pokre ta tokom Dru gog svet skog rata, 

uz geno cid ne rad nje nad musli man skim sta nov niš tvom (naro či to kada je 

1000 Милен ко Сола рић, „Налич је ’Босан ске гол го те’ или како сам постао при пад ник СДК”, 

Запи си из добро во љач ке бор бе, I, Мин хен, 1955, стр. 26. 

Petar Mar ti no vić navo di da su Nem ci zapo če li izgrad nju pon ton skog mosta u Pri je po lju „na 

mol bu đeneralâ Tri fu no vi ća i Rado va no vi ća za naš pre la zak”. Isti izvor pomi nje „više sto ti na 

mrtvih i ranje nih” pri li kom save znič kog bom bar do va nja Pri je po lja, ali bez pre ci zi ra nja koli ko 

je među stra da li ma bilo Nema ca, civi la i pri pad ni ka JVuO i SUK. (Петар Мар ти но вић Баји ца, 

н.д., стр. 470-472). 


375

eč o masov nim zlo či ni ma febru a ra 1943). Obez be đi va nje i neo me ta nje 

nemač kih sna ga koje su se izvla či le pre ma Posa vi ni i potom bile ras po re đene 

na ratiš ta u Podu na vlju i među reč ju Duna va i Save, pomo gle su nemačkoj 

stra ni da pri li vom sna ga Armij ske gru pe „E” sta bi li zu je Srem ski front, 

odno sno da kre ne u ofan zi vu janu a ra 1945. Ovim je pro lon gi ra no pri sustvo 

nemač kog oku pa to ra u Bosni i Sla vo ni ji – sve do kra ja apri la 1945, a 

u seve ro za pad noj Hrvat skoj sve do kra ja rata (u među vre me nu, 12. apri la, 

sovjet ske sna ge zau ze le su Beč). Sva ki dan pro du že nja pri su stva nemač ke 

oru ža ne sile na tlu Jugo sla vi je pod ra zu me vao je sto ti ne, pone kad i hiljade, 

novih žrta va u redo vi ma JA i među civil nim sta nov niš tvom. Suprot no 

ste re o ti pi zi ra noj pred sta vi, nemač ka stra na nije ima la name ru da se mirno 

povu če iz Jugo sla vi je, već je grče vi to bra ni la oku pi ra ne delo ve zemlje, 

nikad se ne povla če ći bez bor be i otpo ra, neret ko pre la ze ći u pro tiv na pad. 

Rat ni dnev nik Vrhov ne koman de Ver mah ta, za 23. novem bar 1944, 

bele ži: „Iz sigur nog izvo ra se sazna je da je D.M. [Draža Miha i lo vić, nap. 

aut.] nare dio svo jim koman dan ti ma da sara đu ju sa Nem ci ma. On sam 

ne može istu pa ti u ovom smi slu iz obzi ra pre ma ras po lo že nju sta nov ništva.” 

1002 „Sigur ni izvor” Vrhov ne koman de Ver mah ta naj ve ro vat ni je se 

osla njao na pri sluš ki va nje radio-veze Vrhov ne koman de JVuO. 

Sarad nja JVuO i SUK sa nemač kom voj skom u eva ku a ci ji kroz Sandžak 

dodat no je pro ble ma tič na zbog zlo či na koje su nemač ki voj ni ci počini 

li tokom 1944. i počet kom 1945. na pod ruč ju Dežev skog (Novi Pazar), 

Zla tar skog (Nova Varoš), Mile šev skog (Pri je po lje) i Pri boj skog sre za. Najma 

sov ni ji zlo čin nemač ki voj ni ci poči ni li su 2. novem bra 1944. u selu 

Zalug pokraj Pri je po lja kada su ubi li 30 meš ta na (17 srp ske i 13 boš njač ke 

naci o nal no sti). Među ubi je ni ma bilo je 10 žena, uklju ču ju ći sta ri cu od 95 

godi na, i 10 dece, uklju ču ju ći dve bebe od šest mese ci. Ubi je no je devet 

čla no va poro di ce Maku šić, osam čla no va poro di ce Seku lić i sedam čla no va 

poro di ce Čović. 1003 U Dre no vi pokraj Pri je po lja Nem ci su 7. novem bra 

1944, nakon pora za koji su pre tr pe li od par ti za na, uhva ti li 33 srp ska stanov 

ni ka. Od toga su 23 zatvo ri li u kuću koju su zapa li li. Žrtve su poku ša le 

da pobeg nu, ali su nemač ki voj ni ci iz oruž ja ubi li 11 meš ta na, dok je 12 

1002 Kri eg sta ge buch des Ober kom man dos der Wehr macht (Wehr machtsführung stab), III/2, 1. Januar 

1943. – 31. Dezem ber 1943, (ur. Percy Schramm), Aug sburg, 2005, str. 1304. 

1003 AS, ZK, k. 150, zl. br. 15390. 

376

uspe lo da pobeg ne pri čemu je peto ro ranje no. Među ubi je ni ma bilo je 

peto ro dece i dve devoj ke od 16 i 18 godi na. Sed mo ro dece je uspe lo da 

pobeg ne pri čemu je četvo ro ranje no. Istog dana uhva ti li su deve to ro člano 

va poro di ce Mila na Roman di ća. Ubi je ni su Mila no va maj ka, supru ga, 

četi ri kćer ke i tri sina. Peto ro dece je bilo malo let no. Istog dana Nem ci su 

u Dre no vi spa li li 49 srp skih i musli man skih kuća. 1004 Nemač ki voj ni ci su 

novem bra 1944. ubi li oko 30 civi la na pod ruč ju Dežev skog sre za. 1005 

Broj pri pad ni ka JVuO i SUK 

koji su odstu pi li u Bosnu 

Isto ri ča ri Kosta Niko lić i Bojan Dimi tri je vić izne li su, bez navo đe nja 

izvo ra, pret po stav ku o bro ju pri pad ni ka srbi jan skih jedi ni ca JVuO koji su 

u jesen 1944. preš li u Bosnu. „Put Bosne, u posled nje isku še nje, kre nu le su 

znat no sma nje ne i deset ko va ne jedi ni ce pre o sta lih kor pu sa JVuO – ukupno 

oko 25.000 lju di.” 1006 Ova pret po stav ka je nepri hva tlji va. Broj pri padni 

ka JVuO, ako zane ma ri mo sna ge SUK, koji su eva ku i sa ni u Bosnu, bio 

je dvo stru ko manji. 

1004 AJ, DK, 110, f. 533, s. 221-229. 

1005 AJ, DK, 110, f. 533, s. 211-220; Мио драг Радо вић, Људ ске и мате ри јал не жртве Новог 

Паза ра и Дежев ског сре за у Дру гом свет ском рату, Нови Пазар, 1994, стр. 56. 

Nemač ke sna ge su pri li kom pro bo ja i eva ku a ci je kroz San džak čini le zlo či ne nad sta nov ništvom 

koje je bilo naklo nje no par ti za ni ma. Nemač ki voj ni ci su 19. novem bra 1944. u Banji, pokraj 

Pri bo ja, ubi li pet i rani li osam oso ba, od kojih su polo vi na bili žene i deca. U selu Čeli ce, pokraj 

Pri bo ja, 21. novem bra ubi li su dve i rani li jed nu oso bu. Nared nog mese ca, pri pad ni ci „San džač ke 

regi men te” i Divi zi je „Azer bej džan”, upa li su u Bistri cu, kod Nove Varo ši, „popa li li selo, pou bi ja li 

koga su naš li kod kuće i opljač ka li selja ci ma sto ku i imo vi nu”. „Danas u selu Bistri ci nema kuće 

za sta no va nje. Neš to su popa li li čet ni ci [1943.], a neš to Nem ci pri odstu pa nju.” (AJ, DK, 110, f. 

453, s. 719-756). U selu Hrta pokraj Pri je po lja nemač ki voj ni ci su počet kom janu a ra 1945. ubi li 

tro ji cu bra će Beć ko vić. U pri je polj skom selu Izbi čanj nemač ki voj ni ci su kra jem 1944. ubi li tro je 

sta nov ni ka. U pri je polj skom selu Karo še vi na nemač ki voj ni ci i musli man ski mili ci o ne ri ubi li su 

počet kom janu a ra tro ji cu muš ka ra ca. U istom selu, nemač ki voj ni ci i mili ci ja hodže Sulej ma na 

Pača ri za juna 1944. ubi li su naj ma nje 18 srp skih sta nov ni ka, među koji ma je bilo 15 čla no va 

poro di ce Dučić. Među ubi je nim Duči ći ma bilo je sed mo ro dece i sedam žena. Selo je aktiv no 

podr ža va lo par ti za ne. Pret hod no su nemač ki voj ni ci 12. maja stre lja li 18 lica u Mile šev skoj reci 

kod Pri je po lja, među koji ma su pre te žno bili zaro blje ni par ti za ni i nji ho vi sim pa ti ze ri. (AS, ZK, 

k. 150, zl. br. 15390). 

1006 Коста Нико лић, н.д., стр. II/315; Коста Нико лић, Бојан Б. Дими три је вић, Гене рал Дра го љуб 

Миха и ло вић 1893-1946. Био гра фи ја, Бео град, 2011, стр. 406. 

377

Doma ća isto ri o gra fi ja nije na zado vo lja va ju ći način utvr di la broj 

pri pad ni ka srbi jan skih jedi ni ca JVuO koje su odstu pi le u Bosnu kra jem 

1944. Ipak, pri re đi va či Zbor ni ka NOR-a, zahva lju ju ći uvi du u arhiv sku 

gra đu jedi ni ca JVuO i SUK, rekon stru i sa li su dina mi ku pri sti za nja ovih 

sna ga na levu oba lu Dri ne i nji ho vu broj nost. Pre ma tom pro ra ču nu snage 

srbi jan skih jedi ni ca JVuO izno si le su oko 11.000 bora ca, dok su sna ge 

SUK izno si le oko 2.500 bora ca. 1007 

Broj srbi jan skih čet ni ka koji su se eva ku i sa li ka gor njem Pod ri nju, 

real no je bio neš to veći budu ći da u pre gle du nisu dati poda ci o bro ju 

bora ca 2. mile šev skog kor pu sa, dela Javor skog kor pu sa i Pri boj ske bri ga de 

1. mile šev skog kor pu sa JVuO. Real no je pret po sta vi ti da broj pri pad ni ka 

ta dva kor pu sa i jed ne bri ga de zajed no nije izno sio pre ko 1.000 bora ca. 

Ovo je tim više izve sno budu ći da je deo jedi ni ca znat no osla blje nog Javorskog 

kor pu sa (1. stu de nič ka i Mora vič ka bri ga da), u zapo ve sti Dra gu ti na 

Kese ro vi ća koman dan ti ma pot či nje nih jedi ni ca (3. novem bar 1944), zbirno 

nave den zajed no sa sna ga ma Rasin sko-toplič ke gru pe kor pu sa i Deligrad 

skog kor pu sa, pri čemu je zbir ljud stva ovih jedi ni ca isto ve tan bro ju 

koji su nave li pri re đi va či Zbor ni ka NOR-a za sna ge Rasin sko-toplič ke grupe 

kor pu sa (1.500). 1008 Pre ma jed nom neda ti ra nom doku men tu s kra ja 

1944, ljud stvo 1. stu de nič ke bri ga de izno si lo je samo 19 bora ca. 1009 Prema 

doku men tu dati ra nom 23. jula 1944, Pri boj ska bri ga da bro ja la je 250 

bora ca, 1010 pri čemu je mogu će pret po sta vi ti da je taj broj sma njen do kra ja 

novem bra. Pre ma depe ši iz 18. decem bra, „Kala i to vić ima oko 300 lju di”, 

ali nakon gubi ta ka 16. decem bra, sna ge pod Kala i to vi će vom koman dom 

„raz be gle [su] se kuća ma” (jedan deo sna ga se raz be žao, ali pre ko polo vi ne 

je i dalje bio u redo vi ma 2. mile šev skog kor pu sa). 1011 U pre gle du tako đe 

nije nave den broj bora ca Timoč kog kor pu sa JVuO. Pre ma oba veš taj nim 

1007 Zbor nik NOR-a, IV/31, Beo grad, 1968, str. 239-240. 


1009 Вла дан Вири је вић, „Јавор ски кор пус Југо сло вен ске вој ске у отаџ би ни: устрој ство и каракте 

ри сти ке”, Наша про шлост, 7, Кра ље во, 2006, стр. 173. 

Javor ski kor pus je usled stal nog osi pa nja i gubi ta ka ljud stva 11. mar ta 1945. sve den na rang 

bri ga de i uvrš ten u sastav Cer skog kor pu sa JVuO. Među tim, jasno je da Javor ska bri ga da JVuO, 

kao i mno ge dru ge čet nič ke bri ga de, po bro ju bora ca nije odgo va ra la for ma ci ji bri ga de budu ći 

da je ras po la ga la sa malim bro jem voj ni ka. (Zbor nik NOR-a, XIV/4, Beo grad, 1985, str. 810). 



378

poda ci ma Šta ba 14. srp skog kor pu sa NOVJ, Timoč ki kor pus je kra jem 

decem bra 1944. bro jao oko 200 bora ca, uklju ču ju ći i bor ce Knja že vač kog 

kor pu sa („sve ga 30 lju di”). U istom izveš ta ju navo di se da Mlav sko-sme derev 

ska gru pa kor pu sa bro ji „400 lju di”, što je manje od pret po stav ke koju 

su uze li u obzir pri re đi va či Zbor ni ka NOR-a (600 bora ca). 1012 

Ukup nom bro ju srbi jan skih čet ni ka koji su odstu pi li u Bosnu, kra jem 

1944, tre ba doda ti oko 150 čet nič kih bora ca koji su se, pre ma par ti zanskim 

izvo ri ma, eva ku i sa li zajed no sa sna ga ma 21. SS divi zi je „Sken der beg”, 

počet kom decem bra, prav cem Čačak - Lju bo vi ja - Zvor nik. 1013 Vero vat no 

je reč o osta ci ma neke zao sta le čet nič ke jedi ni ce sa pod ruč ja zapad ne Srbi je 

koja pret hod no nije uspe la da se pri klju či glav ni ni sna ga JVuO. 

Dakle, sude ći pre ma nave de nim poda ci ma, u Bosnu je odstu pi lo oko 

12.000 srbi jan skih čet ni ka. Re a lan broj čet ni ka koji su iz Srbi je pre ko Sandža 

ka odstu pi li u Bosnu izno sio je možda 12.000-13.000. Broj pri padni 

ka SUK koji su odstu pi li u Bosnu zajed no sa čet ni ci ma izno sio je oko 

2.500. 1014 

Dra go slav Račić je u depe ši od 22. okto bra 1944. oba ve stio Vrhov nu 

koman du JVuO: „Na pro sto ru Čačak - Ari lje - Sje ni ca - Iva nji ca - Kra ljevo 

ima mo oko 15.000 lju di.” 1015 Ovaj poda tak se odno sio na sna ge JVuO 

koje su se iz Srbi je zapu ti le ka gor njem Pod ri nju i Bosni. Sutra dan je obaveš 

taj no ode lje nje Koman de Armij ske gru pe „F” izve sti lo da se „kod Sjeni 

ce bore naši zajed no sa čet ni ci ma za otva ra nje puta Novi Pazar - Višegrad”. 

1016 Reč je o bor ba ma Nema ca, JVuO i SUK u oko li ni Sje ni ce, pro tiv 

sna ga 37. san džač ke divi zi je NOVJ. Rači će va tvrd nja vero vat no odgo va ra 

pri bli žnom bro ju čet ni ka koji su se zapu ti li ka Bosni, iako je neš to uve ća 

1012 Zbor nik NOR-a, IV/31, Beo grad, 1968, str. 569. 

1013 Isto, str. 381. 

1014 Broj od oko 12.000-13.000 čet ni ka i oko 2.500 nedi će va ca koji su odstu pi li na levu oba lu Dri ne, 

decem bra 1944, prven stve no govo ri o znat nom sma nje nju JVuO i SDS/SUK, budu ći da je sva ka 

od tri srbi jan ske divi zi je 2. armi je NOVJ koje su kra jem decem bra 1944. bile anga žo va ne u borba 

ma pro tiv Nema ca u zapad noj Srbi ji, a od kra ja decem bra u bor ba ma pro tiv Nema ca i čet ni ka 

u seve ro i stoč noj i sever noj Bosni – bila broj ni ja od ukup nih sna ga srbi jan skih čet ni ka koje su 

odstu pi le u Bosnu i pod jed na ko broj ne kao ukup ne sna ge srbi jan skih čet ni ka i SUK. Tako naprimer, 

1. janu a ra 1945, 23. srp ska divi zi ja bro ja la je 14.405, 25. srp ska divi zi ja 12.018, a 45. srp ska 

divi zi ja 13.456 bora ca. (Zbor nik NOR-a, IV/32, Beo grad, 1968, str. 10). 


1016 NAW, T-311, r. 194, s. 650. 

379

na u odno su na real nu broj ku. Među tim, već tokom novem bra taj broj se 

počeo sma nji va ti. Petar Mar ti no vić, biv ši ofi cir SUK, naveo je u nje go vim 

rat nim uspo me na ma da se počet kom novem bra 1944. u Pri je po lju oku pilo 

„12.000 do 15.000 čet ni ka”. 1017 

U nared nom raz do blju, do kra ja novem bra, čet nič ka glav ni na koja 

se kre ta la ka Sje ni ci, Pri je po lju i Plje vlji ma, izgu bi la je na broj no sti, usled 

dezer ti ra nja većeg bro ja bora ca. Dra ža Miha i lo vić je 21. maja 1946. pred 

istra žnim orga ni ma kazao da su čet nič ke sna ge koje su novem bra 1944. 

kre nu le za Bosnu bro ja le 15.000 bora ca, pri čemu je dodao: 

„Ja sam ih pri mio pod moju koman du 20. decem bra 1944. Ova vojska 

je bila demo ra li sa na, što je naj bo lji dokaz da je od 15.000 osta lo naj vi še 

8.500, koji su se sta vi li pod moju koman du u Bosni. Pri mio sam od [gene 

ra la Miro sla va] Tri fu no vi ća izveš taj da su se ova ko demo ra li sa ni povla či li 

zajed no sa Nem ci ma pre ko San dža ka.” Zatim je dodao: „Bilo je mojih 

8.500, nedi će va ca je bilo oko 5.000 koji su se sta vi li pod moju komandu.” 

1018 

Posled nji broj (5.000) uve ćan je za oko 2.500-3.000 u odno su na realan 

broj. 

U depe ši od 24. decem bra Miha i lo vić isti če da su sna ge Opšte rezer ve 

Vrhov ne koman de JVuO, koje su do kra ja decem bra osta le u rejo nu Foče i 

Gora žda, bro ja le 4.300 bora ca. Pre ma depe ši od 16. decem bra, sna ge pod 

Miha i lo vi će vom koman dom („srbi jan ske sna ge, ne raču na ju ći bosan ske”), 

odno sno sna ge Ope ra tiv nih jedi ni ca Vrhov ne koman de JVuO i SUK, koje 

su u dru goj polo vi ni decem bra nastu pa le u prav cu Tuzle, bro ja le su oko 

10.000 bora ca. 1019 Posled nji broj (10.000) uve ćan je za oko 1.500-2.000 

u odno su na rea lan broj. 

Par ti zan ski izvo ri navo de slič ne podat ke. U boj noj rela ci ji Šta ba 7. 

crno gor ske bri ga de za okto bar 1944, navo di se da su 25. okto bra „Nijem ci, 

nedi ćev ci i čet ni ci, u jači ni 10.000-15.000” na pod ruč ju Sje ni ce uspe li da 

odba ce sna ge bri ga de. 1020 

1017 Петар Мар ти но вић Баји ца, Милан Недић, Чика го, 1956, стр. 468. 

1018 Рат и мир ђене ра ла. Иза бра ни рат ни спи си, I-II, (пр. М. Весо вић, К. Нико лић, Б. Дими трије 

вић), Бео град, 1998, стр. II/484. 

1019 Zbor nik NOR-a, XIV/4, str. 895, 907, 919. 

1020 Збор ник НОР-а, III/8, Бео град, 1956, стр. 391, 393. 

380

„Rat ni dnev nik Koman de Gru pe armi ja ’E’” za 31. okto bar 1944. 

bele ži da se u rejo nu Sje ni ce pri ku plja „oko 14.000 čet ni ka”, koji se kre ću 

u prav cu Plje va lja i Bosne. 1021 Ovo je naj re le vant ni ji izvor za upo zna va nje 

bro ja sna ga JVuO koje su kre nu le u odstup ni cu ka Bosni. Nave de ni broj 

se do sre di ne decem bra sma njio možda i za 2.000, usled uče sta lih dezerti 

ra nja. 

U „Rat nom dnev ni ku Koman de Gru pe armi ja ’E’” za 13. novem bar 

1944, isti če se da gene ral Miro slav Tri fu no vić, koman dant čet nič kih sna ga 

u Srbi ji, „sa oko 18.000 čet ni ka kre će para lel no sa nemač kim kre ta nji ma 

u rejo nu Pri je po lja u prav cu Foče.” Raz li ka od 4.000 vero vat no je rezultat 

nepre ci znih poda ta ka i mogu ćeg pod ra zu me va nja sna ga SUK u okvi ru 

nave de ne broj ke. Real no je pret po sta vi ti da čet nič ke sna ge na tom pod ručju 

nisu mogle nara sti za jed no krat ko vre me – zapra vo, u tom raz do blju, a 

pogo to vo kasni je, zabe le že no je osi pa nje jedi ni ca kao i gubi ci u bor ba ma 

pro tiv sna ga NOVJ i, u manjoj meri, u save znič kim bom bar do va nji ma 

(Sje ni ca, Pri je po lje). Isti izvor dalje navo di: 

„U počet ku uče stvo va li su u bor ba ma na nemač koj stra ni, a u poslednje 

vre me su samo saput ni ci. Dok tra ju isto vet ni inte re si, uglav nom vla da 

mir. Ako se nada ju uspe hu nemi nov no tre ba oče ki va ti pre pa de na nemačke 

oru ža ne sna ge, naro či to na usam nje ne gru pe.” 1022 

Ovo nije jedi ni izvor s kra ja 1944. koji poka zu je nepo ve re nje ili nedovolj 

no pove re nje nemač kih sna ga pre ma čet nič kim save zni ci ma. Ipak, na 

putu za Bosnu, kao i tokom borav ka glav ni ne srbi jan skih čet ni ka u Bosni, 

sve do odstu pa nja Nema ca iz Bosne, odnos izme đu nemač ke voj ske i četni 

ka ostao je tole ran tan i save znič ki. 

Na osno vu dva nave de na poda tka iz citi ra nog nemač kog izvo ra, istori 

čar Bran ko Latas je pro ce nio broj pri pad ni ka srbi jan skih jedi ni ca JVuO 

koji su izvr ši li pro boj i odstu pa nje ka Bosni, novem bra 1944, na „oko 

15.000 do 18.000”, što je za neko li ko hilja da veća broj ka od stvar nog bro ja 

srbi jan skih čet ni ka koji su preš li Dri nu. 1023 


1022 Isto, str. 1176. 

1023 Bran ko Latas, „Uniš te nje čet nič ke kon tra re vo lu ci je u završ noj eta pi rata”, Voj no i sto rij ski gla snik, 

XXXVII, 1/1986, Beo grad, 1986, str. 110. 

U jed nom dru gom radu, obja vlje nom u koa tor stvu, u istom časo pi su, Bran ko Latas govo ri o 

15.000 srbi jan skih čet ni ka koji su uče stvo va li u odstu pa nju u Bosnu. (Bran ko Latas, Mir ko Gutić, 

381

Među tim, u izveš ta ju Koman de Gru pe armi ja „E” koman dan tu Jugoi 

sto ka (11. novem bar 1944), navo di se da se gene ral Miro slav Tri fu no vić, 

koman dant sna ga JVuO na teri to ri ji Srbi je, „sa oko 10.000 čet ni ka Rači ća 

i Kese ro vi ća, upo re do sa nemač kim pokre ti ma, [na la zi se] u rejo nu Pri jepo 

lja.” 1024 Ovaj poda tak se oči gled no odno si na glav ni nu srbi jan skih sna ga 

JVuO koje su se zapu ti le ka Bosni i sve do či o sma nje nju bro ja sna ga JVuO, 

iako je done kle uma njen u odno su na rea lan broj srbi jan skih čet ni ka koji 

su preš li Dri nu. 

Doma ća isto ri o gra fi ja kao da je pri hva ti la pro ce nu koja pod ra zu me va 

da je u Bosnu odstu pi lo izme đu 15.000 i 18.000 srbi jan skih čet ni ka. Ovu 

pro ce nu pri hva ta ju i isto ri ča ri Ven ce slav Gli šić i Goj ko Milja nić. 1025 Sti če 

se uti sak da se nave de na pro ce na u doma ćoj isto ri o gra fi ji više ne pre i spi tuje. 

Tako je nedav no isto ri čar Miloš Timo ti je vić u knji zi karak te ri stič noj po 

urav no te že nom pri stu pu doga đa ji ma u Srbi ji tokom Dru gog svet skog rata 

izneo pret po stav ku o smrt nom stra da nju oko 15.000 srbi jan skih čet ni ka u 

Bosni od kra ja 1944. do sre di ne 1945. 1026 

Jedi ni ce pod koman dom Dra že Miha i lo vi ća (JVuO, SUK), koje su se 

u jesen 1944. zapu ti le ka Gora ždu, kon stant no su gubi le na broj no sti na 

putu kroz San džak, što je posta lo još izra že ni je tokom decem bra, u Bosni, 

kada su zabe le že ni znat ni gubi ci u bor ba ma, ali i novi pri me ri grup nog 

dezer ti ra nja. 

Sna ge 5. san džač ke bri ga de NOVJ napa le su noću 24-25. okto bra, na 

pla ni ni Javor, kolo nu od oko 800 čet ni ka koji su se kre ta li od Iva nji ce ka 

Sje ni ci, nanev ši im navod no gubit ke od „55 mrtvih, nađe nih na polo ža ju, 

i 25 zaro blje nih”. „Ovaj neu spjeh nepri ja te lja imao je krup nih poslje di ca: 

opa da nje mora la i dezer ter stvo.” 1027 

Zna tan broj pri pad ni ka JVuO, koji su odstu pa li pre ma Bosni, početkom 

novem bra bio je sta ci o ni ran u Sje ni ci, koju su pret hod no, 25. okto 

„O karak te ru čet nič kog pokre ta Dra že Miha i lo vi ća. (2) Anti fa ši zam ili kola bo ra ci ja”, Voj no i sto rijski 

gla snik, XXXVII, 1/1986, Beo grad, 1986, str. 239). 


1025 Вен це слав Гли шић, Гој ко Миља нић, Руко во ђе ње Народ но о сло бо ди лач ком бор бом у Срби ји 

1941-1945, Бео град, 1994, стр. 316. 

1026 Милош Тимо ти је вић, Звон ко Вуч ко вић. Рат на био гра фи ја 1941-1944. Рас пра ва о про блеми 

ма про шло сти и сада шњо сти, Бео град, 2015, стр. 435. 


382

a, nakon tri poku ša ja, zau ze le udru že ne sna ge nemač ke voj ske, SUK, 

Musli man ske mili ci je, Sje nič ke bri ga de 2. mile šev skog kor pu sa JVuO i 

jed ne manje jedi ni ce crno gor skih čet ni ka. 1028 Već sutra dan, „u Sje ni cu stižu 

Kala bi će ve jedi ni ce iz Iva nji ce”. 1029 Tokom borav ka u toj varo ši ci, sna ge 

JVuO bile su bom bar do va ne od stra ne save znič ke avi ja ci je (7. novem bar 

1944), što je mno ge pri sil no mobi li sa ne čet ni ke moti vi sa lo da dezer ti raju. 

U izveš ta ju Šta ba 45. srp ske divi zi je (9. decem bar 1944), navo di se 

da je „pri li kom bom bar do va nja Sje ni ce od stra ne save zni ka pogi nu lo oko 

200 čet ni ka”. U izveš ta ju se govo ri o sta nju u čet nič kim kolo na ma koje su 

odstu pa le pre ko San dža ka: „Nji hov moral sro zao se do kraj no sti. Idu bez 

volje i sva ki mobi li sa ni gle da da ugra bi pogo dan tre nu tak pa da umak ne. 

Ofi ci ri i sta ri čet ni ci bud no paze i stal no drže pod pri smo trom mobi li sane 

selja ke. Uko li ko uhva te nekog begun ca odmah ga na licu mesta strelja 

ju.” 1030 Nave de na broj ka pogi nu lih čet ni ka pri li kom bom bar do va nja 

Sje ni ce vero vat no je uve li ča na i možda se odno si na ukup ne nemač ke i 

čet nič ke gubit ke u ovim okol no sti ma. 1031 Pre ma seća nju Rado mi ra Miloše 

vi ća, ofi ci ra Aval skog kor pu sa, u bom bar do va noj čet nič koj voj noj bol ni ci 

u Sje ni ci, „bilo je pede se tak mrtvih i ko zna koli ko ranje nih”. 1032 Mogu 

1028 VA, ČA, k. 102, f. 5, d. 10; Zbor nik NOR-a, XIV/4, Beo grad, 1985, str. 357-359. 

1029 VA, ČA, k. 102, f. 5, d. 26. 


1031 Ano nim ni inte dant Aval skog kor pu sa JVuO zabe le žio je u dnev nič kom zapi su za 7. novem bar 

1944: „U Sje ni ci ima i masa Nema ca koji se u orga ni zo va nim kolo na ma povla če iz Grč ke.” (VA, 

ČA, k. 54, f. 6, d. 8). U slič nom raz do blju save zni ci su bom bar do va li i Novi Pazar i neka okol na 

sela (od 6. do 9. novem bra 1944), iz istog raz lo ga (kon cen tra ci ja nemač kih sna ga). U bom bar dova 

nju tog gra da, pre ma poi me nič nim poda ci ma, pogi nu lo je pre ko 177 meš ta na, dok je u okolnim 

seli ma pogi nuo 41 sta nov nik. Istog dana kada je bom bar do va na Sje ni ca (7. novem bar), u 

Novom Paza ru je od bom bar do va nja pogi nu lo pre ko 100 sta nov ni ka. „U ovom peri o du od bombar 

do va nja je pogi nu lo neko li ko sto ti na pri pad ni ka nemač ke voj ske, ita li jan skih zaro blje ni ka i 

pri pad ni ka kvi slin ških jedi ni ca koje su se zate kle u Novom Paza ru.” (Мио драг Радо вић, Људске 

и мате ри јал не жртве Новог Паза ра и Дежев ског сре за у Дру гом свет ском рату, 

Нови Пазар, 1994, стр. 63). 

1032 Радо мир Мило ше вић, Зака сне ли рапорт, Бео град, 1996, стр. 80. 

U dnev nič kom zapi su ano nim nog inten dan ta Aval skog kor pu sa, koji je pre ži veo bom bar do va nje 

Sje ni ce, navo di se opis „naj straš ni je sli ke u živo tu” sve do ka. „Una ka že ni leše vi naših voj ni ka 

i meš ta na na sve stra ne. Teš ko mi je gle da ti, ali tra žim svo je pri ja te lje. Nai la zim na mno ge.” 

Sve dok ne navo di broj stra da lih. (VA, ČA, k. 54, f. 6, d. 8). U dnev nič kom zapi su ofi ci ra za vezu 

Aval skog kor pu sa, Miči ća, za 8. novem bar 1944, sto ji: „Nala zi mo se u Brnji ci. Posle stra hota 

koje smo pre ži ve li kod juče raš njeg bom bar do va nja u Sje ni ci, ovaj bora vak nam pada kao 

melem na ranu... Sta nov ni ci sela u kom se nala zi mo su Srbi, ali vrlo nepri stu pač ni i divlji.” (VA, 

ČA, k. 54, f. 6, d. 5). 

383

će je da ovo nisu jedi ni čet nič ki gubi ci pri li kom bom bar do va nja Sje ni ce. 

Poda ci iz izveš ta ja Šta ba 45. srp ske divi zi je o uče sta lim dezer ti ra nji ma iz 

redo va JVuO, nesum nji vo su tač ni. 

Publi ci sta i borac Kosmaj skog NOP odre da, Dra go slav Dimi tri je vić, 

saku pio je sve do če nja nje go vih vrš nja ka i zemlja ka iz oko li ne Umke i Baraje 

va koji su u leto 1944. pri sil no mobi li sa ni od stra ne Aval skog kor pu sa 

JVuO da bi tokom okto bra, u orga ni za ci ji nemač kog oku pa to ra, vozo vima 

bili eva ku i sa ni pre ma Kra lje vu, zatim kami o ni ma ili peši ce nastu pa li 

pre ma Čač ku i, potom, u mar šu kre nu li ka Iva nji ci i Sje ni ci. U oko li ni 

Sje ni ce, nakon bom bar do va nja varo ši, mno gi Kosmaj ci i Posav ci dezerti 

ra li su iz redo va JVuO. Pret hod no je gru pa od 15 mla di ća iz Baćev ca 

pobe gla na putu od Čač ka pre ma Iva nji ci. Dra gi ša Simić iz Božda rev ca, 

sve do čio je da je bio oče vi dac bom bar do va nja Sje ni ce („izgi nu lo je mnogo 

čet ni ka”). Nepo sred no nakon bom bar do va nja, Simić je dezer ti rao sa 

većom gru pom zemlja ka. „Tada, za vre me bom bar do va nja Sje ni ce, pobegne 

nas oko sto ti nu i više.” Broj ku od sto ti nu begu na ca potvr đu je i Raja 

Jova no vić iz Baćev ca, koji je tada tako đe dezer ti rao. Ova gru pa dezer te ra 

je kre nu la ka Šuma di ji i kod sela Gube rev ca, pokraj Kra gu jev ca, uhva će na 

je od stra ne bora ca 17. maje vič ke bri ga de NOVJ, nakon čega su zatvo re ni 

u kasar na ma u Kra gu jev cu, gde su ofi ci ri OZN-e izvr ši li istra gu. Iz gru pe 

je izdvo je no 12 oso ba. „Za njih smo kasni je čuli da su ubi je ni, a nisu bili 

kri vi.” Osta tak gru pe je mobi li san u redo ve NOVJ. U dani ma nakon bombar 

do va nja Sje ni ce, iz sela Gor nje Lopi že i Brnji ce, gde je bio sta ci o ni ran 

deo sna ga Aval skog kor pu sa, pobe glo je 14 mla di ća iz Gun ca ta i Baćev ca, 

kao i gru pa od 32 mla di ća iz Jasen ka i Mislo đi na. 1033 Saču va ne su izja ve 

(zabe le že ne 24. febru a ra 1945) pet sta nov ni ka Veli ke Moš ta ni ce, pri nud no 

mobi li sa nih u Posav sku bri ga du JVuO 5. okto bra 1944, koji su dezer ti ra li 



Tvrd nje neka daš njeg pod o fi ci ra Posav ske bri ga de Aval skog kor pu sa JVuO Mili sa va Mar ko vi ća 

kako je kor pus uoči odstu pa nja za Bosnu bro jao navod no 7.000 bora ca i „kako nije bio zabele 

žen nije dan slu čaj dezer ti ra nja”, neo zbilj ne su i ne odgo va ra ju isti ni. (Мили сав Мар ко вић, Са 

Дра жом у побе ду или смрт. Путе ви ма Авал ског кор пу са, Торон то-Бео град, 2006, стр. 99). 

Uosta lom, Mar ko vi će vi memo a ri puni su polu i sti na i nei sti na, što nije naš ko di lo repu ta ci ji autora 

u okvi ru rav no gor ske kul tu re seća nja. Masov na dezer ti ra nja pri sil no ili nevolj no mobi li sa nih 

bora ca Aval skog kor pu sa zabe le že na su i uoči eva ku a ci je pre ma Kra lje vu, 5-6. okto bra 1944, 

kada je iz Rip nja, gde su čet ni ci ukr ca va ni u vozo ve, pobe glo 20 mobi li sa nih selja ka iz Baćev ca. 

(AS, ZK, k. 139, zl. br. 9871). 

384

nakon bom bar do va nja Sje ni ce. Oni su bili pri mo ra ni da upreg nu vla sti te 

konje i zapre ge za pre voz komo re Aval skog kor pu sa. Konji i zapre ge su im 

ukr ca ni u vago ne u Rip nju i tran spor to va ni žele zni com za Kra lje vo. 1034 

Pre ma tome, samo iz Aval skog kor pu sa, na mar šu pre ma Iva nji ci i nakon 

bom bar do va nja Sje ni ce, do sre di ne novem bra 1944, pobe glo je naj ma nje 

oko 170 mla di ća iz sela u oko li ni Bara je va i Umke. 

U meseč nom izveš ta ju poli tič kog kome sa ra 6. istoč no bo san ske udarne 

bri ga de (2. novem bar 1944), o pri li ka ma na pod ruč ju Gru že, navo di 

se sle de će: „Za ovo vre me našeg borav ka ovde nije pri mje će no da je neki 

spo so ban borac i voj ni obve znik oti šao u čet nič ke redo ve (i pored pri me ra 

dezer ti ra nja iz NOVJ, nap. aut.), dok se sva ki dan po neki javlja, koji je 

pobje gao od čet ni ka i došao kući.” 1035 

Znat no osi pa nje čet nič kih redo va nije osta lo nepri me će no u oči ma 

nemač kog oku pa to ra. U nemač kom oba veš taj nom izveš ta ju od 19. oktobra 

1944. navo di se sle de će: „Broj ča no sma nje nje čet nič kih tru pa koje su 

još u Srbi ji rezul tat je ne samo nesum nji vo teš kih gubi ta ka u bor bi s Titovim 

par ti za ni ma tokom proš lih tje da na, već tako đer i sve većih dezer ti ranja. 

Ali toč ne broj ke u tom smi slu nisu nam na ras po la ga nju.” 1036 

Gru pi sa ni delo vi SDS i SGS počet kom okto bra 1944. sta vi li su se na 

ras po la ga nje Vrhov noj koman di JVuO, pri hva tiv ši nje nu koman du, iako 

su i dalje bili pod re đe ni odlu ka ma nemač kog oku pa to ra. Oni su se oku pi li 

6. okto bra u Jago di ni, gde su pre u ze li ime Srp ski udar ni kor pus, kako bi 

saču va li indi vi du al nost u odno su na JVuO. Za koman dan ta SUK ime novan 

je gene ral Ste van Rado va no vić, dota daš nji koman dant SDS u Beo gradu, 

a za nje go vog pomoć ni ka gene ral Bori vo je Jonić, dota daš nji komandant 

celo kup ne SDS. 1037 

1034 AS, ZK, k. 139, zl. br. 9867. 

1035 Zbor nik NOR-a, IX/7, Beo grad, 1970, str. 262. 

1036 NAW, T-311, r. 194, s. 563; Jozo Toma se vich, Čet ni ci u Dru gom svjet skom ratu 1941-1945, Zagreb, 

1979, str. 376. 

1037 VA, ČA, k. 102, f. 5, d. 5; Југо сло вен ска вој ска у отаџ би ни на тери то ри ји окру га морав ског 

1943-1944. Доку мен ти, (пр. Добри во је Јова но вић, Дејан Танић), Јаго ди на, 2006, стр. 379- 

380; Бојан Б. Дими три је вић, Вој ска Неди ће ве Срби је..., стр. 507-519; Небој ша Стам бо ли ја, 

„Осни ва ње и деј ства Срп ског удар ног кор пу са 1944-1945.”, Вој но-исто риј ски гла сник, 

2/2014, Бео град, 2014, стр. 72. 

385

Doma ća isto ri o gra fi ja, bez eks pli ci ra nja, pro ce nju je broj pri pad ni ka 

SUK, u jesen 1944, na 6.500-6.800 bora ca. 1038 Među tim, sna ge SUK nisu 

dosti gle nave de nu broj nost, budu ći da su mno ge jedi ni ce SDS, iz raznih 

delo va Srbi je, tokom okto bra 1944, raz bi je ne od stra ne NOVJ ili su, jedno 

stav no, usled rasu la, pre sta le da posto je. Sna ge SUK 6. okto bra vero vatno 

su bro ja le 3.000-4.000 bora ca, da bi se do sre di ne decem bra taj broj 

sveo na oko 2.500, a kra jem decem bra na ispod 2.000. 

Milen ko Sola rić, ofi cir SUK, u posle rat nim seća nji ma naveo je da je 

u Jago di nu pri spe lo „sve ga 100 lju di iz okru ga Beo grad skog”. „Posto ja la 

je jed na bri ga da – na papi ru – ’for mi ra na’ od jedi ni ca Valjev skog i Šabačkog 

okru ga, koja nije ima la ni jed nog jedi nog voj ni ka.” Pri pad ni ci SDS sa 

pod ruč ja Poža re vač kog okru ga tako đe nisu uspe li da se eva ku i šu ka Jagodi 

ni. 1039 

Pri pad ni ci SUK tran spor to va ni su žele zni com iz Jago di ne pre ma Kralje 

vu i Raš ki, da bi potom uče stvo va li u zau zi ma nju Sje ni ce. Zajed no sa 

delo vi ma Armij ske gru pe „E” i glav ni nom JVuO, sna ge SUK mar ši ra le 

su pre ko San dža ka, prav cem Sje ni ca - Pri je po lje, da bi potom sa sna ga ma 

JVuO mar ši ra li prav cem Pri je po lje - Plje vlja - Gora žde, odstu piv ši pre ma 

istoč noj Bosni. Dina mi ka kre ta nja sna ga SUK bila je sle de ća: 16. oktobra 

nala zi li su se u Raš koj, 25. okto bra sa Nem ci ma su zau ze li Sje ni cu, 9. 

novem bra nala zi li su se u Plje vlji ma, 27. novem bra u Čaj ni ču, 2. decembra 

pri spe li su u Gora žde. 1040 Tokom odstu pa nja i pro bo ja kroz San džak 

i Bosnu, broj no sta nje jedi ni ca SUK se dodat no sma nji lo zbog gubi ta ka 

u bor ba ma i dezer ti ra nja. Dezer ti ra nja su bila naro či to uče sta la u dru goj 

polo vi ni novem bra i počet kom decem bra (posle di ca novem bar ske amnesti 

je), a gubi ci u bor ba ma bili su naj i zra že ni ji u dru goj polo vi ni decem bra, 

usled neu spe log poku ša ja sna ga JVuO i SUK da poti snu par ti za ne iz doli ne 

Spre če i zau zmu Tuzlu. 

1038 Milan Bor ko vić, Kon tra re vo lu ci ja u Srbi ji: Kvi slin ška upra va 1941-1944, I-II, Beo grad, 1979, str. 

II/358; Bran ko Petra no vić, Revo lu ci ja i kon tra re vo lu ci ja u Jugo sla vi ji 1941-1945, I-III, Beo grad, 

1983, str. II/199; Коста Нико лић, н.д., II/289; Бојан Б. Дими три је вић, н.д., стр. 496. 


Upo re di ti sa poda ci ma iz pre pi sa „Ope ra cij skog dnev ni ka 2. divi zi je SUK”: „Ljud stvo SDS Kruše 

vač kog okru ga ušlo je u sastav čet nič ke gru pe Kese ro vi ća. Ljud stvo iz okru ga Šabač kog, 

Valjev skog nije uopšte doš lo zbog situ a ci je stvo re ne upa dom par ti za na i ruskih tru pa.” (VA, ČA, 

k. 102, f. 5, d. 26). 

1040 Петар Мар ти но вић Баји ца, н.д., стр. 464-479. 

386

Petar Mar ti no vić, biv ši ofi cir SUK, bele ži da su prva dezer ti ra nja ofici 

ra i voj ni ka zapo če la posle 20. okto bra, u Novom Paza ru, gde je bora vi la 

glav ni na SUK, nakon što su pri pad ni ci ove for ma ci je pre ko radi ja saslu ša li 

govor kra lja Petra II Kara đo r đe vi ća, povo dom oslo bo đe nja Beo gra da. 1041 

Milen ko Sola rić sve do či da su pri me ri masov nog dezer ti ra nja iz redo va 

SUK zabe le že ni i na pod ruč ju Sje ni ce, naro či to pri li kom prvog, neu spe log, 

napa da na tu varoš, „gde nam je stra dao pri li čan broj lju di”, nakon čega 

su se „jedi ni ce u panič nom bek stvu mora le povu ći”. „Ovaj neu speh pri prvom 

susre tu sa san džač kim par ti za ni ma delo vao je pora ža va ju će na moral 

osta log ljud stva u Dugoj Polja ni. Doš lo je do vra ća nja u Srbi ju, prvo nekih 

poje di na ca, potom četa, pa se naj zad čitav jedan bata ljon vra tio.” Nakon 

zau zi ma nja Sje ni ce, uz pomoć nemač ke arti lje ri je, i pored voj nog uspeha, 

dezer tir la je četa iz Var va ri na jači ne 90 bora ca. 1042 Malo broj ni sačuva 

ni doku me ne ti SUK, poput pre pi sa „Dnev ni ka 2. divi zi je SUK”, bele že 

dezer ti ra nja u raz do blju od 23. do 30. novem bra, kao nagla še nu poja vu, 

bez navo đe nja bro ja dezer te ra. 1043 Ta dezer ter stva su nepo sred na posle dica 

pozi va na amne sti ju koji su jugo slo ven ske vla sti upu ti le 21. novem bra. 

U tom kon tek stu tre ba posma tra ti i pret hod no citi ra no pismo zame ni ka 

koman dan ta SUK, Bori vo ja Joni ća, od 26. novem bra 1944. 

Pri mar ni izvo ri omo gu ća va ju nam da rekon stru i še mo broj no sta nje 

SUK kra jem 1944. Isto tako, pri mar ni izvo ri nas oba veš ta va ju da se brojnost 

ove for ma ci je kon ti nu i ra no osi pa la tokom novem bra i decem bra. Ovi 

1041 Исто, стр. 466. 

1042 Милен ко Сола рић, „Налич је ’Босан ске гол го те’...”, стр. 23-25. 

U regi stru DKTG za opšti nu Var va rin evi den ti ra no je 46 lica. U regi stru je evi den ti ra no pet podo 

fi ci ra SDS sa pod ruč ja Var va ri na koji su stre lja ni kra jem decem bra 1944. u Kru šev cu, što nas 

navo di na zaklju čak da je veli ka veći na pri pad ni ka SDS sa pod ruč ja Var va ri na pre ži ve la doga đa je 

nakon oslo bo đe nja. 

1043 VA, ČA, k. 102, f. 5, d. 26. 

U izveš ta ju Šta ba 2. divi zi je SUK (22. novem bar 1944) navo di se sle de će: „Sta nje bor be ne sposob 

no sti jedi ni ca stra že SUK je tako da više ne može osta ti u ovoj zoni. Sta nje fizič ke iscr plje nosti 

zbog sla be ishra ne, zah te va upu ći va nje naših jedi ni ca sa ove zone u zonu gde se može naći 

makar što god za hra nu. Sta nje mora la i disci pli ne takvo da izi sku je potre bu da se jedi ni ce odma 

kre nu u zonu gde je Vrhov na koman da i gde nas tre ba odmah pri hva ti ti i pre o ru ža ti i nahra ni ti. 

Ako se ovo ne izvr ši odmah posto ji moguć nost da se jedi ni ce ras pad nu i sve du na mini mal no 

broj no sta nje. Činje ni ca, da u zoni gde su bile dove de ne radi obe ća nog pri hva ta, nisu bile prihva 

će ne, jako je uti ca la na opa da nje mora la i bor be ne spo sob no sti.” (VA, ČA, k. 102, f. 5, d. 13). 

U izveš ta ju se alu di ra na obe ća nja o pri hva tu jedi ni ca JVuO i SUK od stra ne Bri ta na ca u Foči ili 

Gac kom, što je bila obma na čet nič kih viso kih ofi ci ra kako bi ani mi ra li voj ni ke za odstu pa nje ka 

Bosni. 

387

poda ci navo de na zaklju čak da naj ve ći broj pri pad ni ka SDS i SGS nije 

odstu pio ka Bosni i da je ostao u Srbi ji, gde je veći na pre ži ve la dola zak 

par ti za na i uspo sta vlja nje nove vla sti. 

U zapo ve sti Dra gu ti na Kese ro vi ća koman dan ti ma pot či nje nih jedi nica 

(3. novem bar 1944) navo di se broj no sta nje 1. i 2. divi zi je SUK: 1.100, 

odno sno 800 bora ca. 1044 Tre ća divi zi ja SUK tada se nala zi la u mar šu kroz 

San džak, u zao stat ku za glav ni nom sna ga SUK. Deve ti bata ljon 1. divi zi je 

SUK, pod koman dom majo ra Alek san dra Sti ki ća (oko 400 bora ca), početkom 

decem bra, nakon pre la ska u Gora žde, napu stio je for ma ci ju i zapu tio 

se Nem ci ma u Sara je vo, da bi nared ne godi ne u Julij skoj kra ji ni pri stu pio 

1. puku SDK. 1045 

Izveš taj Šta ba 11. her ce go vač ke bri ga de šta bu 29. her ce go vač ke udarne 

divi zi je (11. decem bar 1944), potvr đu je da su sna ge SUK nakon prela 

ska na levu oba lu Dri ne naj vi še mogle bro ja ti oko 2.500 bora ca. „Na 

pro stor Jabu ka - Dra go vi ći sti gla je jed na Nedi će va divi zi ja, u jači ni od 

oko 2.500 bora ca. 1046 Nave de ni broj od 2.500 odno sio na ukup no broj no 

sta nje SUK, a ne samo na jed nu divi zi ju. Petar Mar ti no vić, ofi cir SUK, 

navo di u knji zi rat nih uspo me na da je ljud stvo SUK 15. decem bra 1944. 

bro ja lo oko 2.000 bora ca. 1047 

Dva doku men ta par ti zan ske pro ve ni jen ci je, nasta la u dani ma veli kih 

gubi ta ka sna ga SUK pri li kom neu spe log poku ša ja JVuO i SUK da poti snu 

par ti za ne iz Tuzle i doli ne Spre če, govo re o sma nje nju bro ja bora ca SUK. 

Pre ma poda ci ma Šta ba 14. kor pu sa NOVJ (28. decem bar 1944) broj no 

sta nje SUK kra jem decem bra 1944. izno si lo je „oko 2.000 (raču na ju ći 

da sva ka divi zi ja ima oko 600-700). Ovde tre ba doda ti raz ne priš tap ske 

delo ve od oko 100 lju di. Ljud stvo su veći nom biv ši nedi ćev ci, gra nič na 

i polj ska stra ža, i izve stan broj čet ni ka koji im je naknad no pri do dat.” 1048 

U rela ci ji Šta ba 14. kor pu sa Šta bu 2. armi je NOVJ/JA (4. janu ar 1945), 

pona vlja se da sna ge SUK bro je oko 2.000 bora ca, pri čemu ovaj izvor 

navo di pot pu ni je podat ke: „1. divi zi ja bro ji oko 900 lju di... 2. divi zi ja 




1047 Петар Мар ти но вић Баји ца, н.д., стр. 373. 


388

o ji oko 500 lju di... 3. divi zi ja bro ji oko 600 lju di.” 1049 Ovi poda ci mogu 

se sma tra ti pri lič no pou zda nim budu ći da Štab 14. kor pu sa NOVJ/JA nije 

imao motiv da uma nju je broj pri pad ni ka SUK. 

Pre ma izveš ta ju Glav nog šta ba NOV i PO Srbi je (31. decem bar 

1944), jedi ni ce SUK-a, pri li kom pro bo ja kroz San džak, u jesen 1944, broja 

le su oko 2.000 bora ca. 1050 Ovaj izvor više tre ba posma tra ti u kon tek stu 

novo na sta le situ a ci je (veli ki gubi ci SUK u dru goj polo vi ni decem bra) nego 

u kon tek stu odstu pa nja SUK kroz San džak, kada je broj pri pad ni ka te forma 

ci je nesum nji vo bio veći od 2.000. 

Milen ko Sola rić navo di da su sna ge SUK, novem bra 1944, bro ja le 

oko 4.800 bora ca, među tim ovo je nere al na broj ka jer bi ona pod ra zu meva 

la da je do kra ja godi ne iz SUK dezer ti ra lo pre ko 2.500 bora ca, što nije 

pri hva tlji vo. 

Pri li kom borav ka u San dža ku, srbi jan ski čet ni ci su naj ve će gubit ke u 

suko bu sa par ti za ni ma ima li u noći 18-19. novem bra u Plje vlji ma. Početkom 

novem bra Nem ci su pono vo zau ze li Plje vlja nakon čega je u gra du 

smeš ten velik broj srbi jan skih čet ni ka. Pre ma par ti zan skim izvo ri ma, uoči 

napa da 3. (san džač ke) pro le ter ske bri ga de na čet ni ke, u gra du je bora vi lo 

oko 6.000 čet ni ka. Zahva lju ju ći izne nad nom napa du na grad (par ti za ni 

su u varoš uba ci li veći broj bora ca kamu fli ra nih u selja ke), iako dese toro 

stru ko malo broj ni je, sna ge 3. san džač ke bri ga de nane le su pro tiv ni ku 

veli ke gubit ke. U izveš ta ju šta ba bri ga de (20. novem bar 1944) navo di se 

da su čet ni ci ima li gubit ke od 150 pogi nu lih i 200 ranje nih. 1051 Iako je 

nave de ni broj pogi nu lih čet ni ka vero vat no uve li čan, može se pret po sta vi ti 

da su čet ni ci ima li ozbilj ne gubit ke (vero vat no sto ti njak pogi nu lih), budući 

da anti ko mu ni stič ki izvo ri pomi nju „čet nič ku kata stro fu” u Plje vlji ma. 

Među pogi nu li ma bio je i Niko la Gor dić, koman dant 2. tre ste nič ke briga 

de JVuO. 1052 Činje ni ca da su Nem ci ustu pi li Plje vlja čet ni ci ma i da je 



1051 VA, NOVJ, k. 1253, f. 6, d. 26. 

1052 Петар Мар ти но вић Баји ца, н.д., стр. 376; Душан Трбо је вић, Цер ско-маје вич ка гру па кор пу са 

1941-1945, Чика го, 1998, стр. 104. 

Niko la Gor dić je dva puta evi den ti ran u regi stru DKTG (RKTG-70917; RKTG-100591). U prvom 

kar to nu nave de no je da je Gor dić „stre ljan 1944.” na nepo zna toj loka ci ji, dok je u dru gom kar tonu 

nave de no da je „stre ljan po oslo bo đe nju”, tako đe na nepo zna toj loka ci ji, pri čemu se sarad- 

389

u tom gra du zabe le že na veli ka čet nič ka kon cen tra ci ja do 19. novem bra, 

daje za pra vo Sola ri će voj kon sta ta ci ji o ulo zi čet ni ka kao „levom boč nom 

obez be đe nju” nemač kih tru pa. Čet ni ci su iz Plje va lja odstu pi li za Bosnu 

tek nakon što su ih na taj korak pri mo ra li par ti za ni. U suprot nom bi srbijan 

ski čet ni ci i dalje osta li u gra du, obez be đu ju ći pri hvat Đuri ši će vih četni 

ka i nemač kog 21. brd skog kor pu sa, budu ći da je pre ko Plje va lja vodio 

naj kra ći put za Sara je vo. Nakon oslo bo đe nja 19. novem bra, grad je ostao 

pod par ti zan skom kon tro lom do kra ja rata. 

Oči gled no da je ponov no zau zi ma nje Plje va lja od stra ne par ti za na primo 

ra lo čet ni ke Mile šev skog i Aval skog kor pu sa, koji su se nala zi li u zaštit 

ni ci čet nič ke glav ni ne, samim tim u zao stat ku, da se eva ku i šu ka Bosni 

dru gim prav cem u odno su na glav ni nu sna ga pod koman dom gene ra la 

Tri fu no vi ća. Ta dva kor pu sa odstu pi la su ka Pod ri nju doli nom Lima, pre ko 

Pri bo ja i Rudog, zajed no sa Nem ci ma. 1053 


stre lja nje zaro blje nih pri pad ni ka JVuO 

u Popo vi ma 16. decem bra 1944. 

Prvi ozbilj ni ji gubi ci čet ni ka iz Srbi je na pod ruč ju istoč ne Bosne u 

jesen 1944. zabe le že ni su pre eva ku a ci je glav ni ne pre o sta lih sna ga JVuO 

iz Srbi je pre ma Gora ždu, odno sno pre novem bra 1944. Pre ma izveš ta ju 

Šta ba 3. san džač ke bri ga de Šta bu 37. divi zi je NOVJ (9. okto bar 1944), 

pri li kom napa da na kom po zi ci ju voza, u bli zi ni Više gra da, u kojoj su se 

jed nim delom nala zi li srbi jan ski čet ni ci (1. mile šev ski kor pus i Drin ski 

kor pus pod čijom koman dom je bila Pri boj ska bri ga da), pro tiv ni ku su 

nane ti gubi ci od 265 pogi nu lih. 1054 Nave de ni broj pogi nu lih čet ni ka možda 

je uve li čan, među tim čet nič ki izvo ri tako đe potvr đu ju veli ku pomet nju 

ni ci DKTG oba puta pozi va ju na gra đu ZK. Ovo navo di mo kao još jed nan pri mer pro iz volj nog 

tuma če nja izvo ra od stra ne sarad ni ka DKTG. 

1053 VA, ČA, k. 54, f. 6, d. 1. 


390

i osi pa nje bora ca u redo vi ma 1. mile šev skog kor pu sa, kao posle di cu navede 

nog doga đa ja. 1055 

Sna ge pod koman dom Vuka Kala i to vi ća (2. mile šev ski kor pus), prema 

čet nič kim izvo ri ma, sre di nom decem bra bro ja le su oko 300 bora ca. 

Među tim, 16. decem bra Kala i to vi će ve sna ge su „izne na đe ne kod Miljevi 

ne” i „pre tr pe le gubit ke”. „Kala i to ve sna ge posle neu spe ha na Milje vi ni 

raz be gle [su] se kuća ma.” 1056 Ipak, deo Kala i to vi će vih sna ga i dalje je ostao 

na oku pu. 

O odno su par ti za na pre ma zaro blje nim čet ni ci ma na komu ni ka ci ji 

kojom su se novem bra 1944. pro bi ja le sna ge nemač ke Armij ske gru pe „E” 

(pod ruč je izme đu Ibra i Dri ne), sve do či izveš taj oba veš taj nog ode lje nja 91. 

armij skog kor pu sa Ver mah ta (29. novem bar 1944): „Zaro blje ne čet ni ke 

par ti za ni odmah regru tu ju u vla sti te redo ve.” 1057 Među tim, u poje di nim 

situ a ci ja ma par ti za ni su stre lja li zaro blje ne čet ni ke. 

Prvo masov no stre lja nje zaro blje nih srbi jan skih čet ni ka koji su odstupi 

li u Bosnu, dogo di lo se sre di nom decem bra, u Sem be ri ji. O tom događa 

ju saču va no je neko li ko isto rij skih izvo ra. Zaro blje ni čet ni ci, stre lja ni u 

Sem be ri ji, pri pa da li su delo vi ma čet nič kih sna ga sa pod ruč ja Mačve, Šap ca 

i Poce ri ne. Ovi delo vi nisu odstu pa li u Bosnu zao bi la znim putem, preko 

Rip nja, Lapo va, Kra lje va i San dža ka, već su u prvoj polo vi ni okto bra 

odstu pi li iz Mačve u Sem be ri ju, pri klju čiv ši se lokal nim sna ga ma JVuO. 

Pre ma tvrd nja ma Timo ti ja Relji ća, neka daš njeg pri pad ni ka Đač kog 

bata ljo na Cer sko-maje vič ke gru pe kor pu sa JVuO, pri pad ni ci NOVJ su 16. 

decem bra 1944. u selu Popo vi, pokraj Bije lji ne, stre lja li oko 55 pri pad ni ka 

1. čete Đač kog bata ljo na, sasta vlje ne od mla di ća iz opšti na Šabac, Boga tić 

i Lozni ca, mobi li sa nih u čet ni ke avgu sta 1944. 1058 Ovaj izvor pre ćut ku je 

tri važne činje ni ce: 1) čet nič ke sna ge koje su se nala zi le u Popo vi ma bile 

su sastav ni deo nemač ke odbra ne leve oba le Dri ne i Sem be ri je, odno sno 

sastav ni deo nemač kog desnog kri la Srem skog fron ta, 1059 2) stre lja ni mla 


1056 Isto, str. 682. 

1057 NAW, T-314, r. 1630, s. 608-609. 

1058 Тимо ти је Рељић, Чет нич ки ђач ки бата љон (под рин ски), Шабац, 2001, стр. 40-85. 

1059 Pre ma izveš ta ju Šta ba 17. istoč no bo san ske divi zi je NOVJ (18. decem bar 1944), u Bije lji ni je bilo 

smeš te no oko 1.900 nemač kih voj ni ka i oko 500 pri pad ni ka „zele nog kadra, čet ni ka i nedi će vaca”. 

Veći na čet ni ka na pod ruč ju bije ljin skog sre za bili su pri pad ni ci Maje vič kog kor pu sa JVuO, 

391

di ći nisu zaro blje ni van bor be, 3) pri pad ni ci NOVJ su u bor ba ma pro tiv 

čet ni ka, u Popo vi ma i okol nim seli ma, ima li znat ne gubit ke. 

Pri pad ni ci 6. istoč no bo san ske bri ga de 17. istoč no bo san ske divi zi je 16. 

decem bra for si ra li su Dri nu pre šav ši na levu oba lu reke. Sem ber sku oba lu 

Dri ne i nje no zale đe bra ni le su nemač ke i čet nič ke sna ge. Popo vi, Petrovo 

Polje i Dvo ro vi, kao nase lja naj bli ža levoj oba li Dri ne, pred sta vlja li su 

važnu upo riš nu tač ku nemač ke odbra ne. U izveš ta ju Šta ba 17. istoč no bosan 

ske divi zi je (31. decem bar 1944), navo di se da je 16. decem bra jači na 

pro tiv ni ka na levoj oba li Dri ne, na pote zu Bala tun - Amaj li je, uklju ču ju ći 

i Popo ve, izno si la „oko 600 Nema ca, 100 usta ša i oko 700 nedi će va ca i četni 

ka, sa tri mala ten ka i neko li ko pro tiv a vi on skih mitra lje za, većim bro jem 

kami o na, teš kih baca ča i dobro nao ru ža nim auto mat skim oruž jem”. 1060 

U izveš ta ju Šta ba 6. istoč no bo san ske bri ga de Šta bu 17. istoč no bo sanske 

divi zi je (17. decem bar 1944) navo di se da se u Popo vi ma „nala zi lo 

160 čet ni ka-nedi će va ca”. „Čet ni ke koji su se nala zi li u selu Popo vi opko li li 

smo i posli je kra će bor be zaro bi li 54 sa jed nim ofi ci rom, koje smo pre da li 

OZN-i. Neko li ko ih je pobi je no bom ba ma, dok je osta tak uspio ona ko 

raz bi jen da pobjeg ne.” Isto vre me no, dru gi delo vi bri ga de napa li su selo 

Dvo ro vi u kome se nala zi lo 250 Nema ca, 70 usta ša i 600-700 čet ni ka. 

Može se pret po sta vi ti da je veći na čet ni ka koji su se nala zi li na polo ža jima 

u Dvo ro vi ma poti ca la sa pod ruč ja Sem be ri je, kao i da se među nji ma 

nala zio i odre đen broj čet ni ka sa pod ruč ja seve ro za pad ne Srbi je. Pre ma 

izveš ta ju, u bor ba ma u Petro vom Polju, Popo vi ma i Dvo ro vi ma pogi nulo 

je 45 Nema ca i 24 čet ni ka, a zaro blje no je devet Nema ca i 79 čet ni ka. 

Zaro blje ni čet ni ci i Nem ci su „posli je postri je lja ni, po uze tim poda ci ma, 

koje je uzeo oba veš taj ni ofi cir naše divi zi je. Napo mi nje mo da su svi ovi 

čet ni ci bili u [Srp skoj] polj skoj stra ži i Naci o nal noj slu žbi [ra da].” U toku 

odno sno lokal ni čet ni ci koji su bili kon cen tri sa ni u neko li ko seo skih nase lja. „Čet ni ci koji su bili 

kon cen tri sa ni u Veli koj Obar skoj i u Šuma ri ći ma, raz bi je ni su i veći nji hov dio povla či se u brda, a 

izvje stan dio njih raz bje žao se svo jim kuća ma – to su veći nom novo mo bi li sa ni. Poje din ci dola ze 

i pre da ju se. Ras po lo že nje naro da u ovim kra je vi ma pre ma našoj voj sci je dobro, i sve srd no nam 

poma že.” (Zbor nik NOR-a, IV/31, Beo grad, 1969, str. 311). 


392

or bi 16. decem bra, 6. istoč no bo san ska bri ga da ima la je gubit ke od „24 

mrtva i 60 ranje nih”. 1061 

Na osno vu citi ra nog izveš ta ja može se zaklju či ti da je o sud bi ni čet ni ka 

zaro blje nih u Popo vi ma odlu či va la OZN-a 17. istoč no bo san ske divi zi je. 

Neiz ve sno je koji raz lo zi su ruko vo di li pri pad ni ke OZN-e da odlu če da 

stre lja ju zaro blje ni ke. Mogu će je pret po sta vi ti da je ova kav ishod rezul ti rao 

činje ni com da su čet ni ci zaro blje ni u bor bi u kojoj su uče stvo va li na stra ni 

nemač kog oku pa to ra, zbog čega su tre ti ra ni na sli čan način kao i zaro blje ni 

pri pad ni ci oku pa tor ske sile. Sva ka ko da gubi ci 6. pro le ter ske istoč no bosan 

ske bri ga de u toj bor bi nisu išli u pri log zaro blje nim čet ni ci ma. Može 

se pret po sta vi ti da je odlu ka o stre lja nju zaro blje ni ka znat nim delom bila 

moti vi sa na činje ni com da je zaro blja va nje čet ni ka u Popo vi ma bilo rezultat 

bor be, a ne pre da je koja pret ho di bor bi. O jed noj ova kvoj moguć no sti 

sve do či sle de ći poda tak: Timo ti je Reljić navo di da se 2. četa Čet nič kog 

đač kog bata ljo na pre da la par ti za ni ma i da su svi ma poš te đe ni živo ti. Među 

nji ma nala zio se i sam Reljić. „Popo ve su pre ži ve li svi iz šta ba bata ljo na i 

cela 2. četa.” Može se pret po sta vi ti da je 2. četa ima la sli čan broj bora ca kao 

1. četa i da bor ci 2. čete nisu pru ži li oru ža ni otpor par ti za ni ma. Zani mljivo 

je da izveš taj Šta ba 6. istoč no bo san ske bri ga de ne pomi nje ovaj podatak. 

Posto ji izve sna moguć nost da se poda tak o zaro blja va nju 54 čet ni ka u 

Popo vi ma možda odno si na bor ce oba bata ljo na, pri čemu je stre lja no oko 

polo vi ne ovog bro ja (1. bata ljon), ali ne posto je doka zi koji bi pot kre pi li 

ova kav zaklju čak. Vre di pome nu ti da je pret hod no, tokom jese ni, zabe ležen 

pri mer o kome je tako đe sve do čio Reljić: „Rezer vni poruč nik Slo bodan 

Živo ji no vić, koman dir moje [2.] čete Đač kog bata ljo na pre be gao je 

u par ti za ne sa svo ja dva sina i još osam omla di na ca 21. sep tem bra 1944, 

kada smo zano ći li u selu Mao vi ma, pre pre la ska pre ko Dri ne u Bosnu.” 1062 

Sva ka ko da odlu ku o stre lja nju pri pad ni ka 1. čete Đač kog bata ljo na 

tre ba pro ble ma ti zo va ti budu ći da je reč o bor ci ma naj mla đih godištâ koji 

su bili mobi li sa ni, neret ko i pro tiv vla sti te volje. Ova činje ni ca nije uze ta 

u obzir od stra ne onih koji su odlu či li od sud bi ni zaro blje ni ka. Sem toga, 

tre ba uze ti u obzir i odgo vor nost čet nič kih koman di koje su odlu či le o pre 

1061 VA, NOVJ, k. 989, f. 6, d. 35. 

Učeš će bora ca Đač kog bata ljo na u bor bi Popo vi ma, potvđu je i pre ži ve li borac te jedi ni ce Sto jan 

Juri šić. (Душан Трбо је вић, н.д., стр. 116-117). 

1062 Тимо ти је Рељић, н.д., стр. 71-72. 

393

a ci va nju pre ko Dri ne novo mo bi li sa nih mla di ća, ume sto da ovi mla di ći 

budu puš te ni kuća ma. 1063 

Revi zi o ni stič ka isto ri o gra fi ja, iz nepo zna tih raz lo ga, pre ćut ku je pošte 

du bora ca 2. đač kog bata ljo na, kao što ne pomi nje ukup ne okol no sti 

stra da nja bora ca 1. đač kog bata ljo na. U inter pre ta ci ji stre lja nja u Popo vima 

Srđan Cvet ko vić se osla nja na sve do če nje oso be koja nije bila uče snik 

doga đa ja i koja tvr di da je gru pa stra da lih mla di ća „dugo luta la po Sembe 

ri ji i da ih je u povrat ku u Šabac, tač ni je u selu Popo vi, zaro bi la neka 

par ti zan ska jedi ni ca.” Takva inter pre ta ci ja zao bi la zi kon tekst doga đa ja i u 

osno vi sadr ži dez in for ma ci ju o navod nom „povrat ku u Šabac”. Tobo žnje 

dugo luta nje gru pe nao ru ža nih mla di ća po Sem be ri ji, koja je bila pod čvrstom 

kon tro lom Nema ca, bilo je neza mi sli vo. Nemač ka voj ska je nasto ja la 

da po sva ku cenu zadr ži pod kon tro lom pod ruč je Sem be ri je kako bi spreči 

la par ti za ne da iz tog prav ca ugro ze nemač ke pozi ci je na gra ni ci Sre ma i 

Sla vo ni je koje su u tom raz do blju i tokom neko li ko nared nih mese ci bile 

deo naj za čaj ni jeg fron ta na jugo slo ven skom ratiš tu. U tom cilju Nem ci su 

anga žo va li lokal ne i mačvan ske čet ni ke na fron tu na Dri ni. 1064 

Poraz sna ga JVuO i SUK pri li kom napa da 

na Tuzlu kra jem decem bra 1944. 

Srbi jan ske jedi ni ce JVuO i SUK odstu pi le su iz Srbi je ka istoč noj Bosni, 

odno sno gor njem Pod ri nju, s ciljem da se kon cen tri šu na pod ruč ju 

seve ro i stoč ne Bosne, gde se nala zi la Vrhov na koman da JVuO. Ova kav scena 

rio bio je uslo vljen novom voj nom kon ste la ci jom u Srbi ji, počet kom 

okto bra 1944. 

Prvo, glav ni na sna ga JVuO nije bila u moguć no sti da se pro bi je ka 

donjem Pod ri nju i Sem be ri ji gde se od kra ja sep tem bra nala zi la Vrhov na 

1063 Među bor ci ma Đač kog bata ljo na nala zi la su se i uče ni ci koji su dobro volj no pri stu pi li toj for ma ciji. 

Tro ji ca uče ni ka gim na zi je u Šap cu (Zoran Đukić, Sla vo ljub Rosić i Dra gu tin Šašić) 6. juna 1944, 

kao pri pad ni ci bata ljo na, izvr ši li su ubi stvo nji ho vog vrš nja ka i dru ga iz gim na zi je, Milo va na Čvori 

ća iz Šap ca, zbog toga što je bio naklo njen par ti za ni ma. O nji ho voj odgo vor no sti za Čvo ri će vu 

smrt sve do či lo je neko li ko sve do ka i savre me ni ka 25. decem bra 1944. (AJ, DK, 110, f. 426, s. 

455-457). 

1064 Upo re di ti: Srđan Cvet ko vić, n.d., str. 228. 

394

koman da jer je to one mo gu će no zau zi ma njem seve ro za pad ne Srbi je od 

stra ne 1. pro le ter skog i 12. (voj vo đan skog) udar nog kor pu sa NOVJ. Sto ga 

je odlu če no da se sna ge pod koman dom Dra že Miha i lo vi ća uoči pro bo ja 

Crve ne armi je na levu oba lu Veli ke Mora ve eva ku i šu i pro bi ju ka seve ro i 

stoč noj Bosni znat no dužim, zao bi la znim i naiz gled pro hod ni jim prav cem 

– od Beo gra da, žele zni com koju su obez be đi va li Nem ci, pre ko Lapo va, 

Kra lje va, Iva nji ce i Sje ni ce, usput pri ku plja ju ći sna ge JVuO koje su se zadrža 

le na tere nu južno od pla nin skog masi va Povlen - Suvo bor - Rud nik. 

Ova odlu ka je rea li zo va na, izme đu osta log, jer je nave de ni pra vac bio proho 

dan zahva lju ju ći pri su stvu nemač kih sna ga. Povla če nje prav cem nemačke 

odstup ni ce čini lo se bez bed ni jim od poten ci jal nog pro bo ja pre ma donjem 

Pod ri nju i Sem be ri ji. Uosta lom, prav cem pre ma Sem be ri ji mogao se 

povu ći samo deo sna ga JVuO, makar su to bile naj o pe ra tiv ni je čet nič ke 

sna ge (4. gru pa juriš nih kor pu sa), a pri o ri tet je pod ra zu me vao oku plja nje 

pre o sta lih čet nič kih sna ga iz dru gih delo va Srbi je i nji ho vo sje di nja va nje 

sa osta ci ma SDS reor ga ni zo va nim u SUK. Nem ci i sna ge pod komandom 

Dra že Miha i lo vi ća su jed ni dru gi ma šti ti li odstup ni cu kroz San džak, 

o čemu je pret hod no bilo reči. Dru go, povla če nje pre ma Crnoj Gori, gde 

bi se jedi ni ce JVuO iz Srbi je sje di ni le sa čet ni ci ma Pavla Đuri ši ća i potom 

se upu ti le u prav cu Alba ni je ili Grč ke, odba če no je zbog toga što bi takav 

sled doga đa ja uda ljio sna ge srbi jan skih čet ni ka od matič ne teri to ri je. 

Sna ge pod koman dom Dra že Miha i lo vi ća ima le su name ru da se nakon 

pre ba ci va nja pre ko Dri ne poste pe no kon cen tri šu na pod ruč ju seve roi 

stoč ne Bosne. Ta name ra pod ra zu me va la je reše nost da se par ti za ni potisnu 

sa ovog pod ruč ja, koje je, sa sre diš tem u Tuzli, pred sta vlja lo sna žno 

par ti zan sko upo riš te. 1065 Korist od čet nič kog pro bo ja od gor njeg Pod ri nja 

ka doli ni Spre če prven stve no su ima li Nem ci, budu ći da je poti ski va nje 

par ti zan skih sna ga sa pod ruč ja Roga ti ce, Soko ca i Han Pije ska nemač kim 

sna ga ma omo gu ći lo da kori ste komu ni ka ci ju Više grad - Roga ti ca - Sara jevo, 

dok je dalji pro boj sna ga JVuO i SUK, pre ma Vla se ni ci i Šeko vi ći ma, 

1065 Par ti za ni su 8. decem bra kon tro li sa li sle de ća veća mesta u istoč noj Bosni: Soko lac, Žepa, Han 

Pije sak, Mili ći, Vla se ni ca, Šeko vi ći, Živi ni ce, Kale si ja, Tuzla, Luka vac, Sre bre nik. „Drži mo pod 

kon tro lom cije lu doli nu Spre če, od Zvor ni ka do Gra ča ni ce.” Zvor nik se nala zio pod kon tro lom 

Nema ca, a Gra ča ni ca pod kon tro lom usta ša i Musli man ske mili ci je. (Zbor nik NOR-a, IV/31, Beograd, 

1968, str. 715). Tokom ofan zi ve JVuO u dru goj polo vi ni decem bra, čet ni ci su pri vre me no 

poti snu li par ti za ne iz Soko ca, Han Pije ska, Vla se ni ce, Šeko vi ća i Živi ni ca. Nem ci su nasto ja li da 

drže pod kon tro lom neka od tih mesta nakon što su ih pri vre me no zapo se li čet ni ci. 

395

omo gu ćio ras te re ći va nje pomoć nog prav ca nemač ke eva ku a ci je u sred njem 

Pod ri nju (Uži ce - Lju bo vi ja - Bra tu nac - Dri nja ča - Zvor nik). 

Dakle, Vrhov na koman da JVuO nije prvo bit no ima la name ru da koncen 

tri še glav ni nu sna ga na pod ruč ju na kome su se srbi jan ski čet ni ci naš li 

počet kom 1945. (Ozren, Tre ba va). Dra ža Miha i lo vić je bio u moguć no sti 

da sna ge pod nje go vom koman dom usme ri pre ko Olo va, doli nom Kri va je, 

pre ma Ozre nu, budu ći da se na tom pod ruč ju nisu nala zi le jače par tizan 

ske sna ge, pogo to vo zbog toga što je pra vac doli nom Kri va je pred stavljao 

bli ži i jed no stav ni ji put ka Ozre nu. Nasu prot tome, Miha i lo vić je 

nakon zau zi ma nja Vla se ni ce odlu čio da čet ni ke usme ri u prav cu Tuzle, 

u dve kolo ne, zao bi la ze ći pla ni nu Javor nik. Kon cen tra ci ja u rejo nu Tuzle 

sma tra na je boljim reše njem zbog bli zi ne Srbi je, odno sno zbog oče ki va ne 

nemač ke ofan zi ve i pre ba ci va nja JVuO u Srbi ju. Ova zablu da je pla će na 

živo ti ma mno gih bora ca JVuO. Od Miha i lo vi će ve pogreš ne pro ce ne korist 

je pono vo imao isklju či vo nemač ki oku pa tor. 

Koli ko je ofan zi va ope ra tiv nih jedi ni ca JVuO i SUK u istoč noj Bosni 

išla u korist nemač kim sna ga ma sve do či i činje ni ca da su Nem ci sta ci o ni rali 

gar ni zo ne u većim mesti ma ovog regi o na nepo sre do nakon što su čet ni ci, 

kao nemač ka pret hod ni ca, zau ze li ta mesta, poti snuv ši sna ge NOVJ, zbog 

čega su par ti za ni počet kom 1945. bili pri nu đe ni da pono vo oslo ba đa ju 

varo ši ce nad koji ma su pret hod no izgu bi li kon tro lu, što je pod ra zu me va lo 

žesto ke bor be sa Nem ci ma i znat ne žrtve u redo vi ma NOVJ/JA – znat nim 

delom u redo vi ma srbi jan skih par ti zan skih bri ga da (jedi ni ce 25. i 45. srpske 

divi zi je). U bor ba ma pro tiv sna ga NOVJ/JA, na pod ruč ju Bir ča, janua 

ra 1945, sem nemač kih sna ga uče stvo va le su i sna ge Opšte rezer ve JVuO, 

koje su odstu pi le iz gor njeg Pod ri nja. 1066 Sarad nja JVuO sa nemač kom vojskom 

na pod ruč ju istoč ne Bosne dodat no je pro ble ma tič na zbog činje ni ce 

da su sna ge nemač kog oku pa to ra na tom pod ruč ju, tokom 1943-1944, 

naro či to u oko li ni Šeko vi ća, Vla se ni ce i Han Pije ska, opljač ka le i spa li le 

veći nu srp skih sela, pobiv ši neko li ko hilja da civi la. 

Vrhov na koman da JVuO sre di nom decem bra je obra zo va la dve grupa 

ci je srbi jan skih čet ni ka u Bosni. Sever na gru pa ci ja, koju je sači nja va lo 

1066 Opšir ni je o bor ba ma u Bir ču, janu a ra 1945: Дра го љуб Ж. Мир че тић, 45. диви зи ја НОВЈ, Београд, 

1992, стр. 112-157. 

396

neko li ko gru pa kor pu sa (Gor ske gar de, Rasin sko-toplič ka, Južno mo ravska, 

Mlav sko-sme de rev ska gru pa kor pu sa) i sve tri divi zi je SUK (ukup no 

oko 8.000 bora ca) ima la je zada tak da iz gor njeg Pod ri nja pro dre u Birač 

i doli nu Spre če kako bi od sna ga NOVJ pre o te la Tuzlu. Južna gru pa ci ja 

(Opšta rezer va Vrhov ne koman de), koju je sači nja vao manji broj gru pa 

kor pu sa (Šuma dij ski, deo Cer sko-maje vič kog, čet ni ci iz srbi jan skog Sandža 

ka: ukup no oko 4.300 bora ca – ova broj ka uklju ču je i odre đe ni broj 

lokal nih, bosan skih čet ni ka) ima la je zada tak da ovla da pod ruč jem Trno va 

i Kali no vi ka, kako bi obez be di la pod ruč je gor njeg Pod ri nja od upa da sna ga 

NOVJ, kao i da izvr ši pri hvat crno gor skih čet ni ka. 

Nakon poti ski va nja par ti za na iz Vla se ni ce (17. decem bar), Miha i lović 

je nare dio pro bi ja nje ope ra tiv nih jedi ni ca Vrhov ne koman de i SUK ka 

doli ni Spre če, u cilju zau zi ma nja Tuzle, koja se nala zi la pod par ti zan skom 

kon tro lom kao cen tar oslo bo đe ne teri to ri je u seve ro i stoč nom delu Bosne. 

U napad je kre nu lo oko 8.000 pri pad ni ka srbi jan skih jedi ni ca JVuO i 

SUK, 1067 uz sadej stvo neko li ko hilja da maje vič kih i bir čan skih čet ni ka. 

Vrhov na koman da JVuO žele la je zau zi ma njem ovog par ti zan skog upo rišta 

obez be di ti pre zi mlja va nje sna ga u gra du u kome su posto ja li povolj ni ji 

uslo vi za bora vak nego u dru gim delo vi ma Bosne, kako bi se ostva ri li uslo vi 

za pri želj ki va no pre ba ci va nje u Srbi ju, na pro le će. Sem toga, kon tro li sa nje 

veće teri to ri je omo gu ća va lo je čet ni ci ma da se kod zapad nih anti fa ši stič kih 

sila pozi ci o ni ra ju kao mno go rele vant ni ji poli tič ki fak tor. 

Pla no vi Koman de Armij ske gru pe „E” ispr va nisu pod ra zu me va li dejstva 

JVuO u prav cu Tuzle, već su pod ra zu me va li maglo vi te pla no ve o angažma 

nu srbi jan skih čet ni ka u zapad noj Srbi ji. Počet kom decem bra, major 

Goj ko Boro ta, opu no mo će nik Vrhov ne koman de JVuO za pre go vo re sa 

Koman dom Armij ske gru pe „E” u Sara je vu, izneo je pred log o pre meš tanju 

glav ni ne srbi jan skih čet ni ka u pod ruč je izme đu Bosne i Dri ne, „iz eko 

1067 Pre ma poda ci ma Glav nog šta ba NOV i PO Srbi je, dobi je nim od stra ne šta bo va 23. i 45. srp ske 

divi zi je, čije jedi ni ce su uče stvo va le u bor ba ma pro tiv čet ni ka u širem regi o nu Tuzle, kra jem 

decem bra 1944, jači na desne kolo ne JVuO i SUK izno si la je 3.800, a jači na leve kolo ne 4.100 

bora ca. (Збор ник НОР-а, I/15, Бео град, 1957, стр. 606). Već smo nave li poda tak iz depe še od 

24. decem bra u kojoj Dra ža Miha i lo vić isti če da su sna ge Opšte rezer ve Vrhov ne koman de JVuO, 

koje su do kra ja decem bra osta le u rejo nu Foče i Gora žda, bro ja le 4.300 bora ca. Isto tako, nave li 

smo tvrd nje Dra že Miha i lo vi ća da je 20. decem bra 1944. pri mio 8.500 bora ca pod nepo sred nu 

koman du. Doku ment Šta ba 27. istoč no bo san ske divi zi je (1. janu ar 1945) tako đe navo di da je 

jači na sna ga pod koman dom Dra že Miha i lo vi ća, koje su nastu pa le u dve kolo ne u prav cu Tuzle, 

izno si la oko 8.000 bora ca. (Zbor nik NOR-a, IV/32, Beo grad, 1968, str. 17). 

397

nom skih raz lo ga”. Ispr va je nemač ka stra na to odbi la kao nepri hva tlji vo, 

ali usko ro se poka za lo da Nem ci nema ju dovolj no sna ga za uspo sta vlja nje 

komu ni ka ci je putem Pod ro ma ni ja - Zvor nik i drum ske i žele znič ke komuni 

ka ci je Zvor nik - Tuzla - Doboj, pri čemu je kon sta to va no da se „u držanju 

nemač kog Ver mah ta, koje je rani je utvr đe no, pre ma čet ni ci ma niš ta 

nije pro me ni lo. Nemač ki Ver maht ima name ru da zado vo lji potre be čet nika 

u što većoj meri, uzi ma ju ći u obzir i pru ža nje mate ri jal ne pomo ći”. 1068 

Ubr zo nakon toga, 10. decem bra, dva dana nakon što su čet nič ke sna ge 

zapo če le spo ri pro boj ka seve ru, Koman da Armij ske gru pe „E” izve sti la 

je pot či nje ne koman de da će „čet ni ci na mar šu u širi rejon Valje va” pro ći 

pre ko pod ruč ja istoč ne Bosne, pri čemu je zaklju če no da Dra ža Miha i lo vić 

„garan tu je naj lo jal ni je drža nje pre ma nemač kim jedi ni ca ma i nudi saradnju”. 

1069 

Napad čet nič kih sna ga na Tuzlu pogo do vao je prven stve no sna ga ma 

nemač kog oku pa to ra s obzi rom na to da su nemač ke pozi ci je u sred njem 

Pod ri nju i dru gim delo vi ma istoč ne Bosne pret hod nih dana bile izu zet no 

ugro že ne, pogo to vo nakon par ti zan skog zau zi ma nja Lju bo vi je, Dri nja če i 

Zvor ni ka. Sem toga, nakon oslo bo đe nja Zvor ni ka zapo če lo je pre ba ci va nje 

sna ga 23. i 45. srp ske divi zi je na levu oba lu Dri ne. Sna ge ove dve divi zi je, 

ume sto da bude anga žo va ne na daljem neu tra li sa nju ugro že nih nemač kih 

sna ga u Pod ri nju, bile su pri mo ra ne da naj ve ćim delom poma žu u odbra ni 

teri to ri je koju su kon tro li sa le jedi ni ce 27. i 38. istoč no bo san ske divi zi je, a 

koju su bile izlo že ne ofan zi vi ope ra tiv nih jedi ni ca JVuO. 

Nemač kim sna ga ma je od naj ve ćeg zna ča ja bilo da oču va ju pozi ci je u 

Sem be ri ji i donjem Pod ri nju, kao desnom kri lu Srem skog fron ta. Isto vreme 

no, pro do rom kroz istoč nu Bosnu, sna ge ope ra tiv nih jedi ni ca JVuO i 

SUK dodat no su obez be di le pro hod nost nemač kim sna ga ma, dok su sna ge 

Opšte rezer ve Vrhov ne koman de JVuO osta vlje ne u sek to ru Foče, Miljevi 

ne i Gora žda, šti te ći to pod ruč je od upa da sna ga NOVJ iz Her ce go vi ne, 

zarad obez be đi va nja nemač kog mosto bra na kod Više gra da, iz prav ca Foče, 

i zadr ža va ju ći mosto bran za pri hvat crno gor skih čet ni ka, u Gora ždu. Prema 

tome, aktiv no sti sna ga JVuO i SUK išle su u pri log nastav ku nemač 

1068 Zbor nik NOR-a, XII/4, Beo grad, 1979, str. 1190-1191; Ahmet Đon la gić, 27. istoč no bo san ska divizi 

ja, Beo grad, 1983, str. 345. 


398

kog pri su stva na širem pod ruč ju istoč ne Bosne. Kre ta nje i kon cen tra ci ja 

srbi jan skih jedi ni ca JVuO i SUK, nakon napuš ta nja Srbi je, nije bila stvar 

slo bod ne volje Vrhov ne koman de JVuO već je o tome odlu či vao nemač ki 

oku pa tor, na osno vu nje go vih potre ba i pri o ri te ta. 1070 Doma ća revi zi o nistič 

ka isto ri o gra fi ja izbe ga va da kon sta tu je ovu činje ni cu. 

U dani ma kada su ope ra tiv ne jedi ni ce Vrhov ne koman de JVuO, 

decem bra 1944, pro di ra le kroz Birač pre ma doli ni Spre če, u name ri da 

zau zmu Tuzlu, jedi ni ce Opšte rezer ve JVuO vodi le su bor be pro tiv snaga 

NOVJ na raz me đu sever ne Her ce go vi ne i južne Bosne, u sarad nji sa 

nemač kim sna ga ma, koje su se kre ta le od Više gra da ka Sara je vu, o čemu 

sve do či izveš taj nemač ke Koman de Jugo i sto ka (23. decem bar 1944): „Kreću 

ći se od Kali no vi ka ka seve ru, jače ban dit ske sna ge poti snu le su čet nič ka 

osi gu ra nja od Trno va ka Kasin do lu; 1. bata ljon 734. lovač kog puka [5. 

brd skog SS kor pu sa], pre ba čen iz Pod ro ma ni je moto ri zo va nim tran sportom, 

stu pio je u kon tra na pad u sarad nji sa usta ša ma i čet ni ci ma.” 1071 

Naiz gled para dok sal no delu je da su se sna ge srbi jan skih par ti za na, 

name nje ne za nasta vak bor bi pro tiv nemač kih sna ga, pre ba ci le na područ 

je seve ro i stoč ne Bosne goto vo isto vre me no kada u ovo pod ruč je nadi ru 

sna ge srbi jan skih čet ni ka, snab de ve ne novim koli či na ma nemač ke munici 

je, u name ri da ugro ze par ti zan ske pozi ci je – ako ne uzme mo u obzir 

činje ni cu čet nič ke kola bo ra ci je, koja decem bra 1944. posta je još oči gledni 

ja – o čemu sve do či činje ni ca da srbi jan ski čet ni ci tokom pro bo ja kroz 

istoč nu Bosnu nisu napa da li upo riš ta u koji ma su se nala zi le nemač ke i 

ustaš ke sna ge. U bor ba ma u oko li ni Tuzle, kra jem decem bra 1944, pored 

1070 Isti če mo zaklju čak Šta ba 3. (bosan skog) udar nog kor pu sa iz izveš ta ja Šta bu 2. armi je JA (17. 

janu ar 1945): „Usli jed teš ke situ a ci je na sek to ru Zvor ni ka Nijem ci su ove čet nič ke sna ge iskori 

sti li na taj način što su ih upu ti li na teri to ri ju istoč ne Bosne s namje rom da ovi ovla da ju oslobo 

đe nom teri to ri jom i anga žu ju naše sna ge te tako omo gu će slo bod no komu ni ci ra nje nje mačkim 

jedi ni ca ma na sek to ru Dri nja ča-Zvor nik-Bije lji na i Više grad-Soko lac-Sara je vo. Sem toga, 

iscr plje nim čet nič kim jedi ni ca ma bio je potre ban odmor i pre dah i oslo nac na doma će čet nič ke 

sna ge koje su na teri to ri ji istoč ne Bosne kon tro li sa le dobar dio kra je va.” (Zbor nik NOR-a, IV/32, 

Beo grad, 1968, str. 404). 

Delo ve ovog zaključ ka potvr đu je i doku ment Vrhov ne koman de JVuO, iz decem bra 1944, u 

kome je Vrhov na koman da nazna či la opšte uslo ve spo ra zu ma o sarad nji sa nemač kim sna gama. 

Jed na od tača ka ovog doku men ta gla si: „Kon cen tri sa nje čet nič kih jedi ni ca, koje se povla če 

iz Srbi je, u pro stor koje im nemač ke tru pe budu odre di le.” (Zbor nik NOR-a, XIV/4, Beo grad, 1985, 

str. 492). 

1071 NAW, T-311, r. 195, s. 343 

399

pri pad ni ka srbi jan skih jedi ni ca JVuO i SUK gine i nema li broj srbi jan skih 

par ti za na. 

Voj na ope ra ci ja JVuO, koja je ima la za cilj zau zi ma nje Tuzle, tra ja la je 

od 23. do 28. decem bra i ima la je za posle di cu jedan od naj ve ćih pora za 

čet ni ka u bor ba ma pro tiv par ti za na, u dota daš njem toku rata. U sva kom 

slu ča ju, reč je o naj ve ćem pora zu koji su pre tr pe li srbi jan ski čet ni ci nakon 

odstu pa nja u Bosnu, pa do maja 1945. Doma ća isto ri o gra fi ja nije kon stato 

va la ove dve činje ni ce, iako ih je naslu ti la: „Napa di na grad tra ja li su do 

28. decem bra i done li su samo nove žrtve.” 1072 Znat ni gubi ci sna ga SUK, 

uklju ču ju ći pogi bi ju koman dan ta jed ne od tri divi zi je, jedan su od raz loga 

odva ja nja ove for ma ci je od glav ni ne JVuO i odstu pa nja SUK iz Bosne, 

počet kom janu a ra 1945. Moja name ra nije da rekon stru i še m tok bor bi, 

budu ći da je doma ća isto ri o gra fi ja to već uči ni la, 1073 već da nazna či m 

posle di ce tih bor bi, naro či to u pogle du traj nih gubi ta ka u ljud stvu JVuO. 

Ofan zi va sna ga JVuO i SUK u istoč noj Bosni, decem bra 1944, ima la 

je tri faze. Nepo sred no usme ra va nje ka doli ni Spre če i ugro ža va nje Tuzle, 

odi gra li su se u tre ćoj, završ noj, fazi ofan zi ve. Tome pret ho de bor be 

u južnim delo vi ma istoč ne Bosne i u Bir ču. Sve tri faze pod ra zu me va le su 

nema le gubit ke sna ga JVuO i SUK. 

Prva faza pro do ra sever ne gru pa ci je JVuO pod ra zu me va la je dej stva na 

pod ruč ju Roga ti ce i Soko ca, koje su većim delom kon tro li sa le bri ga de 27. 

istoč no bo san ske divi zi je (16. musli man ska, 19. bir čan ska i 20. roma nij ska 

bri ga da). Štab 27. divi zi je nije bio oba veš ten o kon cen tra ci ji čet nič kih snaga 

u gor njem Pod ri nju i nji ho vom pokre tu ka seve ru, usled nepo sto ja nja 

redov nih veza izme đu šta bo va 2. i 3. kor pu sa JA. 1074 Među tim, sna ge 27. 

divi zi je bile su nedo volj ne da zau sta ve nadi ra nje mno go broj ni jih čet ničkih 

sna ga, koje su bile dobro nao ru ža ne, upor ne u bor bi i pot po mog nu te 

nemač kom arti lje ri jom, usled čega su par ti za ni povu kli ka seve ru. Pre ma 

jed nom par ti zan skom izvo ru, jedi ni ce 27. divi zi je su „u žesto kim bor bama” 

od 8. do 12. decem bra izba ci le iz stro ja navod no oko 600 srbi jan skih 


1073 Azem Kožar, „Čet nič ka gru pa ci ja Dra že Miha i lo vi ća u sje ve ro i stoč noj Bosni i poku šaj zau zima 

nja Tuzle”, Tuzla u rad nič kom pokre tu i revo lu ci ji, III, Narod no o slo bo di lač ki rat i revo lu ci ja. 

Okto bar 1943 – maj 1945, (ur. Zdrav ko Anto nić), Tuzla, 1987, str. 1087-1106. 

1074 Ahmet Đon la gić, n.d., str. 347-348. 

400

čet ni ka (od čega 350 mrtvih), na pro sto ru Roga ti ce i Sokol ca. 1075 Ovaj 

broj je nesum nji vo uve li čan i vero vat no je reč o neko li ko dese ti na poginu 

lih čet ni ka, o čemu govo ri dvo ci fren broj zaple nje nog oruž ja. Poti ski vanjem 

par ti zan skih sna ga pre ma seve ru, oslo bo đe na je komu ni ka ci ja Višegrad 

- Sara je vo za izvla če nje nemač ke voj ske. Kako se može zaklju či ti iz 

izvo ra čet nič kog pore kla, dalje nastu pa nje sever ne gru pa ci je JVuO uspo reno 

je usled nedo stat ka muni ci je, zbog čega su čet ni ci, uz dozvo lu Vrhov ne 

koman de, 13. decem bra zatra ži li nove koli či ne muni ci je od Nema ca. 1076 

Par ti zan ski šta bo vi u istoč noj Bosni, uklju ču ju ći i Štab 3. (bosan skog) 

kor pu sa, pod čijom koman dom su nala zi le sna ge 27. istoč no bo san ske divizi 

je, tek nakon 15. decem bra su shva ti li „name ru nepri ja te lja da ovla da 

Tuzlan skim base nom i na taj način se spo ji sa nje mač kim sna ga ma koje 

su se upor no bra ni le na sek to ru Dri nja ča - Zvor nik - Kozluk”. 1077 Usled 

toga Štab 3. kor pu sa je nare dio sna ga ma 27. divi zi je da se ori jen ti šu ka 

Dri nja či, a jedi ni ca ma 38. divi zi je ka Zvor ni ku, zajed no sa sna ga ma 14. 

(srp skog) kor pu sa NOVJ, kako bi ovla da li ovim mesti ma, koja su bila pod 

kon tro lom Nema ca, pre nego što se do njih pro bi ju čet ni ci. Pre ma čet ni cima 

su ori jen ti sa ne sla bi je par ti zan ske sna ge (20. roma nij ska bri ga da i neke 

manje jedi ni ce). Par ti za ni su nakon više dnev nih bor bi zau ze li Dri nja ču 

(19. decem bar) i Zvor nik (20. decem bar). Rela tiv no brzo zau zi ma nje ta 

dva mesta omo gu ći lo je Šta bu 3. kor pu sa da pre u sme ri deo snaga 27. i 

38. divi zi je ka čet nič koj gru pa ci ji koja je nadi ra la kroz Birač, pre ma doli ni 

Spre če. U među vre me nu, čet ni ci su 17. decem bra poti snu li par ti za ne iz 

Vla se ni ce. Miha i lo vić je imao dobra oba veš te nja o sla bom pri su stvu par tizan 

skih sna ga u Bir ču (u dani ma izme đu 16. i 19. decem bra) i nesum nji vu 

veru u uspeh pro bo ja ka doli ni Spre če: „Broj na sta nja toli ko su naša veli ka 

u odno su na nepri ja telj ska, da ne sme da bude zadr ža va nja”. 1078 

Veli ki gubi ci čet ni ka Gru pe kor pu sa gor ske gar de (prven stve no Oplenač 

ka bri ga da) i 3. divi zi je SUK, zabe le že ni su na pod ruč ju Šeko vi ća i 


1076 Zbor nik NOR-a, XIV/4, Beo grad, 1985, str. 461, 469-472. 


Da je Koman da Armij ske gru pe „E” raču na la na sadej stvo sa čet ni ci ma sve do či nare đe nje 34. 

armij skom kor pu su Ver mah ta da napuš ta nje Zvor ni ka izvr ši „tek po dola sku čet nič kih sna ga”. 

(Zbor nik NOR-a, XII/4, Beo grad, 1979, str. 1199). 


401

u doli ni Dri nja če, 22-23. decem bra. Čet ni ci ma su se na tom pod ruč ju 

suprot sta vi li bor ci 16. musli man ske istoč no bo san ske i 19. bir čan ske bri gade. 

Isto vre me no su čet ni ci pod Kese ro vi će vom koman dom stu pi li u bor bu 

sa delo vi ma 38. divi zi je (18. hrvat ska i 21. tuzlan ska bri ga da) na pod ruč ju 

Kale si je. Čet nič ki poraz kod Šeko vi ća bio je jedan od pre sud nih doga đa ja 

koji su amor ti zo va li ofan zi vu JVuO, iako su napa di nasta vlje ni i u narednim 

dani ma. 

Pre ma depe ši Šta ba 27. istoč no bo san ske divi zi je Šta bu 3. kor pu sa (23. 

decem bar 1944), u bor ba ma pro tiv čet ni ka u rejo nu Šeko vi ća, uklju ču ju ći 

napad na komo ru Gru pe kor pu sa gor ske gar de, pogi nu lo je 110, zaro bljeno 

40 čet ni ka i zaple nje na veli ka koli či na rat nog mate ri ja la i tran sportne 

mar ve. 1079 Kala bi će ve sna ge bile su pri mo ra ne da odstu pe ka Klad nju, 

ume sto da, kako je pla ni ra no, pre ko Šeko vi ća pro dru pre ma Kale si ji. U 

depe ši od 23. decem bra, Kala bić je oba ve stio nje go vog koman dan ta, genera 

la Miro sla va Tri fu no vi ća, da su mu u bor bi u Šeko vi ću „dva naj bo lja 

bata ljo na pro pa la” kao i kor pu sna komo ra i „mno go muni ci je”. 1080 

Sna ge 3. kor pu sa NOVJ nasto ja le su da povra te Vla se ni cu. Pre ma 

poda ci ma Šta ba 3. bosan skog kor pu sa, čet ni ci Timoč kog kor pu sa u dvodnev 

nim bor ba ma za Vla se ni cu (22-23. decem bar), u bor bi pro tiv sna ga 

20. roma nij ske bri ga de, ima li su gubit ke od „350 izba če nih iz stro ja i 55 

zaro blje nih”. Pret hod no su čet ni ci u doli ni Dri nja če, od stra ne jedi ni ca 16. 

i 19. bri ga de pre tr pe li gubit ke od navod no 460 pogi nu lih i 60 zaro blje nih, 

što su naj ve ro vat ni je uve li ča ne broj ke, pri čemu se posled nje broj ke odno se 


Zani mlji vo je pome nu ti da je 19. bir čan ska bri ga da uoči 23. decem bra popu nje na sa 184 nova 

bor ca – iz Srbi je, uglav nom sa pod ruč ja Sme de rev ske Palan ke, Veli ke Pla ne i Žaba ra. Od tog 

bro ja iz Krnje va je bilo 46 bora ca, iz Aza nje 42, iz Veli kog Oraš ja 21, iz Žaba ra 20, iz Poro di na 

12, itd. Zna tan broj ovih bora ca uče stvo vao je u bor bi u Šeko vi ći ma. Među nji ma je sva ka ko bilo 

biv ših čet ni ka. (Девет на е ста бир чан ска НОУ бри га да, (ур. Радо мир Бон до вић), Бео град- 

Звор ник, 1989, стр. 455-570). Do sre di ne decem bra 1944. u 16. musli man sku bri ga du stu pi lo 

je 325 mla di ća sa pod ruč ja Srbi je. Oni su uze li učeš ća u bor ba ma pro tiv glav ni ne JVuO na područ 

ju Bir ča i doli ne Spre če. U bri ga di se ukup no bori lo 625 bora ca sa pod ruč ja Srbi je. Naj ve ći 

broj bora ca iz Srbi je poti cao je iz sle de ćih opšti na: Svi laj nac (99), Veli ka Pla na (91), Despo to vac 

(76), Uži ce (45), Koce lje va (32), Boga tić (29), Kosje rić (28). Od 625 bora ca iz Srbi je, do kra ja rata 

pogi nu lo je 150. (Ахмет Ђон ла гић, Ћамил Каза зо вић, Бор бе ни пут 16. мусли ман ске бри гаде, 

Тузла-Сара је во, 1981, стр. 803-828). Jedi ni ce 38. istoč no bo san ske divi zi je (prven stve no 21. 

tuzlan ska bri ga da) tokom decem bra 1944. popu nje ne su sa „500 novih bora ca iz Srbi je”. (Zbornik 

NOR-a, IX/8, Beo grad, 1968, str. 212). 


402

i na pomi nja ne gubit ke Kala bi će vih sna ga u Šeko vi ći ma. 1081 Pre ma dru gim 

izvo ri ma, koji su rea li stič ni ji, sna ge Timoč kog kor pu sa u Vla se ni ci ima le 

su gubit ke od 52 pogi nu la, 65 ranje nih i 25 zaro blje nih čet ni ka. 1082 Porazom 

sna ga JVuO kod Šeko vi ća i Vla se ni ce, okon ča na je dru ga faza čet nič ke 

ofan zi ve u istoč noj Bosni. 

I pored nave de nih neu spe ha i gubi ta ka u Šeko vi ći ma i Vla se ni ci, 

Vrhov na koman da JVuO nije odu sta ja la od osnov ne name re – zau zi manja 

Tuzle. Vrhov na koman da, koja se od 21. decem bra nala zi la u Klad nju, 

nare di la je nared nih dana opšti napad na Tuzlu i par ti zan ska upo riš ta u 

oko li ni gra da, s name rom obu hva ta nja gra da sa juga, jugo za pa da i zapa da. 

Inten ziv ne bor be vođe ne su od 23. do 28. decem bra na pri la zi ma Tuzli i 

u doli ni Spre če. 

Naj ve ći gubi ci napad nih kolo na JVuO zabe le že ni su 27-28. decembra. 

U ope ra cij skom dnev ni ku 2. rav no gor skog kor pu sa, za 27. decem bar, 

navo de se gubi ci od 30 bora ca, od čega jed nog ofi ci ra i sedam pod o fi ci ra. 

U istom doku men tu, navo di se da su sna ge tog kor pu sa 28. decem bra imale 

„pri lič ne gubit ke”. 1083 

Pre ma Ope ra cij skom dnev ni ku Šta ba 2. juriš nog kor pu sa JVuO za 30. 

decem bar 1944, sna ge 2. divi zi je SUK ima le su ozbilj ni je gubit ke pret hodnih 

dana. „Sazna je mo da je SDS izne na đe na i da je koman dant pogi nuo i 

54 koje ofi ci ra i voj ni ka.” Ove podat ke pre ćut ku je ope ra cij ski dnev nik 2. 

divi zi je SUK, iako bele ži pogi bi ju koman dan ta 2. divi zi je, pukov ni ka Dragu 

ti na Redi ća, 23. decem bra. Pukov nik Voji slav Petro vić, koji je pre u zeo 

koman du nakon Redi će ve pogi bi je, ranjen je 26. decem bra. 1084 

Niko la Kala bić, koman dant Gru pe kor pu sa gor ske gar de, oba ve stio je 

27. decem bra Vrhov nu koman du: 

„Meni nije doš lo pre ko 300 lju di... Ostao sam bez met ka. Šta se radi 

sa nama. Ovo je pro past. Bez obzi ra na sve, ako ima te milo sti daj te da sklonim 

lju de u bli zi ni Nema ca. Oča jan sam za sve ovo. Lju de, lju de ovo li ke 

pogu bih dža be.” 1085 


1082 Ahmet Đon la gić, n.d., str. 372. 



1085 Isto, str. 699. 

403

Kala bić je i u nared na dva dana oba veš ta vao Vrhov nu koman du o 

gubi ci ma sna ga pod nje go vim zapo ved niš tvom, koje su uklju či va le i manji 

deo sna ga SUK. Kala bi će ve depe še od 28-29. decem bra nisu publi ko va ne, 

a „Knji ga pri mlje nih depe ša Vrhov ne koman de JVuO od 12. decem bra 

1944. do 26. febru a ra 1945.” nije mi bila dostup na. Sekun dar ni izvo ri 

navo de da se u Kala bi će vim depe ša ma za 27-29. decem bar „izno se poda ci 

da se, posli je pora za jedi ni ca Gru pe kor pu sa gor ske gar de, 1.000 čet ni ka 

nije vra ti lo u svo je jedi ni ce”. 1086 

Viso ke gubit ke JVuO bele že i par ti zan ski izvo ri, uz napo me nu da parti 

zan ski izvo ri navo de uve li ča ne gubit ke pro tiv ni ka, kao što, s dru ge stra ne, 

čet nič ki izvo ri često pre ćut ku ju vla sti te gubit ke. 

U izveš ta ju Šta ba 23. srp ske divi zi je (31. decem bar 1944), pomi nju 

se bor be sna ga ove divi zi je (7, 9. i 14. srp ska bri ga da), pro tiv čet ni ka na 

pod ruč ju Zvor ni ka, Kale si je, Šeko vi ća i Tuzle. U izveš ta ju se navo di da su 

sna ge 23. srp ske divi zi je 27. decem bra nane le čet ni ci ma sle de će gubit ke: 

„126 mrtvih, pre ko 130 ranje nih i 175 zaro blje nih. Među ubi je ni ma se 

nala zi veći broj ofi ci ra i pod o fi ci ra, a među zaro blje ni ma jedan kape tan i tri 

poruč ni ka. Među ranje ni ci ma nala zi se koman dant Ople nač kog kor pu sa, 

Nego van Arse ni je vić, koga su čet ni ci odne li na konju.” Isto vre me no, toga 

dana divi zi ja je ima la gubit ke od 11 mrtvih, 24 ranje na i tri nesta la bor ca. 

Pre ma istom izveš ta ju, jedi ni ce 23. srp ske divi zi je u bor ba ma na nave denom 

pod ruč ju, od 23. do 30. decem bra, nane le su čet ni ci ma gubit ke od 

228 mrtvih, pre ko 200 ranje nih i 195 zaro blje nih. 1087 

U depe ša ma Šta ba 3. bosan skog kor pu sa Vrhov nom šta bu NOVJ (21- 

31. decem bar 1944) navo di se da su sna ge pod koman dom kor pu sa u borba 

ma u istoč noj Bosni i oko Tuzle čet ni ci ma nane li gubit ke od 1.142 poginu 

lih, 572 zaro blje nih i 600 „izba če nih iz stro ja” (bez navo đe nja koli ko 

je među nji ma pogi nu lih, ranje nih i zaro blje nih), što ukup no čini 2.314 

izba če nih iz stro ja. Sve nave de ne broj ke su nesum nji vo uve li ča ne. 1088 


„Knji ga pri mlje nih depe ša Vrhov ne koman de JVuO od 12. decem bra 1944. do 26. febru a ra 1945.” 

(VA, ČA, k. 276, f. 1, d. 16) nije nam bila dostup na jer se nala zi la na kon zer va ci ji. 



Štab 17. maje vič ke bri ga de oba ve stio je 28. decem bra Štab 38. istoč no bo san ske divi zi je NOVJ o 

bor ba ma pro tiv srbi jan skih čet ni ka, u dva pret hod na dana na pod ruč ju izme đu Kale si je i Tuzle. 

U izveš ta ju se navo di da je bri ga da pro tiv ni ku nane la gubit ke od oko 130 pogi nu lih, dok su 73 

404

Dakle, pre ma poda ci ma šta bo va dva kor pu sa NOVJ, par ti za ni su u 

rejo nu Tuzle čet ni ci ma nane li gubit ke od 1.370 pogi nu lih, 200 ranje nih, 

767 zaro blje nih i 600 „izba če nih iz stro ja, ili ukup no 2.937 izba če nih iz 

stro ja. 1089 Real no je pret po sta vi ti da su čet ni ci i pri pad ni ci SUK u nave denom 

raz do blju ima li zajed no pre ko 1.000 pogi nu lih i zaro blje nih bora ca. 

Pri pad ni ci jedi ni ca JVuO iz Srbi je pre tr pe li su manje gubit ke i tokom 

neko li ko nared nih dana, nakon 29. decem bra, pri li kom poti ski va nja četnič 

kih sna ga pre ma Ozre nu i doli ni Kri va je, uklju ču ju ći navod no uniš tenje 

Šta ba 2. divi zi je SUK, kao i pogi bi ju i zaro blja va nje neko li ko dese ti na 


Nave de na broj ka zaro blje nih čet ni ka pri bli žni ja je real nom bro ju od 

nave de ne broj ke pogi nu lih čet ni ka, budu ći da je bila pro ver lji vi ja. Ne 

raspo la že mo poda ci ma o tret ma nu zaro blje ni ka, ali nema sum nje da su 

mno gi od njih, vero vat no veći na, izo lo va ni u zaro blje nič kim logo ri ma. U 

zapo ve sti Šta ba 23. srp ske bri ga de (2. janu ar 1945) nare đu je se napad na 

čet ni ke na pro sto ru istoč ne Bosne. „Zaro blje ni ke ne sme te ubi ja ti, već pošto 

ih raz o ru ža te, upu ti te ih šta bu bri ga de.” 1091 

O sta nju bora ca Rasin sko-toplič ke gru pe kor pu sa, nakon neu spe log 

napa da na Tuzlu i pora za u doli ni Spre če, sve do či izveš taj Sini še Oco ko lji ća 

Vrhov noj koman di JVuO u kome se navo di da „ta do juče veo ma sna žna 

gru pa pred sta vlja samo lju de sa ogrom nim bro jem golja, nespo sob nih ni za 

kakav podu hvat”. 1092 O sta nju jedi ni ca pod koman dom Dra gu ti na Kesečet 

ni ka bila zaro blje na. Od nave de nog bro ja zaro blje nih, 51 čet nik je upu ćen u Štab 38. istočno 

bo san ske divi zi je, među koji ma dva pri pad ni ka SUK i dve žene – „osta le smo likvi di ra li hvata 

ju ći [ih] po manjim gru pi ca ma”. Osta je neja sno da li su 22 likvi di ra na čet ni ka ubi je na u bor bi, 

odno sno tokom poku ša ja zaro blja va nja, ili su stre lja ni nakon zaro blja va nja. (Zbor nik NOR-a, 

IV/31, Beo grad, 1968, str. 584). Štab 18. (hrvat ske) istoč no bo san ske bri ga de oba ve stio je štab 

38. istoč no bo san ske divi zi je NOVJ (29. decem bar 1944) o gubi ci ma čet nič kih sna ga u bor ba ma 

sa ovom jedi ni com, na pod ruč ju Osma ka, Kale si je, Toj ši ća i Vuko vi ja, 22-27. decem bra: „520 

ubi je nih, ranje nih i zaro blje nih nepri ja telj skih voj ni ka i ofi ci ra”, uz napo me nu: „Ovo su skrom no 

izne še ni nepri ja telj ski gubi ci u bor ba ma koje je vodi la naša bri ga da.” (VA, NOVJ, k. 1259, f. 5, d. 

19). Ovi poda ci su nesum nji vo uve li ča ni. 

1089 U izveš ta ju Glav nog šta ba NOV i PO Srbi je o toku bor bi u Pod ri nju i seve ro i stoč noj Bosni u 

dru goj polo vi ni decem bra 1944, navo di se da je desna kolo na JVuO i SUK, u bor ba ma u oko li ni 

Šeko vi ća, Kale si je i Tuzle, „ima la pre ko 50% izba če nih iz stro ja, od kojih pre ko 800 mrtvih i 500 

zaro blje nih”. (Збор ник НОР-а, I/15, Бео град, 1957, стр. 607). 

1090 Zbor nik NOR-a, IV/31, Beo grad, 1968, str. 731; Zbor nik NOR-a, IV/32, Beo grad, 1968, str. 76-78. 

1091 Дра го љуб Ж. Мир че тић, 45. диви зи ја НОВЈ, Бео град, 1992, стр. 115. 


405

o vi ća, osta vio je sve do če nje neka daš nji borac pod nje go vom koman dom, 

Miloš Mla de no vić. „O bor be noj sna zi tu više nije moglo biti reči: odba če ni 

i napuš te ni od svo jih koman da na ta; glad ni i pro mr zli; moral no posve ubije 

ni, kre ta li smo se dalje bez ika kvog cilja u nadi da ćemo se ipak doko pa ti 

kakvog sela i nase lja i koli ko-toli ko dozna ti gde se nala zi mo.” 1093 

Bilans bor bi za Tuzlu opi sao je jedan par ti zan ski izveš taj: „Umje sto 

da nađu odmo ra i hra ne, kako su im to govo ri li nji ho vi vođi, oni su naš li 

krva ve bor be, smrt i pre zir od sta nov niš tva u seli ma kroz koja su se kre ta li. 

Sta nov niš tvo Tuzle i oko li ne, a isto tako i sta nov niš tvo Bir ča i Roma ni je, 

u ovim bor ba ma poma ga lo je svim sila ma našu voj sku, dono se ći joj na 

polo ža je hra nu i muni ci ju i izla ze ći joj u susret u sva kom pogle du. Čak i 

doma ći čet ni ci skla nja li su se od ove čet nič ke gru pe vide ći kod njih oči tu 

pro past”. 1094 Iako su zaključ ci iz izveš ta ja oči gled no ten den ci o zni, oni nisu 

liše ni real ne osno ve. 

Pri li kom povla če nja ka Ozre nu, Miha i lo vi će vi čet ni ci su 28. decem bra 

upa li u Živi ni ce i opljač ka li neko li ko dese ti na musli man skih doma ćin stava, 

pljač ka ju ći sto ku, hra nu i ode ću. Pret hod nih dana isto se dogo di lo u 

obli žnjem selu Kova či. 1095 Srbi jan ski čet ni ci pri li kom pro bo ja kroz istoč nu 

Bosnu i napa da na Tuzlu nisu vrši li etnič ki moti vi sa ne zlo či ne, budu ći da 

je Vrhov na koman da JVuO nasto ja la da obez be di sarad nju musli man skog 

sta nov niš tva, odno sno sarad nju onog dela bosan skih musli ma na koji su 

sara đi va li sa oku pa to rom. U tom pogle du Vrhov na koman da je u zapove 

sti ma za ope ra ci je nagla ša va la potre bu korekt nog odno sa pre ma musliman 

skom sta nov niš tvu. Srbi jan ski čet ni ci su sve do počet ka maja 1945, 

kada su poči ni li zlo či ne nad musli man skim i hrvat skim sta nov niš tvom na 

pod ruč ju Foj ni ce i Kre še va, nasto ja li da se pri ka žu u povolj nom sve tlu u 

oči ma bosan skih musli ma na, poku ša va ju ći da neu tra li šu stra ho te čet ničkih 

zlo či na nad musli man skom popu la ci jom u prve tri rat ne godi ne. 

Šuma dij ska gru pa kor pu sa (1. i 2. šuma dij ski i Požeš ki kor pus, 1. kragu 

je vač ka i Juriš na pra te ća bri ga da) u dru goj polo vi ni novem bra 1944. 

bro ja la je oko 2.000 čet ni ka. Ova gru pa kor pu sa se decem bra 1944. nala zila 

u sasta vu Opšte rezer ve JVuO, u Pod ri nju. Nave de ni broj se znat no sma 

1093 Милош Мла де но вић, Лажни идо ли и вар љи ви иде а ли, II, Лон дон, 1983, стр. 50. 


1095 AJ, DK, 110, f. 365, s. 162-193. 

406

njio već nared nog mese ca ili je pret po stav ka od 2.000 pre di men zi o ni ra na. 

Petar Baćo vić je 18. decem bra oba ve se tio Vrhov nu koman du JVuO da 

pukov nik Dušan Smi lja nić, koman dant Šuma dij ske gru pe kor pu sa, „ima 

sve ga oko 1.000 bora ca, golih, bosih, bez muni ci je i mora la”. Dušan Smilja 

nić je 31. decem bra oba ve stio Vrhov nu koman du da pod koman dom 

ima 600 bora ca (1. i 2. šuma dij ski kor pus), a da kape tan Miloš Mar ko vić, 

zapo ved nik Požeš kog kor pu sa, pod koman dom ima 310 bora ca. 1096 Ovi 

zbir ni poda ci se ukla pa ju u izveš taj Petra Baćo vi ća. Raz li ka od oko 1.000 

bora ca naj ve ro vat ni je se odno si na dezer te re jer jedi ni ce pod Smi lja ni ćevom 

koman dom nisu bile izlo že ne veli kim gubi ci ma u bor ba ma (bora vi le 

su u gor njem Pod ri nju, kao deo Opšte rezer ve Vrhov ne koman de JVuO, 

dok je glav ni na srbi jan skih čet nič kih jedi ni ca napa da la na Tuzlu). 

O osi pa nju redo va Opšte rezer ve JVuO sve do če čet nič ki izvori. 

Koman dant 1. šuma dij skog kor pu sa Mar ko Muzi kra vić, oba ve stio je 

Vrhov nu koman du 23. decem bra: „Kod mene [u kor pu su] kole ba nje i nemir 

kod voj ni ka. Poja vlju je se želja za povrat kom u naš kraj ili bolje reče no 

za beg stvom... Sada samo osta je da naš koman dant izveš ta va: ’Noćas mi 

je toli ko i toli ko pobe glo.’” Isti koman dant je nakon dva dana u izveš ta ju 

naveo „da mu je iz komo re 24-25. decem bra pobe glo pet čet ni ka sa 125 

čet ni ka iz šuma dij skih jedi ni ca”. Pre ma čet nič kim izvo ri ma, iz 2. šumadij 

skog kor pu sa, 22. decem bra, dezer ti rao je 31 borac, uklju ču ju ći jed nog 

ofi ci ra, dok je iz 1. kra gu je vač ke bri ga de „dezer ti ra lo više voj ni ka” zbog 

čega je bri ga da ras for mi ra na 27. decem bra. 1097 

Prvi šuma dij ski kor pus je mar ta 1945. bro jao 354 bor ca, od toga 32 

ofi ci ra, 10 žena i jed nog sveš te ni ka. 1098 

Gubi ci jedi ni ca JVuO iz Srbi je u Bosni 

od počet ka janu a ra do počet ka apri la 1945. 

Sna ge srbi jan skih čet ni ka, nakon neus peš nog poku ša ja zau zi ma nja 

Tuzle, tokom janu a ra 1945. sta ci o ni ra ne su na pod ruč ju Ozre na i Tre ba 


1097 Isto, str. 829-830. 

1098 Бран ко М. Јев тић, н.д., стр. 40. 

407

ve, u seli ma pod kon tro lom lokal nih, bosan skih čet ni ka. Usko ro su im se, 

kra jem janu a ra, pri klju či le sna ge Opšte rezer ve Vrhov ne koman de JVuO i 

crno gor ski čet ni ci. Rači će ve i Đuri ši će ve sna ge bile su pri mo ra ne da napuste 

gor nje Pod ri nje zbog toga što su ovo pod ruč je napu sti li Nem ci. 

Pavle Đuri šić je 12. janu a ra oba ve stio Miha i lo vi ća da Nem ci „za dva 

dana napuš ta ju Pri boj i sve do Dri ne. Usled toga nemo gu će mi se odr ža ti 

u San dža ku i Čaj ni ču.” Đuri ši će ve sna ge su se nared nih dana povu kle ka 

Više gra du, zajed no sa Nem ci ma. Zaha ri je Osto jić je 21. janu a ra oba vestio 

Miha i lo vi ća da nemač ka voj ska napuš ta levu oba lu Dri ne, od Foče do 

Više gra da. „Nem ci će napu sti ti Dri nu kroz neko li ko dana. Crve ni vrše priti 

sak sa juga, isto ka i seve ra. Hra ne i kro va za ova ko veli ke sna ge nema, te 

je opsta nak ovde nemo guć. Zbog ovo ga sam rešio u spo ra zu mu sa Rači ćem 

i Đuri ši ćem, u pri su stvu Bale ti ća, da kre ne mo na sever jer je to jedi no rešenje 

da odr ži mo ovo što ima mo.” Sna ge Opšte rezer ve Vrhov ne koman de 

JVuO u među vre me nu su se sma nji le i, pre ma depe ši Dra go sla va Rači ća 

od 22. janu a ra, izno si le su oko 3.000 lju di. 1099 Sta nje u redo vi ma Opšte 

rezer ve Vrhov ne koman de JVuO, koja se počet kom 1945. nala zi la na područ 

ju Foče i Gora žda, opi sao je koman dant Šuma dij ske gru pe kor pu sa, u 

izveš ta ju od 8. janu a ra 1945. „Voj ni ci ogo le li i obo se li, izne mo gli zbog vrlo 

sla be hra ne. Zbog sve ga ovo ga i izlo že no sti ele men tar nim nepo go da ma, 

50% ljud stva mi je obo le lo, a od ovo ga 20% vrlo teš ko, tako da sam već 

počeo da sejem gro bo ve po Bosni.” 1100 

Nemač ki oku pa tor je Miha i lo vi će vim sna ga ma name nio ulo gu u spreča 

va nju 2. armi je JA da ugro zi komu ni ka ci ju doli nom Bosne, sever no od 

Magla ja, kao i boko ve važnoj komu ni ka ci ji izme đu Dobo ja i Der ven te, u 

cilju bez bed nog sao bra ća ja na putu Doboj - Bosan ski Brod. Komu ni kaci 

ja Sara je vo - Doboj - Bosan ski Brod bila je ključ na sao bra ćaj ni ca koju 

je nemač ki oku pa tor kori stio za eva ku a ci ju sna ga Armij ske gru pe „E” iz 

neo slo bo đe nih delo va Bal ka na ka Srem skom fron tu i fron tu u Podra vini. 

Glav ni zada tak nemač kih sna ga na tlu Jugo sla vi je bio je uspo sta vlja nje 

fron ta u zapad nom Sre mu i Sem be ri ji kojim bi bilo zau sta vlje no pro dira 

nje sna ga NOVJ/JA ka zapa du, nakon oslo bo đe nja Beo gra da i Sre ma. 

Glav ni na sna ga koje su bile name nje ne uspo sta vlja nju Srem skog fron ta 


1100 VA, ČA, k. 34, f. 3, d. 17. 

408

odno si la se na jedi ni ce Armij ske gru pe „E” koje su se pro bi ja le iz Make doni 

je pre ko Koso va, San dža ka i jugo za pad ne Srbi je ka istoč noj Bosni. Pre laskom 

na teri to ri ju istoč ne Bosne, sna ge Armij ske gru pe „E” usme ri le su se 

glav nim prav cem ka Sara je vu i Bosan skom Bro du i pomoć nim prav cem ka 

Pod ri nju i Bije lji ni. Sna ge pod koman dom Vrhov ne koman de JVuO nisu 

ome ta le eva ku a ci ju na ta dva prav ca. Napro tiv, sna ge JVuO i SUK aktivno 

su voj no sadej stvo va le sa nemač kim sna ga ma i ima le su ulo gu u obezbe 

đi va nju komu ni ka ci je doli nom Bosne, čime su dopri no si le sta bi li za ci ji 

nemač kih pozi ci ja u Bosni i na Srem skom fron tu, iako su bile u pozi ci ji da 

ugro ze i pre se ku ovu komu ni ka ci ju, čime bi dale važan dopri nos ugro žava 

nju nemač kih pozi ci ja u Posa vi ni i zapad nom Sre mu, gde su par ti zan ske 

sna ge, kao deo evrop skog save znič kog fron ta, vodi le izu zet no teš ke bor be 

pro tiv sna ga nemač kog oku pa to ra. Isto vet nu ulo gu u doli ni Bosne i bosanskoj 

Posa vi ni odi gra le su ustaš ko-domo bran ske sna ge. 

Pre ma poda ci ma iz lite ra tu re, kra jem 1944. i počet kom 1945, jači na 

nemač kih sna ga koje su obez be đi va le prav ce put nog i žele znič kog sao braća 

ja u doli ni Bosne, izno si la je bli zu 40.000 voj ni ka. Isto vre me no, na tom 

pod ruč ju bilo je skon cen tri sa no oko 12.000 pri pad ni ka Oru ža nih snaga 

NDH, ne raču na ju ći više hilja da pri pad ni ka lokal ne ustaš ke mili ci je 

i Musli man ske mili ci je. Ovo me tre ba pri do da ti oko 5.000-6.000 srbi janskih 

(od kra ja janu a ra ovaj broj je pove ćan za još 3.000, pri sti za njem Opšte 

rezer ve Vrhov ne koman de JVuO), 1101 i oko 5.000 bosan skih čet ni ka (krajem 

janu a ra na to pod ruč je je pri sti glo i 6-000-7.000 crno gor skih čet nika). 

Dakle, za obez be đi va nje komu ni ka ci je Sara je vo - Bosan ski Brod, kao 

i boč nih komu ni ka ci ja, bilo je anga žo va no više dese ti na hilja da nemač kih, 

ustaš kih i čet nič kih sna ga. „Ako se zna da duži na komu ni ka ci ja u doli ni 

rije ke Bosne ne pre la zi 180 kilo me ta ra, pro stom raču ni com doći ćemo do 

poda tka da je na sva ki dužni kilo me tar puta bilo ras po re đe no 600 nepri ja 

1101 U broj od 5.000-6.000 srbi jan skih čet ni ka koji su počet kom janu a ra 1945. sta ci o ni ra ni u sever noj 

Bosni (Ozren, Tre ba va) nije ura ču na to neš to manje od 2.000 pri pad ni ka SUK koji su u prvoj polovi 

ni janu a ra eva ku i sa ni ka Austri ji, kao ni oko 3.000 pri pad ni ka Opšte rezer ve Vrhov ne koman de 

JVuO koji su se još uvek nala zi li u Pod ri nju. U broj od 5.000-6.000 ura ču na ti su gubi ci od pre ko 

1.000 čet ni ka u dru goj polo vi ni decem bra, pri li kom bor bi u istoč noj Bosni i doli ni Spre če. Pre ma 

Ope ra cij skom dnev ni ku 7. srp ske bri ga de (13. janu ar 1945), broj srbi jan skih i doma ćih čet ni ka 

na Ozre nu u prvoj polo vi ni janu a ra, pre pokre ta čet ni ka Opšte rezer ve Vrhov ne koman de JVuO iz 

Pod ri nja, izno sio je 5.000 bora ca. (VA, NOVJ, k. 1070, f. 5/I, d. 3). Dakle, u ovaj broj ura ču na ti su i 

doma ći, ozren ski čet ni ci, ali ne i srbi jan ski čet ni ci koji su se sta ci o ni ra li na Tre ba vi. 

409

telj skih voj ni ka ili na sva ka dva metra po jedan. Takvu kon cen tra ci ju sna ga 

za obez bi je đe nje sao bra ća ja Nijem ci nika da i nigdje nisu spro ve li u toku 

Dru gog svjet skog rata.” 1102 

Nemač ki oku pa tor je i dalje nasta vio da snab de va muni ci jom Miha i 

lo vi će ve sna ge. Pri me ra radi, Goj ko Boro ta, Miha i lo vi ćev ofi cir za vezu sa 

nemač kom koman dom u Sara je vu, u depe ši od 16. janu a ra isti če da Nemci 

pred la žu „jed no mesto sa kojeg bi mogli da pri ma mo mate ri jal. Tako 

su Kala bi ća snab de li pre ko Magla ja. Kala bić pri mio pri lič no mate ri ja la i 

muni ci je, samo leko va u teži ni 100 kg.” 1103 

S dru ge stra ne, čet nič ka Vrhov na koman da, odno sno Dra ža Miha i 

lo vić, nasto ja la je da isko ri sti pri su stvo jakih nemač kih sna ga u sever noj 

Bosni kako bi izbe gla jače suko be sa sna ga ma 2. armi je JA i kako bi se 

pozi ci o ni ra la za nastu pa ju će raz do blje. 

„Cene ći da su glav ne sna ge JA zau ze te na Srem skom fron tu, pri o balnom 

poja su i oko Sara je va, i budu ći da se nala zio na pod ruč ju okru že nom 

jakim nemač kim sna ga ma, Miha i lo vić se nadao da će u sever nom delu 

Bosne oja ča ti svo je pozi ci je i ostva ri ti vrlo ambi ci o zne, ali nere al ne pla nove. 

Raču nao je da se sa 6.000 do 8.000 doma ćih čet ni ka i pri doš li ca ma iz 

dru gih pod ruč ja za duže vre me može odr ža ti na teri to ri ji Maje vi ce, Tre bave 

i Ozre na, oda kle se, vero vao je, može pro dre ti u Srbi ju. Sve je zavi si lo 

od drža nja nemač kih tru pa. U momen tu kada one poč nu povla če nje iz 

Sara je va, Bije lji ne, Brč kog i dru gih mesta, bio je znak da se i čet nič ke forma 

ci je povla če...” 1104 

Ova kvo sta ja liš te Miha i lo vić je zau zi mao i kra jem mar ta 1945. „Dokle 

god se oku pa tor bavi na tere nu Bosne, dotle komu ni sti ne mogu sve svo je 

sna ge skon cen tri sa ti samo pre ma nama.” 1105 

Pri su stvo sna ga srbi jan skih i crno gor skih čet ni ka na pod ruč ju Tre ba ve 

i Ozre na, sem ulo ge u spre ča va nju par ti zan skih sna ga da ugo ze komu ni 

1102 Dra go Kara si je vić, Peti udar ni kor pus NOVJ, Beo grad, 1985, str. 302. 

Autor je u ovaj pro ra čun uvr stio i ustaš ko-domo bran ske sna ge južno od Sara je va, kao i neš to 

veći broj čet nič kih sna ga od real nog bro ja, tako da je broj nemač kih sna ga i nji ho vih ustaš kih i 

čet nič kih save zni ka, za obez be đi va nje komu ni ka ci je od Sara je va do Bosan skog Bro da i nje nih 

pri la za, izno sio oko 500 voj ni ka po dužnom kilo me tru. 


1104 Bran ko Latas, „Uniš te nje čet nič ke kon tra re vo lu ci je...”, str. 110-111. 


410

ka ci ju doli nom Bosne, i ugro ža va nja par ti zan skih pozi ci ja na širem područ 

ju cen tral ne Bosne, ima lo je važnu ulo gu u zau sta vlja nju osi pa nja i prela 

ska lokal nih čet ni ka na stra nu par ti za na, na pod ruč ju Ozre na, Tre ba ve 

i Vuči ja ka. „Pri su stvo glav ni ne srbi jan skih čet ni ka u doli ni rije ke Bosne 

kod Dobo ja sa Dra žom Miha i lo vi ćem i crno gor skih čet ni ka sa Pavlom 

Đuri ši ćem moral no je pozi tiv no uti ca lo na sred njo bo san ske čet ni ke i podsti 

ca lo da se, bez obzi ra na nepo vo ljan raz voj situ a ci je po njih, ne pre daju, 

već nasta ve upor nu bor bu.” 1106 Dakle, dola zak glav ni ne sna ga srbi janskih 

čet ni ka u sever nu Bosnu pro lon gi rao je kola bo ra ci ju lokal nih čet ni ka 

sa nemač kim oku pa to rom i tole ran ci ju sa Oru ža nim sna ga ma NDH (u 

Dobo ju i Gra ča ni ci, u vre me pri su stva srbi jan skih i crno gor skih čet ni ka na 

Tre ba vi i Ozre nu, nala zi le su se znat ne ustaš ke sna ge). 1107 

Dra ža Miha i lo vić je nared bom od 19. janu a ra 1945. nare dio spro vođe 

nje opšte mobi li za ci je na teri to ri ji Tre bav skog kor pu sa JVuO (srp ska sela 

izme đu Dobo ja i Modri če). Pre ma nared bi svi oni koji se ne bi oda zva li 

pozi vu na mobi li za ci ju bili bi osu đe ni na smrt „kao begun ci”. Izvr ši lac 

mobi li za ci je tre bao je da bude Štab Rasin sko-toplič ke gru pe kor pu sa JVuO 

kome je nalo že no da for mi ra „pre ki sud za sve one koji se uhva te van svo jih 

jedin ca bilo kod svo jih kuća bilo u poza di ni”. 1108 

1106 Mla den Vuko sa vlje vić, Dra go Kara si je vić, Pede set tre ća NOU sred njo bo san ska divi zi ja, Sara je vo, 

1969, str. 123. 

U izveš ta ju Šta ba 53. sred njo bo san ske divi zi je (30. decem bar 1944) pomi nje se pre ra sta nje 

Vuči jač kog čet nič kog odre da u bri ga du i pro me na u odno su pre ma par ti za ni ma: „Ovaj čet nič ki 

odred, odno sno sada bri ga da, rani je se dobro odno sio pre ma NOV i nije bilo bor bi izme đu njih 

i NOV-e, među tim danas pada ju pod uti caj poja ča ne čet nič ke pro pa gan de i raz vo jem situ a ci je 

u Grč koj nji hov stav pre ma NOV se izmi je nio.” (Zbor nik NOR-a, IV/31, Beo grad, 1968, str. 698). 

Dra ža Miha i lo vić u depe ši Pavlu Đuri ši ću (3. febru ar 1945), povo dom neu spe log i samo i ni ci ja tivnog 

napa da crno gor skih čet ni ka na Tuzlu, navo di: „Tre bav ci beže kuća ma i mi tek sada vrši mo 

nji ho vu mobi li za ci ju da ih nate ra mo u bor bu... Ja sam već vršio napad na Tuzlu i imam isku stva, 

da pret hod no tre ba dobro da poja še mo Tre ba vu da bismo je pokre nu li.” (Zbor nik NOR-a, XIV/4, 

Beo grad, 1985, str. 932). 

1107 O pri su stvu ustaš kih sna ga u Gra ča ni ci 1945: Zbor nik NOR-a, IV/32, Beo grad, 1968, str. 76, 658, 

763. 


Pret hod no su tre bav ski čet ni ci, 3. janu a ra 1945, izvr ši li pokolj nad neko li ko dese ti na hrvat skih 

civi la, sta nov ni ka sela Kla da ri Donji, pokraj Modri če. Isto ri čar Zdrav ko Dizdar, pozi va ju ći se na 

izveš taj NDH pro ve ni jen ci je, pomi nje ubi stvo 43 civi la, „od kojih su uhva ti li, silo va li i postri je lja li 

27 žena i dje vo ja ka”. (Zdrav ko Dizdar, Čet nič ki zlo či ni u Bosni i Her ce go vi ni 1941-1945, Zagreb, 

2002, str. 217). Nave de ni broj stra da lih potvr đu je poi me nič ni spi sak „Žrtve rata 1941-1945.” iz 

1964. Pre ma ovim poda ci ma, čet ni ci su 1945. u Kla da ri ma Donjim ubi li 14 dece mla đe od 16 

godi na, među nji ma i dvo je odoj ča di, i 19 žena. Nakon poko lja u Kla da ri ma Donjim, usle dio 

411

Sna ge SUK počet kom janu a ra 1945. odvo ji le su se od sna ga JVuO. 

Raz log tre ba tra ži ti u među sob nom pre ba ci va nju odgo vor no sti za težak 

poraz pri li kom poku ša ja zau zi ma nja Tuzle, zatim u neza do volj stvu ofi ci ra 

SUK koji se nisu sla ga li sa postup ci ma poje di nih koman da na ta JVuO, ali 

i u odsu stvu moti va za bor bu obič nog borač kog kadra SUK. „Prvog janua 

ra 1945. sna ge SUK se po dubo kom sne gu spuš ta ju u Zavi do vi će, gde su 

bili Nem ci i usta še.” Sutra dan je ruko vod stvo SUK done lo odlu ku da tra že 

odo bre nje od nemač kih sna ga da se pre ba ce u Slo ve ni ju gde bi se pri sa je dini 

li sna ga ma SDK. Ta odlu ka je dobi je na nakon neko li ko dana, posle čega 

su se sna ge SUK zapu ti le ka Posa vi ni. Pri pad ni ci SUK su ukr ca ni u vago ne 

13. janu a ra da bi, pre ko teri to ri je NDH, nakon pet dana puto va nja sti gli u 

Beč, gde su smeš te ni u kasar ne. Manji broj pri pad ni ka ove for ma ci je poginuo 

je pri li kom save znič kog bom bar do va nja Beča. 1109 

Broj pri pad ni ka SUK se tokom dvo me seč nog pro bo ja kroz San džak 

i istoč nu Bosnu znat no sma njio, bilo da je reč o gubi ci ma na bojiš tu ili o 

dezer ti ra nji ma. Petar Mar ti no vić, ofi cir SUK, tvr di da je ta for ma ci ja na 

putu za Bosnu i tokom borav ka u Bosni izgu bi la tre ći nu pri pad ni ka. 1110 

je napad usta ša na srp ska sela na Tre ba vi, koji je pod ra zu me vao nove poko lje u tim seli ma i 

Modri či. Zbog ovo ga su tre bav ski čet ni ci zamo li li Vrhov nu koman du da srbi jan ske jedi ni ce JVuO 

zau zmu Modri ču, što se dogo di lo nakon tro dnev ne bor be, 14 janu a ra. U Modri či je usle dio novi 

zočin nad hrvat skim sta nov niš tvom, kao osve ta za božić ni pokolj nad Srbi ma u tom gra du. Prema 

poda ci ma iz regi stra „Žrtve rata 1941-1945.”, u Kla da ri ma Gor njim, pokraj Modri če, 1945. 

ubi je no je 13 hrvat skih civi la, od čega deve to ro dece do 15 godi na sta ro sti. Za sta nov ni ke Klada 

ra Gor njih se navo di da su ubi je ni u Modri či 1945. Može se pret po sta vi ti da su ta lica ubi je na 

nakon što su srbi jan ski i tre bav ski čet ni ci zau ze li grad. Nisu pozna ti poda ci o učeš ću srbi jan skih 

čet ni ka u tom poko lju sto ga je vero vat no da su pokolj poči ni li doma ći čet ni ci. Isti izvor regi stru je 

ubi ja nje hrvat skih civi la, tokom 1945, kao „žrta va direkt nog tero ra” i u dru gim hrvat skim seli ma 

u oko li ni Modri če. U Garev cu je 1945. ubi je no osam sta nov ni ka, od čega pet žena. U Dobri nji je 

ubi jen isti broj sta nov ni ka, pri čemu se za šest žena navo di da su ubi je ne u Modri či. Isti broj žrtava 

hrvat skog pore kla, stra da lih 1945, navo di se i za selo Peć nik, gde su ubi je ne tri žene i jed na 

devoj či ca. (Žrtve rata 1941-1945: Popis iz 1964, SR Bosna i Her ce go vi na (Konjic-San ski Most), 

Beo grad, 1992, str. 1838-1852). 

1109 Бојан Б. Дими три је вић, Вој ска Неди ћев Срби је..., стр. 505-506; Небој ша Стам бо ли ја, „Оснива 

ње и деј ства Срп ског удар ног кор пу са 1944-1945.”, Вој но-исто риј ски гла сник, 2/2014, 


Pre ma par ti zan skim izvo ri ma, dve tre ći ne pri pad ni ka SUK ukr ca lo se u Zavi do vi ći ma u nemač ke 

vago ne već 6-7. janu a ra 1945, a osta tak je 13. janu a ra još uvek čekao na tran sport. (VA, NOVJ, 

k. 462A, f. 4, d. 4/9-11). Ovi poda ci su kom pa ti bil ni tvrd nja ma isto ri ča ra Neboj še Stam bo li je. 

1110 Петар Мар ти но вић Баји ца, н.д., стр. 373. 

Jedan par ti zan ski izvor bele ži da su pri pad ni ci SUK „pri posled njem bom bar do va nju save znič kih 

avi o na bili sasvim sko ro uniš te ni 50 pro ce na ta, tako da su sada pre po lo vlje ni. Osta li deo nji hovih 

jedi ni ca povu kao se zajed no sa Nem ci ma za Slo ve ni ju.” (VA, NOVJ, k. 1070, f. 5/I, d. 2). Ova 

412

U depe ši Vrhov noj koman di JVuO (26. janu ar 1945) Dobro slav Jev đe vić 

navo di da je for ma ci ja SUK u Bosni bro ja la 2.000 bora ca. 1111 Nave de na 

pro ce na je pri lič no opti mi stič na. Boš ko Kostić je u rat nim uspo me na ma 

naveo da je SUK uoči tran spor ta za Austri ju bro jao 1.600 „iznu re nih i 

bole snih” bora ca. 1112 

Pre ma pro ce ni doma će isto ri o gra fi je, broj pri pad ni ka SUK koji su 

se pri klju či li srp skim kvi slin škim sna ga ma u Julij skoj kra ji ni, počet kom 

1945, izno sio je od „više sto ti na” do 1.600 bora ca. 1113 

Ten den ci ja napuš ta nja jedi ni ca koja je bila kon stant no pri sut na tokom 

borav ka srbi jan skih čet ni ka u Bosni, potvr đe na je u nare đe nju Dra že 

Miha i lo vi ća pot či nje nim koman dan ti ma kor pu sa, od 1. febru a ra 1945: 

„Imam poda ta ka da je svu da duž komu ni ka ci je Maglaj - Doboj - 

Modri ča nala zi veći broj voj ni ka iz raznih srbi jan skih jedi ni ca. Koji su 

poje din ci ili u manjim gru pi ca ma izo sta ja li iz svo jih jedi ni ca... Veru jem da 

takvih ima pre ko 2.000, među koji ma ima izve stan broj sta re ši na. Veći na 

ova kvih voj ni ka su obič ni dezer te ri, a mali broj onih koji su izo sta ja li po 

odo bre nju svo jih sta re ši na.” 1114 

Dra go slav Račić je 8. febru a ra oba ve stio Vrhov nu koman du JVuO 

da je sa nje go vih „1.000 lju di tukao dve komu ni stič ke bri ga de”, u seli ma 

zapad no od Tuzle, pre ma Ozre nu. 1115 Sna ge pod Rači će vom koman dom 

(Cer ski kor pus, Gru pa posav sko-kolu bar skih kor pu sa i 1. kosov ski korpus) 

16. decem bra 1944. bro ja le su oko 2.500 bora ca. 

Gru pa Posav sko-kolu bar skih kor pu sa je kra jem febru a ra 1945. ima la 

znat no manji broj bora ca nego novem bra 1944. U izveš ta ju šta ba ove grupe 

kor pu sa (27. febru ar 1945), njen koman dant, pot pu kov nik Vla di mir 

Komar če vić, navo di: „Iz Srbi je sam poveo gru pu od 1.200 bora ca. Tokom 

pokre ta, do danas otpa lo [je] 570 lju di (izgi nu lih, ranje nih i dezer te ra). Od 

tvrd nja je nepri hva tlji va jer nije potvr đe na u dru gim izvo ri ma. Među tim, to ne zna či da jedan deo 

sna ga SUK nije stra dao u save znič kim bom bar do va nji ma janu a ra 1945. 


1112 Бошко Костић, За исто ри ју наших дана. Одлом ци из запи са за вре ме оку па ци је, Лил 

(Фран цу ска), 1949, стр. 203. 

1113 Бојан Б. Дими три је вић, н.д., стр. 530; Kosta Niko lić, „Obra čun Tito va reži ma s jugo slo ven skim 

monar hi stič kim pro tu ko mu ni stič kim sna ga ma na kra ju Dru gog svjet skog rata”, Časo pis za 

suvre me nu povi jest, 3/2012, Zagreb, 2012, str. 632. 



413

730 bora ca, kojih sada ima, odvo jen je Valjev ski kor pus od 350 lju di.” 1116 

Poda ci o ras po lo ži vim sna ga ma Valjev skog kor pu sa JVuO su uve ća ni u 

izveš ta ju. Valjev ski kor pus JVuO je u dani ma koje pret ho de Komar če vi ćevom 

izveš ta ju trpeo gubit ke u bor ba ma sa sna ga ma JA, uklju ču ju ći sna ge 

23. srp ske divi zi je JA. Ova for ma ci ja je nomi nal no bila kor pus, a stvar no je 

ima la sna gu nepot pu nog bata ljo na. Neš ko Nedić, koman dant Valjev skog 

kor pu sa, u depe ši od 13. febru a ra oba ve stio je Vrhov nu koman du: „Poveo 

sam u bor bu 260 voj ni ka, a sada imam 170 voj ni ka, što zna či da mi je izbače 

no iz stro ja 30%.” Isti ofi cir je 19. febru a ra oba ve stio Vrhov nu koman du 

da ima zapo ved niš tvo nad „140 bora ca”. 1117 Već 25. febru a ra jedan čet nički 

izveš taj govo ri da je „Neš ko bro jao sve ga 70 bora ca”. 1118 Veli ko sma njenje 

bora ca u stro ju Valjev skog kor pu sa, ne odno si se samo na pogi nu le, već 

i na ranje ne bor ce i obo le le od tifu sa. Nave de ni poda ci vrlo ilu stra tiv no 

sve do če o sma nji va nju sna ga srbi jan skih jedi ni ca JVuO, počet kom 1945. 

U bor ba ma pro tiv čet ni ka na Tre ba vi i u bosan skoj Posa vi ni, ginu li 

su i bor ci srbi jan skih jedi ni ca JA. Tako na pri mer, 6. febru a ra, pokraj sela 

Žaba ri (danas: Pela gi će vo) pogi nu lo je 10 bora ca 7. srp ske bri ga de 23. 

srp ske divi zi je. Pogi nu li bor ci bili su rodom iz oko li ne Poža rev ca, Zaje ča ra 

i Jago di ne. 1119 Pre ma Ope ra cij skom dnev ni ku 7. srp ske bri ga de, tokom 

febru a ra i mar ta 1945. bri ga da je u suko bu sa čet ni ci ma i usta ša ma ima la 

gubit ke od 71 pogi nu lih, 333 ranje nih, 8 nesta lih i zaro blje nih bora ca. 

Isto vre me no, nepri ja telj ski gubi ci izno si li su 260 pogi nu lih čet ni ka i 116 

pogi nu lih usta ša, 520 ranje nih čet ni ka i 245 ranje nih usta ša, te 35 zaroblje 

nih čet ni ka. 1120 

Pre ma poda ci ma iz izveš ta ja šta bo va i ope ra cij skih dnev ni ka bri ga da 

45. srp ske divi zi je NOVJ (20, 23. i 24. srp ska bri ga da), u peri o du od 22. 

janu a ra do 10. febru a ra, u bor ba ma pro tiv lokal nih, crno gor skih i srbijan 

skih čet ni ka na Ozre nu sna ge divi zi je su posti gle sle de će rezul ta te: 269 

pogi nu lih i pre ko 380 ranje nih čet ni ka, dok su jedi ni ce 45. srp ske divi zi je 

1116 Isto, str. 778. 

1117 Isto, str. 760, 767. 

1118 Бојан Б. Дими три је вић, Ваљев ски рав но гор ци. Југо сло вен ска вој ска у отаџ би ни у ваљевском 

кра ју, Ваље во-Бео град, 1998, стр. 265. 

1119 Ђура Злат ко вић, Милош Бакић, н.д., стр. 470-500. 

1120 VA, NOVJ, k. 1070, f. 5/I, d. 3. 

414

ima le gubit ke od 41 pogi nu lih i 117 ranje nih. 1121 Ove bor be vođe ne su u 

cilju spre ča va nja pro tiv ni ka da pre u zme ofan ziv ne akci je u prav cu Tuzle, 

ali i zarad poti ski va nja čet nič kih sna ga sa Ozre na pre ma Tre ba vi. U pokuša 

ju poti ski va nja sna ga NOVJ pre ma Tuzli, odno sno ugro ža va nja ovog 

par ti zan skog sre diš ta, sna ge JVuO (Valjev ski kor pus) na širem pod ruč ju 

Gra ča ni ce sadej stvo va le su sa nemač kim (724. puk 104. lovač ke divi zi je) 

i ustaš ko-domo bran skim sna ga ma (delo vi 3. gor skog i 12. sta ja ćeg zdru ga 

21. divi zi je OS NDH). 1122 

Poten ci jal ni broj ranje nih i bole snih bora ca glav ni ne sna ga JVuO, u 

dru goj polo vi ni febru a ra 1945, može se naslu ti ti na osno vu zapo ve sti Šta ba 

Vrhov ne koman de JVuO, od 19. febru a ra. U zapo ve sti se nare đu je pre baci 

va nje dela sna ga na levu oba lu Bosne zarad obez be đi va nja smeš ta ja „svih 

bol ni ca iz poza di ne šuma dij skih sna ga”. U doku men tu se zatim pomi nje 

400 ranje ni ka i 1.400 bole sni ka. Oči gled no je da se ova broj ka odno si na 

pri pad ni ke srbi jan skih jedi ni ca JVuO, a ne samo na pri pad ni ke Šuma dijske 

gru pe kor pu sa. Tako đe, nave de ne broj ke se naj ve ro vat ni je nisu odno sile 

na crno gor ske čet ni ke budu ći da su sna ge pod Đuri ši će vom koman dom 

sme sti le ranje ni ke i izbe gli ce na dru gom pod ruč ju. 1123 Dušan Smi lja nić, 

koman dant Šuma dij ske gru pe kor pu sa, oba ve stio je Vrhov nu koman du, 

11. febru a ra, da je „106 voj ni ka upu tio u sara jev sku bol ni cu”, odno sno 

u nemač ku voj nu bol ni cu u Sara je vu, dok se „osta li obo le li leče po jedini 

ca ma”, pri čemu je 67 bora ca „ope ri sa no nakon pri mlje ne vak ci ne”. 1124 

Poda tak o upu ći va nju dela ranje ni ka u nemač ku bol ni cu u Sara je vu navodi 

na zaklju čak da se broj ča ni poda ci u pret hod nom doku men tu Šta ba 

Vrhov ne koman de JVuO ne odno se na sve ranje ni ke i bole sni ke srbi janskih 

jedi ni ca JVuO, u tom raz do blju. Odre đe ni broj čet nič kih ranje ni ka 

koji su se leči li u nemač kim voj nim bol ni ca ma u Bosni, upu ćen je u okvi 

1121 Дра го љуб Ж. Мир че тић, 45. диви зи ја НОВЈ, Бео град, 1992, стр. 170. 

1122 Исто, стр. 171-172. 

Kape tan Neš ko Nedić, koman dant Valjev skog kor pu sa JVuO, oba ve stio je Dra žu Miha i lo vi ća 

29. janu a ra 1945. da pla ni ra u sarad nji sa usta ša ma izvr ši ti napad na dva sela kod Sre bre ni ka. 

(Zbor nik NOR-a, IV/32, Beo grad, 1968, str. 763). Pot pu kov nik Mla den Mla de no vić, koman dant 

Južno mo rav ske gru pe kor pu sa, oba ve stio je Dra žu Miha i lo vi ća 10. febru a ra 1945. o toku bor bi u 

tro u glu Gra ča ni ca-Gra da čac-Sre bre nik, u koji ma su bile anga žo va ne sna ge srbi jan skih čet ni ka: 

„Sa usta ša ma naj bo lja sarad nja.” (Zbor nik NOR-a, XIV/4, Beo grad, 1985, str. 758). 


1124 Isto, str. 759. 

415

u nemač kih voj nih kon vo ja za Austri ju. U gubit ke srbi jan skih čet ni ka u 

Bosni tre ba ubro ja ti i ubi stvo „170 čet ni ka kod Kostaj ni ce”, kako navo de 

nemač ki izvo ri (22. decem bar 1944). 1125 Reč je o kon vo ju čet nič kih ranjeni 

ka koji su zau sta vi le usta še, nakon čega su izvr ši li masa kr. Veći na ranjeni 

ka sva ka ko je poti ca la sa teri to ri je Srbi je. Broj čet nič kih ranje ni ka koji 

su eva ku i sa ni u Austri ju je neis tra žen. Sude ći pre ma bro ju ubi je nih čet ni ka 

kod Kostaj ni ce, mogu će je pret po sta vi ti da je reč o neko li ko sto ti na čet nika. 

Ranje ni ci su upu ći va ni pre ko teri to ri je Hrvat ske (Sla von ski Brod) i nakon 

nave de nog inci den ta, pri čemu nisu zabe le ženi slič ni ispa di usta ša. 1126 

U boj noj rela ci ji Šta ba 14. srp skog kor pu sa Šta bu 2. armi je JA (4. 

janu ar 1945) pomi nje se jači na poje di nih gru pa ci ja srbi jan skih čet ni ka u 

istoč noj Bosni. 

„Kala bi će va gru pa kor pu sa ima šest kor pu sa i jed nu bri ga du nje go ve lične 

prat nje. Kor pu si su sle de ći: Ople nač ki jači ne oko 300 lju di pod komandom 

Nego va na Arse ni je vi ća, Kosmaj ski jači ne oko 200 lju di pod komandom 

Mome Obra do vi ća, Crno gor ski jači ne oko 200 lju di pod koman dom 

Fili pa Ajda či ća, Zla ti bor ski jači ne oko 350 lju di pod koman dom Stra hi nje 

Rogi ća, Javor ski jači ne oko 100 lju di pod koman dom majo ra Cve ti ća i 

Mlav ski jači ne oko 500 lju di pod koman dom Sini še Pazar ca. Bri ga da lič ne 

Kala bi će ve prat nje je pod koman dom Neši ća. Ukup no broj no sta nje ove 

gru pe kor pu sa izno si 2.000 lju di... Kese ro vi će va gru pa kor pu sa ima četi ri 

kor pu sa i to: Toplič ki jači ne 350 lju di pod koman dom p.pukov ni ka Steve 

Jovo vi ća, Rasin ski jači ne oko 300 lju di pod koman dom majo ra Antono 

vi ća. Jastre bač ki jači ne oko 250 lju di pod koman dom majo ra Mili ja na 

Jova no vi ća, Jabla nič ki jači ne oko 120 lju di pod koman dom voj vo de Save 

Milo va no vi ća. Lič na prat nja Kese ro vi će va bro ji oko 160 lju di. Ukup no 

broj no sta nje ove gru pe ceni se na 1.300 lju di... Lju be Jova no vi ća gru pa 

kor pu sa (Timoč ki kor pus, nap. aut.) bro ji oko 600 lju di sa sla bi jim nao 

1125 NAW, T-311, r. 195, s. 316. 

1126 O eva ku a ci ji čet nič kih ranje ni ka iz Bosne u pro le će 1945, žele zni com koju su kon tro li sa li Nem ci, 

pre ko teri to ri je NDH (Zagreb) do Slo ve ni je i Austri je, sve do či li su poje di ni čet nič ki ofi ci ri: Miha i lo 

Simić, „Čet ni ci izbli za: ispo vest Dra ži nog oba veš taj ca [Ni ko le Jovanovića]. (3) Pre ko Bosne do 

Beča”, Duga, 432, Beo grad, 14.9.1990, str. 96; Душан Трбо је вић, Цер ско-маје вич ка гру па корпу 

са 1941-1945, Чика го, 1998, стр. 140-150; Рат ни днев ник поруч ни ка Мило ја Лаза ре ви ћа 

коман дан та Неве сињ ске бри га де, (пр. Бран ко Јев тић), Бео град, 2013, стр.175-177. 

416

u ža njem, a kre će se sa Kese ro vi će vom gru pom. Ukup no broj no sta nje ove 

čet nič ke gru pa ci je izno si oko 3.900 lju di.” 1127 

Pre ma zapo ve sti Šta ba 23. srp ske divi zi je JA šta bo vi ma pot či nje nih 

jedi ni ca (7. mart 1945) za napad na čet nič ke sna ge u regi o nu Tre ba ve, 

navo di se pre gled broj nog sta nja glav ni ne sna ga JVuO, po kor pu si ma. 

„Južno mo rav ski kor pus u jači ni oko 700 čet ni ka, Aval ski kor pus – oko 

300 čet ni ka, Valjev ski kor pus – oko 350 čet ni ka, Mlav ski kor pus – oko 

200 čet ni ka, Zla ti bor ski kor pus – oko 200 čet ni ka, Rači ćev kor pus (Cer ski 

kor pus, nap. aut.) – oko 800 čet ni ka i jed na gru pa crno gor skih čet ni ka od 

oko 1.000 čet ni ka” (reč je o manjem delu čet ni ka pod koman dom Pavla 

Đuri ši ća, nap. aut.). U doku men tu se navo di da se na istom pod ruč ju 

nala ze i dve tre bav ske čet nič ke bri ga de „u jači ni od oko 600 čet ni ka”. 1128 

U izveš ta ju se ne navo de sna ge pod koman dom šta bo va Kor pu sa gor ske 

gar de, Šuma dij skog kor pu sa (kome su bile pri sa je di nje ne i pre o sta le, znatno 

sma nje ne, sna ge Timoč kog i Kra jin skog kor pu sa) i Rasin sko-toplič kog 

kor pu sa. 

Uko li ko srav ni mo podat ke iz dva nave de na izveš ta ja, dola zi mo do 

poten ci jal nog pri bli žnog bro ja sna ga srbi jan skih čet ni ka u istoč noj Bosni 

u pro le će 1945. Pri tom, iz sabi ra nja tre ba izu ze ti sma nje ne sna ge Mlavskog 

i Zla ti bor skog kor pu sa, iz dru gog izveš ta ja. Uku pan broj nave de nih 

kor pu sa, srav nji va njem dva izvo ra, izno si 6.050 bora ca. Ovom bro ju tre ba 

pri do da ti i sna ge 2. mile šev skog kor pu sa i Pri boj ske bri ga de 1. mile šev skog 

kor pu sa JVuO, pri čemu je pozna to da sna ge Mile šev skog kor pu sa, apri la 

1945, nisu bro ja le više od neko li ko sto ti na bora ca. Logič no je pret po sta vi ti 

da nave de ni poda ci nisu pot pu ni. Na osno vu par ti zan skih izvo ra mogu će 

je zaklju či ti da su sna ge srbi jan skih čet ni ka u pro le će 1944. bro ja le oko 

7.000-8.000 bora ca. 1129 


1128 Zbor nik NOR-a, XI/2, Beo grad, 1969, str. 19. 

„Južno mo rav ski kor pus” iz izveš ta ja je for ma ci ja pod pret hod nim nazi vom Južno mo rav ska 

gru pa kor pu sa. Izveš taj oba veš taj nog cen tra 7. srp ske bri ga de 23. srp ske divi zi je (3. mart 1945) 

na osno vu izja va zaro blje ni ka pro ce nio je jači nu Južno mo rav ske gru pe kor pu sa na 690 bora ca, 

pri čemu se navo di da je Jabla nič ka bri ga da „bro ja la do sko ro oko 250, od kojih su mno gi pomr li 

od tifu sa, sko ro 70, tako da je u istoj osta lo oko 180 lju di”. (VA, NOVJ, k. 1070, f. 5/I, d. 2). Prema 

istra ži va nju isto ri ča ra Nema nje Devi ća, u Bosni 1945. umr lo je od tifu sa oko 80-100 bora ca 

Sme de rev skog kor pu sa JVuO. (Нема ња Девић, н.д., стр. 409). 

1129 VA, NOVJ, k. 462B, f. 1, d. 2/2-13. 

417

Štab 53. sred njo bo san ske divi zi je oba ve stio je 18. janu a ra 1945. Štab 

5. (bosan skog) kor pu sa JA da sna ge srbi jan skih čet ni ka, koje su se loci ra le 

na Tre ba vi, bro je oko 8.000 bora ca, ne raču na ju ći manje delo ve srbi jan skih 

čet ni ka koji su se nakon decem bar skog pora za kod Tuzle pre ba ci li na područ 

je Maje vi ce. 1130 Ovaj zaklju čak pot kre plju je „Knji ga depe ša 5. kor pu sa 

JA” u kojoj su zabe le že ne depe še pot či nje nih šta bo va u koji ma se izno se 

poda ci o bro ju srbi jan skih čet ni ka kra jem apri la 1945, pri čemu se pominje 

broj od 7.000 čet ni ka. 1131 

Štab 2. armi je JA zatra žio je 17. febru a ra 1945. od Vrhov nog šta ba JA 

dozvo lu da pozo ve čet ni ke na pre da ju. „Kod čet ni ka, po svim poda ci ma, 

vrlo teš ko sta nje. Odo bra va te li da ih pozo ve mo na pre da ju, garan tu ju ći im 

život.” Jedi ni ce 2. armi je JA tada su se nala zi le na pod ruč ju Bosne gde je 

bila kon cen tri sa na i glav ni na čet nič kih sna ga. Vrhov ni štab JA je odgo vo rio 

19. febru a ra: „Sla že mo se da pozo ve te čet ni ke na pre da ju garan tu ju ći im 

život.” 1132 Od pet divi zi ja 2. armi je JA, tri su bile sasta vlje ne goto vo isključi 

vo od srbi jan skih par ti za na (23, 25. i 45. srp ska divi zi ja), bilo da je reč 

o dobro volj ci ma ili o mobi li sa nim bor ci ma, dok su 17. istoč no bo san ska i 

28. sla von ska divi zi ja u svo jim redo vi ma ima le zna tan broj dobro vo lja ca iz 

Srbi je. Koman dant 2. armi je bio je Koča Popo vić. 

U nave de noj zapo ve sti Šta ba 23. srp ske divi zi je JA nare đu je se napad 

na čet nič ke sna ge, koje su ima le važnu ulo gu u spre ča va nju sna ga JA 

da zau zmu pod ruč je izme đu Dobo ja i Modri če, odno sno pod ruč je između 

Gra dač ca i Der ven te, čime je glav ni na čet nič kih sna ga omo gu ća va la 

nemač kim sna ga ma da slo bod no sao bra ća ju doli nom Bosne, odno sno najzna 

čaj ni joj sao bra ćaj ni com izme đu Sara je va i Posa vi ne, pri čemu su ovu 

sao bra ćaj ni cu kori sti le i ustaš ke sna ge koje su kon tro li sa le Maglaj i Zavido 

vi će. U zapo ve sti se isti če: „Sa zaro blje ni ci ma postu pa ti tač no u vezi 

nare đe nja Vrhov nog šta ba, nai me zaro blje ni ci se ne sme ju ni tući niti ubija 

ti. Krat ko ga saslu ša ti, radi pri ku plja nja naj nu žni jih poda ta ka za dotič nu 

ope ra tiv nu jedi ni cu, a potom ga posla ti ope ra tiv nom delu šta ba.” 1133 

1130 VA, NOVJ, k. 462A, f. 4, d. 3/3. 

1131 VA, NOVJ, k. 462B, f. 1, d. 2. 



418

U izveš ta ju Šta ba 25. srp ske divi zi je Šta bu 2. armi je JA (15. mart 

1945) navo di se da su u prvoj polo vi ni mar ta u bor ba ma sa čet nič kim 

sna ga ma u oko li ni Gra dač ca, na pro tiv nič koj stra ni bile anga žo va ne sna ge 

„Kala bi će vog, Kese ro vi će vog i Rači će vog čet nič kog kor pu sa u jači ni bli zu 

2.000 čet ni ka”. 1134 U zapo ve sti Šta ba 25. srp ske divi zi je šta bo vi ma potči 

nje nih jedi ni ca za napad na čet nič ke sna ge na pod ruč ju Gra dač ca (10. 

mart 1945) zah te va se sle de ći postu pak pre ma zaro blje ni ci ma: „Sve zaroblje 

ni ke upu ći va ti kod ovog šta ba. Pre ma isti ma postu pa ti pre ma međuna 

rod nim pra vi ma.” U istoj zapo ve sti navo di se izja va jed nog zaro blje nog 

čet ni ka u kojoj se tvr di da sna ge Timoč ke bri ga de Kra jin skog kor pu sa 

JVuO ne bro je više od 80 voj ni ka. „Zaro blje ni čet nik Simo no vić Mihaj lo, 

rodom iz sela Čubra srez nego tin ski, sta rost 22 g., iz 1. bata ljo na Timoč ke 

bri ga de Kra jin skog kor pu sa, pri ča: ’Naš bata ljon bro ji 40 voj ni ka i tako 

isto 2. bata ljon. U našoj jedi ni ci vla da zara zna bolest tifus. Čet ni ci su jako 

neza do volj ni jer uvi đa ju kuda ih vode naši ofi ci ri. Mno gi od naših voj nika 

bi se pre da li. Mno gi naši voj ni ci su pomr li u putu iz Srbi je za Bosnu. 

Vaš lji vost, glad i dru ge bede pra te stal no naše jedi ni ce.’” 1135 Isti postu pak 

pre ma zaro blje ni ci ma Štab 25. srp ske divi zi je nare dio je i u zapo ve sti ma od 

17. mar ta i 4. apri la. 1136 

Pre ma poda ci ma oba veš taj nog cen tra 7. srp ske bri ga de (6. mart 1945) 

čet ni ci pod koman dom Dra go sla va Rači ća „gru bo su se pone li pre ma stanov 

niš tvu” tri zase o ka u bli zi ni Gra dač ca (Jahi ći, Ohi ći, Stra ši ći): „sku pi li 

im svu hra nu, izve li iz šta le i posled nju sto ku, a živi nu svu pokla li, kao i 

pali li poje di ne kuće i šta le, zago va ra ju ći se time da su oni pri sta li ce par tiza 

na”. 1137 

1134 Isto, str. 64. 

1135 VA, NOVJ, k. 1090, f. 2, d. 15. 

1136 Zbor nik NOR-a, XI/2, Beo grad, 1969, str. 86, 206. 

1137 VA, NOVJ, k. 1070, f. 5/I, d. 4. 

419

Marš JVuO od Vuči ja ka do Vla ši ća 

14-30. apri la 1945. 

Sna ge srbi jan skih i crno gor skih čet ni ka pre ba ci le su se na levu oba lu 

Bosne u raz do blju od 10. do 14. mar ta 1945, usled ofan zi ve 2. armi je JA 

(25. i 45. srp ska divi zi ja) u Posa vi ni i doli ni Spre če. Čet ni ci Ozren skog i 

Tre bav skog kor pu sa, uklju ču ju ći i deo posav skih čet ni ka (tro u gao Modriča 

- Bosan ski Šamac - Gra da čac) osta li su na matič noj teri to ri ji, uspe va ju ći 

da se odr že do 9. apri la, nasla nja ju ći se na Nem ce. 

Nakon pre ba ci va nja na levu oba lu Bosne, srbi jan ski i crno gor ski četni 

ci smeš te ni su u srp skim seli ma na pod ruč ju Vuči ja ka, u tro u glu između 

Dobo ja, Der ven te i Odža ka. U bli zi ni Vuči ja ka nala zi lo se neko li ko 

sna žnih ustaš ko-domo bran skih i nemač kih upo riš ta (Odžak, Der ven ta, 

Bosan ski Brod i, neš to dalje, Doboj), ali iz ovih upo riš ta nije pre ti la opasnost 

po novo pri doš le čet nič ke sna ge (iako su čet ni ci bili u polu o kru že nju 

OS NDH), niti su srbi jan ski čet ni ci napa da li nave de na upo riš ta. Miha i lovi 

će vim sna ga ma nije pre ti la opa snost ni od Nema ca, niti su nemač ke snage 

na tom pod ruč ju bile ugro ža va ne od čet ni ka. Napro tiv, sna ge JVuO su 

nasta vi le pret hod nu voj nu sarad nju sa nemač kom oku pa ci o nom voj skom 

i nakon pre ba ci va nja na Vuči jak. 

U izveš ta ju nemač ke Koman de Jugo i sto ka za 17. mart 1945. navo di 

se sle de će: „Dra ža Miha i lo vić se sa svo jim šta bom pre mje stio 7 km sje vero 

i stoč no od Pod no vlja, navod no u cilju pre ba ci va nja na pro stor zapad no 

od Šam ca i uspo sta vlja nja kon tak ta sa čet nič kim sna ga ma na širem rejo nu 

Brč kog. [Ge ne ral Miro slav] Tri fu no vić opet izra zio sprem nost za zajed ničku 

bor bu nakon ispo ru ke dovolj ne koli či ne muni ci je. Čet ni ci sa Ozre na i 

Rudan ke su poka za li istu sprem nost na bor bu.” 1138 Iz nave de nog može se 

zaklju či ti da je Miha i lo vi ćev štab nasto jao da kod Nema ca oprav da napuš 

1138 NAW, T-78, r. 476, s. 6459039. (prevod: Gaj Trifković) 

Nemač ki izvo ri potvr đu ju da su tre bav ski i ozren ski čet ni ci nasta vi li voj nu sarad nju sa nemačkim 

oku pa to rom i u dru goj polo vi ni mar ta, pri li kom nemač kog zau zi ma nja Gra dač ca i tokom 

bor bi kod Dobo ja. „Jutar nji izvješ taj za 20.3.1945: 19.3, pri je pod ne, zau zet Gra da čac. Čet nič ke 

jedi ni ce popa Save su se poseb no ista kle u napa du.” (NAW, T-78, r. 476, s. 6459066). „Dnev ni 

izvješ taj za 22.3.1945: U rejo nu Dobo ja čet ni ci odbi li nepri ja telj ske napa de na polo ža je 6 km 

jugo i stoč no od gra da, a zatim u kon tra na pa du zau ze le Brđa ne (14 km jugo i stoč no od Dobo ja). 

Pri tome nepri ja te lju nani je ti gubi ci od 26 mrtvih. Ustaš ke i domo bran ske jedi ni ce izvr ši le uspješan 

napad i zau ze le Stje pan Polje, 13 km istoč no od Dobo ja.” (NAW, T-78, r. 476, s. 6459157). 

420

ta nje polo ža ja na istoč nim obron ci ma Tre ba ve i pre la zak na Vuči jak, odnosno 

da nađe izgo vor za mane var kojim je nasto jao da saču va svo je sna ge od 

većih gubi ta ka. Isto tako, može mo zaklju či ti da je gene ral Tri fu no vić, kao 

Miha i lo vi ćev prvi pomoć nik, bio zadu žen za kon takt sa Nem ci ma. Osim 

toga, ovaj izvor nam kazu je da su čet ni ci kao jedi ni uslov za nasta vak voj ne 

kola bo ra ci je tra ži li nove ispo ru ke muni ci je, što je logi čan zah tev. 

Poda tak o sprem no sti srbi jan skih čet ni ka „za zajed nič ku bor bu” 

sa nemač kim sna ga ma pro tiv sna ga JA pred sta vlja potvr du pret hod nih 

zaklju ča ka sa sasta na ka pred stav ni ka Ver mah ta i JVuO. Jedan takav sastanak 

odr žan je počet kom mar ta, uoči pre ba ci va nja sna ga JVuO na Vučijak. 

O ovo me je nei me no va ni nemač ki izvor oba ve stio gene ra la gene ra la 

Edmun da Gla i ze fon Hor ste na ua, 5. mar ta 1945: 

„U sklo pu pri pre ma za ope ra ci ju na srp skim pro sto ri ma jed ne za ovaj 

zada tak oform lje ne gru pe, njen ofi cir za vezu je imao pri li ke raz go va ra ti sa 

D.M. [Dražom Mihailovićem] (vero vat no je reč o Bran ku Gaš pa re vi ću, 

nap. aut.). Raz go vo ri su vođe ni u vrlo pri ja telj skoj atmos fe ri; D.M. drži 

plan akci je kori snim i za svoj cilj – bor bu pro tiv komu ni zma – pa je obe ćao 

sva ku mogu ću podrš ku. D.M. je izlo žio svoj plan akci je, koji se sasto ji u 

para lel nom jača nju nje go vih sna ga u zapad noj Bosni i poja ča va nju aktivno 

sti u Srbi ji, kako bi se, u povolj nom momen tu, izvr šio usta nak i upad 

u Srbi ju. D.M. sma tra svrs his hod nim i pred la že da se nje go va akci ja izvr ši 

simul ta no sa oče ki va nim nje mač kim pro do rom na Bal kan, s tim što bi se 

uža Srbi ja (bez Voj vo di ne i južne Srbi je) ima la u pot pu no sti pre pu sti ti njego 

vim jedi ni ca ma. On sma tra da su se situ a ci ja u smi slu mogu će sarad nje 

zna čaj no izmi je ni la, jer je Tre ći Reich, kao oku pa tor, zami je njen zajed ničkim 

nepri ja te ljem, komu ni sti ma, a bor ba pro tiv njih je u inte re su obi ju 

stra na. Sto ga se on zala že za sarad nju, uko li ko se ona odno si na Srbi ju. 

D.M. je već odstra nio sve engle ske ofi ci re za vezu, kao i anglo fil ne ofi cire 

iz svog šta ba, te pozdra vlja moguć nost posta vlja nja jed nog nje mač kog 

ofi ci ra za vezu... Gore opi sa ni raz go vo ri su jos jed nom poka za li, da D.M. 

kori sti sva ku mogu ću pri li ku da izne se svo je zahtje ve za oruž jem, muni cijom 

i dru gom opre mom, uvi jek u nadi da će jed nom konač no naći ’žicu’ 

koja obe ća va uspjeh. Pred nost za nje mač ku stra nu se sasto ji u tome, da ona 

421

na ovaj način dobi ja moguć nost izvje sne kon tro le, kao i to da se konač no 

dobi ja uvid u [ak tiv no sti] Miha i lo vi će vog šta ba.” 1139 

Dra ža Miha i lo vić je 21. mar ta depe šom oba ve stio Pavla Đuri ši ća (čije 

sna ge su napu sti le Vuči jak 18. mar ta, zapu tiv ši se ka Lijev če polju): „Ja 

sa srbi jan skim i bosan skim sna ga ma osta jem ovde dok god oku pa tor drži 

Sara je vo, Bije lji nu, Brč ko i sve osta le veće gra do ve u Bosni, isko riš ću ju ći 

vre me za orga ni za ci ju jake geri le u Bosni i Srbi ji.” 1140 Usko ro će se pokaza 

ti da su Miha i lo vi će va oče ki va nja o pro lon gi ra nju nemač kog pri su stva u 

Bosni bila ilu zor na. 

Miha i lo vić je sve do počet ka apri la 1945. imao ilu zi je o pro du žet ku 

nemač kog pri su stva u Bosni, budu ći da je naslon na nemač ke sna ge bila 

jedi na garan ci ja opstan ka Miha i lo vi će vih sna ga na pod ruč ju sever ne Bosne. 

O tome reči to sve do če dve Miha i lo vi će ve depe še. U prvoj depe ši (31. 

mart 1945) Miha i lo vić oba veš ta va Dimi tri ja Ljo ti ća o daljim name ra ma. 

„Iako je u Nem čkoj vrlo teš ka situ a ci ja, ipak nemač ke tru pe u Bosni 

vrše veli ku ofan zi vu pro tiv komu ni sta. Po svem izgle du Nem ci hoće da 

raz vi ju geri lu ne samo u Nemač koj već i na Bal ka nu. Do sada mi ne vidimo 

nika kve pote ze nemač kog povla če nja iz Jugo sla vi je. Napro tiv, sada su 

u vrlo oštroj ofan zi vi pro tiv komu ni sta u obla sti Sara je va i Tuzle. Mi smo 

čak u sta nju da veru je mo po izve snim zna ci ma i po ova kvom radu Nema ca 

u Jugo sla vi ji da oni možda ima ju i neki spo ra zum sa Anglo sak son ci ma. Mi 

mora mo raz vi ti što jaču geri lu na celom pro sto ru Jugo sla vi je.” 1141 

U dru goj depe ši (3. april 1945) Miha i lo vić suge ri še Ste va nu Leki 

Damja no vi ću, koman dan tu Maje vič kog kor pu sa JVuO: 

„Posma traj te sve što se deša va kod br. 11 (šifra za Nem ce, nap. aut.) 

i izveš ta vaj te nas stal no. Ispi taj te tač no raz log zaš to napuš ta ju Bije lji nu i 

oko li nu. Poku šaj te da na slu čaj da se br. 11 povla či da ih pri do bi je te da 

osta nu pod našom koman dom kao naši drža vlja ni.” 1142 

1139 Rat ni arhiv Beč (KAW), B67/101, Zabi lješ ka o D.M.-u za gene ra la [Ed mund-a] Gla i se von Hor stenau 

(5.3.1945). (Zahva lju jem isto ri ča ru Gaju Trif ko vi ću na uka zi va nju na ovaj izvor i na pre vo du 

doku men ta). 


1141 Isto, str. 965. 

1142 Isto, str. 967. 

Boš ko Kostić, Ljo ti ćev emi sar za pre go vo re sa Miha i lo vi ćem u Bosni, u cilju nago va ra nja Miha i- 

lo vi ća da eva ku i še sna ge JVuO pre ma Julij skoj kra ji ni, navo di da mu je Miha i lo vić kazao: „Ja mi- 

422

Pre ma tvrd nja ma nemač kog koman dan ta Jugo i sto ka, gene ral-pukovni 

ka Alek san de ra Lera, pred jugo slo ven skim istra žnim orga ni ma 24. maja 

1945. u Beo gra du, nakon poti ski va nja nemač kih sna ga iz Sara je va (grad 

je oslo bo đen 6. apri la 1945) čet ni ci su zatra ži li nje go vo miš lje nje oko evaku 

a ci je: 

„Miha i lo vi će vi čet ni ci koji su se zadr ža va li u pre de lu oko Dobo ja, i sve 

se više zbi ja li pred pri ti skom par ti zan skog nadi ra nja, upi ta li su pre ko najbli 

že nemač ke koman de šta tre ba da rade. Ja sam im pre po ru čio da pođu 

u oblast Banja Luke i tu sače ka ju dalje doga đa je. Koli ko znam, oni su to 

i uči ni li.” 1143 

Dra ža Miha i lo vić je pred isled nim orga ni ma 1946. potvr dio da je 

imao kon takt sa nemač kim gene ra lom Lerom, u dru goj polo vi ni mar ta 

1945, pre ko Lero vog iza sla ni ka majo ra Šter ke ra. Isto tako, pri znao je da 

je poslao pot pu kov ni ka Dra go sla va Rači ća i kape ta na Neš ka Nedi ća u Zagreb, 

počet kom apri la „radi hva ta nja veze sa gene ra lom Lerom”. 1144 Pre ma 

„Dnev ni ku Cer skog kor pu sa” Račić i Nedić su otiš li u Zagreb 3. apri la. 

„3.4. Šef (Dra go slav Račić, nap. aut.), Neš ko Nedić i iz šta ba Vrhov ne 

koman de jedan ofi cir su danas otiš li u Zagreb u name ri da stu pe u vezu 

sa Nem ci ma da vide nji ho ve name re, da li misle napu sti ti teri to ri ju Jugosla 

vi je i dru ge taj ne stva ri... 7.4. Danas se Šef vra tio iz Zagre ba. Rezul tat 

odla ska je za sada taj na.” 1145 

Ofan zi va jedi ni ca 2. armi je JA u sever noj Bosni ugro zi la je i pozi cije 

lokal nih čet ni ka. Od sre di ne mar ta 1945, nakon odla ska srbi jan skih i 

crno gor skih sna ga JVuO na levu oba lu Bosne, zabe le že ni su pri me ri dobrovolj 

ne pre da je doma ćih čet ni ka na pod ruč ju Tre ba ve i Posa vi ne. Sna ga ma 

25. srp ske divi zi je, 13-15. mar ta, kod Gra dač ca, pre da la su se 72 čet nika. 

Sna ga ma 45. srp ske divi zi je, 15. mar ta, na pod ruč ju izme đu Dobo ja i 

Modri če, u tre bav skim seli ma, pre da la su se 32 čet ni ka. 1146 

U oba veš taj nom izveš ta ju Šta ba 25. srp ske divi zi je Šta bu 2. armi je JA 

(13. april 1945), navo de se sazna nja o bro ju srbi jan skih čet ni ka, odno sno o 

slim da će Nem ci izdr ža ti još godi nu dana, zato imam još vre me na da dođem.” (Бошко Костић, 

н.д., стр. 230). 

1143 AJ, DK, 110, f. 581, s. 559. 

1144 Рат и мир ђене ра ла..., стр. II/426, 433. 

1145 Milen ko Kova če vić, Obra čun s odmet ni ci ma, Beo grad, 1990, str. 43. 

1146 Zbor nik NOR-a, XI/2, Beo grad, 1969, str. 81, 313-315. 

423

glav ni ni sna ga JVuO, na pod ruč ju Vuči ja ka: „Srbi jan ski čet ni ci su for mi rani 

u šest kor pu sa, u ukup noj jači ni od 5.000 lju di. Raz meš te ni su u seli ma: 

Dobra Voda, Kla kar, Vre lo, Vin ska. U Vuči ja ku se nala zi oko 1.500-2.000 

čet ni ka Bran ka Kova če vi ća koji nema ju name ru da se bore pro tiv nas.” 1147 

Dru gi par ti zan ski šta bo vi su u dru goj polo vi ni apri la 1945. oba veš ta va li 

Štab 5. (bosan skog) udar nog kor pu sa JA da Miha i lo vi će ve sna ge na Vučija 

ku ne bro je više od 6.000-8.000 bora ca. U depe ši Šta ba 53. divi zi je Šta bu 

5. kor pu sa, od 20. apri la, navo di se da Miha i lo vi će ve sna ge bro je 8.000 

srbi jan skih i bosan skih čet ni ka. 1148 Broj ka od 6.000-8.000 pod ra zu me va, 

dakle, i vuči jač ke i nedav no pri sti gle maje vič ke čet ni ke. Isto ri čar Milo van 

Dže leb džić je pro ce nio sna ge srbi jan skih čet ni ka, počet kom 1945, na oko 

7.000 bora ca, što je pri lič no rea li stič na pret po stav ka, ako govo ri mo o prole 

ću 1945. 1149 

Kao što sam napo me nuo, usled ofan zi ve sna ga 2. armi je JA (for si ra nje 

reke Bosne, izme đu Tre ba ve i Vuči ja ka, od stra ne jedi ni ca 25. srp ske divizi 

je) Miha i lo vi će ve sna ge su napu sti le Vuči jak 14. apri la i povu kle se ka 

dru mu Der ven ta - Bosan ski Brod, s name rom da se pro bi ju ka pod ruč ju 

pla ni ne Mota ji ce. Pret hod no, 18. mar ta, pod ruč je Vuči ja ka napu sti le su 

sna ge crno gor skih, her ce go vač kih i san džač kih čet ni ka, usled suko ba Pavla 

Đuri ši ća i dru gih istak nu tih ofi ci ra sa pod ruč ja Crne Gore, istoč ne Her cego 

vi ne i San dža ka, sa Vrhov nom koman dom JVuO. 

Od bosan skih čet ni ka sa sna ga ma srbi jan skih čet ni ka ka Mota ji ci su 

se zapu ti le jedi no sna ge Maje vič kog kor pu sa i deo posav skih čet ni ka. Vučijač 

ki čet ni ci se nisu povla či li sa sna ga ma srbi jan skih čet ni ka, već su osta li 

na tere nu i potom se pre da li par ti za ni ma, o čemu sve do če izveš ta ji Šta ba 

25. srp ske divi zi je JA iz dru ge polo vi ne apri la. Tokom 16-18. apri la preda 

la su se 274 lokal na čet ni ka sa nao ru ža njem, potom se 20. apri la „preda 

lo 353 doma ćih čet ni ka”, da bi sna ge divi zi je 21. apri la zaro bi le čak 895 

čet ni ka. 1150 Ove broj ke sve do če da se sna ga ma 25. srp ske divi zi je pre da lo 

celo kup no ljud stvo Vuči jač ke bri ga de JVuO, pod pret hod nom koman dom 

1147 Isto, str. 313. 

1148 VA, NOVJ, k. 462B, f. 1, d. 2/11. 

1149 Milo van Dže leb džić, Dru ga jugo slo ven ska armi ja, Beo grad, 1989, str. 254. 

Dže leb džić ne navo di izvo re, niti eks pli ci ra tezu, ali reč je o nesum nji vo dobrom pozna va o cu 

pri mar nih izvo ra. 

1150 Zbor nik NOR-a, XI/2, Beo grad, 1969, str. 313-315, 408, 412. 

424

Bran ka Kova če vi ća, budu ći da su izvo ri JA pro ce nji va li jači nu bri ga de na 

1.500 bora ca. Ova čet nič ka jedi ni ca, za raz li ku od dru gih čet nič kih grupa 

u Bosni, kon ti nu i ra no se suprot sta vlja la usta ša ma, pri čemu je, opet 

za raz li ku od dru gih bosan skih čet ni ka, izbe ga va la suko be sa par ti za ni ma 

– zapra vo, suko ba izme đu par ti za na i Kova če vi će vih čet ni ka u pret hodnom 

raz do blju nije ni bilo. Odsu stvo suko ba, kao i činje ni ca dobro volj ne 

pre da je, sva ka ko su ima li zna ča ja u daljem tret ma nu pre ma zaro blje ni cima, 

budu ći da nema poda ta ka o masov noj likvi da ci ji ovih zaro blje ni ka, za 

raz li ku od poda ta ka o likvi da ci ja ma zaro blje nih ozren skih čet ni ka. 

Ozren ski i pre o sta li delo vi tre bav skih čet ni ka su se do počet ka apri la 

odr ža li na tere nu Ozre na i Tre ba ve, a posav ski čet ni ci u tro u glu Modriča 

- Šamac - Brč ko, sadej stvu ju ći sa nemač kim sna ga ma u bor ba ma pro tiv 

sna ga 2. armi je JA, ali su i oni bili pri nu đe ni da se pre ba ce na levu oba lu 

Bosne, usled ofan zi ve 2. armi je (deo posav skih čet ni ka, na pod ruč ju između 

Gra dač ca i Brč kog, ostao je odse čen na matič noj teri to ri ji i nije uspeo 

da se eva ku i še). 1151 Ove čet nič ke sna ge su zaključ no sa 9. apri lom preš le na 

levu oba lu reke i u nared nim dani ma eva ku i sa le su se na pod ruč je izme đu 

Tesli ća i Kotor Varo ši, pod kon tro lom Sred nje bo san skog kor pu sa JVuO, 

gde su se nakon 23. apri la pri vre me no sje di ni le sa srbi jan skim čet ni ci ma. 

Jedan deo ozren skih i tre bav skih čet ni ka ostao je na matič nom pod ruč ju 

gde se u gru pa ma pre da vao sna ga ma JA, pri čemu je odre đen broj biv ših 

čet ni ka pre šao u redo ve par ti za na. 

Na osno vu izveš ta ja oba veš taj nog cen tra 27. istoč no bo san ske divi zi je 

oba veš taj nom odse ku 3. bosan skog kor pu sa JA (2. maj 1945), zasno va nom 

na saslu ša nju zaro blje nih ofi ci ra Ozren skog i Tre bav skog kor pu sa JVuO 

(Miloš Botić, koman dant 1. tre bav ske bri ga de, Mir ko Topić, koman dant 

3. ozren ske bri ga de), mogu će je rekon stru i sa ti kre ta nje ozren skih, tre bavskih 

i posav skih čet ni ka i nji ho vo pre o sta lo broj no sta nje, tokom apri la 

1945. Pre ma tom izvo ru, do 9-10. apri la na levu oba lu Bosne preš lo je 276 

tre bav skih, 225 ozren skih i oko 700 posav skih čet ni ka (6. posav ska briga 

da). Dakle, izvor navo di da je ukup na jači na ove tri sje di nje ne čet nič ke 

gru pe izno si la oko 1.200 bora ca. 1152 

1151 Milo van Dže leb džić, n.d., str. 306. 

1152 VA, NOVJ, k. 1258, f. 8, d. 8. 

425

Eva ku a ci ja srbi jan skih jedi ni ca JVuO sa Vuči ja ka posle di ca je opšteg 

nale ta sna ga JA u sred njoj i sever noj Bosni, sre di nom apri la 1945, kada 

su jugo slo ven ske sna ge poti snu le nemač ke sna ge iz Bosne ka Sla vo ni ji 

(9. apri la oslo bo đe na je Modri ča, 15. apri la Maglaj, a 17. apri la Doboj). 

Miha i lo vi će ve sna ge bile su pri nu đe ne da se eva ku i šu pre nego što par ti zani 

oslo bo de Der ven tu i spre če odstup ni cu sa Vuči ja ka pre ma zapa du (snage 

JA pro te ra le su usta še i nemač ke sna ge iz Der ven te 19. apri la). Pra vac 

pre ma Mota ji ci odre đen je zbog toga što su se na tom pod ruč ju zadr ža le 

odre đe ne čet nič ke sna ge. Zbog pri pre ma za otpo či nja nje bor bi za oslobo 

đe nje Banja Luke i Bosan ske Gra diš ke, sna ge JA nisu bile u moguć nosti 

da se posve te čet ni ci ma u rejo nu Mota ji ce. Isko ri stiv ši ovu pogod nost, 

Miha i lo vi će ve sna ge su se pre ba ci le južno od Srp ca, spo jiv ši se sa lokal nim 

čet ni ci ma. Zapad ni pra vac odstu pa nja, uka zu je na dve činje ni ce: 1) Mihai 

lo vić se još uvek dvo u mio oko eva ku a ci je u Julij sku kra ji nu, 2) pri su stvo 

nemač kih i ustaš ko-domo bran skih sna ga na pod ruč ju Banja Luke Miha i 

lo vić je isko ri stio kao pri vre me nu pogod nost. 

Na putu ka Mota ji ci, neda le ko od Der ven te, doš lo je do izve snih 

gubi ta ka srbi jan skih čet ni ka, ovog puta nane se nih od stra ne usta ša. Istori 

čar Kosta Niko lić navo di sle de ći poda tak, bez pozi va nja na izvo re: „Oko 

3.000 ranje nih i bole snih odse če no je od ustaš kih sna ga na putu Doboj - 

Bosan ski Brod. Napad je pre ži ve lo oko 500 lju di.” 1153 Uko li ko bi nave de ni 

poda tak bio tačan, on bi tre bao pod ra zu me va ti bor bu viso kog inten zi te ta. 

Toli ki čet nič ki gubi ci (navod no 2.500 stra da lih) nisu zabe le že ni ni tokom 

decem bra 1944, pri li kom poku ša ja JVuO da zau zme Tuzlu, niti uopšte u 

nekoj bor bi tokom pret hod nog dela rata. Bor be vođe ne pro tiv ustaš kog 

upo riš ta Bije lo Brdo, i neko li ko okol nih sela, sever no od Der ven te, pod 

kon tro lom lokal nih usta ša, sva ka ko nisu pod ra zu me va le veli ke gubit ke 

JVuO. Pre ma dnev nič kom zapi su ano nim nog inten dan ta Aval skog kor pusa 

JVuO, srbi jan ski čet ni ci su na putu ka Mota ji ci, sever no od Der ven te, 

1153 Коста Нико лић, н.д., стр. II/342; Коста Нико лић, Бојан Б. Дими три је вић, Гене рал Дра го љуб 

Миха и ло вић 1893-1945. Био гра фи ја, Бео град, 2011, стр. 430. 

Niko lić pomi nje ovaj poda tak i u dru gom izda nju Rav no gor ske isto ri je, tako đe bez pozi va nja na 

izvo re: Коста Нико лић, Исто ри ја рав но гор ског покре та 1941-1945, Књи га дру га: Срби ја 

под оку па ци јом, Бео град, 2014, стр. 476. 

426

nakon suko ba sa usta ša ma, spa li li dva hrvat ska sela. „U dva sela osta la je 

samo jed na nespa lje na kuća.” 1154 

U dnev ni ku kape ta na Mar ka Ili či ća, inten dan ta Koman de Voj vo di ne 

JVuO, navo di se da su čet ni ci Valjev skog kor pu sa u bor bi 13. apri la kod 

Der ven te uhva ti li odre đen broj usta ša. „Raz o ru ža li su ih i pusti li kućama.” 

1155 Ovo se sva ka ko ne bi desi lo da su usta še izvr ši le ubi stvo većeg broja 

zaro blje nih čet ni ka. Ovaj izvor ne pomi nje veće gubit ke čet ni ka u bor bi 

kod Der ven te. Nei me no va ni Niko li ćev izvor pod odse ca njem navod no 

3.000 čet ni ka (ovaj broj je više stru ko uve li čan) i navod nim stra da njem 

2.500 ranje nih i bole snih (ovaj poda tak je nepri hva tljiv jer je u koli zi ji sa 

isto rij skim izvo ri ma), oči gled no je mislio na odse ca nje dela sred nje kolo ne 

JVuO, koja je napa dom usta ša bila one mo gu će na da pre đe reku Ukri nu, 

sever no od Der ven te, i da nasta vi put kojim je poš la glav ni na sna ga. U 

odse če noj kolo ni nala zi li su se bol ni ca i komo ra. Pre ma beleš ci Milo va na 

Popo vi ća, sveš te ni ka Aval skog kor pu sa JVuO i oče vi ca (beleš ka je nasta la 

25. jula 1945), pri li kom odse ca nja kolo ne čet ni ci ma su nane ti „izve sni 

gubi ci”. Dakle, ni pome na o veli kim gubi ci ma, pogo to vo ne o gubi ci ma 

od 2.500 lju di. „Među tim, tre ćeg dana po tome slu ča ju sa pla ni ne Motaji 

ce dođe major Neš ko Nedić i celu odse če nu gru pu nesme ta no pro ve de 

na pla ni nu Mota ji cu u sastav bor be nih jedi ni ca.” 1156 „Dnev nik Cer skog 

kor pu sa” pomi nje bor be sa usta ša ma 13-14. apri la, pri čemu navo di dvoji 

cu pogi nu lih bora ca kor pu sa, izgi nu lih u selu Vin ska, pri li kom mar ša 

ka selu Kostreš, prvog dana bor bi. Za 14. april dnev nik navo di: „I danas 

smo pro ve li pod bor bom. Žrta va nije bilo.” 1157 Dnev nik ano nim nog intendan 

ta Aval skog kor pu sa naj va žni ji je izvor koji deman tu je misti fi ka ci ju o 

smrt nom stra da nju 2.500 čet ni ka. Autor dnev ni ka bio je deo kolo ne koja 

je odse če na kod Der ven te. Izvor navo di da je bilo odse če no oko 1.000 

lju di, što deman tu je poda tak o odse ca nju 3.000 lju di. Izvor ne pomi nje 

čet nič ke gubit ke kod Der ven te što je dodat na potvr da da su real ni gubi ci 

bili mini mal ni. Među oni ma koji su bili odse če ni, zna tan broj, vero vat no 

nad po lo vič na veći na, nisu bili ranje ni ci i bole sni ci. Ovaj izvor potvr đu je 

1154 VA, ČA, k. 54, f. 6, d. 8. 

1155 VA, ČA, k. 54, f. 7, d. 2. 


1157 VA, ČA, k. 78, f. 5, d. 48. 

427

da su se odse če ni delo vi sred nje kolo ne vra ti li na Vuči jak, koji je i dalje bio 

pod kon tro lom lokal nih čet ni ka. „Vode se pre go vo ri sa Nem ci ma da nas 

pre ba ce.” Usled kri tič ne situ a ci je (ugro že nost od usta ša, pri su stvo par ti zanskih 

sna ga na desnoj oba li Bosne), deo pri pad ni ka odse če ne kolo ne (oko 

400 lju di) i oko 400 čet ni ka iz bosan ske Posa vi ne, koji su pret hod no osta li 

na Vuči ja ku, odlu či li su da pre u sme re pra vac kre ta nja pre ma jugo za pa du, 

južno od Der ven te, pre ko Kotor skog i Rudan ke, mestâ pod kon tro lom 

ustaš ko-domo bran skih sna ga i Nema ca, i da se zapu te pre ma teri to ri ji koju 

su kon tro li sa li čet ni ci (Bor ja, Župa i, potom, Mota ji ca). Osta tak odse če ne 

sred nje kolo ne (oko 600 lju di) ostao je na Vuči ja ku još dva-tri dana, do 

dola ska gru pe pod koman dom Neš ka Nedi ća. 1158 Akci ja koju je spro veo 

Nedić oči gled no je bila rezul tat dogo vo ra sa usta ša ma i Nem ci ma. 1159 

Navo đe nje broj ke od navod no 2.500 stra da lih Miha i lo vi će vih bora ca, 

u ustaš kom napa du, ima za cilj da pro mo vi še ste re o tip o zamaš nim bor bama 

izme đu usta ša i čet ni ka i dodat no vik ti mi zi ra uče sni ke Bosan ske gol go te. 

Pre ma poda ci ma publi ci ste Milen ka Mak si mo vi ća, ofi ci ra Ozren skog 

kor pu sa JVuO, par ti za ni („Voj vo đan ska pio nir ska bri ga da”) su počet kom 

maja 1945, u tre bav skom selu Kopriv na ubi li „oko 40 srbi jan skih čet nika”. 

„Ove čet ni ke, tifu sa re, par ti za ni su zaro blja va li po seli ma Vuči ja ka” i, 

potom, ih pre ba ci li na desnu oba lu Bosne, u Kopriv nu, gde su navod no 

pobi je ni. Isti autor pomi nje navod nu likvi da ci ju „oko 80 srbi jan skih četni 

ka bole sni ka tifu sa ra i težih ranje ni ka”, u sused nom selu Vra njak. 1160 

Ove podat ke ne potvr đu ju dostup ni pri mar ni isto rij ski izvo ri. Posta vlja se 

pita nje zbog čega su par ti za ni orga ni zo va li pre ba ci va nje zaro blje nih tifu sara 

na desnu oba lu Bosne, kada su ih mogli pobi ti i na Vuči ja ku? Isto tako, 

osta je neja sno kome su čet nič ki ranje ni ci i bor ci obo le li od tifu sa bili prepuš 

te ni nakon što su to pod ruč je napu sti le sna ge pod koman dom Dra že 

Miha i lo vi ća, koje su uklju či va le i čet ni ke sa Vuči ja ka? Zbog čega Vrhov na 

koman da, uko li ko su nave de ni poda ci valid ni, nije orga ni zo va la pre da ju 

bol ni ca pro tiv nič koj stra ni? Uko li ko nave de ni poda ci odgo va ra ju isto rij 

1158 VA, ČA, k. 54, f. 6, d. 8. 

1159 Ame rič ki isto ri čar Jozo Toma še vić izneo je miš lje nje da je deblo ki ra nje i eva ku a ci ja odse če nih 

čet nič kih sna ga na Vuči ja ku rezul tat pre go vo ra izme đu iza sla ni ka čet nič ke Vrhov ne koman de, 

na čelu sa gene ra lom Sve to mi rom Đuki ćem, i Ante Pave li ća, u Zagre bu, 17. apri la 1945. (Jozo 

Toma se vich, n.d., str. 400). 

1160 Милен ко Мак си мо вић, Бесмрт ни ци Озре на, Тре ба ве и Поса ви не, Добој, 2002, стр. 292, 294. 

428

skoj real no sti, u tom slu ča ju govo ri mo o nesum nji vom rat nom zlo či nu 

poči nje nom od stra ne par ti za na. U sva kom slu ča ju, uko li ko su ovi poda ci 

u skla du sa isto rij skom real noš ću, ovi doga đa ji su se odi gra li počet kom 

dru ge polo vi ne apri la, kada su par ti za ni zau ze li Vuči jak, a ne počet kom 

maja. 

Pre ma sve mu sude ći, Dra ža Miha i lo vić je na pod ruč ju Mota ji ce ili 

Župe doneo defi ni tiv nu odlu ku da se sna ge JVuO ne eva ku i šu ka Slo ve ni ji, 

već da se pro bi ju ka Srbi ji. Može se pret po sta vi ti da je Miha i lo vić odlu ku 

o pro bo ju ka Srbi ji doneo usled pro ce ne da je nemo guć pro boj ka Julij skoj 

kra ji ni, gde bi se nje go ve sna ge spo ji le sa srp skim kvi slin škim sna ga ma pod 

koman dom Nema ca, zbog veli ke kon cen tra ci je sna ga JA pre ma Rije ci, Istri 

i Trstu. Defi ni tiv nu odlu ku ubr za li su kon cen tra ci ja sna ga JA oko Banja 

Luke (grad je oslo bo đen 22. apri la) i poti ski va nje neprijateljskih sna ga iz 

doli ne Vrba sa. 1161 

Ume sto da se suo či sa činje ni com da je pola ga nje oruž ja jedi ni mogući 

način da saču va živo te veći ne nje go vih voj ni ka, Miha i lo vić je nametnuo 

maglo vi tu ide ju, una pred osu đe nju na pro past, o pre ba ci va ju u Srbiju 

i orga ni zo va nju anti ko mu ni stič ke geri le na pod ruč ju sa koga je JVuO 

bila isti snu ta u jesen 1944, naiv no se uzda ju ći u inter ven ci ju zapad nih 

sila u Jugo sla vi ji. Ovom neo d go vor nom odlu kom Miha i lo vić je pro pustio 

posled nju opti mal nu pri li ku da upu ti iza sla ni ke par ti zan skoj stra ni i 

dogo vo ri pre da ju bora ca i oruž ja, pri čemu je moguć nost poš te de živo ta 

zaro blje nih bora ca (vero vat no ne i veći ne ili mno gih ofi ci ra) bila dale ko 

izgled ni ja nego nakon pora za na Zelen go ri i Sutje sci, sre di nom maja 1945. 

Ume sto kapi tu la ci je kao jedi ne raci o nal ne odlu ke, usle di la je besmi sle na 

i pogi belj na ana ba za pla ni na ma cen tral ne i jugo i stoč ne Bosne, odno sno 

put u pro past. 

Karak te ri stič no je sve do če nje jed nog od glav nih koman da na ta JVuO, 

Dra gu ti na Kese ro vi ća, na suđe nju 1945: „Posle neko li ko dana Dra ža menja 

svo ju odlu ku i kaže: ’Ne ide mo u Slo ve ni ju, jer ne može mo, dalek je 

1161 Mar ko Ilin čić, inten dant Koman de Voj vo di ne JVuO, u dnev nič kom zapi su za 18. april 1945. navodi: 

„Svi smo misli li da ćemo ići za Slo ve ni ju, gde se nala zi naših 35.000 lju di, radi zajed nič ke 

kon cen tra ci je.” (VA, ČA, k. 54, f. 7, d. 2). Ovo potvr đu je i Niko la Kor dić, šifrant Vrhov ne koman de, 

koji navo di da su bor ci tek nakon napuš ta nja pod ruč ja Mo ta ji ce dozna li da čet nič ke kolo ne neće 

kre nu ti ka Slo ve ni ji. (Niko la Kor dić, Kroz rat sa Dra žom, Beo grad, 1998, str. 117). 

429

put, ljud stvo je umor no, mno go je tifu sa ra, nego ćemo osta ti ovde i oti ći u 

Srbi ju.’ Iza brao je naj du ži i naj te ži pra vac.” 1162 

Miha i lo vić je doneo odlu ku da nje go ve sna ge pre đu pre ko pla ninskih 

masi va cen tral ne Bosne ka masi vi ma na raz me đu jugo i stoč ne Bosne i 

sever ne Her ce go vi ne, kako bi se doko pa le gor njeg Pod ri nja i preš le na desnu 

oba lu Dri ne kod sela Brod, južno od Foče, budu ći da je bilo nemo gu će 

da u pro le će pre đu nabu ja lu Dri nu u sred njem ili donjem toku. Dru gi razlog 

zbog koga je Miha i lo vić oda brao „naj du ži i naj te ži pra vac” uzro ko van 

je time što je oči gled no pret po sta vio da je na pla nin skom i bes put nom 

pod ruč ju, kojim je zapu tio nje go vu voj sku, manja kon cen tra ci ja sna ga JA, 

što je bila real na pret po stav ka da Miha i lo vić nije pre ce nio sop stve ne sna ge 

koje su bile izne mo gle od napor nog mar ša i gla di (mno gi i od bole sti), pri 

čemu je nji ho vo kre ta nje ome ta no kon stant nim napa di ma sna ga JA. Sem 

toga, sma nje ne Miha i lo vi će ve sna ge bile su lako nao ru ža ne i bez naro či tih 

rezer vi muni ci je. 

Štab 53. sred njo bo san ske divi zi je JA pri mio je 19. apri la depe šu u 

kojoj se navo di da se Miha i lo vi će ve sna ge, „u jači ni 7.000”, nala ze na područ 

ju izme đu selâ Nožič ko i Dru go vići, neda le ko od desne oba le Vrba sa. 

U depe ši se navo di da su par ti za ni toga dana vodi li bor bu sa čet ni ci ma 

u Nožič kom, usled čega je pogi nu lo 80 i ranjen 31 čet nik. 1163 Bor be su 

nasta vlje ne i sutra dan, 20. apri la, na pod ruč ju Župe, kako se isti če u izvešta 

ju Šta ba 19. kra jiš ke bri ga de Šta bu 53. divi zi je JA. Pre ma tom izvo ru, 

par ti za ni su čet ni ci ma toga dana nane li gubit ke od 50 pogi nu lih i 27 ranjenih 

bora ca. 1164 Pri ti sak na čet ni ke na pod ruč ju Župe ostva ren je u sklo pu 

napo ra sna ga 5. kor pu sa JA da oslo bo de obli žnju Banja Luku koju su još 

uvek drža le pod kon tro lom ustaš ko-domo bran ske sna ge. 

Jedi ni ce pod koman dom Dra že Miha i lo vi ća nared nih dana su se 

povu kle na pod ruč je Bor ja, istoč no od Kotor Varo ši (ustaš ka posa da u tom 

gra du je odo le va la par ti zan skom pri ti sku do 25. apri la). Miha i lo vi će ve snage 

su pra će ne i napa da ne od stra ne jedi ni ca 53. sred njo bo san ske divi zi je. 

Prvo bit na Miha i lo vi će va name ra, pre ma nekim tuma če nji ma, zasno va nim 

na izja va ma zaro blje nih čet nič kih ofi ci ra, pod ra zu me va la je pro bi ja nje do 


Сте но граф ске беле шке, Бео град, 1945, стр. 219. 

1163 VA, NOVJ, k. 462B, f. 2, d. 13. 


430

Želje znog Polja i for si ra nje Bosne kod Zavi do vi ća. „Po zapo vi je sti, određe 

ni su čet ni ci sa Tre ba ve i Ozre na da prvi for si ra ju rije ku Bosnu kod 

Zavi do vi ća, stvo re mosto bran i obez bi je de pre ba ci va nje glav nih sna ga... 

Dije lo vi sna ga 18. sred njo bo san ske bri ga de doče ka li su u pla ni ni Bor ju 

poje di ne gru pe čet ni ka i u bor bi ubi le 200, a zaro bi li 15 čet ni ka. Ali, s 

obzi rom na veli ku nad moć nost, čet ni ci su proš li u prav cu Dogle da i Željeznog 

Polja.” 1165 Pre ma dru gim tvrd nja ma, tako đe zasno va nim na izja va ma 

zaro blje nih čet nič kih ofi ci ra, Dra ža Miha i lo vić je pozvao vođe ozren skih 

i tre bav skih čet ni ka, Cvi je ti na Todi ća i popa Savu Boži ća, da se nakon 

pri vre me nog sje di nja va nja u seli ma južno od Tesli ća pri dru že srbi jan skim 

čet ni ci ma u pro bo ju ka cen tral noj Bosni, što je odbi je no. Ozren ski, tre bavski 

i deo posav skih čet ni ka odlu či li su da se pro bi ju pre ko reke Bosne ka 

Ozre nu, gde su name ra va li da nasta ve odmet nič ku bor bu. Deo čet ni ka iz 

bosan ske Posa vi ne ostao je u sasta vu kolo na pod Miha i lo vi će vom komandom 

i nastu pio je ka pla nin skom masi vu sred nje Bosne, zajed no sa srbi janskim 

sabor ci ma. Izvor navo di da su sna ge srbi jan skih čet ni ka apri la 1945. 

bro ja le oko 6.000 bora ca. 1166 

Ozren ski, tre bav ski i deo posav skih čet ni ka pre tr pe li su poraz od strane 

20. roma nij ske bri ga de 27. istoč no bo san ske divi zi je JA, pri li kom pokuša 

ja for si ra nja reke Bosne. U izveš ta ju šta ba ove bri ga de (13. maj 1945) 

navo di se da su ozren ski i tre bav ski čet ni ci bro ja li oko 1.500 bora ca. Navede 

ni broj čet ni ka uklju či vao je i više sto ti na čet nič kih bora ca iz bosan ske 

Posa vi ne. Jed na čet nič ka gru pa je na tri mesta izme đu Zavi do vi ća i Magla ja 

27. apri la neus peš no poku ša la pre ći reku Bosnu, a dru ga gru pa je sutra dan 

poku ša la zau ze ti Zavi do vi će, zbog posto ja nja oču va nih mosto va u gra du. 

U tro dnev nim bor ba ma, 27-29. apri la, 20. roma nij ska bri ga da izba ci la je 

iz stro ja navod no „521 mrtvih i uto plje nih u rije ci Bosni, 283 zaro bljenih”. 

1167 U ovim okol no sti ma zaro blje na su dvo ji ca koman da na ta Tre bavske 

bri ga de JVuO (biv ši Tre bav ski kor pus): pop Savo Božić i pop Miloš 

Botić, kao i koman dant 3. ozren ske bri ga de, uči telj Mir ko Topić. Dru gi 

izvor navo di neš to dru ga či je podat ke. Pre ma izveš ta ju oba veš taj nog cen tra 

27. istoč no bo san ske divi zi je (2. maj 1945), jači na ove čet nič ke gru pa ci je 

1165 Mla den Vuko sa vlje vić, Dra go Kara si je vić, n.d., str. 175. 

1166 VA, NOVJ, k. 1258, f. 8, d. 8, Izveš taj oba veš taj nog cen tra 27. istoč no bo san ske divi zi je oba veš tajnom 

odse ku 3. bosan skog kor pu sa JA, 2.5.1945. 


431

izno si la je oko 1.200 bora ca. Izvor navo di da su u nave de nim bor ba ma 

jedi ni ce 20. roma nij ske bri ga de „zaro bi le 360 čet ni ka dok se je pogu ši lo u 

rije ci Bosni oko 550 pri li kom poku ša ja da se pre ba ce na Ozren”. 1168 

Jedan deo zaro blje nih bosan skih čet ni ka stre ljan je počet kom maja u 

Dobo ju. Broj stre lja nih je neis tra žen. Tvrd nje publi ci ste Milen ka Mak simo 

vi ća o navod nom stre lja nju oko 500 zaro blje nih čet ni ka u Dobo ju nisu 

pri hva tlji ve budu ći da pri mar ni izvo ri pomi nju manje broj ke čet nič kih 

bora ca zaro blje nih kra jem apri la od navod nog bro ja stre lja nih koji navo di 

Mak si mo vić, niti posto je doka zi da su svi zaro blje ni ci stre lja ni. 1169 

U depe ši Šta ba 53. divi zi je Šta bu 5. kor pu sa JA (28. april 1945), navede 

ni su sle de ći poda ci o bor ba ma sa srbi jan skim čet ni ci ma na pod ruč ju 

izme đu Bor ja i Vla ši ća: 

„Nasta vlja ju se žesto ke bor be sa čet ni ci ma na sek to ru Bije lo Buč je - 

Jeze ra - Pani ći, pre ma Vla ši ću. Uspje li smo nepri ja te lja zba ci ti na Vla šić. 

Do sada ubi je no 300, zaro blje no 254 čet ni ka. Pli jen 20 puš ko mi tra lje za, 

jedan teš ki i jedan laki bacač, rado sta ni ca, 300 puša ka, veli ki dio komo re i 

dru ge spre me. Uglav nom uniš ten Šuma dij ski kor pus. Zaro bljen pukov nik 

[Ni ko la] Rado va no vić.” 1170 

Sva ka ko da su nave de ni čet nič ki gubi ci uve li ča ni, naro či to broj poginu 

lih čet ni ka, o čemu sve do či broj zaple nje nog oruž ja. Izvor kao da potvrđu 

je da su srbi jan ski čet ni ci odba če ni pre ma Vla ši ću nakon neu spe log 

pro do ra pre ma isto ku, odno sno u prav cu doli ne Bosne, ali ovo pita nje i 

dalje osta je otvo re no. U depe ši od 1. maja navo di se da čet ni ci pod Mihai 

lo vi će vom koman dom, sta ci o ni ra ni na seve ro i stoč nim padi na ma Vla ši ća, 

bro je 7.000 bora ca. 1171 

O žesti ni napa da sna ga JA na sna ge JVuO na pod ruč ju Vla ši ća posredno 

sve do či poda tak o četvo ro sat noj bor bi izme đu dve jedi ni ce 53. sred njobo 

san ske divi zi je: 19. kra jiš ka bri ga da greš kom je napa la 18. sred njo bo sansku 

bri ga du, 30. apri la, i nane la joj gubit ke od 15 pogi nu lih i 33 ranje na 

bor ca. 1172 Čet nič ke sna ge su isko ri sti le neo če ki va ni sukob dve par ti zan ske 

1168 VA, NOVJ, k. 1258, f. 8, d. 8. 

1169 Милен ко Мак си мо вић, н.д., стр. 255. 

1170 VA, NOVJ, k. 462B, f. 1, d. 2/3. 

1171 VA, NOVJ, k. 462B, f. 1, d. 2/2 


432

i ga de i uspe le su bez bor be da se zapu te ka jugu, pre šav ši 1. maja drum 

Trav nik - Vitez. 

Pro boj JVuO kroz cen tral nu Bosnu maja 1945. 

Dra ža Miha i lo vić je naj ka sni je 30. apri la odlu čio da nje go ve sna ge 

odstu pe ka cen tral noj Bosni u prav cu pla ni na na raz me đu jugo i stoč ne Bosne 

i sever ne Her ce go vi ne kako bi se domo gle pre la za na reci Dri ni, južno 

od Foče. 1173 Čet nič ka Vrhov na koman da je pra vil no pro ce ni la da je planin 

sko pod ruč je cen tral ne Bosne ras te re će no pri su stva ozbilj ni jih sna ga 

JA. Među tim, sna ge pod koman dom 3. kor pu sa JA uspe va le su da privre 

me no zadr že ili pre se ku čet nič ke kolo ne i na taj način omo gu će koncen 

tra ci ju bri ga da JA na širem pod ruč ju izme đu Vite za i Bra di ne, što je 

bilo olak ša no činje ni com da su sna ge JA ras po la ga le kami o ni ma i da su se 

kre ta le pod ruč jem koje je bilo oslo bo đe no počet kom apri la. Pro boj čet ničkih 

sna ga kroz cen tral nu Bosnu, od jugo i stoč nih padi na Vla ši ća do dru ma 

Konjic - Sara je vo, tra jao je čak osam dana, od 30. apri la do 7. maja. Tokom 

tih osam dana čet ni ci su pre tr pe li veli ke gubit ke. 

Isto ri ča ri koji su se naj vi še bavi li isto ri jom JVuO pre ne bre ga va ju velike 

čet nič ke gubit ke u rekon struk ci ji kre ta nja Miha i lo vi će vih sna ga kroz 

cen tral nu Bosnu budu ći da nisu kori sti li pri mar ne izvo re o tom seg men tu 

isto ri je JVuO. 1174 Raz do blje od 30. apri la do 7. maja do sad je bilo neis pisa 

no pogla vlje rav no gor ske isto ri je. 

Saču va ni su izveš ta ji šta bo va i ope ra cij ski dnev ni ci jedi ni ca JA koje su 

uče stvo va le u bor ba ma pro tiv čet ni ka u sred njoj Bosni, počet kom maja 

1945. U doku men ti ma ovih jedi ni ca navo de se veli ki gubi ci pro tiv nič ke 

stra ne. Osim toga, saču va ni su pri mar ni izvo ri koji nam govo re o zlo či nima 

Miha i lo vi će vih sna ga tokom kre ta nja kroz cen tral nu Bosnu. 


1174 Upo re di ti: Коста Нико лић, н.д., стр. II/343-344; Мило слав Самар џић, н.д., стр. V/756-757. 

Obo ji ca auto ra u opi su osmo dnev nog pro bo ja JVuO kroz sred nju Bosnu isklju či vo kori ste antida 

ti ra ni dnev nik čet nič kog majo ra Alek san dra Milo še vi ća u kome nema pome na naj va žni jih 

poda ta ka neo p hod nih za rekon struk ci ju ovog seg men ta isto ri je Miha i lo vi će vog pokre ta. Upo redi 

ti: Алек сан дар Мило ше вић, „Гол го та”, Књи га о Дра жи, II, (ур. Радо је Кне же вић), Винд зор 

(Кана да), 1956, стр. 234-244. 

433

Pri pad ni ci 18. hrvat ske istoč no bo san ske bri ga de 38. istoč no bo san ske 

divi zi je, od 30. apri la do 3. maja, izme đu planinâ Vla šić i Kruš či ca, u širem 

pod ruč ju Vite za, pre ma Foj ni ci, vodi li su bor be sa čet nič kim delo vi ma. U 

ope ra cij skom dnev ni ku 18. hrvat ske bri ga de, navo de se sle de ći gubi ci protiv 

ni ka za ta četi ri dana: 150 pogi nu lih, 50 ranje nih i 103 zaro blje nih, kao 

i 75 „ranje nih i pogi nu lih”, pri čemu je nemo gu će odre di ti koli ko je među 

nji ma bilo pogi nu lih, a koli ko ranje nih. Bri ga da je u ovim bor ba ma ima la 

12 pogi nu lih, 18 ranje nih i pet nesta lih. 1175 Veli ke čet nič ke gubit ke potvrđu 

je i seća nje Ive Doma ze ta, bor ca 18. hrvat ske bri ga de: „Zaro bi li smo oko 

150 čet ni ka i nakon bor be spro ve li ih u Zeni cu.” 1176 Broj zaro blje nih koji 

pomi nje sve dok je uve ćan, ali je sve do če nje zani mlji vo jer potvr đu je da su 

zaro blje ni ci spro vo đe ni u pri vre me ni zaro blje nič ki logor u Zeni ci. Ipak, 

18. hrvat ska bri ga da bila je nemoć na da spre či pro boj znat no broj ni jih 

čet nič kih sna ga pre ma Foj ni ci. 

Bor ci 1. bata ljo na 17. maje vič ke bri ga de nane li su čet ni ci ma 3. maja, 

na pod ruč ju izme đu Vite za i Foj ni ce, kako se isti če u ope ra cij skom izvešta 

ju šta ba bri ga de (16. maj 1945), gubit ke od 40 mrtvih i ranje nih. 1177 

Čet ni ci su 4. maja uspe li poti snu ti par ti za ne iz Foj ni ce i pri vre me no 

zau ze ti varoš, pri čemu su pro tiv ni ku nane li znat ne gubit ke. Od jedi ni ca 

JA, koje su uče stvo va le u bor ba ma na pod ruč ju Foj ni ce, naj ve će gubit ke 

ima la je 21. istoč no bo san ska (tuzlan ska) bri ga da 38. istoč no bo san ske divizi 

je. U bor ba ma oko Foj ni ce bila su anga žo va na dva bata ljo na ove bri ga de, 

pri čemu je jedan neus peš no poku šao da odbra ni Foj ni cu, a dru gi se nala zio 

u oko li ni gra da. O bor ba ma i gubi ci ma par ti za na sve do čio je Milan Mićić, 

koman dant 2. bata ljo na 21. bri ga de. „U tom suda ru nane ti su čet ni ci ma 

oset ni gubi ci. Ali, jedi ni ce 21. bri ga de pre tr pe le su i same veli ke gubit ke: 

iz 1. bata ljo na pogi nu lo je ili zaro blje no 26 bora ca. Još teže gubit ke imao 

je 2. bata ljon. Sko ro cela 2. četa ovog bata ljo na (oko 67 bora ca) izgi nu la 

je u rejo nu Cito nja šti te ći izvla če nje sna ga 1. i 2. bata ljo na.” 1178 Pret hod no 

1175 VA, NOVJ, k. 1259, f. 6, d. 14/46-47. 

1176 Ivo Doma zet, „Sa Prvim bata ljo nom u bor ba ma za oslo bo đe nje Sara je va”, 18. hrvat ska istoč nobo 

san ska Narod no o slo bo di lač ka udar na bri ga da, (ur. Dže vad Pašić), Tuzla, 1988, str. 565. 

1177 VA, NOVJ, k. 1259, f. 3, d. 31. 

1178 Milan Mićić, „Oslo bo đe nje Zvor ni ka i bor be sa čet ni ci ma iz gru pa ci je Dra že Miha i lo vi ća”, 21. 

tuzlan ska istoč no bo san ska narod no o slo bo di lač ka udar na bri ga da, (ur. Sta no je Niko lić), Tuzla, 

1988, str. 230. 

434

je na pod ruč ju izme đu Vite za i Foj ni ce pogi nu la veći na bora ca jed ne od 

čêta 4. bata ljo na. „Jed na četa 4. bata ljo na naš la se u pot pu nom okru že nju. 

Veći na bora ca te čete je pogi nu la, a neko li ko je zaro blje no. Koman dir čete 

Rade Panić, da ne bi pao u čet nič ke ruke, izvr šio je samo u bi stvo. Neko li ko 

zaro blje nih par ti za na čet ni ci su spa li li na loma či.” 1179 Velik broj bora ca ove 

bri ga de čini li su mla di ći iz Srbi je, pre te žno iz sme de rev skog i bra ni čev skog 

kra ja. 

Foj ni cu je zau ze la čet nič ka kolo na pod koman dom Dra go sla va Rači ća. 

Gubit ke par ti zan ske stra ne potvr đu je „Dnev nik Cer skog kor pu sa JVuO”. 

„Komu ni sta je dosta izgi nu lo i zaro blje no, a naših neko li ko koje mrtvih 

i ranje nih. U ovoj bor bi bila je jed na komu ni stič ka bri ga da. A napa dao je 

i vodio bor bu samo jedan bata ljon. U Foj ni ci smo zaro bi li u maga ci ni ma 

dosta muni ci je, oruž ja, ode la i osta log mate ri ja la što je za nas bilo uspeš no. 

Maga ci ne [smo] popa li li.” 1180 

Ipak, čet ni ci u Foj ni ci nisu spa li li samo par ti zan ske maga ci ne. Pre ma 

Ivi Doze tu, čet ni ci su „do teme lja spa li li Foj ni cu”. „Na zido vi ma spa lje nih 

kuća kre čom su ispi sa li paro lu: ’Bog – Kralj – Dra ža’.” 1181 

Saču va na su dva izveš ta ja i dese tak sve do če nja, nasta lih nedu go nakon 

ula ska čet ni ka u Foj ni cu, koji nam omo gu ća va ju da sagle da mo posle di ce 

čet nič kog pri su stva u tom gra di ću i okol nim seli ma. Naj ra ni je dati ra ni 

doku ment pred sta vlja izveš taj Općin skog Narod nog odbo ra Foj ni ca (18. 

maj 1945). Zatim ras po la že mo izja vom Meh me da Sali ha gi ća, pred sed ni ka 

opšti ne Foj ni ca (20. jun 1945) i izveš ta jem OZN-e za Sara jev ski okrug 

(28. jul 1945). Ova tri doku men ta su kom pa ti bil na u deta lji ma i međusob 

no se dopu nju ju. Tako đe, ras po la že mo kra ćim izja va ma dese tak ošte ćeni 

ka, zabe le že nim juna 1945, uklju ču ju ći i izja ve dve žene koje su silo va li 

Nisam uspeo dobi ti na uvid dva doku men ta 21. tuzlan ske bri ga de, koja su pohra nje na u Voj nom 

arhi vu u Beo gra du, budu ći da ope ra cij ski dnev nik, 4-23.5.1945. (VA, NOVJ, k. 1259, f. 10, d. 17) i 

boj na rela ci ja bri ga de, 6.5-5.6.1945. (VA, NOVJ, k. 1259, f. 10, d. 16), „nisu na mestu”, sto ga sam 

pri nu đen da se oslo nim na sekun dar ne izvo re. 

1179 Esad Tihić, „Bor be ni put 21. istoč no bo san ske (tuzlan ske) bri ga de”, 21. tuzlan ska istoč no bo sanska 

narod no o slo bo di lač ka udar na bri ga da, (ur. Sta no je Niko lić), Tuzla, 1988, str. 122-123. 

1180 VA, ČA, k. 78, f. 5, d. 48. 

1181 Ivo Doma zet, „Sa Prvim bata ljo nom u bor ba ma za oslo bo đe nje Sara je va”, str. 565. 

Palje nje Foj ni ce pomi nje i Boži dar Savić, čet nik Vla sin ske bri ga de JVuO, koji navo di da je spre čio 

jed nog čet ni ka da silu je ženu u Foj ni ci. „Spu sti li smo se u Foj ni cu, koju su Rači ćev ci zapa lili.” 

(Божи дар Савић, Рат не ста зе моби ли са ног вој ни ка од 26.8.1944. до 6.8.1945. годи не, 

Леско вац, 2005, стр. 35). 

435

čet ni ci. Pre ma tim izvo ri ma, čet ni ci su u Foj ni ci 4. maja 1945. zapa li li 188 

kuća, 48 duća na, 368 eko nom skih zgra da (šta le i pomoć ne pro sto ri je) i 

jed nu dža mi ju. Ubi je na su peto ri ca muš ka ra ca u okol nim seli ma, dok su 

dvo ji ca muš ka ra ca iz Foj ni ce umr la od posle di ca ope ko ti na. Čet ni ci su u 

Foj ni ci i okol nim seli ma „izvr ši li silo va nje nad 23 žene i dje voj ke”. U selima 

Foj nič kog sre za opljač ka no je na sto ti ne grla sto ke. Navo de se nazi vi 38 

nase lja u koji ma su čet ni ci „opljač ka li i uniš ti li svu hra nu, odje ću, obu ću 

i dru ge pred me te”. Svi sve do ci i ošte će ni ci navo de da su čet ni ci pljač ka li 

sve što su mogli pone ti. 1182 Neko li ko muš ka ra ca su bili pri mo ra ni da slu že 

čet ni ci ma kao vodi či, pri čemu je jedan od pri nud nih puto vo đa ubi jen na 

Bje laš ni ci. Jedan od vodi ča, Ivo Gudelj, ova ko je opi sao čet ni ke: „Oni su 

pode ra ni, prlja vi, neo ši ša ni, neo bri ja ni, disci pli ne među nji ma nema, a ni 

dru gar stva. Hra na im je to što upljač ka ju, hra nu kuha sva ki sebi tako da 

nema ju zajed nič ki kazan ni zajed nič ku ishra nu.” 1183 

Ako je spa lji va nje dva sela sever no od Der ven te, koja su bila ustaška 

upo riš ta, prav da no ustaš kim pri su stvom, za spa lji va nje Foj ni ce takvo 

oprav da nje bilo bi nepri hva tlji vo, budu ći da je Foj ni ca bila slo bod na, uz 

manje pre ki de, od jula 1943. Postup ci Miha i lo vi će vih sna ga u tom gra di ću 

bili su opo me na za poten ci jal no pona ša nje čet nič kih sna ga u mesti ma kroz 

koja su, ili pored kojih su, čet ni ci name ra va li da pro đu. 

Sna ge 1. bata ljo na 17. maje vič ke bri ga de nasta vi le su bor bu pro tiv četni 

ka na pod ruč ju Foj ni ce, 4-5. maja, kada su pro tiv ni ku nane le gubit ke od 

88 mrtvih i ranje nih (bez napo me ne koli ko je mrtvih, a koli ko ranje nih) 

i 8 zaro blje nih bora ca. Ta jedi ni ca je u bor ba ma kod Foj ni ce, 3-5. maja, 

ima la gubit ke od 12 pogi nu lih, 11 ranje nih, dva nesta la i jed nog zaro bljenog 

bor ca. Osta li bata ljo ni bri ga de stu pi li su u bor bu pro tiv čet ni ka 7. 

maja, kod Bra di ne. 1184 

Sna ge 19. kra jiš ke bri ga de 53. sred njo bo san ske divi zi je, pri sti gle iz 

prav ca Gor njeg Vaku fa, uspe le su da zau zmu Foj ni cu 4. maja i da poti snu 

Rači će vu kolo nu pre ma Kre še vu. Čet nič ke sna ge su 5-6. maja poku ša le 

da zau zmu Kre še vo, ali su ih u tome spre či le sna ge 18. sred njo bo san ske 

bri ga de 53. sred njo bo san ske divi zi je, pri sti gle pret hod nog dana iz Vite za, 

1182 AJ, DK, 110, f. 365, s. 142-146. 

1183 AJ, DK, 110, f. 365, s. 140. 

1184 VA, NOVJ, k. 1259, f. 3, d. 31. 

436

nanev ši im gubit ke od oko 100 pogi nu lih, kako se navo di u izveš ta ju šta ba 

bri ga de. 1185 

Pre ma tvrd nja ma Tadi je Vido vi ća, selja ka iz oko li ne Kre še va, inače 

tadaš njeg pred sed ni ka sre skog NOO Foj ni ca (zabe le že nim od stra ne 

Zemalj ske komi si je za utvr đi va nje zlo či na oku pa to ra i nji ho vih poma ga ča 

Bosne i Her ce go vi ne, 20. juna 1945), nakon što je sta nov niš tvo Kre še va 

dozna lo da je zapa lje na Foj ni ca, meš ta ni su se povu kli u selo Polje, istoč no 

od varo ši ce: 

„Vidio sam da su čet ni ci po svim seli ma opljač ka li sve što se iz kuća 

moglo odni je ti. Kasni je, kad smo se vra ti li, sazna li smo da su silo va li žene 

bez raz li ke sta ro sti, i to čak dvi je curi ce od oko 13 godi na. Te dje voj či ce 

su kasni je navod no umr le. Osim toga su natje ra li civi le da im nose robu 

iz kuća u šumu. U opći ni Kre še vo, u pred je lu Dusi ne, te u seli ma Gor nji 

Crni ći i Koj si ne ima pre ko 1.200 ošte će nih oso ba, a po pri ča nju, oko 15 

silo va nja. To zad nje je teš ko usta no vi ti jer nijed na od ošte će nih oso ba sada 

neće pri zna ti šta joj se desi lo, ali je narod vidio da su te žene odvo di li u 

šumu, u šta le, a i zatva ra li u kuće, gdje su ih drža li neko vri je me i onda 

puš ta li.” 1186 

Sna ge 19. kra jiš ke bri ga de nane le su čet ni ci ma znat ne gubit ke i narednih 

dana, odno sno 4-7 maja. U izveš ta ju šta ba bri ga de Šta bu 53. sred njobo 

san ske divi zi je (26. maj 1945), navo di se da su delo vi bri ga de sa delo vima 

18. hrvat ske bri ga de 38. istoč no bo san ske divi zi je, 4. maja vodi li bor bu 

pro tiv čet ni ka na pod ruč ju Foj ni ce, pri čemu su čet ni ci ima li gubit ke od 

„60 mrtvih, 78 ranje nih i 24 zaro blje na”. Sutra dan su sna ge 19. kra jiš ke 

bri ga de na pod ruč ju Foj ni ce nane le čet ni ci ma gubit ke od 35 pogi nu lih, 

35 ranje nih i 14 zaro blje nih bora ca, da bi 6. maja čet ni ci ma nane li gubitke 

od 18 ubi je nih bora ca, na pla ni ni Bitov nji, izme đu Foj ni ce i Bra di ne. 

Ponov ni veli ki gubi ci čet ni ka u bor ba ma pro tiv ove bri ga de zabe le že ni su 

7. maja kod Bra di ne, ispod Ivan pla ni ne, kada je, kako se tvr di, pogi nulo 

300, ranje no 232 i zaro blje no 24 čet ni ka. U tim bor ba ma jedi ni ce 19. 

kra jiš ke bri ga de kori sti le su arti lje ri ju. Broj pogi nu lih i zaro blje nih čet ni ka 

kod Bra di ne (324) upa dlji vo je veći od bro ja zaple nje nog poje di nač nog 

oruž ja (75), što nam suge ri še da su nave de ne broj ke pogi nu lih i ranje nih 


1186 AJ, DK, 110, f. 365, s. 138. 

437

čet ni ka nepo u zda ne i uve li ča ne. 1187 Sna ge 18. sred njo bo san ske bri ga de 53. 

sred njo bo san ske divi zi je su 7. maja povu če ne iz bor bi i usme re ne ka Saraje 

vu i Vare šu. 

Delo vi 18. hrvat ske bri ga de 38. istoč no bo san ske divi zi je vodi li su borbu 

pro tiv čet ni ka južno od Foj ni ce, pre ma Kre še vu, 6. maja. Pre ma ope racij 

skom dnev ni ku bri ga de, sna ge pod koman dom šta ba bri ga de toga dana 

pro tiv ni ku su nane le sle de će gubit ke: 97 „mrtvih i ranje nih” i 22 zaro bljena 

bor ca. Bri ga da je ima la gubit ke od osam pogi nu lih, dva nesta la i 19 

ranje nih bora ca. Jedi ni ce bri ga de nisu nasta vi le pote ru za čet ni ci ma pre ma 

Bra di ni, već su sutra dan kami o ni ma pre ba če ne pre ma Ili dži, oda kle su, 

nakon odmo ra, 9. maja uba če ne u bor bu na pod ruč ju Bje laš ni ce, zajed no 

sa jedi ni ca ma 17. maje vič ke i 21. tuzlan ske bri ga de. 1188 

U bor ba ma kod Bra di ne i Ivan Sedla uče stvo va li su svi bata ljo ni 17. 

maje vič ke bri ga de, tokom 7. maja, kada su sti gli kao poja ča nje dru gim 

jedi ni ca ma JA (6. maja bri ga da nije uče stvo va la u bor ba ma, a pret hod nih 

dana bio je anga žo van jedan njen bata ljon). Pre ma poda ci ma iz ope ra cijskog 

izveš ta ja šta ba bri ga de, bor ci pod nje go vom koman dom su čet ni ci ma 

7. maja nane li gubit ke od 88 pogi nu lih i 28 zaro blje nih, uz vla sti te gubit ke 

od pet pogi nu lih i 11 ranje nih bora ca. 1189 Pre ma poda ci ma iz lite ra tu re, 

jedi ni ce 21. tuzlan ske bri ga de, u sadej stvu sa sna ga ma 17. i 18. bri ga de, 6. 

maja su čet ni ci ma nane le gubit ke od 15 pogi nu lih i 20 zaro blje nih boraca. 

1190 U bor ba ma kod Bra di ne uče stvo va li su i bor ci 12. her ce go vač ke bri gade 

29. her ce go vač ke divi zi je. Za raz li ku od bri ga da pod koman dom šta bova 

38. istoč no bo san ske i 53. sred njo bo san ske divi zi je, koje su nasto ja le da 

nane su gubit ke čet ni ci ma i uspo re ili one mo gu će nji ho vo kre ta nje napada 

ju ći pro tiv ni ka „s leđa”, 12. her ce go vač ka bri ga da se suprot sta vi la četni 

ci ma fron tal no, kori ste ći ita li jan ske bun ke re na pru zi Konjic - Sara je vo, 

kod sela Bra di ne. Bri ga da je zajed no sa 3. her ce go vač kom bri ga dom i 1. 

bata ljo nom 1. bosan ske bri ga de 3. bosan sko her ce go vač ke divi zi je Narodne 

odbra ne (KNOJ), for mi ra la ope ra tiv nu gru pu jedi ni ca koja je nakon 4. 

1187 VA, NOVJ, k. 1423, f. 6, d. 32. 

1188 VA, NOVJ, k. 1259, f. 6, d. 14/48-49. 

1189 VA, NOVJ, k. 1259, k. 3, d. 31. 

1190 Esad Tihić, „Bor be ni put 21. istoč no bo san ske (tuzlan ske) bri ga de”, str. 123. 

438

maja zapo če la sa zau zi ma njem polo ža ja izme đu Konji ca i Tar či na u dužini 

od 25 km. Delo vi ope ra tiv ne gru pe 6. maja su se suko bi li sa čet ničkim 

pret hod ni ca ma, na fron tu širo kom oko 5 km. Sutra dan su se čet nič ke 

kolo ne pro bi le pre ko dru ma Konjic - Sara je vo, kod Bra di ne i Dra go ča ja. 

Iako su čet ni ci pre tr pe li veli ke gubit ke (zahva lju ju ći tome što su bili dočeka 

ni od jedi ni ca ope ra tiv ne gru pe i isto vre me no gonje ni od jedi ni ca 38. i 

53. divi zi je JA), čet nič ke kolo ne su 7-8. maja uspe le da se pro bi ju pre ma 

Bje laš ni ci. 1191 U izveš ta ju Šta ba 12. her ce go vač ke bri ga de od 8. maja 1945, 

navo di se da je bri ga da od 2. do 8. maja nepri ja te lju (pre te žno čet ni ci ma) 

nane la gubit ke od 215 pogi nu lih i 11 zaro blje nih. Bri ga da je ima la gubit ke 

od sedam pogi nu lih, 12 ranje nih i 15 nesta lih. 1192 Naj ve ći gubi ci pro tivni 

ku nane se ni su od 6. do 8. maja izme đu planinâ Bitov nje i Bje laš ni ce, 

naro či to kod sela Bra di ne, smeš te nom na komu ni ka ci ji Konjic - Sara je vo. 

Deo nave de nih čet nič kih gubi ta ka (51 od 215 pogi nu lih čet ni ka) odno si 

se na rezul ta te bor bi 2. bata ljo na 12. her ce go vač ke bri ga de, 2-5. maja, na 

pod ruč ju planinâ Vra ni ce i Bitov nje (seve ro za pad no od Bra di ne). 1193 

Kao što je pome nu to, u bor ba ma kod Bra di ne uče stvo vao je i jedan 

bata ljon 1. bosan ske (kra jiš ke) bri ga de Narod ne odbra ne (KNOJ). Pre ma 

poda ci ma Vla de Kec ma na, ofi ci ra te jedi ni ce, prvog dana bor bi kod Bradi 

ne, bri ga da je nane la čet ni ci ma gubit ke od 44 ubi je na i 170 zaro bljenih 

bora ca. Gubi ci bata ljo na bili su šest pogi nu lih, devet nesta lih i sedam 

ranje nih. Sutra dan je bata ljon zaro bio „jed nu četu od 65 čet ni ka i dva 

pod o fi ci ra”. 1194 

Jedan seljak iz oko li ne Foj ni ce, koga su čet ni ci pri nu di li da im bude 

vodič, u izja vi od 20. juna 1945, kao oče vi dac navo di da je „mno go čet ni ka 

pogi nu lo u bor bi u Bra di ni”. Dru gi vodič, sta nov nik Foj ni ce, sve do čio je 

da su u bor ba ma oko Bra di ne „čet ni ci bez raz li ke svo je ranje ni ke osta vljali”. 

1195 

1191 Dani lo Kom ne no vić, Muha rem Kre so, 29. her ce go vač ka divi zi ja, Beo grad, 1979, str. 553. 

1192 VA, NOVJ, k. 1151/II, f. 10, d. 2. 

1193 VA, NOVJ, k. 1151/II, f. 10, d. 9. 

1194 Вла до Кец ман, Од Шесна е сте кра ји шке народ но о сло бо ди лач ке удар не бри га де до Прве 

кра ји шке бри га де Народ не одбра не, Лак та ши, 2000, стр. 305. 

1195 AJ, DK, 110, f. 365, s. 136-140. 

Osta vlje nje ranje ni ka i teš kih bole sni ka, na milost i nemi lost pro tiv ni ku, kao i osta vlja nje ranjeni 

ka da umru od posle di ca ranja va nja, gla di i stu de ni, pomi nje i čet nič ki izvor. Dra ža Miha i lo vi će 

je u nare đe nju od 23. april 1945. oba ve stio pot či nje ne koman dan te da je pret hod nog dana „bilo 

439

Milo van Popo vić, sveš te nik Aval skog kor pu sa JVuO, u beleš ci pisa noj 

25. jula 1945, kao oče vi dac sve do či da su sna ge Aval skog kor pu sa pre tr pe le 

znat ne gubit ke u pod nož ju Ivan pla ni ne, u bli zi ni Bra di ne. „Posle raz bi janja 

Dra ži nih jedi ni ca na Ivan pla ni ni mi se povla či mo što se brže može. Od 

kor pu sa nije osta la jed na tre ći na.” 1196 

Sabi ra njem čet nič kih gubi ta ka iz nave de nih doku me na ta jedi ni ca JA, 

dola zi mo do zbi ra koji pod ra zu me va da su čet ni ci na pod ruč ju cen tral ne 

Bosne, od 29. apri la do 7. maja, pre tr pe li gubit ke od 1.025 pogi nu lih, 

300 „mrtvih i ranje nih” (bez navo đe nja koli ko pogi nu lih, a koli ko ranjenih), 

395 ranje nih i 424 zaro blje na bor ca, što čini zbir od 2.144 izba če nih 

iz stro ja. Ovo je sva ka ko uve li ča na broj ka u odno su na real nu broj ku jer 

se može pret po sta vi ti da su šta bo vi bri ga da i bata ljo na izno si li uve li ča ne 

podat ke o gubi ci ma pro tiv ni ka, kao što se može pret po sta vi ti da su određe 

ni rezul ta ti uči nak zajed nič kih bor bi poje di nih jedi ni ca. Ipak, nesumnji 

vo je broj pogi nu lih i zaro blje nih čet ni ka u ovih osam dana izno sio 

oko 1.000. Nave de ni broj zaro blje nih čet ni ka (424) vero vat no nije mno go 

uve li čan, odno sno znat no je vero do stoj ni ji od nave de nog bro ja pogi nulih 

čet ni ka. Nikad do tad Miha i lo vi će ve sna ge, u jed nom rela tiv no kratkom 

inter va lu, nisu pre tr pe le toli ke gubit ke u ljud stvu, uko li ko izu zme mo 

gubit ke u posled njih dese tak dana decem bra 1944, pri li kom neu spe log 

napa da na Tuzlu. Ovo su bili teš ki gubi ci budu ći da je Miha i lo vić za osam 

dana izgu bio sva kog petog ili šestog voj ni ka. 

Iz sve ga nave de nog vidi se da je pokret čet nič kih kolo na kroz central 

nu Bosnu bio dosta uspo ren, zahva lju ju ći kon stant nim poku ša ji ma 

sna ga JA da pre se ku pro tiv nič ke kolo ne i nane su im gubit ke. Spo ro kre tanje 

Miha i lo vi će vih sna ga pre ma pla nin skom pod ruč ju jugo i stoč ne Bosne 

omo gu ći lo je Šta bu 3. kor pu sa JA da kon cen tri še broj ne i dobro nao ruža 

ne sna ge na pod ruč ju Kali no vi ka i Foče koje su na pod ruč ju Zelen go re 

i Sutje ske opko li le i uniš ti le ili zaro bi le glav ni nu čet nič kih sna ga. Čet ni ci 

su se sva kim pre đe nim kilo me trom, istoč no od puta Konjic - Sara je vo, sve 

dublje uvla či li u klop ku, bez naro či tih izgle da da se pro bi ju pre ko Dri ne. 

Par ti zan ske sna ge bile su odmor ni je i mobil ni je, bolje nao ru ža ne i nisu 

straš ni slu ča je va na prav cu kre ta nja, jer su poje di ne jedi ni ce Šuma dij skog kor pu sa na putu 

osta vlja le svo je teš ko bole sne voj ni ke od kojih su neko li ko umr li, a neko li ko spa še ni i nala ze se 

u bol ni ci Aval skog kor pu sa.” (Zbor nik NOR-a, XIV/4, Beo grad, 1985, str. 1010). 


440

osku de va le u muni ci ji. Sem toga, sna ge JA kori sti le su arti lje ri ju, a od 8. 

maja ima le su podrš ku avi ja ci je. Ovo su bili pred u slo vi defi ni tiv nog slo ma 

koje su jedi ni ce JVuO pre tr pe le 12-13. maja. 

Mikro stu di ja: gubi ci sna ga JVuO 

na Zelen go ri i Sutje sci maja 1945. 

Ste re o ti pi zi ra ni opis slo ma osta ta ka sna ga pod koman dom gene rala 

Miha i lo vi ća, sre di nom maja 1945, saže li su isto ri ča ri Kosta Niko lić i 

Bojan Dimi tri je vić, u bio gra fi ji gene ra la Miha i lo vi ća: „Neko li ko dana po 

zavr šet ku rata u Evro pi, pra će na u sto pu od Tito ve armi je i avi ja ci je, na 

Zelen go ri je sre di nom maja naš la smrt Jugo slo ven ska voj ska u otadž bini 

gene ra la Miha i lo vi ća. Van oči ju svet ske jav no sti Jugo slo ven ska armi ja 

nije zaro blja va la pora že ne rav no gor ce iz Srbi je. Nije ni ima la potre be za 

suviš nim for mal no sti ma. U toku nede lju dana posle 13. maja likvi di ra ni 

su zaro blje ni ci. Naj ma nje 9.300 Miha i lo vi će vih bora ca je likvi di ra no, pre 

ili posle zaro blja va nja. To je bila prva veća likvi da ci ja zaro blje ni ka koju su 

izvr ši li par ti za ni.” U pri lo gu nave de ne knji ge („Hro no lo gi ja”), auto ri su za 

11-13. maj 1945. nave li sle de će: „Uniš te nje glav ni ne Miha i lo vi će vih sna ga 

na Sutje sci i Zelen go ri. Kraj JVuO. Pobi je no 10.000 čet ni ka.” 1197 

Ova tvrd nja je kon tra dik tor na u delu u kom se tvr di da su zaro blje nici 

likvi di ra ni „pre i posle zaro blja va nja”, što je neo bič na kon struk ci ja koja 

ima za cilj izbe ga va nje pome na činje ni ce da je naj ve ći deo Miha i lo vi će vih 

sna ga koje su bile izlo že ne uniš te nju na Zelen go ri i Sutje sci stra dao tako 

što je pogi nuo u bor bi. Osim toga, stre lja nja zaro blje nih čet ni ka nakon 

12. maja para lel no se deša va ju sa masov nim stre lja nji ma zaro blje nih pripad 

ni ka nemač kih sna ga, usta ša (u manjoj meri i hrvat skih domo bra na) 

1197 Бојан Б. Дими три је вић, Ваљев ски рав но гор ци..., стр. 271; Бојан Дими три је вић, Гра ђан ски 

рат у миру. Уло га арми је и слу жбе без бед но сти у обра чу ну са поли тич ким про тив ни цима 

Тито вог режи ма 1944-1954, Бео град, 2003, стр. 51; Коста Нико лић, Бојан Б. Дими трије 

вић, Гене рал Дра го љуб Миха и ло вић..., стр. 433, 518. 

Nave de ni citat navo di se sve tri knji ge, uz neznat ne raz li ke, bez poku ša ja nauč ne eks pli ka ci je i 

ana li ze, odno sno bez kri ti ke izvo ra i dopri no sa utvr đi va nju stvar nog bro ja stra da lih pri pad ni ka 

JVuO na Zelen go ri i Sutje sci. Pozi va ju ći se na Dimi tri je vi ća, nave de nu broj ku pri hva ta i isto ri čar 

Nema nja Dević: Нема ња Девић, Сме де рев ски крај у Дру гом свет ском рату. Људи и догађа 

ји, Бео град, 2015, стр. 413. 

441

i slo ve nač kih domo bra na ca, u Slo ve ni ji. 1198 Među tim, masov na stre lja nja 

zaro blje nih drža vlja na Jugo sla vi je, pri pad ni ka pora že nih for ma ci ja, od 

stra ne NOVJ/JA, u završ nim ope ra ci ja ma za oslo bo đe nje zemlje, deša va ju 

se i tokom pret hod nih mese ci, naro či to na pod ruč ju Dal ma ci je, Her ce govi 

ne i Like, pri čemu je broj stre lja nih pri pad ni ka OS NDH do 12. maja 

1945. više stru ko veći od bro ja stre lja nih zaro blje nih čet ni ka na Zelen go ri, 

Sutje sci i oko li ni Foče, nakon ovog datu ma. 1199 Nave de na Dimi tri je vi ćeva 

i Niko li će va teza pred sta vlja ste re o ti pi zi ra no tuma če nje gra đan skog rata 

unu tar srp skog naci o nal nog kor pu sa. Zapra vo, reč je o apso lu ti zo va nju 

čet nič kog pora za i poku ša ju tra di ci o na li zo va nja tog pora za kao svo je vr sne 

naci o nal ne tra ge di je. 

Napo mi nje mo da je Kosta Niko lić, u jed nom od prvih nauč nih radova 

koje je publi ko vao na temu isto ri je JVuO, izneo pret po stav ku da je na 

Zelen go ri i Sutje sci, 13. maja 1945, stra da lo oko 4.000 čet nič kih bora ca 

(„mrtvih, ranje nih, zaro blje nih”). 1200 Ako izu zme mo oči gled nu Niko li će vu 

greš ku vezi va njem čet nič kog pora za i stra da nja samo za 13. maj, budući 

da je reč o doga đa ji ma koji su se glav nim delom odi gra li 12-13. maja 

(„odsut na bit ka”), a koji su tra ja li i nared nih dana – nave de na broj ka znat 

1198 Mar ti na Gra hek Ravan čić, Ble i burg i Kri žni put 1945. Histo ri o gra fi ja, publi ci sti ka i memo ar ska 

lite ra tu ra, Zagreb, 2009, str. 27-203. 

1199 Blan ka Mat ko vić, „Zlo či ni postrojbâ 8. dal ma tin sko ga kor pu sa NOVJ u Her ce go vi ni počet kom 

1945.”, Hum, Časo pis Filo zof skog fakul te ta Sve u či liš ta u Mosta ru, 7, Mostar, 2011, str. 288-331; 

Vla di mir Gei ger, „Par ti zan ska i komu ni stič ka repre si ja i zlo či ni u Lici 1945.”, Here ti cus, Časo pis 

za pre i spi ti va nje proš lo sti, IX, 1-2/2011, Beo grad, 2011, str. 54-71; Blan ka Mat ko vić, „Knin ska 

ope ra ci ja i zlo či ni 8. dal ma tin skog kor pu sa”, Gra đa i pri lo zi za povi jest Dal ma ci je, 24, Split, 2012, 

str. 245-292; Blan ka Mat ko vić, „Rat ni zlo či ni poči nje ni tije kom i nakon Lič ko-pri mor ske opera 

ci je od postroj bi Jugo sla ven ske armi je i usta no va nove vla sti”, Rado vi Zavo da za povi je sne 

zna no sti HAZU u Zadru, 55, Zadar, 2013, str. 174-203. 

B. Mat ko vić i V. Gaj ger izbe ga va ju da loci ra ju doga đa je o koji ma govo re u uku pan isto rij ski kontekst 

i pre ćut ku ju zlo či ne for ma ci ja NDH, oku pa to ra i ustaš kih odmet ni ka („kri ža ri”) na geo grafskom 

pod ruč ju koje je pred met nji ho vih struč nih rado va. B. Mat ko vić kori sti nepro ve re ne izvo re 

i izvo re sum nji ve saznaj ne vred no sti. Upo re di ti: Goj ko Vezmar, Ustaš ko-oku pa tor ski zlo či ni u 

Lici 1941-1945, Beo grad, 2004. Ipak, i pored manj ka vo sti nave de nih rado va, poda ci u tim rado vima 

deman tu ju ste re o tip koji pod ra zu me va da su stre lja nja zaro blje nih čet ni ka, nakon 12. maja 

1945, navod no „prva veća likvi da ci ja zaro blje ni ka koju su izvr ši li par ti za ni”. Ova revi zi o ni stič ka 

teza odraz je ste re o ti pa koji pod ra zu me va da su jugo slo ven ski par ti za ni i komu ni sti čet ni ke 

sma tra li glav nim nepri ja te ljem. 

1200 Коста Нико лић, „Ваљев ски кор пус Југо сло вен ске вој ске у отаџ би ни на кра ју Дру гог светског 

рата (1944-1945)”, Ваље во 1941-1945, Саоп ште ња са науч ног ску па „Допри нос ваљевског 

кра ја у бор би про тив фаши зма 1941-1945.” одр жа ног 18. јуна 1995. у Ваље ву, (ур. 

Сини ша Бран ко вић), Ваље во, 1996, стр. 193. 

442

no je pri bli žni ja real nom bro ju pogi nu lih, stre lja nih i zaro blje nih čet ni ka 

na Zelen go ri i Sutje sci, od famo zne broj ke od 9.300. 

Iste godi ne kada su isto ri ča ri Niko lić i Dimi tri je vić obja vi li dru go i 

dopu nje no izda nje bio gra fi je gene ra la Miha i lo vi ća (2011), isto ri čar Milan 

Ter zić ospo rio je nume rič ki ste re o tip – broj stra da lih pri pad ni ka JVuO na 

Zelen go ri i Sutje sci (pod ruč je koje gra vi ti ra ka Kali no vi ku i Foči), sre dinom 

maja 1945. 1201 Ter zi će va zna čaj na nauč na ras pra va o gubi ci ma sna ga 

JVuO na Zelen go ri i Sutje sci, indi rekt no je ospo ri la i ste re o tip koji pod razu 

me va tezu da JA u ovim okol no sti ma „nije zaro blja va la pora že ne rav nogor 

ce”, odno sno tezu da je veći na Miha i lo vi će vih bora ca „likvi di ra na pre 

ili posle zaro blja va nja”. S dru ge stra ne, u tom radu su po prvi put citi ra ni 

pri mar ni izvo ri par ti zan ske pro ve ni jen ci je koji potvr đu ju da je makar jedna 

jedi ni ca (bri ga da) JA zai sta vrši la masov na stre lja nja zaro blje nih čet ni ka 

maja 1945. Pred stav ni ci revi zi o ni stič ke isto ri o gra fi je nisu kori sti li dokumen 

ta ci ju par ti zan skih jedi ni ca koje su uče stvo va le u bor ba ma na Zelengo 

ri i Sutje sci. 

Ter zi ćev rad, iako done kle nepot pun, budu ći da autor nije kori stio 

sve dostup ne pri mar ne izvo re, zna ča jan je zbog toga što je po prvi put 

jedan isto ri čar poku šao da sabe re čet nič ke gubit ke na osno vu doku me na ta 

par ti zan skih jedi ni ca koje su uče stvo va le u bor ba ma pro tiv osta ta ka JVuO 

maja 1945. Do tad to niko nije poku šao. U nastav ku ću ana li zi ra ti ovaj 

meto do loš ki pri stup. Isto tako, nave de ni Ter zi ćev rad zna ča jan je jer ospora 

va ste re o tip koji pod ra zu me va da je veći na čet ni ka koji su kra jem apri la 

kre nu li ka Srbi ji – izgu bi la život na Zelen go ri i Sutje sci sre di nom maja 

1945, tako što je stre lja na nakon zaro blja va nja. U nastav ku ću poku ša ti da 

dodat no ospo rim ovaj ste re o tip i da uka žem na činje ni cu da je veći na četni 

ka u ovim okol no sti ma izgu bi la život tako što je pogi nu la u bor bi. Ter zić 

u nave de nom radu nije poku šao da ana li zi ra valid nost isto rij skog izvo ra 

u kome se navo di broj od 9.235 stra da lih čet ni ka na Sutje sci i Zelen go ri 

i da taj izvor upo re di sa dru gim pri mar nim izvo ri ma u koji ma se navo di 

pro ce na jači ne sna ga pod koman dom Dra že Miha i lo vi ća, tokom apri la i 

počet kom maja 1945. 

1201 Милан Тер зић, „Губи ци чет ни ка Дра же Миха и ло ви ћа на Зелен го ри и Сутје сци – мај 1945.”, 

Вој но-исто риј ски гла сник, 2/2011, Бео град, 2011, стр. 71-83. 

443

Nume rič ka pret po stav ka o bro ju stra da lih pri pad ni ka JVuO na Zelengo 

ri i Sutje sci dospe la je i u udž be nik isto ri je za završ ne raz re de gim na zi je, 

odno sno deo udž be ni ka koji je pisao isto ri čar Kosta Niko lić, gde se napomi 

nje da je na tom pod ruč ju, maja 1945, „pobi je no oko 9.000 lju di”. 1202 

Pri re đi va či hro no lo gi je Moder na srp ska drža va 1804-2004, tako đe 

pre u zi ma ju ovaj ste re o tip: „Maj (11-13) Jugo slo ven ska armi ja u bor ba ma 

na Sutje sci i Zelen go ri uniš ti la glav ni nu sna ga gene ra la Miha i lo vi ća. Poginu 

lo oko 10.000 čet ni ka.” 1203 Dakle, nave de ni broj stra da lih je veći od 

naj češ će pomi nja ne broj ke, ali se ume sto ter mi na pobi je no kori sti ter min 

pogi nu lo. 

Isto ri čar Srđan Cvet ko vić pri hva tio je nave de nu pro ce nu bez zadrške. 

1204 Ova nume rič ka pret po stav ka uze ta je u obzir kao valid na pro ce na 

i na mul ti me di jal noj izlo žbi „U ime naro da: poli tič ka repre si ja u Srbi ji 

1944-1953.”. „Posle for mal nog pre stan ka rata u Evro pi, 12. i 13. maja 

1945, sna ge NOVJ likvi di ra le su u bor ba ma ili po zaro blja va nju oko 

9.300 pri pad ni ka JVuO. Među žrtva ma je bilo više od 300 ofi ci ra Kra ljevi 

ne Jugo sla vi je.” 1205 Ter min „likvi di ra le su u bor ba ma” je nea de kva tan jer 

done kle zama glju je činje ni cu pogi bi je u bor bi. 

Naj ne re al ni je pret po stav ke o bro ju stra da lih čet ni ka na Zelen go ri i 

Sutje sci, kada je reč o istra ži va či ma isto ri je Dru gog svet skog rata, pla sirao 

je počet kom 1990-ih publi ci sta Milo slav Samar džić. Ove pret po stav ke 

pod ra zu me va ju navod no 20.000 ubi je nih čet ni ka na Zelen go ri i Sutje sci 

1945. 1206 Napo mi nje mo da su upra vo ove više stru ko pre di men zi o ni ra ne 

broj ke bile naj ra ši re ni je u jav no sti i da opsta ju do danas. Publi ci sta Anto nije 

Đurić u jed nom napi su iz 2008. pomi nje da su par ti za ni samo kod jame 

Ponor, pokraj Milje vi ne, pobi li i baci li u jamu „23.000 mobi li sa nih čet ni 

1202 Коста Нико лић, Нико ла Жутић, Мом чи ло Павло вић, Зори ца Шпа ди јер, Исто ри ја за III разред 

гим на зи је при род но-мате ма тич ког сме ра и IV раз ред гим на зи је општег и дру штвено-језич 

ког сме ра, Бео град, 2005³, стр. 187. 

1203 Модер на срп ска држа ва 1804-2004: хро но ло ги ја, Бео град, 2004, стр. 274. 

1204 S. Dede ić, V. Arsić, „Grob ni ce svu da po Srbi ji. Veli ko otkri će Komi si je: pro na đe na arhi va o ubistvu 

Dra že”, Press, 764, Beo grad, 7.6.2009. 

http://www.pres son li ne.rs/info/poli ti ka/67957/grob ni ce-svu da-po-srbi ji.html?print=true 

1205 Срђан Цвет ко вић, У име наро да. Поли тич ка репре си ја у Срби ји 1944-1953, Ката лог изложбе, 


1206 „Milo slav Samar džić: Piše mo ono što dru gi ne sme ju”, Poli ti kin Svet, XI, 212, Beo grad, 30.5.1990, 

str. 41. 

444

ka”. 1207 Đuri će vu kon sta ta ci ju navo dim kao ilu stra ci ju jed nog sin dro ma, 

iako nje go vu tvrd nju ne tre ba uzi ma ti za ozbilj no budu ći da on kao autor 

nije poka zao istra ži vač ke pre ten zi je, za raz li ku od Samar dži ća, ma koli ko 

Samar dži ćev meto do loš ki pri stup bio pogre šan. 

Samar džić je kasni je napu stio nave de nu tvrd nju i pri hva tio tezu o 

navod no 9.300 stra da lih, insi sti ra ju ći na veli kom bro ju nebo ra ca među 

sna ga ma pod koman dom gene ra la Miha i lo vi ća, što je kon struk ci ja: 

„Do ušća Sutje ske u Dri nu sti glo je više od 10.000 čet ni ka i neko liko 

hilja da nebo ra ca. Mno gi su izgi nu li, ali veći na je zaro blje na. Kada je 

13. maja pre stao orga ni zo va ni otpor, kolo ne nebo ra ca, a sa nji ma i dosta 

čet ni ka bez oruž ja, kre nu le su pre ma Srbi ji, nose ći obja ve o amne sti ji, u 

koji ma je pisa lo da je rat zavr šen i da im se niš ta neće desi ti. Među tim, 

bili su pohva ta ni i goto vo svi ubi je ni. Pre ma komu ni stič kim izvo ri ma, od 

13. do 20. maja 1945. u istoč nom delu Bosne ubi je no je naj ma nje 9.300 

zaro blje nih čet ni ka, odmah po zaro blja va nju, ili posle kra ćeg drža nja u 

zaro blje niš tvu.” 1208 

Nave de ni citat je još jedan pri mer nekri tič kog pre u zi ma nja nepro ve renih 

navo da. Nai me, Samar džić, poput pri re đi va ča pome nu te izlo žbe Srđana 

Cvet ko vi ća, oči gled no nije kon sul to vao pri mar ni izvor, budu ći da se u 

pri mar nom izvo ru ne pomi nje raz do blje od 13. do 20. maja, već raz do blje 

od 29. apri la do 17. maja. Isto tako, u pri mar nom izvo ru se navo di da se 

broj od navod no 9.235 neu tra li sa nih pro tiv nič kih voj ni ka odno si na ubije 

ne i zaro blje ne čet ni ke, pri čemu se ne navo di koli ko je među ubi je ni ma 

bilo pogi nu lih, a koli ko stre lja nih, niti se tvr di da su zaro blje ni ci stre lja ni, 

kao što se ne raz dva ja broj zaro blje nih od bro ja smrt no stra da lih. Samardži 

će va teza da je veći na pri pad ni ka JVuO zaro blje na (i potom stre lja na), 

a ne pogi nu la, pro iz volj na je i ne odgo va ra poda ci ma koji su nave de ni u 

pri mar nim izvo ri ma. 

Zago vor ni ci teze, među isto ri ča ri ma i dru gim istra ži va či ma, o navodno 

9.300 pogi nu lih i stre lja nih čet ni ka, 12-13. ili 13-20. maja 1945. na 

Zelen go ri i Sutje sci, osla nja ju se na jedan jedi ni doku ment koji nisu pažljivo 

pro či ta li, a neki od njih ga oči gled no nisu kon sul to va li. Nume rič ka 

1207 Анто ни је Ђурић, „Црве на куга. Под сет ник за кому ни сте и оне који кри ју њихо ве зло чи не. 

(28) Не пуцај у срп ску мла дост”, Глас јав но сти, XI, 3766, Бео град, 29.12.2008, стр. 19. 


V, Кра гу је вац, 2010, стр. 760. 

445

pret po stav ka od navod no 9.300 stra da lih pri pad ni ka JVuO na Zelen go ri i 

Sutje sci zasni va se na izveš ta ju Šta ba 3. (bosan skog) kor pu sa Gene ralš ta bu 

JA (17. maj 1945) u kome se navo di da je od stra ne sna ga pod koman dom 

Šta ba 3. kor pu sa, od 29. apri la do 17. maja 1945, „ubi je no – zaro blje no 

– uniš te no 9.235 čet ni ka, među nji ma pre ko 300 viših i nižih ofi ci ra”. 1209 

Dakle, ova broj ka se ne odno si na raz do blje od 13. do 20. maja, kako 

suge ri šu Dimi tri je vić, Niko lić i Samar džić, ili na raz do blje 12-13. maja, 

kako suge ri še Cvet ko vić, već na širi vre men ski, ali i geo graf ski okvir. Sna ge 

JVuO pri sti gle su na pod ruč je Zelen go re 12. maja, dok nave de ni izveš taj 

pra ti raz do blje od 29. apri la kada su se ove sna ge nala zi le sever no od plani 

ne Vla šić, nakon čega su se osam dana pro bi ja le kroz pla nin sko pod ruč je 

cen tral ne Bosne, sva ko dnev no trpev ši gubit ke u ljud stvu. Sem toga, navede 

ni poda tak o „pre ko 300 viših i nižih ofi ci ra” ne daje osno vu za zaključak 

da je „među žrtva ma bilo više od 300 ofi ci ra Kra lje vi ne Jugo sla vi je”, 

budu ći da nisu svi čet nič ki ofi ci ri, a pogo to vo pod o fi ci ri, koji su tako đe 

ura ču na ti u nave de nu broj ku, bili ofi ci ri VKJ. 

Nave de na broj ka od 9.235 stra da lih čet ni ka nesum nji vo je uve li čana, 

budu ći da se osla nja na uve li ča ne podat ke o pro tiv nič kim gubi ci ma 

u izveš ta ji ma šta bo va bri ga da koje su uče stvo va le u bor ba ma pro tiv četnič 

ke glav ni ne od 29. apri la do 17. maja. Izno še nje uve li ča nih gubi ta ka 

pro tiv nič kih sna ga i uma nji va nje vla sti tih gubi ta ka, bilo je karak te ri stič no 

za sve for ma ci je na jugo slo ven skom ratiš tu tokom Dru gog svet skog rata, 

naro či to 1944-1945. Navo đe nje uve li ča nih broj ki pogi nu lih i zaro blje nih 

pro tiv nič kih bora ca karak te ri stič no je i za izveš ta je šta bo va i ope ra cij ske 

dnev ni ke par ti zan skih jedi ni ca, oso bi to maja 1945. Šta bo vi jedi ni ca JA 

izno še njem uve li ča nih broj ki nasto ja li su da istak nu zaslu ge jedi ni ca pod 

nji ho vom koman dom. U ovim izveš ta ji ma pone kad se navo de uma nje ni 

gubi ci vla sti tih jedi ni ca. Isto tako, tre ba uka za ti na vrlo izve snu moguć nost 

pre kla pa nja broj ki pogi nu lih i zaro blje nih čet nič kih bora ca, maja 1945, u 

izveš ta ji ma raz li či tih jedi ni ca JA, odno sno na objek tiv nu moguć nost da su 

šta bo vi poje di nih jedi ni ca navo di li pro tiv nič ke gubit ke kao zaslu gu isključi 

vo jedi ni ca pod nji ho vom koman dom, pre ćut ku ju ći da su uspe he deli le 

i dru ge jedi ni ce koje su sadej stvo va le sa jedi ni ca ma pod zapo ved niš tvom 

šta bo va koji su pod no si li izveš ta je. Karak te ri stič no je da se u izveš ta ji ma 


446

veći ne šta bo va bri ga da koje su 7-15. maja 1945. uče stvo va le u bor ba ma 

pro tiv Miha i lo vi će vih sna ga navo de broj ke pogi nu lih, ranje nih i zaro bljenih 

čet ni ka koje su zbir no veće od bro ja bora ca ovih bri ga da, što je apsurdno 

budu ći da je za tako krat ko vre me bilo nemo gu će da te jedi ni ce nane su 

pro tiv ni ku toli ke gubit ke. U izveš ta ji ma poje di nih bri ga da navo de se dvostru 

ko veće broj ke čet ni ka izba če nih iz stro ja od bro ja bora ca tih bri ga da. 

Tezu o bro ju od 9.235 stra da lih čet ni ka kao uve li ča noj broj ci, potkre 

plju je broj zaple nje nog lič nog nao ru ža nja koji se navo di u pome nutom 

izveš ta ju Šta ba 3. kor pu sa JA: „pre ko 4.500 puša ka i 359 mitra ljeza”. 

Šta bo vi bata ljo na i bri ga da bili su dužni da prav da ju broj zaple nje nog 

nao ru ža nja, koji su navo di li u izveš ta ji ma, za raz li ku od prav da nja bro ja 

nave de nih nepri ja telj skih gubi ta ka. Nave de ni broj zaple nje nog poje di načnog 

oruž ja u raz do blju od 29. apri la do 17. maja, iako done kle uve li čan u 

odno su na zbir ne podat ke iz izveš ta ja šta bo va bri ga da, okvir no se ukla pa u 

broj čet ni ka koji su 1. maja preš li komu ni ka ci ju Trav nik - Zeni ca (6.500- 

7.000), pri čemu pod ra zu me vam da je zaključ no sa 17-20. majem oko 

1.000-1.500 čet ni ka uspe lo da izbeg ne uniš te nje ili zaro blja va nje. 

Nisu saču va ni pri mar ni izvo ri JVuO o gubi ci ma u bor ba ma maja 

1945, jer naj ve ro vat ni je da uopšte nisu ni nasta ja li usled dra ma tič nih okolno 

sti. 

U nastav ku ću eks pli ci ra ti tezu da se do Zelen go re 12. maja 1945. 

pro bi lo znat no manje od navod no 9.300 čet nič kih bora ca, budu ći da se 

nave de ni poda tak, koji je real no uve li čan, odno si na mno go šire geo graf sko 

pod ruč je, nego što su Zelen go ra i Sutje ska, ali i na širi vre men ski okvir. 

Ova teza, izme đu osta log, pot kre plje na je činje ni com da se čet nič ka grupa 

ci ja 10-11. maja raz dvo ji la na dva dela, pri čemu se dru ga kolo na, pod 

koman dom Dra go sla va Rači ća, uopšte nije pro bi ja la u prav cu Zelen go re i 

Sutje ske, već u prav cu Jaho ri ne, odno sno u prav cu seve ro i sto ka. Narav no, 

u ukup ne čet nič ke gubit ke, u nave de nom vre men skom okvi ru, tre ba računa 

ti gubit ke obe čet nič ke gru pa ci je. 

Kako bi se utvr dio broj stra da lih pri pad ni ka JVuO na Zelen go ri i 

Sutje sci, maja 1945, neo p hod no je izne ti pret po stav ku o bro ju pri pad ni ka 

ove for ma ci je koji su se počet kom maja 1945. naš li na pod ruč ju južno i 

jugo i stoč no od Sara je va, pri čemu takva pret po stav ka mora biti zasno va na 

na pri mar nim izvo ri ma. 

447

U zapo ve sti Ope ra tiv nog šta ba gru pe bri ga da JA (8. maj 1945) za 

gonje nje glav ni ne srbi jan skih čet ni ka, koji su se tada nala zi li južno od plani 

ne Bje laš ni ce, nastu pa ju ći ka Tre ska vi ci i Zelen go ri, navo di se da te snage 

bro je „5.000-6.000 bora ca vrlo zamo re nih, demo ra li sa nih, oskud nih 

muni ci jom”. 1210 U zapo ve sti Šta ba 12. her ce go vač ke bri ga de šta bo vi ma 

bata ljo na (8. maj 1945) navo di se sle de će: „Nepri ja telj ske čet nič ke ban de 

u jači ni 5.000 do 6.000 preš le su komu ni ka ci ju Konjic - Sara je vo i sada 

se nala ze na pro sto ru Umo lja ni - Ćuho vi ći - Sla ti ne - Zele ne Nji ve - Golo 

Brdo.” Ovaj izvor je naj re le vant ni ji budu ći da se štab bri ga de nala zio na 

tere nu na kome su vođe ne bor be, kako se isti če u zapo ve sti. 1211 U radi o gramu 

koji je 12. maja 1945. pri mio Štab 5. (bosan skog) kor pu sa, sa tere na 

na kome su se vodi le bor be sa glav ni nom čet nič kih sna ga, navo di se da su 

čet ni ci 7. maja na pod ruč ju Bra di ne i Ivan pla ni ne bro ja li oko 5.000 boraca, 

„a osta lo je bez oruž ja sa konji ma.” 1212 U izveš ta ju Šta ba 37. san džač ke 

udar ne divi zi je (28. maj 1945) o učeš ću jedi ni ca ove divi zi je u bor ba ma 

pro tiv čet ni ka na pro sto ru Kali no vik - Foča - Dri na - Sutje ska, navo di se 

da su sna ge pod koman dom Dra že Miha i lo vi ća, koje su nastu pa le iz prav ca 

Foj ni ce pre ma Kali no vi ku, bro ja le „više od 6.000” bora ca. 1213 U zapo ve sti 

Šta ba 38. istoč no bo san ske divi zi je (11. maj 1945) navo di se da je „nakon 

više dnev nih bor bi čet nič ka gru pa koja je bro ja la oko 10.000 lju di spa la 

na 5.000”. 1214 Nemo gu će je raci o na li zo va ti tezu da su nave de ni šta bo vi 

smiš lje no uma nji va li broj čet nič kih sna ga, budu ći da nisu ima li nika kav 

inte res da to čine. 

Srbi jan ski čet ni ci bili su broj ča no osla blje ni u dru goj polo vi ni apri la 

1945, kada ih je sti glo oko 7.000-8.000 na pod ruč je južno od Mota jice. 

Od tad pa do pre la ska pru ge Konjic - Sara je vo, srbi jan skim čet ni cima 

nane ti su veli ki gubi ci, naro či to južno od Tesli ća i, potom, u oko li ni 

Foj ni ce, Kre še va i Bra di ne. Real no je pret po sta vi ti, na osno vu pret hod no 

citi ra nih doku me na ta, da je na pod ruč je Bje laš ni ce, oko 8-10. maja, stu pilo 

5.500-6.000 čet ni ka (ova broj ka pod ra zu me va i više sto ti na bosan skih 

1210 VA, NOVJ, k. 1423, f. 6, d. 29; Zbor nik NOR-a, IV/34, Beo grad, 1974, str. 865. 

1211 VA, NOVJ, k. 1151/II, f. 9, d. 29. 

1212 VA, NOVJ, k. 462A, f. 4, d. 4/80. 

1213 VA, NOVJ, k. 1254, k. 3, d. 6; Zbor nik NOR-a, IV/34, Beo grad, 1974, str. 942. 

1214 Isto, str. 881. 

448

čet ni ka), što zna či da na pod ruč ju Zelen go re i Sutje ske, gde su se nared nih 

dana naš le ove sna ge, nije moglo stra da ti 9.300 čet ni ka, pogo to vo ako znamo 

da nisu svi oni pogi nu li u bor bi ili stre lja ni nakon zaro blja va nja jer je 

jedan deo pre ži veo zaro blja va nje, a manji deo je uspeo da izbeg ne uniš tenje 

i zaro blja va nje. Osim toga, nisu svi čet ni ci koji su uspe li da se pro bi ju 

istoč no od Bra di ne – dospe li do Zelen go re i Sutje ske, budu ći da se oko 

jed ne tre ći ne sna ga odvo ji lo uoči mar ša glav ni ne ka Zelen go ri i odstu pi lo 

u prav cu seve ro i sto ka, ka Jaho ri ni, o čemu će biti više reči u nastav ku. 

Nave de ni isto ri ča ri i publi ci sti nisu upo re di li podat ke o čet nič kim 

gubi ci ma iz izveš ta ja Šta ba 3. kor pu sa JA (17. maj 1945), za koje tvr dim 

da su nesum nji vo uve li ča ni, sa pro ce na ma bro ja čet nič kih sna ga koje su se 

upu ti le ka Dri ni, koje sam naveo u ovom i pret hod nom pogla vlju, budu ći 

da naj ve ro vat ni je nisu kon sul to va li ove izveš ta je. 

Znat ne gubit ke čet nič kim sna ga ma na pod ruč ju Kali no vi ka i Foče 

nane le su sna ge 3. pro le ter ske (san džač ke) bri ga de 37. san džač ke divi zi je. 

Četi ri bata ljo na bri ga de, u ukup noj jači ni od 1.600 bora ca, već počet kom 

maja zapo se la su polo ža je na lini ji Trno vo - Kali no vik - Ulog, u vre me 

kada su se Miha i lo vi će ve sna ge nala zi le izme đu Vite za i Foj ni ce. Sna ge 

ove bri ga de, snab de ve ne arti lje ri jom i odlič no nao ru ža ne auto mat skim 

oruž jem, 1215 nisu pro go ni le čet ni ke sa pod ruč ja cen tral ne Bosne već su 

ih doče ka le fron tal no, zajed no sa jedi ni ca ma 38. istoč no bo san ske divi zje, 

čije sna ge su na ovaj teren doš le neko li ko dana kasni je. Jedan od raz lo ga za 

ova kvo pozi ci o ni ra nje sna ga 3. san džač ke bri ga de jeste poja va čet ni ka pod 

koman dom Vuka Kala i to vi ća južno od Jaho ri ne, na putu ka gor njem toku 

Dri ne, počet kom maja. Kala i to vi će ve sna ge se nisu pro bi ja le ka matič noj 

teri to ri ji srbi jan skog San dža ka zajed no sa glav ni nom Miha i lo vi će vih snaga, 

već su se kra jem apri la odvo ji le (nakon pri vre me nog ponov nog spa janja 

sa Miha i lo vi će vim sna ga ma, posle kata stro fe na Lijev če polju), pre šav ši 

reku Bosnu izme đu Zeni ce i Magla ja (vero vat no nasla nja ju ći se na sna ge 

ozren skih čet ni ka), upu tiv ši se, naj ve ro vat ni je zajed no sa delom istoč nobo 

san skih sna ga, ka pod ruč ju Roma ni je, oda kle su se prvih dana maja 

1215 Jedan od bora ca 1. bata ljo na 3. san džač ke bri ga de sve do čio je o kva li te tu nao ru ža nja nje go ve 

jedi ni ce, počet kom maja 1945: „Na pla tou oko biv še žan dar me rij ske sta ni ce gru pi sa na je većina 

auto mat skog oruž ja iz sasta va bata ljo na. Ukup no oko 25 mitra lje za i puš ko mi tra lje za. Nikad 

rani je nisam video toli ko auto mat skog oruž ja na tako malom pro sto ru.” (Абдул рах ман Хаџибе 

го вић, „Један од послед њих рат них зада та ка”, Тре ћа про ле тер ска санд џач ка бри га да. 

Сећа ња бора ца, III, Бео град, 1987, стр. 361). 

449

pro bi ja le pre ko Jaho ri ne ka pod ruč ju izme đu Kali no vi ka i Foče. Ne ras pola 

že mo poda ci ma koji bi nago ve sti li da je taj pra vac nastu pa nja oda bran 

zbog mogu ćeg spa ja nja sa Miha i lo vi će vim sna ga ma. U sva kom slu ča ju, 

name će se pret po stav ka da su Kala i to vi će ve sna ge ima le name ru da se probi 

ju naspram sela Bro da, na desnoj oba li Dri ne, zbog pogod nog pre la za 

pre ko reke. Dostup ni izvo ri su kon tra dik tor ni u pogle du bro ja sna ga pod 

Kala i to vi će vom koman dom. U depe ši Šta ba 3. san džač ke bri ga de Šta bu 

37. san džač ke divi zi je (1. maj 1945) navo di se da su par ti zan ske sna ge 

raz bi le Kala i to vi će ve čet ni ke i „zaro bi le oko 80 voj ni ka i ofi ci ra”. „Kala it 

sa sto ti nu pobje gao je nazad pre ma Roma ni ji.” U depe ši istog šta ba (4. 

maj 1945) navo di se da su par ti zan ske sna ge u istoj bor bi „ubi le oko 200, 

zaro bi le oko 150-200 voj ni ka i ofi ci ra” pod Kala i to vi će vom koman dom, 

a „osta lo se raz bje ža lo”. „Kala it se vra tio sa 100-150 nazad pre ko Jaho ri ne 

pre ma Roma ni ji.” 1216 Poda ci iz dru ge depe še su vero vat no uve li ča ni. Pre ma 

istom izvo ru, oko 130 čet ni ka, koji su se kra jem apri la vero vat no pro bi jali 

istim prav cem kao i Kala i to vi će ve sna ge, pre da li su se 4. maja sna ga ma 

KNOJ kod Šće pan Polja, na čelu sa koman dan tom Mile šev ske bri ga de 

JVuO, Dra gom Bra šan cem. Zani mlji vo je da se u izveš ta ju napo mi nje da 

se Bra ša nac sa 130 bora ca „nama nije smio pre da ti”. „Manjih čet nič kih 

gru pa ima svu da, ali zaro blje ni čet ni ci govo re da se našoj bri ga di ne smi je 

niko pre da ti, nego se izve sni pre da ju poza din skim vla sti ma.” 1217 Citi ra ni 

poda ci suge ri šu da su san džač ki čet ni ci izbe ga va li da se pre da ju bor ci ma 

3. san džač ke bri ga de zbog stra ha za život i da je pre da ja sna ga ma KNOJ 

i poza din skim orga ni ma vla sti zna či la veće izgle de za pre ži vlja va nje. Prema 

poi me nič nom spi sku stra da lih bora ca 3. san džač ke bri ga de, od sre di ne 

1942. do kra ja rata, u bor ba ma pro tiv čet ni ka ili nakon zaro blja va nja od 

stra ne čet ni ka, život su izgu bi la 252 bor ca bri ga de. 1218 

1216 VA, NOVJ, k. 1255, f. 11, d. 2/3-4. 

1217 VA, NOVJ, k. 1255, f. 11, d. 2/4-5. 

Pre ma izveš ta ju Šta ba 1. bata ljo na 1. crno gor ske bri ga de Narod ne odbra ne (KNOJ) Šta bu 1. 

crno gor ske bri ga de Narod ne odbra ne (4. avgust 1945), pre da ja Dra ge Bra šan ca i nje go vih četni 

ka odi gra la se 2. maja, na levoj oba li Pive, u bli zi ni ušća Pive u Taru. Izveš taj potvr đu je pre da ju 

135 čet ni ka i navo di da je istog dana nakon kra će bor be neu tra li sa na gru pa od 26 čet ni ka koji 

su odbi li da se pre da ju. Zaro blje na gru pa od 135 čet ni ka spro ve de na je u Nik šić i pre da ta OZN-i. 

(VA, NOVJ, k. 223, f. 1, d. 23). 

1218 Тре ћа про ле тер ска санд џач ка бри га да. Сећа ња бора ца, III, Бео град, 1987, стр. 459-573. 

450

Čet nič ke sna ge su 7. maja u tri kolo ne preš le pru gu Konjic - Sara je vo 

kod selâ Bra di na i Dra go čaj da bi sutra dan izbi le u sela izme đu planinâ 

Bje laš ni ca i Viso či ca. Nared nog dana zapo če lo je bom bar do va nje čet nič kih 

kolo na od stra ne jugo slo ven ske avi ja ci je. „Ota da to se nepre sta no ponavlja 

lo sva kog dana.” Sutra dan, 9. maja, u bli zi ni sela Odža ci (tada: Bjeli 

mi ći), zapad no od dru ma Neve si nje – Ulog - Kali no vik, pri vre me no su 

se spo ji le tri kolo ne JVuO. Sle de ćeg dana, u poku ša ju da se doko pa ju sela 

Obalj, na putu Ulog - Kali no vik, čet ni ci su mora li da savla da ju kanjo ne 

rekâ Lju te i Jeze ri ce, desnih pri to ka Nere tve. „Spu sti li smo se, preš li brzu 

reči cu sa po naj ma nje deset uhva će nih pod ruke, izbi li na dru gu stra nu i 

zau ze li Obalj. Ali Jeze ri ca osta grob ni ca mno gih.” 1219 Pre ma par ti zan skim 

izvo ri ma, 10. maja uto pi lo se 150 čet ni ka. 1220 

Čet nič ke sna ge su se 10-11. maja raz dvo ji le na dva dela. Glav na četnič 

ka kolo na, na čelu sa Dra žom Miha i lo vi ćem, Miro sla vom Tri fu no vićem, 

Dra gu ti nom Kese ro vi ćem i Niko lom Kala bi ćem, zapu ti la se ka Leli ji 

i Zelen go ri, u poku ša ju da ovla da pod ruč jem Sutje ske oda kle je pla ni ra no 

pre ba ci va nje pre ko Dri ne, dok se dru ga i neš to manja kolo na, na čelu sa 

Dra go sla vom Rači ćem i Ste va nom Damja no vi ćem, sa tere na Kali no vi ka 

zapu ti la u prav cu sela Mazli ne, oda kle je preš la pla ni nu Jaho ri nu i spu sti la 

se ka doli ni Pra če, pre šav ši drum Gora žde - Sara je vo kod Pod gra ba i Prače 

(vero vat no u neko li ko odvo je nih većih gru pa), uz kon stant no osi pa nje 

i gubit ke, da bi se u dru goj polo vi ni maja pre ba ci la ka pod ruč ju Žepe i 

Osa ta. 1221 

Glav na kolo na je 12-15. maja bila raz bi je na i većim delom uniš te na na 

Zelen go ri i Sutje sci, dok je oko polo vi ne (možda i pre ko polo vi ne) Rači 

1219 Алек сан дар Мило ше вић, „Гол го та”, Књи га о Дра жи, II, (ур. Радо је Кне же вић), Винд зор 

(Кана да), 1956, стр. 239. 

1220 VA, NOVJ, k. 1423, f. 6, d. 32. 

1221 Osta je nepo zna to da li su se Račić i Damja no vić odvo ji li samo i ni ci ja tiv no od čet nič ke glav ni ne 

ili je možda reč o odlu ci Vrhov ne koman de da se Rači će va kolo na pro bi je pre ko Dri ne sever ni je 

od glav ni ne. Jedan od ofi ci ra 3. san džač ke bri ga de JA osta vio je sve do čan stvo o zaro blja va nju 

neko li ci ne čet nič kih ofi ci ra na Zelen go ri. Jedan od zaro blje nih ofi ci ra „imao je kar tu na kojoj su 

bili ucr ta ni prav ci pro do ra čet ni ka u Srbi ju. Koli ko se sećam, to su bile tri gru pa ci je: cen tral na 

gru pa, pod koman dom Dra že Miha i lo vi ća, tre ba la je da se pro bi je prav cem Kali no vik-Foča-Pljevlja-Pri 

je po lje-Zla tar; desna gru pa ci ja: Zelen go ra-Šće pan Polje-Plje vlja; leva gru pa: Kali no vik- 

Gora žde-Baji na Baš ta-Tara.” (Ђор ђо Ново сел, „Три дана у окру же њу”, Тре ћа про ле тер ска 

сан џач ка бри га да. Збор ник сећа ња, III, Бео град, 1987, стр. 357). Uko li ko je ova tvrd nja verodo 

stoj na, pokret Rači će ve kolo ne ka seve ro i sto ku bio je rezul tat una pred dogo vo re nog pla na. 

451

će ve kolo ne uspe lo da izbeg ne stra da nje i zaro blja va nje, makar do počet ka 

juna. Doma ća isto ri o gra fi ja nije kon sta to va la veći nu nave de nih činje ni ca. 

Nasu prot tome, u delu isto ri o gra fi je i delu jav no sti, opsta je mit o stra da nju 

9.300 čet ni ka na Zelen go ri i Sutje sci. 

Izveš taj Šta ba 3. armi je (17. maj 1945), potvr đu je da su se sna ge JVuO 

pode li le na dva dela, uoči okr ša ja na Zelen go ri i Sutje sci. Prva gru pa, u 

kojoj su se nala zi le sna ge pod koman dom Niko le Kala bi ća i Dra gu ti na 

Kese ro vi ća, kao i Vrhov na koman da JVuO, „jači ne oko 3.000 lju di ima la 

je namje ru doli nom rije ke Sutje ske pre ba ci ti se pre ko rije ke Dri ne kod 

Basta sa”. Dru ga, neš to manja gru pa, nepo zna te jači ne, pod koman dom 

Dra go sla va Rači ća, „pro bi la se pre ko dru ma Kali no vik - Foča u prav cu 

sje ve ra”. „U šesto ča sov noj bor bi na sek to ru Sutje ska - Zak mur uz odlično 

sadej stvo avi ja ci je prva gru pa bila je raz bi je na. Dru ga gru pa uspje la je 

[na red nih dana] da se pre ko komu ni ka ci je Mesi ći - Sje tli na pro bi je u pravcu 

Žepe.” U toku 13-16. maja „prva gru pa bila je uglav nom zaro blje na i 

uniš te na. Osta tak, po našoj pro cje ni od oko 300-400 čet ni ka, ras tu re ni su 

na cije loj pro sto ri ji od Zelen go re na jugu do Pra če na sje ve ru, koji se još i 

danas hva ta ju – uniš ta va ju.” 1222 

Poda tak o jači ni prve gru pe, odno sno kolo ne (3.000) dodat no ospo rava 

tezu o gubi ci ma sna ga JVuO na Zelen go ri i Sutje sci od 9.300 stra da lih. 

U boj noj rela ci ji Šta ba 18. hrvat ske bri ga de, za bor be vođe ne 11-13. maja, 

navo di se da su jedi ni ce bri ga de vodi le bor bu pro tiv „glav ne nepri ja telj ske 

kolo ne koja je bro ja la oko 2.500 lju di, a sasta vlje na od naj bo ljih bora ca čija 

je srž biv ša kra lje va gar da pred vo đe na od Dra že Miha i lo vi ća i Kala bi ća”. U 

ovom izveš ta ju se navo di zani mljiv zaklju čak: 

„Po našem miš lje nju uspješ no raz bi ja nje čet ni ka uslo vi lo je pored naših 

dano noć nih uda ra ca i – demo ra li sa nost, pre mo re nost, sla ba odje ća i 

obu ća i nesta ši ca u hra ni. Veći dio nji ho vih bora ca nije jeo po pet i više 

dana.” 1223 


Raz dva ja nje čet nič kih sna ga na dva dela pomi nje i izveš taj Šta ba 37. san džač ke divi zi je (28. maj 

1945): „Čet ni ci, odba če ni od prav ca Kali no vi ka, ori jen ti sa li su se jed nom kolo nom sa kojom je 

bio Dra ža Miha i lo vić prav cem Zelen go ra - Sutje ska i dru gom kolo nom za Roga ti cu.” (VA, NOVJ, 

k. 1254, f. 3, d. 6). 

1223 VA, NOVJ, k. 1259, f. 6, d. 13. 

452

Dakle, uko li ko je glav na čet nič ka kolo na, kojom je koman do vao 

Miha i lo vić, nakon raz dva ja nja obje di nje ne čet nič ke for ma ci je 10-11. 

maja, sude ći pre ma pri mar nim izvo ri ma, bro ja la do 3.000 bora ca, name će 

se zaklju čak da je dru ga kolo na bila manje broj na. U ope ra cij skom izvešta 

ju Šta ba 19. kra jiš ke bri ga de Šta bu 53. sred njo bo san ske divi zi je (26. maj 

1945), navo di se da je bri ga da 13. maja vodi la bor be pro tiv čet nič ke grupa 

ci je jači ne 2.000 bora ca na pod ruč ju Jaho ri ne. 1224 Reč je o sna ga ma pod 

koman dom Dra go sla va Rači ća (pocer ski i maje vič ki čet ni ci), koji su se 

10-11. maja odvo ji li od glav ni ne sna ga pod koman dom Dra že Miha i lo vića. 

Ovaj poda tak, kao i nave de ni poda ci o jači ni čet nič ke glav ni ne (2.500- 

3.000 bora ca – iako je rea lan broj možda bio veći za neko li ko sto ti na), 

suge ri šu da su čet nič ke sna ge 9-10. maja bro ja le oko 5.000 bora ca, pri 

čemu je mogu će pret po sta vi ti da je rea lan broj bio možda veći za neko li ko 

sto ti na. 

Pre ma poda ci ma iz „Dnev ni ka Cer skog kor pu sa JVuO”, do pode le 

čet nič ke gru pa ci je na dve kolo ne doš lo je 10. maja: 

„10. 5. Danas su se sasta le sve naše kolo ne više reke Obalj - Nere tva... 

Tre ba lo je pre ći Nere tvu (reč je o nekoj od desnih pri to ka Nere tve, verovat 

no Lju toj ili Jeze ri ci, a ne o Nere tvi, nap. aut.) i put Mostar - Kali novik. 

Veće komu ni stič ke sna ge su nas napa le sa svih stra na. Naše borač ke 

jedi ni ce uda ri le su napred u prav cu kre ta nja i raz bi le komu nu. Na ovom 

nepro la znom mestu i brzoj Nere tvi izgu bi li smo dosta lju di... Od Nere tve 

Vrhov na koman da, Kese ro vić i Neš ko va (Neš ko Nedić, nap. aut.) kolo na 

preš li su u oblast Foče, a Šef (Dra go slav Račić, nap. aut.) sa svo jim snaga 

ma u oblast Pra če. Dakle, tako su se danas ove kolo ne ras ta le i ova ko je 

oti šao sva ko u svom prav cu za Srbi ju.” 1225 

Evi dent no je da je nave de ni dnev nič ki zapis ante da ti ran, budu ći da su 

se Rači će ve sna ge pro bi le u doli nu Pra če 11-12. maja, sto ga pret po sta vljam 

da je do raz dva ja nja sna ga JVuO na dva dela doš lo 10-11. maja. 

Rači će va kolo na je izbe gla da tokom maja bude deset ko va na kao glavna 

čet nič ka kolo na, pod Miha i lo vi će vom koman dom, ali je bila pri nu đena 

da se ras pad ne na manje delo ve koji su tokom dru ge polo vi ne maja i 

1224 VA, NOVJ, k. 1423, f. 6, d. 32. 

1225 VA, ČA, k. 78, f. 5, d. 48. 

453

nared nih mese ci neu tra li sa ni i zaro blja va ni dok su manje gru pe uspe le da 

se pre ba ce u Srbi ju. 

Od oko 3.000-3.500 čet ni ka koji su se 12-13. maja pro bi li do Zelengo 

re i Sutje ske, veći na je pogi nu la u bor bi ili zaro blje na, pri čemu je jedan 

deo zaro blje ni ka stre ljan. U pome nu tom izveš ta ju Šta ba 3. kor pu sa JA (17. 

maj 1945) navo di se da je prva čet nič ka kolo na, odno sno glav ni na koja 

se pro bi la ka Zelen go ri i Sutje sci, tokom 12-15. maja bila izlo že na konstant 

nom dej stvu avi ja ci je. U ovom izvo ru ne pomi nje se dej stvo avi ja ci je 

pre ma dru goj čet nič koj kolo ni, koja je nakon 10. maja izvr ši la pro boj ka 

seve ru. Zapra vo, u doku men ta ci ji jedi ni ca JRV koja govo ri o bom bar do vanju 

čet ni ka 8-15. maja ne pomi nju se kon kret ni poda ci o dej stvi ma pro tiv 

Rači će ve kolo ne. U sva kom slu ča ju, uko li ko je Rači će va kolo na bila izlo žena 

dej stvu avi ja ci je, ova dej stva su bila manjeg obi ma u odno su na dej stva 

pro tiv čet nič ke glav ni ne na Zelen go ri. Pro boj iz okru že nja, brzo odmi ca nje 

od glav ni ne sna ga JA i odsu stvo ili manje inten ziv no dej stvo avi ja ci je JRV, 

glav ni su uslo vi koji su dopri ne li da Rači će va kolo na izbeg ne sud bi nu glavne 

čet nič ke kolo ne. 

Neko li ko sto ti na bora ca iz glav ne kolo ne (uklju ču ju ći i istak nu te 

koman dan te, poput Miha i lo vi ća, Kese ro vi ća, Kala bi ća i dru gih) uspe lo je 

da izbeg ne stra da nje i zaro blja va nje i da se pro bi je iz okru že nja i da tokom 

13-17. maja nasta vi pro boj, odno sno bek stvo ka seve ru. Naveo sam podatak 

iz izveš ta ja Šta ba 3. kor pu sa JA, koji pod ra zu me va da se iz okru že nja 

pro bi lo oko 300-400 čet ni ka. U ope ra cij skom izveš ta ju Šta ba 17. majevič 

ke bri ga de Šta bu 38. istoč no bo san ske divi zi je za dru gu polo vi nu maja 

1945, navo di se da su delo vi bri ga de 17. maja kod sela Bor jan ci vodi li borbu 

pro tiv 800 čet ni ka koji su pret hod nih dana izbe gli uniš te nje na Zelengo 

ri i Sutje sci, poku ša va ju ći da se pro bi ju sever no od dru ma Trno vo-Foča, 

pri čemu je gru pa raz bi je na na manje delo ve: 

„U ovoj gru pi je bio i sam Dra ža koji je uma lo uma kao, zaro bljen je 

nje gov dogled poklon feld mar ša la Alek san dra kao i dio arhi ve iz cen tra za 

vezu Dra ži ne Vrhov ne koman de. Ovo je bila bli ska bor ba prsa u prsa.” 1226 

Isto ri čar Milan Tre zić, na osno vu saču va nih doku me na ta jedi ni ca JA 

i KNOJ, koje su uče stvo va le u bor ba ma pro tiv sna ga JVuO na pod ruč ju 

Kali no vi ka i Foče, 9-20. maja 1945, poku šao je da kvan ti fi ku je gubit ke 

1226 VA, NOVJ, k. 1259, f. 3, d. 33. 

454

sna ga pod koman dom Dra že Miha i lo vi ća. Ter zić je kon sul to vao doku menta 

3. pro le ter ske (san džač ke) bri ga de, 12. her ce go vač ke bri ga de, 18. istočno 

bo san ske (hrvat ske) bri ga de, 37. san džač ke divi zi je, i 2. san džač ke bri gade 

KNOJ. Ter zić nije kon sul to vao doku men ta 17. maje vič ke, 19. kra jiš ke 

bri ga de i 21. tuzlan ske bri ga de. Tako đe, nužno je kon sul to va ti i doku menta 

Šta ba 3. (bosan skog) kor pu sa, pod čijom koman dom su se nala zi le sve 

sna ge JA i KNOJ anga žo va ne u bor ba ma pro tiv čet nič ke glav ni ne, maja 

1945. Važno je napo me nu ti da Ter zi ćev pro ra čun naj ve ćim delom pod razu 

me va podat ke od 9. maja do 20. maja, dakle od datu ma kada su se četni 

ci poja vi li na pod ruč ju Oblja i Kali no vi ka, što je razu mlji vo i oprav da no, 

iako tre ba nagla si ti da su se Miha i lo vi će ve sna ge pro bi le na Zelen go ru 12. 

maja. Zaključ ni datum je tako đe oprav dan, budu ći da je veći na jedi ni ca JA 

bila pre meš te na sa pod ruč ja Kali no vi ka i Foče nepo sred no uoči ili nakon 

ovog datu ma – iz dva raz lo ga: 1) čet nič ke sna ge, koje su se naš le na tom 

pod ruč ju nakon 9. maja, na istom pod ruč ju su uniš te ne do 19-20. maja; 

2) čet nič ke sna ge koje su izbe gle uniš te nje na Zelen go ri i Sutje sci sre di nom 

maja su se pro bi le sever no od Jaho ri ne. Među tim, Ter zić je u neko li ko 

slu ča je va uzeo u obzir i rezul ta te par ti zan skih jedi ni ca od 1-2. do 9. maja. 

U sva kom slu ča ju, nave de ni vre men ski okvir (9-20. maj) pri hva tljiv 

je za utvr đi va nje pro ra ču na o gubi ci ma čet nič kih sna ga na pod ruč ju Kalino 

vi ka i Foče, dok je za utvr đi va nje pro ra ču na o gubi ci ma čet nič kih sna ga 

na Zelen go ri i Sutje sci tre ba lo pod ra zu me va ti okvir od 12. do 15. maja. 

Pre ma pro ra ču nu Mila na Ter zi ća, jedi ni ce JA i KNOJ, čiju doku menta 

ci ju je kon sul to vao, nane le su čet ni ci ma gubit ke od „4.228 mrtvih, 143 

ranje nih i 1.556 zaro blje nih, što je ukup no 5.927 pri pad ni ka čet nič kog 

pokre ta”. 1227 Na osno vu doku me na ta jedi ni ca JA/KNOJ nije mogu će ustano 

vi ti koli ko je među „4.228 mrtvih” bilo pogi nu lih u bor bi, pogi nu lih od 

bom bar do va nja i stre lja nih nakon zaro blja va nja i koli ko je među „1.556 

zaro blje nih” stre lja no, a koli ko poš te đe no nakon zaro blja va nja, kao što je 

neja sno koli ki je deo od „143 ranje nih” već uvrš ten među 1.556 zaro bljenih. 

U broj od 5.927 pogi nu lih, stre lja nih, ranje nih i zaro blje nih spa da 

i odre đe ni broj maje vič kih i dru gih bosan skih čet ni ka. Uvi dom u izvo re 

koje je Ter zić kori stio dola zi se do zaključ ka da je isto ri čar odre đe na dokumen 

ta pogreš no tuma čio što je dove lo do toga da je ukup ni pro ra čun od 

1227 Милан Тер зић, „Губи ци чет ни ка Дра же Миха и ло ви ћа...”, стр. 81. 

455

5.927 gubi ta ka veći za 1.961 gubi ta ka od bro ja gubi ta ka koji se navo de u 

ovim izvo ri ma, o čemu će biti reči u nastav ku. 

Pored toga, Ter zić nije uzeo u obzir pret po stav ku da su doku menta 

jedi ni ca koja je kori stio – nepo u zda ni, jer pri ka zu ju znat no uve li ča ne 

gubit ke pro tiv ni ka. Zapra vo, uku pan zbir čet nič kih gubi ta ka (pogi nu li, 

ranje ni, zaro blje ni) koji se navo di u doku men ti ma bri ga da koje su učestvo 

va le u bor ba ma pro tiv čet ni ka od 8-9. do 20. maja 1945, uklju ču ju ći 

i doku men ta koja Ter zić nije kori stio, izno si oko 9.876, a ako tom pro raču 

nu doda mo i podat ke o čet nič kim gubi ci ma od 29. apri la (budu ći da 

nave de ni izveš taj Šta ba 3. bosan skog kor pu sa, koji pod ra zu me va broj ku 

od 9.235, obu hva ta raz do blje nakon ovog datu ma), odno sno i čet nič ke 

gubit ke u sred njoj Bosni, dola zi mo do bro ja od 11.821 čet ni ka izba če nih 

iz stro ja maja 1945, što je više stru ko nepri hva tlji vo. Dakle, metod koji 

pod ra zu me va sabi ra nje poda ta ka o čet nič kim gubi ci ma, iz izveš ta ja šta bova 

jedi ni ca pod koman dom 3. kor pu sa JA, manj kav je bez dosled ne kri ti ke 

izvo ra. Uko li ko bi ovi poda ci bili tač ni, to bi zna či lo da je posled njih dana 

apri la 1945. broj čet ni ka koji su se zapu ti li ka Srbi ji izno sio oko 13.000 

(raču na ju ći i pre ko 1.000 čet ni ka koji nisu stra da li ili uhva će ni, kao i možda 

neko li ko sto ti na čet ni ka pogi nu lih od bom bar do va nja i mitra lji ra nja 

iz avi o na), što je za oko 7.000-7.500 veća broj ka od real ne, odno sno od 

jači ne čet nič kih sna ga koju navo de pri mar ni izvo ri. 

U ope ra cij skom dnev ni ku 18. hrvat ske bri ga de, za dane 9-18. maja, 

navo de se sle de ći čet nič ki gubi ci na pod ruč ju izme đu Bje laš ni ce i Dri ne: 

490 mrtvih i ranje nih (pri čemu je nepo zna to koli ko je među nji ma bilo 

pogi nu lih, a koli ko ranje nih), 276 mrtvih i 636 zaro blje nih. 1228 Ter zić u 

nave de nom radu navo di broj od 1.046 mrtvih i ranje nih i 756 zaro blje nih 

čet ni ka u bor ba ma na Zelen go ri i Sutje sci, 9-18. maja, kao rezul tat 18. 

hrvat ske bri ga de, pri čemu je nači nio greš ku jer je u ovaj zbir ura ču nao 

i podat ke iz zaključ ka bor bi 1-15. maja, odno sno rezul ta te bor bi bri ga de 

vođe nih u cen tral noj Bosni, 1-6. maja. Sto ga iz pro ra ču na tre ba izo sta vi ti 

280 mrtvih i ranje nih i 120 zaro blje nih. Među tim, poda ci iz ope ra cij skog 

dnev ni ka delom su u koli zi ji sa dru gim doku men ti ma bri ga de. Naj zna čajni 

je gubit ke pro tiv ni ku 18. hrvat ska bri ga da nane la je 12-13. maja – dakle, 

u dani ma naj ve ćih gubi ta ka čet nič kih sna ga. Pre ma poda ci ma iz ope ra 

1228 VA, NOVJ, k. 1259, f. 6, d. 14/49-52. 

456

cij skog dnev ni ka bri ga da je u ova dva dana izba ci la iz stro ja 467 mrtvih i 

ranje nih i 204 zaro blje nih. Pre ma poda ci ma iz boj ne rela ci je 18. hrvat ske 

bri ga de za 12-13. maj (31. maj 1945), bri ga da je čet ni ci ma u ova dva 

dana, na pod ruč ju Zelen go re i Sutje ske, nane la gubit ke od 389 mrtvih i 

165 zaro blje nih, 1229 što čini raz li ku (višak) od 117 u odno su na podat ke iz 

ope ra cij skog dnev ni ka za ista dva dana. Sto ga od bro ja od 1.802 čet ni ka 

koje je evi den ti rao Ter zić, a koje je navod no izba ci la iz stro ja 18. hrvat ska 

bri ga da, 9-18. maja, sem nave de nih 400 vero vat no tre ba izo sta vi ti i dodatnih 

117 čet nič kih gubi ta ka. 

U ope ra cij skom izveš ta ju Šta ba 17. maje vič ke bri ga de Šta bu 38. istočno 

bo san ske divi zi je (16. maj 1945) navo di se da su sna ge bri ga de 8-11. 

maja, u bor ba ma od Bra di ne do puta Ulog - Kali no vik, odno sno na područ 

ju Bje laš ni ce i Viso či ce i južno od Kali no vi ka, čet ni ci ma nane li gubit ke 

od 177 pogi nu lih i 98 zaro blje nih bora ca, uz vla sti te gubit ke od 10 poginu 

lih, 34 ranje na i četi ri nesta la bor ca. Bri ga da je uve če 11. maja upu će na 

za Kali no vik da bi sutra dan bila ras po re đe na na pod ruč ju Milje vi ne „poš to 

se jed na čet nič ka gru pa ci ja pre ba ci la pre ko ceste Kali no vik - Foča kod Jeleča. 

Bri ga da je odmah izvr ši la pokret pre ma selu Milje vi ni.” Toga dana (12. 

maj) bri ga da nije nano si la gubit ke pro tiv ni ku. Sutra dan su sna ge bri ga de 

kod Milje vi ne zaro bi le 52 čet ni ka. Tokom 14-15. maja, sna ge bri ga de na 

pod ruč ju „izme đu rije ke Bistri ce, Zak mu ra i Lju bi ne”, pri li kom pre tresa 

nja tere na navod no su ubi le 201 i zaro bi le 596 čet ni ka. 1230 U nared nih 

pet dana, zaključ no sa 19. majem, kako se navo di u dru gom ope ra cij skom 

izveš ta ju (pisa nom 31. maja 1945), sna ge bri ga de su u doli ni reke Bistri ce 

i oko li ni Milje vi ne u bor bi ubi le 33 i zaro bi le 154 čet ni ka. 1231 Nave de ni 

čet nič ki gubi ci, od 14. do 19. maja, odno se se na gubit ke čet ni ka koji su 

uspe li da se pro bi ju sever no od Zelen go re, iz obru ča sna ga JA i KNOJ. U 

oba ope ra cij ska izveš ta ja ne pomi nje se stre lja nje zaro blje ni ka. 

U ope ra cij skom izveš ta ju Šta ba 19. kra jiš ke bri ga de Šta bu 53. srednjo 

bo san ske divi zi je (26. maj 1945), navo di se da su jedi ni ce ove bri ga de 

9-15. maja pro tiv ni ku nane le gubit ke od 1.019 mrtvih (pogi nu lih), 1.097 

ranje nih i 469 zaro blje nih, bez navo đe nja da li su ranje ni čet ni ci uspe li da 

1229 VA, NOVJ, k. 1259, f. 6, d. 13. 

1230 VA, NOVJ, k. 1259, f. 3, d. 31. 

1231 VA, NOVJ, k. 1259, f. 3, d. 33. 

457

izbeg nu zaro blja va nje. U tom raz do blju bri ga da je ima la pet pogi nu lih i 

11 ranje nih bora ca. Sem toga, u izveš ta ju se navo di da se 150 čet ni ka utopi 

lo u kanjo nu reke Lju te. Broj ranje nih čet ni ka je nesum nji vo pro iz vo ljan 

budu ći da ga je nemo gu će bilo utvr di ti. Upa dlji va je dis pro por ci ja izme đu 

nave de nog bro ja pogi nu lih i zaro blje nih čet ni ka (1.488), ne raču na ju ći 

uto plje ni ke i ranje ne čet ni ke, i bro ja zaple nje nog poje di nač nog nao ru žanja 

(497). Napo mi nje mo da se u izveš ta ju navo de i poda ci o zaple nje nom 

neis prav nom poje di nač nom oruž ju, što zna či da je zaple njen veći broj 

oruž ja – što je indi ka tiv no u pore đe nju sa nave de nim navod nim čet nič kim 

gubi ci ma. Isto tako, upa dlji va je dis pro por ci ja izme đu gubi ta ka nane se nih 

nepri ja te lju i gubi ta ka bri ga de. Ove dis pro por ci je upu ću ju nas na zaključak 

da su nave de ni gubi ci pro tiv ni ka – znat no uve li ča ni – vero vat no za dva 

do tri puta. Bri ga da je naj ve će gubit ke nane la pro tiv ni ku 10. maja, na područ 

ju Bje li ni ća i kanjo na Lju te, zapad no od Kali no vi ka. Tog dana je, kako 

se tvr di, izba če no iz stro ja 468 pogi nu lih, 555 ranje nih i 291 zaro blje nih, a 

150 čet ni ka se uto pi lo, dok je naj ma nje gubit ke pro tiv ni ku nane la 14-15. 

maja, kada je zaro blje no pet čet ni ka. Među pogi nu li ma je bio „jedan divizij 

ski gene ral, tri kape ta na i dva poruč ni ka”. 1232 Kada bi nave de ni poda ci o 

gubi ci ma čet ni ka bili tač ni, to bi zna či lo da je 19. kra jiš ka bri ga da izba ci la 

iz stro ja dvo stru ko više čet ni ka nego što je bro ja la bora ca, a to je apso lut no 

nemo gu će. 

Bri ga da nije uče stvo va la u bor ba ma pro tiv glav ni ne čet nič kih sna ga 

12-13. maja, na Zelen go ri i Sutje sci, već se suko bi la sa zdru že nim četnič 

kim kolo na ma 10. maja, a nakon ovog datu ma uče stvo va la je u borba 

ma sa čet nič kom kolo nom pod koman dom Dra go sla va Rači ća, koja se 

10. maja odvo ji la od čet nič ke glav ni ne i upu ti la pre ma Jaho ri ni. Može se 

pret po sta vi ti da je izo sta nak učeš ća 19. kra jiš ke bri ga de u bor ba ma protiv 

glav ni ne čet nič kih sna ga, nakon 10. maja, oso bi to u bor ba ma 12-13. 

maja na Zelen go ri i Sutje sci, moti vi sa lo isto ri ča ra Mila na Ter zi ća da izosta 

vi podat ke iz nave de nog izveš ta ja Šta ba 19. kra jiš ke bri ga de iz ukup nog 

pro ra ču na čet nič kih gubi ta ka na Zelen go ri i Sutje sci. Vre di napo me nu ti 

da je 19. kra jiš ka bri ga da 13. maja, kada su vođe ne bor be pro tiv čet nič ke 

glav ni ne na Sutje sci, dva de se tak kilo me ta ra sever ni je, u bli zi ni sela Mazlina, 

na južnim obron ci ma Jaho ri ne, pri sti gla deo Rači će ve i Damja no vi će ve 

1232 VA, NOVJ, k. 1423, f. 6, d. 32. 

458

kolo ne i nane la joj gubit ke od 189 pogi nu lih i 167 ranje nih bora ca, ako 

je vero va ti doku men ti ma šta ba bri ga de. Ove broj ke ula ze u uku pan prora 

čun nave den u ope ra cij skom izveš ta ju od 26. maja 1945. 1233 Bri ga da je 

15. maja povu če na na odmor na Ili džu. Pre ma poda ci ma iz „Dnev ni ka 

Cer skog kor pu sa”, Dra go slav Račić je 15. maja sa štab nom četom napustio 

glav ni nu bora ca. „Pre nestan ka nije voj ni ci ma niš ta rekao i ne zna se 

od tada niš ta za nje ga.” Osta tak sna ga pod Rači će vom koman dom ras pao 

se na manje gru pe koje su se, ako nisu bile uniš ta va ne i hva ta ne, manjim 

delom pre ba ci le na pod ruč je Osa ta i Sre bre ni ce, u name ri da se doko pa ju 

Dri ne i Srbi je, a neš to većim delom, uklju ču ju ći ne samo bosan ske već i 

srbi jan ske čet ni ke, nasto ja le su da se pre ko Bir ča doko pa ju Maje vi ce i prisa 

je di ne odmet nič kim gru pa ma koju je orga ni zo vao Radi vo je Kero vić. 1234 

U gonje nju Rači će ve kolo ne uče stvo va li su i delo vi 21. tuzlan ske briga 

de. Bri ga da je 12. maja, u bli zi ni Milje vi ne „izba ci la iz stro ja oko 250 

čet ni ka”, pri čemu je nepo zna to koli ko je od ovog bro ja pogi nu lih, a koliko 

zaro blje nih. Sutra dan, 13. maja, bri ga da je u Bli zi ni Mazli na „ubi la i 

zaro bi la oko 150 čet ni ka”. Oči gled no je da se ovi poda ci pre kla pa ju sa 

poda ci ma iz izveš ta ja 19. kra jiš ke bri ga de, budu ći da je reč o bor bi na 

istom pod ruč ju. Nared nog dana je bri ga da nasta vi la pote ru za Rači će vom 

kolo nom, odno sno za onim delom Rači će vih čet ni ka koji su preš li komuni 

ka ci ju Gora žde - Sara je vo kod Pra če. Bor ci 21. tuzlan ske bri ga de su 14. 

maja susti gli jed nu veću gru pu Rači će vih čet ni ka kod Pra če „i izba ci li iz 

stro ja oko 30 čet ni ka”. Nared nog dana, 15. maja, Rači će vi čet ni ci odma kli 

su dale ko, čak do pla ni ne Deve ta ka, izme đu Roga ti ce i Žepe. Toga dana 

bri ga da nije nane la gubit ke pro tiv ni ku, ali je 16. maja na sever nim padina 

ma Deve ta ka navod no zaro bi la oko 150 čet ni ka. 1235 Dakle, pre ma ovim 

poda ci ma, bri ga da je 12-16. maja izba ci la iz stro ja oko 580 čet ni ka. Ovi 

poda ci su vero vat no dvo stru ko uve ća ni i sva ka ko da se pre kla pa ju sa rezulta 

ti ma dru gih jedi ni ca. 

Već sam napo me no da iz Ter zi će vog pro ra ču na (5.927 pogi nu lih, 

ranje nih i zaro blje nih čet ni ka) tre ba izo sta vi ti 517 navod nih čet nič kih 

gubi ta ka od stra ne 18. hrvat ske bri ga de. Iz Ter zi će vog pro ra ču na tre ba 


1234 VA, ČA, k. 78, f. 5, d. 48. 

1235 Esad Tihić, „Bor be ni put 21. istoč no bo san ske (tuzlan ske) bri ga de”, str. 126-127. 

459

izo sta vi ti još veći broj navod nih čet nič kih gubi ta ka nane se nih od stra ne 

12. her ce go vač ke bri ga de. Nai me, kon sul tu ju ći doku men ta ci ju te jedi ni ce, 

Ter zić je zaklju čio da je bri ga da od 8. do 17. maja izba ci la iz stro ja 2.056 

čet ni ka (2.027 pogi nu lih i 29 zaro blje nih). 1236 Ovaj vre men ski okvir je 

korek tan, ali doku men ta koje je kon sul to vao Ter zić nisu pažlji vo pro čita 

na. Ter zić je do nave de ne broj ke (2.056) došao sabi ra njem poda ta ka iz 

tri doku men ta bri ga de. U izveš ta ju Šta ba 12. her ce go vač ke bri ga de od 8. 

maja 1945, navo di se da su sna ge bri ga de čet ni ci ma nane le gubit ke od 

„215 mrtvih i 11 zaro blje nih”. 1237 Među tim, ovaj izveš taj odno si se na borbe 

od 2. do 8. maja i sto ga podat ke iz ovog doku men ta ne tre ba uvr sti ti u 

ukup ni pro ra čun čet nič kih gubi ta ka na širem pod ruč ju Kali no vi ka i Foče 

(9-20. maj 1945). U dru gom izveš ta ju Šta ba 12. her ce go vač ke bri ga de Štabu 

Bosan sko her ce go vač ke divi zi je Narod ne odbra ne (KNOJ) od 17. maja 

1945, navo di se da su sna ge bri ga de od 6. do 15. maja čet ni ci ma nane le 

gubit ke od „776 mrtvih i devet zaro blje nih”. 1238 Uoča va se izve sno pre klapa 

nje poda ta ka i datu ma – u oba izveš ta ja navo de se gubi ci čet ni ka od 6. 

do 8. maja. Bri ga da je 6-8. maja vodi la bor be pro tiv čet ni ka na pod ruč ju 

izme đu planinâ Bitov nje i Bje laš ni ce, kada je čet ni ci ma nane la gubit ke od 

oko 164 pogi nu lih bora ca, kako je kon sta to va no u pret hod nom pogla vlju. 

Dakle, od 776 pogi nu lih od 6. do 15 maja tre ba odu ze ti 164. Ova ana li za 

nas navo di na zaklju čak da su sna ge 12. her ce go vač ke bri ga de čet ni ci ma 

od 8-9. maja do 15. maja nane li gubit ke od oko 612 pogi nu lih i devet 

zaro blje nih bora ca. 

Ter zić u nave de nom radu pomi nje i izveš taj šta ba bri ga de šta bu divi zije 

KNOJ od 15. maja 1945, u kome se navo di da je bri ga da čet ni ci ma od 

6. do 15. maja nane la gubit ke od 1.036 mrtvih i devet zaro blje nih, ali nije 

pri me tio da su ovi poda ci već uvrš te ni u izveš taj od 17. maja, koji je takođe 

kon sul to vao, citi rao i uvr stio u pro ra čun. Nave de ni poda ci od 1.036 

pogi nu lih su nesum nji vo uve li ča ni (i pored toga što sadr že „višak” od 164 

za 6-8. maj). Ovi poda ci poti ču iz ope ra cij skog dnev ni ka 12. her ce go vačke 

bri ga de i ne mogu se sma tra ti pou zda nim jer su u koli zi ji sa izveš ta jem 


1237 VA, NOVJ, k. 1151/II, f. 10, d. 2. 

1238 VA, NOVJ, k. 1151/II, f. 10, d. 3. 

460

šta ba bri ga de od 17. maja. 1239 Na osno vu ope ra cij skog dnev ni ka bri ga de 

pozna to je da je ova jedi ni ca čet ni ci ma od 15. do 18. maja nane la gubit ke 

od 107 pogi nu lih i 16 zaro blje nih bora ca (ovaj broj nije uvrš ten u Ter zi ćev 

pro ra čun). Bri ga da je 18. maja povu če na u Kali no vik, a sutra dan je pre bače 

na na pod ruč je Neve si nja da bi 23. maja bila ras for mi ra na. 

Nemo gu će je da bri ga da koja je 8. maja 1945. bro ja la 803 bor ca 1240 za 

sve ga neko li ko dana bor be pro tiv ni ku nane se gubit ke od 1.045 ili pogo tovo 

od 2.056 izba če nih iz stro ja. 

Dakle, iz Ter zi će vog pro ra ču na tre ba izba ci ti podat ke o 1.444 navodnih 

gubi ta ka nane se nih od stra ne 12. her ce go vač ke bri ga de i 517 navod nih 

gubi ta ka nane se nih od stra ne 18. hrvat ske bri ga de, što ukup no čini višak 

od 1.961. 

U četi ri izveš ta ja (boj ne rela ci je) Šta ba 3. san džač ke bri ga de Šta bu 37. 

san džač ke divi zi je (posla te 18-20. maja 1945), navo di se da je bri ga da od 

10. do 20. maja čet ni ci ma nane la gubit ke od 948 mrtvih i 932 zaro blje nih 

bora ca (ukup no: 1.880). 1241 Ove broj ke su sva ka ko uve li ča ne jer bri ga da 

koja je bro ja la oko 1.600 bora ca nije mogla za tako krat ko vre me naneti 

toli ke gubit ke pro tiv ni ku. Da je ovaj poda tak vali dan, to bi zna či lo da 

je samo 3. san džač ka bri ga da čet ni ci ma za dese tak dana nane la gubit ke 

koje nisu pre tr pe li tokom čita vog rata, u krat kom inter va lu, bici ili boju, 

zaključ no sa 12. majem 1945. U mono gra fi ji 3. san džač ke bri ga de, koju je 

napi sao Žar ko Vido vić, rat ni koman dant ove jedi ni ce, navo di se da je briga 

da u bor ba ma pro tiv čet ni ka na pod ruč ju Kali no vi ka i Foče, od 10. do 

20. maja, „ubi la i zaro bi la 1.600 čet ni ka”. 1242 Dis pro por ci ja od 280 poginu 

lih, stre lja nih i zaro blje nih čet ni ka upu ću je nas na zaklju čak da Vido vić 

podat ke o čet nič kim gubi ci ma, iz nave de nih izveš ta ja, nije sma trao dovoljno 

pou zda nim. Među tim, i Vido vi ćev poda tak je nesum nji vo uve li čan. 

1239 VA, NOVJ, k. 1151/II, f. 10, d. 9. 

1240 VA, NOVJ, k. 1151/II, f. 10, d. 2. 

1241 VA, NOVJ, k. 1254, f. 3, d. 1-4; Милан Тер зић, „Губи ци чет ни ка Дра же Миха и ло ви ћа...”, стр. 

77-78. 

U Ter zi će vom radu nije jasno nazna če no da pome nu ta četi ri izveš ta ja obu hva ta ju raz do blje od 

10. do 20. maja 1945. Uvi dom u ova doku men ta dola zi se do zaključ ka da je taj hro no loš ki okvir 

nesum njiv. Ovo je važno napo me nu ti zbog mogu ćih nespo ra zu ma. 

1242 Žar ko Vido vić, n.d., str. 359-360. 

461

Doku men ti 3. pro le ter ske (san džač ke) bri ga de potvr đu ju da su sna ge 

ove bri ga de vrši le stre lja nja zaro blje nih čet ni ka nakon 13. maja 1945. Ovi 

poda ci odno se se na zaro blje ni ke iz glav ne čet nič ke kolo ne. Doku men ti 

dru gih jedi ni ca JA ne pomi nju stre lja nja zaro blje ni ka tokom maja 1945. 

U boj noj rela ci ji Šta ba 3. pro le ter ske (san džač ke) bri ga de za 13-14. 

maj (izveš taj je pisan 18. maja) navo di se da su čet ni ci ma nane se ni gubi ci 

od „41 mrtvih i 320 zaro blje nih”: 

„Ovde nave de ni broj kako zaro blje ni ka, tako i mrtvih je sasvim mali 

jer tač no je da je bilo i zaro blje ni ka kao i mrtvih mno go više, a koji nisu 

doš li niti u štab bri ga de [u Foči], niti u štab bata ljo na, a bilo je slu ča je va 

da čak ni zaro blje ni čet ni ci nisu dola zi li u ruke ni do koman de čete, jer 

pohva ta ne ban de su ubi ja ni, kla ti i baca ti u Dri nu, o koji ma se niš ta i ne 

zna. Ovaj broj što smo vam pod ni je li o zaro blje ni ci ma to je sko ro sve doš lo 

do ruku šta ba bri ga de.” 

U izveš ta ju se navo di da su sna ge 3. san džač ke bri ga de sadej stvo va le 

sa sna ga ma 12. her ce go vač ke, 17. maje vič ke i 18. hrvat ske bri ga de, što 

nas upu ću je na zaklju čak da se nave de ni rezul ta ti 3. san džač ke bri ga de 

možda pre kla pa ju sa rezul ta ti ma osta le tri bri ga de. Tako đe, u izveš ta ju se 

navo di da je avi ja ci ja „tukla nepri ja telj ske polo ža je sa uspješ nim pogo cima”. 

U boj noj rela ci ji za 14-18. maj (izveš taj pisan 19. maja) navo di se da 

su jedi ni ce bri ga de čet ni ci ma nane li gubit ke od „415 mrtvih pre bro ja nih 

na polo ža ju i 372 zaro blje nih, a koji su obič no svi stre lja ni”. U boj noj 

rela ci ji za 10-11. maj (izveš taj je pisan 19. maja) navo di se da su pro tiv niku 

nane se ni gubi ci od „471 mrtvih, koji su pre bro ja ni na polo ža ju i 120 

zaro blje nih koji su pre da ti 37. divi zi ji. Za ranje ne nam broj nije poznat.” 

U boj noj rela ci ji za 18-20. maj (izveš taj pisan 20. maja) navo di se sle de će: 

„Nepri ja telj je u svo me bek stvu, a naro či to poje di ne gru pe, bez ika kve orijen 

ta ci je, i bez veze sa svo jim većim ruko vod stvom. 1243 Ako osta vi mo po 

stra ni raz ma tra nje o isti ni to sti tvrd nje da su nave de ni gubi ci u prvom citira 

nom izveš ta ju „sasvim mali”, boj ne rela ci je bri ga de nam ne daju osno vu 

za zaklju čak da je štab bri ga de nare đi vao stre lja nja zaro blje ni ka u raz do blju 

od 10. do 20. maja. 

1243 VA, NOVJ, k. 1254, f. 3, d. 1-4; Милан Тер зић, „Губи ци чет ни ка Дра же Миха и ло ви ћа...”, стр. 

77-78. 

462

Među tim, poda ci iz knji ga pri mlje nih i posla tih depe ša Šta ba 3. prole 

ter ske (san džač ke) bri ga de (20. maj – 2. jun) govo re da je Štab 37. sandžač 

ke divi zi je nare đi vao stre lja nja zaro blje nih čet nič kih ofi ci ra koji su se 

nala zi li u sabir nom cen tru u Foči, kao i da je Štab 3. san džač ke bri ga de 

samo i ni ci ja tiv no stre ljao neke čet nič ke ofi ci re. 

U depe ši šta ba bri ga de šta bu divi zi je od 20. maja navo di se da su jedini 

ce bri ga de toga dana uhva ti le 60 čet ni ka među koji ma tro ji cu pot po ručni 

ka iz Vrhov ne koman de JVuO, pri čemu se za ovu tro ji cu navo di da su 

likvi di ra ni, dok se ne navo di kako je postu plje no sa zaro blje nim bor ci ma. 

U depe ši od 24. maja navo di se da je štab bri ga de upu tio šest viših čet ničkih 

ofi ci ra za Sara je vo. U depe ši od 27. maja ofi cir OZN-e 3. san džač ke 

bri ga de posta vlja pita nje ofi ci ru OZN-e 37. san džač ke divi zi je: „Šta ću sa 

ovim ofi ci ri ma čet nič kim, što su kod nas u zatvo ru. Oni su izra nja va ni i 

ne mogu ići za Sara je vo, jer nema nika kvih pre vo znih sred sta va.” 1244 Štab 

divi zi je u nared nim dani ma upu tio je neko li ko kon tra dik tor nih nare đe nja 

šta bu bri ga de: 

28. maj: „Ranje ne [četničke] ofi ci re ras po re di ti u sani tet pra te ćeg bataljo 

na vaše bri ga de.” (Ovo je oči gled no bio odgo vor na depe šu šta ba bri ga de 

od pret hod nog dana). 30. maj: „Sve ofi ci re koje ima te kod sebe, narav no 

čet nič ke, likvi di raj te. Dosta vi te spi sko ve stre lja nih čet ni ka i ofi ci ra. Čedo 

(Čedo Dru lo vić, koman dant 37. san džač ke divi zi je, nap. aut.). 1. jun: „Sve 

čet nič ke ofi ci re pre da va ti za Sara je vo, pre ma rani jem nare đe nju. Čedo.” 

2. jun: „Sve zaro blje ni ke uko li ko ih ima te i uko li ko ih bude – likvi di raj te. 

Pri ku pi ti od njih podat ke koji bi kori sti li daljem uniš ta va nju nji ho vih grupa.” 

2. jun: „Ofi ci ru OZN-e. Zaro blje ne ofi ci re čet nič ke posle pri ku plja nja 

poda ta ka likvi di raj te. Ovim se povla či prvo nare đe nje.” 1245 

Na osno vu citi ra nih depe ša mogu će je zaklju či ti da je jedan deo četnič 

kih zaro blje ni ka iz sabir nog cen tra i zatvo ra u Foči spro ve den u zaroblje 

nič ki logor u Sara je vo, dok je jedan deo stre ljan. Iz nave de nih izvo ra 

nemo gu će je zaklju či ti u kojoj meri su zaro blje ni ci spro vo đe ni u Sara je vo, 

a u kojoj meri su stre lja ni (vero vat no u oko li ni Foče). Upa dlji vo je da se u 

depe ša ma pomi nju prven stve no zaro blje ni čet nič ki ofi ci ri, dakle ne i obični 

bor ci. Čedo mir Dru lo vić u kra ćem tek stu o bor ba ma 3. san džač ke bri 

1244 VA, NOVJ, k. 1255, f. 11, d. 2/9-12. 

1245 VA, NOVJ, k. 1255, f. 11, d. 3/11-14. 

463

ga de pro tiv čet ni ka maja 1945, navo di da je „samo u Foču dove de no oko 

600 [za ro blje nih] čet ni ka, a neki su se i sami pre da va li, pre pli vav ši Dri nu 

kraj same Foče”. 1246 Dru lo vić ne navo di šta se dogo di lo sa zaro blje ni ci ma. 

Dru gi izvo ri, o koji ma će biti reči u nastav ku, navo de da su čet ni ci koji 

su bili zaro blja va ni na širem pod ruč ju Kali no vi ka i Foče tran spor to va ni u 

Sara je vo, gde je oform ljen zaro blje nič ki logor. 

Nakon sla ma nja čet nič ke glav ni ne na Sutje sci, u bor bu je uba če na i 

10. crno gor ska udar na bri ga da sa zadat kom da hva ta raz bi je ne čet nič ke 

gru pe na Sutje sci i Zelen go ri. Pre ma poda ci ma iz lite ra tu re, bri ga da je od 

15. do 23. maja ubi la u bor bi 192 i zaro bi la 22 čet ni ka. 1247 U sadej stvu 

sa jedi ni ca ma 10. crno gor ske bri ga de u bor ba ma na Sutje sci i Zelen go ri, 

od 15. maja, uče stvo vao je i 1. bata ljon 1. crno gor ske bri ga de Narod ne 

odbra ne (KNOJ). Pre ma izveš ta ju šta ba bata ljo na, ova jedi ni ca je čet nici 

ma nane la gubit ke od 108 čet ni ka pogi nu lih u bor bi („dava li otpor”), 

među koji ma su bili pukov nik Voji slav Palo še vić i pot pu kov ni ci Dra go mir 

Pavlo vić (vero vat no je u pita nju pukov nik Dra go slav Pavlo vić) i Mom či lo 

Moj si lo vić. U izveš ta ju se navo de ime na tri ofi ci ra koji su spro ve de ni u 

Nik šić i pre da ti OZN-i. 1248 Nema sum nje da se rezul ta ti 1. bata ljo na 1. 

crno gor ske bri ga de Narod ne odbra ne pre kla pa ju sa rezul ta ti ma 10. crnogor 

ske bri ga de, budu ći da vete ra ni 10. bri ga de navo de da je nji ho va jedi nica 

zaslu žna za likvi da ci ju pukov ni ka Palo še vi ća. 

Nave de ni izvo ri nam ne omo gu ća va ju da govo ri mo o broj ka ma strelja 

nih zaro blje ni ka. Ipak, ovi izvo ri ne potvr đu ju teze revi zi o ni sta koje 

pod ra zu me va ju da je veći na od navod no oko 9.300 stra da lih čet ni ka, maja 

1945. – stre lja na nakon zaro blja va nja. Sma tram da ni veći na od real nog 

bro ja pri pad ni ka glav ne čet nič ke kolo ne, koja je bro ja la 3.000-3.500 boraca 

i koja je opko lje na i raz bi je na 12-15. maja – tako đe nije stre lja na nakon 

zaro blja va nja, već je pogi nu la. Naj ve ro vat ni je da broj stre lja nih izno si 

1246 Чедо мир Дру ло вић, „Уни ште ње чет ни ка Дра же Миха и ло ви ћа на Сутје сци и Дри ни”, Тре ћа 

про ле тер ска сан џач ка бри га да. Збор ник сећа ња, II, (ур. Иван Џина Гли го ри је вић), Београд, 

1970, стр. 339. 

„Broj zaro blje nih čet ni ka je bio veo ma veli ki, tako da ih nismo ni bro ja li, već posle raz o ru ža va nja 

spro vo di li smo ih u Foču, gde je bio oform ljen logor.” (Ђор ђо Ново сел, „Три дана у окру же њу”, 

Тре ћа про ле тер ска сан џач ка бри га да. Збор ник сећа ња, III, Бео град, 1987, стр. 357). 

1247 Мило рад Зару би ца, „Бор ба про тив чет ни ка у рео ну Сутје ске”, 10. црно гор ска народ ноосло 

бо ди лач ка удар на бри га да, (ур. Зоран Лакић), Тито град, 1984, стр. 263-266. 

1248 VA, NOVJ, k. 223, f. 1, d. 23. 

464

neko li ko ili više sto ti na, budu ći da je veći na čet ni ka pogi nu la u bor bi i 

bom bar do va nju, dok jedan broj zaro blje ni ka nije stre ljan. 

Boži dar Savić, borac Vla sin ske bri ga de JVuO, pre ži veo je čet nič ki poraz 

na Zelen go ri i Sutje sci 12-15. maja i izbe gao je zaro blja va nje, nakon 

čega je sa manjom gru pom sabo ra ca kre nuo pre ma Zelen go ri. Zajed no sa 

jed nim sabor cem odlu čio je da se spu sti u varo ši cu Pra ču gde se 3. juna 

pre dao orga ni ma vla sti. Istog dana u Pra či se pre da lo još 15 čet ni ka. Savić 

je zabe le žio da su mu lokal ni sta nov ni ci i pred stav ni ci vla sti kaza li kako 

voj ska stre lja čet ni ke zaro blje ne u šumi, dok one koji se samo i ni ci ja tiv no 

pre da ju u nase lji ma – spro vo di u zaro blje nič ke logo re. Takav odnos prema 

zaro blje ni ci ma, makar na pod ruč ju Pra če, važio je za nepi sa no pra vi lo, 

kako tvr di izvor. Savić je nakon pre da je spro ve den u Sara je vo, gde je lečen 

u voj noj bol ni ci, nakon čega je inter ni ran u zaro blje nič ki logor u gra du, 

gde je doče kao avgu stov sku amne sti ju. 1249 

Vla do Kec man, ofi cir 1. kra jiš ke bri ga de KNOJ sve do čio je o postupku 

pre ma čet ni ci ma zaro blje nim u oko li ni Kali no vi ka: „Od zaro blje nih 

čet ni ka izdvo je ni su ofi ci ri i pod o fi ci ri i upu će ni u Sara je vo u zaro blje nič ki 

logor, a voj ni ke su spro vo di li u sabir ni cen tar u Kali no vik.” 1250 

Pre ma seća nju Slo bo da na Kezu no vi ća, rat nog koman dan ta 18. hrvatske 

(istoč no bo san ske) bri ga de 38. istoč no bo san ske divi zi je, među zaroblje 

nim čet ni ci ma na Zelen go ri, maja 1945, „bila je i poro di ca (supru ga, 

kćer ka i puni ca) Niko le Kala bi ća. Supru ga i puni ca su odmah pre ba če ne 

u rod no Valje vo, dok je kćer ka Mir ja na po lič noj želji ras po re đe na u 18. 

bri ga du, u kojoj je osta la sve do demo bi li za ci je”. 1251 

Zani mlji va je sle de ća kon sta ta ci ja Rudol fa Mrki ća, bor ca 18. hrvat ske 

(istoč no bo san ske) bri ga de o zaro blja va nju čet ni ka na Zelen go ri: „Tač no je 

da smo ih mno go zaro bi li i otpre mi li u Kali no vik gdje su bili smješ te ni u 

nekim kasar na ma i šupa ma.” 1252 Ova kon sta ta ci ja potvr đu je pret po stav 

1249 Божи дар Савић, н.д., стр. 50-61. 

1250 Вла до Кец ман, н.д., стр. 306-307. 

1251 Bego Omer če vić, „Bor be ni put 18. hrvat ske bri ga de”, 18. hrvat ska istoč no bo san ska narod nooslo 

bo di lač ka udar na bri ga da, (ur. Dže vad Pašić), Tuzla, 1988, str. 229-230. 

U slič nim okol no sti ma zaro bljen je i Kala bi ćev 15-godiš nji sin Milan, koji je kasni je stre ljan, 

naj ve ro vat ni je u Sara je vu. 

1252 Rudolf Mrkić, „Od Husi na 1943. do Zelen go re 1945. godi ne”, 18. hrvat ska istoč no bo san ska 

narod no-oslo bo di lač ka udar na bri ga da, (ur. Dže vad Pašić), Tuzla, 1988, str. 319. 

465

ku da mno gi čet ni ci, zaro blje ni u oko li ni Kali no vi ka i na Zelen go ri maja 

1945, nisu stre lja ni na licu mesta nakon zaro blja va nja. Takvu pret po stav ku 

potvr đu je i seća nje Žar ka Simi ća, bor ca 18. hrvat ske bri ga de, koji je opi sao 

pre da ju gru pe čet ni ka koja se povla či la pre ma Zelen go ri, sre di nom maja 

1945: 

„Oko pod ne, ugle da smo jed nu ženu čet ni ka koja kada nam pri đe reče 

da nosi pismo našem koman dan tu. Otvo rim pismo i pro či tam. U nje mu 

piše: ’Ako nas neće te pobi ti, pre da će mo se.’ Obe ća li smo da im neće niš ta 

biti. Tada se žena čet nik vra ti i posli je kra ćeg vre me na i okli je va nja preda 

do še se 32 čet ni ka... Zaro blje ni ke sam rado sno potje rao pre ma šta bu 

bri ga de, misle ći da sam napra vio veli ki pod vig. Kad tamo – još veća gru pa 

raz o ru ža nih čet ni ka.” 1253 

Lju bo mir Antić, poli tič ki kome sar 21. istoč no bo san ske (tuzlan ske) 

bri ga de JA, tako đe pomi nje zaro blja va nja čet nič kih bora ca na pod ruč ju 

Kali no vi ka i spro vo đe nje zaro blje ni ka u Sara je vo. 1254 

Iz sve ga nave de nog može mo zaklju či ti da je stre lja nja bila poš te đena 

veći na zaro blje ni ka koji su spro ve de ni u šta bo ve bri ga da ili u sta ni ce 

mili ci je u većim mesti ma. Zaro blje ni ofi ci ri su nakon saslu ša va nja većim, 

ili makar jed nim delom, stre lja ni, dok su obič ni bor ci spro ve de ni u zaroblje 

nič ke logo re. Nema li broj čet ni ka koji su zaro blje ni dale ko od nase lja 

– stre lja ni su na licu mesta. 

Na osno vu poda ta ka o bom bar do va nji ma čet nič kih kolo na koje su 

maja 1945. izvr ši li pri pad ni ci vazdu ho plov stva JA mogu će je izne ti pretpo 

stav ku da je zna tan broj čet ni ka, pogi nu lih u tom raz do blju, izgu bio 

život u bom bar do va nju, a ne samo u oru ža nim bor ba ma ili nakon zaroblja 

va nja. Poje di ni auto ri, poput Milo sla va Samar dži ća, igno ri šu činje ni cu 

da je velik broj čet ni ka stra da lih maja 1945. – pogi nuo u bom bar do va nju. 

Igno ri sa njem ove činje ni ce dodat no se suge ri še kako je veći na čet ni ka koji 

su stra da li u tom kon tek stu – stre lja na nakon zaro blja va nja. Dru gi auto ri, 

prven stve no Milan Ter zić, u manjoj meri i Bojan Dimi tri je vić, uka za li su 

na zna čaj ovog aspek ta. 

1253 Žar ko Simić, „O nekim bor ba ma i živo tu bora ca 1. i 4. bata ljo na”, 18. hrvat ska istoč no bo san ska 

narod no o slo bo di lač ka udar na bri ga da, (ur. Dže vad Pašić), Tuzla, 1988, str. 446-447. 

1254 Lju bo mir Antić, „Bor be oko Sara je va i Kali no vi ka”, 21. tuzlan ska istoč no bo san ska narod no o slobo 

di lač ka udar na bri ga da, (ur. Sta no je Niko lić), Tuzla, 1988, str. 292. 

466

Pre ma poda ci ma iz završ nog ope ra cij skog izveš ta ja Šta ba Ope ra tiv ne 

gru pe 421. vazdu ho plov nog puka JA (6. jun 1945), sna ge 421. puka tokom 

maja 1945. izvr ši le su „44 uspeš na bor be na zadat ka” u okvi ru dej stava 

pro tiv čet ni ka Dra že Miha i lo vi ća u jugo i stoč noj Bosni. 1255 U izveš ta ju 

Šta ba 421. puka ne navo de se gubi ci čet nič kih sna ga nane še ni dej stvi ma 

jugo slo ven ske avi ja ci je. Budu ći da su sna ge 421. puka tokom maja 1945. 

dej stvo va le i pro tiv ustaš kih sna ga u devet sela na pod ruč ju Odža ka (oko 

3.000 usta ša), u izveš ta ju su obje di nje ni navod ni gubi ci koje je avi ja cija 

nane la čet nič kim i ustaš kim sna ga ma u Bosni maja 1945: „uniš ti la u 

obe ope ra ci je vrlo veli ki broj ban di ta (po poda ci ma nad zem nih tru pa oko 

5.000)”, pri čemu je logič no pret po sta vi ti da se više od polo vi ne gubi taka 

odno si la na čet nič ke sna ge s obzi rom na to da je na ustaš ka upo riš ta 

kod Odža ka izvr šen neš to manji broj bor be nih nale ta i bom bar do va nja 

(39). Nave de na broj ka čet nič kih i ustaš kih gubi ta ka je sva ka ko uve li ča na, 

vero vat no neko li ko puta. Među tim, ako su čet nič ke sna ge na pod ruč ju 

izme đu Kali no vi ka, Foče i Tjen tiš ta, bom bar do va ne 44 puta, logič no je 

pret po sta vi ti da su nji ho ve kolo ne i gru pe pre tr pe le znat ne gubit ke (možda 

i neko li ko sto ti na pogi nu lih i ranje nih). U napa du na čet nič ke i ustaš ke 

sna ge, na nave de nim pod ruč ji ma, uče stvo va la je i avi ja ci ja pod zapo ved ništvom 

Koman de aero dro ma Mostar. U izveš ta ju ove koman de (2. jul 1945) 

navo di se da su avi o ni ove for ma ci je u obe ope ra ci je izvr ši li „43 zadat ka 

bom bar do va nja i izvi đa nja” i „šest zada ta ka mitra lji ra nja”, 1256 pri čemu je 

logič no pret po sta vi ti da je glav ni na zada ta ka bila usme re na pro tiv čet ni ka 

jer su čet nič ke sna ge bile ras po re đe ne na znat no većem pod ruč ju od ustaških 

sna ga kod Odža ka i na geo graf ski bli žem pod ruč ju. U izveš ta ju nisu 

nave de ne pro ce ne o gubi ci ma pro tiv ni ka. 

Milan Ter zić je izneo rezul ta te istra ži va nja koji se odno se i na gubit ke 

par ti zan skih sna ga u bor ba ma u oko li ni Kali no vi ka i Foče. „Par ti zan ski 

gubi ci u ovim izveš ta ji ma zbir no izno se 55 mrtvih, 33 nesta lih, 113 ranjenih 

i 3 zaro blje na, što je ukup no 204.” Ter zić izno si pra vi lan zaklju čak: 

„Činje ni ca je i to da su u počet nim bor ba ma par ti zan ski gubi ci bili veći, 

da bi na kra ju naj češ će for mu la ci je bile, ’naših gubi ta ka nije bilo’ i ’vla sti tih 

gubi ta ka nije bilo’. Sve poka zu je da su čet nič ke sna ge stra teš ki steš nje ne, 

1255 Zbor nik NOR-a, X/2, Beo grad, 1967, str. 714. 

1256 Isto, str. 719. 

467

opko lje ne i da su, kao takve, bile nespo sob ne za veći voj ni otpor par ti zanskim 

sna ga ma.” 1257 

Bro ju pogi nu lih bora ca JA u bor ba ma kod Kali no vi ka i Foče, maja 

1945, tre be pri do da ti i gubit ke 17. maje vič ke bri ga de 38. istoč no bo san ske 

divi zi je, budu ći da poda ci o nji ho voj pogi bi ji nisu uvrš te ni u rad Mila na 

Ter zi ća. Pre ma poi me nič nom spi sku stra da lih bora ca 17. maje vič ke bri gade, 

ova jedi ni ca je u prvoj polo vi ni maja 1945. ima la 38 pogi nu lih bora ca 

u bor ba ma pro tiv čet ni ka, od bor bi u Šći to vu pokraj Foj ni ce, pre ko bor bi 

u oko li ni Bra di ne, do bor bi u oko li ni Kali no vi ka i Foče. Od 38 pogi nu lih 

bora ca, 22 bor ca su bili rodom iz Srbi je (uglav nom sa pro sto ra zapad ne 

Srbi je i Koso va). U bor bi kod Šći to va, 3. maja 1945, pogi nu lo je 10 boraca. 

1258 U ovim bor ba ma bri ga da je ima la 67 ranje nih bora ca. 1259 

Isto tako, ukup nom bro ju gubi ta ka sna ga JA u bor ba ma pro tiv glavni 

ne sna ga pod koman dom Dra že Miha i lo vi ća, maja 1945, tre ba doda ti 

i gubit ke 21. tuzlan ske bri ga de 38. istoč no bo san ske divi zi je. Rea lan broj 

pogi nu lih bora ca ove jedi ni ce, maja 1945, izno si pre ko 100, a pozna to je 

samo 18 ime na. Broj ranje nih osta je nepo znat. Od ovih 18 bora ca devet 

je pogi nu lo na pod ruč ju Kali no vi ka, uglav nom 10. maja. Od 18 pozna tih 

iden ti te ta pogi nu lih bora ca, polo vi na su bili Srbi jan ci. 1260 Veći na pogi nulih 

bora ca ove bri ga de pogi nu li su na pod ruč ju Foj ni ce, o čemu je bilo reči 

u pret hod nom pogla vlju. Ova jedi ni ca je bora vi la na pod ruč ju Kali no vi ka 

do 15. maja i nije uče stvo va la u pote ra ma, zaro blja va nju i stre lja nju zaroblje 

nih čet ni ka ili nji ho vom spro vo đe nju u Sara je vo, u dru goj polo vi ni 

maja, jer je od 17. maja sa sna ga ma 17. maje vič ke i 18. hrvat ske istoč no bosan 

ske bri ga de bila anga žo va na na pod ruč ju Soko ca, u hva ta nju čet nič kih 

i ustaš kih odmet nič kih gru pa. 1261 

Deo čet ni ka zaro blje nih maja 1945. nije stre ljan nakon zaro blja vanja. 

Na tu činje ni cu u doma ćoj isto ri o gra fi ji prvi je uka zao Milan Ter zić u 

nave de nom radu. Po nare đe nju mar ša la Tita, 3. jula 1945, iz zaro blje nič 


1258 Sedam na e sta maje vič ka NOU bri ga da, (ur. Zdrav ko Anto nić), Tuzla, 1980, str. 373-431. 


1260 21. tuzlan ska istoč no bo san ska narod no o slo bo di lač ka udar na bri ga da, (ur. Sta no je Niko lić), Tuzla, 

1988, str. 389-399. 

1261 Milan Mićić, „Oslo bo đe nje Zvor ni ka i bor be sa čet ni ci ma...”, str. 236. 

468

kog logo ra u Šap cu puš te no je naj ma nje 600 zaro blje nih čet ni ka. O tome 

je izve sti la Poli ti ka, 4. jula 1945: 

„U vezi s tim što se utvr di lo da je među zaro blje nim čet ni ci ma za vreme 

bor bi u Bosni i dru gim kra je vi ma bio veli ki broj selja ka koji su putem 

raznih pret nji ili pre va ra uvu če ni u čet nič ke jedi ni ce nare đu jem: da se iz 

zaro blje nič kog logo ra u Šap cu otpu sti svo jim kuća ma 600 srp skih seljaka 

koji su pri pa da li čet nič kim for ma ci ja ma Dra že Miha i lo vi ća. Otpuš te ni 

selja ci oslo bo đe ni su sva ke dalje odgo vor no sti pred narod nim vla sti ma za 

učeš ća u čet nič kim for ma ci ja ma, uko li ko se ne bi utvr di lo da je neko počinio 

neko teš ko kri mi nal no delo.” 1262 

U pro prat nom tek stu, uz tekst nared be, navo di se broj od 623 biv ših 

čet ni ka u zaro blje nič kom logor u Šap cu. Taj broj vero vat no se odno sio na 

ukup no broj no sta nje u logo ru. U istom tek stu pri lo že ne su izja ve nekoli 

ko otpuš te nih zato če ni ka. „Mno gi od njih su bosi, a sko ro svi iznu re ni i 

u pode ra nim ode li ma nagla ša va ju da su tek u logo ri ma u Sara je vu, Tuzli, 

Magla ju i Zeni ci, gde su izdr ža li karan tin od dva mese ca, pot hra nil i ojača 

li.” 1263 Taj poda tak navo di nas na pret po stav ku da je veći na zato če ni ka 

zaro blje nič kog logo ra u Šap cu zaro blje na u Bosni maja 1945. Pomi nja nje 

logo ra u Sara je vu upu ću je nas na zaklju čak da se među nji ma nala zio i 

odre đe ni broj čet ni ka zaro blje nih nakon 9-10. maja. 

1262 Н.Н., „По наред би мар ша ла Тита, из лого ра у Шап цу пуште но је пре ко 600 срп ских сеља ка 

из чет нич ких одре да”, Поли ти ка, XLII, 12023, Бео град, 4.7.1945, стр. 5. 

1263 Н.Н., „Међу заве де ним људи ма у шабач ком лого ру”, Поли ти ка, XLII, 12023, Бео град, 

4.7.1945, стр. 148, 167. 

Zaro blje nič ki logor u Šap cu orga ni zo van je kra jem okto bra ili počet kom novem bra 1944, nedu go 

nakon oslo bo đe nja gra da. Pre ma anti da ti ra nom dnev ni ku šabač ke lekar ke Ruži ce Vojić, koja je 

nakon oslo bo đe nja uhap še na kao sim pa ti zer ka JVuO, počet kom novem bra 1944. u logo ru su 

bili zato če ni „pri pad ni ci raznih orga ni za ci ja kao što su D[raže] M[ihailovića], Zele na stra ža (SDS, 

nap. aut.), ljo ti ćev ci” kao i odre đen broj „selja ka iz okol nih sela” (vero vat no sim pa ti ze ri ili pomaga 

či sna ga kola bo ra ci je) i dezer te ra iz JA. „Bilo ih je mno go mla dih i sta rih, bole snih i ranje nih, 

povre đe nih po noga ma od peša če nja ili loše obu će... Svi bez ma lo su bili puni belih vaši ju, pone ki 

nisu hoda li već su se vukli od zamo ra, od bole sti, od gla di i pre ži ve lih bor bi.” U logo ru se nala zio 

i odre đen broj ranje ni ka koji su leče ni u logor skoj ambu lan ti. Zala ga njem Ruži ce Vojić OZN-a je 

odlu či la da iz logo ra budu puš te ni „svi obo le li koji nema ju težih kri vi ca”. (Ружи ца Војић, Дневник, 

(пр. Бра ни слав Стан ко вић), Шабац, 2013, стр. 40-54). Izvor ne pomi nje gde su zato če ni ci 

bili zaro blje ni, ali se može pret po sta vi ti da je veći na onih koji su u logor dospe li do počet ka 

novem bra zaro blje na u Srbi ji i da je nakon tog peri o da zapo če la izo la ci ja čet ni ka zaro blja va nih u 

Bosni i odre đe nog bro ja odmet ni ka zaro blja va nih na teri to ri ji seve ro za pad ne Srbi je. 

469

Pozna ta su 13 zaro blje nih čet ni ka sta nov ni ka Kačer skog sre za, tro ji ce 

čet ni ka sta nov ni ka Takov skog i dva čet ni ka sta nov ni ka Dra ga čev skog sreza, 

koji su počet kom jula puš te ni iz logo ra u Šap cu. 1264 

U zaro blje nič kom logo ru u Valje vu, pre ma indi rekt nim poda ci ma 

armij ske pro ve ni jen ci je, do kra ja jula 1945. bilo je zato če no 1.050 zaroblje 

ni ka, koji su nakon 27. jula pre meš te ni u zatvo re u Zabe li (350) i Nišu 

(700). 1265 Može se pret po sta vi ti da je zna tan broj ovih zaro blje ni ka, pod razu 

me vao srbi jan ske čet ni ke zaro blje ne u Bosni tokom apri la i maja 1945, a 

da su osta tak čini li uhva će ni čet nič ki odmet ni ci i nji ho vi jata ci, kao i određe 

ni broj srbi jan skih čet ni ka zaro blje nih u istoč noj Bosni, od decem bra 

1944. do apri la 1945. Tako đe, može se pret po sta vi ti da su ovi zaro blje ni ci 

pot pa li pod amne sti ju, koja je usle di la počet kom avgu sta, iako je neiz ve sno 

u kom obi mu. 

Nepo znat je pri bli žan broj srbi jan skih čet ni ka koji su izbe gli uniš te nje 

ili zaro blja va nje u Bosni, a koji su se tokom 1945-1946. pre ba ci li u Srbiju, 

gde je veći na pohva ta na ili pogi nu la u bor bi sa orga ni ma KNOJ, JA, 

OZN-e i Narod ne mili ci je, ili su od stra ne istih orga na uhva će ni u Bosni. 

U citi ra nom izveš ta ju 3. bosan skog kor pu sa od 17. maja 1945, navo di se 

da je „od čita ve čet nič ke gru pa ci je osta lo je živih neš to pre ko 1.000 ljudi”. 

1266 

Pre ma poda ci ma Gene ralš ta ba JA, na pod ruč ju koje je kon tro li sa la 1. 

armi ja JA (naj ve ći deo Srbi je, osim jugo i stoč nog dela) avgu sta 1945. kri lo 

se oko 1.413 čet nič kih odmet ni ka. Nared nog mese ca nji hov broj izno sio je 

1.153. 1267 Raz li ka se naj ve ro vat ni je odno si la na čet ni ke koji su se oda zva li 

avgu stov skoj amne sti ji, pogi nu li u bor bi pri li kom hva ta nja ili zaro blje ni. 

Sva ka ko da se među nave de nim broj ka ma čet nič kih odmet ni ka nala zio i 

nema li broj onih koji su se od kra ja maja do počet ka avgu sta 1945. pre baci 

li iz Bosne u Srbi ju. 

1264 Горан Дави до вић, „Месеч ни изве шта ји орга на уну тра шљих посло ва о ста њу у Чачан ском 

окру гу јун-окто бар 1945.”, Извор ник, Гра ђа Међу оп штин ског исто риј ског архи ва, 28, Чачак, 

2013, стр. 146, 148, 161, 184. 

1265 Бојан Дими три је вић, Гра ђан ски рат у миру... стр. 71-72. 


1267 VA, fond Jugo slo ven ska narod na armi ja (dalje: JNA), Save zni sekre ta ri jat za narod nu odbra nu 

(dalje: SSNO), k. 12, f. 2, d. 2, Meseč ni pre gled odmet nič kih ban di na teri to ri ji 1, 2, 3, 4, 5 i 6. armi je 

i akci je odmet ni ka na teri to ri ji 6. armi je u sep tem bru 1945, 4.11.1945. 

470

Pre ma poda ci ma iz ruko pi sa „Isto ri jat 5. (srp ske) divi zi je KNOJ”, 

jedi ni ce 2. srp ske bri ga de KNOJ su u dru goj polo vi ni maja 1945. „naj većim 

delom na Dri ni”, odno sno na desnoj oba li reke, u nje nom sred njem 

i donjem toku, izba ci le iz stro ja „210 ubi je nih i 50 uhva će nih ban di ta, od 

kojih pre ko 30 ofi ci ra”, pri čemu je naj ve ro vat ni je pre te žno reč o čet ni ci ma 

koji su 10-11. maja, pod koman dom Dra go sla va Rači ća, pro bi li obruč i 

uspe li da se doko pa ju pla ni ne Jaho ri ne, a zatim u gru pa ma sti za li do Podri 

nja. 1268 

Kao što je pome nu to, neko li ko sto ti na čet ni ka na čelu sa Miha i lo vićem 

i nekim istak nu tim ofi ci ri ma uspe lo da se pro bi je iz obru ča na Zelengo 

ri i Sutje sci i makar pri vre me no izbeg ne uniš te nje ili hva ta nje. U dru goj 

polo vi ni maja mno gi od njih su uhva će ni ili su pogi nu li u bor bi. Odre đen 

broj onih koji su zaro blje ni je stre ljan nakon hva ta nja. Pre ma izveš ta ju 

KNOJ-a OZN-i (18. maj 1945) na pro sto ru Roga ti ce nala zi lo se oko 800 

pri pad ni ka Miha i lo vi će vih sna ga. 1269 Taj broj pod ra zu me vao je i lokal ne 

bosan ske čet ni ke. Pre ma poda ci ma Gene ralš ta ba JA, počet kom juna 1945. 

Dra ža Miha i lo vić se „sa svo jih 200 lju di prat nje” krio na pro sto ri ji Sje tli na- 

Jaho ri na. 1270 Ovo sva ka ko nije bila jedi na gru pa srbi jan skih čet ni ka koja 

je egzi sti ra la na širem pod ruč ju istoč ne Bosne u leto 1945. Pri me ra radi, 

gru pa od 36 čet ni ka Niko le Kala bi ća i Fili pa Ajda či ća uspe la je 28. juna 

da pre đe Dri nu izme đu Foče i Usti ko li ne i da se tokom avgu sta pre ba ci u 

valjev ski kraj. 1271 

1268 VA, JNA, Kor pus narod ne odbra ne Jugo sla vi je (dalje: KNOJ), inv. br. 4763-1-1. 


1270 VA, JNA, SSNO, k. 49, f. 2, d. 46, Izveš taj koman de Glav nog šta ba Srbi je o obi la sku i sta nju jedini 

ca za osi gu ra nje pro sto ri je na Dri ni i zapad nom delu Srbi je od čet nič kih ban di, 6.6.1945. 

1271 Мило рад Белић, „Хва та ње и ликви да ци ја Живо ра да Миши ћа. Обра чун са оста ци ма ЈВуО у 

ваљев ском кра ју”, Исто риј ски архив Ваље во – Гла сник, 48, Ваље во, 2014, стр. 82. 

471

VI deo: 

Gubi ci crno gor skih 

čet ni ka 

u Bosni 

i Slo ve ni ji 1945. 

472

VI deo: Gubi ci crno gor skih čet ni ka u Bosni i Slove 

ni ji 1945. 

Broj čet ni ka pod koman dom Pavla Đuri ši ća 

kra jem 1944. i počet kom 1945. 

U doma ćoj jav no sti, pre sve ga u medi ji ma, u posled nje dve dece ni je 

izno še ne su pro iz volj ne pro ce ne bro ja stra da lih crno gor skih čet ni ka u Slove 

ni ji maja 1945. Ove pogreš ne i pre u ve li ča ne pro ce ne zasno va ne su na 

poda ci ma iz emi grant ske publi ci sti ke i memo a ri sti ke. 

Isto ri čar Srđan Cvet ko vić izneo je u medi ji ma (2011) pro ce nu da je 

u Slo ve ni ji 1945. „ubi je no oko 15.000 Srba”, misle ći na crno gor ske četni 

ke i pri pad ni ke SDK. 1272 Pre ma navo di ma jed nog beo grad skog dnevnog 

lista, Cvet ko vić je pret hod no (2009) tvr dio da je u Slo ve ni ji 1945. 

ubi je no „20.000 Srba, koji su pri pa da li raznim voj nim for ma ci ja ma”. 1273 

Kao ilu stra ci ju koli ko neo d go vor ne i neu te me lje ne izja ve mogu uti ca ti na 

kre i ra nje sve sti o poje di nim kon tro verz nim, tra gič nim i nedo volj no raz jašnje 

nim isto rij skim doga đa ji ma, vre di nave sti tvrd nju Slo bo da na Homena 

(2009), neka daš njeg koor di na to ra Držav ne komi si je za taj ne grob ni ce, 

koji je ista kao kako je u Slo ve ni ji nakon zaro blja va nja 1945. stra da lo čak 

„20.000-30.000 pri pad ni ka JVuO, koja se povla či la iz prav ca Srbi je i Crne 

Gore.” 1274 Ova kve i slič ne izja ve tre ba le su, u okvi ru više me seč ne medij ske 

kam pa nje u pro vla di nim gla si li ma, da oprav da ju osni va nje Držav ne komisi 

je za taj ne grob ni ce. 

Pret hod no je mitro po lit crno gor sko-pri mor ski, Amfi lo hi je Rado vić, 

kao pred stav nik Srp ske pra vo slav ne crkve, pri li kom para sto sa stra da lim 

crno gor skim čet ni ci ma, odr ža nog 16. juna 2006. u Kam nič koj Bistri ci, 

izja vio sle de će: „Oko 25.000 [četnika i izbe gli ca] kre nu lo je iz Crne Gore, 

1272 Vuk Z. Cvi jić, „Masov na stre lja nja 1944-45: Ozni ne ’Knji ge stre lja nih’”, Cen tar za istra ži vač ko 

novi nar stvo NUNS, 28.7.2011. http://www.cins.org.rs/?p=6874 (pri stu plje no 14. novem bra 

2012) 

1273 Milo slav Samar džić, „Prvi put u srp skoj jav no sti – zlo či ni komu ni sta”, Press, Beo grad, 5.4.2009. 

http://www.pres son li ne.rs/zaba va/life-style/62117/prvi-put-u-srp skoj-jav no sti-zlo ci nikomu 

ni sta.html (pri stu plje no 15. apri la 2013) 

1274 Nik ša Bula to vić, „Kosti čet ni ka sti žu u Srbi ju”, Kurir, VII, 2214, Beo grad, 23.11.2009, str. 7. 

473

na taj put i oko 20.000 njih je na nje mu osta lo, da bi naj ma nje 18.000 na 

čelu sa sveš te ni ci ma i dru gim otme nim lju di ma Crne Gore osta vi li svo je 

kosti rasi ja ne po ovoj bla go slo ve noj zemlji Slo ve ni ji.” 1275 

Nave de ne pro ce ne kore spon di ra ju sa nepo u zda nim navo di ma Borivo 

ja Kara pan dži ća, koji je tvr dio da je 1945. u Slo ve ni ji stra da lo 3.000 

pri pad ni ka SDK i 15.000 crno gor skih čet ni ka. 1276 Kara pan ži će ve tvrd nje 

i navo di nje go vih slič no miš lje ni ka nisu bazi ra ni na pri mar nim isto rij skim 

izvo ri ma i poi me nič nim spi sko vi ma stra da lih, već na pau šal nim pro cena 

ma i naga đa nji ma. Zahva lju ju ći rei zda nji ma Kara pan dži će vih knji ga u 

Srbi ji, ova kve tvrd nje posta le su rele vant ne u jed nom delu doma će jav no sti 

koji je zain te re so van za nedo volj no raz jaš nje ne doga đa je iz peri o da Dru gog 

svet skog rata. 

Slo ve nač ki isto ri čar Mitja Ferenc je doveo u sum nju pro ce ne bro ja 

stra da lih čet ni ka u Slo ve ni ji koje je pla si rao Kara pan džić, tvr de ći da su preu 

ve li ča ne. 1277 Crno gor ski isto ri čar Bra ni slav Kova če vić izra zio je sum nju u 

Kara pan dži će vu tvrd nju da je na stra tiš ti ma u Pohor ju, ne raču na ju ći druga 

stra tiš ta crno gor skih čet ni ka u Slo ve ni ji, ubi je no 8.000 Crno go ra ca. 1278 

Poje di ni pisci iz redo va čet nič ke emi gra ci je izno si li su još neu te melje 

ni je pro ce ne. „Od 25.000, što čet ni ka što izbje gli ca, spa si lo se, samim 

čudom, jedva 150 duša.” 1279 

Kako bi utvr di li poten ci jal ni broj stra da lih crno gor skih čet ni ka u Slove 

ni ji maja 1945. neo p hod no je na osno vu pri mar nih izvo ra utvr di ti okviran 

broj pri pad ni ka JVuO i izbe gli ca koji su decem bra 1944. napu sti li 

Crnu Goru i odstu pi li ka Bosni, pri klju čiv ši se glav ni ni sna ga JVuO. Vre di 

napo me nu ti da su crno gor ski čet ni ci odstu pi li iz Crne Gore zajed no sa 

1275 Саво Гре го вић, Пуцај, рат је завр шен. Злим путем бра то у би ла штва: сло ве нач ко крваво 

про ље ће 1945. Са имен ма стра дал ни ка Вели ког збје га од Под го ри це до Кам нич ке 

Бистри це, Будва, 2009, стр. 234. 

1276 Bori vo je M. Kara pan džić, Jugo slo ven sko krva vo pro le će 1945. Tito vi Kati ni i Gula zi, Beo grad, 

1990, str. 16; Бори во је М. Кара пан џић, Кочев ска спо ме ни ца. Кочев ски рог 1945-1995, Кливленд, 

1995, стр. 124, 234. 

1277 Mitja Ferenc, Pri kri to in očem zakri to. Pri kri ta gro biš ča 60 let po kon cu dru ge sve tov ne voj ne, 

Celje, 2005, str. 60. 

1278 Бра ни слав Кова че вић, Од Вези ро вог до Зида ног Моста. Тра гич на суд би на црно гор ских 

чет ни ка у завр шној фази рата 1944-1945, Бео град, 1993, стр. 141. 

1279 Нови ца Попо вић, „Босан ска гол го та”, Гла сник Срп ског исто ри ско-кул тур ног дру штва 

’Његош’, 16, Чика го, 1965, стр. 27. 

474

hilja da ma voj ni ka nemač kih oku pa ci o nih sna ga, što potvr đu ju nemač ki, 

čet nič ki i par ti zan ski izvo ri. 1280 

Odstu pa nje crno gor skih čet ni ka doli nom Lima i kroz istoč nu Bosnu 

u pogle du voj ne isto ri je prven stve no ima zna čaj u činje ni ci da su crno gorski 

čet ni ci pomo gli u pro bo ju jedi ni ca 21. armij skog kor pu sa Ver mah ta. 

Izvla če nje sna ga 21. armij skog kor pu sa iz Alba ni je i Crne Gore omo gu ći lo 

je poja ča nje nemač kih sna ga na Srem skom fron tu i olak ša no izvo đe nje 

nemač ke ofan zi ve janu a ra 1945. Pret hod ne bor be srbi jan skih čet ni ka u 

istoč noj Bosni i nji ho va ulo ga u poti ski va nju sna ga 27. istoč no bo san ske 

divi zi je NOVJ sa tog pod ruč ja, tako đe su pomo gli u nastu pa nju nemač kih 

sna ga pre ma Sem be ri ji i Sre mu. Sna ge 21. armij skog kor pu sa, pre ma kontra 

dik tor nim nemač kim izvo ri ma, 16. novem bra 1944. bro ja le su neko liko 

dese ti na hilja da lju di. 1281 

Samo tokom sedam dana nemač ke ope ra ci je „Zim ska olu ja” (17-24. 

janu ar 1945) na Srem skom fron tu, 1. armi ja JA ima la je gubit ke od 1.532 

pogi nu lih, 4.668 ranje nih i 2.233 nesta lih voj ni ka. 1282 

Pre nego što utvr di mo pri bli žan broj crno gor skih čet ni ka pod komandom 

Pavla Đuri ši ća, decem bra 1944, vre di napo me nu ti da su na pod ruč ju 

Crne Gore, pre eva ku a ci je čet nič kih sna ga, zabe le že ni pri me ri poš te de i 

pre mo bi li za ci je zaro blje nih čet ni ka, iako je ovaj feno men bio manje zastupljen 

u Crnoj Gori nego u Srbi ji. 

Štab Crno gor ske bri ga de KNOJ upu tio je 2. sep tem bra 1944. Narodno 

o slo bo di lač kom odbo ru Dani lov grad oba veš te nje da jedi ni ce pod 

koman dom šta ba „sva kog časa pri vo de poje di ne gru pi ce raz bi je nih čet nika, 

koji se vra ća ju svo jim kuća ma ili se nama sami pre da ju”. U oba veš te nju 

se suge ri še da se svi zaro blje ni čet ni ci šalju u štab bri ga de, i da im se pri 

tom ne odu zi ma oruž je. „Tre ba vodi ti raču na o tome da su to veći nom naši 

pri ja te lji i pri sil no mobi li sa ni selja ci.” 1283 Iz izveš ta ja Šta ba 10. crno gor ske 

1280 Ovu činje ni cu, koju igno ri šu pred stav ni ci revi zi o ni stič ke isto ri o gra fi je, pomi nje i dnev nik jed nog 

ame rič kog avi ja ti ča ra, koji se sa peto ri com kole ga povla čio u čet nič koj kolo ni od Pod go ri ce ka 

Dri ni. (James M. Inks, Eight baled out, Lon don, 1955, str. 92-117). 

Nemač ki izvo ri koji potvr đu ju zajed nič ku eva ku a ci ju crno gor skih čet ni ka i nemač kih sna ga: 

NAW, T-314, r. 1630, s. 311, 317, 765. 


1282 Љуби во је Пајо вић, Душан Узе лац, Мило ван Џелеб џић, Срем ски фронт 1944-1945, Београд, 

1979, стр. 198. 


475

i ga de NOVJ (29. sep tem bar 1944) dozna je mo da je jedi ni ca ma bri ga de 

pri stu pi lo 78 doju če raš njih čet ni ka iz Lede ni ca, sela iznad Risna. 1284 Snaga 

ma 6. crno gor ske bri ga de se 10. okto bra na pod ruč ju Gra ho va pre da lo 

80 bora ca Rudin sko-banjan skog bata ljo na Vuče dol ske bri ga de JVuO. Od 

tog bro ja u redo ve 6. crno gor ske bri ga de dobro volj no je stu pi lo oko 60 četni 

ka. 1285 Čet ni ci ma je dozvo lje no da obi đu nji ho ve domo ve i da se nakon 

neko li ko dana vra te u redo ve bri ga de. „Ovi bor ci, posli je nji ho vog povratka, 

sva ko dnev no su dozi va li čet ni ke koji su osta li u Gra ho vu, da iza đu i da 

se pri dru že našim jedi ni ca ma i da im se niš ta neće desi ti, ali rezul ta ta nije 

bilo.” 1286 Pre ma poda ci ma Šta ba 1. bokelj ske udar ne bri ga de (1. decem bar 

1944), sna ga ma bri ga de, u raz do blju od 11. do 24. okto bra, na pod ruč ju 

Boke kotor ske, „pre da lo se oko 350 nepri ja telj skih voj ni ka-čet ni ka, koji su 

mobi li sa ni za našu voj sku”. Pre ma poda ci ma istog šta ba, jedi ni ce pod nje 

1284 Збор ник НОР-а, III/8, Бео град, 1956, стр. 338. 

1285 Рат ко Радо њић, „Три црве не раке те: oслобођење Гра хо ва”, Шеста црно гор ска Народ ноосло 

бо ди лач ка удар на бри га да. Збор ник сје ћа ња, (ур. Рат ко Вујо ше вић и др.), Тито град, 

1983, стр. 475-477. 

1286 Саво Кили бар да, „Бор бе око Гра хо ва 1944. годи не”, Шеста црно гор ска Народ но-осло боди 

лач ка удар на бри га да. Збор ник сје ћа ња, (ур. Рат ко Вујо ше вић и др.), Тито град, 1983, стр. 

483. 

Pre ma tvrd nja ma pro čet nič ke publi ci sti ke par ti za ni su pri li kom oslo ba đa nja Gra ho va, 22. oktobra 

1944, zaro bi li pre ko 400 čet ni ka Vuče dol ske bri ga de koje su zatim stre lja li. (Милош К. Војино 

вић, „Лијев ча – поље смр ти. Извод из руко пи са ’Жртве раз бра ће у пре ђа шњем Сре зу 

кола шин ском 1941-1945.’ и ’Зло чи ни црно гор ских кому ни ста 1941-1945.’”, На зли пут без 

поврат ка. Од Остро га, пре ко Зида ног Моста до Похор ја, (пр. Сла ви ша Губе ри нић), Цетиње, 

2015, стр. 55). Voji no vić ne navo di izvo re. Nje go ve tvrd nje ne odgo va ra ju bro ju zaro blje nih 

čet ni ka u Gra ho vu, koji pomi nju par ti zan ski izvo ri. U depe ši Rado va na Vuka no vi ća, koman dan ta 

3. udar nog kor pu sa JA (23. okto bar 1944) navo di se da je pri li kom oslo bo đe nja Gra ho va „ubi jeno 

oko 280 Nje ma ca i čet ni ka”. (Збор ник НОР-а, III/8, Бео град, 1956, стр. 381). Pre ma tvrd njama 

Rat ka Rado nji ća, ofi ci ra 6. crno gor ske bri ga de i uče sni ka više ne delj nih bor bi za oslo bo đe nje 

Gra ho va, koje je bilo dobro utvr đe no čet nič ko i nemač ko upo riš te, „čet ni ci su ima li od 1. do 21. 

okto bra pre ko 180 mrtvih i 100 zaro blje nih, a Njem ci 18 mrtvih i 8 zaro blje nih. Iz Gra ho va je 

uspio da se izvu če manji broj čet ni ka i dio Nje ma ca iz 2. čete 2. bata ljo na 334. puka.” (Рат ко 

Радо њић, „Три црве не раке те...”, стр. 382). Pre ma poda ci ma Iva na Vuko ti ća, ofi ci ra 1. crnogor 

ske bri ga de, gubi ci pro tiv ni ka u Gra ho vu izno si li su „240 mrtvih (od kojih 60 Nje ma ca) i 70 

zaro blje nih”. (Иван Вуко тић, „Бор бе за осло бо ђе ње гра хо ва”, 10. црно гор ска народ но о слобо 

ди лач ка удар на бри га да, (ур. Зоран Лакић), Тито град, 1984, стр. 78). Vuče dol ska bri ga da 

JVuO igra la je važnu ulo gu u nemač kom pozi ci o ni ra nju na jugo za pa du Crne Gore pri li kom neuspe 

log poku ša ja 21. kor pu sa Ver mah ta da se u jesen 1944. pro bi je ka Her ce go vi ni, što pročet 

nič ki auto ri pre ćut ku ju. Dalja istra ži va nja će poka za ti koli ko od oko 100 zaro blje nih bora ca 

Vuče dol ske bri ga de je stre lja no nakon oslo bo đe nja Gra ho va. Pri pad ni ci pomi nja nog 334. puka 

181. divi zi je Ver mah ta počet kom novem bra 1944. ubi li su nepo znat broj civi la u Risnu. (AJ, DK, 

110, f. 533, s. 253-281). 

476

go vom koman dom su 8. decem bra zaro bi le 80 čet ni ka u Petrov cu, „koji su 

mobi li sa ni za našu voj sku”. 1287 

Iz nave de nih poda ta ka vidi mo da je naj in ten ziv ni ji pre la zak čet ni ka 

u par ti za ne, u Crnoj Gori, zabe le žen okto bra 1944, u vre me kada je u 

Srbi ji pre la zak čet ni ka u par ti za ne pola ko jenja vao, kao i da su pre la sci 

pre ven stve no zabe le že ni u južnom delu Crne Gore i na Pri mor ju, odno sno 

na pod ruč ju na kome su Nem ci bora vi li kra će u odno su na dru ge delo ve 

Crne Gore. 

Doma ća isto ri o gra fi ja nije dovolj no uze la u obzir obja vlje ne isto rij ske 

izvo re koji govo re o bro ju crno gor skih čet ni ka koji su se kra jem 1944. 

povu kli iz Crne Gore. Ovaj pro pust odno si se i na naj re fe rent ni ju nauč nu 

stu di ju na temu stra da nja crno gor skih čet ni ka 1945. Nai me, crno gor ski 

isto ri čar Bra ni slav Kova če vić, autor prvog rele vant nog nauč nog istra ži vanja 

o „tra gič noj sud bi ni crno gor skih čet ni ka u završ noj fazi rata”, osla njaju 

ći se na dostup ne isto rij ske izvo re, uklju ču ju ći i emi grant sku publi cisti 

ku i memo a ri sti ku, izno si pret po stav ku o bro ju eva ku i sa nih čet ni ka iz 

Crne Gore. „Pro ti vu ri ječ ni izvo ri govo re da je Đuri šić imao oko 7.000 do 

12.000 nao ru ža nih voj ni ka i oko 3.000 do 6.000 žena, dje ce, sta ri jih oso ba 

i ranje ni ka”, navo di Kova če vić i doda je: 

„U dugoj kolo ni, koja se pro te za la od Dolja na, u bli zi ni Pod go ri ce, 

do Vje ter ni ka, pre ma kon tro verz nim izvo ri ma, nala zi lo se oko 12.000 

nao ru ža nih lju di i oko 6.000 žena, dje ce, sta ra ca, ranje ni ka. Kom plet ni 

Veli ki sud, mno go broj ni selja ci, gra đa ni, trgov ci, stu den ti, pro fe so ri, ljeka 

ri, advo ka ti, uči te lji, mitro po lit crno gor sko-pri mor ski Joa ni ki je sa 76 

sveš te ni ka.” 1288 

Pri mar ni izvo ri čet nič ke pro ve ni jen ci je govo re da je „Pavlo va kolo na” 

kra jem decem bra 1944. bro ja la oko 7.000 bora ca i oko 1.500-2.000 izbegli 

ca, pri čemu se broj izbe gli ca sma njio na oko 1.200 do kra ja janu a ra 

1945. Ovi poda ci mogu se sma tra ti pou zda nim, iako su možda done kle 

uve ća ni u pogle du bro ja bora ca i done kle uma nje ni u pogle du bro ja izbegli 

ca, ako pret po sta vi mo da je Đuri ši ćev štab imao inte res da u izveš ta ji ma 

Vrhov noj koman di navo di neš to veći broj bora ca i neš to manji broj izbe 


1288 Бра ни слав Кова че вић, н.д., стр. 51, 53. 

477

gli ca, ali jed na ova kva tvrd nja osta je u dome nu pret po stav ke budu ći da je 

nje nu valid nost nemo gu će pot kre pi ti doka zi ma. 

U depe ši od 20. decem bra 1944, pot pu kov nik Bla žo Goj nić, koji je 

pri vre me no menjao obo le log Pavla Đuri ši ća, oba veš ta va Vrhov nu komandu 

JVuO: „Sti gli smo sa 7.000 bora ca i 2.000 izbje gli ca na Cer.” (Cer je 

pla ni na izme đu Moj kov ca i Bije log Polja). Već tada se u redo vi ma crno gorskih 

čet ni ka nala zi lo oko 150 ranje ni ka. 1289 U depe ši od 8. janu a ra 1945, 

major Zaha ri je Osto jić oba veš ta va Vrhov nu koman du: „Pavle ima oko 

1.500 izbe gli ca i 7.500 odlič nih bora ca.” 1290 Pavle Đuri šić je 23. janu a ra 

1945. oba ve stio Dra žu Miha i lo vi ća da nje go va kolo na, sem nena zna če nog 

bro ja bora ca, bro ji „oko 1.200 izbe gli ca”. 1291 

U oba veš te nju načel ni ka Šta ba Vrhov ne koman de JVuO, gene rala 

Dra že Miha i lo vi ća, koman dan tu čet nič kih sna ga u zapad noj Bosni, 

pukov ni ku Slav ku Vra nje še vi ću (6. april 1945), Miha i lo vić deman tu je 

tvrd nje pukov ni ka Zaha ri ja Osto ji ća o 15.000 čet ni ka pod koman dom 

Pavla Đuri ši ća. 

„Sna ge pot pu kov ni ka Pavla Đuri ši ća jako su pre op te re će ne vrlo velikim 

bro jem izbe gli ca i nije tačan poda tak pukov ni ka Osto ji ća da pot puko 

vik Đuri šić ras po la že sa 15.000 čet ni ka iz Crne Gore, San dža ka i Boke 

kotor ske, već ima ukup no oko 7.000 bora ca, dok pukov nik Baćo vić ima 

oko 1.000.” 

Miha i lo vić isti če da Đuri šić nije osta vio „nika kvu orga ni zo va nu geri lu 

na svo me tere nu”, odno sno na pod ruč ju Crne Gore i San dža ka. Tako đe, 

navo di da su Đuri ši će ve tru pe „sa sobom done le tifus” i da „nema ju bor bene 

vred no sti, a pored toga ove sna ge vrše veli ke pljač ke nad sta nov niš tvom, 

naro či to srp skim, što je dovo di lo do vrlo teš kih suko ba sa [četničkim] jedini 

ca ma istoč ne Bosne gde god su pro la zi li”. 1292 Nave de ni broj od 7.000 

crno gor skih i 1.000 her ce go vač kih čet ni ka, počet kom apri la 1945, isu vi še 

je opti mi sti čan. U nastav ku ću poku ša ti da doka žem da je apri la 1945. 

broj čet ni ka pod Đuri ši će vom koman dom bio manji od nave de nog bro ja 

u Miha i lo vi će vom oba veš te nju Vra nje še vi ću. 


1290 Isto, str. 722. 

1291 Isto, str. 739. 

1292 Isto, str. 886-888. 

478

Da Pavle Đuri šić, u pro le će 1945, pod koman dom nije mogao imati 

više od 7.000 bora ca, indi rekt no sve do če depe ša Dobro sla va Jev đe vi ća 

Vrhov noj koman di JVuO (23. janu ar 1945) u kojoj se pomi nje „6.000 ljudi 

Pavla Đuri ši ća” i Đuri ši će va depe ša Dra ži Miha i lo vi ću (28. sep tem bar 

1944) u kojoj se navo di: „Imam stal no na oku pu 4.500 bora ca, na tere nu 

još 2.000”. 1293 

U „Rat nom dnev ni ku Ope ra tiv nog ode lje nja 91. armij skog kor pu sa 

[Ver mah ta]”, za 23. decem bar 1944, navo di se da sa nemač kim 21. brdskim 

kor pu som, iz prav ca Crne Gore ka Pod ri nju, pri sti že „5.000-7.000 

čet ni ka”. 1294 Da je pret hod na pro ce na real na sve do či i nemač ki izvor iz 

dru ge polo vi ne avgu sta 1944. u kome se broj čet ni ka u Crnoj Gori pro cenju 

je na 5.000. 1295 

U izveš ta ju Šta ba 3. (bosan skog) kor pu sa Šta bu 2. armi je JA (30. januar 

1945), navo di se da se na pod ruč ju Klad nja i Olo va nala zi 5.000 četni 

ka pod koman dom Pavla Đuri ši ća, pri čemu je pod ra zu me va na ukup na 

sna ga crno gor skih čet ni ka u Bosni. 1296 U radi o gra mu Šta ba 3. (bosan skog) 

kor pu sa Šta bu 5. (bosan skog) kor pu sa (3. febru ar 1945), navo di se da 

se na pod ruč ju Zavi do vi ća i Ozre na nala zi „oko 5.000 Đuri ši će vih lju di 

sa većim bro jem izbje gli ca”, 1297 pod ra zu me va ju ći da je „Pavlo va kolo na” 

napu sti la pod ruč je Klad nja i Olo va, kre ću ći se ka Ozre nu. U rela ci ji Šta ba 

3. (bosan skog) kor pu sa Gene ralš ta bu JA (17. maj 1945) navo di se da su 

sna ge pod Đuri ši će vom koman dom, koje su se sre di nom janu a ra pro bi ja le 

kroz istoč nu Bosnu, bro ja le „oko 5.000 bora ca sa većim bro jem žena, dje ce 

i sta ra ca, koje su čet ni ci iz Crne Gore pove li sa sobom”. 1298 Ova tri poslednja 

poda tka, iako done kle uma nje na u odno su na real nu broj ku, dodat no 

potvr đu ju da Đuri šić nije ras po la gao sa više od 7.000 bora ca sa pod ruč ja 

Crne Gore i San dža ka. 

Ima ju ći u vidu sve nave de ne izvo re, kra jem decem bra 1944. „Pavlo va 

kolo na” bro ja la je 6.000-7.000 nao ru ža nih bora ca i 1.500-2.000 izbe glica. 

Broj bora ca i izbe gli ca znat no se sma njio u pro le će 1945, pre pokre ta 

1293 Isto, str. 571, 742. 

1294 NAW, T-314, r. 1630, s. 317. 

1295 NAW, T-311, r. 195, s. 973. 


1297 VA, NOVJ, k. 462A, f. 4, d. 3/18. 


479

Đuri ši će vih sna ga za Lijev če polje, o čemu će biti reči u nastav ku. Neko liko 

sto ti na čet ni ka sa pod ruč ja Plje va lja i Dur mi to ra odstu pi lo je ka Bosni 

kra jem novem bra 1944, zajed no sa srbi jan skim čet ni ci ma. 

Koji je raz log rela tiv no veli kog bro ja izbe gli ca koje su se decem bra 

1944. zapu ti le iz Crne Gore u Bosnu u okvi ru „Pavlo ve kolo ne”? Ova kva 

poja va nije zabe le že na pri li kom odstu pa nja srbi jan skih čet ni ka novem bra 

iste godi ne. Čini nam se da je odgo vor na ovo pita nje dao isto ri čar Bra nislav 

Kova če vić: 

„Čet nič ka pro pa gan da je pla ši la da komu ni sti ubi ja ju odre da neposred 

ne uči ni o ce i čla no ve poro di ca. Sto ga je bio veli ki broj dje ce, sta ra ca, 

žena koji su odstu pa li posli je pobje do no snog nale ta par ti za na. Ova propa 

gan da nije vodi la raču na o tome da par ti za ni – komu ni sti nije su svoju 

kazne nu poli ti ku osla nja li na prin cip tali o na (gla va za gla vu), niti na 

nače lo soli dar no sti i kolek tiv ne odgo vor no sti (cije la poro di ca za star je šinu). 

Čla no vi poro di ce su se sta vlja li pod nad zor kao jata ci, izo lo va li su ih, 

ali, po pra vi lu, nije su ubi ja li. Čak pri li kom kon fi ska ci je imo vi ne osta vljao 

se dio čla no vi ma poro di ce za ishra nu i koriš će nje. Par ti za ni su naro či to 

bili flek si bil ni pre ma mla đem svi je tu, koje mu su dali šan su da se ’izvu če’, 

pre đe u NOVJ, čak i da uđe u KPJ. O tome svje do či i izdva ja nje mla đih 

crno gor skih čet ni ka u Slo ve ni ji i Hrvat skoj, koji su uklju či va ni u jedi ni ce 

NOVJ.” 1299 

Nema sum nje da je Đuri šić, dozvo lja va ju ći pokret veli kog bro ja izbegli 

ca, po naj te žim mogu ćim uslo vi ma za eva ku a ci ju (bes put ni teren po 

kome je vrše no odstu pa nje, straš na hlad no ća, zara zne bole sti i glad, koje 

su pra ti le begun ce), poku šao dodat no da veže crno gor ske čet ni ke za njego 

vu koman du, budu ći da jedan deo čet ni ka, oso bi to oni koji su ima li 

žene i decu, ne bi pri hva tio poziv na eva ku a ci ju jer bi to zna či lo odva ja nje 

od poro di ca. Nepro miš lje nom odlu kom o eva ku a ci ji civi la, Đuri šić sno si 

naj ve ću odgo vor nost za stra da nje ovih lju di koji su posta li tao ci nje go ve 

kola bo ra ci o ni stič ke poli ti ke. 

Osi pa nje „Pavlo ve kolo ne” zapo če lo je već tokom decem bra 1944. Prime 

ri gubi ta ka i osi pa nja crno gor skih čet ni ka, od kra ja decem bra 1944. do 

sre di ne apri la 1945. uka zu ju da u Slo ve ni ju nije sti glo više od 5.000-6.000 

crno gor skih čet ni ka i izbe gli ca. 

1299 Бра ни слав Кова че вић, н.д., стр. 153. 

480

Bra ni slav Kova če vić navo di da se od 187 čet ni ka iz sela Pre ko br đe, pokraj 

Kola ši na, koji su kre nu li ka Bosni, „njih 86 se vra ti lo svo jim kuća ma”. 

„Osi pa nje bi bilo i broj ni je da nije posto ja la sna žna čet nič ka pro pa gan da 

kako se par ti za ni nemi lo srd no pona ša ju pre ma svi ma koji nije su bili na 

nji ho voj stra ni.” Pri li kom save znič kog bom bar do va nja čet nič kih kolo na, 

11-12. decem bra, u bli zi ni Kola ši na, pre ma seća nji ma čet nič kih vete ra na, 

zabe le že na su 52 mrtva i veći broj ranje nih čet nič kih bora ca. Počet kom 

janu a ra 1945, usta še su na Pala ma ubi le gru pu od 41 ranje nog i bole snog 

čet nič kog bor ca koji su se, na čelu sa leka rom Vasi li jem Golu bo vi ćem, 

zapu ti li ka Sara je vu. 1300 Glav ni na Đuri ši će vih sna ga još uvek se nala zi la 

istoč no od Dri ne, na pod ruč ju Čaj ni ča. Đuri šić je 12. janu a ra, kao što 

sam pret hod no pome nuo, oba ve stio Vrhov nu koman du da je nje go vim 

sna ga ma dalji bora vak na pod ruč ju Čaj ni ča nemo guć zbog toga što Nem ci 

name ra va ju da se eva ku i šu na levu oba lu Dri ne. Petar Baćo vić je 15. janua 

ra oba ve stio Vrhov nu koman du da su se Đuri ši će ve sna ge povu kle u pravcu 

Više gra da i da su rekvi ri ra li svu sto ku na pod ruč ju Više grad skog sre za. 

„Pavle mobi li še Više grad ski i Čaj nič ki srez putem sile. Mobi li sa ni beže, a 

naro či to iz Čaj nič kog sre za.” 1301 

Odstu pa nje kroz istoč nu Bosnu spro ve de no je u izu zet no teš kim uslovi 

ma koji su pod ra zu me va li smr za va nje i glad. „Kroz Deve tak čitav dan 

ide mo šumom. Kolo ne se pro bi ja ju kroz sni jeg... Do Olo va put str men i 

kli zav. Pod noga ma led, iznad nas sni jeg, a pred nama liti ce. Mno gi su na 

ovom putu od zamo ra i gla di osta li u snje žnim sme to vi ma.” 1302 

U bli zi ni sela Soko lo vi ći (današ nji Soko lac) sre di nom janu a ra doš lo 

je do bor be izme đu crno gor skih čet ni ka i ustaš kih sna ga, kada je, pre ma 

seća nji ma pre ži ve lih, pogi nu lo oko 50 i ranje no oko 100 čet ni ka, nakon 

čega je uspo sta vlje no pri mir je sa usta ša ma i kolo na crno gor skih čet ni ka je 

nasta vi la put pre ma doli ni Kri va je. 1303 U bor bi kod Klad nja, pre ma par tizan 

skim izvo ri ma, sna ge 27. istoč no bo san ske divi zi je JA nane le su Đuriši 

će vim čet ni ci ma gubit ke od 25 pogi nu lih i šest zaro blje nih bora ca. 1304 

1300 Исто, стр. 55, 58. 


1302 Нови ца Попо вић, „Босан ска гол го та”, Гла сник Срп ског исто ри ско-кул тур ног дру штва 

„Његош”, 16, Чика го, 1965, стр. 11. 



481

Đuri šić je potom samo i ni ci ja tiv no, bez odo bre nja Vrhov ne koman de 

JVuO, nare dio delu sna ga (5. divi zi ja, odno sno desna kolo na crno gor skih 

čet ni ka) da izvr ši pro dor pre ma Tuzli. Desna kolo na je vodi la bor be u dolini 

Spre če od 1. do 8. febru a ra. Pre ma seća nji ma uče sni ka, „čet ni ci su pretr 

pje li veli ke gubit ke: 150 mrtvih i oko dvi je sto ti ne ranje nih bora ca”. 1305 

„U prvoj polo vi ni febru a ra kolo ne čet ni ka Pavla Đuri ši ća sti gle su na 

ušće Spre če u Bosnu. Do tada je bilans stra vič nog mar ša izgle dao ova ko: 

3.000 bole sni ka od pje ga vog tifu sa, koji se stal no širio i popri mao razmje 

re epi de mi je... I pored ovih zakaš nje lih mje ra pje ga vi tifus se širio i 

sva ko dnev no uzi mao danak. Lju di su umi ra li u stra ho vi tim muka ma bez 

lje ko va ili bilo kakve medi cin ske pomo ći. Pored toga, u kolo ni se nala zi lo 

oko 1.200 ranje ni ka. Broj mrtvih – pomr lih i izgi nu lih u bor ba ma pro cjenji 

vao se na 2.300 lica. Naj ve ći broj žrta va bio je među izbje gli ca ma...” 1306 

Nave de ne broj ke čine se pre di men zi o ni ra nim, iako je broj crno gorskih 

čet ni ka koji su febru a ra 1945. traj no ili pri vre me no izba če ni iz stro ja, 

nesum nji vo bio vrlo velik. 

Balast veli kog bro ja ranje ni ka i bole sni ka pra tio je jedi ni ce crno gorskih 

čet ni ka i nared nih nede lja, nakon pri spe ća na Ozren i Tre ba vu i premeš 

ta nja dela Đuri ši će vih sna ga i voj ne bol ni ce na Vuči jak, na levoj oba li 

Bosne: 

„Smješ taj bole sni ka i ranje ni ka u pod nož ju Vuči ja ka bio je veo ma neuslo 

van. Epi de mi ja pje ga vog tifu sa sva ko dnev no je uzi ma la ljud ske živo te. 

Vije sti o smr ti redov no su siza le u Glav ni štab Đuri ši ća. Umi ra lo je i po 

neko li ko čla no va poro di ce (dr Mile ta Babo vić i sin mu, npr.); od tifu sa je 

na tom pod ruč ju umr la i maj ka Pavla Đuri ši ća. Čet nič ke bol ni ce nije su 

bile dovolj no obez bi je đe ne od mogu ćih napa da par ti zan skih jedi ni ca. Bilo 

je slu ča je va napa da na bol ni ce. U jed nom od napa da u pred je lu Vuči ja ka 

ubi je no je pre ko sto ti nu ranje ni ka, a naj ma nje još toli ko se poda vi lo tra že ći 

spas u lede noj Bosni’”, kako navo di isto ri čar Bra ni slav Kova če vić, pozi vaju 

ći se na jedan memo ar ski tekst pri pad ni ka sna ga crno gor skih čet ni ka, 

Pre dra ga Cemo vi ća. 1307 


1306 Исто, стр. 74. 

1307 Бра ни слав Кова че вић, н.д., стр. 99-100. 

482

Dru gi pisac iz emi gra ci je, tako đe neka daš nji crno gor ski čet nik, Mihajlo 

Minić, navo di da su par ti za ni u noći 7-8. mar ta 1944. napa li polo ža je 

crno gor skih čet ni ka u vuč jač kim seli ma Trnja ni i Maje vac, nakon što su od 

lokal nih srp skih sta nov ni ka dobi li oba veš te nja o polo ža ji ma Crno go ra ca. 

Minić pomi nje da je u bor bi pogi nuo odre đe ni broj čet ni ka, uklju ču ju ći 

i koman dan ta 7. puka 1. divi zi je, kape ta na Đuru Ive ti ća. Minić isti če da 

su par ti za ni u Majev cu ubi li „neko li ko sto ti na”, odno sno, kako navo di na 

dru gom mestu, čak „700 tifu sa ra i ranje ni ka”, u bol ni ci crno gor ske grupa 

ci je, kao i da se veći broj čet nič kih bora ca, ranje ni ka i tifu sa ra uda vio u 

Bosni. 1308 Nave de ne tvrd nje su nepo u zda ne i više stru ko uve li ča ne. 

Saču va na su dva izveš ta ja šta bo va par ti zan skih jedi ni ca koje su učestvo 

va le u napa du na čet nič ku gru pa ci ju u Trnja ni ma i Majev cu. U izveš taju 

Šta ba 19. kra jiš ke bri ga de Šta bu 53. sred njo bo san ske divi zi je (27. mart 

1945). navo di se da je bri ga da sa delo vi ma dru gih par ti zan skih jedi ni ca, 

8. mar ta vodi la bor be na pod ruč ju izme đu Majev ca i Trnja na, pro tiv crnogor 

skih čet ni ka: 

„Bor ba je tra ja la devet časo va kada je nepri ja telj pot pu no raz bi jen i u 

panič nom bjek stvu odstu pio u prav cu Bosne, gdje je uspio da se sa jed nim 

dije lom svo jih sna ga pre ba ci na desnu oba lu rije ke Bosne, dok su se osta li 

uto pi li u rije ci. Nepri ja telj ski gubi ci: 150 mrtvih, 60 uto plje nih u rije ci 

Bosni, te 150 zaro blje nih.” 1309 

U izveš ta ju Šta ba 1. bosan ske bri ga de KNOJ (6. april 1945), koja je 

tako đe uče stvo va la u napa du na čet ni ke u Majev cu, navo di da je 8. mar ta, 

u bor bi na levoj oba li Bosne, ubi je no 251, zaro blje no 24, dok se 50 čet ni ka 

uto pi lo u Bosni. 1310 Oba izveš ta ja, dakle, govo re o istoj bor bi i pre kla pa ju 

se u bro ju nepri ja telj skih gubi ta ka, budu ći da je šta bo vi ma obe jedi ni ce 

bilo sta lo da nave de ni uspeh pri pi šu sebi. Prvi izveš taj je rea li stič ni ji u 

pogle du bro ja pogi nu lih, dok u oba izveš ta ja egzi sti ra pri bli žan broj utoplje 

nih čet ni ka (50-60), a broj zaro blje nih čet ni ka osta je spo ran. 

Dnev nik ano nim nog inten dan ta Aval skog kor pu sa JVuO pomi nje 

gubit ke od oko 200 crno gor skih čet ni ka u bor bi na Vuči ja ku, mar ta 1945, 

što se ukla pa u broj pogi nu lih, ubi je nih i uto plje nih čet ni ka u izveš ta ju 19. 

1308 Миха и ло П. Минић, Расу те кости (1941-1945), I-II, Под го ри ца, 2012, стр. II/313-315. 


1310 Isto, str. 564. 

483

kra jiš ke bri ga de. Ovi poda ci na indi rek tan način suge ri šu da zaro blje ni ci 

nisu stre lja ni na licu mesta. U dnev ni ku se navo de poda ci o postup ci ma 

crno gor skih čet ni ka pre ma lokal nom sta nov niš tvu: 

„Kuda su pro la zi li pljač ka li su, ara li, pa čak i ubi ja li... Pona ša li su se 

gore nego usta še, dok ih jed ne noći nije napa la neka par ti zan ska gru pa 

(mno gi tvr de da su to bili čet ni ci sa Vuči ja ka) i pobi li oko 200. Među njima 

je nasta lo ogor če nje, pa su poče li svi ma pre ti ti.” 1311 

Iz sve ga nave de nog može mo zaklju či ti da je pri li kom napa da par ti za na 

na čet nič ku voj nu bol ni cu u Majev cu ubi jen odre đen broj ranje ni ka, ali da 

taj broj nije pri bli žan pro ce na ma koje su zabe le že ne u čet nič koj memo a risti 

ci. U Majev cu su 2000. eks hu mi ra ni zem ni osta ci 23 crno gor ska čet ni ka 

iz dve masov ne grob ni ce. Publi ko va ni su nepot pu ni poi me nič ni poda ci za 

33 čet ni ka stra da la u Majev cu, 8. mar ta 1945, pri čemu se za 23 tvr di da su 

ubi je ni, dok se za 10 navo di da su pogi nu li u bor bi. 1312 Ubi ja nje ranje ni ka 

u bol ni ci u Majev cu pred sta vlja nesum njiv rat ni zlo čin. 

Gubi ci u ljud stvu u Majev cu i nepo ve re nje izme đu lokal nog sta novniš 

tva na Vuči ja ku i Đuri ši će vih čet ni ka dodat no su ubr za li Đuri ši će vu 

odlu ku o odstu pa nju pre ma zapa du, pogo to vo jer su doga đa ji s počet ka 

mar ta 1945. na Vuči ja ku dodat no ista kli nespo ra zu me i nesla ga nja izme đu 

Đuri ši ća i Vrhov ne koman de. 

1311 VA, ČA, k. 54, f. 6, d. 8. 

Saču va na su jed na depe ša i pismo Dra že Miha i lo vi ća Pavlu Đuri ši ću u koji ma se Miha i lo vić 

kri tič ki osvr će na pona ša nje crno gor skih čet ni ka u vuči jač kim seli ma pre ma lokal nom stanov 

niš tvu i pre ma čet nič kim ranje ni ci ma i bole sni ci ma. U depe ši od 28. mar ta 1945. Miha i lo vić 

pre ko ra va Đuri ši ća što su ofi ci ri i bor ci pod nje go vom koman dom nasta ni li zgra de u koji ma 

su pret hod no bili smeš te ni ranje ni ci i bole sni ci. „Ranje ni ci i bole sni ci već tri dana umi ru pod 

vedrim nebom.” U dru gom doku men tu (2. mart 1945) Miha i lo vić pona vlja optu žbe o odsu stvu 

soli dar no sti kod crno gor skih čet ni ka pre ma bole snim i ranje nim sabor ci ma. „Vaši voj ni ci, pa i 

sta re ši ne, izba ci li su iz kuća bole sni ke i osta vi li na putu na milost i nemi lost sami sebi, a zdra vi 

se use li li po kuća ma i raz baš ka ri li, kao da nije rat, dok bole sni ci umi ru na putu.” Zatim Miha i lović 

navo di pri me re pljač ki nad lokal nim sta nov niš tvom u Trnja ni ma i Majev cu. (Zbor nik NOR-a, 

XIV/4, Beo grad, 1985, str. 785-787, 947). 

1312 Pre ži ve li sabor ci su 2000. podi gli spo me nik čet ni ci ma izgi nu lim i ubi je nim u Majev cu. Na spome 

ni ku je zapi sa no da čet ni ke „sma ko še ubi ce Tito ve 6. lič ke bri ga de”. Nijed na par ti zan ska briga 

da nije nosi la takav naziv, dok su se jedi ni ce 6. lič ke divi zi je mar ta 1945. bori le na Srem skom 

fron tu. 

484

Gubi ci crno gor skih čet ni ka na Lijev če polju 

4-6. apri la 1945. 

Nara tiv o Bici na Lijev če polju pro iz i šao je iz pro čet nič ke publi ci sti ke 

i peri o di ke sa počet ka posled nje dece ni je proš log veka. U među vre me nu 

je mit o Bici na Lijev če polju postao širo ko pri hva ćen među lju bi te lji ma i 

misti fi ka to ri ma isto ri je Dru gog svet skog rata, srp ske i hrvat ske naci o na listič 

ke pro ve ni jen ci je. Obe ove gru pa ci je nekri tič ki istra ja va ju u tvrd nja ma 

da se počet kom apri la 1945. na Lijev če polju odi gra la bit ka izme đu četni 

ka pod koman dom Pavla Đuri ši ća i Oru ža nih sna ga NDH. Dvo dnev ne 

bor be na Lijev če polju zbog rela tiv no malih gubi ta ka i rela tiv no sla bog 

inten zi te ta bor bi, u odno su na broj anga žo va nih sna ga, ne mogu se oka rakte 

ri sa ti kao bit ka, pogo to vo zbog činje ni ce da pro čet nič ki pisci i auto ri pod 

bit kom ne pod ra zu me va ju bor be na Lijev če polju izme đu čet ni ka i par tiza 

na, koje nisu bile mno go manjeg inten zi te ta. Zani mlji vo je da ista struktu 

ra izbe ga va da oka rak te ri še kao bit ku bor be oko Tuzle, 23-29. decem bra 

1944, koje su bile dugo traj ni je i koje su pod ra zu me va le dale ko veće traj ne 

gubit ke JVuO nego što se to dogo di lo na Lijev če polju. Ukrat ko, insi sti ranje 

na tezi o Bici na Lijev če polju ima za cilj da hra ni ste re o tip kod srp skih 

i hrvat skih naci o na li sta o neka kvom veli kom rat nom suko bu izme đu četni 

ka i usta ša, s obzi rom na to da je oči gled no da su se te dve for ma ci je od 

sre di ne 1942. do kra ja rata odno si le sa među sob nom tole ran ci jom, naj češće 

izbe ga va ju ći oru ža nu bor bu, uz povre me ne suko be, ali i uz povre me no 

bor be no sadej stvo i još češ će dru ge obli ke sarad nje pro tiv sna ga NOVJ. 

Zaključ no sa 14. mar tom 1945, srbi jan ski i crno gor ski čet ni ci su se 

eva ku i sa li iz Tre ba ve na levu oba lu Bosne (Vuči jak). Sna ge pod zapo ved ništvom 

čet nič ke Koman de Crne Gore, Boke i San dža ka (crno gor ski, her cego 

vač ki i san džač ki čet ni ci) osta le su na pod ruč ju Vuči ja ka sve ga neko li ko 

dana. Već 18. mar ta napu sti le su Vuči jak i kre nu le ka zapa du. U među vreme 

nu Đuri šić je stu pio u kon takt sa crno go r skim naci o na li sti ma oku pljenim 

oko pro u staš kog poli ti ča ra Seku le Drlje vi ća, s ciljem dogo va ra nja prela 

ska pre ko teri to ri je pod ustaš kom kon tro lom. Kolo ne pod Đuri ši će vom 

koman dom zadr ža le su se na pod ruč ju južno od Bosan skog Bro da do 26. 

485

mar ta, kada su izvr ši le pokret ka Mota ji ci. 1313 Zadr ža va nje od osam dana 

na pod ruč ju Bosan skog Bro da posle di ca je pre go vo ra izme đu Đuri ši će vih 

pred stav ni ka i Seku le Drlje vi ća, odno sno pred stav ni ka NDH. Pokret ka 

Mota ji ci pod ra zu me vao je pro la zak kroz pod ruč je sever no od Der ven te, 

koje je bilo pod kon tro lom usta ša, ali Đuri ši će ve sna ge nisu ome ta ne u 

mar šu. 

Cilj gru pa ci je pod Đuri ši će vom koman dom bio je da se u for ma ci ji 

pro bi je do Julij ske kra ji ne gde bi se pri klju či la sna ga ma SDK, dal ma tinskim 

i lič kim čet ni ci ma. Pokret pre ma Mota ji ci pred sta vljao je krše nje spora 

zu ma koji su u Zagre bu 22. mar ta 1945. pot pi sa li pred stav ni ci crno gor 

skih čet ni ka i crno gor skih pro u staš kih naci o na li sta koji je pod ra zu me vao 

da sna ge pod Đuri ši će vom koman dom pre đu Savu kod Sla von skog Bro da, 

oda kle bi bili tran spor to va ni za Slo ve ni ju. Đuri šić je pri stan kom na spora 

zum poku šao da se oslo bo di veli kog bro ja izbe gli ca, ranje nih i bole snih 

čet ni ka. Krše nje spo ra zu ma i samo i ni ci ja tiv no kre ta nje Đuri ši će ve kolo ne 

ka Bosan skoj kra ji ni, glav ni su raz log napa da usta ša na Đuri ši će ve sna ge na 

Lijev če polju, 4-6. apri la 1945. 

Doma ća isto ri o gra fi ja pri hva ta broj ku od „2.700 ranje ni ka i bole sni ka 

(naj ve ćim dije lom od tifu sa)” iz redo va crno gor skih čet ni ka i izbe gli ca koji 

su kra jem mar ta 1945, pre ko Sla von skog Bro da, pre ba če ni u Sta ru Gradiš 

ku, nakon pot pi si va nja spo ra zu ma u Zagre bu. „Sa obo le li ma je pošao 

jedan broj bol nič kog oso blja i nji ho ve naj bli že rod bi ne.” 1314 Sude ći pre ma 

1313 Пре драг Љ. Цемо вић, „Од Под го ри це до Гра ди шке”, Гла сник Срп ског исто ри ско-кул турног 

дру штва „Његош”, 7, Чика го, 1961, стр. 70-71. 

Đuri šić je name ra vao da sklo pi spo ra zum sa Drlje vi ćem, kao emi sa rom NDH, oko pre la ska 

nje go vih jedi ni ca pre ko teri to ri je pod ustaš kom kon tro lom, kako bi se domo gao Julij ske kra jine, 

budu ći da je pro boj voj ske opte re će ne veli kim bro jem izbe gli ca, bole sni ka i ranje ni ka pre ko 

teri to ri je koju su u Bosan skoj kra ji ni i Pou nju kon tro li sa li par ti za ni bio skop čan sa vrlo izgled nim 

pora zom. S dru ge stra ne, Drlje vić je name ra vao da Đuri ši će ve sna ge isko ri sti u cilju for mi ra nja 

oru ža nih sna ga pod nje go vom poli tič kom kon tro lom, dok je režim NDH name ra vao da isko ri sti 

voj ne sna ge pod poten ci jal nom Drlje vi će vom kon tro lom za bor bu pro tiv sna ga JA na teri to ri ji 

seve ro za pad ne Hrvat ske. Đuri šić je shva tio da pri sta nak na Drlje vi će ve uslo ve zna či poli tič ku 

kapi tu la ci ju (usled suko ba sa Miha i lo vi ćem i Vrhov nom koman dom) i zbog toga je odlu čio da 

izi gra Drlje vi ća i usta še, pri vid no pri hva ta ju ći dogo vor kako bi sa sna ga ma bosan skih čet nika 

(jedi ni ce pod koman dom Sla vo lju ba Vra nje še vi ća), ras te re ćen izbe gli ca i bole snih (koji su 

eva ku i sa ni u Sla vo ni ju, na osno vu spo ra zu ma sa Drlje vi ćem i usta ša ma) poku šao pro boj ka 

Julij skoj kra ji ni. 

1314 Бра ни слав Кова че вић, н.д., стр, 99; Радо је Пајо вић, Кон тра ре во лу ци ја у Црној Гори: четнич 

ки и феде ра ли стич ки покрет 1941-1945, Цети ње, 1977, стр. 540-541. 

486

nekim izvo ri ma taj broj je bio, ipak, pri lič no manji i izno sio je oko 800 

tifu sa ra i ranje ni ka, „koji su po pri je mu injek ci ja i lekar ske pomo ći upuće 

ni u Sla vo ni ju na opo ra vak. Ovo ljud stvo je bilo spa še no i, po kazi vanju, 

vodi la se o nji ma pri lič na nega.” 1315 Iako je nave de ni broj od 2.700 

nesum nji vo veći od real nog, on na posre dan način suge ri še da su sna ge 

pod Đuri ši će vom koman dom broj ča no bile znat no osla blje ne. Pret hodno 

sam nave o tvrd nju Dra že Miha i lo vi ća da Đuri ši će ve sna ge bro je 7.000 

crno gor skih i 1.000 her ce go vač kih čet ni ka, što je uve ća na pro ce na. Nakon 

pre ba ci va nja ranje ni ka i bole sni ka u Sta ru Gra diš ku, na pod ruč ju Motaji 

ce, bora vi lo je oko 5.000-6.000 čet ni ka pod Đuri ši će vom koman dom. 

Sna ge pod koman dom Pavla Đuri ši ća, oja ča ne lokal nim čet ni ci ma sa 

pod ruč ja Mota ji ce (dva bata ljo na Mota jič ke bri ga de JVuO, ukup no oko 

200 bora ca), pre ba ci le su se na levu oba lu Vrba sa u vre me nu od 31. mar ta 

do 2. apri la 1944, bez ome ta nja od stra ne usta ša, koji su se nala zi li u selima 

uz cestu Banja Luka - Bosan ska Gra diš ka. Pre ma poda ci ma Šta ba 39. 

sred njo bo san ske divi zi je (3. april 1944), ove sna ge bro ja le su „4.000-5.000 

čet ni ka”. 1316 Uoči pre ba ci va nja na levu oba lu Vrba sa, 31. mar ta kod sela 

Nožič ko, sna ge pod Đuri ši će vom koman dom su, kako navo di par ti zan ski 

izvor, pre tr pe le poraz u bor bi pro tiv sna ga 19. kra jiš ke bri ga de JA, kada je 

pogi nu lo „130 crno gor skih i doma ćih čet ni ka, a 10 zaro blje no”. 1317 

Đuri šić je nači nio greš ku što u pro boj pre ma Bosan skoj Dubi ci nije 

kre nuo odmah nakon pre ba ci va nja posled njih delo va pre ko Vrba sa ili, makar 

sutra dan. Zahva lju ju ći tome usta ša ma su osta vlje na dva dana da loci raju 

čet nič ke sna ge, dove du poja ča nja i pri pre me se za napad. 1318 

Nakon pre ba ci va nja pre ko Vrba sa, pre ma par ti zan skim izvo ri ma, četni 

ci su se raz me sti li u seli ma Raz boj, Lamin ci, Lilić, Kuku lje i Kosje ro vo. 

Pljač ka li su hra nu, sto ku i vrši li pri sil nu mobi li za ci ju. Pokret crno gor skih i 

1315 Васи ли је Зече вић, „Од Под го ри це до Гра ди шке”, Гла сник Срп ског исто ри ско-кул тур ног 

дру штва „Његош”, 8, Чика го, 1961, стр. 88. 

1316 VA, NOVJ, k. 462B, f. 2. d. 14/57. 

U radi o gra mu Šta ba 15. kra jiš ke bri ga de 39. sred njo bo san ske divi zi je Šta bu 5. (bosan skog) korpu 

sa JA (4. april 1945) navo di se da sna ge crno gor skih i her ce go vač kih čet ni ka, koje su se preba 

ci le u Lijev če polje, bro je 3.500-4.000 bora ca. Ovaj poda tak je nesum nji vo uma njen u odno su 

na real nu broj ku. (VA, NOVJ, k. 462A, f. 4, d. 4/72). 

1317 VA, NOVJ, k. 462B, f. 1, d. 2/40, Štab 53. sred njo bo san ske divi zi je – Šta bu 5. (bosan skog) udarnog 

kor pu sa JA, 2. april 1945. 


487

her ce go vač kih čet ni ka zapad no od dru ma Klaš ni ce - Nova Topo la kre nuo 

je 4. apri la uve če. Među tim, usta še, sta ci o ni ra ne u Novoj Topo li i dru gim 

upo riš ti ma na pome nu toj cesti, doče ka li su čet ni ke i zaro bi li bol ni cu i 

40 čet ni ka, koje su pokla li. Nakon neu spe log poku ša ja pre go va ra nja sa 

usta ša ma, budu ći da su čet nič ki ofi ci ri koji su posla ti kao pre go va ra či bili 

zaro blje ni od stra ne usta ša, čet ni ci su odlu či li da napad nu usta še kako bi 

izvr ši li ponov ni poku šaj pro bo ja pre ma Pou nju. 1319 Pri pad ni ci dva bata ljona 

Mota jič ke bri ga de vra ti li su se na desnu oba lu Vrba sa pre otpo či nja nja 

ustaš kog napa da. Đuri šić je isko ri stio neo ba veš te nost mota jič kih čet ni ka 

u pogle du nje go vog odri ca nja posluš no sti Vrhov noj koman di JVuO. 1320 

Par ti zan ski izvo ri navo de da su bor be na Lijev če polju, izme đu čet nika 

i usta ša, uz pre ki de, tra ja le dva dana, što potvr đu ju i memo ar ski zapi si 

pri pad ni ka čet nič ke emi gra ci je. 

Publi ci sta Milo slav Samar džić, pozi va ju ći se na istra ži va nja Vero lju ba 

Male ti ća, izno si tvrd nju da je u dvo dnev nim bor ba ma na Lijev če polju 

pogi nu lo ili stre lja no nakon zaro blja va nja oko 100 crno gor skih čet ni ka. 

Gubi ci her ce go vač kih čet ni ka na Lijev če polju i istoč nim padi na ma Kozare, 

pre ma Samar dži ću i Male ti ću, bili su veći i izno si li su neko li ko sto tina 

pogi nu lih i stre lja nih bora ca u bor ba ma pro tiv usta ša i par ti za na. 1321 

Nave de na pro ce na o gubi ci ma crno gor skih čet ni ka u bor bi sa usta ša ma je 

korekt na, uz napo me nu da su slič ne ili ne mno go veće gubit ke u bor bi sa 

usta ša ma ima li i her ce go vač ki čet ni ci. Gru pa od neko li ko dese ti na istraži 

va ča iz raznih delo va Crne Gore, sači ni la je spi sak crno gor skih čet ni ka 

koji su decem bra 1944. for mi ra li „Pavlo vu kolo nu”. Spi sak sadr ži poi menič 

ne podat ke za 38 crno gor skih čet ni ka pogi nu lih na Lijev če polju (uz 

napo me nu da je taj broj poten ci jal no veći za 10 dodat nih ime na: nai me, 

za 38 evi den ti ra nih navo di se da su stra da li na Lijev če polju, a za 10 da su 

1319 VA, NOVJ, k. 462A, f. 4, d. 4/74; VA, NOVJ, k. 462B, f. 1, d. 2/33-36. 

1320 Веро љуб Мале тић, Мота јич ка чет нич ка бри га да: кроз доку мен та, фото гра фи је и пје сме, 

Кра гу је вац, 2012, стр. 268-270. 


V, Кра гу је вац, 2010, стр. 441. 

Samar džić navo di da su od oko 400 her ce go vač kih čet ni ka koji su se suko bi li sa par ti za ni ma u 

zapad nom delu Lijev če polja, pre ma Koza ri, „goto vo svi izgi nu li” i doda je: „Može se uze ti kao 

pou zda no da je na Lijev če polju i na padi na ma Koza re pogi nu lo neko li ko sto ti na Her ce go va ca.” 

Ove tvrd nje ospo ra va ju pri mar ni izvo ri (doku men ta 15. kra jiš ke bri ga de JA). 

488

izgu bi li život na pod ruč ju Bosan ske Gra diš ke). 1322 Dru ga gru pa istra ži vača 

je saku pi la poi me nič ne podat ke za 53 her ce go vač ka čet ni ka stra da la na 

Lijev če polju u bor ba ma sa usta ša ma i par ti za ni ma, uklju ču ju ći i one koji 

su stre lja ni od stra ne par ti za na, tokom maja, kao zaro blje ni ci. 1323 

Gubi ci her ce go vač kih čet ni ka u bor bi pro tiv par ti za na zapad no od 

dru ma Klaš ni ce - Nova Topo la, pozna ti su na osno vu depe še Šta ba 15. krajiš 

ke bri ga de Šta bu 39. sred njo bo san ske divi zi je (9. april 1945) u kojoj se 

isti če da je 15. kra jiš ka bri ga da, kao jedi ni ca koja je ima la zada tak da brani 

par ti zan sku teri to ri ju u istoč nom Pot ko zar ju, u seli ma Vilu si i Romanov 

ci, nane la her ce go vač kim čet ni ci ma (29. puk) gubit ke od „80 mrtvih, 

50 ranje nih i 12 zaro blje nih. Među mrtvi ma nala zi se kape tan Popo vić 

Milo rad koman dant čet nič kog puka.” 1324 Ovaj poda tak deman tu je tvrdnje 

emi grant ske publi ci sti ke o tome kako je od „oko 800 [hercegovačkih] 

čet ni ka samo oko 220 uspje lo da se izvu če iz obru ča i pri po ji čet nič koj 

glav ni ni”. 1325 

Poda tak iz nave de ne depe še dopu nju je izveš taj Šta ba 15. kra jiš ke briga 

de Šta bu 39. sred njo bo san ske divi zi je (8. april 1945), kao i izveš ta ji štabo 

va bata ljo na šta bu bri ga de (8-9. maj 1945). U izveš ta ju Šta ba 15. krajiš 

ke bri ga de od 8. maja navo de se sle de ći gubi ci her ce go vač kih čet ni ka, 

pret hod nog dana: „80 mrtvih, broj ranje nih nije usta no vljen, zaro blje no 

devet nepri ja telj skih voj ni ka”. Gubi ci bri ga de su izno si li četi ri pogi nu la i 

šest ranje nih. U izveš ta ju se navo di da je gonje nje raz bi je nih čet nič kih delova 

pre ma cesti Lak ta ši - N.Topo la, spre či la poja va dva ustaš ka ten ka. 1326 

Ovo napo mi nje m s obzi rom na uvre že ni ste re o tip o zajed nič kim dej stvima 

par ti za na i usta ša pro tiv čet ni ka na Lijev če polju ili, pak, o navod nim 

sin hro ni zo va nim dej stvi ma par ti za na i usta ša pro tiv čet ni ka. 1327 Saču va ni 

1322 Саво Гре го вић, Пуцај, рат је завр шен. Злим путем бра то у би ла штва: сло ве нач ко крваво 

про ље ће 1945. Са имен ма стра дал ни ка Вели ког збје га од Под го ри це до Кам нич ке 

Бистри це, Будва, 2009, стр. 327-527. 

1323 На зли пут без поврат ка..., стр. 404-413. 

1324 VA, NOVJ, k. 462B, f. 2, d. 14/67. 


1326 VA, NOVJ, k. 1272, f. 2, d. 19. 

1327 Ovu pro pa gand nu tezu pla si ra la je čet nič ka emi gra ci ja. Upo re di ti: Нови ца Попо вић, „Босанска 

гол го та”, Гла сник Срп ског исто ри ско-кул тур ног дру штва ’Његош’, 16, Чика го, 1965, 

стр. 19; Урош Зоњић, Под коман дом вој во де Павла Ђури ши ћа, Винд зор (Кана да), 1990, стр. 

78-79. Revi zi o ni stič ka isto ri o gra fi ja kori sti neja sne for mu la ci je koje pod ra zu me va ju navod nu 

489

izveš ta ji šta bo va bataljonâ 15. kra jiš ke bri ga de detalj no rekon stru i šu bor be 

sa čet ni ci ma, što nije tema ovog rada. Ako se sabe ru ukup ni gubi ci pro tivni 

ka, nave de ni u izveš ta ji ma šta bo va bata ljo na, dobi ja mo neš to veći broj 

pogi nu lih čet ni ka (100-150), ali Štab 15. kra jiš ke bri ga de oči gled no nije 

poklo nio pot pu no pove re nje ovim izveš ta ji ma sma tra ju ći ih uve li ča nim. Iz 

nave de nih izveš ta ja može se zaklju či ti da je neko li ko dese ti na čet ni ka poginu 

lo pri li kom dej stva arti lje ri je 15. kra jiš ke bri ga de. 

U bez iz la znoj situ a ci ji, Đuri šić i nje go vi ofi ci ri odlu či li su da se sa oko 

600-700 bora ca pre ba ce natrag na desnu oba lu Vrba sa, a da osta tak, odnosno 

veći na bora ca i izbe gli ce, pri hva te poziv Drlje vi će vih emi sa ra, odno sno 

poziv na pre da ju, i eva ku i šu se za Sta ru Gra diš ku, čime su 6. apri la pre sta le 

bor be na Lijev če polju. 

U dnev nom izveš ta ju Glav nog sto že ra Mini star stva oru ža nih sna ga 

NDH (9. april 1945), navo di se da se 7. apri la „pre da lo oko 3.500 crnogor 

skih čet ni ka 5. i 8. crno gor ske divi zi je”, jugo i stoč no od Bosan ske Gradiš 

ke. U istom izveš ta ju navo di se da se 8. apri la „pre da lo još 5.500 tih četni 

ka s oruž jem, dok se veli ko-srb sko vod stvo sa 1.300 Srba Her ce go va ca, 

600 Srba Bosa na ca i 100 Crno go ra ca pre ba ci lo kod sela Kuko lje (20 km 

jugo iz toč no od Bosan ske Gra diš ke) pre ko Vrba sa na iztoč nu stra nu”, čime 

je oru ža na bor ba na Lijev če polju okon ča na. 1328 U izveš ta ju istog orga na 

(14. april 1945), sumi ra ju se poda ci iz izveš ta ja 7. hrvat ske divi zi je Oruža 

nih sna ga NDH o bor ba ma sa crno gor skim čet ni ci ma na Lijev če polju. 

„Pogi nuo je 331 čet nik, velik broj ih je ranjen, a 9.538 ih se pre da lo, među 

koji ma i 3.241 izbje gli ca. Naši su gubit ci mali, sve ga tri pogi nu la i osam 

ranje nih, zbog upo tre be top nič tva, oklop nih kola i samo vo za.” U izveš ta ju 

se dalje navo di da se „sku pi na od 3.000” pre o sta lih čet ni ka pod Đuri šiće 

vom koman dom u noći 11-12. apri la pre ba ci la na levu oba lu Vrba sa, 

neda le ko od Banja Luke, i da se upu ti la u prav cu zapa da. 1329 

Oba izveš ta ja ustaš ke pro ve ni jen ci je nepo u zda na su u pogle du nave denih 

broj ki. Nave de ni broj pogi nu lih, a pogo to vo broj zaro blje nih čet ni ka, 

kao i poda tak o bro ju pre o sta lih bora ca pod Đuri ši će vom koman dom, 

pri lič no je uve ćan. U citi ra nom izveš ta ju od 14. apri la navo di se još jesin 

hro ni za ci ju par ti za na i usta ša. Upo re di ti: „Par ti zan ski napad je usle dio 6. apri la, s levog kri la, 

što je bio i znak za usta še da kre nu u nove napa de.” (Коста Нико лић, н.д., стр. II/336). 


1329 Isto, str. 1141. 

490

dan nepo u zdan poda tak – navod ni broj pre o sta lih bora ca pod koman dom 

Dra že Miha i lo vi ća (15.000), što je tako đe nepri hva tlji vo veli ka broj ka. 

Navo đe nje uve li ča nih pro tiv nič kih gubi ta ka i uma nje nih vla sti tih gubi taka 

karak te ri stič no je za izvo re ustaš ke pro ve ni jen ci je tokom celog Dru gog 

svet skog rata. Sude ći pre ma sumar nom izveš ta ju Glav nog sto že ra MOS 

NDH od 14. apri la, Đuri šić je uoči otpo či nja nja bor bi na Lijev če polju 

pod koman dom imao oko 9.628 bora ca, što je nepri hva tlji vo veli ka brojka. 

Tako đe, znat no je uve ćan i navod o bro ju zaro blje nih izbe gli ca (3.241). 

Obe ove broj ke su u koli zi ji sa nave de nim čet nič kim izvo ri ma o bro ju 

bora ca i izbe gli ca u okvi ru „Pavlo ve kolo ne”. 

Nave de ne izvo re ustaš kog pore kla deman tu je dnev ni izveš taj nemač ke 

Koman de kop ne ne voj ske (Ver mah ta) od 9. apri la 1945, u kom se navo di 

da se jedi ni ca ma pot či nje nim toj koman di na pod ruč ju Bosan ske Gra diške 

(reč je o jedi ni ca ma iz sasta va Oru ža nih sna ga NDH), pre da lo 5.500 


Nakon pora za u bor ba ma na Lijev če polju, odno sno na pod ruč ju 

izme đu dru ma Lak ta ši - Bosan ska Gra diš ka i leve oba le Vrba sa, oko 600 

čet ni ka, kako se navo di u par ti zan skim izvo ri ma, 1331 koji se nisu pre da li 

usta ša ma, for si ra li su Vrbas na neko li ko mesta, nakon čega su se sta ci o nira 

li u seli ma na desnoj oba li reke, od Milo sa va ca do Nožič kog. Par ti zan ske 

sna ge koje su se nala zi le izme đu Srp ca i Prnja vo ra, kako bi pred u pre di le 

poten ci jal ni napad crno gor skih i lokal nih čet ni ka i nji ho vo mogu će spaja 

nje sa srbi jan skim čet ni ci ma oku plje nim oko Vrhov ne koman de JVuO, 

napa le su čet ni ke na desnoj oba li Vrba sa. 1332 U tro dnev nim bor ba ma, od 

5. do 7. apri la, koje je 19. kra jiš ka bri ga da 53. sred njo bo san ske divi zi je JA 

vodi la pro tiv Đuri ši će vih sna ga, čet ni ci su ima li znat ne gubit ke, kako se 

isti če u depe ši Šta ba 53. divi zi je Šta bu 5. (bosan skog) udar nog kor pu sa (9. 

april 1945): 

„Naše sna ge raz bi le su nepri ja te lja koji je imao 50 mrtvih, 45 potoplje 

nih [u Vrba su] i 50 ranje nih crno gor skih čet ni ka. Do sada se pre da lo 


1331 VA, NOVJ, k. 462B, f.1, d. 2/28. 

Izvo ri čet nič ke emi gra ci je navo de broj ku od 500-600 čet ni ka, na čelu sa Đuri ši ćem, koji su se 

vra ti li na desnu oba lu Vrba sa. (Пре драг Љ. Цемо вић, „Од Под го ри це до Гра ди шке”, стр. 79). 

1332 Mla den Vuko sa vlje vić, Dra go Kara si je vić, Pede set tre ća NOU sred njo bo san ska divi zi ja, Sara je vo, 

1969, str. 155. 

491

sve ga 240 čet ni ka... Zaro blje ni [su] žena i dije te Đuri ši ća i još dvi je žene 

nekih pukov ni ka.” 1333 

Podat ke o zaro blja va nju veli kog bro ja Đuri ši će vih čet ni ka potvr đu je 

i izveš taj Šta ba 19. kra jiš ke bri ga de Šta bu 53. divi zi je (26. april 1944), u 

kom se navo di da je u bor bi 7. apri la zaro blje no 266 čet ni ka, dok ih se 10 

pre da lo. 1334 

Osta tak čet nič kih sna ga je nasta vio pro boj ka jugu, desnom oba lom 

Vrba sa, da bi se u noći 10-11. apri la pre ba cio na levu oba lu reke, južno 

od Banja Luke, s name rom da se pro bi je pre ma Grme ču. U među vreme 

nu, Đuri ši će vu kolo nu napu sti lo je oko 200 čet ni ka pod koman dom 

Vuka Kala i to vi ća, uklju ču ju ći deo her ce go vač kih čet ni ka, koji su se potom 

pri vre me no pri klju či li glav ni ni JVuO, odno sno srbi jan skim čet ni ci ma. 1335 

Šta se dogo di lo sa crno gor skim čet ni ci ma koji su se pre da li par ti za nima 

ili su zaro blje ni nakon pre la ska iz Lijev če polja u sela na desnoj oba li 

Vrba sa? Nave de nih 240 čet ni ka koji su se pre da li 7-9. apri la bili su živi 

12. apri la, o čemu sve do či depe ša Šta ba 53. divi zi je Šta bu 5. Kor pu sa JA: 

„Miš lje nja smo da zaro blje ne čet ni ke, kao i Čer ke ze, koji su se pre da li, uvrsti 

mo u naše jedi ni ce.” 1336 Pret hod nog dana (11. apri la) par ti za ni ma se na 

istom pod ruč ju pre da la „sat ni ja od 160 Čer ke za”, odno sno biv ših sovjetskih 

voj ni ka u nemač koj slu žbi. Nisam nai šao na podat ke koji bi potvrdi 

li pre mo bi li za ci ju zaro blje nih Đuri ši će vih čet ni ka u redo ve jedi ni ca 53. 

sred njo bo san ske divi zi je NOVJ, sto ga ne znam da li su zaro blje ni ci posta li 

par ti za ni, ili su spro ve de ni u neki zaro blje nič ki logor, ili su (makar delom) 

stre lja ni. 1337 Ipak, nave de na depe ša sve do či o sprem no sti da se zaro blje nici 

ma poš te di život i omo gu ći stu pa nje u redo ve par ti za na. Izve sno je da su 

čla no vi poro di ce Pavla Đuri ši ća pre ži ve li nave de ne okol no sti. 

Osta tak malo broj nih Đuri ši će vih sna ga, vero vat no 100-200 bora ca, 

pre ma mojoj raču ni ci, pri hva tio je pred log ustaš kih dele ga ta, koji su ih 

1333 VA, NOVJ, k. 462B, f.1, d. 2/29. 


1335 Пре драг Љ. Цемо вић, „Од Под го ри це до Гра ди шке”, стр. 79. 

1336 VA, NOVJ, k. 462B, f.1, d. 2/22. 

1337 Štab 53. sred njo bo san ske divi zi je je 21. apri la 1945. upu tio 17 zaro blje nih čet ni ka mobi li za cijskom 

odse ku 5. (bosan skog) kor pu sa JA, za izo la ci ju u zaro blje nič kom logo ru i, vero vat nu, 

poto nju mobi li za ci ju. (VA, NOVJ, k. 1419, f. 3, d. 25). Pre ma tvrd nja ma pro čet nič ke publi ci sti ke, 

par ti za ni su u oko li ni Banja Luke stre lja li naj ma nje 37 zaro blje nih čet ni ka. (На зли пут без 

поврат ка..., str. 468-469). 

492

pre sre li jugo za pad no od Banja Luke, u bli zi ni Han Kola, i odlu čio da se 

pri klju či glav ni ni crno gor skih čet ni ka i izbe gli ca, u Sta roj Gra diš ki. Crnogor 

skim čet ni ci ma, sada pri pad ni ci ma pro u staš ke CNV, zaro blje nim prethod 

nih danâ na Lijev če polju, nije bilo odu ze to oruž je. Tako đe, oruž je nije 

bilo odu ze to ni Đuri ši će voj gru pi. 

Nakon neko li ko dana borav ka u Sta roj Gra diš ki, Đuri šić i nje go vi 

ofi ci ri poku ša li su samo volj no da izve du iz tvr đa ve voj ni ke pod nji ho vom 

pret hod nom koman dom, u čemu su ih osu je ti le usta še koje su raz o ru ža le 

crno gor ske čet ni ke, nakon čega je voj ni sud, for mi ran pod ustaš kim patrona 

tom od doju če raš njih Đuri ši će vih čet ni ka, sada lojal nih crno gor skom 

sepa ra ti stič kom lide ru Seku li Drlje vi ću, odlu čio ko je podo ban za pri hvat 

u CNV, a ko je nepo u zda ni ele ment koga tre ba pre pu sti ti ustaš kim egzeku 

to ri ma. U ovu dru gu kate go ri ju voj ni sud je svr stao, pre ma poda ci ma 

eme i grant ske memo a ri sti ke, oko 130-150 crno gor skih čet nič kih ofi ci ra i 

poli tič ki anga žo va nih lič no sti, na čelu sa Đuri ši ćem, koji su u oči ma crnogor 

skih sepa ra ti sta važi li za nepo u zda ne, odno sno za nosi o ce pro srp ske 

poli ti ke. 1338 Dalji bora vak sna ga CNV i usta ša u Sta roj Gra diš ki bio je onemo 

gu ćen pri ti skom jedi ni ca JA koje su nasto ja le da oslo bo de Bosan sku, 

Sta ru i Novu Gra diš ku (sva tri mesta oslo bo đe na su 24. apri la 1945). CNV 

je nakon for mi ra nja u Sta roj Gra diš ki pre ba če na na pod ruč je Kar lov ca i 

Jastre bar skog, „gdje je u tak tič kom pogle du, kao i u pogle du snab di je va nja 

sta vlje na pod koman du 2. i 5. ustaš kog zbo ra” OS NDH. 1339 

Kakva je bila sud bi na 130-150 čet ni ka izdvo je nih u Sta roj Gra diš ki, 

uoči oslo bo đe nja ovog mesta i stra tiš ta? Mihaj lo Minić, emi grant ski pisac 

i crno gor ski čet nik koji je bora vio u Sta roj Gra diš ki apri la 1945, pomi nje 

izdva ja nje 32 čet nič ka ofi ci ra, na čelu sa Đuri ši ćem, i nji ho vu likvi da ci ju 

u Jase nov cu. 1340 Tu broj ku potvr đu je sve do če nje Meto da Pavli ća koji je 

bora vio u Jase nov cu apri la 1945: 

1338 Бра ни слав Кова че вић, н.д., стр. 111-118 

Kova če vić je iz memo ar skih zapi sa Mihaj la Mini ća izvu kao pogre šan zaklju čak da su svih 130- 

150 izdvo je nih čet ni ka likvi di ra ni u Jase nov cu, na osno vu Mini će vih kon tra dik tor nih tvrd nji. 

Zapra vo, u Jase nov cu je likvi di ra no oko 32-35 čet nič kih ofi ci ra, dok je naj ve ro vat ni je oko 100- 

120, po sve mu sude ći, ubi je no u Sta roj Gra diš ki. 

1339 Радо је Пајо вић, н.д., стр. 547. 

1340 Михај ло П. Минић, Расу те кости (1941-1945), I-II, Под го ри ца, 2012, стр. II/188-190. 

493

„Znam tako đer da su usta še neka ko oko 16. trav nja 1945. dotje rali 

u logor oko 35 Crno go ra ca, veći nom ofi ci ra, navod no odvo je nih od 

Crno go ra ca čet ni ka, koji su se zajed no sa usta ša ma bori li, te su ih dru gi 

dan odve li tobo že na pre slu ša nje pre ko Save u Gra di nu i tamo ih likvi dira 

li.” 1341 

Pre ma publi ko va nim poi me nič nim poda ci ma, pozna ta su ime na 31 

crno gor skog čet ni ka koji je ubi jen u Jase nov cu apri la 1945. 1342 Može se 

pret po sta vi ti, na osno vu sve do če nja emi grant skih pisa ca, da je osta tak 

izdvo je nih crno gor skih čet ni ka (oko 100-120) ubi jen u Sta roj Gra diš ki. 1343 

Stra da nje crno gor skih čet ni ka 

u Slo ve ni ji maja 1945. 

Naj ve ći gubi ci crno gor skih čet ni ka 1945. i, uopšte, u Dru gom svetskom 

ratu, zabe le že ni su tokom odstu pa nja pre ma Austri ji, na teri to riji 

Slo ve ni je, gde je stre ljan velik broj čet ni ka zaro blje nih od stra ne JA ili 

raz o ru ža nih i ispo ru če nih od stra ne Bri ta na ca, nakon čega su ih stre lja li 

pri pad ni ci JA. 

Sna ge JA, sre di nom i u dru goj polo vi ni maja 1945, stre lja le su veći nu 

crno gor skih čet ni ka zaro blje nih u Slo ve ni ji. Jedan deo crno gor skih četni 

ka zaro bljen je u bor ba ma na tlu Slo ve ni je, dru gi, neš to veći deo, koji 

se uspeo pro bi ti u Austri ju, raz o ru žan je i ispo ru čen jugo slo ven skim snaga 

ma od stra ne bri tan skih save zni ka, dok je naj ma nji broj crno gor skih 

čet ni ka (ako uzme mo u obzir ove tri kate go ri je zaro blje ni ka) dospeo u 

zaro blje niš tvo tako što se dobro volj no pre dao na tlu Slo ve ni je. Osim toga, 

odre đen broj crno gor skih čet ni ka, vero vat no na sto ti ne njih, pogi nuo je 

1341 AJ, DK, 110, f. 453, s. 709-710, Izja va Meto da Pavli ća iz Zagre ba, Zagreb, 17.6.1945. 

Datum koji pomi nje Pavlić (16. april 1945) oči gled no je pogre šan jer se na osno vu sve do če nja 

crno gor skih čet ni ka, koji su pre ži ve li odstup ni cu ka Austri ji, može zaklju či ti da je Đuri ši će va 

gru pa spro ve de na u Jase no vac 20. apri la. Likvi da ci ja Đuri ši ća i nje go vih ofi ci ra izvr še na je verovat 

no 21. apri la jer je već sutra dan doš lo je do pobu ne i pro bo ja logo ra ša, nakon čega su usta še 

vrši li likvi da ci je zato če ni ka u samom logo ru, na levoj oba li Save. 

1342 На зли пут без поврат ка..., str. 449-456. 

1343 Михај ло П. Минић, н.д., стр. II/190. 

Tvrd nje o ubi stvu 750 crno gor skih čet ni ka u Sta roj Gra diš ki, koje pri hva ta isto ri čar Kosta Niko lić, 

oči gled no su pogreš ne. (Коста Нико лић, н.д., стр. II/338). 

494

u bor ba ma na tlu Slo ve ni je. 1344 Sna ge JA su zaro blje ne pri pad ni ke CNV 

tre ti ra li kao kvi slin šku for ma ci ju koja se tokom pro te klog raz do blja bori la 

na stra ni nemač kog oku pa to ra, naro či to od leta 1944, kada su zabe le že ne 

naj in ten ziv ni je bor be na jugo slo ven skom ratiš tu – pogo to vo s obzi rom na 

činje ni cu da crno gor ski čet ni ci pret hod no nisu isko ri sti li dva pozi va na 

amne sti ju. Ume sto pre da je, čet ni ci su tokom 1944. u Crnoj Gori nastavi 

li su da se bore na stra ni oku pa to ra, još oči gled ni je nego što su to čini li 

čet ni ci u Srbi ji ili, čak, nego nji ho vi sabor ci u Her ce go vi ni, budu ći da na 

teri to ri ji Crne Gore uoči odstu pa nja nisu zabe le že ni nika kvi napa di čet nika 

na Nem ce, za raz li ku od neko li ko napa da srbi jan skih i her ce go vač kih 

čet ni ka na Nem ce, u cilju obma nji va nja save zni ka. 

Orga ni JA su nakon pri hva ta zaro blje nih crno gor skih čet ni ka, koje su 

im ispo ru či li Bri tan ci, u zaro blje nič kom logo ru u Mari bo ru izvr ši li tri ja žu 

naj mla đih godiš ta i oslo bo di li lica koja su bila mla đa od 20 godi na. Pre ma 

kon tra dik tor nim izvo ri ma reč je o oko 250 mla di ća, odno sno oko 500 

mla di ća, koji su potom spro ve de ni u zaro blje nič ke logo re u Hrvat skoj, 

a zatim, nakon neko li ko sed mi ca ili mese ci, mobi li sa ni u JA. 1345 Pre ma 

izveš ta ju Geor gi ja Dimi tri je vi ća, opu no mo će ni ka OZN-e za Jugo sla vi ju, 

upu će nom Alek san dru Ran ko vi ću, načel ni ku OZN-e Min star stva narodne 

odbra ne (12. jul 1945), u zaro blje nič kim logo ri ma u Belju, Apa ti nu, 

Rumi i Vuko va ru, nala zi la su se 544 čet ni ka, od kojih je naj ve ći broj bio 

zato čen u Belju (493). Budu ći da su u ovim logo ri ma bili zato če ni i pripad 

ni ci nemač kih oru ža nih sna ga, kao i pri pad ni ci OS NDH, zaro blje ni u 

Slo ve ni ji u maju 1945, name će se zaklju čak da su čet ni ci iz ova četi ri logora 

tako đe zaro blje ni u Slo ve ni ji, što bi zna či lo da poti ču sa pod ruč ja Crne 

Gore, budu ći da su zaro blje ni srbi jan ski čet ni ci u to vre me bili zato če ni 

u zaro blje nič kim logo ri ma na tlu Srbi je (Šabac, Valje vo, Kra gu je vac). 1346 

1344 O bor ba ma crno gor skih čet ni ka (CNV) pro tiv sna ga JA u Slo ve ni ji: Mile Pavlin, Pet naj sta bri gada, 

Lju blja na, 1969, str. 420; Fran ci Str le, Veli ki fina le nad Koroš kem (Dru ga, dopol nje na izda ja), 

Lju blja na, 1977, str. 196, 198, 326, 333, 344, 397; Бра ни слав Кова че вић, н.д., стр. 120-121. 

Mile Pavlin isti če da je 15. slo ve nač ka bri ga da JA, 14. maja, u bor bi kod Kam ni ka, nane la čet ni cima 

gubit ke od 150 pogi nu lih bora ca u bor bi, dok je 40 zaro blje no. Bra ni slav Kova če vić, pozi va jući 

se na memo ar ske zapi se emi grant skih pisa ca navo di pri mer bom bar do va nja čet nič ke kolo ne 

kod Krš kog i veće gubit ke uče sni ka kolo ne, bez pre ci zi ra nja. 


1346 Par ti zan ska i komu ni stič ka repre si ja i zlo či ni u Hrvat skoj, 1944-1946. Doku men ti, (ur. Mate Rupić), 

Sla von ski Brod, 2005, str. 201. 

495

Ovaj nume rič ki poda tak potvr đu je pret po stav ku da je zaro blja va nje u Slove 

ni ji pre ži ve lo pre ko 500 crno gor skih čet ni ka, ne raču na ju ći one koji su 

uspe li da izbeg nu zaro blja va nje od stra ne JA i Bri ta na ca, kojih je tako đe 

bilo neko li ko sto ti na. 

Gru pa od neko li ko dese ti na istra ži va ča iz Crne Gore obje di ni la je spisak 

crno gor skih čet ni ka i, u manjem bro ju, civi la koji su decem bra 1944. 

odstu pi li iz Crne Gore. U obim noj publi ka ci ji, obja vlje noj 2009, publiko 

va no je 5.221 ime crno gor skih čet ni ka i civi la, uče sni ka „Pavlo ve kolone”. 

1347 

Od 5.221 evi den ti ra nih oso ba, doga đa je u Bosni i Slo ve ni ji, koji su 

pod ra zu me va li veli ke ljud ske gubit ke i stra da nje crno gor skih čet ni ka, preži 

ve lo je 656 evi den ti ra nih lica (12,5%). Od 656 pre ži ve lih, za 529 se 

navo di da su „odstu pi li” ili „emi gri ra li”, dok se za 127 oso ba navo di da su 

se vra ti le u Crnu Goru nakon maja 1945. U posled njem slu ča ju reč je o 

čet ni ci ma mla đim od 20 godi na, koji su zbog mla do sti poš te đe ni stre ljanja 

u Slo ve ni ji, nakon zaro blja va nja. Broj od 127 čet ni ka koji su se vra ti li 

u Crnu Goru sva ka ko nije kona čan budu ći da je mogu će pret po sta vi ti da 

mno gi crno gor ski čet ni ci, mla đih godiš ta, koji su se tako đe vra ti li u Crnu 

Goru iz Slo ve ni je, nisu uvrš te ni u nave de ni spi sak zbog neu jed na če nih 

meto do loš kih kri te ri ju ma pri popi si va nju, odno sno zbog toga što su pojedi 

ni popi si va či u regi star upi si va li samo ime na onih koji su smrt no stra da li. 

Zatim, za 110 oso ba tvr di se da su umr le tokom odstu pa nja iz Crne 

Gore, pri čemu se za 79 oso ba navo di da su umr le od tifu sa. Za osta tak se 

može pret po sta vi ti da su umr li od tifu sa, iscr plje no sti ili posle di ca ranjava 

nja. 

U spi sak su uvrš te na i ime na 222 čet ni ka za koje se navo di da su poginu 

li u bor bi, tokom odstu pa nja, od Crne Gore, pre ko Bosne do Slo ve ni je. 

Naj ve ći broj pogi nu lih izgu bi li su život u bor ba ma u Bosni. Od 222 poginu 

lih, za 71 čet ni ka navo di se da je pogi nuo u Slo ve ni ji, pri čemu je naj ve ći 

broj (56) pogi nuo kod Zida nog mosta. Ovaj posled nji poda tak sve do či da 

su crno gor ski čet ni ci u Slo ve ni ji, jed na ko kao i tokom pret hod nog dela 

odstu pa nja, uče stvo va li u bor ba ma, u koji ma su mno gi izgi nu li, odno sno 

da je jedan deo zaro blje nih crno gor skih čet ni ka stre ljan nedu go nakon 

1347 Саво Гре го вић, н.д., стр. 327-527. 

496

učeš ća u oru ža noj bor bi pro tiv par ti za na, odno sno nakon zaro blja va nja 

posle izgu blje ne bor be. 

Broj crno gor skih čet ni ka koji su 1945. izgu bi li život u bor ba ma pro tiv 

par ti za na real no je neko li ko puta veći od 222. U regi stru je evi den ti ra no 

510 lica za koja se tvr di da su „nesta la u odstup ni ci” bez navo đe nja mesta 

i nači na stra da nja. Tako đe, u regi stru se navo de ime na i 16 oso ba za koja 

se tvr di da su stra da la u Bosni, bez navo đe nja nači na stra da nja. Mogu će 

je izne ti oprav da nu pret po stav ku da je zna tan broj ovih 526 lica izgi nuo u 

bor ba ma tokom 1945. 

Za ube dlji vo naj ve ći broj lica evi den ti ra nih u popi su, navo di se da su 

stra da la u Slo ve ni ji, pri čemu se za 2.328 oso ba tvr di da su stre lja ne u Slove 

ni ji (za polo vi nu se navo di pri bli žna loka ci ja stra da nja, dok se za sli čan 

broj navo di samo okvir ni poda tak da su stra da li u Slo ve ni ji, bez navo đe nja 

mesta stra da nja). Za 194 oso be navo di se da su nesta le u Slo ve ni ji, dok 

se za 426 oso ba navo di da su stra da le u Slo ve ni ji, bez navo đe nja nači na 

stra da nja. Dakle, za 620 čet ni ka se tvr di da su izgu bi li život u Slo ve ni ji, ali 

se ne navo di da li su stre lja ni nakon zaro blja va nja ili su pogi nu li u bor bi. 

Real no se može pret po sta vi ti da je naj ve ći broj od ovih 620 oso ba stre ljan 

nakon zaro blja va nja. Na osno vu nave de nih poda ta ka, pozna ta su ime na 

3.019 crno gor skih čet ni ka koji su izgu bi li život u Slo ve ni ji, pri čemu su 

ura ču na ta ime na i 71 pogi nu log čet ni ka. 

U regi stru su nave de na ime na i sedam čet ni ka koji su izvr ši li samo u bistvo, 

kao i osam čet ni ka i civi la koji su kra jem 1944. stra da li u save znič kim 

bom bar do va nji ma. Ako bro ju od ovih 15 lica, doda mo i pome nu tih 529 

koji su emi gri ra li, naj ma nje 127 koji su se vra ti li u Crnu Goru, 110 koji su 

umr li tokom odstu pa nja, 222 koji su pogi nu li u bor bi, 48 koji su pogi nu li 

na Lijev če polju u bor bi pro tiv usta ša, 29 koji su ubi je ni u ustaš kim logori 

ma (ne raču na ju ći četi ri oso be umr le od tifu sa u ustaš kim logo ri ma jer su 

nji ho va ime na već ura ču na ta u 110 umr lih tokom odstu pa nja), dola zi mo 

do broj ke od naj ma nje 1.080 (20,68%) uče sni ka „Pavlo ve kolo ne” koji 

nisu stre lja ni od stra ne par ti za na, pri čemu je stvar na broj ka onih koji nisu 

stre lja ni objek tiv no veća za neko li ko sto ti na ime na. 

Čet nič ka kola bo ra ci ja u Crnoj Gori bila je oči gled ni ja od kola bo ra ci je 

srbi jan skih čet ni ka pod koman dom Dra že Miha i lo vi ća i može se pore diti 

sa kola bo ra ci jom her ce go vač kih i dal ma tin skih čet ni ka. S obzi rom na 

497

uku pan broj sna ga, crno gor ski i her ce go vač ki čet ni ci poči ni li su veći broj 

ubi sta va civi la nego srbi jan ski ili bosan ski čet ni ci. Naro či to su bili masov ni 

zlo či ni crno gor skih čet ni ka nad musli man skim sta nov niš tvom u San džaku 

1943. i her ce go vač kih čet ni ka nad hrvat skim sta nov niš tvom u Rami 

i Dal ma ci ji 1942, kao i zlo či ni her ce go vač kih usta ni ka (koji su kasni je 

posta li čet ni ci) nad musli man skim sta nov niš tvom u istoč noj Her ce go vi ni 

1941. U ogor če nim bor ba ma pro tiv sna ga NOVJ, crno gor ski čet ni ci su 

1942-1945. bili oda ni save zni ci ita li jan skog i nemač kog oku pa to ra. U tim 

bor ba ma pogi nuo je velik broj par ti za na iz Crne Gore, dok je još veći broj 

par ti zan skih sim pa ti ze ra repre si ran, a deo ubi jen. 

Saču van je odre đe ni broj nare đe nje šta bo va JA pot či nje nim jedi ni cama 

o postu pa nju pre ma zaro blje nim pri pad ni ci ma nepri ja telj skih sna ga u 

Slo ve ni ji. Iz ovih doku me na ta name će se jasan zaklju čak da su par ti zan ski 

šta bo vi nare đi va li stre lja nje zaro blje nih usta ša, ese so va ca i domo bran skih 

ofi ci ra, dok su zabra nji va li stre lja nja zaro blje nih domo bra na. 1348 U tim 

1348 U nare đe nju OZN-e 5. kra jiš ke divi zi je opu no mo će ni ci ma OZN-e bri ga da pod koman dom Šta ba 

5. kra jiš ke divi zi je (29. april 1945), navo di se sle de će: „Sve zaro blje ne ofi ci re i voj ni ke nepri ja teljskih 

voj nih for ma ci ja upu ći va će te nama sa pisme nim aktom. Pre ma zaro blje ni ci ma tre ba ima ti 

pra vi lan voj nič ki odnos i postu pak. Ne sme se dozvo li ti da spro vod ni ci ili makar ko dru gi vrše 

neko mal tre ti ra nje ili grub postu pak nad nji ma, već im obja sni ti iako su Jugo slo ve ni, poš to se 

nisu oda zva li pozi vu mar ša la Tita da se tre ti ra ju kao rat ni zaro blje ni ci i da se tako pre ma nji ma 

postu pa sve do dalj njeg reše nja nji ho vog pita nja (ovo se odno si na domo bra ne). Pri samo me 

zaro blja va nju tre ba pove sti raču na koji su bili usta še, u SS jedi ni ca ma, Gesta pou ili bili zlo čin ci 

i u pro prat nom pismu za takve nazna či ti ako ih veći broj ima i ako se zna, a uz sve zaro blje ni ke 

uvek dati dovo ljan broj voj ni ka da ih sigur no spro ve du. Pre ma Austri jan ci ma, zaro blje ni ci ma, 

tre ba ima ti pra vi lan odnos i postu pak. Ovaj postu pak je potre ban s obzi rom na budu ći odnos 

Jugo sla vi je i Austri je kao drža va. Pre ma Nem ci ma koji se šalju u zaro blje nič ki logor ima ti pravi 

lan postu pak, a Nem ce faši ste, čla no ve naci o nal-soci ja li stič ke par ti je nemi lo srd no ćemo čistiti, 

a naro či to Šva be iz Jugo sla vi je.” (VA, VBA, k. 5, sv. 3, d. 75). U nare đe nju OZN-e 1. armi je 

JA OZN-i 5. kra jiš ke divi zi je (30. april 1945), isti če se: Pri li kom čiš će nja zaro blje ni ka, faši stič ke 

ele men te tre ba nemi lo srd no smi ca ti i pri tome teži ti da po moguć stvu nije dan ne pro mak ne. 

Pre ma osta lim zaro blje ni ci ma koji se šalju u zaro blje nič ki logor tre ba ima ti pra vi lan voj nič ki 

odnos i postu pak. Ne sme se dozvo li ti da spro vod ni ci ili makar ko dru gi vrše neko mal tre ti ranje 

ili grub postu pak pre ma nji ma, već im obja sni ti iako su Jugo slo ve ni, poš to se nisu oda zva li 

pozi vu mar ša la Tita, da se tre ti ra ju kao rat ni zarobljni ci i da se tako pre ma nji ma postu pa sve 

do daljeg reše nja nji ho vog pita nja (ovo se odno si na domo bra ne).” (VA, VBA, k. 5. sv. 3. d. 81). U 

nare đe nju OZN-e 1. armi je (12. maj 1945) navo di se sle de će: „Šalje mo vam uput stvo kako tre ba 

postu pa ti sa rat nim zaro blje ni ci ma kao i osta lim nepri ja telj skim ele men ti ma. Sve zaro blje ni ke 

kao i osu du pre ma nji ma tre ba spro vo di ti tako da nije dan usta ša ne osta ne, dok sa domo bra nima 

tre ba postu pa ti na taj način, što će se šilja ti u zaro blje nič ki logor u Zagre bu – na Kana lu, jer 

je tamo obra zo van zaro blje nič ki logor. Ofi ci re koje zaro blja va te tre ba kazni ti naj oš tri je, a ofi co ri 

koji se pre da ju tre ba postu pa ti ela stič ni je: tre ba iza bra ti naj go re i kazni ti naj oš tri je, a osta le sla ti 

u logor.” (VA, VBA, k. 5, sv. 3, d. 80). 

498

doku men ti ma nema pome na čet ni ka tako da nije jed no stav no izve sti jasne 

zaključ ke o kate go ri za ci ji zaro blje nih čet ni ka u okvi ru opšteg postup ka 

pre ma zaro blje ni ci ma u Slo ve ni ji maja 1945. Isto se odno si i na pri pad nike 

SDK. Izo sta nak pome na čet ni ka i pri pad ni ka SDK vero vat no je rezultat 

činje ni ce da su pri pad ni ci te dve for ma ci je čini li znat nu manji nu u 

okvi ru kon cen tra ci je nepri ja telj skih sna ga na tlu Slo ve ni je, čak i u okvi ru 

kon cen tra ci je kvi slin ških sna ga, zbog čega je akce nat bio na usta ša ma i 

domo bra ni ma, budu ći da su oni bili znat no broj ni ji. Odlu ka da zaro blje ni 

crno gor ski čet ni ci i pri pad ni ci SDK pode le sud bi nu usta ša i domo branskih 

ofi ci ra, odno sno da budu stre lja ni, vero vat no ima upo riš te u činje ni ci 

da su crno gor ski čet ni ci i Ljo ti će vi dobro volj ci aktiv no voj no sara đi va li 

sa oku pa to rom – do kra ja rata, i da su odbi ja li da polo že oruž je i nakon 

okon ča nja rata, kao i na osno vu činje ni ce da su, poput usta ša (za raz li ku 

od veći ne hrvat skih domo bra na), uglav nom dobro volj no pri stu pi li nji hovim 

for ma ci ja ma. Raz li ka je u tome što su jugo slo ven ske vla sti odlu či le da 

poš te de zaro blje ne čet ni ke i pri pad ni ke SDK mla đe od 20 godi na, što nije 

bio slu čaj sa zaro blje nim usta ša ma. Sli čan nemi lo sr dan odnos pri me njen je 

i pre ma zaro blje nim slo ve nač kim domo bran ci ma, koji su tako đe sma tra ni 

aktiv nim voj nim save zni ci ma naci sta, koji su, pri tom, u naj ve ćem bro ju 

dobro volj no pri stu pi li nji ho voj for ma ci ji. 

Crno gor ski i istoč no bo san ski čet ni ci su, pre ma čet nič kim izvo ri ma, 

u dani ma nakon zau zi ma nja Foče, 19-22. avgu sta 1942, ubi li oko 300 

musli man skih žena i dece u tom gra du. 1349 Naj ma sov ni ji zlo či ni koje su 

poči ni le sna ge pod koman dom Pavla Đuri ši ća odi gra li su se janu a ra i 

febru a ra 1943. Đuri šić je 10. janu a ra 1943. oba ve stio Miha i lo vi ća da su 

čet ni ci pod nje go vom koman dom od 5. do 7. janu a ra „pot pu no uniš ti li” 

33 musli man ska sela na pod ruč ju Bje lo polj skog sre za. „Žrtve: Musli ma na 

bora ca oko 400. Žena i dece oko 1.000.” 1350 Đuri šić je bio koman dant vojne 

ope ra ci je spro ve de ne pro tiv Musli man ske mili ci je od 5. do 11. febru a ra 

1943, na pod ruč ju sre zo va: Plje vlja, Pri boj, Čaj ni če i Foča. Ova ope ra cija 

je rezul ti ra la poko ljem nad više hilja da musli man skih civi la. U sprovo 

đe nju zlo či na uče stvo va li su i bosan ski i srbi jan ski čet ni ci, ali se može 

kon sta to va ti da su crno gor ski čet ni ci pobi li naj ve ći broj lju di u toj ope ra 



499

ci ji. Đuri šić je 13. februara oba ve stio Miha i lo vi ća o isho du ope ra ci je. U 

izveš ta ju se navo di da su sva musli man ska sela u sre zo vi ma Plje vlja, Foča i 

Čaj ni če „pot pu no spa lje na da nije dan nji hov dom nije ostao čitav”. Isto se 

desi lo i u Pri boj skom sre zu. „Za vre me ope ra ci ja se pri stu pi lo pot pu nom 

uniš ta va nju musli man skog življa bez obzi ra na pol i godi ne sta ro sti.” Žrtve 

„kod musli ma na oko 1.200 bora ca i do 8.000 osta lih žrta va: žena, sta raca 

i dece.” 1351 Naj pre su 1969. publi ko va ni poi me nič ni poda ci za 1.380 

musli man skih žrta va teri to ri ji Plje valj skog sre za ubi je nih počet kom februa 

ra 1943. Od tog bro ja na decu do 15 godi na sta ro sti otpa da 698 žrta va 

(50,5%). Pre ma istim poda ci ma, čet ni ci su tokom rata skri vi li smrt najma 

nje 1.532 sta nov ni ka Plje valj skog sre za od čega 1.499 Musli ma na. 1352 

Her ce go vač ki čet ni ci su tako đe poči ni li masov ne zlo či ne koji su bili 

etnič ki moti vi sa ni. Naj ra ni ji pri me ri takvih zlo či na dogo di li su se kra jem 

avgu sta 1941. i poči nje ni su u Bileć kom i Sto lač kom sre zu, od stra ne ustani 

ka koji su 1942. inkor po ri ra ni u čet nič ke for ma ci je. Ova ubi stva bila su 

moti vi sa na osve tom za pret hod ne ustaš ke zlo či ne, ali naj ve ći broj ubi je nih 

nije imao učeš ća u ustaš kim zlo či ni ma. Veći na ubi je nih bili su žene i deca. 

Naj pre je u Ber ko vi ći ma, 25-26. avgu sta, ubi je no oko 185 musli man skih 

civi la. U selu Đeče, pokraj Bile će, 26. avgu sta jed na crno gor ska komit ska 

gru pa je pokla la 12 musli man skih muš ka ra ca. Nared ni zlo čin se dogo dio 

28. avgu sta kada je ubi je no oko 60 musli man skih sta nov ni ka sela Pla na, 

tako đe kod Bile će. U oko li ni Ber ko vi ća i Fat ni ce, 2-3. sep tem bra, ubi je no 

je oko 425 civi la, mahom žena i dece, sta nov ni ka musli man skih sela: Đeče, 

Ora ho vi ce, Fat ni ca, Pri so je, Bije lja ni. 1353 

Her ce go vač ki čet ni ci pod koman dom Petra Baćo vi ća, u okvi ru ita lijan 

ske anti par ti zan ske Ope ra ci je „Albia”, 29. avgu sta 1942, na pod ruč ju 

Makar ske (Zabi o ko vlje) ubi li su 141 civi la hrvat ske naci o nal no sti u seli ma 

1351 Isto, str. 182. 

1352 При лог у крви. Пље вља 1941-1945, (ур. Дани ло Кне же вић), Пље вља, 1969, стр. 219-341. 

1353 Bran ko Popa dić, „Na pro sto ru Sto ca i Bile će”, Her ce go vi na u NOB, 2, April 1941. – jun 1942, (ur. 

Sre to Kova če vić), Beo grad, 1986, str. 639-649; Geno cid nad Musli ma ni ma 1941-1945. Zbor nik 

doku me na ta i svje do če nja, (pr. Vla di mir Dedi jer i Antun Mile tić), Sara je vo, 1990, str. 739-743; 

Саво Ско ко, Поко љи хер це го вач ких Срба 1941, Бео град, 1991, стр. 291-292; Geno cid nad 

Boš nja ci ma u Dru gom svjet skom ratu. Doku men ti (pr. Sma jil Čekić), Sara je vo, 1996, str. 37-43. 

500

Raš ća ne, Kozi ca, Dra glja ne i Župa. Sve kuće u tim seli ma su opljač ka ne i 

zapa lje ne. 1354 

Sto lač ki čet ni ci su 5-6. sep tem bra 1942. ubi li 27 lju di u Pre nju, prete 

žno Hrva ta, i spa li li 45 kuća. U sused nim Opli či ći ma 6. sep tem bra ubi li 

su dvo je sta ra ca i spa li li 10 hrvat skih kuća. 1355 Na tom pod ruč ju usta še 

su 1941. poči ni le više stru ko broj ni je zlo či ne nad srp skim sta nov niš tvom. 

Her ce go vač ki čet ni ci, pod koman dom Milo ra da Popo vi ća (pogi nuo 

na Lijev če polju) i Milo ša Kure ša (pre ži veo odstup ni cu ka Austri ji), učestvo 

va li su počet kom okto bra 1942. u bor ba ma u okvi ru ita li jan ske antipar 

ti zan ske Ope ra ci je „Alfa”, pod ita li jan skom koman dom. Popo vi će vi i 

Kure še vi čet ni ci, pri sti gli na pod ruč je Jabla ni ce i Rame (Pro zor i okol na 

sela), pre ko teri to ri je pod kon tro lom usta ša, ubi li su zna tan broj hrvatskih 

i musli man skih civi la u oko li ni Jabla ni ce i Pro zo ra. Pre ma jed nom 

ita li jan skom izveš ta ju (18. okto bar 1942) čet ni ci su na tom pod ruč ju od 

6. do 10. okto bra ubi li pre ko 700 oso ba i zapa li li pre ko 650 domo va. 1356 

Petar Baćo vić, zapo ved nik her ce go vač kih čet ni ka, oba ve stio je depe šom 

Dra žu Miha i lo vi ća 23. okto bra 1942: „U ope ra ci ja ma Pro zor zakla no preko 

2.000 Šoka ca i Musli ma na. Voj ni ci se vra ti li odu še vlje ni.” Ovaj broj 

je uve li čan. Publi ko va ni su poi me nič ni poda ci za 866 sta nov ni ka nase lja 

na pod ruč ju opšti ne Pro zor (od toga su 314 bili Musli ma ni, a 552 Hrvati), 

ubi je nih od čet ni ka okto bra 1942. Tako đe, publi ko va ni su poi me nič ni 

poda ci za 77 Musli ma na sa pod ruč ja opšti ne Jabla ni ca, ubi je nih od her cego 

vač kih čet ni ka u istom raz do blju. 1357 Na pod ruč ju Rame i Jabla ni ce nisu 

zabe le že ni pret hod ni zlo či ni usta ša nad Srbi ma jer u tim kra je vi ma nije 

bilo srp skog sta nov niš tva. 

Crno gor ski i her ce go vač ki čet ni ci su tokom oku pa ci je pobi li na sto tine 

akti vi sta i sim pa ti ze ra NOP-a, zaro blje nih par ti za na i nji ho vih rođa ka, 

dok su ita li jan skom i nemač kom oku pa to ru pre da li tako đe na sto ti ne zaroblje 

nih par ti za na i nji ho vih sim pa ti ze ra, koje je oku pa tor likvi di rao. 1358 

1354 Dušan Plen ča, Par ti zan ski odre di naro da Dal ma ci je 1941-1942, Beo grad, 1960, str. 379-381. 

1355 AJ, DK, 110, f. 485, s. 1013-1022. 


1357 Namik Čehić, Pro zor ski kraj u oslo bo di lač kom ratu i revo lu ci ji 1941-1942, Pro zor, 1985, str. 367- 

399; Geno cid nad Musli ma ni ma..., str. 233, 735-738, 837-851. 

1358 Кола шин ски чет нич ки затвор 1942-1943, Збор ник радо ва са науч ног ску па одр жа ног у 

Кола ши ну 14. и 15. маја 1984, (ур. Јован Р. Бојо вић), Тито град, 1987. 

501

Neki od naj ma sov ni jih zlo či na čet ni ka u Crnoj Gori, nad pra vo slavnim 

sta nov niš tvom, poči nje ni su posled njih mese ci čet nič ke vla sti u Crnoj 

Gori. Po nare đe nju i pod ruko vod stvom čet nič kog kape te na Jako va Jovovi 

ća, na loka ci ji Lazi ne, pokraj Dani lov gra da, čet ni ci su u julu 1944. strelja 

li 48 mla di ća i devo ja ka iz Bje lo pa vli ća koje su osum nji či li da su čla no vi 

SKOJ-a. Nedu go nakon tog zlo či na, 1. avgu sta, gru pa nemač kih voj ni ka i 

čet ni ka zapu ti la se sa Ceti nja u selo Pre kor ni cu, pokraj Rije ke Crno je vi ća, 

gde su ubi li 16 oso ba. 1359 

Pre ma slu žbe nim posle rat nim poda ci ma, tokom oku pa ci je, „oku pator 

i čet ni ci stri je lja li su ukup no 6.655 lju di”. 1360 Ovi poda ci ne govo re o 

struk tu ri poči ni la ca, ali se naj ve ro vat ni je znat nim delom odno se na zlo čine 

ita li jan ske i nemač ke voj ske. Nepo zna to je u kojoj meri su u nave de nu 

broj ku uvrš te ni zlo či ni čet ni ka nad musli man skim sta nov niš tvom u Sandža 

ku i zlo či ni drža vlja na Jugo sla vi je u for ma ci ja ma nemač kog oku pa to ra 

(21. SS divi zi ja „Sken der beg”, itd) i Musli man ske mili ci je nad crno gorskim 

sta nov niš tvom. 

Pre ma poda ci ma pri re đi va ča Spo me ni ce crno gor skim anti fa ši sti ma, oko 

36.000 pri pad ni ka JA, koji su uze li učeš će u završ nim bor ba ma za oslo bođe 

nje zemlje (1945), rođe ni su na tlu Crne Gore. Pri tom, ovo nika ko nisu 

jedi ni Crno gor ci uče sni ci rata na stra ni NOVJ/JA, budu ći da su mno gi 

u među vre me nu pogi nu li ili zaro blje ni. U istoj knji zi obja vlje ni su poime 

nič ni poda ci za 18.573 oso ba sa pod ruč ja Crne Gore koje su pogi nu le 

ili ubi je ne van bor be kao pri pad ni ci NOVJ/JA, 1941-1945. 1361 Upo re điva 

njem bro ja anga žo va nih Crno go ra ca u završ nim ope ra ci ja ma za oslobo 

đe nje zemlje sa bro jem čet ni ka koji su odstu pi li iz Crne Gore kra jem 

1944, kao i upo re đi va njem bro ja stra da lih crno gor skih par ti za na sa bro jem 

stra da lih crno gor skih čet ni ka nakon decem bra 1944. (oko 5.000-6.000) – 

dola zi mo do zaključ ka da je broj stra da lih par ti za na znat no veći. 

1359 Радо је Пајо вић, н.д., стр. 483; Čet ni ci u Crnoj Gori 1941-1945. Sarad nja sa oku pa to rom, zlo či ni, 

žrtve. Izbor doku me na ta, (pr. Vla do Mar ko vić), Pod go ri ca, 1998, str. 210-217. 

Zani mlji vo je da je nemač ka koman da mesta Dani lov grad upu ti la Jovo vi ću mol bu sle de ćeg sadr ža ja: 

„Gospo din pot pu kov nik Friš ling moli vas da na sva ki način pre ki ne te sa daljim stre lja njem.” 

(Доку мен ти о издај ству Дра же Миха и ло ви ћа I, Бео град, 1945, стр. 177). 

1360 Радо је Пајо вић, н.д., стр. 287. 

1361 Спо ме ни ца црно гор ским анти фа ши сти ма 1941-1945, Цети ње, 2001. 

502

503

VII deo: 

Stre lja nje pri pad ni ka 

SDK u Slo ve ni ji 

maja 1945. 

504

VII deo: Stre lja nje pri pad ni ka SDK u Slo ve ni ji 

maja 1945. 

Bri tan ci su maja 1945. jugo slo ven skim vla sti ma ispo ru či li raz o ru ža ne 

pri pad ni ke 2, 3. i 4. puka SDK. Jugo slo ven sko ruko vod stvo je odlu či lo da 

ispo ru če ni pri pad ni ci SDK budu stre lja ni, sem naj mla đih pri pad ni ka do 

20 godi na sta ro sti. Naj češ će pomi nja na broj ka stre lja nih pri pad ni ka SDK, 

ubi je nih od stra ne JA kra jem maja 1945. u Slo ve ni ji, pod ra zu me va 3.000 

stre lja nih. Ova broj ka je dece ni ja ma u opti ca ju u knji ga ma i napi si ma preži 

ve lih pri pad ni ka SDK u emi gra ci ji. U među vre me nu pre ži ve li pri pad ni ci 

SDK nisu publi ko va li pre li mi nar ni spi sak, niti bilo kakav opse žni ji spi sak 

stra da lih sabo ra ca. 

Viso ke broj ke pri pad ni ka SDK stre lja nih u Slo ve ni ji maja 1945, 

pri hva tio je i crno gor ski isto ri čar Bra ni slav Kova če vić, koji na osno vu 

emi grant ske memo a ri sti ke pomi nje broj ku od navod no 4.000 stra da lih 

pri pad ni ka ove for ma ci je na tlu Slo ve ni je, iako je reč o isto ri ča ru karak teri 

stič nom po opre znim i izba lan si ra nim sta vo vi ma. 1362 

Pre ma nemač kim izvo ri ma (14. okto bar 1944), „jako osla blje ni Srp ski 

dobro vo ljač ki kor pus” počet kom okto bra 1944. bro jao je 4.000 lju di. 1363 

Tako đe, pre ma nemač kim izvo ri ma, 4. puk SDK, u jači ni tri bata ljo na, 15. 

sep tem bra 1944. bro jao je 570 bora ca. 1364 Pre ma par ti zan skim izvo ri ma, 

jači na 4. puka SDK, anga žo va nog u bor ba ma u Sre mu, 9. okto bra 1944. 

izno si la je 600-700 bora ca. 1365 

Pre ma nemač kim izvo ri ma iz dru ge polo vi ne avgu sta 1944, sna ge 

SDK anga žo va ne u bor ba ma u Srbi ji u okvi ru nemač kih voj nih ope ra ci ja, 

ima le su od 15. mar ta do 15. avgu sta 1944. sle de će gubit ke: 140 poginu 

lih, 312 ranje nih i 89 nesta lih. 1366 U nared na dva mese ca, do sre di ne 

okto bra, gubi ci SDK dodat no su uve ća ni, naro či to kada je reč o gubi ci ma 

5. puka u bor ba ma u jabla nič kom kra ju. Među tim, ne ras po la že mo podaci 

ma o gubi ci ma SDK u tom raz do blju. 


1363 Zbor nik NOR-a, XII/4, Beo grad, 1979, str. 644, 988. 

1364 Isto, str. 597. 




505

Sna ge SDK su tokom ostat ka okto bra, nakon napuš ta nja Srbi je, i dalje 

bile anga žo va ne u okvi ru nemač ke oru ža ne „Grup pe Jun gen feld”, ovog 

puta u bor ba ma pro tiv srem skih par ti za na, u seli ma izme đu Zemu na i 

Kupi no va, kako bi neu tra li sa li par ti zan sko pri su stvo u Donjem Sre mu, u 

cilju poti ski va nja par ti zan skih sna ga od Zemu na i komu ni ka ci je Zemun 

- Srem ska Mitro vi ca, u vre me išče ki va nja i otpo či nja nja bor bi za Beo grad 

i bez bed nog odstu pa nja nemač kih i manjeg bro ja dobro vo ljač kih sna ga iz 

Obre nov ca. 1367 U bor ba ma u Sre mu, sna ge SDK ima le su gubit ke od više 

dese ti na bora ca, sude ći pre ma par ti zan skim izvo ri ma. 1368 

Zabe le žen je pre la zak gru pe od 16 pri pad ni ka SDK u redo ve NOVJ, 

kra jem okto bra, u istoč noj Sla vo ni ji, pri li kom odstu pa nja SDK od Rume 

ka Osi je ku. Dezer te ri iz SDK posta li su bor ci 12. sla von ske divi zi je. Četvori 

ca pre be ga su stre lja na do kra ja godi ne, kako se može naslu ti ti – zbog 

pro pa gan de pro tiv NOP-a koju su širi li među novim sabor ci ma. 1369 Iako 

je reč o malom bro ju pre be ga u par ti zan ske redo ve, ovaj poda tak govo ri da 

je par ti zan ska stra na osta vlja la moguć nost pri pad ni ci ma SDK da dezer ti raju 

i pre đu u nje ne redo ve, makar u nekim regi o ni ma, i pored činje ni ce da 

za pri pad ni ke ove for ma ci je nije važi la amne sti ja. 

Sna ge SDK su u dru goj polo vi ni okto bra eva ku i sa ne pre ko teri to ri je 

NDH, od Rume do Osi je ka, da bi se pre ko mađar ske teri to ri je domogle 

Austri je, odno sno teri to ri je Nemač kog Raj ha. Pre ma oce ni nemač ke 

Koman de Jugo i sto ka, od 14. okto bra 1944, „zaslu žni dobro vo ljač ki korpu 

s ne sme da bude pre puš ten svo joj sud bi ni, već mora da bude anga žovan 

na dru gom mestu za naše potre be”. Ovu oce nu je pri hva ti la nemač ka 

Vrhov na koman da, odno sno lič no Adolf Hitler. Sto ga je Vrhov na komanda 

Ver mah ta 20. okto bra izda la nare đe nje Koman dan tu Jugo i sto ka za preba 

ci va nje SDK u Ope ra tiv nu zonu Jadran sko pri mor je (Julij ska kra ji na i 

Istra). U nare đe nju se isti če da je „Firer nare dio” da se sna ge SDK „imaju 

naj br že dode li ti Koman dan tu Jugo za pa da za bor bu pro tiv ban dit skih 

sna ga i za osi gu ra nje gra ni ca Hrvat ske u rejo nu Istre”. 1370 Dakle, sna ge 

SDK su na osno vu ovog nare đe nja, odno sno pro ce ne nemač ke Vrhov ne 

1367 Zbor nik NOR-a, XII/4, Beo grad, 1979, str. 644, 659. 


1369 Par ti zan ska i komu ni stič ka repre si ja i zlo či ni u Hrvat skoj, 1944-1946. Doku men ti, (ur. Mate Rupić), 

Sla von ski Brod, 2005, str. 76-77. 

1370 Zbor nik NOR-a, XII/4, Beo grad, 1979, str. 663-664, 988. 

506

koman de o neo p hod no sti poja ča va nja sna ga Ope ra ti ve ne zone Jadran sko 

pri mor je (OZAK), pre ba če ne u Julij sku kra ji nu i Istru, u cilju bor bi pro tiv 

sna ga NOVJ, budu ći da bi nji ho vo dalje pri su stvo na matič noj teri to ri ji 

Srbi je pod ra zu me va lo uniš te nje. Ova ko je SDK izvu čen sa pod ruč ja gde 

bi sva ka ko doži veo uniš te nje i pre meš ten na teri to ri ju na kojoj je mogao 

biti od kori sti nemač kom oku pa to ru. Uosta lom, SDK je bio od nesumnji 

ve kori sti Koman di Jugo za pa da. Pod ruč je na kome je sta ci o ni ran SDK 

(ujed no i sna ge čet ni ka pod koman dom Mom či la Đuji ća i Dobro sla va 

Jev đe vi ća) for mal no je bilo sastav ni deo Ita li je, sto ga su neu te me lje ne teze 

poje di nih auto ra o tome kako su se „srp ske naci o nal ne sna ge” oku pi le na 

teri to ri ji „Pri mor ske Slo ve ni je” ili „Slo ve nač kog pri mor ja” (budu ći da ove 

dve geo graf ske odred ni ce tada nisu bile rele vant ne) navod no u cilju pri kuplja 

nja i sje di nja va nja jugo slo ven skih anti ko mu ni stič kih sna ga zarad bor be 

za povra tak pred rat nog druš tve no-poli tič kog ure đe nja. Kon cen tra ci ja srpskih 

anti ko mu ni stič kih sna ga na pod ruč ju Julij ske kra ji ne i Istre rezul tat je 

potre be nemač kog oku pa to ra da voj no isko ri sti oko 12.000 anti ko mu nistič 

kih bora ca i nasta vak je pret hod ne prak se. 

Pri pad ni ci SDK dola skom na pod ruč je OZAK sta vlje ni su u nad ležnost 

SS-a, budu ći da su sna ge SS-a vrši le snab de va nje i voj no usme ra va nje 

SDK. U okvi ru SS-a je posto ja la ten den ci ja da se SDK inkor po ri ra u ovu 

for ma ci ju, ali je ruko vod stvo SDK zazi ra lo od ove moguć no sti, nasto jeći 

da saču va pri vid nu indi vi du al nost, pla še ći se još veće kom pro mi ta ci je. 

Zahva lju ju ći raz u me va nju Her ma na Noj ba he ra, SDK nije inkor po ri ran u 

SS, iako je i dalje ostao u nad le žno sti ove for ma ci je, što je pod ra zu me va lo 

komand nu pot či nje nost, ili kon kret no: SDK je u voj nom pogle du sta vljen 

pod koman du nad le žnog Višeg vođe SS-a i poli ci je za Jadran sko pri mor je, 

SS gene ra la Odi la Glo boč ni ka. 1371 

U izveš ta ju oba veš taj nog odse ka Glav nog šta ba Slo ve ni je JA (2. februar 

1945) zabe le že na je jači na i struk tu ra jedi ni ca SDK u OZAK. U dokumen 

tu se navo di da su pri pad ni ci SDK na putu kroz Srem „vrši li pri sil nu 

mobi li za ci ju u srp skim nase lji ma”. U Austri ji su „pri hva tili u svo je redo ve 

i neko li ko zaro blje ni ka” VKJ. Pre ma izveš ta ju, 1. puk SDK bro jao je 450 

bora ca, pri čemu se za sva ki bata ljon navo de pre ci zni poda ci o ljud stvu. 

1371 Nemač ka oba veš taj na slu žba u oku pi ra noj Jugo sla vi ji, IV, (Srbi ja, Make do ni ja, Crna Gora), Beograd, 

1959, str. 968-969. 

507

Zatim, 2. puk je bro jao 1.200 bora ca, pri čemu se navo di samo ova okvirna 

broj ka, bez poda ta ka o jači ni bata ljo na („tač ni ji poda ci nedo sta ju”). Za 

3. puk se navo di da je sasta vljen od tri bata ljo na. „Sva ki bata ljon ima po tri 

lake čete i jed nu teš ku. Broj no sta nje čete do 80 lju di.” Dakle, na osno vu 

ovih poda ta ka može se zaklju či ti da je 3. puk bro jao manje od 960 bora ca. 

„Tre ći bata ljon je pre ma posled njim poda ci ma oti šao pre ko Dol. Jele nja i 

Škr lje va u Bakar u susret četa ma čet ni ka popa Đuji ća.” Za 4. puk se navo di 

da bro ji 620 bora ca, uz pre ci zne podat ke za broj no sta nje sva kog bata ljo na. 

„Bata ljo ni [4. puka] su bili u bor ba ma sa NOV vrlo pro re đe ni. Gonje ni 

su bili od Sme de re va do Beo gra da i doc ni je od Zemu na do Vuko va ra.” 

Arti lje rij ski divi zion bro jao je „50 ljo ti će va ca, 35 nedi će va ca i oko 100 

novo mo bi li sa nih i devet ofi ci ra i pod o fi ci ra”. Manje jedi ni ce (štab na četa, 

četa za vezu, lič na prat nja gene ra la Koste Mušic kog, žan dar me rij ski vod) 

bro ja le su zajed no 260 bora ca. 1372 U izveš ta ju nisu nave de ne sna ge znat no 

pro re đe nog 5. puka, koji je pri sti gao u Slo ve ni ju kasni je od glav ni ne SDK, 

pro bi ja ju ći se kroz Bosnu uz nemač ke sna ge. Dakle, jači na jedi ni ca SDK 

sta ci o ni ra nih u Julij skoj kra ji ni i Istri, počet kom febru a ra 1945, pre ma 

tom doku men tu, izno si la je oko 3.675, ne raču na ju ći nepo znat broj boraca 

5. puka, pri čemu se može pret po sta vi ti da je pre o sta lo ljud stvo znat no 

pro re đe nog 5. puka bilo jači ne jed ne do dve čete. Ovi poda ci ukla pa ju se u 

nemač ke izvo re koji navo de da je osla blje ni SDK počet kom okto bra 1944. 

bro jao oko 4.000 bora ca. 

Na osno vu nave de nih poda ta ka može mo zaklju či ti da je febru a ra 

1945. broj no sta nje 2, 3. i 4. puka izno si lo oko 2.780 bora ca. 

Pre ma izveš ta ju istog oba veš taj nog odse ka, od 31. mar ta 1945, jači na 

1. puka izno si la je 1.200 bora ca, 2. puka čak 1.800 bora ca, dok jači na 3, 

4. i 5. puka nije nazna če na. 1373 Ovaj izvor nije upo tre bljiv zbog svo je nedore 

če no sti. Osta je nepo zna to kako je 1. puk sa 450 poras tao na 1.200, a 2. 

puk sa 1.200 nara stao na 1.800 bora ca, odno sno, u kojoj meri se navod ni 

porast u ljud stvu odno sio na popu nu od stra ne pri pad ni ka SUK (mak simal 

no 1.000-1.500 bora ca), a koli ko je bio rezul tat pri li va dobro vo lja ca 

iz nemač kih „kon cen tra ci o nih i rad nih logo ra” („Broj dobro vo lja ca koji 

se regru tu je, pod uti ca jem lažne pro pa gan de, iz nemač kih logo ra, raste iz 

1372 AJ, DK, 110, f. 580, s. 193-195. 

1373 AJ, DK, 110, f. 580, s. 197-200. 

508

dana u dan”, kako se navo di u izveš ta ju od 31. mar ta). Sem toga, nepozna 

to je koli ko je dru gi izveš taj uopšte pouz dan. Ne posto je poda ci koji bi 

potvr di li maso van pri liv otpuš te nih zaro blje ni ka u redo ve SDK. Uko li ko 

su 1. i 2. puk nara sli na 1.350 bora ca, na osno vu pri li va bora ca SUK, može 

se pret po sta vi ti da u osta la tri puka SDK nisu ras po re đi va ni biv ši pri padni 

ci SUK, što je nera zu mlji vo. Ovo je još jedan raz log zbog kojeg dru gi 

doku ment tre ba kori sti ti s opre zom. 

Doma ća isto ri o gra fi ja nije rasve tli la pita nje pre for ma ci je SUK nakon 

dola ska u Julij sku kra ji nu, mar ta 1945, budu ći da su dostup ni izvo ri 

koji bi rasve tli li ovo pita nje vrlo oskud ni. Nepo zna to je u kojoj meri su se 

pri pad ni ci ove for ma ci je svr sta li u redo ve SDK, a koli ko ih je svr sta no u 

čet nič ke jedi ni ce, iako posto ji sla ga nje da je veći na preš la u redo ve SDK. 

Đoko Sli jep če vić navo di pismo gru pe ofi ci ra SDS upu će no Dimi tri ju Ljoti 

ću 21. febru ar 1945. u kome se isti če: „Za pre laz u SDK pri ja vi lo se 83 

ofi ci ra i oko 600 pod o fi ci ra i voj ni ka.” 1374 Bori vo je Kara pan džić navo di da 

je ukup no reč o 1.500 biv ših pri pad ni ka SUK, ali ima ju ći u vidu nepo u 

zda nost broj nih Kara pan dži će vih navo da, naro či to kada je reč o broj ka ma, 

ovaj navod ne može mo uze ti u obzir bez većih rezer vi. 1375 Bojan Dimi trije 

vić, pozi va ju ći se na izvo re dobro vo ljač ke pro ve ni jen ci je, navo di da su u 

Julij sku kra ji nu, u redo ve SDK pri sti gle dve gru pe biv ših pri pad ni ka SDK 

u koji ma je bilo „više sto ti na” ofi ci ra i voj ni ka. Kosta Niko lić, bez pozi vanja 

na izvo re, navo di da se sna ga ma SDK u Julij skoj kra ji ni pri klju či lo oko 

1.600 pri pad ni ka SUK. 1376 Neboj ša Stam bo li ja tako đe navo di podat ke o 

dola sku dve gru pe pri pad ni ka SUK u Slo ve nač ko pri mor je („naj pre je otišlo 

600 stra ža ra i 83 ofi ci ra, a nakon toga gru pa od 420 biv ših pri pad ni ka 

SDS”), da bi potom kon sta to vao: „Ukup no je oko 1.500 stra ža ra sti glo u 

Pri mor sku.” 1377 Iz sve ga nave de nog mogu će je zaklju či ti da je u Julij sku 

kra ji nu pri sti glo 1.100-1.500 pri pad ni ka SDK, pri čemu je real na broj ka 

bli ža prvoj cifri, kao i to da je naj ve ći deo pri sti glih stu pio u redo ve SKD, 

što navo di na zaklju čak da je SDK poja ča na sa oko 1.000 bora ca. Među 

1374 Đoko Sli jep če vić, Jugo sla vi ja uoči i za vre me Dru gog svet skog rata, Min hen, 1978, str. 319. 

1375 Бојан Б. Дими три је вић, Вој ска Неди ће ве Срби је..., стр. 530. 

1376 Kosta Niko lić, „Obra čun Tito va reži ma s jugo slo ven skim monar hi stič kim pro tu ko mu ni stič kim 

sna ga ma na kra ju Dru gog svjet skog rata”, Časo pis za suvre me nu povi jest, 3/2012, Zagreb, 

2012, str. 632. 

1377 Небој ша Стам бо ли ја, „Осни ва ње и деј ства Срп ског удар ног кор пу са 1944-1945.”, стр. 84-85. 

509

tim, usled nedo stup no sti ili nepo sto ja nja poda ta ka, ne posto je istra ži va nja 

koja bi rekon stru i sa la gubit ke biv ših pri pad ni ka SUK u okvi ru SDK, u 

Slo ve ni ji 1945. 

Dru gi par ti zan ski izvo ri pru ža ju dodat ne podat ke o poten ci jal noj jačini 

2, 3. i 4. puka SDK čiji pri pad ni ci su, poti ski va ni od sna ga JA, maja 

1945. odstu pi li pre ma Austri ji, nakon čega su ispo ru če ni jugo slo ven skim 

vla sti ma od stra ne Bri ta na ca. 

Pre ma poda ci ma Šta ba 4. armi je JA od 14. apri la 1945, u Loš ku dolinu 

se pre ba ci lo „oko 2.500 nedi će va ca i čet ni ka”, s name rom da pro dru u 

prav cu Čabra. 1378 Sva ka ko da je upo tre ba ter mi na „nedi će vac” sino nim za 

pri pad ni ke SDK. Pre ma izveš ta ju Šta ba Kočev ske gru pe JA Šta bu 7. (slove 

nač kog) kor pu sa JA (23. april 1945), sna ge 2, 3. i 4. puka SDK i 1. i 2. 

čet nič ke bri ga de, sta ci o ni ra ne na pod ruč ju Koče vja, bro ja le su „oko 3.000 

lju di”. 1379 Pre ma izveš ta ju Šta ba 29. udar ne divi zi je Šta bu 4. armi je JA 

(4. jul 1945), na pod ruč ju Koče vja, kra jem apri la i počet kom maja 1945. 

nala zi lo se „oko 2.000 čet ni ka tzv. Srp skog dobro vo ljač kog kor pu sa”. 1380 

Može se pret po sta vi ti da je sasta vljač izveš ta ja, kada je pomi njao broj ku od 

2.000, mislio i na pri pad ni ke SDK kao i na čet ni ke. 

Dakle, na osno vu ova tri nave de na poda tka, koje doma ća isto ri o grafi 

ja, iz nama nepo zna tih raz lo ga, nije regi stro va la, iako su nave de ni izvo ri 

publi ko va ni pre neko li ko dece ni ja, mogu će je zaklju či ti da su sna ge 2, 3. 

i 4. puka SDK i 1. i 2. bri ga de Lič kog kor pu sa JVuO, anga žo va ne apri la 

1945. pre ma Kupi, zajed no bro ja le izme đu 2.000 i 3.000 bora ca, pri čemu 

je mogu će pret po sta vi ti da su čet ni ci bro ja li neko li ko sto ti na bora ca. Prema 

čet nič kim izvo ri ma (10. april 1945), 1. lič ka bri ga da bro ja la je 200, a 

2. i 3. lič ka bri ga da sku pa tako đe 200 bora ca, iz čega može mo zaklju či ti da 

su 1. i 2 lič ka bri ga da zajed no bro ja le oko 300 bora ca, iako je možda reč 

o nepot pu nim poda ci ma. 1381 Na osno vu ovih poda ta ka može mo zaklju či ti 

da je broj nost tri puka SDK izno si la oko 2.500 bora ca, što nas upu ću je 

na zaklju čak da jedi ni ca ma ova tri puka, koje su apri la 1945. upu će ne ka 

Kupi i Gor skom kota ru, u susret crno gor skim čet ni ci ma (iako je pro boj 


1379 Isto, str. 368. 

1380 Isto, str. 845. 


510

Đuri ši će vih sna ga kroz Bosnu bio neiz vo dljiv), nisu bile pri do da te štap ske 

i poza din ske čete. Uko li ko pret po sta vi mo da je pro seč na jači na čete izno sila 

oko 80 bora ca, dola zi mo do zaključ ka da sa glav ni nom sna ga nave de na 

tri puka nije upu će no oko 480 bora ca. 

Pre ma sve do če nju Dra go sla va Despo to vi ća, bor ca SDK, nakon što 

je bri tan ska voj ska pre da la pri pad ni ke SDK sna ga ma JA, iz pri vre me nog 

zaro blje nič kog logo ra u Jese ni ca ma pobe gao je veći broj ljo ti će va ca: 

„U jed nom tre nut ku Mari sav Petro vić šap nu iza sebe da pone su dalje 

krat ko saopšte nje: na nje gov znak da se svi raz be že. Tako je i bilo. Na dati 

znak nasta opšte beža nje – nije pobe gao samo ko nije hteo. Spro vod ni ci su 

bili zbu nje ni. Nisu opa li li nije dan metak. Kad se sve zavr ši lo, pri ku pi li su 

kolo nu i kre nu li dalje.” 1382 

Pomen „opšteg beža nja” kao da pod ra zu me va beg neko li ko ili više 

dese ti na poje di na ca. Izvo ri ljo ti ćev ske emi gra ci je izne li su tvrd nju da su 

jugo slo ven ske vla sti nakon ustu pa nja zaro blje nih pri pad ni ka SDK od strane 

Bri ta na ca poš te de le dobro volj ce naj ni žih godiš ta, odno sno one koji su 

ima li ispod 20 godi na. Ovi izvo ri navo de da je reč o 50-70 poš te đe nih, što 

može mo sma tra ti donjom broj kom. Dakle, na osno vu ova dva poda tka 

mogu će je zaklju či ti da je stre lja nje izbe glo naj ma nje izme đu 100 i 150 

ispo ru če nih dobro vo lja ca. 

Na osno vu nave de nih pret po stav ki i tvrd nji, može mo zaklju či ti da je 

broj pri pad ni ka 2, 3. i 4. puka SDK koji nisu likvi di ra ni od stra ne JA, 

izno sio naj ma nje oko 630. 

Isto ri čar Bojan Dimi tri je vić, pozi va ju ći se na navo de pre ži ve lih pripad 

ni ka SDK, izneo je tvrd nju da su Bri tan ci maja 1945. jugo slo ven skim 

vla sti ma ispo ru či li „pre ko 2.400 srp skih dobro vo lja ca”. 1383 

Na osno vu sve ga nave de nog može mo zaklju či ti da su pri pad ni ci JA 

stre lja li izme đu 2.100 i 2.300 pri pad ni ka SDK kra jem maja 1945. Naravno, 

ova pret po stav ka pod ra zu me va dodat na raz ma tra nja i pod lo žna je revizi 

ji. 

Pre ži ve li pri pad ni ci SDK, kao poli tič ki emi gran ti, podi gli su u Kočevskom 

rogu, počet kom posled nje dece ni je proš log veka, spo men obe lež je 

1382 Дра го слав Деспо то вић, Кочев ски рог: рат ни зло чин или пра вед на одма зда, Бео град, 

1992, стр. 71. 

1383 Бојан Б. Дими три је вић, н.д., стр. 544. 

511

stra da lim pri pad ni ci ma SDK i crno gor skim čet ni ci ma, stre lja nim nakon 

zaro blja va nja. U tek stu na spo me ni ku navo di se da u jama ma na Kočevskom 

rogu poči va „pre ko 3.000” pri pad ni ka SDK i „2.000 div-juna ka 

crno gor skih čet ni ka”. Među tim, na osno vu spi ska stra da lih crno gor ski četni 

ka u Bosni i Slo ve ni ji, koji je publi ko van 2009, pozna ta su ime na 36 četni 

ka za koje se navo di da su stra da li na Kočev skom rogu ili u Koče vju. 1384 

Iako ovaj broj nika ko nije kona čan, nume rič ka dis pro por ci ja deman tu je 

ste re o tip o navod no 2.000 crno gor skih čet ni ka stre lja nih na Kočev skom 

rogu. Navod o „pre ko 3.000” ubi je nih pri pad ni ka SDK na Kočev skom 

rogu nesum nji vo je uve li čan. 

1384 Саво Гре го вић, н.д., стр. 327-527. 

512

513

VIII deo: 

Aktiv no sti i gubi ci 

čet nič kih odmet ni ka 

u Srbi ji 1945-1946. 

514

VIII deo: 

Aktiv no sti i gubi ci čet nič kih odmet ni ka u 

Srbi ji 1945-1946. 

Na osno vu saču va nih izvo ra čet nič ke pro ve ni jen ci je, može se zaklju či ti 

da je Vrhov na koman da JVuO uče stvo va la u orga ni zo va nju pre ba ci va nja 

diver za na ta u Srbi ju, od novem bra 1944. Reč je o pri pad ni ci ma diver zantsko-tero 

ri stič kih gru pa regru to va nih iz redo va JVuO, ali i iz redo va kvi slinškog 

kor pu sa, pri čemu su diver zan ti kvi slin ške pro ve ni jen ci je obu ča va ni 

i nao ru ža ni od stra ne Nema ca, što je Vrhov noj koman di JVuO i Dra ži 

Miha i lo vi ću bilo pozna to. 1385 

Poda ci o uba ci va nju diver zant sko-tero ri stič kih gru pa iz redo va JVuO 

u Srbi ju, kra jem 1944, pri lič no su oskud ni budu ći da su takvi pri me ri bili 

ređi nego počet kom 1945, kada dobi ja ju orga ni zo va nu for mu koja podra 

zu me va aktiv nu sarad nju sa nemač kom voj skom u pre ba ci va nju gru pa 

pre ko Dri ne. Prve čet nič ke gru pe koje su iz Bosne uba ci va ne u Srbi ju bile 

su malo broj ne i nisu proš le pret hod nu diver zant sku obu ku. 

Dra ža Miha i lo vić je 4. decem bra 1944, u selu Sred nje, pokraj Sara jeva, 

gde je bila pri vre me no smeš te na Vrhov na koman da, for mi rao Komandu 

kra ljev skih koman do sa. U pred lo gu o obra zo va nju ove koman de, 

Miha i lo vić je, izme đu osta log, naveo: 

„Cilj orga ni za ci je tre ba da bude sle de ći: a) da se ne dozvo li sta bi li za ci ja 

u korist par ti za na... b) da se narod psi ho loš ki pri pre mi za sle de će izbo re 

koje save zni ci nago veš ta va ju. S obzi rom na ova kav cilj, orga ni za ci ja otpo 

1385 Dra ža Miha i lo vić je 1. decem bra 1944. upu tio pismo Goj ku Boro ti, koman dan tu Koman de Saraje 

va u kome ga oba veš ta va o uba ci va nju diver zant sko-tero ri stič kih gru pa u Srbi ju i ulo zi Vrhovne 

koman de JVuO u tome. Boro ta je bio čet nič ki ofi cir za vezu sa nemač kim sna ga ma u Saraje 

vu. „Beć. (Boži dar Beća re vić, šef 4. (anti ko mu ni stič kog) ode lje nja Spe ci jal ne poli ci je, nap. aut.) 

sa nje go vim ljud stvom može biti pri mljen i pre ba čen u Srbi ju. Veo ma je važno da niko ne zna za 

nji ho vo uba ci va nje u Srbi ju, pa čak ni dola zak kod nas. Naš svet suvi še mno go pri ča i ja dobro 

kri jem još odav de sve one koje uba cu jem. Zato ćemo pri hvat Beć.[arevića] sa nje go vim lju di ma 

orga ni zo va ti tako da niko ovde ne zna za njih.” Zani mljiv je nasta vak pisma, gde Miha i lo vić kaže: 

„Pre ba ci te tamo da stal no okle va ju i kao uvek se zadoc ni. O tome vam mogu samo usme no 

govo ri ti.” Ova opa ska odno si se na Nem ce i na neza do volj stvo Vrhov ne koman de JVuO u dinami 

ci ispo ru ke oruž ja i muni ci je od stra ne oku pa to ra. (Zbor nik NOR-a, XIV/4, Beo grad, 1985, str. 

441-442). 

515

a u Srbi ji tre ba lo bi da obu hva ti sle de će: obno vu rav no gor skih odbo ra i 

omo gu ća va nje nji ho vog rada; vrše nje aten ta ta na poje di ne istak nu te parti 

za ne; ruše nje i ote ža va nje svih par ti zan skih veza i komu ni ka ci ja u Srbi ji; 

sme nji va nje i ukla nja nje par ti zan ske vla sti po svim mesti ma u Srbi ji i stvara 

nje takvog sta nja u kome za račun par ti za na niko ne bi smeo da pri ma 

par ti zan sku vlast niti da je u nji ho vo ime vrši; vrše nje svih vrsta sabo ta ža 

kako bi se one mo gu ći lo sre đi va nje pri li ka u korist par ti za na. Da bi se mogla 

izvr ši ti orga ni za ci ja otpo ra po izlo že nom pla nu neo p hod no je da se u 

Srbi ju upu tu što pre jed na gru pa oda bra nih, srča nih, ide o loš ki opre de ljenih 

i za izvr še nje zadat ka naro či to ospo so blje nih lju di, snab de ve nih odgova 

ra ju ćim za život, rad i bor bu potreb nim sred stvi ma. Tre ba da se nazo vu 

savre me nim ime nom koman do si.” 1386 Kasni je, 3. mar ta 1945, u Modri či, 

for mi ra na je Ško la kra ljev skih koman do sa. 1387 

Veći na pri pad ni ka čet nič kih i kvi slin ških diver zant sko-tero ri stič kih 

gru pa koje su do okon ča nja rata uba če ne u Srbi ju, naj češ će uz pomoć 

nemač ke voj ske, neu tra li sa ni su do sre di ne 1945. Jedi nu korist od nji hovih 

aktiv no sti imao je nemač ki oku pa tor kome je odgo va ra la desta bi li za cija 

poza di ne fron ta u Sre mu i Bosni, odno sno desta bi li za ci ja glav nog dela 

slo bod ne teri to ri je, a to je sve do počet ka maja 1945. bila Srbi ja. Nem cima 

je išlo u korist da jugo slo ven ska stra na bude pri mo ra na da odva ja deo 

voj nih sna ga za bor bu pro tiv čet nič kih odmet ni ka i diver za na ta, ume sto 

da ove sna ge usme ri ka oku pa to ru. Delo vi Srbi je (doli na Lima) bili su 

oku pi ra ni do počet ka janu a ra 1945, a Srem ski front je pro bi jen tek 12. 

apri la 1945. Osim toga, u poje di nim delo vi ma Srbi je delo vi čet nič kih jedini 

ca nisu se povu kli u Bosnu već su odlu kom Vrhov ne koman de osta li na 

tere nu. Manji deo čet ni ka je odlu kom čet nič ke koman de za Srbi ju vra ćen 

na matič nu teri to ri ju novem bra 1944. iz San dža ka, iako su i oni bili deo 

ukup nih čet nič kih sna ga koje su kre nu le ka Bosni. U poje di nim delo vi ma 

Srbi je (Dra ga čev ski, Trnav ski, Zaje čar ski, Rasin ski, Jastre bač ki, Kopa o nički, 

Kosa nič ki srez) kra jem 1944. i počet kom 1945. tra jao je svo je vr sni 

rat sa odmet ni ci ma. Pre ma tvrd nja ma poje di nih istoričarâ „jed na četvr ti na 

ukup nih sna ga NOVJ iz Srbi je, uklju ču ju ći i jedi ni ce KNOJ-a” bila je 

anga žo va na u oru ža nim suko bi ma u poza di ni fron ta. Pri me ra radi, jedi ni 


1387 Isto, str. 792-794. 

516

ce 47. srp ske divi zi je su decem bra 1944. na teri to ri ji istoč ne Srbi je ubi le 

119 i zaro bi le 631 čet ni ka. 1388 Sva ka ko da je nasta vak oru ža nih suko ba u 

poza di ni fron ta uti cao na inten zi tet repre si je nad pro tiv ni ci ma nove vla sti. 

Uba ci va nje čet nič kih diver zant sko-tero ri stič kih gru pa iz Bosne u Srbiju 

naro či to je karak te ri stič no za febru ar i mart 1945. Nakon raz bi ja nja 

glav ni ne sna ga JVuO u jugo i stoč noj i istoč noj Bosni, maja 1945, pre o sta le 

čet nič ke gru pe nasto je da se pre ba ce u Srbi ju. Time se celo kup no ljud stvo 

JVuO naš lo u odmet niš tvu, odno sno u pozi ci ji u kojoj su se pret hod no 

nala zi li pri pad ni ci čet nič kih diver zant sko-tero ri stič kih gru pa. U opštoj 

direk ti vi pre o sta lim čet nič kim sna ga ma (15. jun 1945), Dra ža Miha i lo vić 

je, izme đu osta log, nare dio: 

„Musli ma ni ma ne dozvo lja va ti povra tak u nji ho va napuš te na sela, 

poš to su nesi gur ni i poš to se i sada pona ša ju pre ma nama kao i pod ustaša 

ma 1941. Na svo joj teri to ri ji odmah otpoč ni te sa napa di ma. Napa de 

vrši ti na sve sao bra ćaj ne veze (dru mo ve, žele znič ke pru ge, tele fon ske lini je 

i t. sl.), uniš ta va ti komu ni stič ke manje posa de, patro le, kuri re, itd. Pre ma 

komu ni stič kim sim pa ti ze ri ma biti nemi lo sr dan, poš to su nam oni nane li 

veli kog zla.” 1389 

Ima ju ći u vidu citi ra ne izvo re, odno sno uput stva Dra že Miha i lo vi ća, 

nepri hva tlji va je oce na o aktiv no sti ma čet nič kih diver zant sko-tero ri stič kih 

gru pa (kon kret no kada je reč o gru pi pod koman dom Alek san dra Saše 

Miha i lo vi ća) koju su izne li isto ri ča ri Kosta Niko lić i Bojan Dimi tri je vić, 

koja pod ra zu me va „izvr ša va nje oba veš taj no-poli tič kih zada ta ka”. 1390 Zadaci 

tih gru pa bili su prven stve no voj ne, odno sno tero ri stič ke pri ro de. 

Goj ko Boro ta, Miha i lo vi ćev ofi cir za vezu pri nemač kom šta bu u Saraje 

vu, oba ve stio je 13. janu a ra 1945. Miha i lo vi ća o dola sku gru pe obuče 

nih diver za na ta srp skog pore kla, pod vođ stvom Bran ka Gaš pa re vi ća, u 

Sara je vo, i da je nemač ka koman da te diver zan te sta vi la na ras po la ga nje 

JVuO. Ovaj i nared ni Boro tin izveš taj na naj pre ci zni ji način oba veš ta va ju 

nas o dvo stru koj ulo zi koju je nemač ki oku pa tor name nio Miha i lo vi će vim 

sna ga ma tokom nared nih mese ci: obez be đi va nje dela teri to ri je u sever noj 

1388 Вен це слав Гли шић, Гој ко Миља нић, Руко во ђе ње Народ но о сло бо ди лач ком бор бом у Срби ји 

1941-1945, Бео град, 1994, стр. 319. 


1390 Коста Нико лић, Бојан Б. Дими три је вић, н.д., стр. 416. 

517

Bosni i ugro ža va nje poza di ne par ti zan skog fron ta na pod ruč ju zapad ne 

Srbi je: 

„Koman da broj 11 (šifra za Nem ce, nap. aut.) sta vlja nam na ras polo 

že nje (ras po la ga nje, nap. aut.) gru pu od 64 sabo te ra, pod koman dom 

’Gare’ [Bran ko Gašparević]... Odlič no [su] nao ru ža ni i opre mlje ni... Svr ši li 

su spe ci jal ne kur se ve... Gara mi poru ču je da se pot pu no sta vlja na ras polo 

že nje našoj orga ni za ci ji i [da] pri ma sve naše direk ti ve. Gara poru ču je da 

ima spe ci jal ne nastav ni ke, pa ako želi mo obu ku većeg bro ja našeg ljud stva, 

sta vlja nastav ni ke na ras po lo že nje.” 

Boro ta je Miha i lo vi ću 16. janu a ra upu tio depe šu u kojoj isti če da je 

Gaš pa re vi će va gru pa: 

„...obra zo va na od srp ske vla de radi uba ci va nja u Srbi ju. Kurs svr ši la u 

Nemač koj. Od bro ja 11 data mu je pro sto ri ja Čačak, Uži ce, Pri boj, kao i 

upu stva za obra zo va nje ova kvih gru pa na samom tere nu. Želi da slu ži srpskim 

inte re si ma i da ima svo ga pret po sta vlje nog, kao i da dobi je pot pun 

naslon na nas i da dođe u dodir sa Vama pre odla ska na teren.” 

Iz nastav ka depe še se može zaklju či ti raz log zbog kojeg su Nem ci 

nasto ja li da anga žu ju diver zan te. „Broj 11 name ra va da pro dre pre ko Vlase 

ni ce u Zvor nik... Name ran je da oči sti komu ni ka cij sku lini ju Doboj - 

Tuzla - Zvor nik i želi sude lo va nje naše koje bi bilo levo i desno od te lini je 

i zapo se da nje očiš će ne teri to ri je. Nose se miš lju da na pro le će pro dru do 

Beo gra da, a do tada da se vrše akci je sabo ta že sa ode lje nji ma koje bi opremi 

li oni. Ova kvo dej stvo pred vi đa u tra ja nju od jed nog do dva mese ca, a 

posle toga nasta le bi ope ra ci je većeg obi ma.” 1391 

Dakle, diver zant ske gru pe oform lje ne su u cilju desta bi li za ci je poza dine 

fron ta, uba ci va njem na oslo bo đe nu teri to ri ju u Srbi ji, neda le ko od područ 

ja na kom se vode bor be. Narav no, Gaš pa re vi će vu gru pu nije for mi ra la 

„srp ska vla da”, budu ći da kvi slin ška vla da nije ima la nika kve inge ren ci je, 

pogo to vo ne u Austri ji, gde se nala zi la, već ih je for mi ra la nemač ka obaveš 

taj na slu žba. Ofi ci ri SDK koji su bili deo Gaš pa re vi će ve gru pe dobi li su 

SS čino ve. 1392 

1391 Zbor nik NOR-a, XIV/4, Beo grad, 1985, str. 728, 732-733. 

1392 Nemač ka oba veš taj na slu žba u oku pi ra noj Jugo sla vi ji, IV, (Srbi ja, Make do ni ja, Crna Gora), Beograd, 

1959, 323. 

518

Desta bi li za ci ja poza di ne fron ta olak ša la bi name ra va ne ope ra ci je okupa 

to ra, pri čemu bi JVuO u sever noj Bosni ima la ulo gu u „zapo se da nju 

očiš će ne teri to ri je”, čime bi se osi gu ra lo nemač ko zale đe za pro leć nu ofanzi 

vu koja je pod ra zu me va la pre no še nje bor be u zapad nu Srbi ju. Naravno, 

Nem ci nisu ima li dovolj no sna ge da izvr še ova kve pla no ve, ali sve do 

počet ka apri la nisu napuš ta li kurs ofan ziv ne bor be. 

Diver zant sko-tero ri stič ka gru pa Bran ka Gaš pa re vi ća bro ja la je 30 pripad 

ni ka SDK koji su kre nu li za Srbi ju s name rom da vrše diver zi je, oruža 

ne napa de na voj ne orga ne i aten ta te na poje di ne istak nu te pred stav ni ke 

vla sti. Vrhov na koman da JVuO, nakon sastan ka Gaš pa re vi ća i Miha i lovi 

ća, ovoj gru pi je dode li la 36 čet nič kih diver za na ta na čelu sa poruč nikom 

Milo va nom Nedelj ko vi ćem, koman dan tom Kačer ske bri ga de JVuO. 

Gru pa je kre nu la ka Dri ni, kra jem mar ta. Gaš pa re vić je radio-vezom bio 

pove zan sa Miha i lo vi ćem i Nem ci ma. Gaš pa re vić i veći na diver za na ta su 

pohva ta ni počet kom apri la na bosan skoj stra ni Dri ne, kod Ske la na. Gašpa 

re vi će va gru pa je nakon loci ra nja i opko lja va nja od stra ne JA odbi la 

da polo ži oruž je nakon čega je dese tak diver za na ta pogi nu lo u bor bi, a 

osta li su zaro blje ni. Gaš pa re vić je osu đen na smrt. Stre ljan je 14. avgu sta 

1945. 1393 

Pre ma poda ci ma iz zapo ve sti Šta ba 24. srp ske divi zi je (26. februar 

1945), na pod ruč ju Kopa o nič kog (Brus), Žup skog (Alek san drovac) 

i Jastre bač kog sre za (Bla ce) nala zi lo se 60 nao ru ža nih čet ni ka pod 

koman dom kape ta na Mir ka Toma še vi ća, koman dan ta 2. rasin ske bri ga de 

JVuO.” 1394 Odmet ni ci ma pod Toma še vi će vom koman dom tokom mar ta 

pri dru žio se manji broj diver za na ta obu ča va nih u Austri ji, koji su u dva 

navra ta spuš te ni iz nemač kih avi o na na pod ruč ju Kopa o ni ka. U pote ra 

1393 O sarad nji JVuO sa Gaš pa re vi će vom gru pom, opšir ni je: Zbor nik NOR-a, XIV/4, Beo grad, 1985, 

str. 799, 932, 965; Суђе ње чла но ви ма поли тич ког и вој ног руко вод ства орга ни за ци је Драже 

Миха и ло ви ћа. Сте но граф ске беле шке, Бео град, 1945, стр. 32-35, 51-53, 302-313, 322- 

326. 

1394 VA, NOVJ, k. 1079, f. 1, d. 14. 

Pre ma poda ci ma OZN-e 21. srp ske divi zi je JA (13. sep tem bar 1945), Mir ko Toma še vić je pod 

koman dom imao 54 odmet ni ka. Toma še vi će va gru pa se ubr zo nakon toga pode li la na neko li ko 

manjih gru pa, zbog sva đe među odmet nič kim vođa ma, nakon čega se Toma še vić kre tao sa 

sed mo ri com pra ti la ca. (VA, VBA, k. 2, sv. 1, d. 103). Pri pad ni ci Toma še vi će ve odmet nič ke gru pe 

20. mar ta 1945. ubi li su pred sed ni ka NOO u Mrmo šu pokraj Kru šev ca, a nakon dva dana predsed 

ni ka NOO u sused noj Vrb ni ci. Potom su 23. maja ubi li sina ubi je nog odbor ni ka iz Mrmo ša. 

(Томи слав Миле тић, Мрмош – село Мило ша Оби ли ћа, Кру ше вац, 2004, стр. 259-260). 

519

ma za odmet ni ci ma na pod ruč ju tri nave de na sre za uče stvo va le su sna ge 

17. srp ske bri ga de JA, tokom mar ta i apri la. Bri ga da je zabe le ži la skrom ne 

rezul ta te – tokom apri la ubi la je šest i zaro bi la devet odmet ni ka. Čet ni ci su 

25. apri la, u bli zi ni sela Grgu re, izme đu Bla ca i Kur šu mli je, zaro bi li dvo jicu 

bora ca bri ga de i zakla li ih. 1395 

Pome nuo sam odlu ku Vrhov ne koman de JVuO o for mi ra nju ško le za 

obu ku diver za na ta. 

„Prvi kurs je odr žan u Sred njem, pokraj Sara je va, od 22. do 30. decembra 

1944. Zavr šio ga je 51 koman dos i 14 pri prav ni ka za koman do se. U 

Modri či je, u janu a ru 1945, kurs zavr ši lo 39 koman do sa i 28 pri prav ni ka, 

a u mar tu iste godi ne, tako đe u Modri či, kurs je zavr ši lo 12 koman do sa i 

24 pri prav ni ka.” 1396 

Uba ci va nje čet nič kih diver zant skih gru pa iz Bosne u Srbi ju zapo če lo 

je u dru goj polo vi ni febru a ra 1945. 

Prva gru pa, jači ne 32 koman do sa, pod koman dom pot pu kov ni ka 

Alek san dra Miha i lo vi ća se 21. febru a ra 1945. pre ba ci la pre ko Dri ne u 

selo Prnja vor i sti gla u Srbi ju. Miha i lo vi će va gru pa je bila pri nu đe na da 

se pode li na dve gru pe kako bi osta la nepri me će na. Jeda na est pri pad ni ka 

gru pe pod koman dom majo ra Bože Iva no vi ća uhva će no je 25. febru a ra u 

bli zi ni Laza rev ca. Osta tak Miha i lo vi će vih koman do sa dodat no se pode lio 

na neko li ko manjih gru pa. U među vre me nu uhva ćen je pop Miloš Jev tić, 

zapo ved nik Pod rinj skog okru ga u okvi ru JVuO, a kape tan Niko la Sokić, 

zapo ved nik 1. mačvan ske bri ga de Cer skog kor pu sa, izvr šio je samo u bi stvo 

kako ne bi bio uhva ćen. Miha i lo vić je uspeo da se domog ne Beo gra da. 1397 

1395 Пре драг Милен ко вић, Седам на е ста срп ска НОУ бри га да, Бео град, 1989, стр. 285-286. 

1396 Bran ko Latas, „Uniš te nje pado bra na ca i diver za na ta uba če nih u Srbi ju 1945.”, Odbra na i zaš ti ta, 

6/1980, Beo grad, 1980, str. 58. 

1397 Niko la Milo va no vić, Kroz taj ni arhiv UDB-e, I-II, Beo grad, 1986, str. I/53. 

Niko la Sokić, aktiv ni kape tan VKJ, pri klju čio se 1941. rav no gor skim čet ni ci ma. Novem bra 1941. 

je zaro bljen od stra ne Mačvan skog par ti zan skog odre da i ponu đe no mu je da pre đe u redo ve 

par ti za na, što je pri hva tio. Zatim je počet kom nared ne godi ne pono vo pre šao u čet ni ke i lega lizo 

vao se kod kvi slin ških vla sti. Zbog sarad nje sa ile gal nim čet ni ci ma Dra go sla va Rači ća uhapšen 

je od stra ne Gesta poa i izo lo van u logo ru na Sta rom saj miš tu. U logo ru je postao glav ni 

kapo. Uče stvo vao je u muče nju i ubi ja nju logo ra ša. Nakon što se raz bo leo, zbog pri vi le gi ja koje 

je uži vao lečen je u nemač koj voj noj bol ni ci u Beo gra du, oda kle je pobe gao sre di nom okto bra 

1942. Nakon bek stva pri klju čio se JVuO i posta vljen je za koman dan ta 1. mačvan ske bri ga de. 

(Дра го слав Пар ма ко вић, н.д., стр. 739; Milan Kolja nin, Nemač ki logor na beo grad skom Sajmiš 

tu 1941-1944, Beo grad, 1992, str. 183). 

520

„Dru ga gru pa od 110 koman do sa i 26 čet ni ka, pod koman dom potpu 

kov ni ka Mila na Laza re vi ća, noću izme đu 5. i 6. mar ta 1945, nepri me ćeno 

se čam ci ma pre ba ci la, uz pomoć Nema ca, sa leve oba le Dri ne na Peji ća 

adu.” Vero vat no se manji deo čet ni ka vra tio na levu oba lu, pri čemu su 

neki ubi je ni. Na adi se pre dao 91 čet nik, dok su tro ji ca pogi nu la u pru žanju 

otpo ra. Zaro blje ni ci su spro ve de ni u Štab 3. srp ske bri ga de u Leš ni ci. 

Tokom spro vo đe nja pot pu kov nik Laza re vić je ranjen u poku ša ju bek stva, 

nakon čega je umro. 1398 

Nared ni poku šaj pre la ska pre ko Dri ne odi grao se u noći 9-10. marta, 

kada se gru pa od 20 nemač kih voj ni ka i 40 čet ni ka pre ba ci la na desnu 

oba lu „u name ri da obez be di manji mosto bran novim čet nič kim komando 

si ma koji su kre nu li u Srbi ju”. Nakon što su otkri ve ni od stra ne bora ca 

3. i 12. srp ske bri ga de, otpo če la je bor ba u kojoj je pogi nu lo 17 nemač kih 

voj ni ka i 38 čet ni ka. Tre ća srp ska bri ga da je ima la gubit ke od tri pogi nu la 

i devet ranje nih bora ca. 1399 

U pro le će 1945. zabe le že no je uba ci va nje neko li ko gru pa diver za nata-pado 

bra na ca u dubi ni Srbi je. Reč je o neka daš njim pri pad ni ci ma kvislin 

ških voj no-poli cij skih for ma ci ja (pre te žno iz redo va SDK) koji su proš li 

obu ku za diver zan te u Austri ji i koji su nemač kim avi o ni ma pre ba če ni 

iznad teri to ri je Srbi je, gde su se spu sti li pado bra ni ma. Prva gru pa od 15 

diver za na ta, pred vo đe na poruč ni kom Rado sla vom Pavlo vi ćem, spuš te na 

je noći 5-6. mar ta, kod Brze ća, u pod nož ju Kopa o ni ka, sa zadat kom da 

se pove že sa čet ni ci ma. Nared nih dana veći na diver za na ta je pohva ta na. 

Sever no od Podu je va, u južnom delu Kopa o ni ka, nared na gru pa, jači ne 

14 pado bra na ca, pred vo đe na Slo bo da nom Nedelj ko vi ćem (stu dent iz Kragu 

jev ca, pri pad nik SDK), spuš te na je 23-24. mar ta. 1400 Do kra ja mar ta 

uhva ćen je jedan deo pado bra na ca, dok su se osta li pri dru ži li čet ni ci ma 

Dra ge Goča ni na, a zatim gru pi Mir ka Toma še vi ća. Rado slav Pavlo vić, prema 

kazi va nju jed nog nje go vog sabor ca, tokom 1945, na sastan ku odmetnič 

kih zapo ved ni ka, iza bran je za koman dan ta „svih jedi ni ca” na pod ruč ju 

1398 Иси дор Ђуко вић, Тре ћа срп ска про ле тер ска НОУ бри га да, Бео град, 1991, стр. 372-378. 

1399 Исто, стр. 378-379. 

1400 Дми тар Тасић, „Осни ва ње и рад једи ни ца Народ не одбра не у Срби ји (јесен 1944 – лето 

1945), Збор ник Мати це срп ске за исто ри ју, 87, Нови Сад, 2013, стр. 76. 

521

jugo i stoč ne Srbi je. 1401 Odmet ni ci pod koman dom Dra ge Goča ni na 7. jula 

1945. napa li su kuću Boš ka Debe lja ka u selu Gra ča cu izme đu Kra lje va 

i Vrnjač ke Banje, ubi li nje go vu supru gu i kćer ku i rani li dru gu kćer ku. 

Pri li kom pote re za napa da či ma pogi nuo je jedan mili ci o ner. Pet dana nakon 

ovog doga đa ja, u Rib ni ci pokraj Kra lje va odmet ni ci su ubi li dvo ji cu 

odbor ni ka i jed nog mili ci o ne ra. 1402 

Nakon uniš te nja i zaro blja va nja glav ni ne JVuO maja 1945 u jugo i 

stoč noj Bosni, čet ni ci koji su pre ži ve li i izbe gli da budu zaro blje ni nasto ja li 

su da se pre ba ce u Srbi ju. Pre ba ci va nja na desnu oba lu Dri ne zapo če la su 

već u dru goj polo vi ni maja, dok se naj ve ći broj čet ni ka pre ba cio u Srbi ju 

od sre di ne avgu sta do počet ka jese ni. Jedan broj odmet ni ka je uhva ćen 

pri li kom poku ša ja pre la ska u Srbi ju. Oni su potom izo lo va ni u zaro blje ničkim 

logo ri ma u Šap cu i Valje vu, gde su bora vi li do kra ja jula nakon čega 

je veći na amne sti ra na. 

Pri pad ni ci 10. srp ske bri ga de JA su za dva mese ca obez be đi va nja desne 

oba le Dri ne, na pod ruč ju Baji ne Baš te i Lju bo vi je, od 6. maja do 6. jula 

1945, uhva ti li 36 čet ni ka. Dvo ji ca čet nič kih ofi ci ra, kod kojih su pro na đeni 

doku men ti pogi nu log poli tič kog kome sa ra 10. srp ske bri ga de, Bran ka 

Vuče li ća, jav no su stre lja ni u Baji noj Baš ti, 8. juna, „pred oko 3.000 ljudi”. 

1403 

Izvo ri voj ne i voj no-bez bed no sne pro ve ni jen ci je omo gu ća va ju nam da 

sagle da mo broj nost, gubit ke i teri to ri jal ni ras po red čet nič kih odmet ni ka 

u Srbi ji, 1945-1946, naro či to kada je reč o posled nja četi ri mese ca 1945. 

Poda ci pre sep tem bra i nakon decem bra 1945. su spo ra dič ni i manje informa 

tiv ni. U prvoj polo vi ni 1945. u Srbi ji se skri va lo više sto ti na čet nič kih 

odmet ni ka. Reč je o osta ci ma čet nič kih oru ža nih gru pa koje nisu odstu pi le 

u Bosnu, kra jem 1944. Broj odmet ni ka znat no je pove ćan tokom let njih 

mese ci pri li vom pri pad ni ka biv še JVuO koji su uspe li da izbeg nu uniš te nje 

i zaro blja va nje pre o sta le glav ni ne JVuO, maja 1945. u Bosni. 

1401 Милић Јова но вић, „Сусрет са Мир ком Тома ше ви ћем: Из добро во љач ке бор бе у шуми 

после рата”, Запи си из добро во љач ке бор бе, 1, Мин хен, 1954, стр. 109-117. 

1402 Горан Дави до вић, „Месеч ни изве шта ји орга на уну тра шљих посло ва о ста њу у Чачан ском 

окру гу јун-окто бар 1945.”, Извор ник, Гра ђа Међу оп штин ског исто риј ског архи ва, 28, Чачак, 

2013, стр. 149. 

1403 Радо ван Тимо ти је вић, Десе та срп ска НОУ бри га да, Бео град, 1991, стр. 453. 

522

Pre ma poda ci ma Gene ralš ta ba JA (4. novem bar 1945), tokom septem 

bra 1945. na teri to ri ji 1. armi je JA (pod ruč je uže Srbi je sem San dža ka 

i jugo i stoč nog dela zemlje) nala zi lo se 1.153 čet nič kih odmet ni ka i 120 

dezer te ra. Izvor navo di da je pret hod nog mese ca broj čet nič kih odmet ni ka 

izno sio 1.413, a dezer te ra 150. Može se pret po sta vi ti da je broj odmet ni ka 

sma njen pre te žno usled odzi va na amne sti ju, a manjim delom usled hapše 

nja i pogi bi je u pote ra ma. Tako đe, može se pret po sta vi ti da je u međuvre 

me nu zabe le žen pri liv odmet ni ka iz Bosne. Na teri to ri ji 5. armi je JA 

(pod ruč je 5. armi je obu hva ta lo je Make do ni ju, jugo i stoč nu Srbi ju i Kosovo) 

tokom sep tem bra evi den ti ra na su 93 čet nič ka odmet ni ka. 1404 Od ovog 

bro ja, naj vi še čet ni ka na teri to ri ji 5. armi je JA bora vi lo je na pod ruč ju Kuršu 

mli je (Kosa nič ki srez) – gde je sre di nom mese ca evi den ti ra no izme đu 72 

i 77 čet nič kih odmet ni ka, ras po re đe nih u šest gru pa. 1405 

Pore đe nja radi, na teri to ri ji 6. armi je (teri to ri ja Bosne) tokom istog 

mese ca evi den ti ra no je 2.754 čet nič kih i 880 ustaš kih odmet ni ka. U Bosni 

je odziv na avgu stov sku amne sti ju bio znat no veći nego u Srbi ji, budu ći da 

je tokom avgu sta 1945. na teri to ri ji 6. armi je zabe le že no 3.260 čet nič kih 

odmet ni ka. 1406 Štab 5. armi je počet kom sep tem bra imao je podat ke o 633 

bali sta na Koso vu i Meto hi ji i 40 bali sta na pod ruč ju Pre še va. 1407 

Pozna ti su i poda ci o pri bli žnom bro ju odmet ni ka u San dža ku, tokom 

sep tem bra. 

„Na tere nu San dža ka nala zi se još 250 odmet ni ka koji pri pa da ju čet nici 

ma i osta ci ma biv še [Mu sli man ske] mili ci je. Naj vi še podrš ke ban da uži va 

u sre zo vi ma tutin skom i novo pa zar skom... Na sek to ru Koso va i Meto hi je 

nala zi se još oko 600 bali sta. Nji ho va aktiv nost u aten ta ti ma i diver zi ja ma 

se ne ispo lja va, već uglav nom vrše poli tič ki uti caj na narod i ima ju po planin 

skim seli ma dobru podrš ku kod sta nov niš tva.” 1408 

1404 VA, JNA, SSNO, k. 12, f. 2, d. 2. 

1405 VA, VBA, k. 2, sv. 1, d. 107-108. 

1406 VA, JNA, SSNO, k. 12, f. 2, d. 2. 

1407 VA, VBA, k. 2, sv. 1, d. 83-84. 

1408 VA, JNA, SSNO, k. 12, f. 1, d. 4. 

523

Na osno vu tri citi ra na izvo ra može mo zaklju či ti da se na teri to ri ji Srbije 

tokom sep tem bra 1945. nala zi lo do 1.400 čet nič kih odmet ni ka. Taj broj 

je pri lič no sma njen do kra ja 1945. 1409 

O sta nju među odmet ni ci ma u Srbi ji ilu stra tiv no govo ri jedan dokument 

OZN-e 21. srp ske divi zi je JA (19. sep tem bar 1945). Reč je o poda cima 

o odmet nič koj gru pi Miće Rado vi ća koja je delo va la na pod ruč ju Kuršu 

mli je i bro ja la 44 odmet ni ka. Poda ci su dobi je ni od jed nog uhva će nog 

odmet ni ka koji je pri pa dao Rado vi će voj gru pi: 

„Veli ki broj među nji ma želi da se pre da. Sta nje među nji ma je takvo 

da se veli ki broj raz go vo ra kre će oko moguć no sti nji ho ve pre da je. Pro tiv 

takvih želja svo jih lju di Mića Rado vić je zau zeo ener gi čan stav: govo ri kako 

on raz u me da je oni ma teš ko, koji nema ju nika kve kri vi ce da pod ne su teško 

sta nje, ali sa dru ge stra ne, on i neko li ci na njih ne sme ju da se pre da ju, 

jer zna ju šta ih u tom slu ča ju čeka. Zato oni mora ju da osta nu u što većoj 

gru pi, da bi ima li pri odbra ni više šan se. On nai me nika ko ne misli da se 

pre da, a ako, veli, bude došao u takvu situ a ci ju, da više nema kud, on će 

se sam ubi ti. I tako, da bi gru pa bila što veća, niko ne sme da ga napu sti, 

a ako bi se ipak neko usu dio, ne samo da će mu upa li ti kuću, već će mu i 

sve pobi ti, što se kune u svo ja tri dete ta. Osim toga im pre ti da će ih sami 

par ti za ni pokla ti ako se pre da ju i neka se ne zava ra va ju nika kvim baj ka ma 

o amne sti ji i slič nim pri ča ma.” 1410 

Nave de ni poda ci o Rado vi će voj gru pi bili su karak te ri stič ni i za dru ge 

gru pe odmet ni ka u Srbi ji. Odmet nič ka gru pa Miće Rado vi ća ubi la je najma 

nje 19 oso ba od kojih 13 civi la. 1411 

Pre ma poda ci ma Oba veš taj nog ode lje nja Gene ralš ta ba JA za oktobar 

1945, na teri to ri ji 1. armi je JA nala zi lo se 922 čet nič kih odmet ni ka. 

Raz li ka od 271 u odno su na pret hod ni mesec (1.193) odno si la se na 58 

1409 Nave de ni pro ra čun deman tu je tvrd nje o navod no 8.000 čet nič kih odmet ni ka na tlu Srbi je, u leto 

1945, izre če ne u lite ra tu ri. Pre ma istim tvrd nja ma, u Srbi ji je 1945-1946. uniš te no pre ko 7.000 

odmet ni ka, što je više stru ko uve li ča na broj ka: Milen ko Kova če vić, Obra čun s odmet ni ci ma, Beograd, 

1990, str. 32-33. 

1410 VA, VBA, k. 2, sv. 1, d. 113-114. 

U izveš ta ju OZN-e 21. srp ske divi zi je za 17. okto bar 1945. navo di se da Rado vi će va gru pa bro ji 

„dese tak lju di”, što sve do či o nje nom znat nom osi pa nju. „Među tim, oni su se udru ži li sa gru pom 

arna ut skih odmet ni ka, čiji se vođa zove Beftir. Obe udru že ne gru pe bro je oko 38 lju di.” (VA, VBA, 

k. 2, sv. 1, d. 135-136). 

1411 Милен ко Кова че вић, При ло зи исти ни: чет нич ки зло чи ни у Срби ји у вре ме Дру гог светског 

рата, Бео град, 2015, стр. 421-422. 

524

ubi je nih, 143 zaro blje nih, dok je 70 čet ni ka „otiš lo sa armij ske teri to rije”. 

U izveš ta ju se navo de i gubi ci držav nih orga na i civi la za čiju smrt 

su odgo vor ni čet ni ci. „U poje di nim akci ja ma ubi je no pet bora ca, sedam 

mili ci o ne ra, dva selja ka i jedan sko je vac.” 1412 Orga ni JA, KNOJ-a, OZN-e 

i Narod ne mili ci je, tokom okto bra 1945. u pote ra ma na tlu Srbi je ubi li su 

14 čet ni ka i šest nao ru ža nih dezer te ra, a uhva ti li su 74 čet ni ka, 96 dezer tera, 

32 čet nič ka jata ka i 10 „poli tič kih kri va ca”. 1413 

Pre ma poda ci ma iste pro ve ni jen ci je, kra jem okto bra 1945. na teri tori 

ji Jugo sla vi je nala zi lo se u odmet niš tvu 4.149 čet ni ka, 1.570 usta ša, 155 

domo bra na ca, 194 bali sta i 127 „skri va ča i osta lih”. Odmet ni ci su tokom 

okto bra na teri to ri ji Jugo sla vi je ubi li „dva ofi ci ra, 34 bor ca, [KNOJ/JA], 

18 mili ci o ne ra, osam odbor ni ka, 47 civi la; sve ga: 109”. 1414 

Pre ma izveš ta ju OZN-e 21. srp ske divi zi je (17. okto bar 1945), jedini 

ce divi zi je su od 1. do 15. okto bra zaro bi le 46 čet ni ka i dezer te ra, dok je 

pet čet ni ka „ubi je no”, vero vat no u pote ri. Veći na zaro blje nih poti ca la je sa 

pod ruč ja Kur šu mli je i Bru sa. 1415 U regi stru DKTG nije nave de no nijed no 

ime iz „Spi ska zaro blje nih i pre da tih čet ni ka” koji je pri lo žen uz izveš taj, 

što upu ću je na zaklju čak da su zaro blje ni odmet ni ci osu đe ni na vre men ske 

kazne. 

Gru pa od 15 odmet ni ka upa la je u noći 9-10. okto bra u selo Dra go jevac 

pokraj Ari lja i ubi la odbor ni ka Dra goj la Mili vo je vi ća i nje go vu suprugu 

Kri sti nu. „Zatim su puca li na nji ho vo malo dete koje je povre đe no.” 1416 

Ubi stvo je izvr ši la odmet nič ka gru pa Dra gi še Peli va no vi ća. Gru pa od 20 

odmet ni ka pod koman dom Dra gi ća Mar ke lji ća 12. okto bra upa la je u selo 

Lunje vi cu kod Gor njeg Mila nov ca. Odmet ni ci su ubi li jed nog muš kar ca i 

bati na li dva de se tak oso ba uklju ču ju ći bati na nje čita vih poro di ca. 1417 

Čet nič ki odmet ni ci su 18. okto bra ubi li tro ji cu bra će Bugar čić, u selu 

Kuli nov ci pokraj Čač ka. Četvr ti brat je uspeo da pobeg ne i izbeg ne smrt. 

Pri li kom napa da na kuću Bugar či ća ranje na je nji ho va maj ka. „Pre ma iskazu 

izve snih lica u napa du su uče stvo va li pozna ti odmet ni ci Sla vi ša Đuro 

1412 VA, JNA, SSNO, k. 12, f. 2, d. 3. 

1413 VA, JNA, SSNO, k. 12, f. 1, d. 1-3. 

1414 VA, JNA, SSNO, k. 12, f. 2, d. 3. 

1415 VA, VBA, k. 2, sv. 1, d. 135-137. 

1416 Горан Дави до вић, „Месеч ни изве шта ји орга на уну тра шљих посло ва...”, стр. 184. 

1417 Исто, стр. 189-190. 

525

vić, Miloš Ćir ko vić i Bla go je Bla go je vić iz Ate ni ce. Poš to su neki nji ho vi 

rođa ci i dru gi srod ni ci bili jata ci, to je izve stan broj fami li ja ise ljen iz Ateni 

ce a nji ho ve kuće pose la je voj ska.” 1418 Tvrd nje Srđa na Cvet ko vi ća da je 

iz Ate ni ce uoči izbo ra novem bra 1945. „bilo ise lje no sko ro 300 kuća zbog 

podrš ke osta ci ma rav no go ra ca na tere nu” više stru ko su pre di men zi o ni rane. 

Cvet ko vić ne navo di ubi stvo bra će Bugar čić kao povod za ise lja va nje 

jed nog bro ja jatač kih poro di ca iz Ate ni ce. Kada se izne se jed na takva formu 

la ci ja, kakva je Cvet ko vi će va, suge ri še se da su sta nov ni ci Ate ni ce represi 

ra ni isklju či vo zbog nji ho ve poli tič ke opre de lje no sti, što nije tač no. Stanov 

ni ci Ate ni ce koji su pri nud no ise lje ni iz nji ho vih domo va pod vrg nu ti 

su toj pri vre me noj repre siv noj meri zbog pru ža nja podrš ke oni ma koji su 

ugro ža va li živo te sta nov ni ke Ate ni ce i sused nih Kuli no va ca. 1419 Zahva ljuju 

ći istra ži va nji ma isto ri ča ra Milo ša Timo ti je vi ća i Gora na Davi do vi ća poznat 

je broj doma ćin sta va koja su pri nud no rase lje na iz Ate ni ce. Par tij ska 

orga ni za ci ja Ate ni ce i Kuli no va ca u sarad nji sa OZN-om done la je odlu ku 

o ise lje nju „39 poro di ca za koje su sum nja lo da poma žu čet ni ke”. Timo tije 

vić i Davi do vić napo mi nju da „nije bilo doka za za ove tvrd nje, a mno gi 

su bili pot pu no nevi ni, ali odlu ka je spro ve de na”. Ate ni ča ni su ise lje ni u 

Lju bić ki srez gde su osta li do kra ja 1945. Pri nud na ise lja va nja u manjoj 

meri spro ve de na su i u sused nom Takov skom sre zu gde je pri vre me no iselje 

no dese tak poro di ca za koje se sma tra lo da jata ku ju čet ni ci ma. Neko li ko 

jatač kih poro di ca iz Brđa na je pri nud no ise lje no u Vapu. „Svi čla no vi porodi 

ca, uklju ču ju ći i žene i decu, naj pre su odve de ni u zatvor u Pre lji nu, gde 

su tuče ni. Oda tle su spro ve de ni u Čačak. Na glav nom trgu su bili izlo že ni 

plju va nju i ruže nju od naro da, da bi oda tle odve de ni u Vapu. Ras po re đe ni 

su u par ti zan ske kuće. Te poro di ce su pre ma inter nir ci ma bile korekt ne.” 

Nakon osam mese ci omo gu ćen im je povra tak u opljač ka ne kuće. 1420 

Naj dra stič ni ji oblik repre si je pre ma čet nič kim jata ci ma, ujed no i prema 

čla no vi ma porodicâ odbe glih čet ni ka, zabe le žen je u čačan skom selu 

Trna vi gde su pri pad ni ci KNOJ-a 1. novem bra 1945. izvr ši li zlo čin nad 

poro di com odmet nika Petra Vujo vi ća, čla na odmet nič ke gru pe Novi ce 

Cogo lje vi ća. „Ubi je na mu je žena Rosa i tro je malo let ne dece (dva sina i 

1418 Исто, стр. 196. 

1419 Upo re di ti: Srđan Cvet ko vić, n.d., str. 224-225. 

1420 Горан Дави до вић, Милош Тимо ти је вић, н.д., стр. III/205-206. 

526

kći).” Petar Vujo vić je pogi nuo 24. novem bra pri li kom uniš te nja Cogo ljevi 

će ve gru pe. 1421 

Jed na čet nič ka troj ka upa la je 28. okto bra u Sje ni cu i ubi la kuri ra 

OZN-e, rani la dva pri pad ni ka Narod ne mili ci je i dva pri pad ni ka 6. divizi 

je KNOJ-a. Istog dana, u selu Ciko te, pokraj Kosje ri ća, „10 čet ni ka pod 

vođ stvom Mar ko vić Miro lju ba vodi li su bor bu sa mili ci jom, jedan mili cajac 

[je] zaro bljen”. 1422 Odmet nič ka gru pa pod vođ stvom Pavla Iva no vi ća, 

31. okto bra suko bi la se sa jed nom manjom jedi ni com KNOJ-a, u ata ru 

sela Gube rev ci, u Dra ga če vu. „Čet ni ci su ima li dva ranje na i uspe li su da 

pobeg nu, ubiv ši jed nog i raniv ši dva naša dru ga.” 1423 

U dopi su Šta ba KNOJ-a šta bo vi ma divi zi ja (25. okto bar 1945) naređu 

je se postu pak pre ma zaro blje nim odmet ni ci ma: „U zad nje vre me je 

goto vo kod svih jedi ni ca preš lo u prak su da se pre ma usta ša ma i čet nici 

ma i osta lim ban di ti ma postu pa vrlo bla go i da ih se u veći ni slu ča je va 

zaro blja va, ume sto da ih se likvi di ra na licu mesta. Da bi pooš tri li kurs 

pre ma tim ban di ti ma tre ba ima ti jasnu pre dodž bu kako u kojem slu ča ju 

postu pi ti pre ma nji ma. One usta še, čet ni ke i osta le ban di te koji se u toku 

bor be uhva te sa oruž jem tre ba likvi di ra ti na licu mesta, a ne zaro blja va ti. 

Izu ze tak čine oni koje tre ba saslu ša ti radi poda ta ka, a to su uglav nom njiho 

vi ruko vo di o ci. Oni koji sami dođu i pri ja ve se tre ba pre da va ti OZN-i, 

koja će ih izva đa ti pred sud. Oni koji se nađu bez oruž ja ne ubi ja ti već ih 

tako đe pre da va ti OZN-i.” 1424 Može se pret po sta vi ti da je bla ži postu pak 

pre ma zaro blje ni ci ma, o kome se govo ri u doku men tu, bio karak te ri sti čan 

za pret hod no leto kada je obja vlje na amne sti ja za čet ni ke. Među tim, podaci 

voj ne pro ve ni jen ci je, uklju ču ju ći izveš ta je šta bo va KNOJ-a, potvr đu ju 

da je tokom novem bra nasta vlje no zaro blja va nje odmet ni ka. 

Pre ma poda ci ma Oba veš taj nog ode lje nja Gene ralš ta ba JA, za novembar 

1945, na teri to ri ji 1. armi je JA nala zi lo se 833 čet nič kih odmet nika. 

Tokom tog mese ca na teri to ri ji armi je ubi je na su 52, a zaro blje na su 

62 čet ni ka. Tokom novem bra na teri to ri ji armi je poja vi la se gru pa od 20 

odmet ni ka na čelu sa Niko lom Kala bi ćem. Čet ni ci su tokom novem bra, 

1421 Исто, стр. III/206-207. 

1422 VA, JNA, SSNO, k. 12, f. 1, d. 2. 

1423 VA, JNA, SSNO, k. 12, f. 1, d. 5-6. 

1424 VA, VBA, k. 2, sv. 1, d. 152. 

527

u delu Srbi je koji je pot pa dao pod teri to ri ju 1. armi je JA, ubi li 10 voj nika 

JA/KNOJ, 19 civi la i jed nog mili ci o ne ra. U selu Rav ni, pokraj Bru sa, 

odmet ni ci su 8. novem bra izvr ši li dvo stru ko ubi stvo. 1425 

Pri pad ni ci odmet nič kih gru pa koje su bile pod pret hod nom komandom 

Niko le Kala bi ća i Mar ka Kotar ca, u noći 10-11. novem bra ubi li su 

po jed nog odbor ni ka u valjev skim seli ma: Bli zo nje, Kozli čić i Kote ši ca. 

Iste noći poku ša no je ubi stvo pred sed ni ka izbor ne komi si je u selu Sedla ri, 

pokraj Valje va, ali on je uspeo da se odbra ni oruž jem. 1426 Iste veče ri ubijen 

je pred sed nik izbor ne komi si je u Ose či ni. 1427 Pret hod no, 8. novem bra, 

odmet nič ka gru pa Mar ka Kotar ca u selu Gra bo vac ubi la je Nena da Risti ća 

koji je „nađen mrtav bez gla ve”. 1428 Ova ubi stva ima la su za cilj zastra šiva 

nje sta nov niš tva pred izbo re za Usta vo tvor nu skupšti nu koji su odr ža ni 

11. novem bra 1945. Zastra ši va nje sta nov niš tva ima lo je efek ta naro či to 

u sre zu Pod gor skom (Valjev ska Kame ni ca), zbog čega je na izbo re iza šao 

manji broj bira ča: 

„Po svim seli ma sre za leplje ne su pla ka te sa sadr ži nom kojom se pre ti 

ubi stvi ma i kla njem, orga ni zo va ne su ban de koje su pre ti le naro du ko god 

izi đe na izbo re biće zaklan, žene oši ša ne, kuće spa lje ne. U Dru že ti ću je 

paro la bila – ’Pre pod ne na gla sa nje, posle pod ne na kla nje’”, navo di se u 

jed nom par tij skom izveš ta ju. 1429 

Poruč nik Živo rad Mišić, koga je Kala bić kra jem 1945. posta vio za 

koman dan ta nepo sto je ćeg „Valjev skog kor pu sa”, sve do čio je u istra zi da je 

od Kala bi ća dobio nare đe nje da uoči izbo ra „u sva kom selu ubi ju po jednog, 

a u opšti na ma dva-tri čove ka”. 1430 

Demon stra tiv ni napad na Kosje rić, koji je izve la odmet nič ka grupa 

pod pret hod nom koman dom Fili pa Ajda či ća, izve den u noći 10-11. 

novem bra, tako đe tre ba posma tra ti u kon tek stu izbo ra. Iste veče ri poči 

1425 VA, JNA, SSNO, k. 12, f. 2, d. 4. 

1426 VA, VBA, k. 2, sv. 1, d. 174-177. 

1427 VA, JNA, SSNO, k. 12, f. 1, d. 7. 



1429 Мом чи ло Павло вић, „Први после рат ни избо ри у ваљев ском кра ју”, Ваље во 1941-1945, 

Саоп ште ња са науч ног ску па „Допри нос ваљев ског кра ја у бор би про тив фаши зма 1941- 

1945.” одр жа ног 18. јуна 1995. у Ваље ву, (ур. Сини ша Бран ко вић), Ваље во, 1996, стр. 272. 

1430 Мило рад Белић, „Хва та ње и ликви да ци ја Живо ра да Миши ћа...”, стр. 92. 

528

njen je jedan od naj te žih zlo či na čet nič kih odmet ni ka nakon oslo bo đe nja. 

„Noću 10-11 o.m. ban da u selu Mrsać 10 km od Kra lje va, upa la je u selo 

i ubi la Savu Milu ti no vi ća sta rog 53 godi ne, sina Đor đa od 20 godi na, sina 

Mila od 13 godi na, kćer od 10 godi na, sina od 7 godi na i nje go vu ženu 

Gro zdan ku. U istom selu rani li su Rada i Duša na Jovi ća i jed no dete.” 1431 

Pre ma dru gom izvo ru, zlo čin nad poro di com Milu ti no vić dogo dio se u 

selu Musi na Reka (Mrsać i Musi na Reka su sused na sela). Oba izvo ra 

navo de isti datum zlo či na (10-11. novem bar 1945). Dru gi izvor navo di da 

su odmet ni ci ubi li sedam, a ne šest čla no va poro di ce Milu ti no vić. Ubi je ni 

su Tio sav Milu ti no vić, nje go va supru ga Gro zda na i nji ho vo peto ro dece: 

Đor đe (20), Milo mir (17), Miha i lo (8) i bli zna ki nje Emi li ja i Mile na (6). 

Izvor navo di da je zlo čin poči ni la odmet nič ka gru pa Milo mi ra Osto ji ća, 

čet ni ka iz sused nog sela Sama i le. Izvor suge ri še da je nave de ni zlo čin takođe 

bio u funk ci ji zastra ši va nja sta nov niš tva kako bi se sma njio odziv na 

izbo re. 1432 

Iste noći, u Gorev ni ci, pokraj Čač ka, sna ge Narod ne mili ci je ubi le 

su Slo bo da na Baji ća, biv šeg koman dan ta Lete će bri ga de 2. rav no gor skog 

kor pu sa, i četi ri čet ni ka pod nje go vom koman dom. „Ovim je uniš te na cela 

Baji će va gru pa.” Sutra dan, 11. novem bra, na dan izbo ra, u selu Morav ci, 

pokraj Lji ga, jed na odmet nič ka gru pa ubi la je jed nog kuri ra i pre bi la dva 

odbor ni ka. 1433 Pre ma poda ci ma Šta ba 5. srp ske divi zi je KNOJ, „noću 15- 

16. novem bra, iz zatvo ra okru žne OZN-e Uži ce poku ša lo je pobe ći pet 

ban di ta koji su bili osu đe ni na smrt, među koji ma čuve ni koljač Mili čić. 

Svi su odmah ubi je ni.” 1434 U selu Boš nja no vić, pokraj Lji ga, odmet ni ci su 

18. novem bra „upa li u kuću odbor ni ka Pavlo vić Momi ra, pre mla ti la ga, a 

nje go vog sina ubi li”. 1435 

U dru goj polo vi ni novem bra i tokom decem bra zabe le že ne su likvi daci 

je neko li ko naj i stak nu ti jih čet nič kih zapo ved ni ka u odmet niš tvu. Svi oni 

su ima li komand nu odgo vor nost za zlo či ne nad zaro blje nim par ti za ni ma i 

1431 VA, JNA, SSNO, k. 12, f. 1, d. 6-8. 

1432 Милен ко Кова че вић, н.д., стр. 195. 

1433 VA, JNA, SSNO, k. 12, f. 1, d. 6-8. 

1434 VA, JNA, SSNO, k. 12, f. 1, d. 10. 

1435 VA, JNA, SSNO, k. 12, f. 1, d. 12. 

529

par ti zan skim sim pa ti ze ri ma, a neki od njih su lič no poči ni li zlo čin ubi ja jući 

zaro blje ni ke iz redo va NOVJ ili pri sta li ce NOP-a. 

Naj pre je 10. novem bra, u selu Tržac u Župi, od stra ne jed nog selja ka, 

kome su čet ni ci poku ša li da pro va le u kuću, ubi jen Mir ko Toma še vić, biv ši 

zapo ved nik 2. rasin ske bri ga de JVuO. 1436 Nakon pogi bi je koman dan ta, 

Toma še vi će vi čet ni ci su se povu kli na Jastre bac, isko pa li bun ke re i odu sta li 

od pre zi mlja va nja kod jata ka po seli ma. 

U selu Pološ ni ca, pokraj Kosje ri ća, 18-19. novem bra, jedi ni ce 37. sandžač 

ke divi zi je, „ubi le su čuve nog zli kov ca Fili pa Ajda či ća”, biv šeg komandan 

ta Crno gor ske bri ga de JVuO, odgo vor nog za mno ge zlo či ne, i dvo ji cu 

nje go vih pra ti la ca. Neda le ko od Kara na, 24. novem bra, ubi je na su još dvoji 

ca Ajda či će vih pra ti la ca. 1437 

Ope ra tiv ne jedi ni ce OZN-e i KNOJ-a zabe le ži le su zna ča jan uspeh 

24. novem bra na pod ruč ju Dra ga če va kada su ušle u trag i opko li le gru pu 

od dese tak čet ni ka pod koman dom Novi ce Cogo lje vi ća, biv šeg žan dar ma i 

čet nič kog koman dan ta iz Gube re va ca. U bor bi koja je usle di la pogi nu li su 

Cogo lje vić i osmo ri ca pri pad ni ka nje go ve gru pe, među koji ma i kape tan 

Milo van Nedelj ko vić. U bor bi su pogi nu la i tro ji ca mili ci o ne ra. Sutra dan 

je u pote ri ubi jen još jedan Cogo lje vi ćev čet nik, a 27. novem bra uhva ćen je 

„koljač Milu tin Zeče vić iz gru pe Cogo lje vi ća”. Posled nji pre o sta li odmetnik 

iz Cogo lje vi će ve gru pe pre dao se 1. decem bra. 1438 Ruko pis „Dnev nik 

važni jih bor bi 5. srp ske divi zi je KNOJ” dopu nju je nave de ne podat ke. Prema 

ovom izvo ru, do suko ba sa Cogo lje vi će vom gru pom doš lo je kod sela 

Živi ca. „U bor bi je u pot pu no sti opko lje na i uniš te na ban dit ska gru pa 

Novi ce Cogo lje vi ća. Pored nje ga ubi je no je 14 i zaro blje no tri ban di ta.” 1439 

Cogo lje vi će va odmet nič ka gru pa bila je jed na od naj broj ni jih i najor 

ga ni zo va ni jih u Srbi ji. U sep tem bru 1945. bro ja la je 34 odmet ni ka. 

Cogo lje vi će vi odmet ni ci bili su aktiv ni od počet ka 1945, budu ći da se nisu 

povu kli u Bosnu. Naj pre su delo va li u zajed ni ci sa odmet nič kom gru pom 

Živo ra da Eri ća i Krste Babi ća, ali su se gru pe raz dvo ji le febru a ra 1945. 

Eri će va i Babi će va gru pa je likvi di ra na 13. mar ta 1945. Ova gru pa je od 

1436 Н.Н., „Лија, лија, па доли ја”, Побе да, I, 3, Кру ше вац, 17.11.1945, стр. 1. 

1437 VA, JNA, SSNO, k. 12, f. 1, d. 10-11. 

1438 VA, JNA, SSNO, k. 12, f. 1, d. 10-13. 

1439 VA, JNA, KNOJ, inv. br. 4763, 1-2-1. 

530

počet ka godi ne izvr ši la neko li ko ubi sta va. Pre konač ne likvi da ci je, Cogolje 

vi će va gru pa je ima la naj sna žni ji okr šaj sa orga ni ma vla sti 8. sep tembra 

na Vele su, pokraj Guče. Tada su pogi nu la dvo ji ca pri pad ni ka Narod ne 

mili ci je, dvo ji ca odmet ni ka su uhva će na, a šesto ri ca su ranje na, izbe gav ši 

zaro blja va nje. Na pod ruč ju Dra ga če va, sem Cogo lje vi će ve gru pe, delo va la 

je i odmet nič ka gru pa Dra gi še Peli va no vi ća, biv šeg čet nič kog koman dan ta 

iz Cero ve. Ova odmet nič ka gru pa likvi di ra na je 1946. u Kotra ži. 1440 

Odmet ni ci su 27. novem bra u selu Brež đe, pokraj Mio ni ce, „baci li 

bom bu u kuću jed nog selja ka, ženu mu ubi li, kćer ku rani li, a sina zakla li”. 

Toga dana zabe le žen je zna ča jan uspeh u neu tra li sa nju odmet ni ka – poginuo 

je Dra go slav Račić, jedan od naj i stak nu ti jih ofi ci ra JVuO, koman dant 

Cer sko-maje vič ke gru pe kor pu sa i, potom, zapo ved nik odmet ni ka u Srbiji: 

„27. novem bra, posle bor be sa jedi ni ca ma 2. [srp ske] bri ga de [KNOJ] 

ubi jen je čet nič ki koman dant i zli ko vac [Dra go slav] Račić sa dva pra ti o 

ca. Isti su se skri va li u selu Sav ko vić, srez azbu ko vač ki, u bun ke ru gde su 

i ubi je ni.” U selu Gunja ci, pokraj Ose či ne, u noći 27-28. novem bra, u 

pote ri od stra ne 2. srp ske bri ga de KNOJ i 9. kra jiš ke bri ga de JA, ubi jen 

je u bor bi kape tan Bora Teo do ro vić, neka daš nji koman dant Pocer ske briga 

de Mačvan skog kor pu sa JVuO. Tom pri li kom ubi je na su dvo ji ca nje govih 

pra ti la ca. Likvi da ci jom Rači ća i Teo do ro vi ća nanet je zna ča jan uda rac 

odmet nič koj orga ni za ci ji na pod ruč ju izme đu Dri ne i Kolu ba re. Nared ne 

noći, 28-29. novem bra, u selu Gori ča ni, izme đu Kra lje va i Čač ka, u pote ri 

su pogi nu li Slo bo dan Bojo vić, čet nič ki orga ni za tor iz Kaču li ca i „pozna ti 

koljač Miloš Ćir ko vić” za koga se tvr di lo da je uče stvo vao u ubi stvu bra će 

Bugar čić u Kuli nov ci ma. 1441 

Počet kom decem bra, u seli ma u pod nož ju Gle dić kih pla ni na (pla ninsko 

pod ruč je izme đu Gru že i Lev ča), odmet nič ka gru pa pod vođ stvom 

kape ta na Mio dra ga Vasi ća, biv šeg koman dan ta 1. žič ke bri ga de JVuO, 

1440 Радо ван М. Марин ко вић, Томи слав Про тић, Јован Радо ва но вић, Дра га че во: сло бо дар ски и 

рево лу ци о нар ни раз вој, Чачак-Луча ни, 1981, стр. 444-445. 

Pre ma poda ci ma 5. divi zi je JA (8. sep tem bar 1945) pri vre me no obje di nje na Cogo lje vi će va i Peliva 

no vi će va gru pa bro ja la je oko 60 lju di. (VA, VBA, k. 2, sv. 1, d. 91). 

1441 VA, JNA, SSNO, k. 12, f. 1, d. 12; VA, JNA, SSNO, k. 13, f. 1, d. 13. 

Kape tan Bora Teo do ro vić je zaro bljen na Maje vi ci, kra jem maja 1945. Osu đen je na smrt u Šapcu, 

28. jula 1945. Uspeo je da pobeg ne iz šabač kog zatvo ra, sa četvo ri com čet ni ka i stra ža rom, 

u noći 21-22. sep tem bra 1945. Odgo vo ran je za zlo či ne nad sim pa ti ze ri ma NOP-a u šabač kom 

kra ju tokom rata. (Milen ko Kova če vić, Obra čun s odmet ni ci ma..., str. 102-103). 

531

inten zi vi ra la je aktiv no sti. 1442 U izveš ta ju Šta ba 5. srp ske divi zi je KNOJ, 

navo di se sle de će: 

„3.12 pred ve če naše jedi ni ce suko bi le su se sa Vasi će vom gru pom kod 

Gle di ća. Nakon krat kog puš ka ra nja bilo je ranje no neko li ko ban di ta. Banda 

je raz bi je na na neko li ko manjih gru pa i pobe gla je. Noć je pre ki nu la 

gonje nje. Lak še su ranje na dva naša bor ca. Sutra dan se nasta vi lo tra ga nje za 

ban dom. Nare di li smo našim jedi ni ca ma da mobi li šu narod i da pro na đu 

ranje ne čet ni ke... 4.12 oko 10 sati jedi ni ca 42. [srp ske] divi zi je izne na da 

je napad nu ta od Vasi će ve gru pe na mestu zva nom Smr dalj, izme đu Rajinca 

i Šlji vi ce. Bor ba je tra ja la do 14 časo va, u kojoj je pogi nu lo šest bora ca 

42. divi zi je, tri ranje na i tri nesta la. Vasić sa gru pom od oko 20 ban di ta 

odstu pio pre ma Gle di ću... 4.12. izme đu 13-15 časo va vođe na je bor ba sa 

jed nom čet nič kom gru pom jači ne 30 čet ni ka koji su se spu sti li sa Juhora. 

Bor ba je vođe na kod mana sti ra Kale ni ća 18 km sever no od Trste ni ka. 

Gru pa se povu kla jugo za pad no pre ma Rav ni ci. Pogi nu la su tri naša bor ca 

i jedan je ranjen. Gubi ci čet ni ka nisu pozna ti.” 1443 

Iz izveš ta ja se može zaklju či ti da su jugo slo ven ski bez bed no sni orga ni 

vodi li bor bu pro tiv dve veće čet nič ke gru pe, jači ne 20 i 30 odmet ni ka, ili 

da je Vasi će va gru pa bro ja la izme đu 20 i 30 odmet ni ka. U sva kom slu ča ju, 

Vasi će va gru pa kra jem 1945. bila je naj ak tiv ni ja i vero vat no naj broj ni ja 

odmet nič ka gru pa u Srbi ji. Mio drag Vasić je likvi di ran u pote ri 17. februa 

ra 1946. 1444 Vasi će va odmet nič ka gru pa je 1945-1946. ubi la 10 sta nov 

1442 Čet ni ci 1. žič ke bri ga de JVuO, pod koman dom Mio dra ga Vasi ća, ubi li su više dese ti na i bati na li 

neko li ko sto ti na civi la 1942-1944. Ras po la že mo poi me nič nim poda ci ma za šest sela. U Milo čaji 

ma su ubi li osam i bati na li 25 meš ta na. U Obr vi su ubi li četi ri i bati na li čak 79 meš ta na. (AJ, DK, 

110, f. 426, s. 862-865; AS, ZK, k. 141, zl. br. 15045). U Čuko jev cu su 1943-1944. ubi li 10 meš ta na 

od kojih dve žene. (AS, ZK, k. 141, zl. br. 5700). Vasi će vi čet ni ci 1942-1944. ubi li su šest i bati na li 

pet sta nov ni ka Goda či ce. U Rav ni ci su ubi li dvo ji cu i bati na li četvo ro meš ta na. Među meš ta ni ma 

Rav ni ce koje su bati na li Vasi će vi čet ni ci bila je i Gor gi na Koma to vić: „Ote ra li su moju ženu Gorgi 

nu od kuće i uda ri li joj pre ko 60 bati na. Ovo je bilo samo neko li ko dana iza nje nog poro đa ja 

tako da je jedva osta la u živo tu i odne go va la dete.” (AS, ZK, k. 141, zl. br. 6913). U Lađev cu su ubi li 

sedam i bati na li 32 sta nov ni ka od kojih 11 žena. (AS, ZK, k. 141, zl. br. 14783). 

1443 VA, JNA, SSNO, k. 12, f. 1, d. 16; VA, JNA, SSNO, k. 14, f. 1, d. 14. 


Poda ci o jači ni Vasi će ve gru pe su neu jed na če ni U jed nom doku men tu 47. srp ske divi zi je (26. 

april 1945) tvr di se da Vasi će va gru pa bro ji 60 odmet ni ka i da je ubi la koman dan ta i kome sa ra 1. 

bata ljo na 28. srp ske bri ga de JA. (VA, VBA, k. 2, sv. 1, d. 30). U dru gom doku men tu divi zi je (21. jul 

1945) navo di se da Vasi će va gru pa bro ji 18 odmet ni ka, među koji ma se nala ze četvo ri ca „istaknu 

tih kolja ša”, dvo ji ca dezer te ra iz JA i dvo ji ca odbe glih mili ci o ne ra, vero vat no biv ših čet ni ka. 

(VA, VBA, k. 2, sv. 1, d. 48-49). 

532

ni ka sela Gle dić, pokraj Kra lje va, što pred sta vlja naj ve ći broj ubi je nih stanov 

ni ka jed nog sela na tlu Srbi je za čiju smrt sno se odgo vor nost čet nič ki 

odmet ni ci. 1445 

Pri pad ni ci Narod ne mili ci je na čelu sa glav nim ofi ci rom valjev ske 

OZN-e Dra ga nom Đuri ćem 7. decem bra 1945. opko li li su gru pu valjevskih 

odmet ni ka u Rađe vom Selu kod Valje va. Jedan odmet nik je poginuo, 

dru gi je izvr šio samo u bi stvo, a osta li su uspe li da pobeg nu. U znak 

odma zde za pogi bi ju jed nog mili ci o ne ra, Dra gan Đurić je nare dio stre ljanje 

jed nog jata ka i palje nje kuće poro di ce Davi do vić na čijem ima nju su se 

skri va li odmet ni ci. Čla no vi poro di ce su repre si ra ni. 1446 

U selu Kore ni ta, pokraj Lozni ce, bor ci 3. srp ske bri ga de KNOJ i pripad 

ni ci Narod ne mili ci je, uhva ti li su 21. decem bra Geor gi ja Boji ća Džidžu, 

odbe glog igu ma na mana sti ra Tro no ša i pret hod nog koman dan ta 

Jadar ske bri ga de JVuO. 1447 Nje go vim hva ta njem nanet je pre su dan uda rac 

osta ci ma čet nič ke orga ni za ci je u Pod ri nju. 

O sta nju u odmet nič kim redo vi ma na tlu Jugo sla vi je, tokom zime 

1945-1946, sve do či jedan doku ment voj ne pro ve ni jen ci je: 

„U zim skom peri o du su hlad no će, teš ki uslo vi kre ta nja i aktiv nost 

naših poter nih jedi ni ca stvo ri li teš ku situ a ci ju za odmet ni ke. Veli ki broj 

ruko vo di la ca, oso bi to čet ni ka, likvi di ran je, a mno ge su se gru pe pre da le i 

ras pr ši le. To je uve li ko uti ca lo na moral čet ni ka, čije su gru pe stal no opa dale 

i pri la zi le poje di nač nom skri va nju ili se pre da va le... Dok je kod čet ni ka, 

koji su izgu bi li glav ni deo ruko vo de ćeg kadra, stal no sla bi la kako jači na 

gru pa tako i nji ho va aktiv nost, dotle se kod usta ša, koji su pre či sti li svo je 

redo ve, poja čao rad na pove zi va nju i orga ni zo va nju... Kroz celu [1945.] 

godi nu broj čet ni ka je stal no opa dao dok su usta še odr ža le svo je sna ge. 

1445 Милен ко Кова че вић, При ло зи исти ни..., стр. 195-237. 

U regi stru DKTG nave de na su ime na četi ri sta nov ni ka Gle di ća, pri pad ni ka JVuO, koji su stra da li 

nakon 12. sep tem bra 1944. 



1447 VA, JNA, SSNO, k. 12, f. 1, d. 18. 

Geor gi je Bojić je osu đen na smrt i stre ljan 8. apri la 1946. u Šap cu. Tri puta je zave den u spi sku 

DKTG, od čega se dva puta pro iz volj no navo di u regi stru za grad Beo grad. 

533

Kra jem novem bra 1945. bilo je čet ni ka 3.493, a usta ša 1.332. Kra jem jula 

[1946.] čet ni ka je osta lo 1.443, a usta ša 1.109”. 1448 

Broj od 3.493 čet ni ka, novem bra 1945, pre te žno se odno sio na bosanske 

čet ni ke, dok je broj srbi jan skih čet ni ka kra jem novem bra 1945. izno sio 

manje od 900, da bi u nared na tri mese ca bio znat no sma njen. 

Tokom 1946. zabe le že no je neu tra li sa nje neko li ko čet nič kih gru pa. 

Ujed no su zabe le že ni novi pri me ri zlo či na odmet ni ka. 

Voj ni ci 2. bata ljo na 5. srp ske bri ga de KNOJ 25. janu a ra 1946. otkri li 

su dva bun ke ra na Jastrep cu, u koji ma se skri va la gru pa od 17 odmetni 

ka pod vođ stvom Mile ta Vido je vi ća, neka daš njeg glav nog crno troj ka ša 

(kolja ča) Rasin ske bri ga de JVuO. Ubi je no je pet odmet ni ka, dok je jedan 

zaro bljen. Pogi nu li odmet ni ci su bili sta nov ni ci jastre bač kih sela Dvo ra ne, 

Lov ci i Polja ci. 1449 Vido je vi će va odmet nič ka gru pa je 21. sep tem bra 1945. 

poči ni la dvo stru ko ubi stvo u selu Buko vi ca, južno od Kru šev ca: ubi li su 

jed nu 18-godiš nju sko jev ku i pred sed ni ka mesnog Narod no o slo bo di lačkog 

odbo ra (MNO). 1450 Nared no dvo stru ko ubi stvo poči ni li su početkom 

okto bra, ubiv ši dvo ji cu selja ka u bli zi ni sela Lov ci. Mile Vido je vić 

je 4. novem bra ubio dvo ji cu kuri ra 5. bata ljo na 4. srp ske bri ga de KNOJ. 

U tom ubi stvu uče stvo va li su i poje di ni odmet ni ci pogi nu li 25. janu a 

ra 1946. Nared no ubi stvo poči ni li su u selu Bela si ca, 17. febru a ra 1946, 

gde su ubi li pred sed ni ka MNO. 1451 Vido je vi će vi čet ni ci su 2. juna 1946. 

poči ni li tro stru ko ubi stvo u selu Zdra vi nje, ubiv ši dvo ji cu mla di ća iz sela 

koji su kao voj ni ci bili na odsu stvu, kao i jed nog odbor ni ka MNO. Počini 

o ci tog ubi stva su sutra dan ubi je ni u Veli kom Šilje gov cu, ali su u bor bi 

uspe li da ubi ju jed nog mili ci o ne ra. 1452 Nared ni zlo čin Vido je vi će ve gru pe 

1448 VA, JNA, SSNO, k. 46, f. 3, d. 1, Pre gled o odmet ni ci ma, o nji ho vom sta nju, kre ta nju, hva ta nju i 

likvi di ra nju od oslo bo đe nja do 31. jula 1946. (9.10.1946). 

1449 VA, VBA, k. 2, sv. 2, d. 7. 

1450 Божи дар Мило са вље вић, „Обра чун са послед њим чет ни ци ма. Акци је орга на без бед но сти 

за уни ште ње одмет ни ка на Јастреп цу. (6) Уби ство из засе де”, Побе да, XX, 799, Кру ше вац, 

16.6.1964, стр. 8. 


за уни ште ње одмет ни ка на Јастреп цу. (7) Ликви да ци ја одмет ни ка”, Побе да, XX, 800, Круше 

вац, 26.6.1964, стр. 8. 


за уни ште ње одмет ни ка на Јастреп цу. (9) Коб но зака шње ње”, Побе да, XX, 802, Кру ше вац, 

17.7.1964, стр. 8. 

534

dogo dio se 19. avgu sta, kada su ubi li tro ji cu komu ni sta iz sela Suši ca, dok 

je četvr ti kasni je umro od posle di ca ranja va nja. 1453 Tokom 1946. Vidoje 

vi će va gru pa je trpe la gubit ke da bi se kra jem godi ne sasto ja la samo od 

Vido je vi ća i jed nog nje go vog pra ti o ca. Vido je vić je 27. mar ta 1947. izvr šio 

samo u bi stvo nakon što je opko ljen. 

U noći 30-31. janu a ra 1946, u selu Vasi ljev cu, pokraj Kur šu mli je, 

odmet ni ci Bože Mar ko vi ća su zakla li sko jev ku Sta nu Osto jić i nje nu majku. 

1454 U bli zi ni sela Brđa ni, pokraj Gor njeg Mila nov ca, sna ge 6. bata ljo na 

4. srp ske bri ga de KNOJ suko bi le su se 3. mar ta 1946. sa odmet nič kom 

gru pom pod vođ stvom Sve to li ka Popo vi ća Pur nje. U bor bi je pogi nuo jedan 

kno je vac. Popo vi će va gru pa, koja je bro ja la 12 odmet ni ka, uspe la je 

da pobeg ne, ali je sutra dan glav ni na opko lje na, nakon čega su se pre da la 

osmo ri ca odmet ni ka. Popo vić je pogi nuo istog dana kod sela Savi nac. Jedna 

odmet nič ka gru pa je 10. jula 1946. ubi la jed nog selja ka u Petri po lju i 

jed nog selja ka u Čuko jev cu, pokraj Kra lje va. 1455 Kra jem 1946. eli mi ni sa na 

je odmet nič ka gru pa koja se poja vi la na pla ni ni Cer, pre šav ši tokom godi ne 

iz Bosne. Vođa ove gru pe bio je Voji slav Tufeg džić, neka daš nji koman dant 

Pocer ske bri ga de JVuO, u odmet niš tvu zame nik Dra go sla va Rači ća, neformal 

nog zapo ved ni ka odmet nič kih sku pi na. 

„Noću, 4. novem bra, 2. bata ljon 2. [srp ske] bri ga de [KNOJ] na čelu 

sa koman dan tom doš li su kod sela Bela Reka pre o bu če ni u čet nič ka ode la. 

Tu je po ugo vo ru doš la ban da Voje Tufeg dži ća. Posle bra ti mlje nja (jer su 

vero va li da su to čet ni ci), naši su otvo ri li vatru. Ubi je no je osam čet ni ka, 

na čelu sa Tufeg dži ćem. Posled nji ban dit, ranjen, ubio nam je koman danta 

2. batalj na Duša na Bla go je vi ća i ranio još jed nog ofi ci ra koji je kasni je 

pod le gao rana ma, kao i dva naša bor ca.” 1456 

Ranje ni ofi cir koji je pod le gao rana ma zvao se Moma Seku lić, obaveš 

taj ni ofi cir 1. pon to nir ske bri ga de JA. Od osmo ri ce ubi je nih čet ni ka, 

peto ri ca su bili iz Bosne, a tro ji ca iz Srbi je. 1457 


за уни ште ње одмет ни ка на Јастреп цу. (10) Фењер открио одмет ни ке”, Побе да, XX, 803, Круше 

вац, 24.7.1964, стр. 8. 

1454 VA, VBA, k. 2, sv. 2, d. 66. 

1455 VA, VBA, k. 2, sv. 3, d. 14. 


1457 VA, VBA, k. 2, sv. 3, d. 144. 

535

Neda le ko od Lukov ske Banje, 2. i 4. febru a ra 1947, pri pad ni ci 2. 

bata ljo na 3. srp ske bri ga de KNOJ-a suko bi li su se sa gru pom od 12 čet nika 

pod vođ stvom Moše Delja ni na i Živo te Zuvi ća. U prvoj bor bi pogi nuo 

je Delja nin sa tro ji com čet ni ka, a u dru goj bor bi je zaro bljen Zuvić, dok 

su dvo ji ca čet ni ka pogi nu la. U ove dve bor be pogi nu la su tro ji ca kno je vaca. 

1458 

Izvor voj ne pro ve ni jen ci je bele ži broj pri pad ni ka jugo slo ven skih oruža 

nih sna ga i civi la koje su ubi li odmet ni ci od sre di ne 1945. do 31. jula 

1946, na tlu Jugo sla vi je (izvor ne pomi nje broj ke stra da lih ofi ci ra, voj ni ka i 

civi la po repu bli ka ma). U nave de nom raz do blju odmet ni ci su skri vi li smrt 

43 ofi ci ra, 383 voj ni ka i 352 civi la (ukup no: 778). 1459 Isti izvor pru ža pregled 

bro ja i gubi ta ka odmet ni ka na tlu Jugo sla vi je u nave de nom raz do blju. 

regi stro va no 

odmet ni ka 

po ja vi lo se u 

toku peri o da 

u niš te no u 

toku peri o da 

o sta lo 

po gi nu lo 

ofi ci ra 

pogi nu lo 

voj ni ka 

po gi nu lo 

(ubi je no) građa 

na 

od oslo bo đe nja 

do XII 1945 

14.834 - 9.032 5.802 7 101 126 

od XII 1945 do 

III 1946. 

5.802 922 3.687 3.107 9 75 47 

od III do VIII 

1946. 

3.107 1.545 1.650 3.002 27 206 179 

sve ga 14.834 2.537 14.369 3.002 43 383 352 

Tabe la 1: Pre gled bro ja i gubi ta ka odmet ni ka na tlu Jugo sla vi je i bro ja 

stra da lih pri pad ni ka jugo slo ven skih orga na i gra đa na – ubi jenih 

od stra ne odmet ni ka, od oslo bo đe nja do 31. jula 1946. 

Kra jem 1945. broj čet nič kih odmet ni ka u Srbi ji izno sio je oko 10% 

ukup nog bro ja odmet ni ka na tlu Jugo sla vi je. Ima ju ći u vidu da su četnič 

ki odmet ni ci na tlu Srbi je ubi li izme đu 350 i 400 oso ba, dola zi mo do 

zaključ ka da je aktiv nost odmet nič kih gru pa na tlu Srbi je naro či to bila 

pove za na sa akti ma koji su pred sta vlja li opa snost po život gra đa na i pri pad 

1458 VA, VBA, k. 2, sv. 4, d. 37. 

1459 VA, JNA, SSNO, k. 46, f. 3, d. 1. 

536

ni ka bez bed no snih sna ga. Sto ga nije pri hva tlji va oce na isto ri ča ra Boja na 

Dimi tri je vi ća koji aktiv no sti bez bed no snih sna ga usme re ne pro tiv odmetni 

ka ime nu je kao „pro gon”, 1460 niti je pri hva tlji va oce na isto ri ča ra Srđa na 

Cvet ko vi ća koji aktiv no sti čet nič kih odmet ni ka nakon oslo bo đe nja svrsta 

va u „obli ke druš tve nog otpo ra reži mu”, 1461 isti ču ći da je „likvi da ci ja 

odmet ni ka koji se nisu hte li (sme li) pre da ti novim vla sti ma potra ja la do 

polo vi ne pede se tih [go di na 20. veka]”, 1462 bez navo đe nja raz lo ga koji su 

spre ča va li odmet ni ke da se pre da ju vla sti ma. Raz lo zi su oči gled ni: naj veći 

broj čet nič kih odmet ni ka sa teri to ri je Srbi je bio je invol vi ran u zlo či ne 

tokom rata, a mno gi i nakon oslo bo đe nja. Pre da ja vla sti ma zna či la je za 

mno ge dugo go diš nju robi ju, a za nema li broj smrt nu kaznu. 

Dostup ni su nam poda ci o broj no sti i delo va nju čet nič kih odmet ničkih 

gru pa za poje di ne regi o ne i opšti ne u Srbi ji. 

Zona odgo vor no sti 2. srp ske bri ga de KNOJ obu hva ta la je četi ri 

okru ga u zapad noj Srbi ji: Valjev ski, Šabač ki, Užič ki i Čačan ski. Na ovom 

pod ruč ju do 8. janu a ra 1945. evi den ti ra no je 710 čet nič kih odmet ni ka 

(Valjev ski okrug: 95; Šabač ki okrug: 35; Užič ki okrug: 370; Čačan ski 

okrug: 210). Do sre di ne 1945. zna tan broj odmet ni ka na ovom pod ruč ju 

je pogi nuo u pote ra ma, stre ljan nakon zaro blja va nja ili uhva ćen i osu đen. 

Tokom leta 1945. sma nje ni broj odmet ni ka na pod ruč ju četi ri nave de na 

okru ga pove ćan je pri li vom čet ni ka koji su izbe gli uniš te nje i hva ta nje u 

Bosni. Maja 1945. na nave de nom pod ruč ju evi den ti ra no je 209, a jula 

iste godi ne 390 čet nič kih odmet ni ka. Do jula 1945. bri ga da je „uniš ti la” 

i uhva ti la 660 čet ni ka, 226 jata ka, 1.809 dezer te ra, pri čemu je vero vat no 

reč o odmet nič kim gubi ci ma od počet ka 1945. 1463 Na osno vu ana lo gi ja sa 

poda ci ma DKTG može se zaklju či ti da je veći na uhva će nih jata ka i jedan 

deo čet ni ka osu đen na vre men ske kazne. Deo jata ka je puš ten nakon izvesnog 

borav ka u pri tvo ru, dok je veći na dezer te ra vra će na u jedi ni ce (jedan 

1460 Бојан Б. Дими три је вић, „’Одмет ни ци’ и ’осло бо ди о ци’. Про гон оста та ка Југо сло вен ске војске 

у отаџ би ни у ваљев ском кра ју”, Гла сник Исто риј ског архи ва Ваље во, 31, Ваље во, 1997, 

стр. 179. 

1461 Srđan Cvet ko vić, Izme đu srpa i čeki ća, 3, Obli ci otpo ra komu ni stič kom reži mu u Srbi ji 1944-1991, 

Beo grad, 2013, str. 96-97. 

1462 Срђан Цвет ко вић, У име наро да. Поли тич ка репре си ја у Срби ји 1944-1953, Ката лог изложбе, 


1463 VA, JNA, KNOJ, inv. br. 4763-1-1, Isto ri jat 5. srp ske divi zi je KNOJ; Дми тар Тасић, „Осни ва ње и 

рад једи ни ца Народ не одбра не у Срби ји...”, стр. 74. 

537

deo dezer te ra osu đen je na vre men ske kazne). Deo uhva će nih čet ni ka osuđen 

je na smrt. Manji broj jata ka i dezer te ra, koji su skri vi li tuđe stra da nje, 

tako đe je osu đen na smrt. 

Janu a ra 1945. na pod ruč ju Užič kog okru ga (sre zo vi: Užič ki, Požeški, 

Crno gor ski (Kosje rić), Račan ski (Baji na Baš ta), Zla ti bor ski (Čaje ti na), 

Mora vič ki (Iva nji ca), Arilj ski), pre ma poda ci ma par tij ske pro ve ni jen ci je, 

nala zi lo se oko 300 čet nič kih odmet ni ka. Već je pome nu to da je pre ma 

poda ci ma 2. srp ske bri ga de KNOJ broj odmet ni ka na pod ruč ju Užič kog 

okru ga počet kom 1945. izno sio 370. Jedan broj čet ni ka oda zvao se pozi vu 

na amne sti ju, zaključ no sa 15. janu a rom 1945. Među tim, i pored odzi va 

na amne sti ju, počet kom godi ne, kao i hva ta nja odre đe nog bro ja odmet nika, 

nji hov broj na teri to ri ji okru ga poras tao je u dru goj polo vi ni godi ne, 

kada su na pod ruč ju okru ga regi stro va ne 53 odmet nič ke gru pe, odno sno 

626 odmet ni ka. Porast bro ja odmet ni ka na pod ruč ju okru ga bila je posledi 

ca pre ba ci va nja čet nič kih gru pa iz istoč ne Bosne, tokom leta 1945. Ovoj 

poja vi pogo do va la je geo graf ska bli skost Užič kog okru ga i istoč ne Bosne. 

Broj odmet ni ka po sre zo vi ma u leto 1945. bio je sle de ći: Mora vič ki (165), 

Požeš ki (105), Užič ki (97), Zla ti bor ski (68), Arilj ski (64), Crno gor ski 

(64), Račan ski (63). Osim toga, u Užič kom okru gu povre me no je delo va lo 

14 odmet nič kih gru pa (110 odmet ni ka) sa pod ruč ja sused nih okru ga. 1464 

Pre ma poda ci ma užič kog istra ži va ča Goj ka Ško re, čet nič ki odmet ni ci su 

na pod ruč ju sedam sre zo va neka daš njeg Užič kog okru ga (sedam današ njih 

opšti na) tokom 1945-1950. skri vi li smrt 39 lica. Naj ve ći broj stra da lih 

(31) ubi jen je 1945. Pri pad ni ci čet nič kih gru pa koje se nisu povu kle u Bosnu, 

tokom novem bra i decem bra 1944, ubi li osam lica sa pod ruč ja okruga. 

1465 U doku men ti ma čet nič ke pro ve ni jen ci je s kra ja 1944. ove gru pe 

se nazi va ju „geril skim”, među tim nji ho va aktiv nost se nije raz li ko va la od 

aktiv no sti odmet nič kih gru pa iz 1945. Čet nič ki odmet ni ci nisu bili geri la 

u pra vom smi slu te reči budu ći da nisu kon tro li sa li odre đe nu teri to ri ju i 

nase lje na mesta, niti su ima li orga ni zo va nu vlast u bilo kom delu Srbi je. 

1464 Мило је Ћете но вић, „Чет нич ке одмет нич ке гру пе у Ужич ком окру гу 1944-1945.”, Ужич ки 

крај у НОР-у и рево лу ци ји, Збор ник радо ва са науч ног ску па, (ур. Милу тин Пашић), Тито во 

Ужи це, 1989, стр. 410, 412. 

1465 Гој ко Шко ро, Исти на је у име ни ма. Стра да ли у ужич ком окру гу у Дру гом свет ском рату, 

Ужи це, 2002, стр. 171-181. 

538

Sna ge 2. srp ske bri ga de KNOJ bile su nedo volj no obu če ne i spo sobne 

da u pot pu no sti spre če pre ba ci va nje čet ni ka iz Bosne i osu je te nji ho ve 

aktiv no sti na tere nu zapad ne Srbi je, sto ga su na to pod ruč je počet kom jula 

1945. pre ba če ne jedi ni ce 4. kra jiš ke divi zi je JA (6, 8. i 11. kra jiš ka bri gada), 

čiji bor ci i sta re ši ne su ima li veće bor be no isku stvo. Pre ma poda ci ma 

šta bo va bri ga da 4. kra jiš ke divi zi je, kra jem jula na teri to ri ji pod kon tro lom 

divi zi je (zapad no od lini je Beo grad – Aran đe lo vac - Čačak i sever no od 

lini je Čačak - Pože ga - Kosje rić - Baji na Baš ta) bora vi lo je oko 344 četnič 

kih odmet ni ka. 1466 Ovaj broj nije pod ra zu me vao samo čet ni ke koji su 

kra jem 1944. zao sta li na pod ruč ju zapad ne Srbi je (ili su, u manjem bro ju 

slu ča je va, novem bra 1944. vra će ni na teren iz San dža ka), već je pod ra zume 

vao i odre đe ni broj čet ni ka pre ba če nih iz Bosne, tokom juna i u prvoj 

polo vi ni jula. U nared nom raz do blju broj odmet ni ka se pove ćao pre la skom 

pre o sta lih gru pa srbi jan skih čet ni ka iz istoč ne Bosne. Naj pre je sre di nom 

jula iz Bosne preš la gru pa od 36 čet ni ka, pod koman dom Niko le Kala bi ća 

i Fili pa Ajda či ća. Pre ba ci va nje je nasta vlje no u dru goj polo vi ni avgu sta i 

tokom sep tem bra kada je Dri nu preš lo više čet nič kih gru pa. Tokom 21-22. 

sep tem bra iz Bosne je preš la gru pa od 52 čet ni ka pod koman dom Dra gi še 

Vasi lje vi ća. Nedu go potom pre ba ci la se gru pa od oko 50 čet ni ka, među 

koji ma je bio Dra ža Miha i lo vić. Jedi ni ce 4. kra jiš ke divi zi je od sre di ne jula 

do sre di ne sep tem bra u pote ra ma ubi le su 35 odmet ni ka. 1467 

Kra jem avgu sta na pod ruč ju Valjev skog sre za (deo teri to ri je pod ingeren 

ci jom 4. kra jiš ke divi zi je) regi stro va no je 69 odmet ni ka, pri čemu je 

naj ve ći broj odmet ni ka bora vio u Valjev skom (27) i Tam nav skom sre zu 

(20). 1468 Do kra ja 1945, na ope ra tiv nom pod ruč ju divi zi je, jedi ni ce divizi 

je i Narod ne mili ci je nane le su sle de će gubit ke pro tiv ni ku: 173 ubi je nih, 

58 uhva će nih, dok se 60 odmet ni ka pre da lo orga ni ma vla sti. 1469 Pre ma 

poda ci ma Šta ba 4. kra jiš ke divi zi je (25. novem bar 1945), do kra ja novembra 

na pod ruč ju pod inge ren ci jom šta ba nala zi lo se 188 čet ni ka ras po re đe 

1466 VA, NOVJ, k. 773, f. 1, d. 1. 

1467 VA, NOVJ, k. 773A, f. 2, d. 11; VA, NOVJ, k. 772, f. 3, d. 31; VA, NOVJ, k. 773, f. 1, d. 1; Dra go Karasi 

je vić, Četvr ta kra jiš ka divi zi ja, Beo grad, 1988, str. 427-428.. 

1468 VA, NOVJ, k. 773, f. 1, d. 33; Бојан Б. Дими три је вић, „’Одмет ни ци’ и ’осло бо ди о ци’. Про гон 

оста та ка Југо сло вен ске вој ске у отаџ би ни у ваљев ском кра ју”, Гла сник Исто риј ског архи ва 

Ваље во, 31, Ваље во, 1997, стр. 179-180. 

1469 Dra go Kara si je vić, n.d., str. 430. 

539

nih u 15 gru pa. Naj broj ni ja je bila gru pa pod koman dom Niko le Kala bi ća 

(30). 1470 Decem bra 1946. na tere nu pod kon tro lom divi zi je skri va la su 

se 53 odmet ni ka. Janu a ra 1947. na tom pro sto ru ubi je na su šesto ri ca i 

zaro blje na peto ri ca čet ni ka, dok su čet ni ci ubi li jed nog voj ni ka i dvo ji cu 

mili ci o ne ra i rani li tro ji cu voj ni ka. 1471 

Pre ma jed nom doku men tu 42. srp ske divi zi je JA (21. jul 1945), 

pozna ti su poda ci o bro ju odmet ni ka na pod ruč ju neko li ko okru ga i srezo 

va, južno od Zapad ne Mora ve. Na pod ruč ju Kru še vač kog okru ga eviden 

ti ra no je 180 odmet ni ka u sedam sre zo va: Tem nić ki (11) Kru še vač ki 

(22), Rasin ski (22), Trste nič ki (13), Ražanj ski (4-5), Kopa o nič ki i Žup ski 

(40-50). Na pod ruč ju Trnav skog sre za (deo današ nje opšti ne Čačak, na 

desnoj oba li Zapad ne Mora ve) evi den ti ra no je 50 do 56 odmet ni ka, ras pore 

đe nih u pet gru pa, i oko 20 dezer te ra „koji su pobje gli iz naše voj ske pri je 

kapi tu la ci je Nje mač ke”, uz napo me nu da se na teri to ri ju sre za iz Dra gače 

va povre me no pre ba cu ju je gru pa Cogo lje vić-Peli va no vić, u jači ni 50-60 

odmet ni ka. „Selo koje naj vi še pod rža va ove gru pi ce jeste Gor nja Ježe vi ca 

gdje se sum nja u mili ci ju da ima veze sa ban di ti ma u inte re su svog mira i 

opstan ka u selu.” Na pod ruč ju Kra lje vač kog sre za jula 1945. skri vao se 41 

odmet nik, u četi ri gru pe, među koji ma se navo de ime na devet „istak nu tih 

kolja ša”, 11 „voj nih begu na ca” i dvo ji ce odbe glih mili ci o ne ra – biv ših četni 

ka. Broj odmet ni ka u Kra lje vač kom sre zu je usko ro pove ćan dola skom 

odre đe nog bro ja čet ni ka iz Bosne. U „Mora vič ko-stu de nič kom sre zu” (takva 

teri to ri jal na jedi ni ca nije posto ja la i oči gled no je reč o pod ruč ju Ivanji 

ce i delu Goli je koji je pri pa dao Stu de nič kom sre zu) evi den ti ra na su 32 

odmet ni ka, dok se u seli ma oko Raš ke skri va lo 13 odmet ni ka. U Deževskom 

sre zu (Novi Pazar), jula 1945. posto ja le su dve čet nič ke i dve musliman 

ske odmet nič ke gru pe. Čet nič kih odmet ni ka bilo je 21, pri čemu je 

gru pa Bude Dobri ća povre me no bora vi la na teri to ri ji tog sre za jer je potica 

la iz Ibar skog Kola ši na (Zubin Potok), dok je musli man skih odmet ni ka 

(bali sti) bilo 10, među koji ma i istak nu ti rat ni zlo či nac Biko Dre še vić. 1472 

Jedi ni ce 1. srp ske bri ga de KNOJ, koja je ope ra tiv no obu hva ta la područ 

je seve ro i stoč ne i istoč ne Srbi je, od počet ka janu a ra do 20. novem bra 

1470 VA, VBA, k. 2, sv. 1, d. 174-177. 

1471 VA, VBA, k. 2, sv. 4, d. 17-21. 

1472 VA, VBA, k. 2, sv. 1, d. 48-49. 

540

1945. ubi le su 56 i uhva ti le 107 čet nič kih odmet ni ka. Jedi ni ce ove bri ga de 

navod no su uhva ti le čak 2.660 dezer te ra. „Zaple nje no 287 puša ka, mašinge 

ve ra 26, puš ko mi tra lje za 25, piš to lja 88, bom bi 155.” Ovaj poda tak nam 

govo ri da je pre ko 150 uhva će nih dezer te ra bilo nao ru ža no. Jedi ni ce 3. 

srp ske bri ga de KNOJ, koja je ope ra tiv no obu hva ta la pod ruč je jugo i stoč ne 

Srbi je, od kra ja 1944. do kra ja 1945. ubi le su 162 i zaro bi le 308 čet nič kih 

odmet ni ka i 356 dezer te ra. Jedi ni ce 4. srp ske bri ga de, čija zona odgo vorno 

sti je obu hva ta la pod ruč je Šuma di je i Pomo ra vlja (Kra gu je vač ki, Moravski 

(Jago di na), Rasin ski (Kru še vac) i Čačan ski okrug), od mar ta do jula 

1945. ubi le su (pre te žno u pote ri i bor bi) 61 čet ni ka, 55 dezer te ra i 11 

odmet nič kih jata ka, a uhva ti le su 90 čet ni ka, 2.017 dezer te ra i 120 jataka. 

1473 

Naj pot pu ni ji poda ci o bro ju ubi je nih lica od stra ne odmet ni ka poti ču 

iz opšti na zapad ne Srbi je. 

Čet nič ki odmet ni ci su nakon oslo bo đe nja čačan skog kra ja, odno sno 

od počet ka 1945, ubi li 30 sta nov ni ka nase lja sa pod ruč ja današ nje opšti ne 

Čačak. Od ovog bro ja 18 pri pad ni ka oru ža nih for ma ci ja (KNOJ i Narodna 

mili ci ja) pogi nu li su u bor bi dok je 12 civi la ubi je no van bor be. 1474 U 

regi stru DKTG za opšti nu Čačak nave de no je 47 lica za koje se tvr di da su 

„ubi je na u pote ri” ili „ubi je na od KNOJ-a”, ili „ubi je na u bun ke ru”. Takođe, 

u regi stru je nave de no naj ma nje 36 lica za koja je po datu mu i mestu 

smr ti mogu će pret po sta vi ti da su tako đe stra da la u istim okol no sti ma. Reč 

je, dakle, o naj ma nje 83 lica koja su stra da la pre te žno nakon zavr šet ka 

Dru gog svet skog rata kao čet nič ki odmet ni ci. Sva ka ko da je među nji ma 

nema li broj onih koji su pogi nu li pri li kom poku ša ja hva ta nja od stra ne 

držav nih orga na, možda čak veći na. Veći na odmet ni ka u čačan skom kra ju 

bili su poči ni o ci rat nih zlo či na ili su tokom rata par ti ci pi ra li u jedi ni ca ma 

koje su odgo vor ne za stra da nje civi la i zaro blje nih pri pad ni ka NOVJ. 

Odmet ni ci su na teri to ri ji Dra ga čev skog sre za od počet ka 1945. ubili 

25 lokal nih sta nov ni ka, od čega osam civi la. 1475 Na pod ruč ju Užič kog 

okru ga (u gra ni ca ma koje su pod ra zu me va ne tokom i nakon rata) odmet 

1473 VA, JNA, KNOJ, inv. br. 4763-1-1, Isto ri jat 5. srp ske divi zi je KNOJ; Дми тар Тасић, „Осни ва ње и 

рад једи ни ца Народ не одбра не у Срби ји...”, стр. 73-77. 

1474 Чачан ски крај у Народ но о сло бо ди лач кој бор би 1941-1945. Пали бор ци и жртве..., стр. 93- 

171, 301-396. 

1475 Исто, стр. 3-64. 

541

ni ci su ubi li 39 lokal nih sta nov ni ka. Pri me ra radi, na pod ruč ju opšti ne 

Ari lje odmet ni ci su ubi li 10 civi la, od kojih četi ri žene. 1476 U sedam sre zova 

(današ njih opšti na) Užič kog okru ga, u leto 1945, regi stro va no je oko 

630 odmet ni ka. U regi stru DKTG evi den ti ra no je 101 odmet nik stra dao 

1945-1946, na pod ruč ju sedam opšti na: Pože ga (34), Kosje rić (26), Ivanji 

ca (12), Baji na Baš ta (11), Uži ce (8), Čaje ti na (8), Ari lje (2). U regi stru 

za opšti nu Kosje rić evi den ti ra no je 58 lica, od čega 26 odmet ni ka, što tu 

opšti nu čini jedin stve nom u Srbi ji, ako zane ma ri mo opšti nu Reko vac. U 

regi stru za opšti nu Pože ga evi den ti ra no je 211 lica, od čega 34 odmet nika. 

Stva ran broj odmet ni ka koji su ubi je ni u pote ra ma ili su osu đe ni na 

smrt nakon hva ta nja, u nave de nom raz do blju, na pod ruč ju neka daš njeg 

Užič kog okru ga, sva ka ko je veći od 101, budu ći da u regi stru DKTG za 

odre đen broj stra da lih lica nije nave de no da su bili odmet ni ci već samo 

pri pad ni ci JVuO. Među tim, i pored toga, name će se zaklju čak da veći na 

od oko 630 odmet ni ka sa tog pod ruč ja nije ubi je na nakon oslo bo đe nja, 

već da je osu đe na na vre men ske kazne nakon hva ta nja, pri čemu su neki, 

nakon odre đe nog vre me na, amne sti ra ni. 

Odmet ni ci su odgo vor ni za ubi stvo 14 lica sa pod ruč ja opšti ne Valje vo 

nakon oslo bo đe nja. 1477 Isto tako, odmet ni ci su ubi li 23 sta nov ni ka opšti ne 

Nova Varoš, pre te žno civi la. Ove zlo či ne poči ni li su pri pad ni ci odmet ničke 

gru pe Vuka Kala i to vi ća, neka daš njeg koman dan ta 2. mile šev skog korpu 

sa JVuO. Pri pad ni ci Kala i to vi će ve odmet nič ke gru pe su 10. sep tem bra 

1949. ubi li četvo ro čla nu poro di cu Mato vić u selu Pra vo še vo, ispod Zlata 

ra. Zakla ni su Vito mir Mato vić, nje go va supru ga Jele na i nji ho vi deveto 

me seč ni bli zan ci Dara i Božo. Na pod ruč ju sused ne opšti ne Pri je po lje 

odmet ni ci su ubi li četi ri civi la. 1478 

Odmet ni ci su ubi li 57 sta nov ni ka opšti ne Kra lje vo, od čega 40 civi la 

što pred sta vlja naj ve ći broj ubi je nih sta nov ni ka jed ne opšti ne na teri to ri ji 

Srbi je za čiju smrt su odgo vor ni odmet nu ti čet ni ci. 1479 U regi stru DKTG 

za opšti nu Kra lje vo zave de no je 85 čet nič kih odmet ni ka, što tu opšti nu 




1478 Дико Пеја то вић, „Реха би ли та ци ја зло чи на и зло чи на ца”, Зло чи ни чет нич ког покре та у 

Срби ји 1941-1945. Збор ник радо ва, (ур. Иван Мато вић), Бео град, 2012, стр. 211-220. 

1479 Милен ко Кова че вић, При ло зи исти ни..., стр. 195-237. 

542

tako đe izdva ja u odno su na dru ge opšti ne u Srbi ji, budu ći da je reč o najve 

ćem bro ju evi den ti ra nih odmet ni ka u jed noj opšti ni, stra da lih nakon 


Odmet ni ci su vrši li ubi stva i u sused nim opšti na ma: Trste nik (sedam 

lica, od čega dva civi la), Vrnjač ka Banja (19 lica, od čega pet civi la) i Aleksan 

dro vac (devet lica, od čega šest civi la). Na pod ruč ju opšti ne Kru še vac, 

odmet ni ci su ubi li naj ma nje 16 sta nov ni ka. 1481 

Na teri to ri ji Lesko vač kog (Jabla nič kog) okru ga odmet ni ci su ubi li 41 

sta nov ni ka, od čega 32 voj ni ka i mili ci o ne ra i devet civi la (uklju ču ju ći i 

selja ka Vasu Rado va no vi ća i nje go vo dvo je dece, iz sela Čoko tin pokraj 

Medve đe). 1482 Nave de ni poda ci odno se se na opšti ne Lesko vac, Medve đa, 

Boj nik i Leba ne. 

Odmet ni ci su tako đe izvr ši li nema li broj ubi sta va i u Topli ci. Dostupni 

su nam poda ci za opšti nu Kur šu mli ja gde je ubi je no 37 lica, pre te žno 

civi la. 1483 

Čet nič ki odmet ni ci su na pod ruč ju opšti ne Reko vac tokom 1945- 

1950. ubi li 13 civi la, sta nov ni ka levač kih sela, i pet pri pad ni ka bez bedno 

snih sna ga. 1484 Pre ma poda ci ma DKTG, nakon 12. sep tem bra 1944. 

stra da lo je 50 sta nov ni ka opšti ne Reko vac. U spi sku se nala ze dva dupla 

ime na. Regi star za opšti nu Reko vac je karak te ri sti čan po naj ve ćem pro centu 

evi den ti ra nih odmet ni ka, u odno su na dru ge opšti ne, ako izu zme mo 

opšti nu Kosje rić. U spi sku je nave de no 16 lica za koja je istak nu to da su 

bili odmet nu ti čet ni ci, dok je za dva lica iz regi stra, za koja se navo di da su 

1480 Sude ći pre ma poda ci ma iz regi stra DKTG, nakon kra lje vač ke opšti ne, naj ve ći broj stra da lih 

odmet ni ka zabe le žen je u opšti ni Čačak – naj ma nje 83. Potom sle de opšti ne: Kru še vac (54), 

Valje vo (32), Kuče vo (30), Kosje rić (26). Indi ka tiv no je da je reč o opšti na ma u koji ma su čet ni ci 

pobi li velik broj sta nov ni ka tokom rata. Poda ci DKTG nisu pre ci zni budu ći da su mno gi odmet ni ci 

u regi stru zave de ni kao pri pad ni ci JVuO bez napo me ne da su pogi nu li ili uhva će ni (pa potom 

osu đe ni na smrt) kao odmet ni ci, nakon oslo bo đe nja. 


Трсте ник, 1996, стр. 59-374; Добри во је Секу ло вић Мали ша, Врњач ка Бања са око ли ном у 

НОБ и рево лу ци ји 1941-1945, Бео град, 1977, стр. 411-504; Добри во је Секу ло вић Мали ша, 

Душан Миљ ко вић, Жупа у Народ но о сло бо ди лач кој бор би 1941-1945, Алек сан дро вац, 1995, 

стр. 295-303; Милен ко Кова че вић, н.д., стр. 393-434. 

1482 Нико ла П. Илић, „Жртве чет ни ка у леско вач ком кра ју 1942-1953.”, Зло чи ни чет нич ког 

покре та у Срби ји 1941-1945. Збор ник радо ва, (ур. Иван Мато вић), Бео град, 2012, стр. 104. 

1483 Милен ко Кова че вић, н.д., стр. 417-423. 

1484 Адам Митро вић, Левач у Народ но о сло бо ди лач кој бор би 1941-1945, Реко вац, 1985, стр. 216- 

217, 350-356. 

543

pri pa da la JVuO, mogu će pret po sta vi ti da su tako đe bili odmet ni ci, budu ći 

da su liše ni živo ta 1946. i 1948. 1485 

1485 U regi stru za opšti nu Reko vac tako đe je nave de no 14 ubi je nih i osam nesta lih pri pad ni ka JVuO, 

pri čemu je mogu će pret po sta vi ti da je među nji ma nema li broj onih koji su pogi nu li u Bosni 

1945. Osim toga, u regi stru su nave de na dva čet ni ka Koste Pećan ca, dva pri pad ni ka SDS i jedan 

pri pad nik SDK. Tro je evi den ti ra nih lica uvrš te no je na osno vu gra đe ZK, što pod ra zu me va da su 

tere će ni za rat ne zlo či ne. Ukup no je nave de no 43 ime na pri pad ni ka oru ža nih for ma ci ja, dok se 

za jed no lice navo di da je osu đe no na smrt od stra ne voj nog suda kao „kola bo rant”, a za šest lica 

se u izvor nom mate ri ja lu isti če da su kao „narod ni nepri ja te lji” osu đe ni na smrt od stra ne voj nih 

sudo va 1945-1946. (bez navo đe nja for ma cij ske pri pad no sti) zbog čega je mogu će pret po sta vi ti 

da su ova lica bila čet nič ki jata ci, iako nije nemo gu će da su neki od njih bili uhva će ni čet nič ki 

odmet ni ci. 

544

545

IX deo: 

Mito vi i broj ke: 

pri log kvan ti fi ka ci ji 

stra da lih u Srbi ji 

nakon oslo bo đe nja 

546

IX deo: Mito vi i broj ke: pri log kvan ti fi ka ci ji 

stra da lih u Srbi ji nakon oslo bo đe nja 

Pro ble mi kvan ti fi ka ci je 

Vla da Repu bli ke Srbi je je 9. jula 2009. done la odlu ku o for mi ra nju 

Držav ne komi si je za pro na la že nje i obe le ža va nje svih taj nih grob ni ca u 

koji ma se nala ze posmrt ni osta ci stre lja nih posle oslo bo đe nja 1944. (skraće 

no: Držav na komi si ja za taj ne grob ni ce, DKTG). Na čelu komi si je imeno 

va na su tro ji ca isto ri ča ra: pred sed nik Slo bo dan Mar ko vić, docent na 

Fakul te tu poli tič kih nau ka u Beo gra du, sekre tar Srđan Cvet ko vić, nauč ni 

sarad nik u Insti tu tu za savre me nu isto ri ju, dok je za koor di na to ra Odbora 

za istra ži va nje Držav ne komi si je ime no van Mom či lo Pavlo vić, direk tor 

Insti tu ta za savre me nu isto ri ju. 

For mi ra nje DKTG pred sta vlja tipi čan pri mer „poli tič kog pose za nja za 

mrtvi ma” (ter min isto ri ča ra Igo ra Gra ov ca). 

Komi si ja je for mi ra na po ugle du na slič no telo koje je 1990. for mi rano 

u Repu bli ci Slo ve ni ji: Komi si ja Vla de Repu bli ke Slo ve ni je za reša va nje 

pita nja pri kri ve nih grob ni ca, i po uzo ru na komi si ju koja je 1991. formi 

ra na u Repu bli ci Hrvat skoj: Komi si ja za utvr đi va nje rat nih i porat nih 

žrta va. 1486 

Posta vlja se pita nje zbog čega ini ci ja ti va za osni va nje komi si je nije 

pod ra zu me va la istra ži va nje ukup nog bro ja stra da lih na tlu Repu bli ke Srbije 

koji su umr li nasil nom smr ću tokom Dru gog svet skog rata i u neko li ko 

posle rat nih godi na? Činje ni ca je da uku pan broj stra da lih na teri to ri ji Srbije 

tokom 1941-1945. još uvek nije utvr đen (na pri mer, još uvek ne zna mo 

koli ko je sta nov ni ka Beo gra da izgu bi lo život tokom faši stič ke oku pa ci je), 

pri čemu istra ži vač ki kapa ci te ti Muze ja žrta va geno ci da, čiji sarad ni ci godina 

ma rade na utvr đi va nju pri bli žnog bro ja stra da lih u tom raz do blju, nisu 

odgo va ra ju ći iz više objek tiv nih raz lo ga, iako su rezul ti ra li izu zet no zna 

1486 Milan Rada no vić, „’Otko pa va nje isti ne’ ili nor ma li zo va nje kola bo ra ci o ni zma? O for mi ra nju i 

delo va nju dve revi zi o ni stič ke komi si je pod okri ljem Vla de Repu bli ke Srbi je, 2009-2012.”, Prei 

spi ti va nje proš lo sti i isto rij ski revi zi o ni zam. (Zlo)upo tre be isto ri je Špan skog gra đan skog rata i 

Dru gog svet skog rata na pro sto ru Jugo sla vi je, Zbor nik rado va, (ur. Milo Petro vić), Beo grad, 2014, 

str. 143-174. 

547

čaj nim nauč nim dopri no som. Tako đe, izo sta nak ove ini ci ja ti ve dodat no 

pro ble ma ti zu je pozi ti van uči nak Anket nog odbo ra Skupšti ne AP Voj vo dine: 

„Ime nik stra da lih sta nov ni ka AP Voj vo di ne 1941-1948.” 1487 Kako je 

mogu će da su pokra jin ski orga ni bili u sta nju da ini ci ra ju popi si va nje svih 

stra da lih od 1941. do 1948, a repu blič ki orga ni nisu bili u sta nju da to isto 

uči ne za osta tak teri to ri je Repu bli ke Srbi je? 

Isto tako, posta vlja se pita nje zbog čega ova ini ci ja ti va nije pod ra zume 

va la utvr đi va nje bro ja stra da lih sta nov ni ka Srbi je koji su izgu bi li život 

delo va njem pri pad ni ka sna ga kola bo ra ci je (JVuO, SDS i kvi slin ška žandar 

me ri ja, SDK, čet ni ci Koste Pećan ca, Spe ci jal na poli ci ja, Musli man ska 

mili ci ja, bali stič ke gru pe – ako govo ri mo o teri to ri ji Srbi je bez pokra ji na). 

Činje ni ca je da je u doma ćim arhi vi ma pohra nje na boga ta gra đa o zloči 

ni ma oku pa to ra i nji ho vih poma ga ča nad sta nov niš tvom Srbi je (gra đa 

save zne, repu blič ke i pokra jin ske komi si je za utvr đi va nje zlo či na oku pa tora 

i nji ho vih poma ga ča, zatim gra đa opštin skih orga ni za ci ja SUB NOR-a, 

memo ar ska gra đa u lokal nim arhi vi ma, kao i gra đa kvi slin ške vla de u beograd 

skim arhi vi ma). Ipak, doma ća isto ri o gra fi ja i pored ove činje ni ce još 

uvek nije kvan ti fi ko va la podat ke o zlo či ni ma for ma ci ja koje su kola bo rira 

le sa oku pa to rom, pri čemu se u mono gra fi ja ma o poje di nim for ma ci jama 

pre ćut ku je učeš će pri pad ni ka tih for ma ci ja u zlo či ni ma nad civil nim 

sta nov niš tvom i zaro blje nim par ti za ni ma. 1488 

Utvr đi va njem ukup nog bro ja stra da lih na tlu Repu bli ke Srbi je 1941- 

1946. bila bi sma nje na moguć nost poli tič ki moti vi sa nih zlo u po tre ba broja 

stra da lih i „držav nog pose za nja za mrtvi ma”. Tre ba napo me nu ti da su 

poje di ni sarad ni ci DKTG, uklju ču ju ći sekre ta ra Srđa na Cvet ko vi ća, iskaza 

li uve re nje u nužnost obje di nja va nja svih poda ta ka veza nih za ukup ne 

ljud ske gubit ke na tlu Repu bli ke Srbi je, koji su stra da li nasil nom smr ću 

tokom 1940-ih. 

Medij ska kam pa nja uoči i nakon osni va nja DKTG dodat no je aktu a 

li zo va la isto rij ski ste re o tip o viso kim broj ka ma stra da lih, naro či to na područ 

ju Beo gra da i u poje di nim delo vi ma cen tral ne Srbi je. 

1487 Na putu ka isti ni. Ime nik stra da lih sta nov ni ka AP Voj vo di ne 1941-1948, Zbor nik rado va, (ur. Drago 

ljub Živ ko vić), Novi Sad, 2008. 

1488 Upo re di ti: Бојан Б. Дими три је вић, Вој ска Неди ћев Срби је. Ору жа не сна ге Срп ске вла де 

1941-1945, Бео град, 2014². 

548

U domi nant nom medij skom nara ti vu koji je pra tio rad komi si je, prećut 

ki va na je odgo vor nost sna ga kola bo ra ci je za rat ne zlo či ne i sarad nju 

sa oku pa to rom, dok su poje di ni istra ži va či proš lo sti u jav no sti istu pa li sa 

pret po stav ka ma stra da lih nakon oslo bo đe nja koje pod ra zu me va ju uve liča 

ne broj ke. Upra vo su rezul ta ti komi si je za taj ne grob ni ce deman to va li 

pret hod ne neu te me lje ne pret po stav ke o bro ju i struk tu ri stra da lih, iako 

to nije bila pri mar na inten ci ja onih koji su ini ci ra li for mi ra nje komi si je. 

U pro gram skom doku men tu DKTG nave de ni su osnov ni cilje vi ovog 

tela: „1) istra ži ti, pro na ći i obe le ži ti sve taj ne grob ni ce u koji ma se nala ze 

osta ci stre lja nih posle sep tem bra 1944, 2) utvr di ti tačan broj stre lja nih lica 

od sep tem bra 1944.” 1489 

Sarad ni ci DKTG pru ži li su jav no sti uvid u rad nu ver zi ju baze poda taka 

za lica koja su stra da la na pod ruč ja Repu bli ke Srbi je nakon 12. sep tembra 

1944. kao pro tiv ni ci pobed nič ke stra ne u rat nom suko bu. Baza podata 

ka dostup na je na inter ne tu od apri la 2012, pod nazi vom: „Otvo re na 

knji ga: regi star žrta va Držav ne komi si je za taj ne grob ni ce posle sep tem bra 

1944”. 1490 Sekre tar DKTG u medi ji ma je izneo podat ke o poi me nič nom 

regi stru dostup nom na saj tu komi si je: 

„Kako kaže za Poli ti ku sekre tar Držav ne komi si je dr Srđan Cvet ko vić, 

radi se o naj mo der ni joj for mi, soft ve ru koji sadr ži inter ak tiv ni teri to ri jal ni 

inter net pre tra ži vač žrta va na pod ruč ju cele Srbi je, stra da lih posle oslobo 

đe nja. Ova baza poda ta ka sadr ži detalj ne podat ke o sva kom licu: ime i 

pre zi me, zani ma nje, naci o nal nost, datu me rođe nja i smr ti, okol no sti pod 

koji ma su nastra da li, kao i kva li fi ka ci ju dela pod koji ma su ta lica vođena, 

i svu da gde je to mogu će, mesto i tač nu loka ci ju gde su ubi je ni. Svi 

une ti poda ci sadr že i pre ci zan izvor, jedan ili više njih, oda kle poti ču, tako 

da gra đa ni koji su u srod stvu ili ima ju inte res da neko ga reha bi li tu ju ili 

potra že, pre ko našeg saj ta mogu dobi ti naj po u zda ni je mogu će podat ke. 

To i jeste osnov ni smi sao pro jek ta, da bude neka vrsta jav nog ser vi sa građa 

ni ma u pro ce su reha bi li ta ci je i resti tu ci je, svo je vr sna otvo re na knji ga, u 

kojoj je mogu će podat ke dopu nja va ti, menja ti, ispra vlja ti na osno vu više 

izvo ra – navo di Cvet ko vić. Kako napo mi nje, ovaj pro je kat je svo je vr sno 

1489 Срђан Цвет ко вић, Држав на коми си ја за тај не гроб ни це уби је них после 12. сеп тем бра 

1944. Годи шњи изве штај 2010, Бео град, 2010, стр. 7. 

1490 Regi star DKTG dostu pan je na stra ni ci: http://www.otvo re nak nji ga.komi si ja1944.mprav de.gov. 

rs/ 

549

fina le rada Komi si je, koji će da obje di ni i na jed nom mestu pri ka že sve što 

je do sada ura đe no, uz dosta volon ter skog rada i skrom na sred stva dobi jena 

pre ko Mini star stva prav de, ali uz veli ku podrš ku Insti tu ta za savre me nu 

isto ri ju, čiji je direk tor dr Mom či lo Pavlo vić i koor di na tor Odbo ra za istraži 

va nja. Po bro ju obra đe nih poda ta ka o stra da lim lici ma, mi smo dale ko 

isko ra či li ispred kole ga iz Slo ve ni je, Hrvat ske ili Bugar ske, koji se bave 

slič nim poslom u mno go dužem peri o du nego mi ovde. Pre o sta je još jedan 

važan deo, eks hu ma ci je na pre ko 200 do sada utvr đe nih loka ci ja masov nih 

pogu blje nja. Među tim, to su veo ma sku pi i slo že ni, a često i nemo gu ći 

poslo vi i za sada ne posto ji nad le žnost Držav ne komi si je da oba vlja ove 

eks hu ma ci je. To je u ovom tre nut ku u nad le žno sti viših sudo va i lokal nih 

samo u pra va.” 1491 

Ipak, nave de na baza poda ta ka ne sadr ži „detalj ne podat ke o sva kom 

licu”, jer sem ime na i pre zi me na (u manjem bro ju slu ča je va - samo pre zime 

na: pone kad samo nadim ka), datu ma rođe nja i smr ti (u veli kom bro ju 

pri me ra nije nave de na godi na rođe nja, dok je godi na smr ti nazna če na bez 

pre ci zi ra nja datu ma, usled nepot pu nih poda ta ka u izvo ri ma) i naci o nalno 

sti, u rela tiv no veli kom bro ju pri me ra nisu nave de ni pre ci zni poda ci o 

zani ma nju stra da lih lica, kao ni dovolj no pre ci zni poda ci o okol no sti ma 

pod koji ma su stra da li, što je razu mlji vo, s obzi rom na nepre ci zno sti u 

dostup noj izvor noj gra đi. 

Pri me ra radi, od 55.372 regi stro va nih do sre di ne 2014. kada sam vršio 

ana li zu regi stra, za 14.417 stra da lih nije bila upi sa na godi na rođe nja, za 

1.410 godi na smr ti, za 2.502 mesto rođe nja, za 1.135 mesto smr ti (taj broj 

je veći za neko li ko hilja da ako uzme mo u obzir navo đe nje regi o na gde je 

stra da la neka oso ba ume sto kon kret nog mesta), za 32.825 ime rodi te lja. 

Tako đe, u regi stru posto je i lica bez osnov nih poda ta ka (npr. 15 upi sa su 

nave de ni sa slo vom N. ispred ime na ili nadim ka, što zna či da im je pre zi me 

nepo zna to, dok je neko li ko lica ozna če no kao N.N, a neko li ko dese ti na je 

ime no va no opi snim nazi vom ume sto ime na i pre zi me na). Ova kvi upi si 

nisu pri hva tlji vi ne samo zbog nepo sto ja nja osnov nih poda ta ka već i zbog 

činje ni ce da su lica, na koja se možda odno se ovi upi si, već evi den ti ra na 

pod pra vim ime nom ili će poten ci jal no biti evi den ti ra na. 

1491 Бојан Бил би ја, „Жртве кому ни стич ког режи ма на сај ту”, Поли ти ка, CIX, 35356, Бео град, 

22.4.2012, стр. 14. 

550

Među tim, naj spor ni je je što u kar to ni ma (rubri ka: „napo me na”) mnogih 

poči ni la ca rat nih zlo či na ili lica koja su komand no bila odgo vor na za 

rat ne zlo či ne, nije napo me nu ta nji ho va odgo vor nost, iako za to posto ji 

moguć nost u regi stru. 

Tako đe, neret ko su činje ne greš ke u popu nja va nju odred ni ce „mesto 

rođe nja”, pri čemu su naj broj ni ji pri me ri pro iz volj nog popu nja va nja te 

odred ni ce zastu plje ni u regi stru za grad Beo grad. Za više sto ti na lica koja 

su evi den ti ra na na osno vu gra đe ZK po auto ma ti zmu je nave de no da su 

„ubi je ni nakon oslo bo đe nja 1944.”, iako u izvor noj gra đi ZK (spi sak lica 

sa teri to ri je uže Srbi je koja su pro gla še na za rat ne zlo či ne) 1492 nije nave den 

datum, pa čak ni godi na stra da nja lica pro gla še nih za rat ne zlo čin ce. To je 

uslo vi lo da odre đen broj lica koja su stra da la pre 12. sep tem bra 1944. bude 

uvrš ten u spi sak, uklju ču ju ći i lica koja nisu ubi je na od stra ne par ti za na. 

Tako đe, mno gi rat ni zlo čin ci za koje se pro iz volj no tvr di da su ubi je ni 

nakon oslo bo đe nja 1944. pogi nu li su u bor bi 1945. 

Vre di napo me nu ti da je „kva li fi ka ci ja dela pod koji ma su lica vođe na” 

tako đe bila uslo vlje na dostup nim izvo ri ma, što ne oprav da va sarad ni ke 

komi si je u broj nim nepre ci zno sti ma kada je reč o kva li fi ka ci ji lica koja su 

liše na živo ta zbog par ti ci pa ci je u repre siv nom kvi slin škom apa ra tu ili za 

lica koja su odgo vor na za rat ne zlo či ne, s obzi rom na to da je ove podat ke 

mogu će pro ve ri ti u dru gim izvo ri ma. Isto tako, činje ne su greš ke u popunja 

va nju rubri ke „naci o nal nost”, pri čemu isti če mo možda naj pro ble matič 

ni ji pri mer: u regi stru se za 76 lica tvr di lo da su bila jevrej ske naci o nalno 

sti, pri čemu je oči gled no da su sko ro svi oni bili nemač ke naci o nal no sti, 

ne samo s obzi rom na napo me nu da ih je veći na umr la u logo ru Kni ća nin. 

Ta nepre ci znost je u među vre me nu ispra vlje na nakon moje suge sti je. 

Naj o zbilj ni je zamer ke, kada je reč o nave de nim poda ci ma u kar toni 

ma stra da lih lica, tiču se uno še nja netač nih, ali i broj nih pro iz volj nih 

poda ta ka, zatim pro iz volj nog tuma če nja izvor ne gra đe, kao i pri kri va nja 

činje ni ca da su mno ga regi stro va na lica pogi nu la u bor bi (ovo se prven stveno 

odno si na pri pad ni ke JVuO), pri čemu su ta lica zave de na kao „ubi jena”, 

„nesta la”, ali pone kad i kao „stre lja na” i „likvi di ra na”. Izo sta vlja njem 

poda ta ka o pogi bi ji (ili samo u bi stvu) kao nači nu smr ti, suge ri še se da su ta 

1492 AS, ZK, k. G-25, Spi sak lica pro gla še nih za rat ne zlo čin ce od stra ne Zemalj ske komi si je za utvrđi 

va nje zlo či na oku pa to ra i nji ho vih poma ga ča. 

551

552 

lica ubi je na van bor be, čime se uve ća va broj onih koji su u okvi ru revi zi o 

ni stič kog nara ti va oka rak te ri sa ni kao „žrtve komu ni zma”. 

Sarad ni ci DKTG nisu uopšte uze li u obzir činje ni cu da je velik broj 

lica sa pod ruč ja Srbi je (mahom pri pad ni ci JvuO) pogi nuo u bor bi nakon 

12. sep tem bra 1944, iako im je na osno vu uvi da u izvor nu gra đu pozna ta 

ta činje ni ca. Iz nave de nog zaklju ču je mo da su sarad ni ci DKTG odlu či li 

da gru bo igno ri šu ovu činje ni cu iz nji ma pozna tih moti va. Naša pret postav 

ka je da su na taj način žele li da vik ti mi zi ra ju pogi nu le pri pad ni ke 

JVuO. Uvrš ta va njem pogi nu lih pri pad ni ka JVuO i čet nič kih odmet ni ka u 

regi star, odno sno pre ćut ki va njem nji vo ve pogi bi je, uve ća va se broj žrta va 

komu ni stič kog tero ra. U regi stru je evi den ti ra no neko li ko hilja da pri pad nika 

JVuO i čet nič kih odmet ni ka koji su pogi nu li u bor bi. 

Veći na stra da lih čet ni ka, evi den ti ra nih u regi stru DKTG – nije stre ljana 

nakon zaro blja va nja – kako pod ra zu me va namet nu ti isto rij ski ste re o tip, 

ali i kla si fi ka ci ja stra da lih u okvi ru regi stra DKTG. Naj ve ći broj pri padni 

ka JVuO, koji su stre lja ni na tlu Srbi je nakon oslo bo đe nja, odgo vo ran 

je za repre sa li je tokom rata, zbog čega je kažnjen smr ću, što je u redo vi ma 

pobed nič ke stra ne pod ra zu me va no kao pra ved na osve ta. 

Naj ve ći broj čet ni ka koji su bora vi li u redo vi ma JVuO Srbi ji tokom 

1944. – zaro bljen je od stra ne par ti za na ili je jed no stav no dobro volj no prišao 

par ti za ni ma nakon samo i ni ci ja tiv nog dezer ti ra nja iz čet nič kih redo va. 

Oni koji su zaro blje ni delom su dobro volj no priš li par ti za ni ma, delom 

su stre lja ni zbog odgo vor no sti za stra da nje civi la i zaro blje nih par ti za na, 

a naj ve ćim delom su puš te ni kuća ma ili amne sti ra ni nakon pri vre me nog 

borav ka u zaro blje niš tvu. 

Meto do lo gi ja DKTG koriš će na pri for mi ra nju regi stra igno ri še navede 

ne činje ni ce: u okvi ru regi stra DKTG, u kar to ni ma stra da lih, u rubri ci 

„način stra da nja”, ne posto ji opci ja pogi nuo u bor bi. Ume sto toga, za sve 

čet ni ke pogi nu le (ili umr le od bole sti) nakon 12. sep tem bra 1944, uključu 

ju ći naj ve će gubit ke u ljud stvu, apri la i maja 1945. u Bosni, navo di 

se da su „nesta li”, ili čak, „likvi di ra ni”, „stre lja ni”, itd, čak i onda kada 

je pou zda no utvr đe no da su pogi nu li ili umr li od bole sti. Na taj način 

pogi nu li čet ni ci se vik ti mi zi ra ju i neo sno va no svr sta va ju u žrtve komuni 

stič kog tero ra. Reč je o nesum nji voj mani pu la ci ji isto rij skim činje ni cama 

i žrtva ma rata, kao i o pro iz volj nom tuma če nju isto rij skih izvo ra, što

je meto do loš ki nedo pu sti vo i nauč no nepri hva tlji vo. Sarad ni ci DKTG su 

uvrš ta va njem više hilja da pogi nu lih čet ni ka u regi star stra da lih nakon 12. 

sep tem bra 1944. poku ša li da bilans revo lu ci o nar nog tero ra i kažnja va nja 

sarad ni ka oku pa to ra pred sta ve u dimen zi ja ma koje, kada govo ri mo o užoj 

Srbi ji, nisu pri bli žne isto rij skoj real no sti. 

Uvrš ta va njem pogi nu lih čet ni ka u regi star DKTG poku ša no je umanji 

va nje nega tiv nog efek ta neu te me lje nih pro ce na o bro ju stre lja nih sta novni 

ka Srbi je nakon oslo bo đe nja. Upra vo su rezul ta ti rada DKTG demanto 

va li pro ce ne čel nih sarad ni ka komi si je Srđa na Cvet ko vi ća i Mom či la 

Pavlo vi ća o bro ju žrta va revo lu ci o nar nog tero ra na tlu Srbi je (bez pokra jina), 

o čemu će biti više reči u sle de ćem pogla vlju. 

Rezul ta ti popi sa stra da lih nakon sep tem bra 1944, koje je pre zen to va la 

DKTG, ne samo što deman tu ju tvrd nje broj nih publi ci sta, ali i poje di nih 

srp skih isto ri ča ra o bro ju stra da lih na tlu Srbi je južno od Save i Dunava 

nakon nave de nog raz do blja, već ospo ra va ju uvre že ni ste re o tip srp skih 

naci o na li sta i anti ko mu ni sta koji pod ra zu me va da je srp ski narod, pre svega 

u Srbi ji bio izlo žen naj ve ćoj pogi be lji od stra ne pobed ni ka, u odno su 

na dru ge delo ve Jugo sla vi je. „Srbi ja je mora la da ’pla ti svoj dug’, odno sno 

da pla ti danak u krvi zbog podrš ke čet ni ci ma.” 1493 Poje di ni isto ri ča ri svoje 

dob no su tvr di li da je pri li kom „par ti zan skog osva ja nja Srbi je” i nakon 

„osva ja nja” odno sno oslo bo đe nja „besneo teror novih vla sti” u Srbi ji dok je 

revo lu ci o nar ni teror pri li kom oslo bo đe nja Hrvat ske navod no „smeo delova 

ti samo dva de set četi ri časa”. „Zato je tamo izo sta la post-sobo dar ska faza 

likvi da ci ja koja je bila karak te ri stič na na isto ku drža ve.” 1494 

Do 1. okto bra 2015. u regi stru je evi den ti ra no 56.147 stra da lih na 

teri to ri ji Repu bli ke Srbi je. Taj broj nije kona čan. U jed noj pret hod noj 

ana li zi uzeo sam u obzir upi se evi den ti ra ne do 15. apri la 2014. kada je 

regi star bro jao 55.372 ime na. Dopu na od 775 ime na uglav nom se odno sila 

na stra da le pri pad ni ke nemač ke zajed ni ce u Voj vo di ni. 

Naj ve ći broj stra da lih zabe le žen je na teri to ri ji Voj vo di ne: 38.658 

(68,85%), pri čemu vre di nagla si ti da je domi nant no reč o lici ma nemač ke 

i mađar ske naci o nal no sti. U broj stra da lih sta nov ni ka Voj vo di ne uklju 

1493 Коста Нико лић, Исто ри ја рав но гор ског покре та 1941-1945, Књи га дру га: Срби ја под окупа 

ци јом, Бео град, 2014, стр. 488. 

1494 Бојан Дими три је вић, Гра ђан ски рат у миру. Уло га арми је и слу жбе без бед но сти у обра чуну 

са поли тич ким про тив ни ци ма Тито вог режи ма 1944-1954, Бео град, 2003, стр. 46, 50. 

553

čio sam i 1.122 stra da lih sa pod ruč ja opšti ne Zemun, pre te žno nemač ke, 

zatim hrvat ske naci o nal no sti, zbog teri to ri jal nog polo ža ja Zemu na tokom 

rata, koji je raz li čit u odno su na polo žaj Beo gra da, kao i na osno vu činjeni 

ce da se struk tu ra stra da lih u Zemu nu mno go više ukla pa u okvir Sre ma 

i Voj vo di ne nego Beo gra da i ostat ka Srbi je. Uosta lom, Zemun i Beo grad 

su tada još uvek bili dva gra da. Na pod ruč ju cen tral ne Srbi je, bez Koso va, 

regi stro va no je 15.219 (27,59%) stra da lih, pre te žno srp ske naci o nal no sti, 

dok je na pod ruč ju Koso va regi stro va no 1.870 (3,39%) stra da lih, pre te žno 

alban ske naci o nal no sti. Za 400 lica nije utvr đe na teri to ri jal na pri pad nost 

(„nepo zna to”). 

broj stra da lih % 

Voj vo di na i Zemun 38.658 68,85 

Srbi ja 15.219 27,59 

Koso vo 1.870 3,39 

„nepo zna to” 400 0,07 

ukup no 56.147 

Tabe la 2: Pre gled bro ja lica koja su izgu bi la život kri vi com par ti za na i orga na 

jugo slo ven skih vla sti nakon 12. sep tem bra 1944. u Srbiji, po regi o nima, 

pre ma poda ci ma iz regi stra DKTG. 

Broj od 55.372 stra da lih iz pret hod ne ana li ze pod ra zu me vao je 1.372 

duplih ime na (neka ime na se navo de čak četi ri puta). 1495 Broj od 55.372 

pod ra zu me vao je 576 duplih ime na sa pod ruč ja uže Srbi je. U među vre menu 

odre đen broj dupli ka ta je uklo njen iz regi stra, ali je naj ve ći deo i dalje 

pri su tan. 

Tako đe, u regi star je uvrš te no oko 1.000 stra nih drža vlja na, zbog čega 

ne mogu biti evi den ti ra ni kao stra da li sta nov ni ci Repu bli ke Srbi je 1941- 

1946. Pre te žno je reč o folk sdoj če ri ma sa pod ruč ja Bara nje i istoč ne Sla voni 

je i o usta ša ma sa pod ruč ja istoč ne Sla vo ni je koji su ima li stal no mesto 

pre bi va liš ta van teri to ri je Repu bli ke Srbi je. Oni jesu stra da li na teri to ri ji 

Repu bli ke Srbi je, ali nisu bili žrtve Repu bli ke Srbi je u Dru gom svet skom 

ratu, kao što stra da li Srbi, Jevre ji i Romi iz Sre ma, ubi je ni u Jase nov cu, 

1495 Dupli ka ti iz regi stra DKTG mogu se vide ti na sle de ćoj inter net stra ni ci: http://zna ci.net /temp/ 

zx.htm 

554

nisu rat ne žrtve Repu bli ke Hrvat ske već žrtve Repu bli ke Srbi je ili kao što 

stra da li Srbi i Jevre ji iz Bač ke ubi je ni u mađar skim logo ri ma na tlu današnje 

Mađar ske nisu rat ne žrtve Mađar ske već rat ne žrtve Repu bli ke Srbije. 

1496 Pri me ra radi, u regi stru DKTG evi den ti ra no je 626 folk sdoj če ra iz 

Bara nje (90 iz Popov ca, 85 iz Čemin ca, 78 iz Dar de, itd.) i naj ma nje 112 

usta ša i folk sdoj če ra iz istoč ne Sla vo ni je. 1497 

Isto tako, u regi star je uvrš ten tro ci fren broj lica koja su stra da la pre 

12. sep tem bra 1944. ili nisu uopšte stra da la u nave de nim okol no sti ma 

(umr la su pri rod nom smr ću dece ni ja ma nakon oslo bo đe nja). 

Pre ma poda ci ma iz regi stra DKTG, u skla du sa mojom ana li zom iz 

2014, broj stra da lih pri pad ni ka JVuO iz Srbi je nakon 12. sep tem bra 1944. 

izno si 7.467, raču na ju ći pre ko 200 duplih ime na i ime na lica koja su strada 

la pre tog datu ma (što čini bli zu polo vi ne ili 49,07% ukup no evi den tira 

nih stra da lih lica na tlu uže Srbi je). Ovaj broj nije kona čan i u među vreme 

nu je dopu njen sa 100-200 ime na. Među tim, čak ako uzme mo u obzir 

da je broj stra da lih pri pad ni ka JVuO, nakon nave de nog datu ma, veći za 

neko li ko hilja da dola zi mo do zaključ ka da je veći na pri pad ni ka JVuO u 

Srbi ji – pre ži ve la rat. Nai me, nemač ki voj ni izvo ri su kra jem avgu sta 1944. 

pro ce ni li broj čet ni ka Dra že Miha i lo vi ća u Srbi ji na oko 25.000. 1498 Taj 

broj je pri vre me no pove ćan za dese tak hilja da, počet kom sep tem bra 1944. 

kada je izvr še na pri nud na mobi li za ci ja na pod ruč ji ma gde su čet ni ci drža li 

vlast, ali broj no sta nje od oko 35.000 pre po lo vi lo se do sre di ne okto bra 

i nasta vi lo je da opa da u nared nim sed mi ca ma, do konač nog napuš ta nja 

1496 U regi stru za Novi Sad (ukup no: 1.330) evi den ti ra no je 38 usta ša iz Sla vo ni je, 11 drža vlja na 

Mađar ske, dva drža vlja na Nemač ke, ali i odre đen broj sta nov ni ka dru gih opšti na u Voj vo di ni: 28 

sta nov ni ka Srem skih Miha lje va ca u opšti ni Pećin ci i 10 sta nov ni ka Teme ri na u isto i me noj opštini 

za koju posto ji zase ban regi star. U regi stru za Beo grad (ukup no: 1.852) nave de na su ime na 

52 lica koja nisu ima la stal no pre bi va liš te na teri to ri ji Repu bli ke Srbi je, pri čemu veći na njih najve 

ro vat ni je nikad nije bora vi la u Beo gra du, što čini deo od oko 400 spor nih upi sa u regi stru za 

grad Beo grad. U regi stru za Niš (ukup no: 333) nave de na su ime na devet drža vlja na Bugar ske i 

sedam drža vlja na Nemač ke. U regi stru za Pirot (ukup no: 132) nave de no je 11 drža vlja na Bugarske. 

1497 Upo re di ti: Vla di mir Gei ger, „Žrtvo slov Nije ma ca hrvat ske Bara nje: Dru gi svjet ski rat i pora će”, 

Scri nia Sla vo ni ca, 11, Osi jek, 2011, str. 259-354. 

1498 NAW, T-311, r. 195, s. 983. 

Izvor navo di podat ke o broj no sti sna ga JVuO po regi o ni ma: seve ro za pad na Srbi ja (2.500), central 

na Srbi ja (12.500), seve ro i stoč na Srbi ja (5.500), jugo za pad na Srbi ja (3.000), jugo i stoč na Srbija 

(1.500). 

555

Srbi je od stra ne glav ni ne sna ga JVuO, o čemu je bilo reči u petom delu 

knji ge. 

Lici ti ra nja bro jem stra da lih sta nov ni ka Srbi je 

nakon oslo bo đe nja 1944-1945. 

Revi zi ja proš lo sti pred sta vlja jed nu od bit nih karak te ri sti ka post soci 

ja li stič kog druš tva u Srbi ji. Izno še nje pre u ve li ča nog bro ja stra da lih nakon 

oslo bo đe nja pred sta vlja jed nu od važnih karak te ri sti ka revi zi o ni stičkog 

nara ti va. Izno še nje više stru ko uve li ča nih broj ki stra da lih pri pad ni ka i 

sim pa ti ze ra sna ga kola bo ra ci je nakon oslo bo đe nja Srbi je 1944. naro či to je 

pri sut no u medi ji ma i isto rij skoj publi ci sti ci, ali i u tvrd nja ma i sta vo vi ma 

poje di nih pred stav ni ka doma će isto ri o gra fi je. Tokom posled njih dese tak 

godi na pri met na je dodat na arti ku la ci ja isto rij skog nara ti va koji pod ra zume 

va lici ti ra nje bro jem „žrta va komu ni stič kog tero ra” nakon oslo bo đe nja. 

Zago vor ni ci teze o nužno sti pre i spi ti va nja „zlo či na oslo bo di la ca” u cilju 

konač nog „naci o nal nog pomi re nja”, „ispra vlja nja isto rij skih neprav di” 

i „reha bi li ta ci je nevi nih žrta va komu ni stič kog tero ra” koje su nepra ved no 

liše ne živo ta ili repre si ra ne „iz poli tič kih i ide o loš kih raz lo ga”, posled njih 

godi na vrlo su zastu plje ni u medi ji ma, što je kul mi ni ra lo u raz do blju od 

2009. do 2012. 

Izno še nje pret po stav ki, ali i rezul ta ta istra ži va nja, o bro ju stra da lih 

pri pad ni ka i sim pa ti ze ra pora že nih voj nih i poli tič kih sna ga pra će no je 

pre ćut ki va njem činje ni ca o nji ho vom anga žma nu tokom faši stič ke okupa 

ci je, a naro či to se nera do govo ri o zlo či ni ma koje su poči ni li pri pad ni ci 

pora že nih sna ga u raz do blju koje pret ho di oslo bo đe nju. 

Pre i spi ti va nje isto rij skih doga đa ja nakon oslo bo đe nja naj češ će podra 

zu me va vik ti mi za ci ju stra da lih i izbe ga va nje uka zi va nja na odgo vor nost 

nema log bro ja lica koja su liše na živo ta nakon oslo bo đe nja. Po pra vi lu, svi 

stra da li se ime nu ju žrtva ma, iako činje ni ca smr ti ne izjed na ča va sve strada 

le u rat nom suko bu i isto rij skim doga đa ji ma koji su posle di ca tog suko 

556

a. Dakle, nisu svi stra da li u doga đa ji ma nakon oslo bo đe nja bili (nevi ne) 

žrtve. 1499 

Narav no, uvek tre ba isti ca ti činje ni cu da je među stra da li ma bio velik 

broj lju di koji nisu zaslu ži li da budu ubi je ni ili repre si ra ni. 

Lici ti ra nje bro jem „žrta va komu ni stič kog tero ra” u Srbi ji, pred met je 

ide o loš ki i poli tič ki moti vi sa nih mani pu la ci ja pre ko dve dece ni je. Višestru 

ko uve ća ne, neret ko fabu lo zne, broj ke stra da lih pro tiv ni ka nove vla sti 

nakon oslo bo đe nja (naro či to kada je reč o bro ju stra da lih u cen tral noj 

Srbi ji, Beo gra du i Bač koj), počet kom 1990-ih, u prvim godi na ma politič 

kog plu ra li zma u Srbi ji, naj pre su kol por ti ra ne od stra ne desni čar ske i 

naci o na li stič ke štam pe. 

Naj ka rak te ri stič ni ji pri mer ova kvih fabu la ci ja, neza o bi la zan kada je u 

pita nju gene za isto rij skog ste re o ti pa o „kažnja va nju Srbi je zbog naklo no sti 

pre ma čet ni ci ma”, pred sta vlja ju izda nja kra gu je vač kog lista Pogle di, jed nog 

od naj ti ra žni jih poli tič kih maga zi na u Srbi ji počet kom 1990-ih. Ured nik 

ovih novi na, Milo slav Samar džić, u uvod ni ku spe ci jal nog izda nja Pogleda 

iz 1991. pomi nje fabu lo znih „150.000 nezna nih gro bo va” pobi je nih 

pro tiv ni ka nove vla sti, na tlu Repu bli ke Srbi je. Samar džić napo mi nje da 

se ova „pri bli žno tač na broj ka” navod no „odno si na deo, nada mo se veći, 

srp skih žrta va palih u Srbi ji tokom 1944-1945.”, isti ču ći da „iako su na 

meti komu ni sta pre sve ga bili Srbi, tada su stra da li i dru gi naro di, naj vi še 

voj vo đan ski Nem ci i Mađa ri.” 1500 U spe ci jal nom izda nju Pogleda pomi nje 

se pre ko 12.000 stre lja nih u Nišu, pre ko 8.000 u Zaje ča ru, pre ko 6.500 u 

Kru šev cu, 4.000 u Valje vu, 3.000 u Uži cu, pre ko 2.500 u Jago di ni, 2.000 

u Šap cu, itd. Nave de ne broj ke deman tu ju poi me nič ni popi si stra da lih na 

pod ruč ju Srbi je južno od Save i Duna va iz regi stra DKTG. Ipak, jedan deo 

jav no sti u Srbi ji bio je spre man da pri hva ti ove pro pa gan di stič ke navo de. 

1499 O dile ma ma isto rij ske vik ti mo lo gi je, vid., Igor Gra o vac, „Dile ma vik ti mo lo gi je: žrtve i/ili stra dalni 

ci?”, Dija log povje sni ča ra/isto ri ča ra, 5, Her ceg Novi, 2-4. ožuj ka/mar ta 2001, (pr. Hans-Georg 

Fleck, Igor Gra o vac), Zagreb, 2002, str. 429-443; Igor Gra o vac, Dra gan Cvet ko vić, Ljud ski gubi ci 

Hrvat ske 1941-1945. godi ne. Pita nja, pri mje ri, rezul ta ti, Zagreb, 2005, str. 25-50; Igor Gra o vac, 

„Pita nje posli je rat nih žrta va i stra dal ni ka u Hrvat skoj posli je Dru go ga svjet skog rata”, Ble i burg i 

Kri žni put 1945, Zbor nik rado va sa znan stve nog sku pa, Zagreb 12. trav nja 2006, (ur. Juraj Hrženjak 

i dr.), Zagreb, 2007, str. 74-78. 

1500 Мило слав Самар џић, „Како је Срби ја поста ла соци ја ли стич ка. Зло чин који мења исто ри ју”, 

Погле ди, Спе ци јал но изда ње, 2/1991, Кра гу је вац, јун 1991, стр. 2. 

557

Navo đe nje više stru ko uve ća nih broj ki stra da lih nakon oslo bo đe nja 

Srbi je nije karak te ri stič no samo za srp ske, već i za mađar ske, nemač ke i 

boš njač ke naci o na li ste i anti ko mu ni ste. 

Mađar ski publi ci sta Tibor Čereš (Tibor Cse res) obja vio je 1991. u 

Budim peš ti knji gu o stra da nju mađar skog življa nakon oslo bo đe nja Voj vodi 

ne, u kojoj je pla si ran više stru ko uve ćan zbir stra da lih Mađa ra u Voj vodi 

ni (40.000), kao i neu te me lje ne pret po stav ke o bro ju stra da lih Mađa ra u 

poje di nim nase lji ma (Čurug: 3.000, Žabalj: 2.000, iako je u ta dva nase lja 

živeo manji broj Mađa ra od navod nog bro ja stra da lih; Subo ti ca: 7.000, 

Novi Sad: 10.000). Govo re ći o Čere še vim emfa za ma, mađar ska isto ri čarka, 

pro fe sor ka Uni ver zi te ta u Sege di nu Eni ke Šaj ti (Enikő Saj ti), pomi nje 

pogub nost ove „u kamen ure za ne broj ke”: „U današ njoj mađar skoj jav nosti 

putem rada Tibo ra Čere ša (Vérbosszú a Bácskában) fik si ra na je broj ka od 

40.000. Poš to je Čere še va knji ga pre ve de na na više jezi ka, među koji ma 

na engle ski i hrvat ski, tako se i na među na rod nom pla nu fik si ra la ova brojka.” 

1501 

Muf ti ja Mua mer Zukur lić, govo re ći 4. sep tem bra 2010. na ver skoj 

kome mo ra ci ji stre lja nim gra đa ni ma Novog Paza ra i oko li ne (mahom 

sarad ni ci ma oku pa to ra) koje su pred stav ni ci nove vla sti liši li živo ta 1944- 

1945. na brdu Hadžet iznad gra da, pome nuo je navod ni „geno cid na 

Hadže tu”. 1502 Muf ti ja i nje go vi isto miš lje ni ci mahom isti ču broj od navodno 

2.000 stre lja nih Boš nja ka na Hadže tu, što je dese to stru ko uve li ča na 

broj ka. Zani mlji vo je da su poli tič ke struk tu re Boš nja ka u San dža ku više 

1501 Enikő A. Saj ti, „Par ti zan ska odma zda pro tiv Mađa ra u Voj vo di ni: rezul ta ti i upit ni ci isto ri o gra fi je”, 

Impériumváltás a Vajdaságban (1944). Pro me na impe ri je u Voj vo di ni 1944, (ur. Karol Bier nac ki, 

István Fodor), Sze ged-Zen ta, 2010, str. 31. 

I pored obja vlji va nja urav no te že nog rada Eni ke Šaj ti, pri re đi va či zbor ni ka Pro me na impe ri je u 

Voj vo di ni 1944. mani pu li šu ter mi nom geno cid govo re ći o stra da nju Mađa ra u Voj vo di ni nakon 

oslo bo đe nja, isti ču ći u pred go vo ru publi ka ci je: „Kra jem 1944. i u prvim mese ci ma nared ne godine 

zavla da li su teror i nasi lje u seli ma i gra do vi ma Voj vo di ne. Ovaj period u isto ri o gra fi ji poznat 

je pod raznim nazi vi ma, kao što su ’odma zda par ti za na pro tiv Mađa ra’ ili ’još hlad ni ji dani’, koje 

može mo jed nom reč ju poja sni ti, a to je geno cid.” (Isto, str. 7). 

Ter mi nom geno cid mani pu li šu i poje di ni auto ri sa nemač kog govor nog pod ruč ja kada govo re 

o stra da nju nemač kog sta nov niš tva u Voj vo di ni nakon oslo bo đe nja, kao i neki nji ho vi isto mišlje 

ni ci u Srbi ji (npr. prof. Zoran Žile tić), insi sti ra ju ći na kon struk ci ji „smiš lje ni geno cid”: Гено цид 

над немач ком мањи ном у Југо сла ви ји 1944-1948, (ур. Хер берт Про кле, Зоран Жиле тић и 

др.), Бео град, 2004, стр. 5. 

1502 Мар ко Албу но вић, „Није било гено ци да у Новом Паза ру”, Поли ти ка, CVII, 34794, Бео град, 

12.9.2010, стр. 14. 

558

zain te re so va ne za Hadžet kao cen tral no mesto seća nja Boš nja ka San dža ka 

na Dru gi svet ski rat nego na neko masov no stra tiš te boš njač kih civi la strada 

lih u ope ra ci ji JVuO febru a ra 1943. Raz log leži u činje ni ci da se pojedini 

pred stav ni ci boš njač ke poli tič ke eli te više iden ti fi ku ju sa novo pa zar skim 

kola bo ra ci o ni sti ma koje su osu di li na smrt i stre lja li komu ni sti nego sa 

ano nim nim žrtva ma čet nič kih pokoljâ. 

Pred stav ni ci aka dem skog isto rij skog revi zi o ni zma, daka ko, nisu preu 

ze li nave de ne fabu lo zne broj ke, ali su u jav no sti izno si li pret po stav ke o 

„bilan su komu ni stič kih zlo či na” koje su tako đe pod ra zu me va le pre di menzi 

o ni ra ne broj ke stra da lih nakon oslo bo đe nja. Pri tom, pred stav ni ci revi zio 

ni stič ke aka dem ske isto ri o gra fi je uglav nom su lici ti ra li broj ka ma „žrta va 

komu ni stič kog tero ra” sa pod ruč ja cen tral ne Srbi je (Srbi ja bez pokra ji na). 

Uve li ča ne broj ke stra da lih u poje di nim gra do vi ma i opšti na ma u Srbiji, 

ten den ci o zno su kol por ti ra ne u doma ćoj jav no sti u posled njih dva de setak 

godi na i pre ra sle su u isto rij ski ste re o tip, naro či to kada je reč o bro ju 

stra da lih u Beo gra du i ukup nom bro ju stra da lih u Srbi ji južno od Save i 

Duna va. 

Uoči for mi ra nja DKTG, u toku medij ske kam pa nje koja je ima la za 

cilj da podr ži ini ci ja ti vu za nje no osni va nje, dnev ni list Večer nje novo sti 

obja vio je pro ce nu bro ja stra da lih u Srbi ji nakon oslo bo đe nja, koju je izneo 

isto ri čar Srđan Cvet ko vić: 

„Cvet ko vić izno si da je, pre ma naj no vi jim istra ži va nji ma, tokom 

1944-1945. likvi di ra no naj ma nje 80.000 gra đa na Srbi je, čak i više ako 

raču na mo stre lja nje rat nih zaro blje ni ka na Zelen go ri i Slo ve ni ji 1945.” 1503 

Cvet ko vić je na TV B92, 9. okto bra 2009. pono vio da pre ma „umere 

ni jim pro ce na ma” broj stra da lih u Srbi ji nakon sep tem bra 1944. izno si 

80.000. 1504 Nedu go nakon for mi ra nja DKTG, jedan tira žni beo grad ski 

dnev ni list pre neo je izja vu Srđa na Cvet ko vi ća o pro ce ni bro ja stra da lih u 

Srbi ji nakon oslo bo đe nja: 

„Više od 35.000 lju di stre lja no je na teri to ri ji uže Srbi je, a pre ma 

nemač kim i mađar skim pro ce na ma, izme đu 40.000 i 45.000 oso ba je strada 

lo u Voj vo di ni.” Pri tom Cvet ko vić doda je da „tačan broj ubi je nih od 

1503 П. Васи ље вић, А. Палић , „Срби ја сазре ла за исти ну”, Вечер ње ново сти, LVI, Бео град, 

3.7.2009, стр. 10. 

1504 „Sud ska ili isto rij ska prav da”, Here ti cus, 1-2/2011, Beo grad, 2011, str. 207. 

559

1944. do 1946. vero vat no nika da neće biti utvr đen, ali da broj ni poda ci 

poka zu ju da je u to vre me bez suđe nja likvi di ra no izme đu 60.000 i 80.000 

lju di.” 1505 

Ove pro ce ne raz li ku ju se od ume re ni je pro ce ne koju je Cvet ko vić 

obja vio 2006: „žrtve tero ra po oslo bo đe nju Srbi je tokom 1944-1945 zai sta 

ne bi mogle biti puno manje od 60.000.” 1506 Ipak, osta je neja sno da li je 

Cvet ko vić mislio isklju či vo na 1944-1945. godi nu, ili na čita vo posle rat no 

raz do blje, uklju ču ju ći i neko li ko nared nih godi na, s obzi rom da 1944- 

1945. na teri to ri ji Repu bli ke Srbi je, nije stra da lo bli zu 60.000 lju di (znača 

jan broj stra da lih Nema ca umro je u rad nim logo ri ma 1946-1947). 

Isto ri čar Mom či lo Pavlo vić je nared ne godi ne (2010) u jed nom dnevnom 

listu istu pio sa tako đe neo pre znom pret po stav kom: 

„Ne govo ri mo o bro je vi ma, pla še ći se upra vo da nas ne deman tu je 

stvar nost. Goto vo sa sigur noš ću može mo tvr di ti da je donja gra ni ca pobije 

nih u Srbi ji, ne raču na ju ći Voj vo di nu jer je tu bilo kolek tiv nih odma zda 

pre ma Nem ci ma, oko 30.000 lju di.” 1507 

Ova pogreš na pret po stav ka tim više začu đu je jer je izre če na kra jem 

2010. kada je moglo posta ti jasno da takva nume rič ka pret po stav ka nije 

ute me lje na u rezul ta ti ma popi sa koji je 2009. zapo če la DKTG. 

Srđan Cvet ko vić je 2012, u jed noj nauč noj mono gra fi ji, izneo korekci 

ju rani jih pret po stav ki o bro ju stra da lih u Srbi ji južno od Save i Duna va. 

„Broj žrta va u užoj Srbi ji ne bi mogao biti mno go manji od 25.000-30.000 

(oko 35% svih [stra da lih na teri to ri ji Repu bli ke Srbi je]), raču na ju ći tu i 

neko li ko hilja da Alba na ca na Koso vu.” U istoj knji zi Cvet ko vić navo di 

da uku pan „broj žrta va raz li či tog obli ka tero ra posle oslo bo đe nja Srbi je 

tokom 1944-1945. ne bi mogao pre ći mno go 70.000 (u Beo gra du verovat 

no pre ko 5.000), a u celoj Jugo sla vi ji oko 180.000 lica (oko 80.000 se 

pro ce nju je pre ma slo ve nač koj Držav noj komi si ji, samo u Slo ve ni ji, mahom 

rat nih zaro blje ni ka)”. 1508 Ova korek ci ja i dalje pod ra zu me va pro ce nu 

1505 M. Ilić, „Slo bo dan Homen o suo ča va nju Srbi je sa proš loš ću. Obe le ža va nje i popis taj nih grob ni ca 

poči nje u sep tem bru”, Blic, 4473, Beo grad, 26.7.2009, str. 17. 

1506 Srđan Cvet ko vić, Izme đu srpa i čeki ća. Repre si ja u Srbi ji 1944-1953, Beo grad, 2006, str. 239. 

1507 Zoran Panić, „Istra ga Držav ne komi si je u Piro tu. Tri sta lju di stre lja no u nase lju Bar je”, Blic, 

22.10.2010. http://www.blic.rs/Vesti/Srbi ja/213179/Tri sta-lju di-stre lja no-u-nase lju-Bar je 

1508 Срђан Цвет ко вић, Нема ња Девић, Жртве у Заје чар ском окру гу после 12. сеп тем бра 1944, 

Бео град, 2012, стр. 39-40. 

560

koja sadr ži uve li čan broj stra da lih na tlu uže Srbi je nakon oslo bo đe nja 

(25.000-30.000), pri čemu se Cvet ko vić od veće pogreš ke ogra dio uvo đenjem 

neja sne pro ce ne stra da lih na Koso vu. Sem toga, Cvet ko vić u „žrtve 

raz li či tih obli ka tero ra” raču na i pri pad ni ke JVuO i SDS/SUK i alban ske 

bali ste pogi nu le od sre di ne sep tem bra 1944. do leta 1945. (ali i čet nič ke 

i bali stič ke odmet ni ke koji su pogi nu li u odmet niš tvu u mese ci ma i godina 

ma nakon oslo bo đe nja). Okvi ran broj pri pad ni ka JVuO, SDS/SUK i 

čet nič kih odmet ni ka, koji su pogi nu li u bor bi nakon 12. sep tem bra 1944, 

po mojoj pro ce ni, izno si oko 9.000-11.000, što je pre ko polo vi ne stra da lih 

sta nov ni ka Srbi je (bez pokra ji na) nakon nave de nog datu ma, za čiju smrt 

su odgo vor ni par ti za ni i orga ni komu ni stič ke vla sti. 

Cvet ko vić isti če još jed nu nepri hva tlji vu kon sta ta ci ju: „Po toj sta ti stici 

smr ti, žrtve porat nih par ti zan skih čist ki nala ze se po bro ju odmah iza 

ustaš kih žrta va i rame uz rame sa nemač kim.” 1509 Para dok sal no je da se 

par ti za ni optu žu ju za čist ke usta ša i voj ni ka Tre ćeg Raj ha (budu ći da od 

80.000 pri pad ni ka sna ga Oso vi ne koli ko su navod no par ti za ni stre lja li u 

Slo ve ni ji, velik broj otpa da na drža vlja ne Nemač ke i Austri je) koji su na 

tlu Jugo sla vi je skri vi li smrt više sto ti na hilja da civi la, izvr ši li geno cid nad 

srp skim, jevrej skim i rom skim sta nov niš tvom i pobi li dese ti ne hilja da civila 

iz redo va osta lih jugo slo ven skih naro da (Hrva ta i Boš nja ka, kada je reč 

o ustaš kim žrtva ma i svih dru gih naro da Jugo sla vi je kada je reč o žrtva ma 

oru ža nih sna ga Tre ćeg Raj ha). Na ovaj način ne samo što se izjed na ča va ju 

stra da li faši sti i nji ho ve žrtve već se izno si netač na kon sta ta ci ja da su parti 

za ni pobi li pri bli žno jed nak broj Jugo slo ve na koli ko i nemač ki oku pa tor 

pri čemu se ne uzi ma u obzir struk tu ra stra da lih. Ne može se sta vi ti znak 

jed na ko sti izme đu onih koji su vrši li geno cid i onih koji su stre lja li pri padni 

ke formacijâ koja su spro vo di le geno cid. 

Kao ilu stra ci ja uko re nje no sti ste re o ti pi zi ra ne pred sta ve o Dru gom 

svet skom ratu u okvi ru domi nant nog, revi zi o ni stič kog dis kur sa, mogu 

poslu ži ti neu te me lje ne tvrd nje prof. Dra go lju ba Živ ko vi ća, ruko vo di o 

ca jed nog nauč no rele vant nog pro jek ta („Ime nik stra da lih sta nov ni ka AP 

Voj vo di ne 1941-1948.”), koji je, i pored uvi da u kvan ti fi ka ci ju stra da lih na 

teri to ri ji Voj vo di ne, izneo dve netač ne tvrd nje: 

1509 Исто, стр. 40. 

561

„Nemač ka faši stič ka vlast je likvi di ra la na sto ti ne hilja da Nema ca kao 

što je komu ni stič ka vlast likvi di ra la sto ti ne hilja da Srba. (...) Zlo čin kojeg 

su uči ni le komu ni stič ke vla sti u vre me nu od 1944. do 1953. nad sopstve 

nim naro dom pod osu dom da su: ’izdaj ni ci, kola bo ra ci o ni sti, čet ni ci, 

monar hi sti, nepoš te na inte li gen ci ja, kula ci’, i tako dalje, po bro ju žrta va 

pre va zi la zi nasi lje nad Nem ci ma koji su bili sta nov ni ci te iste drža ve.” 1510 

Rezul ta ti popi sa stra da lih u Srbi ji nakon 12. sep tem bra 1944. demantu 

ju nave de ne pret po stav ke („pre ko 80.000” likvi di ra nih gra đa na Srbi je), 

s obzi rom na to da je u regi stru DKTG popi sa no 56.147 stra da lih, računa 

ju ći dupla ime na, stra ne drža vlja ne i lica koja nisu stra da la u nave de nim 

okol no sti ma. Tako đe, ovi rezul ta ti deman tu ju da je u užoj Srbi ji „stre lja no 

više od 35.000 lju di”, s obzi rom na to da je na tom pod ruč ju (raču na jući 

574 dupli ka ta) regi stro va no 15.219 stra da lih. Jedan od naj zna čaj ni jih 

rezul ta ta ovog popi sa jeste deman to va nje ste re o ti pa o nači nu stra da nja. 

U medij skim napi si ma, ali pone kad i izja va ma poje di nih isto ri ča ra, 

suge ri sa lo se kako su veći na stra da lih navod no stre lja ni, dok je pri dev „streljan” 

u domi nant nom dis kur su postao sino nim za način stra da nja. Name će 

se para le la sa ste re o ti pi zi ra nim nači nom opi si va nja stra da nja Ita li ja na u 

Istri 1943-1945, u domi nant nom dis kur su u ita li jan skim medi ji ma i delu 

jav no sti, pri čemu je foi ba (odno sno baca nje u kraš ku jamu tela stra da lih) 

posta la sino nim za način stra da nja iako je veći na lica ita li jan ske naci o nalno 

sti, koja su ubi je na u tim okol no sti ma, stra da la na dru gi način (pre te žno 

stre lja njem). 1511 

Zna tan broj stra da lih na ukup noj teri to ri ji Repu bli ke Srbi je nakon 

12. sep tem bra 1944. koji su poi me nič no uvrš te ni u regi star DKTG – nije 

stre ljan ili likvi di ran van bor be („utvr di ti tačan broj stre lja nih lica od septem 

bra 1944.”, kako se isti če u pro gram skom doku men tu komi si je, uostalom, 

i u punom nazi vu komi si je: Držav na komi si ja za pro na la že nje i obele 

ža va nje svih taj nih grob ni ca u koji ma se nala ze posmrt ni osta ci stre lja nih 

posle oslo bo đe nja 1944). Nai me, pre ma mojoj pro ce ni, pre ko polo vi ne 

(možda oko 55-60%) regi stro va nih nisu stre lja ni ili nepo sred no likvi dira 

ni, već su izgu bi li život na dru ge nači ne: to se naro či to odno si na umr 

1510 Dra go ljub Živ ko vić, „Stra da nje Voj vo đa na 1941-1948.”, Na putu ka isti ni. Ime nik stra da lih sta novni 

ka AP Voj vo di ne 1941-1948, Zbor nik rado va, (ur. Dra go ljub Živ ko vić), Novi Sad, 2008, str. 61. 

1511 Fran ko Dota, Zara će no pora će. Kon flikt ni i kon ku rent ski nara ti vi o stra da nju i ise lja va nju Tali ja na 

Istre, Zagreb, 2010, str. 17-20. 

562

le pri pad ni ke nemač ke zajed ni ce u rad nim logo ri ma u Voj vo di ni (većina 

popi sa nih Nema ca nije nepo sred no ubi je na, već je umr la u logo ri ma 

usled nepod noš lji vih uslo va borav ka, iako ne tre ba isklju či ti moguć nost 

da je jedan broj sta ri jih lica nemač ke naci o nal no sti umro od sta ro sti, mada 

loka ci ja nji ho ve smr ti omo gu ća va uno še nje nji ho vih ime na u regi star) i na 

pogi nu le pri pad ni ke JVuO i čet nič ke odmet ni ke, koji, dakle, nisu „strelja 

ni”, „likvi di ra ni”, ali ni „ubi je ni” od stra ne repre siv nog apa ra ta, kako se 

pogreš no ili nepre ci zno navo di u regi stru (kar to ni stra da lih). 

U izja vi jed nom dnev nom listu (2009) Srđan Cvet ko vić je izneo sličnu 

pro ce nu bro ja stra da lih na teri to ri ji Srbi je i Voj vo di ne nakon oslo bo đenja, 

uz dodat nu pro ce nu stra da lih pri pad ni ka kvi slin ških i kola bo ra ci o nistič 

kih for ma ci ja, srp ske etnič ke pri pad no sti 1945. „Cvet ko vić tvr di da je 

na pod ruč ju uže Srbi je ubi je no tri de se tak hilja da lju di, dok su u Voj vo di ni 

u posle rat nom peri o du naj vi še stra da li Nem ci (oko 40.000) i Mađa ri (oko 

6.000). Cvet ko vić pod se ća i na to da je na Zelen go ri, u maju 1945. godi ne, 

pobi je no oko 9.000 čet ni ka.” 1512 

U broj ku od 15.219 stra da lih sa pod ruč ja Srbi je južno od Save i Dunava 

uvrš ten je i velik broj lica za koja se tvr di da su nesta la (raču na ju ći i 576 

dupli ka ta). Ovo je naro či to karak te ri stič no za neke opšti ne u zapad noj i 

cen tral noj Srbi ji. U regi stru je nave de no bli zu 3.700 lica srp skog pore kla 

za koja se tvr di da su nesta la, pri čemu je tek manji broj nesta lih Srba iz 

Voj vo di ne ili sa Koso va. Veći na lica koja su u regi stru zave de na kao „nestala” 

bili su pri pad ni ci JVuO koji su naj ve ćim delom pogi nu li u bor ba ma u 

San dža ku i istoč noj Bosni kra jem 1944, ili u sever noj, cen tral noj i jugo i 

stoč noj Bosni tokom 1945. Osta tak nesta lih lica čine oni koji su stre lja ni 

nakon zaro blja va nja, umr li od tifu sa i posle di ca ranja va nja. Napo mi nje m 

da se u regi stru, u kar to ni ma nesta lih pri pad ni ka JVuO, kao godi na strada 

nja po pra vi lu navo di 1944, iako je naj ve ći broj nesta lih čet ni ka stra dao 

1945. Neret ko se uz tu godi nu navo di pojaš nje nje – „po oslo bo đe nju”, što 

je tako đe u naj ve ćem bro ju slu ča je va pogreš no, budu ći da je Bosna oslo bođe 

na tek u pro le će 1945. 

Pre ma poda ci ma iz regi stra, u nekim opšti na ma zapad ne i cen tralne 

Srbi je broj nesta lih pri pad ni ka JVuO i SUK u Bosni veći je od ukup 

1512 S. Dede ić, V. Arsić, „Grob ni ce svu da po Srbi ji. Veli ko otkri će Komi si je: pro na đe na arhi va o ubistvu 

Dra že”, Press, 764, Beo grad, 7.6.2009. 

http://www.pres son li ne.rs/info/poli ti ka/67957/grob ni ce-svu da-po-srbi ji.html?print=true 

563

564 

nog bro ja ubi je nih lica u tim opšti na ma: Vla di mir ci (71>26), Kru panj 

(167>23), Lozni ca (168>67), Mali Zvor nik (59>9), Laj ko vac (46>35), 

Ose či na (73>28), Ub (74>70), Pože ga (115>96), Pri boj (82>68), Aranđe 

lo vac (138>73), Knić (171>113), Sme de rev ska Palan ka (198>114). U 

pojedinim opšti na ma broj nesta lih u Bosni više stru ko je veći od bro ja ubije 

nih na tlu tih opšti na. U nekim opšti na ma broj nesta lih je neznat no 

manji od bro ja ubi je nih: Baji na Baš ta (101>64), Lju bo vi ja (42>38), Nova 

Varoš (125>96), Ljig (45>23), Koce lje va (21>18), Kra gu je vac (229>185), 

Veli ka Pla na (148>91). U ove broj ke ura ču na ta su i dupli ra na ime na, kao i 

dru ga spor na ime na (naro či to u spi sku za opšti nu Kra gu je vac u kome broj 

spor nih upi sa izno si neko li ko dese ti na). 

Jedi ni ce 1. i 2. pro le ter skog, 12. udar nog (voj vo đan skog), 13. i 14. 

srp skog kor pu sa NOVJ, čije su jedi ni ce u jesen 1944. uče stvo va le u borba 

ma za oslo bo đe nje Srbi je, u nave de nom raz do blju stre lja le su manje 

zaro blje nih pri pad ni ka sna ga kola bo ra ci je i kvi slin štva (JVuO, SDS, SDK) 

nego što su jedi ni ce 8. dal ma tin skog kor pu sa stre lja le zaro blje nih pri padni 

ka ustaš ko-domo bran skih sna ga (OS NDH) u bor ba ma za oslo bo đe nje 

Dal ma ci je, Her ce go vi ne i Like, iako je teri to ri ja Srbi je geo graf ski pro strani 

ja i mno go ljud ni ja od ove tri obla sti. Dakle, srbi jan ski i dru gi srp ski parti 

za ni, tokom oslo bo đe nja Srbi je stre lja li su manje nji ho vih suna rod ni ka u 

uni for mi pora že nih for ma ci ja u odno su na broj stre lja nih pri pad ni ka OS 

NDH tokom i nakon oslo bo đe nja Dal ma ci je, Her ce go vi ne i Like od strane 

hrvat skih par ti za na (ovde pod ra zu me va mo jedi ni ce NOVJ/JA sa teri tori 

je Hrvat ske, u koji ma je bio i zna tan broj Srba, ali su pre o vla đi va li bor ci 

hrvat ske naci o nal no sti). Crno gor ski i dru gi jugo slo ven ski par ti za ni stre lja li 

su više zaro blje nih crnogorskih čet ni ka u Slo ve ni ji nego što su srbi jan ski i 

dru gi srp ski i jugo slo ven ski par ti za ni stre lja li zaro blje nih srbi jan skih čet nika 

na teri to ri ji Srbi je i Bosne od sep tem bra 1944. do juna 1945. 

Rezul ta ti rada DKTG pre zen to va ni u on-line regi stru DKTG demanto 

va li su neke pret hod ne nere al ne pro ce ne o bro ju ubi je nih sta nov ni ka 

poje di nih opšti na u Srbi ji. Nere al ne pro ce ne naro či to su bile karak te ristič 

ne za broj stre lja nih sta nov ni ka Beo gra da, ali i nekih dru gih gra do va i 

opšti na u Srbi ji. 

Isto ri čar Srđan Cvet ko vić izneo je tvrd nje da su par ti za ni nakon oslobo 

đe nja „stre lja li više sto ti na Sme de re va ca” i da navod no „za 450 ime na

žrta va posto je pot pu ni poda ci”. 1513 Pre ma istra ži va nji ma isto ri ča ra Nemanje 

Devi ća u Sme de re vu je od kra ja okto bra do kra ja decem bra 1944. strelja 

no oko 200 sta nov ni ka Podu nav skog, Veli ko o raš kog i Jase nič kog sre za 

(opšti ne: Sme de re vo, Veli ka Pla na i Sme de rev ska Palan ka), pri čemu mnogi 

od njih nisu bili sta nov ni ci gra da Sme de re va. 1514 

Cvet ko vić je tako đe izneo tvrd nju da je nakon oslo bo đe nja Jago di ne 

u tom gra du stre lja no „više od 1.000” lju di pri čemu je izneo poi me nič ne 

podat ke za 13 stre lja nih Jago di na ca. 1515 U regi stru DKTG za opšti nu Jagodi 

na nave de no je 108 ime na. Među tim, u regi stru se navo de tri dupli ka ta 

i poda ci za 13 stanovnika dru gih opšti na, što čini višak od 16 ime na. Za 

nijed an od 16 spor nih upi sa se ne tvr di da su stre lja ni u Jago di ni 1944- 

1945. 1516 Osim toga, u regi stru se navo de dva lica koja su umr la na Golom 

oto ku. Od 90 osta lih, za 38 se tvr di da su stre lja ni u Jago di ni (od toga se za 

35 tvr di da su stre lja ni 1944), a za šest se navodi da su stre lja ni u okol nim 

seli ma 1944. Naj ma sov ni je stre lja nje u Jago di ni izvr še no je 20. novem bra 

1944. kada je stre lja no 12 lica. Od 90 evi den ti ra nih 35 su zave de ni na 

osno vu gra đe ZK što zna či da su tere će ni za rat ne zlo či ne. U Jago di ni je 

stre ljan i odre đe ni broj sta nov ni ka sused nih opšti na – vero vat no neko liko 

dese ti na. Ipak, nave de na Cvet ko vi će va pro ce na više stru ko je uve ća na u 

odno su na rea lan broj. 1517 

Rezul ta ti istra ži va nja DKTG tako đe su deman to va li pro ce ne Srđa na 

Cvet ko vi ća o bro ju stre lja nih sta nov ni ka Svi lajn ca: „Tačan broj stre lja nih 

Nema ca, kola bo ra ci o ni sta i rat nih zlo či na ca se ne zna. Savre me ni ci i svedo 

ci ih pro ce nju ju na više sto ti na među koji ma mno gi to nisu zaslu ži 


1514 Нема ња Девић, Сме де рев ски крај у Дру гом свет ском рату. Људи и дога ђа ји, Бео град, 

2015. 


1516 U regi stru za opšti nu Jago di na navo de se poda ci za četi ri oso be koje su bili sta nov ni ci opšti ne 

Topo la koji su već evi den ti ra ni u regi stru te opšti ne. Isto se odno si za po jed no lice u regi strima 

opšti na Priš ti na, Sme de rev ska Palan ka i Para ćin, koja su tako đe evi den ti ra na u regi stri ma 

matič nih opšti na. Osim toga, u regi stru za opšti nu Jago di na navo de se poda ci za po dva lica koja 

su bila sta nov ni ci opšti na Para ćin i Var va rin i za po jed no lice koje je bilo sta nov nik opšti na Svilaj 

nac, Reko vac i Bor, a koji nisu evi den ti ra ni u regi stri ma matič nih opšti na. 

1517 Upo re di ti: Раде Мило са вље вић, „И они су били жртве”, Коре ни. Часо пис за исто ри о гра фи ју 

и архи ви сти ку, VII, Јаго ди на, 2009, стр. 223-236. 

565

li.” 1518 U regi stru DKTG za opšti nu Svi laj nac navo de se 24 ime na, među 

koji ma jed no duplo ime kao i ime sveš te ni ka Ili je Buči na koga su 28-29. 

apri la 1944. zakla li čet ni ci. 

Kada je reč o pro ce na ma bro ja stra da lih sta nov ni ka Uži ca i oko li ne, 

nakon oslo bo đe nja 1944-1945, izno si m kon sta ta ci ju Srđana Cvetkovića: 

„Vidan Mićić, par ti zan ski likvi da tor, seća se da je pod koman dom Krcu na 

i P. Stam bo li ća po oslo bo đe nju u Uži cu i dru gim mesti ma usmr tio više od 

400 lica, a po S. Gavri lo vi ću u toku celog rata čak bli zu 2.000, od kojih 

neke gvo zde nim maljem.” 1519 Ova kon sta ta ci ja, zasno va na je na pogrešnom 

tuma če nju izja ve par ti zan skog dže la ta Vida na Mići ća, koja je objavlje 

na u maga zi nu Pogle di 1991. Vidan Mićić u raz go vo ru sa novi na rom 

Pogle da, nakon kazi va nja o likvi da ci ja ma u Uži cu kra jem novem bra 1941, 

daje sle de ći odgo vor (na pita nje: „Opro sti te, koli ko ste lju di tako ubi li.”): 

„Ne znam, ali više od četi ri sto ti ne njih je tako likvi di ra no.” 1520 Iz ove rečeni 

ce i nje nog kon tek sta, ne pro iz i la zi da je Mićić izneo tvrd nju da je „po 

oslo bo đe nju u Uži cu i dru gim mesti ma usmr tio više od 400 lica”. Ovde se 

još jed nom susre će mo sa odsu stvom kri ti ke izvo ra, naro či to kada je reč o 

nepro ve re nim i sen za ci o na li stič kim tvrd nja ma. Uosta lom, dostup ni istorij 

ski izvo ri, uklju ču ju ći i podat ke DKTG, deman tu ju neo zbilj ne tvrd nje 

Vida na Mici ća. 

Saču van je i nauč no ana li zi ran važan izvor na osno vu kojeg može mo 

govo ri ti o ste pe nu poli tič ke repre si je u Uži cu nakon oslo bo đe nja 1944- 

1945. Reč je o „Upi sni ku pri tvo ra-istra žnog zatvo ra Voj nog suda užič kog 

voj nog pod ruč ja”. Na osno vu tog izvo ra zna mo da je u istra žnom zatvo ru 

Voj nog suda užič kog voj nog pod ruč ja, od 7. decem bra 1944. do 21. jula 

1945, bora vi lo 767 lica. Sem manjeg bro ja izu ze ta ka, svi pri tvo re ni ci potica 

li su sa pod ruč ja Užič kog okru ga (sedam sre zo va). Naj ve ći broj pri tvore 

ni ka iz jed nog mesta poti cao je iz gra da Uži ce (44), od čega je na smrt 

osu đe no tri lica. Od nave de nog bro ja, na kaznu smr ti osu đe no je 43 lica 

(5,7%). Broj puš te nih, oslo bo đe nih usled nedo stat ka doka za i amne sti ranih 

izno sio je 109 (14,5%). Dru gim sudo vi ma ustu plje no je 18 (2,4%). U 

kažnje nič ku jedi ni cu JA upu će no je 139 dezer te ra (18,5%). Na vre men ske 


1519 Isto, str. 217. 

1520 Горан Лазо вић, „Видан Мицић: Уби јао сам и маље ви ма”, Погле ди, Спе ци јал но изда ње, 2, 

Кра гу је вац, јун 1991, стр. 166. 

566

kazne osu đe no je 406 lica (52,9%), pri čemu je 68 oso ba (9%) osu đe no 

ispod jed ne godi ne zatvo ra. 1521 Real no je pret po sta vi ti da su mno gi osuđe 

ni ci osu đe ni na manje vre men ske kazne amne sti ra ni nakon avgu stov ske 

amne sti je 1945, kao što je real no pret po sta vi ti da su neki osu đe ni ci osu đeni 

na duže vre men ske kazne pomi lo va ni nakon iste ka dela kazne. 

Broj od 767 nije kona čan broj lica koja s proš la kroz zatvo re u Uži cu, 

budu ći da nije poznat broj pri tvo re ni ka zatvo ra OZN-e, ali može se pretpo 

sta vi ti da je broj onih koji su bili pri tvo re ni u zatvo ru OZN-e pri lič no 

manji budu ći da je voj ni sud bio nad le žan za naj broj ni je kate gro i je kri vaca 

(sarad ni ci oku pa to ra, poči ni o ci naj te žih kri vič nih dela: ubi stva, pljačke, 

pot ka zi va nja, jata ci čet nič kih odmet ni ka, dezer te ri). Tako đe, poda ci 

DKTG upu ću ju nas na zaklju čak da je veći na od 142 evi den ti ra na lica u 

regi stru DKTG za opšti nu Uži ce – stra da la van gra da Uži ca u peri o du od 

oslo bo đe nja gra da do zavr šet ka Dru gog svet skog rata, čak ako zane ma rimo 

dupli ka te, pro iz volj ne i spor ne upi se (pre ko 25%). Sve ovo dodat no 

opo vr ga va tezu o neko li ko sto ti na ubi je nih lica u Uži cu nakon oslo bo đe nja 

gra da. 

Zapra vo, grad i opšti na Uži ce ima li su manje stra da lih nakon oslo bođe 

nja (oso be ubi je ne od komu ni sta) nego veći na opšti na u okvi ru Užič kog 

okru ga (u gra ni ca ma iz 1945). Pri me ra radi, Pože ga, Baji na Baš ta i Iva njica, 

ili sused na opšti na Luča ni, koja teri to ri jal no nije ula zi la u okvir okru ga, 

ima li su pri lič no veći broj stra da lih od Uži ca, iako tre ba napo me nu ti da 

je pre ko polo vi ne stra da lih oso ba, koji su bili sta nov ni ci ove četi ri opštine, 

pogi nu lo u bor bi 1944-1945. (reč je o pri pad nci ma JVuO i čet nič kim 

odmet ni ci ma). I pored ovih činje ni ca, likvi da ci je sarad ni ka oku pa to ra nakon 

oslo bo đe nja Uži ca popri mi le su para dig ma tič nu kono ta ci ju kada je 

reč o inter pre ta ci ja ma zlo či na oslo bo di la ca u Srbi ji. 

U regi stru DKTG za opšti nu Uži ce nave de na su 142 ime na, od toga 

135 ubi je nih i 17 nesta lih. Taj registar, uz regi star za grad Beo grad, predsta 

vlja teri to ri jal ni regi star sa pro cen tu al no naj vi še spor nih upi sa u odno su 

na dru ge spi sko ve stra da lih sta nov ni ka opšti na i gra do va sa pod ruč ja Srbije, 

kada je reč o lici ma koja su izgu bi la život nakon 12. sep tem bra 1944, 

kao pro tiv ni ci pobed nič ke stra ne u ratu. U regi stru je nave da no pet duplih 

1521 Дра ган Крсма но вић, „Упи сник при тво ра-истра жног затво ра Вој ног суда ужич ног вој ног 

под руч ја 1945. годи не”, Исто риј ска башти на, Годи шњак Исто риј ског архи ва у Ужи цу, 18, 

Ужи це, 2009, стр. 175-236. 

567

ime na i 13 lica koja su ujed no uvrš te na u regi stre matič nih opšti na, što 

ukup no čini 18 dupli ka ta. Tako đe, u regi star za opšti nu Uži ce uvrš ten je 

veći broj lica koja nisu ima la pre bi va liš te na pod ruč ju ove opšti ne. Nji hov 

broj izno si naj ma nje 18. Među nji ma se nala ze ime na tri sta nov ni ka sela 

Okle tac i isto toli ko sta nov ni ka Više sla ve kod Baji ne Baš te, zatim tri stanov 

ni ka opšti ne Pože ga i po dva sta nov ni ka opšti na Čaje ti na, Nova Varoš 

i Kra lje vo. U regi stru su evi den ti ra ni i po jedan sta nov nik opšti na Iva njica 

i Gor nji Mila no vac kao i tro ji ca lica koja su žive la u nase lji ma koja ne 

posto je na teri to ri ji opšti ne Uži ce. Osim toga, u regi stru su nave de na i 

tro ji ca poten ci jal nih sta nov ni ka opšti ne Nova Varoš i dvo ji ca poten ci jal nih 

sta nov ni ka opšti ne Baji na Baš ta. 

Vre di pome nu ti da su save znič ki bom bar de ri, u dva navra ta u jesen 

1944. bom bar do va li Uži ce. Pri li kom bom bar do va nja oslo bo đe nog Uži ca 

14. okto bra ubi je no je 29 stanovnika. Pri li kom bom bar do va nja Uži ca pod 

kon tro lom Nema ca, 23. novem bra, ubi je na su 72 stanovnika. Nemač ki 

oku pa tor je novem bra i decem bra 1944. ubio više dese ti na sta nov ni ka 

Užič kog okru ga. 1522 Ova stra da nja su u među vre me nu poti snu ta iz kolektiv 

ne memo ri je. Ume sto toga u posled njih 25 godi na poten ci ra ju se zlo či ni 

oslo bo di la ca. 

U pro te kle dve dece ni je izno še ne su neu te me lje ne pret po stav ke o broju 

stra da lih nakon oslo bo đe nja Čač ka. 

Slav ko Toma še vić, žitelj sela Konje vi ći pokraj Čač ka, počev od 1991. 

u jav no sti se pred sta vljao kao sve dok komu ni stič kih zlo či na u Čač ku nakon 

oslo bo đe nja gra da, tvr de ći da je kao zatvo re nik uče stvo vao u poka panju 

leše va stre lja nih oso ba, na stra tiš tu pokraj Zapad ne Mora ve. 

U neko li ko izja va medi ji ma, Toma še vić je pomi njao viso ke brojke 

stre lja nih na toj loka ci ji, pri čemu je stva ra na suge sti ja o više hilja da 

ubi je nih sta nov ni ka Čač ka i oko li ne nakon oslo bo đe nja. U izja vi koju su 

1991. pre ne li kra gu je vač ki Pogle di, Toma še vić je tvr dio da je uče stvo vao u 

zakopavanju „oko 3.500 lju di koje je UDB-a u Čač ku ubi la nepo sred no 

posle rata”. 1523 U jed nom beo grad skom dnev nom listu 2001. pre ne ta je 

Toma še vi će va tvrd nja u kojoj se izno si dru ga či ja broj ka: „Pre ma nje go vim 

1522 Гој ко Шко ро, Терор и зло чи ни у ужич ком окру гу 1941-1945, Ужи це, 1995, стр. 198-207. 

1523 Суза на Радо са вље вић, „Добра земљо, јеси ли зна ла? Ја сам зако па вао”, Погле ди. Спе цијал 

но изда ње, 2/1991, Кра гу је вац, јун 1991, стр. 30. 

568

eči ma, u doli ni Zapad ne Mora ve ubi je no je oko 1.500 lju di po ono me 

što je uspeo da vidi i čuje tih dana 1944.” 1524 U izja vi Čačan skom gla su 

2005. Toma še vić je tvr dio da je „za neko li ko mese ci”, 1944-1945, „zakopao 

oko 4.500 lju di” na stra tiš tu pokraj Mora ve u Čač ku. U istom tek stu 

pre no si se navod na Toma še vi će va tvrd nja da je uče stvo vao u zako pa va nju 

„7.000 Srba iz čita ve Šuma di je” na nave de nom stra tiš tu u nave de nom razdo 

blju! 1525 Tako đe, Toma še vić je izneo tvrd nju da je u febru a ru 1945. u 

Gor njem Mila nov cu navod no video „dva de se tak kolek tiv nih grob ni ca” u 

koji ma je „bilo pre ko 1.000 ubi je nih”. 1526 

U želji za publi ci te tom i aktu a li za ci jom vla sti te lič no sti, izno še njem 

neu te me lje nih i kon tra dik tor nih tvrd nji, Toma še vić je instru men ta li zo van 

od stra ne sen za ci o na li stič kih medi ja i anti ko mu ni stič kih pro pa gan di sta. 

Isto ri čar Srđan Cvet ko vić nije obra tio pažnju na nave de ne kon tra dik ci je 

kada je zaklju čio: „Detalj no i uver lji vo sve do če nje o prvim posle rat nim 

čist ka ma dao je Slav ko Toma še vić”, pri čemu se pozvao na Toma še vi će ve 

tvrd nje obja vlje ne u Pogle di ma 1991. 1527 

Viso ke broj ke stra da lih u Čač ku i oko li ni nakon oslo bo đe nja, godina 

ma su kol por ti ra ne u medi ji ma. Publi ci sta Milo slav Samar džić je 2004. 

izneo tvrd nju o „pre ko 3.000 koli ko su komu ni sti u ovom gra du i okol nim 

seli ma svi re po pou bi ja li”. 1528 Pred sed nik opšti ne Čačak, Veli mir Sta no jević, 

na ope lu stra da li ma na stra tiš tu pokraj Mora ve u Čač ku 11. sep tem bra 

2005, izneo je tvrd nju da je na toj loka ci ji „stre lja no oko 3.000 nevi nih 

lju di”. Pred stav ni ci čačan skog SUB NOR-a pred lo ži li su da se izvr še iskopa 

va nja kako bi se utvr di lo koli ko lica je nakon oslo bo đe nja gra da stre lja no 

na loka li te tu pokraj Zapad ne Mora ve, pri čemu napo mi nju da je na toj 

loka ci ji stre ljan zna ča jan broj zaro blje nih nemač kih voj ni ka u znak odmazde 

za velik broj pogi nu lih voj ni ka NOVJ i Crve ne armi je tokom bor bi 

1524 Дра ган Алим пи је вић, „Кому ни стич ки зло чи ни у Чач ку и данас оба ви је ни велом тај ни (5) 

Кћер ка му је гла ву одне ла у тор би”, Глас јав но сти, IV, 962, Бео град, 8.4.2001, стр. 13. 

1525 Зори ца Зоће вић, „Све до че ње Слав ка Тома ше ви ћа о зло чи ну на Мора ви 1945.”, Чачан ски 

глас, LXXII, 16, Чачак, 22.4.2005, стр. 16. 

1526 Суза на Радо са вље вић, „Добра земљо, јеси ли зна ла? Ја сам зако па вао”, Погле ди. Спе цијал 

но изда ње, 2/1991, Кра гу је вац, јун 1991, стр. 30. 


1528 Мило слав Самар џић, „14 годи на после”, Погле ди, Спе ци јал но изда ње, 1/2004, Кра гу је вац, 

април-мај 2004, стр. 5. 

569

za oslo bo đe nje gra da i civi la ubi je nih od stra ne nemač kih voj ni ka kra jem 

1944. u čačan skim seli ma. 1529 

Navo đe nje uve li ča nih broj ki stra da lih sta nov ni ka Čač ka i oko li ne nakon 

oslo bo đe nja tog gra da sastav ni je deo isto rij skog ste re o ti pa o stra danju 

čačan skog kra ja kao „upo riš ta čet ni ka” i navod no „izra zi to čet nič kog 

kra ja”. 1530 

Na osno vu poda ta ka DKTG, tj. na osno vu istra ži va nja čačan skih 

isto ri ča ra Gora na Davi do vi ća i Milo ša Timo ti je vi ća i publi ci ste Milo mi ra 

Jova no vi ća, pozna ta ime na 236 lica sa pod ruč ja opšti ne Čačak za koja se 

tvr di da su stre lja na u Čač ku od oslo bo đe nja gra da do kra ja 1945. (tj. od 

4. decem bra 1944. do 31. decem bra 1945), pri čemu je pre te žno reč o pripad 

ni ci ma JVuO iz okol nih seo skih nase lja. U taj broj ura ču na to je i 20-ak 

lica koja su liše na živo ta u Čač ku u dru goj polo vi ni 1945, nakon zva nič nog 

okon ča nja rata. Među lici ma koja su stre lja na u Čač ku u nave de nom razdo 

blju pozna ta su i ime na neko li ko dese ti na sta nov ni ka okol nih opšti na 

(Luča ni, Gor nji Mila no vac, Kra lje vo). Među tim, sve ove broj ke znat no su 

manje od pro jek to va nih broj ki stre lja nih u Čač ku u prvim mese ci ma nakon 

oslo bo đe nja, koje su izno še ne u jav no sti tokom pro te kle dve dece ni je, 

čime je uno še na zabu na o navod no neko li ko hilja da stre lja nih sta nov ni ka 

Čač ka i oko li ne nakon oslo bo đe nja. 

Goran Davi do vić, isto ri čar iz Čač ka, ubr zo nakon poli tič kih pro me na 

2000. obja vio je novin ski tekst, svo je vr sni jav ni apel gra đa ni ma Čač ka, 

u kome se osvr će na nera sve tlje ne doga đa je u Čač ku nakon oslo bo đe nja 

gra da. U uvod nom delu tek sta nazna čen je raz log obra ća nja jav no sti koji 

je nespor no oprav dan: „Budu ći da se bro jem stre lja nih špe ku li še u dnev nopoli 

tič ke svr he (pomi nje se čak cifra od 12.000 stra da lih), kraj nje je vre me 

da nad le žni orga ni dozvo le uvid u doku men ta ci ju čime bi se to pita nje 

ski nu lo s dnev nog reda.” Među tim, nasta vak tek sta je karak te ri sti čan po 

emfa za ma koje su nedo pu sti ve u tuma če nju kon tro verz nih i tra gič nih istorij 

skih doga đa ja. Kazu ju ći o „tra go vi ma krva vog komu ni stič kog zlo či na” 

autor pod ra zu me va nevi nost svih ubi je nih lica nakon oslo bo đe nja Čač ka i 

apso lu ti zu je nji ho vu žrtvu kao i uči nak stra ne koja je poči ni la ova ubi stva: 

1529 Радо сав С. Недо вић, Пан те ли ја М. Васо вић, Затам ње на исти на. Мани пу ла ци је, обма не 

и пре ва ре у књи зи „Затам ње на про шлост – исто ри ја рав но го ра ца чачан ског кра ја”, 

Чачак, 2006, стр. 303. 

1530 Srđan Cvet ko vić, n.d., str. 220, 223. 

570

„Nji hov zlo čin je bio pokolj – kazna za čin nepri hva ta nja komu ni zma i 

aktiv nog suprot sta vlja nja nji ho vom osva ja nju vla sti. Besti jal nost nji ho vog 

zlo či na u Čač ku pre va zi la zi nemač ke zlo či ne u Kra lje vu i Kra gu jev cu.” 1531 

Tuma če nje koje pod ra zu me va da su lica stre lja na nakon oslo bo đe nja liše na 

živo ta zbog „nepri hva ta nja komu ni zma” uproš će no je i netač no, naro či to u 

kon tek stu doga đa ja iz peri o da oku pa ci je koji pret ho de doga đa ji ma nakon 

oslo bo đe nja. 

Poda ci iz regi stra DKTG za opšti nu Gor nji Mila no vac deman tu ju 

tvrd nje Slav ka Toma še vi ća o navod no 1.000 ubi je nih u Gor njem Milanov 

cu nakon oslo bo đe nja. U regi stru se navo de poda ci za 84 lica za koja 

se tvr di da su stre lja na u Gor njem Mila nov cu, dok za još 6 lica posto je 

pret po stav ke da su stre lja na u tom gra du. Pre ko polo vi ne od nave de nog 

bro ja stra da lih bili su žite lji okol nih sela, dakle ne i sta nov ni ci Gor njeg 

Mila nov ca. Među lici ma stre lja nim u Gor njem Mila nov cu nakon oslo bođe 

nja navo de se ime na 16 pri pad ni ka SDS. Navedeni broj stre lja nih u tom 

gra du vero vat no nije kona čan, ali uku pan broj stre lja nih oso ba u Gor njem 

Mila nov cu nije znat no veći od 90. Veći na od 467 evi den ti ra nih sta nov nika 

opšti ne Gor nji Mila no vac koji su izgu bi li život nakon 12. sep tem bra 

1944. kri vi com par ti zan ske stra ne, stra da li su u Bosni kra jem 1944. i u 

prvoj polo vi ni 1945. ili su stra da li kao čet nič ki odmet ni ci nakon oslo bođe 

nja takov skog kra ja. Zna tan broj, vero vat no pre ko polo vi ne, pogi nuo je 

u bor bi. 

Naga đa nja o bro ju stra da lih u Šap cu i oko li ni, nakon oslo bo đe nja 

gra da (23. okto bar 1944), pred sta vlja ju vrlo karak te ri sti čan pri mer pre u 

ve li ča va nja bro ja stra da lih u Srbi ji nakon oslo bo đe nja. Broj ka od navod no 

oko 2.000 ubi je nih lica u Šap cu kra jem 1944. i počet kom 1945. pre ra sla 

je u lokal nu mito lo ge mu koja se s vre me na na vre me pla si ra široj jav no sti 

u Srbi ji, pri čemu se naj češ će pod ra zu me va da je reč o stra da lim sta nov nici 

ma Šap ca i oko li ne. 1532 U lokal nim medi ji ma ovi doga đa ji karak te ri šu se 

1531 Горан Дави до вић, „Да ли ћемо сазна ти исти ну о зло чи ну крај Мора ве? Кому ни стич ка страхо 

вла да у Чач ку 1944-1945.”, Чачан ски глас, LXIX, 42, Чачак, 3.11.2000, стр. 5. 

1532 Tako je, napri mer, na saj tu B92 20. febru a ra 2011. obja vlje na vest pod nazi vom „Šabac: Sud 

reha bi li tu je punom parom”, gde se kon sta tu je da „tačan broj gra đa na stre lja nih na šabač kom 

mostu do pro le ća 1945. nije utvr đen, ali se pomi nje da je stra da lo čak 2.000 neis to miš lje ni ka”, 

pri čemu se isti če da su „o naj sram ni jem doga đa ju u istor ji gra da dece ni ja ma ćuta le poro di ce 

žrta va, nalo go dav ci, egze ku to ri, vlast”. 

571

kao nesum njiv zlo čin, pa čak i kao „geno cid”. 1533 Važno je nagla si ti da se 

izno še njem pret po stav ki o bro ju stra da lih u Šap cu nakon oslo bo đe nja ne 

pra vi distink ci ja izme đu lica stra da la u tom gra du, a koja poti ču iz dru gih 

opšti na, i lica stra da lih u Šap cu i oko li ni, a koja su bila sta nov ni ci gra da i 

opšti ne Šabac (Pocer ski srez). Na taj način sti če se pogre šan uti sak da su svi 

stra da li u Šap cu nakon oslo bo đe nja bili sta nov ni ci gra da i opšti ne. 

Prvo širo ko pla si ra no pomi nja nje više stru ko uve li ča nog bro ja ubi je nih 

u Šap cu nakon oslo bo đe nja, gde se pomi nje ova broj ka, zabe le že no je u 

spe ci jal nom izda nju kra gu je vač kog lista Pogle di. 1534 U toku medij ske kampa 

nje koja nepo sred no pret ho di for mi ra nju DKTG, u jed nom beo gradskom 

dnev nom listu izne ta je sle de ća tvrd nja: „Jedan od naj ma sov ni jih 

zlo či na u Srbi ji posle Dru gog svet skog rata, dogo dio se na sta rom mostu 

kod Šap ca. Od jese ni 1944. do pro le ća 1945. likvi di ra no je više od 2.000 

lju di koje su par ti zan ske vla sti pro gla si le izdaj ni ci ma i narod nim nepri jate 

lji ma. Ubi ja ni su udar ci ma maljem, a zajed nič ka grob ni ca bila im je reka 

Sava.” 1535 Ne posto je rele vant ni izvo ri koji bi potvr di li tvrd nju da su likvida 

ci je na šabač kom mostu vrše ne maljem. 

Sudi ja Okru žnog suda u Šap cu, Goj ko Laza rev, pot pi snik prve presu 

de za sud sku reha bi li ta ci ju u Srbi ji i pred sed nik sud skog veća koje je 

reha bi li to va lo dvo ji cu žan dar ma u kvi slin škoj slu žbi ubi je nih u Beloj Crkvi 

pokraj Krup nja, 7. jula 1941. (koji su reha bi li to va ni 11. decem bra 

2008), govo re ći o sud skim pro ce si ma reha bi li ta ci je u koji ma je bio nadle 

žan, repro du ko vao je ovaj nume rič ki ste re o tip: „Likvi da ci je su u jed no 

vre me vrše ne na Sta rom žele znič kom mostu na Savi u Šap cu, gde je, samo 

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=02&dd=20&nav_category=12&nav_id=494032 

1533 Н. Прсто је вић, „Пара стос Шап ча ни ма поби је ним на сав ском мосту. Да се гено цид ника да 

не поно ви”, Глас Под ри ња, LVI, 2777, Шабац, 2.11.2000, стр. 5. 

Tekst govo ri o prvom crkve nom pome nu u znak seća nja na 36 gra đa na Šap ca koji su ubi je ni 

1944, nedu go nakon oslo bo đe nja gra da. Upo tre ba ter mi na „geno cid” u naslo vu član ka, pot pu no 

je nepri me re na. Zani mlji vo je da je tekst pot pi sao novi nar koji je 1982. u Gla su Pod ri nja pisao 

nega tiv no o poje di nim lici ma koja su stre lja na u Šap cu nakon oslo bo đe nja. 

1534 Дра ган Ћирић, „Жртве су пло ви ле низ Саву. Демо кра ти ја зло чи ну не веру је”, Погле ди, 

Спе ци јал но изда ње, 2/1991, Кра гу је вац, јун 1991, стр. 80-81. 

1535 А. Делић, „Саву пре кри ли гро бо ви”, Вечер ње ново сти, LVI, Бео град, 16.6.2009, стр. 10-11. 

572

od okto bra 1944. do pro le ća 1945. godi ne likvi di ra no oko 2.000 lju di i za 

njih nema sud ske doku men ta ci je.” 1536 

Naj u por ni je zastup ni ke teze o uve li ča nom bro ju stra da lih u Šap cu 

kra jem 1944. („pre ko 2.000”), pred sta vlja ju akti vi sti Udru že nja gra đa na 

„Most” iz Šap ca, koje oku plja potom ke stra da lih, koji istra ja va ju na uve liča 

nim broj ka ma, iako pri zna ju da se stra da li pro tiv ni ci nove vla sti u tom 

gra du „više bro je bro je vi ma nego ime nu ju ime ni ma”, s obzi rom na to da je 

oči gled no da nisu u sta nju da meto dom poi me nič ne iden ti fi ka ci je pot krepe 

vla sti te pro iz volj ne tvrd nje o navod nom bro ju stra da lih. 1537 

Srđan Cvet ko vić je neš to ume re ni ji u pret po stav ci. „Pro ce nju je se na 

osno vu sve do če nja (mada se nikad neće utvr di ti pre ci zan broj) da je [u 

Šapcu] u peri o du od okto bra 1944. do leta 1945. bilo više od 1.000 smrtnih 

kazni veći nom bez legal nog sud skog postup ka.” 1538 Cvet ko vić pri hva ta 

pret po stav ku da je u gra du od stra ne posle rat nih orga na ubi je no više od 

1.000 lju di, pri čemu se pozi va na sve do če nja izne se na u listu Pogle di i 

časo pi su Most. Tre ba nagla si ti da Cvet ko vić osta je nedo re čen kada pomi nje 

ovu broj ku, jer neja sno je da li se ona odno si na sve stra da le u Šap cu (iako 

je i u tom slu ča ju broj ka više stru ko uve ća na) ili se odno si na sta nov niš tvo 

gra da i opšti ne Šabac. 

Posled nja pret po stav ka koju je izneo Cvet ko vić suge ri še da je u Šap cu 

stra da lo „do 1.000” gra đa na: „Na osno vu istra ži va nja, u gra do vi ma kao što 

su Niš i Šabac, na pri mer, ima i do 1.000 ubi je nih i nesta lih.” 1539 Rea lan 

broj stra da lih sta nov ni ka opšti ne Šabac nakon oslo bo đe nja znat no je manji 

od 1.000, naj ve ro vat ni je neko li ko puta manji. U regi stru DKTG za opštinu 

Šabac evi den ti ra no je 179 stra da lih nakon 12. sep tem bra 1944. za čiju 

smrt je odgo vor na pobed nič ka stra na. U regi stru je nave de no osam duplih 

1536 В.Н., „Вра ћа ње части”, Вечер ње ново сти, LV, Бео град, 15.6.2008, стр. 12. 

1537 Жив ко Топа ло вић, „Да исто ри ју пише исти на, а не побед ник”, Мост. Часо пис удру же ња 

гра ђа на „Мост”, I, 1, Шабац, 2005, стр. 5; Živ ko Topa lo vić, „Ako zabo ra vi mo proš lost, neće mo 

ima ti pra vo na buduć nost”, Reha bi li ta ci ja i resti tu ci ja u Srbi ji. Zbor nik rado va sa okru glog sto la, 

(pr. Jovi ca Trku lja, Olga Dani lo vić), Beo grad, 2009, str. 110-113. 

1538 Srđan Cvet ko vić, n.d., str. 226-227. 

1539 П. Васи ље вић, „Отко па ва ње исти не: исти на више није под земљом”, Вечер ње ново сти, 

Бео град, LXIX, 8.7.2012, str. 11; Srđan Cvet ko vić, „Žrtve komu ni stič kog revo lu ci o nar nog tero ra 

u Srbi ji posle 12. sep tem bra 1944. Istra ži va nje Držav ne komi si je za taj ne grob ni ce”, Here ti cus, 

1-2/2011, Beo grad, 2011, str. 20. 

573

ime na i šest ime na koja su evi den ti ra na u regi stri ma matič nih opšti na. 1540 

Sva ka ko da je poten ci jal ni broj stra da lih sa pod ruč ja te opšti ne veći i da 

nave de ni poda ci nisu pot pu ni. 

Neu te me lje ne pro ce ne bro ja stra da lih Beo gra đa na nakon oslo bo đenja, 

koje pod ra zu me va ju više stru ko uve li ča ne broj ke stra da lih, u doma ćoj 

jav no sti naj pre je pla si ra la desni čar ska štam pa. Tako je kra jem 1990. u jednom 

tira žnom beo grad skom nedelj ni ku obja vljen felj ton o doga đa ji ma u 

Beo gra du nakon 20. okto bra 1944. u kom su obja vlje na sve do če nja savreme 

ni ka ovih doga đa ja, raz li či te saznaj ne vred no sti. U felj to nu se tvr di da 

je u tom raz do blju „pre ma nezva nič nim poda ci ma, bez suđe nja noću pobije 

no izme đu 15.000 i 30.000 žite lja Beo gra da”. 1541 Jedan dru gi nedelj nik 

2001. pla si rao je broj ku od navod no 35.000 stre lja nih Beo gra đa na nakon 


Među tim, uve li ča ne broj ke stra da lih u Beo gra du nakon oslo bo đe nja 

izno sio je i deo isto ri ča ra koji su se istra ži vač ki ili retro spek tiv no doti ca li 

ovog pita nja, naj češ će bez pozi va nja na rele vant ne izvo re. 

Slo bo dan Mar ko vić, pred sed nik DKTG, u jed nom radu iz 2003. 

istu pio je sa tvrd njom da je „u prvim nede lja ma nakon oslo bo đe nja glavnog 

gra da Jugo sla vi je” ubi je no mini mal no 10.000 gra đa na. 1543 Austrij ski 

isto ri čar Mihael Portman (Mic hael Port mann) pre u zi ma tezu o navod no 

1540 Ta ime na su dostup na na ovoj stra ni ci: http://zna ci.net /temp/duplx.htm Osim toga, u regi stru 

je nave den izve sni Don ko vić, direk tor šabač ke gim na zi je, za koga se tvr di da je stre ljan u Šapcu 

nakon oslo bo đe nja. Reč je o Alek san dru Don ko vi ću, direk to ru gim na zi je i pot pred sed ni ku 

šabač ke opšti ne. Među tim, na osno vu saopšte nja Voj nog suda u Šap cu od 24. decem bra 1944. 

može se zaklju či ti da je Alek san dar Don ko vić osu đen na šest godi na robi je kao „sarad nik ljoti 

će va ca” i pri pad nik lokal ne admi ni stra ci je tokom oku pa ci je. („Саоп ште ње Под руч ног већа 

вој ног суда Кор пу са вој не обла сти за запад ну Срби ју од 24. децем бра 1944”, Глас Под ри ња, 

I, 5, Шабац, 26.12.1944, стр. 2). 

Za pet lica se tvr di da su stre lja na u Šap cu 16. decem bra 1944, iako su stre lja na u sem ber skom 

selu Popo vi, istog datu ma: Dra gu tin Šarac, Milan Šarac, Sava Žaba ljac, Kuzman Kuzmi nac, 

Miha i lo Jan ko vić. (Тимо ти је Рељић, н.д., стр. 81-85). Za Dani la Ciga no vi ća se pogreš no navo di 

da je stre ljan 27. okto bra 1944. u Šap cu iako je ubi jen 29. avgu sta 1945. u selu Dra gi nac. (Гој ко 

Лаза рев, Миро љуб Мију шко вић, Под маљем иде о ло ги је, Шабац, 2008, стр. 80-83). 

1541 Bra ni slav Matić, „Koli ko je ugled nih Beo gra đa na pro gu tao mrak oslo bo đe nja u ope ra ci ji Crne 

tač ke? (1) Pozvo ni i pucaj!”, Duga, 439, Beo grad, 20.12.1990, str. 37. 

1542 Dra gan Nova ko vić, „Beo gra đa ni gaze po kosti ma dese ti ne hilja da nevi no stre lja nih”, Nedelj ni 

tele graf, 286, Beo grad, 17.10.2001, str. 23-25. 

1543 Slo bo dan Mar ko vić, „Com mu nist ’Libe ra tion’ and New Order in Bel gra de”, The South Slav Journal, 

XXIX, 3-4 (93-94), Lon don, 2003, p. 12-13. 

574

10.000 stra da lih u Beo gra du „prvih mese ci nakon par ti zan skog ula ska”. 1544 

Istoričar Dušan Bata ko vić autor je doku men tar nog TV seri ja la „Crve no 

doba” pri ka zi va nog na držav noj tele vi zi ji 2004. u pet nasta va ka. Neko li ko 

karak te ri stič nih reče ni ca iz jed ne epi zo de ovog TV seri ja la u kojoj se govo ri 

o doga đa ji ma nakon oslo bo đe nja Beo gra da, može poslu ži ti kao ilu stra ci ja 

emfa tič ne nara ci je: „Pored kvar tov skih cen tra la Ozne, [u Beo gra du, nakon 

oslobođenja] sva ka (sic! nap. aut.) kuća i njen podrum, posta li su sobe za 

isle đi va nje pra vih i lažnih narod nih nepri ja te lja, izdaj ni ka, peto ko lo na ša, 

sarad ni ka oku pa to ra. U Beo gra du, u prvom nale tu stre lja nja, komu ni stička 

vlast je, pre ma naj ni žim pro ce na ma, likvi di ra la oko 10.000 gra đa na.” 

Kazu ju ći o bro ju stra da lih nakon oslo bo đe nja Beo gra da, Srđan Cvetko 

vić, izneo je opre zni ju pret po stav ku. ”Sma tra mo da je [u Beo gra du] strada 

lo izme đu pet i deset hilja da. Ili pre ci zni je: ne manje od 5.000 i ne više 

od 10.000.” 1545 Cvet ko vić je naknad no (2011) „na osno vu dosa daš njih 

istra ži va nja na tere nu” i arhiv skih istra ži va nja, broj stra da lih u Beo gra du 

pro ce nio na „više hilja da”, odno sno „vero vat no pre ko 5.000”. 1546 Ipak, 

Cvet ko vić je nedav no izneo pro ce nu koja je uve ća na u odno su na pro ce nu 

iz 2011. Nova pro ce na pod ra zu me va da je u Beo gra du nakon oslo bo đe nja 

stre lja no „više od 7.000 lju di”, pri čemu je samo na stra tiš tu u Lisi či jem 

poto ku stre lja no „više hilja da Beo gra đa na”. Cvet ko vić isti če da DKTG 

ima „pre ci zan poda tak da se sigur no radi o 3.500 žrta va, ali to je sigur no 

donja gra ni ca”. 1547 Osta je neja sno da li je Cvet ko vić, kada je pome nuo 

„donju gra ni cu” od 3.500, mislio na broj stre lja nih u Lisi či jem poto ku ili 

na ukup ne podat ke o bro ju stre lja nih sta nov ni ka Beo gra da kojim ras po la že 

komi si ja. 

Nara tiv o 5.000 do čak 30.000 ubi je nih sta nov ni ka glav nog gra da od 

stra ne komu ni sta pred sta vlja ras pro stra njen anti ko mu ni stič ki mit u delu 

jav no sti koja je zain te re so va na za doga đa je iz Dru gog svet skog rata. Ovaj 

1544 Mic hael Port mann, „Com mu nist reta li a tion and per se cu tion on Yugo slav teri tory during and after 

WWII (1943-1950)”, Toko vi isto ri je, 1-2/2004, Beo grad, 2004, str. 61, 74. 

1545 Дија на Дими тров ска, „На Деди њу гроб до гро ба”, Вечер ње ново сти, LIII, Бео град, 

6.12.2006, стр. 10. 

1546 Srđan Cvet ko vić, „Žrtve komu ni stič kog revo lu ci o nar nog tero ra u Srbi ji posle 12. sep tem bra 

1944. Istra ži va nje Držav ne komi si je za taj ne grob ni ce”, Here ti cus, 1-2/2011, Beo grad, 2011, str. 

20. 

1547 Зоран Нико лић, „Мрач не тач ке глав ног гра да”, Вечер ње ново сти, 8.10.2014. http://www. 

novo sti.rs/vesti/beo grad.74.html:513659-Mrac ne-tac ke-glav nog-gra da 

575

mit je sastav ni deo revi zi o ni stič kog kva zi ar gu men ta ri ju ma koji je poslu žio 

u poli tič koj i ide o loš koj bor bi za odri ca nje legi ti mi te ta poli tič kom i ekonom 

skom ure đe nju koje su zasno va li jugo slo ven ski komu ni sti. Ove neute 

me lje ne broj ke opsta ju i danas – u ono li koj meri koli ko je potreb no krimi 

na li zo va ti jugo slo ven sku revo lu ci ju zarad deza vu i sa nja poten ci jal ne leve 

poli tič ke alter na ti ve. 1548 Pla si ra nje uve li ča nih broj ki ubi je nih Beo gra đa na 

nakon oslo bo đe nja poti snu lo je činje ni cu da do danas nije kvan ti fi ko vano 

stra da nje sta nov ni ka Beo gra da tokom oku pa ci je kao što je poti snu lo 

pozna te broj ke pogi nu lih par ti za na i crve no ar me ja ca pri li kom bor bi za 

oslo bo đe nje gra da. Od svih gra do va na tlu Jugo sla vi je Beo grad je podneo 

naj ve će žrtve tokom faši stič ke oku pa ci je. Nemač ki oku pa tor i nje go vi 

sarad ni ci sno se odgo vor nost za smrt izme đu 15.000 i 20.000 sta nov nika 

Beo gra da, pri čemu pod ra zu me va mo i žrtve april skog bom bar do va nja 

1941. kao i pogi nu le pri pad ni ke NOVJ/JA nakon oslo bo đe nja Beo gra da i 

Srbi je. Pre ko polo vi ne ubi je nih odno si se na beo grad ske Jevre je. 

U regi stru DKTG za grad Beo grad do 15. okto bra 2015. evi den ti rano 

je 1.852 imena. Cvet ko vi će va tvrd nja da DKTG ras po la že poda ci ma o 

3.500 ubi je nih Beo gra đa na nakon oslo bo đe nja – jed no stav no nije tač na. 

Broj od 3.500 (ili pre ci zni je 3.545) pod ra zu me va i oso be koje su bile stanov 

ni ci današ njih opšti na Zemun i Sur čin, mahom nemač ke naci o nal nosti 

(1.122), i šest opšti na južno od Beo gra da: Bara je vo (24), Groc ka (302), 

Laza re vac (31), Mla de no vac (40), Obre no vac (155), Sopot (19). Kada je 

reč o teri to ri ji današ njih grad skih opšti na Sta ri grad, Vra čar, Sav ski venac, 

Pali lu la, Čuka ri ca, Zve zda ra i Rako vi ca, u regi stru DKTG evi den ti ra no je 

1.852 stra da la sta nov ni ka. Broj od 1.852 uklju ču je 28 sta nov ni ka Pino save, 

Belog Poto ka, Kije va, Ruš nja, Rip nja i osam sta nov ni ka Bor če, što je 

pri hva tlji vo, iako oni nisu bili sta nov ni ci Beo gra da već pri grad skih nase lja, 

jer ne posto ji opštin ski regi star u kome bi bilo mogu će izvr ši ti nji ho vu 

evi den ci ju. Među tim, u broj od 1.852 ula ze i ime na 90 sta nov ni ka osam 

1548 Pri me ra radi, Rat ko Dmi tro vić, ured nik režim skih Večer njih novo sti, uoči pro sla ve 70-godiš njice 

oslo bo đe nja Beo gra da izneo je tvrd nju o navod no 30.000 ubi je nih Srba nakon oslo bo đe nja 

gra da. (Рат ко Дми тро вић, „Седло белог коња”, Вечер ње ново сти, LXII, Бео град, 20.9.2014, 

стр, 2). Pret hod no je pozna ti pisac i inte lek tu a lac bli zak reži mi ma nakon 2000, Dušan Kova če vić, 

izneo tvrd nju kako su par ti za ni u Beo gra du nakon oslo bo đe nja pobi li „ono što je naj bo lje”, odnosno 

„izme đu 9.000 i 13.000 naj vred ni jih i naj o bra zo va ni jih lju di” pri čemu je struk tu ra sta nov ništva 

izme nje na pri li vom „polu di vljeg ple me na”. (Рад ми ла Стан ко вић, „Душан Кова че вић: Сви 

смо сау че сни ци”, НИН, 3237, Бео град, 10.1.2013, стр. 36). 

576

srem skih nase lja koja teri to ri jal no pri pa da ju današ njim opšti na ma Zemun 

i Sur čin, pa ih sto ga tre ba uvr sti ti u regi star za opšti nu Zemun, budu ći 

da u regi stru nije ponu đe na opci ja za nedav no for mi ra nu opšti nu Sur čin. 

Pogo to vo s obzi rom na činje ni cu da ova nase lja tokom rata nisu spa da la 

pod inge ren ci ju Upra ve gra da Beo gra da pri čemu su ima la done kle dru gači 

je rat no isku stvo. 

U regi stru DKTG za grad Beo grad evi den ti ran je veći broj spor nih i 

pro iz volj nih upi sa, naro či to kada je reč o oso ba ma koje nikad nisu ima le 

pre bi va liš te u Beo gra du. Do sre di ne 2014. u regi stru je bilo evi den ti ra no 

1.934 ime na. Nakon obja vlji va nja ana li ze regi stra DKTG za Beo grad (23. 

april 2014) sarad ni ci komi si je izvr ši li su revi zi ju regi stra, pri hva tiv ši manji 

deo pri med bi. U nave de noj ana li zi ospo rio sam 412 upi sa: dupla ime na 

(66), lica koja su već evi den ti ra na u regi stri ma nji ho vih matič nih opšti na 

(53), lica koja nisu liše na živo ta u Beo gra du u raz do blju nakon oslo bo đenja 

gra da (29) i lica koja nisu bili sta nov ni ci Beo gra da, među koji ma su 90 

pomi nja nih sta nov ni ka osam nase lja sa pod ruč ja Zemu na i Sur či na, ali i 

174 sta nov ni ka dru gih delo va Srbi je i Jugo sla vi je. 1549 

U okvi ru revi zi je regi stra za Beo grad koju su izvr ši li sarad ni ci DKTG 

izba če na su uglav nom dupla ime na i ime na lica koja su umr la pri rod nom 

smr ću. Među tim, u regi stru je ostao zastu pljen naj ve ći broj pro iz volj nih 

upi sa ime na oso ba koje nisu bili sta nov ni ci Beo gra da. Nji ho va ime na i 

dalje opsta ju u regi stru za grad Beo grad – na osno vu pro iz volj nog tumače 

nja isto rij skih izvo ra. Reč je o pro iz volj nom tuma če nju upi sni ka voj nih 

sudo va 1945-1946. i izveš ta ja šta bo va jedi ni ca KNOJ-a. Na osno vu prvog 

izvo ra u regi star za Beo grad neo sno va no je nave de no neko li ko dese ti na lica 

sa pod ruč ja Bosne i Her ce go vi ne (usta še, čet ni ci), Make do ni je (bali sti), 

Koso va (bali sti, čet ni ci), Crne Gore (čet ni ci) i Srbi je (čet nič ki odmet ni ci), 

dok je na osno vu dru gog izvo ra neo sno va no nave de no neko li ko dese ti na 

čet nič kih odmet ni ka iz unu traš njo sti Srbi je, koji nikad nisu žive li niti su 

stra da li u Beo gra du. Uosta lom, u nave de nim izvo ri ma nig de nije nave 

1549 Sli čan pri mer meto do loš ke kon fu zi je i nedo sled no sti i pro iz volj nog tuma če nja izvo ra zabe le žen 

je u okvi ru istra ži vač kog pro jek ta koji je imao za cilj da popi še sta nov ni ke Rije ke ita li jan ske nacio 

nal no sti koji su stra da li u Dru gom svet skom ratu. Vide ti: Vin ko Šepić Čiš kin, Naci o nal nost ili 

drža vljan stvo. Kri tič ki osvrt na knji gu „Žrtve tali jan ske naci o nal no sti u Rije ci i oko li ci (1939-1947)”, 

Rije ka, 2010. 

577

de no da su ta lica bili sta nov ni ci Beo gra da niti da su suđe ni ili ubi je ni u 

glav nom gra du. 1550 

Kada je reč o struk tu ri stra da lih, u regi stru DKTG za Beo grad za 

45,6% lica tvr di se da su bili pri pad ni ci voj nih ili poli cij skih for ma ci ja. 1551 

Sva ka ko da je broj sta nov ni ka Beo gra da ubi je nih nakon 20. okto bra 

1944. veći od oko 1.550 upi sa koji nisu ospo re ni, ali to ne zna či da u 

okvi ru tog bro ja nema spor nih upi sa. U sva kom slu ča ju, nakon oslo bo đenja 

ubi je no je više od 2.000 sta nov ni ka Beo gra da. Uku pan broj nadi la zi 

broj ku od 2.000 možda za neko li ko ili više sto ti na. Koli ka je pri bli žna 

broj ka poka za će budu ća istra ži va nja. Tako đe, osta je da se istra ži koli ki broj 

Beo gra đa na je ubi jen do kra ja 1944, u tala su osve te koji je pod ra zu me vao 

kažnja va nje sarad ni ka oku pa to ra i revo lu ci o nar ni teror, a koli ko nakon tog 

raz do blja kada su smrt ne kazne odre đi va ne sud skim postup kom. 

Naj in ten ziv ni ji revo lu ci o nar ni teror na tlu uže Srbi je nakon oslo bođe 

nja zabe le žen je upra vo u Beo gra du, o čemu sve do či velik broj ubi je nih. 

Među ubi je ni ma bilo je nema lo „onih koje bi takve sud bi ne poš te deo i 

naj go ri, naj ne pra ved ni ji sud”, kako isti če Milo van Đilas. 1552 Oči gled no je 

da su ovi lju di bili žrtve pri va ti zo va nja pobe de, neči je obes ti ili gre ša ka 

poči nje nih u atmos fe ri koja je bila eufo rič na, ali i bre me ni ta veli kim stra 

1550 Opšir ni je: Milan Rada no vić, Oslo bo đe nje..., str. 398-407; Milan Rada no vić, „Ana li za ’regi stra žrtava’ 

Držav ne komi si je za taj ne grob ni ce. (2) Pro iz volj no sti i netač no sti u spi sku za Beo grad”, 

E-novi ne, 21.4.2014. 

http://www.e-novi ne.com/srbi ja/srbi ja-tema/102236-Pro iz volj no sti-neta no sti-spi sku-Beograd.html 

U među vre me nu usta no vio sam još pet pro iz volj nih upi sa u regi stru za Beo grad: 1) Leka Arseni 

je vić (RKTG-87631), zapra vo je Alek san dar Leka Arse ni je vić, pri pad nik JVuO koji je, pre ma 

navo di ma iz lite ra tu re, uče stvo vao u kla nju meš ta na sela Daro sa va i zaro blje nih par ti za na u 

Daro sa vi. (Живо мир Несто ро вић, н.д., стр. 268). Nje mu je isto ve tan Alek san dar Arse ni je vić 

(RKTG-79723), pri pad nik JVuO iz sela Pre go re o ci, evi den ti ran u regi stru za opšti nu Aran đe lovac. 

2) Ili ja Pavlo vić (RKTG-89301), major SDS, koman dant odre da SDS u Sm. Palan ci, ubi jen 

od stra ne čet ni ka neda le ko od Var va ri na kra jem sep tem bra 1944. (AS, ZK, k. 140, zl. br. 14111; 

Петар Мар ти но вић Баји ца, н.д., стр. 421). 3) Dra gan Kaš ta va rac (RKTG-13716), čet nik Ivan kovač 

kog kor pu sa, uče snik u poko lju u Para ći nu 1. febru a ra 1944. (AJ, DK, f. 285, s. 720-731). 4) 

Milu tin Kuzma no vić (RKTG-40207), čet nik Laza re vač ke (Kolu bar ske) bri ga de JVuO, jedan od 

odgo vor nih za pokolj peto ro sta nov ni ka Trbuš ni ce 8. decem bra 1943. Pogi nuo u bor bi. (AJ, DK, 

110, f. 528, s. 718-723). 5) Milen ko Jova no vić (RKTG-13710), čet nik-crno troj kaš iz Bulja na pokraj 

Para ći na. Osu đen na pet godi na robi je zbog učeš ća u ubi stvu jed nog lica iz sela Pla na. (AJ, DK, 

110, f. 288, s. 905-908). 

1551 Milan Rada no vić, n.d., str. 400. 

1552 Milo van Đilas, Revo lu ci o nar ni rat, Beo grad, 1990, str. 407. 

578

da njem pri pad ni ka pobed nič ke stra ne. Beo grad je tokom oku pa ci je bio 

sediš te kvi slin ške admi ni stra ci je u Srbi ji i mesto u kome su bile smeš te ne 

koman de kvi slin ških voj no-poli cij skih sna ga. Ni u jed nom gra du u Srbiji 

nisu zabe le že na toli ka stra da nja komu ni sta i sarad ni ka komu ni stič kog 

pokre ta kao u Beo gra du, kao što bor be za oslo bo đe nje nijed nog gra da u 

Srbi ji nisu pod ra zu me va le toli ko stra da lih par ti za na koli ko ih je stra da lo 

u Beo gra du: 2.994 pogi nu lih i 3.379 ranje nih bora ca pre ma slu žbe nim 

poda ci ma. 1553 Broj hap še nih, logo ri zo va nih i ubi je nih komu ni sta i simpa 

ti ze ra komu ni stič kog pokre ta u Beo gra du još uvek nije kvan ti fi ko van. 

Mno gi od njih stra da li su jer ih je denun ci rao neko od sugra đa na, a veći nu 

je hap si la Spe ci jal na poli ci ja, kvi slin ška žan dar me ri ja i SDS. Oni za koje se 

sum nja lo ili zna lo da su sara đi va li sa kvi slin škom poli ci jom ili Gesta po om 

bili su bez milo sti stre lja ni u prvim nede lja ma nakon oslo bo đe nja. Pone kad 

ili neret ko poje din ci su neo sno va no sum nji če ni ili im je pre oš tro zame rano 

na neča snom pona ša nju tokom oku pa ci je. Osum nji če ni za sarad nju sa 

oku pa to rom i kvi slin škim apa ra tom u dani ma nakon oslo bo đe nja, neretko 

i tokom bor bi za oslo bo đe nje gra da, hap še ni su od stra ne pri pad ni ka 

NOVJ i o nji ho voj sud bi ni odlu či va li su ofi ci ri OZN-e, neret ko bez ozbiljnih 

doka za. Oso be koje su sma tra ne nesum nji vim sarad ni ci ma oku pa tora, 

zatim oni koji su sma tra ni „inte lek tu al nim inspi ra to ri ma kola bo ra ci je”, 

kao i jav ne lič no sti koje su dale podrš ku kvi slin škom reži mu i podr ža le ili 

nor ma li zo va le pore dak uspo sta vljen oku pa ci jom – ima le su vrlo male šan se 

da pre ži ve prva dva do tri mese ca nakon oslo bo đe nja glav nog gra da. Hapše 

nja nisu vrše na nasu mič no, u čemu se sla žu svi izvo ri, već na osno vu prija 

va gra đa na, pri čemu se pone kad deša va lo da isled ni ci OZN-e pove ru ju u 

izja ve pod no si la ca pri ja va koje su pod ra zu me va le uve li ča nu i nedo ka za nu 

odgo vor nost stra da lih lica. Pre ma sve do če nju Lju be Đoko vi ća, bor ca 6. 

(beo grad skog) bata ljo na 1. pro le ter ske bri ga de, deo bora ca Beo grad skog 

bata ljo na dode ljen je OZN-i za hap še nje i hva ta nje lica koja su bila osumnji 

če na kao sarad ni ci oku pa to ra. „Rejon u kojem smo ope ri sa li zahva tao 

je pored Čuka ri ce još i Senjak, Top či der i Bano vo brdo. Bili smo pri jat no 

izne na đe ni veli kom sarad njom gra đa na u ovom poslu. Sva ko dnev no su 

sti za le dese ti ne pri ja va koje su dru go vi iz OZN-e pro ce nji va li i, pre ma teži 

1553 Јован Мар ја но вић, Бео град, Бео град, 1964, стр. 340. 

579

ni slu ča ja, odlu či va li kako će postu pi ti. Iako umor ni, bor ci su sa veli kim 

odu še vlje njem izvr ša va li te zadat ke.” 1554 

Ubi stvo četvo ri ce mla di ća, čla no va ama ter ske glu mač ke tru pe „Čika 

Duš ko Ilić”, sa Čuka ri ce, para dig ma ti čan je pri mer nese lek tiv nog tero ra. 

Ovaj zlo čin poči njen je nedu go nakon oslo bo đe nja Beo gra da. Nji ho vo 

stra da nje je, pre ma dostup nim izvo ri ma, rezul tat pri ja ve neko li ko malolet 

nih čuka rič kih „sko jev ki” koje su ovu tru pu oka rak te ri sa le kao „rav nogor 

sku gru pu koja je igra la pod Nem ci ma”. 1555 S dru ge stra ne, zabe le že ni 

su pri me ri stre lja nja civil nih lica koja su ima la odgo vor nost za stra da nje 

dru gih oso ba. 1556 Dalja istra ži va nja će poka za ti u kojoj meri su stre lja ni 

oni koji su ima li nesum nji vu odgo vor nost za stra da nje nji ho vih sugra đa na 

i suna rod ni ka, kao i to koli ko je među stre lja ni ma bilo žrta va nese lek tivnog 

tero ra. 

Kom pa ra ci ja bro ja stra da lih sta nov ni ka Srbi je 

pre i nakon oslo bo đe nja 

Ljud ski gubi ci Repu bli ke Srbi je 1941-1945, iza zva ni delo va njem okupa 

to ra i for ma ci ja koje su sara đi va le sa oku pa to rom, znat no pre va zi la ze 

broj stra da lih nakon oslo bo đe nja. Popi som Žrtve rata 1941-1945. iz 1964, 

usta no vlje no je da su na teri to ri ji Srbi je (bez Voj vo di ne) oku pa tor i nje go vi 

poma ga či poi me ni ce odgo vor ni za smrt naj ma nje 93.167 oso ba. Uko li ko 

se uzme u obzir da je popi sna komi si ja izlo ži la miš lje nje da je na teri tori 

ji čita ve Jugo sla vi je popi som iz 1964. regi stro va no tek 56-59% stra dalih, 

name će se pret po stav ka da broj stra da lih na tlu Srbi je izno si izme đu 

157.910 i 166.370, ali ta pret po stav ka nije egzakt no doka za na. Od poime 

ni ce utvr đe nih 93.167 stra da lih sa pod ruč ja uže Srbi je (popi sa nih do 

2003) 37.079 bili su pri pad ni ci NOVJ/JA. 1557 

1554 Lju bo Đoko vić, „U funk ci ji jedi ni ce OZN-e”, Beo grad ski bata ljon Prve pro le ter ske bri ga de (ur. Dušan 

Male tić), Beo grad, 1981, str. 358. 

1555 Боро Мај да нац, Позо ри ште у оку пи ра ној Срби ји. Позо ри шна поли ти ка у Срби ји 1941- 

1944, Бео град, 2011, стр. 263-264. 

1556 Za poje di ne pri me re vide ti: Milan Rada no vić, n.d., str. 410-412. 

1557 Дра ган Цвет ко вић, „Стра да ли при пад ни ци НОВЈ из уже Срби је пре ма попи су Жртве рата 

1941-1945.”, Исто ри ја 20. века, 1/2003, Бео град, 2003, стр. 119-131. 

580

Popi som Žrtve rata 1941-1945. iz 1964, usta no vlje no je da su na terito 

ri ji Voj vo di ne oku pa tor i nje go vi poma ga či poi me ni ce odgo vor ni za smrt 

41.370 oso ba. Uko li ko se uzme u obzir da je popi sna komi si ja izlo ži la 

miš lje nje da je na teri to ri ji čita ve Jugo sla vi je popi som iz 1964. regi strova 

no 56-59% stra da lih, name će se pret po stav ka da broj stra da lih na tlu 

Voj vo di ne izno si mogu ćih izme đu 70.119 i 73.875. Ove podat ke su dopuni 

la istra ži va nja Anket nog odbo ra Skupšti ne AP Voj vo di ne, 1941-1945. 

Pre ma poda ci ma Anket nog odbo ra tokom 1941-1945. stra da lo je naj manje 

42.283 voj vo đan skih Srba, od čega je ogrom na veći na stra da la tokom 

faši stič ke oku pa ci je ili je pogi nu la u bor bi pro tiv oku pa to ra. U taj broj 

ura ču na ti su i Voj vo đa ni srp ske naci o nal no sti ubi je ni nakon oslo bo đe nja 

(do 1.000). Tokom oku pa ci je stra da lo je naj ma nje 15.495 voj vo đan skih 

Jevre ja, pri čemu taj broj nije kona čan. Jevrej ska zajed ni ca je pro cen tu al no 

naj vi še stra da la u Voj vo di ni. 1558 Ako uzme mo u obzir i neko li ko hilja da 

pri pad ni ka dru gih etnič kih gru pa koji su kao sta nov ni ci Voj vo di ne stra da li 

od stra ne faši stič kog oku pa to ra i nji ho vih sarad ni ka, onda se broj stra da lih 

Voj vo đa na, koji su izgu bi li život kao pro tiv ni ci i žrtve faši zma, pri bli ža va 

mogu ćem pret po sta vlje nom bro ju od oko 65.000-70.000. 

Popi som Žrtve rata 1941-1945. iz 1964, kao i dopu nom i revi zi jom 

popi sa, usta no vlje no je da su na teri to ri ji Voj vo di ne nemač ke voj ne i policij 

ske sna ge odgo vor ne za stra da nje 61,39% sta nov ni ka, voj ne i poli cij ske 

sna ge NDH za 28,79%, mađar ske voj ne i poli cij ske sna ge za 8,69%. 1559 

Ove činje ni ce tre ba uzi ma ti u obzir kada se sagle da va masov no stra da nje 

nemač kog sta nov niš tva na tlu Voj vo di ne nakon oslo bo đe nja. 

Pre o vla đu ju ći dis kurs u tuma če nji ma ljud skih gubi ta ka kra jem 1944. 

i u prvoj polo vi ni 1945. poti snuo je viso ke broj ke stra da lih pri pad ni ka 

NOVJ/JA u završ nim ope ra ci ja ma za oslo bo đe nje zemlje, ali i stra da le civile 

koji su bili žrtve oku pa to ra i nji ho vih sarad ni ka, u raz li či tim delo vi ma 

Jugo sla vi je, uklju ču ju ći i Srbi ju. 1560 

1558 Nenad Mau rić, „Sta ti sti ka stra da log sta nov niš tva Voj vo di ne 1941-1945.”, Na putu ka isti ni. Imenik 

stra da lih sta nov ni ka AP Voj vo di ne 1941-1948, Zbor nik rado va, (ur. Dra go ljub Živ ko vić), Novi 

Sad, 2008, str. 209. 

1559 Дра ган Цвет ко вић, „Пре глед стра да ња ста нов ни штва Вој во ди не у Дру гом свет ском рату”, 

Исто ри ја 20. века, 1/2005, Бео град, 2005, стр. 107-108. 

1560 Publi ko van je pro ra čun gubi ta ka četi ri armi je NOVJ/JA tokom prvih pet mese ci 1945. Pre ma 

tim poda ci ma 1. armi ja je od 1. janu a ra do 15. maja 1945. ima la 7.433 pogi nu lih, 24.554 ranje nih 

i 3.420 nesta lih (od čega je oko polo vi ne naj ve ro vat ni je zalu ta lo u dru ge jedi ni ce). Pre ma istim 

581

Kada broj od naj ma nje 14.644 stra da lih sa pod ruč ja Srbi je južno od 

Save i Duna va, nakon oslo bo đe nja, pri čemu su izo sta vlje na dupla ime na 

u regi stru (čak ako pret po sta vi mo da mak si mal no neko li ko hilja da imena 

nisu une ta u regi star iz objek tiv nih raz lo ga), upo re di mo sa bro jem od 

pri bli žno 13.556 stra da lih lica u Slo ve ni ji nakon oslo bo đe nja, 1561 onda 

nije teš ko zaklju či ti da je u Slo ve ni ji, pro por ci o nal no ukup nom bro ju stanov 

ni ka, obra čun sa sna ga ma kola bo ra ci je i nji ho vim sim pa ti ze ri ma bio 

inten ziv ni ji. 

Ovo vre di nave sti u cilju ospo ra va nja naci o na li stič kog mita o Srbi ji 

kao naj ve ćoj žrtvi ide o loš ki moti vi sa nog tero ra na pod ruč ju Jugo sla vi je. 

Ako uzme mo u obzir da su u broj stra da lih u Slo ve ni ji (13.556) ura ču na ta 

lica koja su umr la nasil nom smr ću nakon zva nič nog okon ča nja rata (9. maj 

1945), a ne nakon 12. sep tem bra 1944, onda je ova dis pro por ci ja još očigled 

ni ja. Ako bro ju od 14.644 regi stro va nih u spi sko vi ma opšti na u užoj 

Srbi ji odu zme mo oko 200 spor nih uno sa (lica koja nisu stra da la i koja su 

umr la pri rod nom smr ću godi na ma ili dece ni ja ma nakon oslo bo đe nja i lica 

koja su stra da la pre 12. sep tem bra 1944), pri čemu je to mini mal na pro cena, 

onda je raz li ka još veća. 

Sarad ni ci lju bljan skog Inšti tu ta za novej šo zgo do vi no obzna ni li su 

2004. podat ke o 13.898 stra da lih gra đa na Slo ve ni je nakon oslo bo đe nja 

(od toga oko 13.556 ubi je nih od stra ne par ti zan skog pokre ta, odno sno 

soci ja li stič kih vla sti) i oko 6.300 ime na lica koja su kao pri pad ni ci ili simpa 

ti ze ri slo ve nač kih sna ga kola bo ra ci je (uklju ču ju ći i civi le) izgu bi li život 

tokom rata. Pre ma poda ci ma Inšti tu ta za novej šo zgo do vi no (zaključ no 

sa 2004) uku pan broj stra da lih gra đa na Slo ve ni je 1941-1946. izno si oko 

89.000 lica. Od tog bro ja oko 27.000 odno si se na stra da le pri pad ni ke 

poda ci ma, 2. armi ja je u istom raz do blju ima la 4.447 pogi nu lih, 12.889 ranje nih i 748 nesta lih. 

U istom raz do blju 3. armi ja je ima la gubit ke od 4.705 pogi nu lih, 17.176 ranje nih i 1.935 nesta lih. 

Pre ma nepot pu nim poda ci ma, 4. armi ja je od 1. mar ta do 15. maja 1945. ima la 2.323 pogi nu lih, 

7.053 ranje nih i 384 nesta lih. Na osno vu ovih poda ta ka nemo gu će je raš čla ni ti koli ko je poginu 

lih bora ca sa teri to ri je Srbi je među 18.908 smrt no stra da lih i više hilja da nesta lih (pre te žno 

zaro blje nih i ubi je nih) pri pad ni ka JA, pri čemu ovi poda ci tako đe nisu konač ni. (Anka Petro vić, 

„Pre gled gubi ta ka Prve, Dru ge, Tre će i Četvr te armi je”, Završ ne ope ra ci je za oslo bo đe nje Jugosla 

vi je. Uče sni ci govo re, (ur. Ivo Mato vić), Beo grad, 1986, str. 217, 275, 328, 466). 

1561 Moj ca Šorn, Tade ja Tomin šek-Rih tar, „Žrtve dru ge sve tov ne voj ne in zara di nje (april 1941 – 

janu ar 1946), Žrtve voj ne in revo lu ci je. Zbor nik: Refe ra ti in ras pra va s posve ta v Držav nem sve tu 

11. in 12. novem bra 2004, ki sta ga pri pra vi la Držav ni svet Repu bli ke Slo ve ni je in Insti tut za 

novej šo zgo do vi no v Lju blja ni, (ur. Jan vit Golob i dr.), Lju blja na, 2005, str. 13-22. 

582

par ti zan skog pokre ta (tre ba pome nu ti i velik broj stra da lih anti fa ši sta, tj. 

sim pa ti ze ra par ti zan skog pokre ta). 

Broj lica hrvat ske naci o nal no sti, sta nov ni ka nase lja na tlu Repu bli ke 

Hrvat ske, koji su stra da li posled njih mese ci 1944. i tokom 1945, kao pripad 

ni ci i sim pa ti ze ri sna ga NDH, tako đe broj ča no pre va zi la zi broj strada 

lih lica srp ske naci o nal no sti na pod ruč ju Srbi je nakon 12. sep tem bra 

1944. Među tim, još uvek nisu publi ko va ni ukup ni poi me nič ni poda ci o 

stra da lim sta nov ni ci ma Repu bli ke Hrvat ske u Dru gom svet skom ratu. 

Kada broj od naj ma nje 14.644 stra da lih na pod ruč ju uže Srbi je nakon 

12. sep tem bra 1944, koji su izgu bi li život odgo vor noš ću orga na posle ratnih 

vla sti i sna ga NOVJ/JA upo re di mo sa bro jem od naj ma nje 93.167 

stra da lih sta nov ni ka sa istog pod ruč ja (iden ti fi ko va nih do 2003), koji su 

izgu bi li život odgo vor noš ću voj no-poli cij skih orga na oku pa to ra i nji ho vih 

sarad ni ka 1941-1945, dola zi mo do zaključ ka o oči gled noj dis pro por ci ji. 

Tre ba napo me nu ti da u broj od naj ma nje 14.644 nisu ura ču na ta lica strada 

la do 12. sep tem bra 1944, koja su izgu bi la život odgo vor noš ću orga na 

NOP-a, što čini dodat nih neko li ko hilja da stra da lih pri pad ni ka i sim pati 

ze ra sna ga kola bo ra ci je (pre te žno je reč o oso ba ma pogi nu lim u bor bi 

pro tiv par ti za na). 

Ipak, nakon 12. sep tem bra 1944. nisu zabe le ža na isklju či vo stra danja 

lica za čiju smrt su bili odgo vor ni orga ni NOP-a i posle rat ne vla sti. 

Zapra vo, nakon tog datu ma, pa do okon ča nja rata, zabe le žen je veći broj 

stra da lih pri pad ni ka NOVJ/JA od ukup nog bro ja stra da lih pri pad ni ka 

sna ga kola bo ra ci je, nji ho vih sim pa ti ze ra i dru gih lica, koja su ima la pre biva 

liš te na tlu uže Srbi je. Veći na od 37.079 pogi nu lih pri pad ni ka NOVJ/ 

JA sa teri to ri je uže Srbi je stra da li su upra vo nakon 12. sep tem bra 1944. 

Tokom 1945. stra da lo ih je 19.482. Tokom pret hod ne godi ne, zabe le že no 

je stra da nje 11.352 srbi jan ska par ti za na. 1562 Sva ka ko da je oko polo vi ne 

onih koji su stra da li u toj godi ni stra da lo u posled nja četi ri mese ca 1944. 

(tokom posled nja dva mese ca 1944. stra da lo je 4.642 ili 40,89% svih parti 

za na tokom te godi ne; nisu publi ko va ni poda ci za sep tem bar i okto bar 

1944). Dakle, nakon 12. sep tem bra 1944. stra da lo je, pre ma gru boj proce 

ni, pre ko 26.000 srbi jan skih par ti za na (budu ći da je pozna to, na osno 

1562 Дра ган Цвет ко вић, „Стра да ли при пад ни ци НОВЈ из уже Срби је пре ма попи су Жртве рата 

1941-1945.”, стр. 122-123. 

583

vu nave de nog rada isto ri ča ra Dra ga na Cvet ko vi ća, da je od 1. novem bra 

1944. do kra ja rata stra da lo naj ma nje 24.124, srbi jan skih par ti za na, što 

čini 65,06% svih stra da lih par ti za na sa pod ruč ja Srbi je bez pokra ji na). Od 

37.079 stra da lih par ti za na 85% bili su sta ri izme đu 17 i 25 godi na. Mno gi 

od njih stra da li su u Bosni u bor bi pro tiv Nema ca i čet ni ka, budu ći da su 

čet ni ci i Ver maht od eva ku a ci je JVuO u Bosnu do okon ča nja oku pa ci je 

bili nesum nji vi save zni ci. 

Pret po sta vlje nom bro ju stra da lih sta nov ni ka uže Srbi je koji su izgu bi li 

život nakon 12. sep tem bra 1944, kri vi com oku pa to ra i kola bo ra ci o ni sta, 

sem stra da lih par ti za na tre ba doda ti i neko li ko hilja da civi la. Na osnovu 

popi sa „Žrtve rata 1941-1945.” pozna to je da je 1945. život izgu bi lo 

2.452 civi la sa pod ruč ja Srbi je. Može se pret po sta vi ti da je u znat nom broju 

reč o lici ma koja su izgu bi la život u nemač kim logo ri ma ili su umr la od 

posle di ca tor tu re kojoj su bila pod vrg nu ta pret hod nih godi na (u manjem 

bro ju slu ča je va reč je o civi li ma ubi je nim od stra ne odmet nu tih čet nič kih 

i bali stič kih gru pa). Tokom pret hod ne godi ne, stra da lo je 11.735 poi meni 

ce pozna tih civi la, pri čemu je jedan broj stra dao nakon 12. sep tem bra 

1944. 1563 

Popi som „Žrtve rata 1941-1945”, poi me ni ce je usta no vlje na smrt 

11.115 par ti za na sa pod ruč ja Voj vo di ne i smrt 2.687 par ti za na sa pod ručja 

Koso va. 1564 Logič no je pret po sta vi ti da je pre ko polo vi ne voj vo đan skih i 

veći na kosov skih par ti za na pogi nu la nakon 12. sep tem bra 1944. 

Dakle, na osno vu gru be pro ce ne može mo zaklju či ti da je na pod ruč ju 

Repu bli ke Srbi je, nakon 12. sep tem bra 1944, kri vi com oku pa to ra i kolabo 

ra ci o ni sta život izgu bi lo oko 30.000 pri pad ni ka NOVJ/JA i neko li ko 

hilja da civi la, odno sno pre ko 35.000 sta nov ni ka. 

1563 Исто, стр. 125. 

1564 Исто, стр. 122. 

584

Struk tu ra stra da lih u Srbi ji 

nakon oslo bo đe nja 

Na osno vu uvi da u regi star DKTG mogu će je izvr ši ti ana li zu etnič ke 

i voj no-poli tič ke struk tu re stra da lih nakon 12. sep tem bra 1944. na tlu 

Repu bli ke Srbi je. Tako đe, na osno vu tih poda ta ka mogu će je govo ri ti o 

nači nu stra da nja popu la ci je koja je izgu bi la život nakon oslo bo đe nja odgovor 

noš ću pobed nič ke stra ne. 

U ovom pogla vlju kori stim rezul ta te ana li ze iz 2014. kada je u regi stru 

DKTG bilo evi den ti ra no 55.372 ime na. Naj ve ći broj evi den ti ra nih odnosio 

se na pri pad ni ke nemač ke zajed ni ce: 27.367 (49,42%). Udeo stra da lih 

Nema ca u dopu nje nom regi stru s kra ja 2015. goto vo je iden ti čan. Tre ba 

nagla si ti da u taj broj ula zi oko 500 duplih ime na i oko 700-800 Nema ca 

koji su ima li stal no pre bi va liš te na tlu Hrvat ske, Nemač ke i Austri je (najve 

ćim delom na tlu Bara nje). 

Za 20.576 Nema ca navo di se da su stra da li u logo ru, za 1.153 navo di 

se „stre ljan”, za 4.458 navo di se „likvi di ran”, za 19 navo di se „obe šen”, dok 

se za 110 navo di „osu đen na smrt”. 

Potom sle de lica srp ske naci o nal no sti: 14.567 (26,30%). U taj broj 

ula zi oko 500 duplih ime na i naj ma nje 100-200 pre ži ve lih ili stra da lih pre 

12. sep tem bra 1944, pri čemu je dru gi broj poten ci jal no veći. 

Za ukup no 10.194 Srba se navo di „ubi jen” (u taj broj ula zi velik broj 

pogi nu lih), pri čemu se za 7.081 navo di „stre ljan” dok se za 1.496 navo di 

„likvi di ran”. Za 1.113 Srba navo di se da su osu đe ni na smrt (za ova lica se 

ujed no navo di da su stre lja na). 

U regi stru je evi den ti ra no 6.112 (11,03%) lica mađar ske naci o nal nosti, 

pri čemu u taj broj ula zi oko 300 duplih ime na. 

Za 4.679 Mađa ra navo di se da su ubi je ni (586 „stre ljan”, 4.438 „likvidi 

ran”, 7 „obe šen”). Za 589 Mađa ra se navo di „nestao”, pri čemu u tu 

broj ku možda ula zi i izve stan broj voj vo đan skih Mađa ra koji su se povu kli 

sa teri to ri je Bač ke uoči oslo bo đe nja. Za 475 Mađa ra navo di se „osu đen na 

smrt”, dok se za 279 navo di da su stra da li u logo ru. 

U regi stru je evi den ti ra no 1.360 (2,45%) lica alban ske i 953 (1,72%) 

lica hrvat ske naci o nal no sti. Broj stra da lih Alba na ca je sva ka ko veći, možda 

i znat no veći. 

585

Za 987 Alba na ca se navo di „stre ljan”, a za 92 „likvi di ran”, dok se 

ukup no za 1.228 navo di „ubi jen”, uklju ču ju ći stre lja ne i likvi di ra ne, kao 

i ubi je ne na nepo znat način, uklju ču ju ći i pogi nu le odmet ni ke. Za 74 

Alban ca se navo di da su osu đe ni na smrt. 

Za 665 Hrva ta se navo di da su ubi je ni, pri čemu su 294 ozna če ni kao 

„stre ljan”, a 482 kao „likvi di ran”. Za 208 Hrva ta se navo di da su osu đe ni 

na smrt. 

Broj lica koji ma nije nazna če na naci o nal na pri pad nost je visok i izno si 

oko 4.000. Naj ve ći broj ovih lica, sude ći pre ma ime ni ma i pre zi me ni ma, 

pri pad ni ci su manjin skih zajed ni ca. 

broj stra da lih % spor ni upi si 

Nem ci 27.367 49,42 oko 1.300 

Srbi 14.567 26,30 600-700 

Mađa ri 6.112 11,03 oko 300 

Alban ci 1.360 2,45 oko 20 

Hrva ti 953 1,72 50-100 

osta li i nepo zna ti 5.013 9,05 - 

ukup no 55.372 2.270-2.420 

Tabe la 3: Naci o nal na struk tu ra stra da lih u Srbi ji nakon 12. sep tem bra 

1944, pre ma poda ci ma iz regi stra DKTG. 

Uvi dom u regi star DKTG evi dent no je da su nase lja na tlu Voj vo di ne, 

koja su ima la domi nant no (ili zna čaj no) nemač ko ili mađar sko sta nov ništvo, 

ima la naj ve će gubit ke nakon oslo bo đe nja u apso lut nim broj ka ma. To 

se naro či to odno si na seo ska nase lja. Naj ve ći broj stra da lih seo skih sta novni 

ka (u apso lut nim broj ka ma i pro cen tu al no) zabe le žen je među mađarskim 

sta nov ni ci ma u Čuru gu u opšti ni Žabalj (1948: 7.928 sta nov ni ka, s 

napo me nom da je Čurug uoči rata imao oko 10.000 sta nov ni ka). Taj broj 

izno si 739. 

Naj ve ći broj stra da lih pri pad ni ka mađar ske etnič ke sku pi ne nakon 

oslo bo đe nja Voj vo di ne zabe le žen je u nase lji ma u koji ma su lokal ni Mađa ri 

tokom 1942. uče stvo va li u masov nim zlo či ni ma nad srp skim, jevrej skim, 

done kle i rom skim sta nov niš tvom. „Za raz li ku od Bana ta, u Bač koj se pristu 

pi lo dra stič nom kažnja va nju pri pad ni ka mađar ske naci o nal ne manji ne, 

586

poseb no onih za koje se dozna lo, često i na osno vu izja va sve do ka, da su 

uzi ma li direkt nog ili indi rekt nog učeš ća u janu ar skoj raci ji 1942. i u strada 

nju srp skog sta nov niš tva apri la 1941. Pod pose ban repre siv ni udar doš li 

su pri pad ni ci Stran ke stre la stih krsto va, nosi o ci oku pa ci o ne vla sti, vođ stvo 

DMKSZ koja je tako đe pro gla še na za faši stič ku orga ni za ci ju, ali i dru gi 

za koje se sma tra lo da pot pa da ju pod kate go ri ju sarad ni ka oku pa to ra.” 1565 

U mera ma koje je spro vo di la pobed nič ka stra na u Bač koj bilo je eleme 

na ta revan ši zma i retor zi je i „ostva ri va nja poli ti ke ’oko za oko zub za 

zub’”. Nema sum nje da je jedan broj ubi sta va, čak ako uzme mo u obzir 

želju za osve tom, bio naci o nal no moti vi san, kao i da je u osvet nič kom 

nale tu ubi jen veći broj lica koja nisu ima la ozbilj nu kri vi cu ili nisu imali 

real nu kri vi cu. Među tim, poje di ni pre ži ve li savre me ni ci Raci je 1942, 

naro či to oni koji su izgu bi li čla no ve poro di ce, sma tra li su da odgo vor no sti 

pod le že sva ka vrsta podrš ke oku pa ci o nom poret ku. Kako isti če isto ri čar 

Alek san dar Kasaš, na pod ruč ju Čuru ga, Žablja i Mošo ri na „pri li kom ovih 

kažnja va nja bila je pri met na želja nove vla sti da se ovim mera ma da izve sno 

zado vo lje nje srp skim poro di ca ma i izvr ši osve ta, ali se nasto ja lo da se ipak 

zado vo lji nor mal na sud ska for ma.” 1566 

Pre ma poda ci ma DKTG (reč je o dopu nje nim poda ci ma Anket nog 

odbo ra Skupšti ne AP Voj vo di ne) poi me ni ce su pozna ti poda ci za 739 strada 

lih sta nov ni ka Čuru ga nakon oslo bo đe nja koji su bili pri pad ni ci mađarskog 

naro da, zatim za 503 stra da lih sta nov ni ka Žablja (oko 90% Mađa ra i 

oko 10% Nema ca) i 126 stra da lih mađar skih sta nov ni ka Mošo ri na. U ove 

broj ke ura ču na to je neko li ko dese ti na duplih ime na. 

Naj ma sov ni ja kam pa nja tero ra koju su spro ve li mađar ski faši sti u Bačkoj 

dogo di la se janu a ra 1942. Reč je o isto rij skom doga đa ju pozna tom pod 

nazi vom Raci ja koji se odi grao u seli ma Šaj ka še, Novom Sadu i Sta rom 

Beče ju. Zahva lju ju ći istra ži va nji ma niza istra ži va ča pozna ti su poi me nič ni 

spi sko vi stra da lih. Narav no, ovo nisu konač ni spi sko vi stra da lih u Raci ji, 

ali danas, zahva lju ju ći ovim poi me nič nim regi stri ma, može mo govo ri ti o 

pri bli žnim broj ka ma. Među nase lji ma koja su ima la viso ke gubit ke sta novniš 

tva tokom Raci je, isti ču se Čurug, Žabalj i Mošo rin. Pre ma publi ko vanim 

poi me nič nim poda ci ma, tokom Raci je stra da lo je 1.173 sta nov ni ka 

1565 Alek san dar Kasaš, Mađa ri u Voj vo di ni 1941-1946, Novi Sad, 1996, str. 160. 

1566 Isto, 167. 

587

Čuru ga (uz 40 sta nov ni ka ubi je nih apri la 1941), 861 sta nov nik Žablja i 

264 sta nov ni ka Mošo ri na, naj ve ćim delom srp ske, ali i jevrej ske i rom ske 

naci o nal no sti. 1567 Ove broj ke su u među vre me nu uve ća ne, ali još uvek nisu 

publi ko va ni dopu nje ni poda ci o stra da lim sta nov ni ci ma ova tri mesta. 1568 

Viso ke broj ke ubi je nih srp skih, jevrej skih i rom skih sta nov ni ka ova 

tri mesta, janu a ra 1942, nisu jedi ni indi ka tor bru tal no sti zlo či na koji su 

spro ve li mađar ski faši sti. O bru tal no sti zlo či na nad sta nov niš tvom Šaj kaške, 

pre sve ga sve do če poda ci o nači nu ubi ja nja: u mno gim slu ča je vi ma reč 

je o suro vim ubi stvi ma koji ma su pret ho di la muče nja, silo va nja i masakri 

ra nja žrta va. Istre blji va ne su čita ve poro di ce, uklju ču ju ći i malu decu. 

Velik broj stra da lih ubi jen je seki ra ma i tupim pred me ti ma. Ovim zlo či nima 

ne pret ho de zlo či ni koje su poči ni li sta nov ni ci južne Bač ke. Poči ni o ci 

ovih zlo či na poti ca li su iz redo va lokal nog mađar skog sta nov niš tva, kao i iz 

redo va oku pa ci o nog repre siv nog apa ra ta. Kada je reč o zlo či ni ma u Čurugu, 

Žablju i Mošo ri nu, tokom Raci je 1942, pozna ta su ime na inspi ra to ra, 

ali i mno gih poči ni la ca ubi sta va. Naj češ će je reč o lokal nom mađar skom 

sta nov niš tvu. 1569 

Mno gi inspi ra to ri i poči ni o ci ubi sta va tokom Raci je evi den ti ra ni su u 

regi stru DKTG kao „žrtve komu ni zma”. 

Tre ba napo me nu ti da se visok broj stra da lih pri pad ni ka nemač ke 

zajed ni ce pre te žno ne odno si na lica stre lja na nakon oslo bo đe nja, kako 

se neret ko misli. Nai me, „u prvim dani ma posle dola ska Crve ne armi je 

i NOV bar 6.763 Folk sdoj če ra pobi je no je u prvom tala su osve te”, sem 

toga, „kra jem 1944. i počet kom 1945. izme đu 10.000 i 12.000 Nemaca 

iz Voj vo di ne posla to je na pri nud ni rad u Sovjet ski Savez”, od kojih je 

„pre ma posled njim pro ra ču ni ma” na osno vu sovjet ske doku men ta ci je, u 

Sovjet skom Save zu umr lo 1.994. 1570 

1567 Alek san dar Veljić, Raci ja: zabo ra vlje ni geno cid, Novi Sad, 2007, str. 408-453. Za pret hod ne podatke, 

vide ti: Зво ни мир Голу бо вић, Раци ја у јужној Бач кој 1942, Нови Сад, 1992, стр. 147. 

1568 Alek san dar Veljić je nedav no izneo tvrd nju o dopu ni regi stra stra da lih sna tov ni ka južne Bač ke 

koji su izgu bi li život od stra ne mađar skih faši sta. Pre ma Velji će vim tvrd nja ma, do sada su sakuplje 

ni poi me nič ni poda ci za 1.369 stra da lih sta nov ni ka Čuru ga: Alek san dar Veljić, „Povo dom 

tek sta Mila na Rada no vi ća”, Beton, 24. jun 2013. http://www.elek tro be ton.net/ste mo va nje/ 

1569 Зво ни мир Голу бо вић, н.д., стр. 65-92. 

1570 Zoran Janje to vić, Nem ci u Voj vo di ni, Beo grad, 2009, str. 352–353; Zoran Janje to vić, „Pri nud ni 

rad Folk sdoj če ra u Voj vo di ni 1944–1950.”, Logo ri, zatvo ri i pri sil ni rad u Hrvat skoj/Jugo sla vi ji 

1941–1945, 1945–1951. Zbor nik rado va, (ur. Vla di mir Gei ger i dr.), Zagreb, 2010, str. 206. 

588

Osta li pri pad ni ci nemač ke zajed ni ce stra da li su mahom u rad nim 

logo ri ma na tlu Voj vo di ne, usled nehu ma nih uslo va borav ka koji su podra 

zu me va li glad i zara zne bole sti. Nema sum nje da je reč o zlo či ni ma pro tiv 

čoveč no sti, pogo to vo s obzi rom na činje ni cu da su nemač ke žene i deca 

pred sta vlja li vrlo visok pro ce nat stra da lih u logo ri ma for mi ra nim nakon 

oslo bo đe nja Voj vo di ne. 

Broj od 6.763 stre lja nih folk sdoj če ra „u prvom tala su osve te” je verovat 

no veći i, sude ći pre ma nekim poda ci ma, izno si mogu ćih 7.612 na taj 

način stra da lih do 20. juna 1945. 1571 Nemač ke ise lje nič ke orga ni za ci je prezen 

to va le su broj ku od 7.199 stre lja nih folk sdoj če ra nakon oslo bo đe nja 

Voj vo di ne. 1572 

Posta vlja se pita nje da li su jugo slo ven ske vla sti logo ri zo va le pre o sta le 

Nem ce s name rom da ih istre be? „Iako je i u logo ri ma dola zi lo do grup nih 

i poje di nač nih ubi sta va, ona su bila pre izu ze tak nego pra vi lo. Što se samih 

logo ra tiče, oni nisu bili zamiš lje ni kao logo ri za uniš ta va nje. Jugo slo ven ske 

vla sti nisu hte le da Podu nav ske Šva be uniš te već da ih iz zemlje pro te ra ju, 

odno sno ise le. Pro te ri va nje manjih gru pa je poče lo još 1945. U janu a ru 

1946. jugo slo ven ska vla da je kod save zni ka pod ne la zah tev za ise lje njem u 

zemlji pre o sta lih folk sdoj če ra. Poš to je on odbi jen, Šva be su mora li i dalje 

da ska pa va ju u logo ri ma.” 1573 

Viso ka smrt nost među logo ri sa nim Nem ci ma u Voj vo di ni zabe le že na 

je naro či to 1945. i 1946: „Očaj na ishra na, manjak ogre va i težak rad, te 

kata stro fal ni higi jen ski uslo vi, bili su ide al ni za poja vu zara znih bole sti. 

Vaš ke i buve su care va le, a povre me no su hara le epi de mi je. Jugo slo ven ske 

vla sti su se tru di le da u gra ni ca ma svo jih moguć no sti spre če šire nje zara za, 

ali u vre me kada se u sve mu osku de va lo, u tome nisu mogle ima ti dovoljno 

uspe ha.” 1574 Počev od 1946. vla sti su omo gu ća va le Nem ci ma bek stva iz 

rad nih logo ra i ile gal no emi gri ra nje u Austri ju i Nemač ku. Ipak, 1946. je 

1571 Srđan Cvet ko vić, „Pre gled uhap še nih i stre lja nih lica od OZN-e na teri to ri ji Voj vo di ne do 20. juna 

1945.”, Isto ri ja 20. veka, 1/2011, Beo grad, 2011, str. 189-200. 

1572 Зоран Јање то вић, „Да ли су Срби почи ни ли гено цид над Поду нав ским Шва ба ма?”, Геноцид 

у 20. веку на про сто ру југо сло вен ских зема ља. Збор ник радо ва са науч ног ску па, Београд, 

22–23. април 2003, (ур. Јован Мир ко вић), Бео град, 2005, стр. 231-238. 

1573 Исто, стр. 235. 

1574 Zoran Janje to vić, Nem ci u Voj vo di ni, Beo grad, 2009, str. 356. 

589

godi na u kojoj je zabe le žen vrlo visok broj stra da lih pri pad ni ka nemač ke 

naci o nal no sti. 

Stra da nje nemač kog sta nov niš tva u Voj vo di ni nakon oslo bo đe nja 

pokra ji ne, u logo ri ma, pred sta vlja nesum njiv zlo čin pro tiv čoveč no sti. 

Ovaj zlo čin tre ba raz li ko va ti od geno cid nih rad nji u koji ma su uče stvova 

li pri pad ni ci nemač ke zajed ni ce iz Voj vo di ne: holo ka ust nad Jevre ji ma 

iz Bana ta (pri čemu je deo naci fi ko va nih voj vo đan skih Nema ca uče stvovao 

u holo ka u stu nad beo grad skim i dru gim srbi jan skim Jevre ji ma), kao i 

masov ni rat ni zlo či ni koje su poči ni li pri pad ni ci 7. SS divi zi je Princ Eugen, 

na širem jugo slo ven skom pod ruč ju, uklju ču ju ći ogrom nim delom ubi stva 

dece, žena, sta ra ca i par ti zan skih ranje ni ka. Voj no-poli cij ske struk tu re 

nemač kog oku pa to ra odgo vor ne su za smrt 61,39% sta nov ni ka Voj vo dine 

koji su stra da li kao pro tiv ni ci i žrtve faši zma. Veći na Voj vo đa na koji su 

izgu bi li život kri vi com nemač kog oku pa to ra nepo sred no je ubi je na. 

O odsu stvu name re za fizič kim istre blje njem Nema ca u Jugo sla vi ji i 

Voj vo di ni, nakon oslo bo đe nja, sve do či i činje ni ca da je među 27.367 eviden 

ti ra nih Nema ca u regi stru DKTG, velik broj lica sta ri jih od 75 godina: 

3.740 (13,67%), pri čemu se real no može pret po sta vi ti da je veći na 

ovih lica umr la od sta ro sti. Kada je reč o stra da lim pri pad ni ci ma nemač ke 

naci o nal no sti koji su bili sta ri ji od 65 godi na, onda govo ri mo o 10.153 

(37.10%). Narav no, nji ho va smrt se može tuma či ti i kao zlo čin zbog činjeni 

ce da je nemo gu će doka za ti da li je neko u mesti ma za izo la ci ju, koja 

su ima la karak te ri sti ke logo ra, umro usled sta ro sti ili zbog nepod noš ljivih 

uslo va borav ka. Iako je nemo gu će doka za ti name ru posle rat ne vla sti 

za fizič kim istre blje njem voj vo đan skih Nema ca, posle rat na vlast sno si 

nesum nji vu odgo vor nost za zlo či ne pro tiv čoveč no sti nad delom nemač ke 

popu la ci je, odno sno nad veli kim bro jem stra da lih. 

Nemač ki auto ri su posled njih dece ni ja „usled nedo stat ka pou zda nih 

poda ta ka i iz pro pa gand nih raz lo ga” izno si li pre u ve li ča ne pro ce ne bro ja 

stra da lih Nema ca u Voj vo di ni i Jugo sla vi ji koje su se kre ta le od 97.612 do 

čak 395.000. 1575 Vre di uka za ti na činje ni cu da su poje di ni nemač ki izvo ri, 

na koje se pozi va ju sarad ni ci DKTG, teš ko pro ver lji vi, o čemu sve do če 

i neki vrlo disku ta bil ni poda ci. Pri me ra radi, u regi stru za opšti nu Nova 

Crnja (za raz li ku od regi sta ra dru gih opšti na u Voj vo di ni) pomi nje se 40 

1575 Zoran Janje to vić, n.d., str. 359-360. 

590

žena koje su navod no „izvr ši le samo u bi stvo da bi izbe gle silo va nje par tiza 

na”, pri čemu takvi zlo či ni nisu nepo zna ti u Voj vo di ni nakon oslo bo đenja, 

ali je navod ni broj samo u bi sta va u Novoj Crnji pod zna kom pita nja, 

pogo to vo ako uzme mo u obzir da se i za četvo ro go diš nju devoj či cu Rozali 

ju Beker (Nova Crnja, RKTG-28421) navo di da je „izvr ši la samo u bi stvo, 

da bi izbe gla silo va nje par ti za na”, pri čemu se u rubri ci „način stra da nja” 

navo di: „likvi di ran”. 

Na osno vu svih ovih poda ta ka name će se jasan zaklju čak da je nakon 

oslo bo đe nja inten zi tet repre si je u nase lji ma u Voj vo di ni bio izra že ni ji od 

inten zi te ta repre si je u Srbi ji južno od Save i Duna va. 

Poda ci iz rad ne ver zi je regi stra stra da lih u Srbi ji nakon oslo bo đe nja 

deman tu ju uvre že ni ste re o tip o „sta rom gra đan skom slo ju” kao naj brojni 

joj kate go ri ji stra da lih: „Dese ti ne hilja da držav nih činov ni ka i advo kata, 

trgo va ca i seo skih gazda, sit nih indu stri ja la ca i sveš te ni ka, naj češ će bez 

suđe nja stre lja no je odmah po dola sku komu ni stič kih sna ga, uglav nom 

pod optu žba ma za sarad nju s oku pa to rom i narod nim izdaj ni ci ma”, kako 

se uproš će no i ste re o ti pi zi ra no isti če u Novoj isto ri ji srp skog naro da. 1576 

Ovaj ste re o tip repro du ko vao je i isto ri čar Srđan Cvet ko vić: „Pored 

osve do če nih zlo či na ca i kola bo ra ci o ni sta, na meti revo lu ci o nar nih vla sti 

našao se pre sve ga sta ri gra đan ski sloj – gra đan ski poli ti ča ri, činov ni ci, 

trgov ci, indu stri jal ci, zana tli je, sveš te ni ci, seo ske gazde (kula ci), kao i svi 

oni koji su na bilo koji način bili u pred rat noj i rat noj držav noj admi ni straci 

ji ili su neš to zna či li u jav nom živo tu, a nisu bili komu ni stič kih uve re nja 

(što je ovom nasi lju dava lo ton kla sne revo lu ci je).” 1577 

Za struk tu ri sa nje kojim su se poslu ži li pri re đi va či Nove isto ri je srp skog 

naro da (Beo grad, 2000) karak te ri stič no je izo sta vlja nje pome na pri pad nika 

kvi slin škog repre siv nog apa ra ta, kao i dru gih sarad ni ka oku pa to ra koji 

su pri pa da li oru ža nim for ma ci ja ma, ali i zemljo rad ni ka, koji su, zapra vo, 

naj broj ni ji deo stra da lih nakon oslo bo đe nja. 

Pre ma poda ci ma iz regi stra DKTG mogu će je govo ri ti o for ma cij skoj 

i, uslov no, o poli tič koj pri pad no sti stra da lih. 

1576 Нова исто ри ја срп ског наро да, (пр. Душан Т. Бата ко вић), Бео град, 2000, стр. 349. 

1577 Srđan Cvet ko vić, „Žrtve komu ni stič kog revo lu ci o nar nog tero ra u Srbi ji posle 12. sep tem bra 

1944. Istra ži va nja Držav ne komi si je za taj ne grob ni ce”, Here ti cus, 1–2/2011, Beo grad, 2011, str. 

11. 

591

592 

Pre ma poda ci ma iz regi stra, u rubri ci „kva li fi ka ci ja: lice ozna če no kao 

takvo u izvor nom mate ri ja lu”, za 16.237 lica navo di se „kola bo rant”, pri 

čemu je naj ve ćim delom reč o stra da li ma sa pod ruč ja Voj vo di ne. Broj osoba 

srp ske naci o nal no sti koje su ozna če ne kao „kola bo rant” izno si 1.666. 

Među tim, pri li kom popu nja va nja ove rubri ke zabe le že ne su broj ne nedosled 

no sti i nelo gič no sti. Pri me ra radi, meto dom slu čaj nog uzor ka usta novio 

sam da se za neko li ko dese ti na dece nemač ke naci o nal no sti mla đih od 

10 godi na navo di da su u izvor nom mate ri ja lu okva li fi ko va na kao „kolabo 

rant” ili, još nelo gič ni je, kao „kola bo rant-agent”, pri čemu iska zu je mo 

sum nju da se u izvor nom mate ri ja lu za ovu decu poja vlju je nave de na kvali 

fi ka ci ja. U ovim slu ča je vi ma reč je o pro iz volj nom popu nja va nju ove 

rubri ke. Npr. za Valen ti na Ajhin ge ra (Bač, RKTG-43710), dete koje je 

umr lo 18. apri la 1945. u logo ru Gako vo, 6 nede lja nakon rođe nja, od 

„zapa lje nja cre va”, kako se navo di u nje go vom kar to nu, u rubri ci „kva lifi 

ka ci ja” navo di se: „kola bo rant-agent”. U kar to nu Kri sti ja na Feder ma na 

(Vrbas, RKTG-35453), jed no go diš njeg deča ka iz Bač kog Dobrog Polja, 

tako đe se pro iz volj no tvr di da se u izvor nom mate ri ja lu navo di da je bio 

„kola bo rant-agent”. Za Živo ji na Čara pi ća (Pan če vo, RKTG-17244), koji 

je oči gled no bio borac NOVJ, umro od posle di ca ranja va nja u ratu, kako 

se isti če u nje go vom kar to nu, u istom tom kar to nu pro iz volj no se navo di 

da je u izvor nom mate ri ja lu navod no kva li fi ko van kao „kola bo rant” i da 

je navod no „stre ljan 6. novem bra 1944. u Pan če vu”. Čara pić je u regi star 

uvrš ten kao pri pad nik NOVJ na osno vu mate ri ja la koji je DKTG ustu pi la 

Anket na komi si ja AP Voj vo di ne, pri čemu ovo nije usa mljen pri mer uvršta 

va nja pogi nu lih par ti zan skih bora ca ili žrta va faši stič kog tero ra u „žrtve 

komu ni zma”. Za Jova na Stan ko va (Kova či ca, RKTG-28335), navo di se 

da je „umro od posle di ca bole sti u nemač kom zatvo ru u toku rata”, pri 

čemu je Stan kov oči gle dan višak u regi stru jer je žrtva faši stič kog tero ra. 

Među tim, u istom kar to nu navo di se da je Stan kov navod no u izvor nom 

mate ri ja lu kva li fi ko van kao „kola bo rant”, što je oči gled no pro iz volj no, kao 

što je u nje go vom kar to nu pro iz volj no nave de no da je navod no „osu đen 

na smrt” i „stre ljan” (!) Za Ada ma Siča (Pan če vo, RKTG-17625), deča ka 

od 12 godi na koji je pogi nuo u „bom bar do va nju” u Pan če vu, navod no 

6. sep tem bra 1945. (oči gled no je u pita nju 6. sep tem bar 1944), tako đe

se pro iz volj no navo di da je u izvor nom mate ri ja lu navod no ozna čen kao 

„kola bo rant-agent”. 

Pre ma poda ci ma iz regi stra, u rubri ci „kva li fi ka ci ja: lice ozna če no kao 

takvo u izvor nom mate ri ja lu”, za 2.730 lica navo di se „narod ni nepri jatelj”, 

pri čemu je pod ovom kva li fi ka ci jom nave de no 1.218 lica srp ske 

naci o nal no sti i 245 lica nemač ke naci o nal no sti. 

Pre ma „Ured bi o voj nim sudo vi ma NOV i PO Jugo sla vi je” (24. maj 

1944), „narod nim nepri ja te lji ma ima ju se sma tra ti: svi aktiv ni usta še, četni 

ci i pri pad ni ci osta lih oru ža nih for ma ci ja u slu žbi nepri ja te lja i nji ho vi 

orga ni za to ri i poma ga či; svi oni koji su u slu žbi nepri ja te lja ma u kom 

vidu – kao špi ju ni, dosta vlja či, kuri ri, agi ta to ri i slič no; koji su nate ra va li 

narod da oku pa to ri ma pre da oruž je; svi oni koji su izda li narod nu bor bu 

i bili u doslu hu sa oku pa to rom; svi oni koji se odmet nu od narod ne vla sti 

i rade pro tiv nje; svi oni koji raza ra ju narod nu voj sku ili su na dru gi način 

poma ga li i poma žu oku pa to ra; svi oni koji izvr še teš ke slu ča je ve ubi stva i 

pljač ke i slič no.” 1578 

Naj ra ni ja defi ni ci ja narod nih nepri ja te lja u par ti zan skim doku men tima 

zabe le že na je u doku men tu pod nazi vom „Osnov ni prin ci pi NOO i 

uput stva za nji hov rad na oslo bo đe noj teri to ri ji pro pi sa ni od Vrhov nog 

šta ba NOP i DV Jugo sla vi je”, febru a ra 1942. U doku men tu se isti če da su 

narod ni nepri ja te lji „svi oni koji su slu ži li oku pa to ri ma ma u kome vidu 

kao špi ju ni, dosta vlja či, kuri ri, agi ta to ri; koji natje ri va li narod da oku pato 

ri ma pre da oruž je; svi koji su izda li narod nu bor bu i bili u doslu hu okupa 

to ri ma; svi koji se odmet nu od narod ne vla sti i rade pro tiv nje... Kod 

toga tre ba vodi ti raču na da se ne mogu sma tra ti narod nim nepri ja te lji ma 

oni selja ci i gra đa ni koji su bili zave de ni bilo od oku pa to ra ili usta ša, bilo 

od izdaj nič kih čet nič kih ofi ci ra i koji se pri dru že NOV. Ali ako su nao ruža 

ni, pa se voj sci ne pri dru že, nego se odmet nu i na poziv par ti zan skih i 

dobro vo ljač kih koman di neće da se raz o ru ža ju, nego pro du že sa nasi lji ma, 

ima ju se pro gla si ti narod nim nepri ja te lji ma, i sa nji ma po rat nom zako nu 

postu pi ti.” 1579 

1578 Zbor nik NOR-a, II/13, Beo grad, 1982, str. 178; Par ti zan ska i komu ni stič ka repre si ja i zlo či ni u 

Hrvat skoj 1944-1946. Doku men ti, (pr. Zdrav ko Dizdar i dr.), Sla von ski Brod, 2005, str. 38. 

1579 Zbor nik NOR-a, II/2, Beo grad, 1954, str. 411-420. 

593

594 

Sarad ni ci DKTG odlu či li su da ter min „narod ni nepri ja telj” tumače 

po svom naho đe nju, sle de ćom dopu nom: „lice ozna če no kao pro tivnik 

komu ni stič ke vla sti”. Ova kvo pro iz volj no pojaš nje nje ima za cilj da 

suge ri še kako su lica okva li fi ko va na kao „narod ni nepri ja te lji” stra da la 

zbog nji ho vog ide o loš kog i poli tič kog pro ti vlje nja ili nepri ja telj stva pre ma 

posle rat nim vla sti ma, odno sno zbog vla sti tog opo zi ci o nog sta va, iako je 

činje ni ca da je veći na njih stra da la zbog sarad nje sa oku pa to rom, odno sno 

zbog vla sti tog anga žma na tokom oku pa ci je. 

Kada je reč o pri pad ni ci ma srp skih kola bo ra ci o ni stič kih i kvi slinških 

for ma ci ja, u regi stru je, pre ma poda ci ma iz 2014, evi den ti ra no 7.467 

pri pad ni ka i sim pa ti ze ra JVuO (za 42 lica je nave de no da su sim pa ti ze ri 

JVuO, a za 387 da su sarad ni ci JVuO), 1.042 pri pad ni ka SDS, 256 pripad 

ni ka SDK (tako đe, evi den ti ra na su 143 pri pad ni ka JNP Zbor), 117 

čet ni ka Koste Pećan ca. 

Upa dlji vo je da je sko ro polo vi na (49,07%) regi stro va nih lica sa područ 

ja uže Srbi je, pre ma ovim poda ci ma, pri pa da la JVuO, kao i to da broj 

od 7.467 obu hva ta neš to pre ko polo vi ne (51,25%) regi stro va nih Srba 

(14.567). Tre ba nagla si ti da su se pri pad ni ci JVuO, SDS i SDK uoči i 

nakon 12. sep tem bra 1944, pa sve do okon ča nja Dru gog svet skog rata, 

bori li na stra ni nemač kog oku pa to ra i da je aktiv na voj na podrš ka ovih 

for ma ci ja oku pa to ru, pre sud no odre di la sud bi nu mno gih zaro blje nih i, 

potom, stre lja nih pri pad ni ka ovih for ma ci ja, iako tre ba ista ći da je zna tan 

broj regi stro va nih pri pad ni ka JVuO i odre đen broj pri pad ni ka SDS poginuo 

u bor bi, iako se to pre ćut ku je u nji ho vim kar to ni ma. 

Važno je napo me nu ti da je u regi stri ma za opšti ne u Srbi ji bez pokraji 

na (i Zemu na) evi den ti ra no 9.146 (60,11%) pri pad ni ka srp skih kvi slinških 

i kola bo ra ci o ni stič kih for ma ci ja. Ako tom bro ju doda mo pri pad ni ke 

nemač kih voj no-poli cij skih sna ga, RZK, Spe ci jal ne poli ci je, Musli man ske 

mili ci je i alban skih bali sta (tako đe sa pod ruč ja Srbi je bez pokra ji na), onda 

je pro ce nat stra da lih pri pad ni ka voj no-poli cij skih sna ga još veći. Dakle, na 

pod ruč ju uže Srbi je posto tak stra da lih civi la izno si 30-35% ukup nog bro ja 

stra da lih. Među stra da lim civi li ma zna tan broj čini li su pri pad ni ci kvi slinške 

admi ni stra ci je i sarad ni ci sna ga kvi slin štva i kola bo ra ci je.

% u odno su na ukupan 

broj pri pad ni ka 

broj evi den ti ra- 

nih u užoj Srbi ji 

J VuO 7.467 49,07 

SDS 1.042 6,84 

SDK 256 + 143 2,62 

čet ni ci K. Pećan ca 117 0,76 

„Srp ski Gesta po” i sarad ni ci 

Gesta poa 

121 0,79 

broj evi den ti ra nih pri pad ni ka 

srp skih kvi slin ških i kola bora 

ci o ni stič kih voj no-poli cijskih 

9.146 60,11 

sna ga 

broj stra da lih u užoj Srbi ji 

(uklju ču ju ći spor ne upi se) 

15.219 100 

Tabe la 4: Voj no-poli tič ka struk tu ra stra da lih u Srbi ji nakon 12. sep tembra 

1944, pre ma poda ci ma iz regi stra DKTG. 

Kada je reč o pri pad ni ci ma stra nih voj no-poli cij skih sna ga, u regi stru 

DKTG (dakle, na pod ruč ju koje uklju ču je i pokra ji ne) nave de no je 565 

lica za koja se navo di „Mađar ska oru ža na for ma ci ja”, 364 „usta ša” (iako 

je broj usta ša u regi stru veći naj ma nje za neko li ko dese ti na, a vero vat no i 

pre ko sto ti nu), 334 „Nemač ka oru ža na for ma ci ja”, 168 „Alban ske oru ža ne 

sna ge”, 28 „Ruski dobro vo ljač ki kor pus”, 18 „Bugar ska oru ža na for ma cija”. 

Broj stra da lih pri pad ni ka nemač kih, alban skih i bugar skih voj no-policij 

skih sna ga tako đe je real no veći. 

U regi stru je nave de no 259 lica, uglav nom mađar ske naci o nal no sti, 

kao uče sni ci „masov ne gru pe zlo či na: Raci ja”, 128 lica mađar ske naci o nalno 

sti koji su nave de ni kao uče sni ci „masov ne gru pe zlo či na: Ula zak” (zloči 

ni mađar skog oku pa to ra i doma ćih mađar skih faši sta nad sta nov ni ci ma 

Bač ke, apri la 1941), kao i 61 lice hrvat ske naci o nal no sti za koje se navodi 

da je uče stvo va lo u masov noj kam pa nji tero ra voj no-poli cij skih sna ga 

NDH u Sre mu 1942. („masov na gru pa zlo či na: Vik tor Tomić”), pri čemu 

je u regi stru nave den nema li broj usta ša koji su uče stvo va li u „Akci ji Vikto 

ra Tomi ća” 1942, a da to nije nazna če no. 

595

Kao zani mlji vost navo di mo da je 121 lice srp ske naci o nal no sti označe 

no kao sarad nik Gesta poa ili pri pad nik for ma ci je pod nazi vom Srp ski 

Gesta po. S dru ge stra ne, među stra da lim Nem ci ma njih 40 su ozna če ni 

kao pri pad ni ci Gesta poa. 

U regi stru je 4.379 je lica ozna če no kao „rat ni zlo či nac”. Među lici ma 

koja su ozna če na na ovaj način naj ve ći broj su Mađa ri: 2.049, što se čini 

nere al nim u odno su na pri pad ni ke dru gih naro da. Zatim sle de: rat ni zločin 

ci nepo zna te etnič ke pri pad no sti: 953; Nem ci: 621; rat ni zlo čin ci bez 

ika kve ozna ke pri pad no sti: 230; potom Hrva ti: 219; Srbi: 207; Alban ci: 

35; Rusi ni: 29; Slo va ci: 12; Rusi: 5; Musli ma ni: 5; Buga ri: 1. 

Iz nave de nog je mogu će zaklju či ti da je broj Mađa ra koji su označe 

ni u izvor nom mate ri ja lu kao rat ni zlo čin ci iznim no visok (čak 33,5% 

ukup nog bro ja regi stro va nih stra da lih Mađa ra), što navo di na pomi sao da 

je jedan broj stra da lih Mađa ra pau šal no uvrš ten u rat ne zlo čin ce od strane 

posle rat nih vla sti, iako među stra da lim lici ma mađar ske naci o nal nosti 

egzi sti ra velik broj poči ni la ca rat nih zlo či na. S dru ge stra ne mogu će je 

zaklju či ti da mno gi pri pad ni ci dru gih naro da, koji su bili nesum nji vi rat ni 

zlo čin ci, u izvor nom mate ri ja lu ili u regi stru DKTG, nisu ozna če ni kao 

rat ni zlo čin ci (npr. upa dlji vo je mali broj evi den ti ra nih rat nih zlo či na ca 

među Srbi ma, Alban ci ma, Musli ma ni ma/Boš nja ci ma i Buga ri ma, što se 

čini nere al nim). 

Pre ma „Ured bi o voj nim sudo vi ma NOV i PO Jugo sla vi je” (24. maj 

1944), „rat nim zlo čin ci ma, bili oni gra đa ni Jugo sla vi je, oku pa tor skih ili 

dru gih zema lja, ima ju se sma tra ti: pokre ta či, orga ni za to ri, nared bo dav ci 

te poma ga či i nepo sred ni izvr ši te lji masov nih ubi ja nja, muče nja, pri sil nog 

ise lja va nja, odvo đe nja u logo re i na pri sil ni rad sta nov niš tva, zatim pale ža, 

uniš ta va nja i pljač ke narod ne i držav ne imo vi ne; svi poje di ni posed ni ci 

ima nja i pred u ze ća u Jugo sla vi ji, oku pa tor skim i dru gim zemlja ma koji se 

nečo več no esplo a ti ra li rad nu sna gu na pri sil ni rad odve de nih lju di; funk cio 

ne ri tero ri stič kog apa ra ta i tero ri stič kih nao ru ža nih for ma ci ja oku pa to ra i 

doma ći u slu žbi oku pa to ra; oni koji su vrši li mobi li za ci ju našeg naro da za 

nepri ja telj sku voj sku.” 1580 

1580 Zbor nik NOR-a, II/13, Beo grad, 1982, str. 178; Par ti zan ska i komu ni stič ka repre si ja i zlo či ni u 

Hrvat skoj 1944-1946. Doku men ti, (pr. Zdrav ko Dizdar i dr.), Sla von ski Brod, 2005, str. 37. 

596

U regi stru DKTG egzi sti ra velik broj ime na lica odgo vor nih za ubi stva 

i stra da nje dru gih oso ba tokom oku pa ci je, kao i velik broj lica koja su bila 

pri pad ni ci for ma ci ja koje su čini le rat ne zlo či ne. Za velik broj poči ni la ca 

rat nih zlo či na koji su regi stro va ni u spi sku stra da lih DKTG nije nave de no 

da su bili poči ni o ci ubi sta va i dru gih zlo či na. Ovo je kru pan meto do loš ki 

pro pust, pogo to vo ako uzme mo u obzir činje ni cu da je regi star dostu pan 

jav no sti od sre di ne apri la 2012. 

U regi stru egiz sti ra ju ime na 1.986 lica koja su evi den ti ra na na osnovu 

izvo ra iz fon do va Držav na komi si ja za utvr đi va nje zlo či na oku pa to ra i 

nji ho vih poma ga ča DNRJ/FNRJ (Arhiv Jugo sla vi je) i Zemalj ska komi si ja 

za utvr đi va nje zlo či na oku pa to ra i nji ho vih poma ga ča NR Srbi je (Arhiv 

Srbi je), pri čemu veći na ime na poti če iz dru gog izvo ra. Reč je o lici ma 

sa pod ruč ja cen tral ne Srbi je i Beo gra da. Naj ve ći broj tih lica bili su pripad 

ni ci JVuO (čet ni ci Dra že Miha i lo vi ća), čet ni ci Koste Pećan ca (do leta 

1944. Pećan če vi čet ni ci veći nom su preš li pod koman du Dra že Miha i lo vića, 

mno gi i pre ovog raz do blja) i dru gih kvi slin ških for ma ci ja (SDS, SDK, 

Spe ci jal na poli ci ja, Srp ski Gesta po). Tre ba nagla si ti da broj od 1.986 lica 

regi stro va nih na osno vu gra đe DK i ZK nika ko nije kona čan broj poči nila 

ca rat nih zlo či na sa pod ruč ja cen tral ne Srbi je koji su regi stro va ni u spi sku 

DKTG. 

597

598 

IZVO RI 

I 

LITE RA TU RA

I. ARHIV SKA GRA ĐA 

Voj ni arhiv (Beo grad): 

Fond „Narod no o slo bo di lač ka voj ska Jugo sla vi je” 

Fond „Jugo slo ven ska voj ska u otadž bi ni (Čet nič ka arhi va)” 

Fond „Jugo slo ven ska narod na armi ja” 

Fond „Voj no be zbed no sna agen ci ja” 

Arhiv Jugo sla vi je (Beo grad): 

Fond „Držav na komi si ja za utvr đi va nje zlo či na oku pa to ra i nji ho vih 

poma ga ča” 

Arhiv Srbi je (Beo grad): 

Fond „Zemalj ska komi si ja za utvr đi va nje zlo či na oku pa to ra i nji ho vih 

poma ga ča” 

II. INTER NET IZVO RI 

Sajt „Zna ci”: Mikro fil mo vi doku me na ta Tre ćeg Raj ha iz Naci o nal nog 

arhi va u Vašing to nu (Nati o nal Archi ve Was hing ton) 

Sajt „Držav ne komi si je za taj ne grob ni ce”: Regi star: „’Otvo re na knji ga’: 

regi star žrta va Komi si je za taj ne grob ni ce ubi je nih posle 12. sep tem bra 

1944.” 

599

III. 

OBJA VLJE NI ARHIV SKI IZVO RI I DNEV NI CI 

Bojić, Milo sav, Zapi si o mojoj četi, Beo grad, 1969. 

Doku men ti cen tral nih orga na KPJ: NOR i revo lu ci ja (1941-1945), 20, 

(25. sep tem bar - 1. novem bar 1944), (pr. Milo van Dže leb džić), Beo grad, 

1987. 

Доку мен ти о издај ству Дра же Миха и ло ви ћа, I, Бео град, 1945. 

Geno cid nad Musli ma ni ma 1941-1945. Zbor nik doku me na ta i svje do čenja, 

(pr. Vla di mir Dedi jer i Antun Mile tić), Sara je vo, 1990. 

Geno cid nad Boš nja ci ma u Dru gom svjet skom ratu. Doku men ti, (pr. 

Smail Čekić), Sara je vo, 1996. 

Источ на Срби ја у рату и рево лу ци ји 1941-1945, Збор ник доку ме ната 

(пр. Милан Бор ко вић), II, (1944), Заје чар, 1981. 

Издај ник и рат ни зло чи нац Дра жа Миха и ло вић пред судом: сте нограф 

ске беле шке и доку мен та са суђе ња Дра го љу бу-Дра жи Миха и лови 

ћу, Бео град, 1946. 

Изве шта ји коман де Срп ске држав не стра же за Oкруг морав ски, (пр. 

Добри во је Јова но вић, Дејан Танић), Јаго ди на, 2001. 

Изве шта ји Неди ће вих орга на вла сти у Окру гу морав ском 1941-1944, 

(пр. Добри во је Јова но вић, Дејан Танић), Јаго ди на, 2005. 

Изве шта ји Неди ће ве адми ни стра ци је и Срп ске држав не стра же за 

Округ заје чар ски 1941-1944, I-II, (пр. Божи дар Бла го је вић), Неготин-Заје 

чар, 2007. 

Изве шта ји и наред бе пар ти зан ских једи ни ца о осло бо ђе њу источ не 

Срби је 1944, (пр. Божи дар Бла го је вић), Него тин, 2010. 

Југо сло вен ска вој ска у отаџ би ни на тери то ри ји Окру га морав ског 

1943-1944. Доку мен ти, (пр. Добри во је Јова но вић, Дејан Танић), 

Јаго ди на, 2006. 

Kri eg sta ge buch des Ober kom man dos der Wehr macht (Wehrmachtsführung 

stab), III/2, 1. Janu ar 1943. - 31. Dezem ber 1943, (ur. 

Percy Schramm), Aug sburg, 2005. 

600

Logor Banji ca. Logo ra ši, I-II, Knji ge zato če ni ka kon cen tra ci o nog logora 

Beo grad-Banji ca (1941-1944), (pr. Evi ca Mic ko vić, Mile na Radoj čić), 

Beo grad, 2009. 

Меште ро вић, Јул ка, Лека рев днев ник, Бео град, 1968. 

Мило ше вић, Алек сан дар, „Гол го та”, Књи га о Дра жи, II, (ур. Радо је 

Кне же вић), Винд зор (Кана да), 1956. 

Nemač ka oba veš taj na slu žba u oku pi ra noj Jugo sla vi ji, IV, (Srbi ja, Makedo 

ni ja, Crna Gora), Beo grad, 1959. 

О при сту пу про шло сти. При мер јед ног исто риј ског изво ра, (пр. 

Миро слав Пери шић, Боро Мај да нац), Бео град, 2010. 

Par ti zan ska i komu ni stič ka repre si ja i zlo či ni u Hrvat skoj 1944-1946. 

Doku men ti, (pr. Zdrav ko Dizdar i dr.), Sla von ski Brod, 2005. 

Рат и мир ђене ра ла. Иза бра ни рат ни спи си, I-II, (пр. М. Весо вић, К. 

Нико лић, Б. Дими три је вић), Бео град, 1998. 

Рат ни днев ник поруч ни ка Мило ја Лаза ре ви ћа коман дан та Невесињ 

ске бри га де, (пр. Бран ко Јев тић), Бео град, 2013. 

Суђе ње чла но ви ма поли тич ког и вој ног руко вод ства орга ни за ци је 

Дра же Миха и ло ви ћа. Сте но граф ске беле шке, Бео град, 1945. 

Taj na i jav na sarad nja čet ni ka i oku pa to ra 1941-1944, (pr. Jovan Mar jano 

vić), Beo grad, 1976. 

Томић, Бра ни мир, „Запи си и сећа ња. Дело ви днев ни ка”, Сед ма српска 

удар на бри га да. Збор ник сећа ња, (ур. Мишо Мар ти но вић), Београд, 

1988. 

Војић, Ружи ца, Днев ник, (пр. Бра ни слав Стан ко вић), Шабац, 2013. 

Зече вић, Мио драг, Доку мен та са суђе ња Рав но гор ском покре ту, 10. 

јуни - 15. јули 1946, I-II, Бео град, 2001. 

Zbor nik NOR-a, I/1, Bor be u Srbi ji (1941), Beo grad, 1949. 

Збор ник НОР-а, I/2, Бор бе у Срби ји (1941), Бео град, 1952. 

Збор ник НОР-а, I/5, Бор бе у Срби ји (1943), Бео град, 1954. 

Збор ник НОР-а, I/7, Бор бе у Срби ји (мај 1944), Бео град, 1955. 

Збор ник НОР-а, I/8, Бор бе у Вој во ди ни (1944), Бео град, 1956. 

601

Збор ник НОР-а, I/9, Бор бе у Срби ји (1. јун - 20. август 1944), Београд, 

1955. 

Збор ник НОР-а, I/11, Бор бе у Срби ји (21. август - 10. сеп тем бар 

1944), Бео град, 1955. 

Збор ник НОР-а, I/12, Бор бе у Срби ји (11-30. сеп тем бар 1944), Београд, 

1956. 

Збор ник НОР-а, I/13, Бор бе у Срби ји (1-15. окто бар 1944), Бео град, 

1956. 

Збор ник НОР-а, I/14, Бор бе у Срби ји (16-31. окто бар 1944), Београд, 

1957. 

Збор ник НОР-а, I/15, Бор бе у Срби ји (новем бар - децем бар 1944), 

Бео град, 1957. 

Збор ник НОР-а, I/16, Бор бе у Сан џа ку (1942-1944), Бео град, 1957. 

Збор ник НОР-а, I/19, Бор бе на Косо ву и Мето хи ји (1941-1944), Београд, 

1969. 

Збор ник НОР-а, I/20, Бор бе у Срби ји: допу на (1941-1944), Бео град, 

1965. 

Збор ник НОР-а, I/21, Доку мен ти кви слин шких једи ни ца и уста нова 

(1941-1944), Бео град, 1965. 

Zbor nik NOR-a, II/13, Doku men ti Vrhov nog šta ba NOV i POJ (maj – 

avgust 1944), Beo grad, 1981. 

Zbor nik NOR-a, II/14, Doku men ti Vrhov nog šta ba NOV i POJ (sep tembar 

- decem bar 1944), Beo grad, 1981. 

Zbor nik NOR-a, II/15, Doku men ti Vrhov nog šta ba NOV i POJ (1. januar 

- 15. maj 1945), Beo grad, 1982. 

Збор ник НОР-а, III/8, Бор бе у Црној Гори (јул - децем бар 1944), 


Збор ник НОР-а, III/10, Бор бе у Црној Гори: допу на (1944), Бео град, 

1969. 

Збор ник НОР-а, IV/11, Бор бе у Босни и Хер це го ви ни (март 1943), 


602

Zbor nik NOR-a, IV/18, Bor be u Bosni i Her ce go vi ni (okto bar 1943), 


Zbor nik NOR-a, IV/31, Bor be u Bosni i Her ce go vi ni (decem bar 1944), 


Zbor nik NOR-a, IV/32, Bor be u Bosni i Her ce go vi ni (janu ar 1945), Beograd, 

1968. 

Zbor nik NOR-a, IV/33, Bor be u Bosni i Her ce go vi ni (febru ar 1945), 


Zbor nik NOR-a, IV/34, Bor be u Bosni i Her ce go vi ni (mart - maj 1945), 


Zbor nik NOR-a, IX/7, Doku men ti KPJ (sep tem bar - decem bar 1944), 


Zbor nik NOR-a, IX/8, Doku men ti KPJ (janu ar - febru ar 1945), Beo grad, 

1968. 

Zbor nik NOR-a, X/2, Jugo slo ven sko rat no vazdu ho plov stvo (mart - jun 

1945), Beo grad, 1967 

Zbor nik NOR-a, XI/2, Ope ra ci je Jugo slo ven ske armi je: Dru ga armi ja (1. 

mart – 15. maj 1945), Beo grad, 1969. 

Zbor nik NOR-a, XI/4, Ope ra ci je Jugo slo ven ske armi je: Četvr ta armi ja 

(1. mart – 15. maj 1945), Beo grad, 1975. 

Zbor nik NOR-a, XII/1, Doku men ti Nemač kog Raj ha (1941), Beo grad, 

1973. 

Zbor nik NOR-a, XII/4, Doku men ti Nemač kog Raj ha (1944-1945), Beograd, 

1979. 

Zbor nik NOR-a, XIV/1, Doku men ti jedi ni ca, koman di i usta no va četnič 

kog pokre ta Dra že Miha i lo vi ća (1941-1942), Beo grad, 1981. 


kog pokre ta Dra že Miha i lo vi ća (janu ar - sep tem bar 1943), Beo grad, 

1983. 


kog pokre ta Dra že Miha i lo vi ća (sep tem bar 1943. - jul 1944), Beograd, 

1983. 

603


kog pokre ta Dra že Miha i lo vi ća (avgust 1944. - maj 1945), Beo grad, 

1985. 

IV. RAS PRA VE I ČLAN CI 

Aćić, Milan, „Pohod Četvr te kra jiš ke u San džak”, Četvr ta kra jiš ka narodno 

o slo bo di lač ka udar na bri ga da. Zbor nik sje ća nja, II, (ur Sto jan Kesić), 


Antić, Lju bo mir, „Bor be oko Sara je va i Kali no vi ka”, 21. tuzlan ska istočno 

bo san ska narod no o slo bo di lač ka udar na bri ga da, (ur. Sta no je Niko lić), 

Tuzla, 1988. 

Anton čić, Milan, „Bor be u Srbi ji do Beo grad ske ope ra ci je”, Šesta pro leter 

ska divi zi ja, (pr. Dra gan Gru bor i dr.), Zagreb, 1964. 

Белић, Мило рад, „Терор рат них побед ни ка у Ваље ву 1944-1945.”, 

Гла сник Исто риј ског архи ва Ваље во, 44, Ваље во, 2010. 

Белић, Мило рад, „Хва та ње и ликви да ци ја Живо ра да Миши ћа. 

Обра чун са оста ци ма ЈВуО у ваљев ском кра ју”, Исто риј ски архив 

Ваље во – Гла сник, 48, Ваље во, 2014. 

Бор ко вић, Милан, „Прва кви слин шка вла да (Савет коме са ра) у 

бор би про тив НОП-а Срби је”, Народ ни уста нак и бор бе за Кра ље во 

1941, Збор ник радо ва са науч ног ску па, (ур. Коча Јон чић), Бео град, 

1985. 

Бурић, Радо мир, „Први бата љон у доли ни Лима и Ибра”, Четврта 

про ле тер ска црно гор ска бри га да.Збор ник сје ћа ња, I-II, (ур. Есад 

Тихић), Бео град, 1969. 

Цемо вић, Пре драг, „Од Под го ри це до Гра ди шке”, Гла сник Срп ског 

исто ри ско-кул тур ног дру штва „Његош”, 7, Чика го, 1961. 

Colić, Mla den ko, „Osnov ne infor ma ci je o Zbor ni ku doku me na ta i 

poda ta ka o NOR-u jugo slo ven skih naro da”, Voj no delo, 4/1982, Beo grad, 

1982. 

604

Цвет ко вић, Дра ган, „Стра да ли при пад ни ци НОВЈ из уже Срби је 

пре ма попи су Жртве рата 1941-1945.”, Исто ри ја 20. века, 1/2003, 


Цвет ко вић, Дра ган, „Пре глед стра да ња ста нов ни штва Вој во ди не 

у Дру гом свет ском рату”, Исто ри ја 20. века, 1/2005, Бео град, 2005. 

Цвет ко вић, Срђан, „Репре си ја у Кру шев цу и око ли ни после ослобо 

ђе ња 1944.”, Жуп ски збор ник, 2, Алек сан дро вац, 2007. 

Cvet ko vić, Srđan, „Žrtve komu ni stič kog revo lu ci o nar nog tero ra u Srbi ji 

posle 12. sep tem bra 1944. Istra ži va nje Držav ne komi si je za taj ne grobni 

ce”, Here ti cus, 1-2/2011, Beo grad, 2011. 

Cvet ko vić, Srđan, „Pre gled uhap še nih i stre lja nih lica od OZN-e na terito 

ri ji Voj vo di ne do 20. juna 1945.”, Isto ri ja 20. veka, 1/2011, Beo grad, 

2011. 

Ћете но вић, Мило је, „Чет нич ке одмет нич ке гру пе у Ужич ком округу 

1944-1945.”, Ужич ки крај у НОР-у и рево лу ци ји, Збор ник радо ва са 

науч ног ску па, (ур. Милу тин Пашић), Тито во Ужи це, 1989. 

Дави до вић, Горан, „Да ли ћемо сазна ти исти ну о зло чи ну крај 

Мора ве? Кому ни стич ка стра хо вла да у Чач ку 1944-1945.”, Чачан ски 

глас, LXIX, 42, Чачак, 3.11.2000. 

Дави до вић, Горан, „Месеч ни изве шта ји орга на уну тра шљих послова 

о ста њу у Чачан ском окру гу јун-окто бар 1945.”, Извор ник, Гра ђа 

Међу оп штин ског исто риј ског архи ва, 28, Чачак, 2013. 

Дави до вић, Ради во је, „Боро та и Мајер: мит и ствар ност”, Исто ријски 

архив Ваље во – Гла сник, 46, Ваље во, 2012. 

Дими три је вић, Бојан, „’Одмет ни ци’ и ’осло бо ди о ци’. Про гон остата 

ка Југо сло вен ске вој ске у отаџ би ни у ваљев ском кра ју”, Гла сник 

Исто риј ског архи ва Ваље во, 31, Ваље во, 1997. 

Дими тров ска, Дија на, „На Деди њу гроб до гро ба”, Вечер ње новости, 

LIII, Бео град, 6.12.2006. 

Din čić, Alek san dar, „Prvi talas rat nog i revo lu ci o nar nog tero ra u niškom 

kra ju (avgust-okto bar 1944)”, Here ti cus, 1-2/2011, Beo grad, 2011. 

Dra žić, Petar, „Iz bor be za Valje vo”, Dru ga lič ka pro le ter ska bri ga da. 

Zbor nik sje ća nja, (ur. Raj ko Šare nac), Beo grad, 1988. 

605

Дру ло вић, Чедо мир, „Уни ште ње чет ни ка Дра же Миха и ло ви ћа на 

Сутје сци и Дри ни”, Тре ћа про ле тер ска сан џач ка бри га да. Збор ник 

сећа ња, II, (ур. Иван Џина Гли го ри је вић), Бео град, 1970. 

Ђокић, Небојша; Сте вић, Миломир „Коли ко је Нема ца поги ну ло и 

заро бље но у Кру шев цу окто бра 1944.”, Расин ски ана ли, 11, Кру шевац, 

2013. 

Đoko vić, Lju bo, „U funk ci ji jedi ni ce OZN-e”, Beo grad ski bata ljon Prve 

pro le ter ske bri ga de (ur. Dušan Male tić), Beo grad, 1981. 

Ђор ђе вић, Божи дар, „Морав ци у Тре ћем бата љо ну”, Тре ћи батаљон 

Четвр те про ле тер ске црно гор ске бри га де. Збор ник сје ћа ња, (ур. 

Бошко Бра јо вић), Бео град, 1986. 

Gei ger, Vla di mir, „Par ti zan ska i komu ni stič ka repre si ja i zlo či ni u Lici 

1945.”, Here ti cus, Časo pis za pre i spi ti va nje proš lo sti, IX, 1-2/2011, Beograd, 

2011. 

Gei ger, Vla di mir, „Žrtvo slov Nije ma ca hrvat ske Bara nje: Dru gi svjet ski 

rat i pora će”, Scri nia Sla vo ni ca, 11, Osi jek, 2011. 

Gra o vac, Igor, „Dile ma vik ti mo lo gi je: žrtve i/ili stra dal ni ci?”, Dija log 

povje sni ča ra/isto ri ča ra, 5, Her ceg Novi, 2-4. ožuj ka/mar ta 2001, (pr. 

Hans-Georg Fleck, Igor Gra o vac), Zagreb, 2002. 

Gra o vac, Igor, „Pita nje posli je rat nih žrta va i stra dal ni ka u Hrvat skoj 

posli je Dru go ga svjet skog rata”, Ble i burg i Kri žni put 1945, Zbor nik 

rado va sa znan stve nog sku pa, Zagreb 12. trav nja 2006, (ur. Juraj Hrženjak 

i dr.), Zagreb, 2007. 

Grbić, Milan, Tan ko sić, Milan, „Bor be za oslo bo đe nje Aran đe lov ca”, 

Četvr ta kra jiš ka narod no o slo bo di lač ka udar na bri ga da. Zbor nik sje ća nja, 

II, (ur Sto jan Kesić), Beo grad, 1984. 

Илић, Нико ла, „Жртве чет ни ка у леско вач ком кра ју 1942-1953.”, 

Зло чи ни чет нич ког покре та у Срби ји 1941-1945. Збор ник радо ва, 

(ур. Иван Мато вић), Бео град, 2012. 

Ili ja še vić, Niko la, „Oslo bo đe nje Gor njeg Mila nov ca, susret sa crve no armej 

ci ma i oslo bo đe nje Topo le”, Dru ga kra jiš ka bri ga da. Rat na sje ća nja, 

(ur. Sne ža na Tmu šić), Beo grad, 1988. 

606

Јање то вић, Зоран, „Да ли су Срби почи ни ли гено цид над Поду навским 

Шва ба ма?”, Гено цид у 20. веку на про сто ру југо сло вен ских земаља. 

Збор ник радо ва са науч ног ску па, Бео град, 22–23. април 2003, 

(ур. Јован Мир ко вић), Бео град, 2005. 

Janje to vić, Zoran, „Pri nud ni rad Folk sdoj če ra u Voj vo di ni 1944–1950.”, 

Logo ri, zatvo ri i pri sil ni rad u Hrvat skoj/Jugo sla vi ji 1941–1945, 1945– 

1951. Zbor nik rado va, (ur. Vla di mir Gei ger i dr.), Zagreb, 2010. 

Јова но вић, Милић, „Сусрет са Мир ком Тома ше ви ћем: Из доброво 

љач ке бор бе у шуми после рата”, Запи си из добро во љач ке бор бе, 

1, Мин хен, 1954. 

Karo vić, Meri sa, „Musli man ske mili ci je u Bosni i Her ce go vi ni 1941- 

1945.”, Gla snik Rija se ta Islam ske zajed ni ce u Bosni i Her ce go vi ni, 1-2/2007, 

Sara je vo, 2007. 

Kne že vić, Pero, „7. bata ljon – inži nje rij ski”, Tre ća kra jiš ka bri ga da. Zbornik 

sje ća nja, III, (ur. Lju bi ša Ćur guz i dr.) Beo grad, 1985. 

Kne že vić, Pero, „Sa ope ra tiv nom gru pom divi zi ja u Srbi ju”, Dru ga krajiš 

ka bri ga da. Rat na sje ća nja, (ur. Sne ža na Tmu šić), Beo grad, 1988. 

Кова че вић, Милен ко, „Жртве чет ни ка у Мачван ском окру гу 1941- 

1946.”, Зло чи ни чет нич ког покре та у Срби ји 1941-1945, Збор ник 

радо ва, (ур. Иван Мато вић), Бео град, 2012. 

Ковић, Обрад; Прсто је вић, Нови ца, „Љоти ћев ци избли за: У име 

срп ства – зло чи ни пре ма сво ме наро ду”, (фељ тон), Глас Под ри ња, 

XXXVI II, 1851-1856, Шабац, 14.10-4.11.1982. 

Kožar, Azem, „Čet nič ka gru pa ci ja Dra že Miha i lo vi ća u sje ve ro i stoč noj 

Bosni i poku šaj zau zi ma nja Tuzle”, Tuzla u rad nič kom pokre tu i revo lu ciji, 

III, Narod no o slo bo di lač ki rat i revo lu ci ja. Okto bar 1943 – maj 1945, 

(ur. Zdrav ko Anto nić), Tuzla, 1987. 

Крња ић, Бран ко, „Заро бља ва ње комо ре Дра же Миха и ло ви ћа”, Трећа 

лич ка про ле тер ска бри га да. Сећа ња бора ца, (ур. Нико ла Гња товић 

и др.), Бео град, 1991. 

Крсма но вић, Дра ган, „Упи сник при тво ра – истра жног затво ра 

Вој ног суда Ужич ког вој ног под руч ја 1945. годи не”, Исто риј ска 

башти на, Годи шњак Исто риј ског архи ва у Ужи цу, 18, Ужи це, 2009. 

607

Крсма но вић, Дра ган, „Упи сник Вишег вој ног суда у Бео гра ду за 

1945. годи ну”, Токо ви исто ри је, 2/2010, Бео град, 2010. 

Latas, Bran ko; Gutić, Mir ko, „O karak te ru čet nič kog pokre ta Dra že 

Miha i lo vi ća. (2) Anti fa ši zam ili kola bo ra ci ja”, Voj no i sto rij ski gla snik, 

XXXVII, 1/1986, Beo grad, 1986. 

Latas, Bran ko, „Uniš te nje čet nič ke kon tra re vo lu ci je u završ noj eta pi 

rata”, Voj no i sto rij ski gla snik, XXXVII, 1/1986, Beo grad, 1986. 

Mar ko vić, Slo bo dan, „Com mu nist ’Libe ra tion’ and New Order in 

Bel gra de”, The South Slav Jour nal, Vol. 29, No. 3-4 (93-94), Lon don, 

Autumn-Win ter 2003. 

Mate rić, Ili ja, „Deset dana sa Četvr tom kra jiš kom”, Četvr ta kra jiš ka 

narod no o slo bo di lač ka udar na bri ga da. Zbor nik sje ća nja, II, (ur. Sto jan 

Kesić), Beo grad, 1984. 

Matić, Bra ni slav, ”Koli ko je ugled nih Beo gra đa na pro gu tao mrak oslobo 

đe nja u ope ra ci ji Crne tač ke? (1) Pozvo ni i pucaj!”, Duga, 439, Beograd, 

20.12.1990. 

Mat ko vić, Blan ka, „Zlo či ni postrojbâ 8. dal ma tin sko ga kor pu sa NOVJ u 

Her ce go vi ni počet kom 1945.”, Hum, Časo pis Filo zof skog fakul te ta Sve u- 

či liš ta u Mosta ru, 7, Mostar, 2011. 

Mat ko vić, Blan ka, „Knin ska ope ra ci ja i zlo či ni 8. dal ma tin skog kor pusa”, 

Gra đa i pri lo zi za povi jest Dal ma ci je, 24, Split, 2012. 

Mat ko vić, Blan ka, „Rat ni zlo či ni poči nje ni tije kom i nakon Lič ko-primor 

ske ope ra ci je od postroj bi Jugo sla ven ske armi je i usta no va nove 

vla sti”, Rado vi Zavo da za povi je sne zna no sti HAZU u Zadru, 55, Zadar, 

2013. 

Mau rić, Nenad, „Sta ti sti ka stra da log sta nov niš tva Voj vo di ne 1941- 

1945.”, Na putu ka isti ni. Ime nik stra da lih sta nov ni ka AP Voj vo di ne 1941- 

1948, Zbor nik rado va, (ur. Dra go ljub Živ ko vić), Novi Sad, 2008. 

Mićić, Milan, „Oslo bo đe nje Zvor ni ka i bor be sa čet ni ci ma iz gru pa ci je 

Dra že Miha i lo vi ća”, 21. tuzlan ska istoč no bo san ska narod no o slo bo di lač ka 

udar na bri ga da, (ur. Sta no je Niko lić), Tuzla, 1988. 

Миле тић, Томи слав, „Ко и како је стре љан у Кру шев цу после 14. 

окто бра 1944.”, Расин ски ана ли, 6, Кру ше вац, 2008. 

608

Мило са вље вић, Раде, „И они су били жртве”, Коре ни. Часо пис за 

исто ри о гра фи ју и архи ви сти ку, VII, Јаго ди на, 2009. 

Mora ča, Milu tin, „Na bor be nom putu od Čako ra do Beo gra da”, Četvr ta 

kra jiš ka narod no o slo bo di lač ka udar na bri ga da. Zbor nik sje ća nja, II, (ur. 

Sto jan Kesić), Beo grad, 1984. 

Mrkić, Rudolf, „Od Husi na 1943. do Zelen go re 1945. godi ne”, 18. hrvatska 

istoč no bo san ska narod no-oslo bo di lač ka udar na bri ga da, (ur. Dže vad 

Pašić), Tuzla, 1988. 

Нико лић, Коста, „Ваљев ски кор пус Југо сло вен ске вој ске у отаџби 

ни на кра ју Дру гог свет ског рата (1944-1945)”, Ваље во 1941-1945, 

Саоп ште ња са науч ног ску па „Допри нос ваљев ског кра ја у бор би 

про тив фаши зма 1941-1945.” одр жа ног 18. јуна 1995. у Ваље ву, (ур. 

Сини ша Бран ко вић), Ваље во, 1996. 

Нико лић, Коста, „О неким про бле ми ма у раду орга ни за ци је Југосло 

вен ске вој ске у отаџ би ни на југу Срби је 1942-1944.”, Леско вач ки 

збор ник, LI, Леско вац, 2011. 

Niko lić, Kosta, „Obra čun Tito va reži ma s jugo slo ven skim monar histič 

kim pro tu ko mu ni stič kim sna ga ma na kra ju Dru gog svjet skog rata”, 

Časo pis za suvre me nu povi jest, 3/2012, Zagreb, 2012. 

Nin ko vić, Buda, „Goreo je kao buk ti nja”, Grad bor be i slo bo de. Beo grad 

1941-1944, (ur. Rado van Bla go je vić), Beo grad, 1964. 

Omer če vić, Bego, „Bor be ni put 18. hrvat ske bri ga de”, 18. hrvat ska istočno 

bo san ska narod no-oslo bo di lač ka udar na bri ga da, (ur. Dže vad Pašić), 

Tuzla, 1988. 

Пар ма ко вић, Дра го слав, „Осло бо ђе ње Шап ца 1944.”, Годи шњак 

Међу оп штин ског исто риј ског архи ва, 19, Шабац, 1985. 

Павло вић, Мом чи ло, „Први после рат ни избо ри у ваљев ском крају”, 

Ваље во 1941-1945, Саоп ште ња са науч ног ску па „Допри нос 

ваљев ског кра ја у бор би про тив фаши зма 1941-1945.” одр жа ног 18. 

јуна 1995. у Ваље ву, (ур. Сини ша Бран ко вић), Ваље во, 1996. 

Pavlo vić, Mom či lo, „’Zlo či ni oslo bo di la ca’ – zada tak srp ske isto ri o grafi 

je viso kog pri o ri te ta”, Isto ri ja 20. veka, XXVI II, 3/2010, Beo grad, 2010. 

609

Пеја то вић, Дико, „Реха би ли та ци ја зло чи на и зло чи на ца”, Зло чи ни 

чет нич ког покре та у Срби ји 1941-1945. Збор ник радо ва, (ур. Иван 

Мато вић), Бео град, 2012. 

Попо вић, Нови ца, „Босан ска гол го та”, Гла сник Срп ског исто ри скокул 

тур ног дру штва ’Његош’, 16, Чика го, 1965. 

Port mann, Mic ha le, „Com mu nist reta li a tion and per se cu tion on Yugoslav 

teri tory during and after WWII (1943-1950)”, Toko vi isto ri je, 

1-2/2004, Beo grad, 2004. 

Пузић, Саво, „Први бата љон кроз Срби ју”, Први црно гор ски батаљон 

Прве про ле тер ске НОУ бри га де, (ур. Шпи ро Лага тор), Бео град, 

1977. 

Rada no vić, Milan, „Kon tro ver ze oko kvan ti fi ko va nja i struk tu ri sa nja 

stra da lih u Srbi ji nakon oslo bo đe nja, 1944-1945.”, Poli tič ka upo tre ba 

proš lo sti. O isto rij skom revi zi o ni zmu na post ju go slo ven skom pro sto ru, (ur. 

M. Samar džić, M. Beš lin, S. Milo še vić), Novi Sad, 2013. 

Rada no vić, Milan, „’Otko pa va nje isti ne’ ili nor ma li zo va nje kola bo raci 

o ni zma? O for mi ra nju i delo va nju dve revi zi o ni stič ke komi si je pod 

okri ljem Vla de Repu bli ke Srbi je, 2009-2012.”, Pre i spi ti va nje proš lo sti i 

isto rij ski revi zi o ni zam. (Zlo)upo tre be isto ri je Špan skog gra đan skog rata i 

Dru gog svet skog rata na pro sto ru Jugo sla vi je, Zbor nik rado va, (ur. Milo 

Petro vić), Beo grad, 2014. 

Ради че вић, Дани ло, „Осло бо ђе ње Уба”, Дру ги црно гор ски бата љон 

Прве про ле тер ске бри га де, (ур. Зоран Лакић), Тито град, 1984. 

Радић, Сне жа на, „Чет ни ци – паци јен ти Окру жне бол ни це Ваље во 

у пери о ду мај-окто бар 1944. – Из Глав ног боле снич ког про то ко ла 

1942-1944.”, Гла сник Исто риј ског архи ва Ваље во, 39, Ваље во, 2005. 

Радој чић, Мило рад, „Стре ља ње на Буко ви ма”, Гла сник – Исто ријски 

архив Ваље во, 47, Бео град, 2013. 

Rado vić, Dra gi ša, „Iz mog voje va nja”, Dru ga lič ka pro le ter ska bri ga da. 

Zbor nik sje ća nja, (ur. Raj ko Šare nac), Beo grad, 1988. 

Раду но вић, Вас ко, „Слом чет ни ка на Јело вој гори”, Дру ги црно горски 

бата љон Прве про ле тер ске бри га де, (ур. Зоран Лакић), Титоград, 

1984. 

610

Раду но вић, Вас ко, „Ваље во је осло бо ђе но”, Дру ги црно гор ски батаљон 

Прве про ле тер ске бри га де, (ур. Зоран Лакић), Тито град, 1984. 

Раду си но вић, Дра гу тин, „Послед ње бор бе са чет ни ци ма”, Дру га 

про ле тер ска, (ур. Иван Мато вић, Сре до је Уро ше вић), I-IV, Бео град, 

1998. 

Rakić, Milin ko, „Koman dant je oslo bo dio čet ni ke”, Prva kra jiš ka udarna 

pro le ter ska bri ga da. Sje ća nja bora ca, (ur. Ivan Mato vić), II, Pri je dor, 

1982. 

Rauš, Ste vo, „Oslo bo đe nje Aran đe lov ca i oko li ne”, Prva kra jiš ka udarna 

pro le ter ska bri ga da. Sje ća nja bora ca, I, (ur. Goj ko Bano vić), Pri je dor, 

1981. 

Ružoj čić, Milen ko, „Gubi ci bri ga de u toku rata”, 15. maje vič ka bri ga da, 

II, (ur. Milen ko Tešić), Tuzla, 1987. 

Saj ti, Enikő, „Par ti zan ska odma zda pro tiv Mađa ra u Voj vo di ni: rezul ta ti 

i upit ni ci isto ri o gra fi je”, Impériumváltás a Vajdaságban (1944). Pro me na 

impe ri je u Voj vo di ni 1944, (ur. Karol Bier nac ki, István Fodor), Sze ged- 

Zen ta, 2010. 

Samar džić, Žar ko, „Lom u selu Rosu lje”, Prva kra jiš ka udar na pro le ter ska 

bri ga da. Sje ća nja bora ca, I, (ur. Goj ko Bano vić), Pri je dor, 1981. 

Сегић, Дејан, „Чет ни ци и капи ту ла ци ја Ита ли је 1943.”, Вој но-историј 

ски гла сник, 1/2011, Бео град, 2011. 

Simić, Miha i lo, „Čet ni ci izbli za: ispo vest Dra ži nog oba veš taj ca (3). Preko 

Bosne do Beča”, Duga, 432, Beo grad, 14.9.1990. 

Ska kić, Boš ko, „Bor ba u selu Ravan ci”, Četvr ta kra jiš ka narod no o slo bodi 

lač ka udar na bri ga da. Zbor nik sje ća nja, II, (ur Sto jan Kesić), Beo grad, 

1984. 

Sko ko, Savo, „Neke činje ni ce o levim greš ka ma”, Her ce go vi na u NOB, IV, 

April 1941. – juni 1942, (ur. Sve to Kova če vić), Beo grad, 1986. 

Сола рић, Милен ко, „Налич је ’Босан ске гол го те’ или како сам 

постао при пад ник СДК”, Запи си из добро во љач ке бор бе, I, Мин хен, 

1955. 

Стам бо ли ја, Небој ша, „Осни ва ње и деј ства Срп ског удар ног корпу 

са 1944-1945.”, Вој но-исто риј ски гла сник, 2/2014, Бео град, 2014. 

611

Стан ко вић, Рад ми ла, „Душан Кова че вић: Сви смо сау че сни ци”, 

НИН, 3237, Бео град, 10.1.2013. 

Šijan, Milan, „Bor be 3. bri ga de u Srbi ji”, Šesta pro le ter ska divi zi ja, (ur. 

Dra gan Gru bor i dr.), Zagreb, 1964. 

Šorn, Moj ca; Tomin šek-Rih tar, Tade ja, „Žrtve dru ge sve tov ne voj ne in 

zara di nje (april 1941 – janu ar 1946), Žrtve voj ne in revo lu ci je. Zbor nik: 

Refe ra ti in ras pra va s posve ta v Držav nem sve tu 11. in 12. novem bra 

2004, ki sta ga pri pra vi la Držav ni svet Repu bli ke Slo ve ni je in Insti tut za 

novej šo zgo do vi no v Lju blja ni, (ur. Jan vit Golob i dr.), Lju blja na, 2005. 

Šoš kić, Đur đi ja na, „Pro tiv čet ni ka na Kopa o ni ku i u Aran đe lov cu”, Prva 

kra jiš ka udar na pro le ter ska bri ga da. Sje ća nja bora ca, (ur. Ivan Mato vić), 

II, Pri je dor, 1982. 

Тасић, Дми тар, „Осни ва ње и рад једи ни ца Народ не одбра не у 

Срби ји (јесен 1944. - лето 1945), Збор ник Мати це срп ске за исто рију, 

87, Нови Сад, 2013. 

Тер зић, Милан, „Губи ци чет ни ка Дра же Миха и ло ви ћа на Зелен гори 

и Сутје сци – мај 1945.”, Вој но-исто риј ски гла сник, 2/2011, Београд, 

2011. 

Tešić, Dušan, „Napad na Valje vo”, Tre ća kra jiš ka pro le ter ska bri ga da. 

Zbor nik sje ća nja, I-II, (ur. Ivan Dži na Gli go ri je vić), Beo grad, 1969. 

Tihić, Esad, „Bor be ni put 21. istoč no bo san ske (tuzlan ske) bri ga de”, 21. 

tuzlan ska istoč no bo san ska narod no o slo bo di lač ka udar na bri ga da, (ur. 

Sta no je Niko lić), Tuzla, 1988. 

Tomić, Petar, „Oslo bo đe nje Aran đe lov ca”, Četvr ta kra jiš ka narod no o slobo 

di lač ka udar na bri ga da. Zbor nik sje ća nja, II, (ur Sto jan Kesić), Beograd, 

1984. 

Топа ло вић, Жив ко, „Да исто ри ју пише исти на, а не побед ник”, 

Мост. Часо пис удру же ња гра ђа на „Мост”, I, 1, Шабац, 2005. 

Topa lo vić, Živ ko, „Ako zabo ra vi mo proš lost, neće mo ima ti pra vo na 

buduć nost”, Reha bi li ta ci ja i resti tu ci ja u Srbi ji. Zbor nik rado va sa okruglog 

sto la, (pr. Jovi ca Trku lja, Olga Dani lo vić), Beo grad, 2009. 

Trifk o vić, Gaj, „The Key to the Bal kans: The Batlle for Ser bia 1944.”, The 

Jour nal for Sla vic Mili tary Stu di es, XXVI II, 3/2015, Lon don, 2015. 

612

Vaša lić, Ili ja, „Pre la zak pre ko komu ni ka ci je Kosje rić-Valje vo i bor ba 

na Div či ba ra ma”, Četvr ta kra jiš ka narod no o slo bo di lač ka udar na bri ga da. 

Zbor nik sje ća nja, II, (ur Sto jan Kesić), Beo grad, 1984. 

Вири је вић, Вла дан, „Јавор ски кор пус Југо сло вен ске вој ске у отаџби 

ни: устрој ство и карак те ри сти ке”, Наша про шлост, 7, Кра ље во, 

2006. 

Вишњић, Петар, „Бор бе за осло бо ђе ње Ваље ва (13-18. сеп тем бар 

1944), Гла сник Исто риј ског архи ва Ваље во, 35, Ваље во, 2001. 

Зару би ца, Мило рад, „Бор ба про тив чет ни ка у рео ну Сутје ске”, 

10. црно гор ска народ но-осло бо ди лач ка удар на бри га да, (ур. Зоран 

Лакић), Тито град, 1984. 

Зече вић, Васи ли је, „Од Под го ри це до Гра ди шке”, Гла сник Срп ског 

исто ри ско-кул тур ног дру штва „Његош”, 8, Чика го, 1961. 

Živ ko vić, Dra go ljub, „Stra da nje Voj vo đa na 1941-1948.”, Na putu ka istini. 

Ime nik stra da lih sta nov ni ka AP Voj vo di ne 1941-1948, Zbor nik radova, 

(ur. Dra go ljub Živ ko vić), Novi Sad, 2008. 

V. STU DI JE, MONO GRA FI JE, ZBOR NI CI 

RADO VA I MEMO A RI 

10. црно гор ска народ но-осло бо ди лач ка удар на бри га да, (ур. Зоран 

Лакић), Тито град, 1984. 

18. hrvat ska istoč no bo san ska narod no o slo bo di lač ka udar na bri ga da, (ur. 

Dže vad Pašić), Tuzla, 1988. 

21. tuzlan ska istoč no bo san ska narod no o slo bo di lač ka udar na bri ga da, (ur. 

Sta no je Niko lić), Tuzla, 1988. 

Аћин, Милош Коста, Дра жа Миха и ло вић и Рав на Гора, XV, Жртвова 

на Срби ја 1944, Вашинг тон, 1991. 

Arna u to vić, Dže mail, Aktu el ni doga đa ji. Iz bli že i dalj nje proš lo sti, Pri jepo 

lje, 2005. 

Ban džo vić, Safet, Rat ne tra ge di je Musli ma na, Novi Pazar, 1993. 

613

Bego vić, Sima, Logor Banji ca 1941-1944, I-II, Beo grad, 1989. 

Бор бе са глав ни ном немач ке Гру пе арми ја „Е” на ибар ско-запад но морав 

ском прав цу у осло ба ђа њу запад не Срби је 1944. годи не, Збор ник 

радо ва науч ног ску па одр жа ног у Кра ље ву 26-27. новем бра 1986. 

годи не, (ур. Коча Јон чић), Бео град-Кра ље во-Чачак, 1990. 

Bor ko vić, Milan, Kon tra re vo lu ci ja u Srbi ji: kvi slin ška upra va 1941-1944, 

I-II, Beo grad, 1979. 

Божо вић, Бра ни слав, Спе ци јал на поли ци ја у Бео гра ду 1941-1944, 


Божо вић, Бра ни слав, Бео град под коме сар ском упра вом 1941. годи не, 


Cvet ko vić, Srđan, Izme đu srpa i čeki ća. Repre si ja u Srbi ji 1944-1953, Beograd, 

2006. 

Цвет ко вић, Срђан, Држав на коми си ја за тај не гроб ни це уби је них 

после 12. сеп тем бра 1944. Годи шњи изве штај 2010, Бео град, 2010. 

Цвет ко вић, Срђан; Девић, Нема ња, Жртве у Заје чар ском окру гу 

после 12. сеп тем бра 1944, Бео град, 2012. 

Цве то ви у огњу. Изги ну ли у рату 1941-1945. годи не у општи ни 

Тито во Ужи це, (ур. Раде Позна но вић), Тито во Ужи це, 1970. 

Чачан ски крај у НОБ 1941-1944. Хро но ло ги ја дога ђа ја, (ур. Вук 

Петро ни је вић), Чачак, 1968. 

Чачан ски крај у Народ но о сло бо ди лач кој бор би 1941-1945. Пали борци 

и жртве, (ур. Дра го љуб С. Субо тић), Чачак, 1977. 

Čehić, Namik, Pro zor ski kraj u oslo bo di lač kom ratu i revo lu ci ji 1941- 

1942, Pro zor, 1985. 

Čen gić, Haj ru din, O geno ci du nad Boš nja ci ma (Musli ma ni ma) u zapadnom 

dije lu San dža ka 1943, Sara je vo, 1994. 

Чукић, Мило рад, Шеста срп ска НОУ бри га да, Бео град, 1991. 

Ћосић, Добри ца, При ја те љи, Бео град, 2005. 

Ћуко вић, Мир ко, Сан џак у Народ но о сло бо ди лач кој бор би, Бео град, 

1964. 

Дамја нов, Петар, Осма срп ска НОУ бри га да, Бео град, 1995. 

614

Дави до вић, Горан; Тимо ти је вић, Милош, Затам ње на про шлост. 

Исто ри ја рав но го ра ца чачан ског кра ја, I, У пла ме ну устан ка: рат на 

1941. годи на, Чачак-Г.Мила но вац-Кра ље во, 2002. 

Дави до вић, Горан; Тимо ти је вић, Милош, Затам ње на про шлост. 

Исто ри ја рав но го ра ца чачан ског кра ја. III, Аго ни ја и слом. Рат не 

1944. и 1945. годи на, Чачак-Кра ље во, 2004. 

Деспо то вић, Дра го слав, Кочев ски рог: рат ни зло чин или пра вед на 

одма зда, Бео град, 1992. 

Деве та срп ска удар на бри га да у стро ју и с наро дом, (ур. Сло бо дан 

Босиљ чић, Бран ко Петро вић), Бео град-Заје чар-Бор, 1995. 

Девет на е ста бир чан ска НОУ бри га да, (ур. Радо мир Бон до вић), 

Бео град-Звор ник, 1989. 

Девић, Нема ња, Сме де рев ски крај у Дру гом свет ском рату. Људи и 

дога ђа ји, Бео град, 2015. 

Дими три је вић, Бојан, Ваљев ски рав но гор ци. Југо сло вен ска вој ска у 

отаџ би ни у ваљев ском кра ју, Ваље во-Бео град, 1998. 

Дими три је вић, Бојан, Гра ђан ски рат у миру. Уло га арми је и слу жбе 

без бед но сти у обра чу ну са поли тич ким про тив ни ци ма Тито вог 

режи ма 1944-1954, Бео град, 2003. 

Дими три је вић, Бојан, Вој ска Неди ће ве Срби је 1941-1945, Бео град, 

2014². 

Дими три је вић, Дра го слав Бели, „Где је моја мама?” При ло зи за 

исто ри ју Авал ског кор пу са ЈВуО, Бео град, 2009. 

Dizdar, Zdrav ko, Čet nič ki zlo či ni u Bosni i Her ce go vi ni 1941-1945, 

Zagreb, 2002. 

Dota, Fran ko, Zara će no pora će. Kon flikt ni i kon ku rent ski nara ti vi o strada 

nju i ise lja va nju Tali ja na Istre, Zagreb, 2010. 

Дроб њак, Дра го слав, Моно гра фи ја о Рип њу, Бео град, 2002. 

Dže leb džić, Milo van, Dru ga jugo slo ven ska armi ja, Beo grad, 1989. 

Đilas, Milo van, Revo lu ci o nar ni rat, Beo grad, 1990. 

Ђон ла гић, Ахмет; Каза зо вић, Ћамил, Бор бе ни пут 16. мусли ман ске 

бри га де, Тузла-Сара је во, 1981. 

615

Đon la gić, Ahmet, 27. istoč no bo san ska divi zi ja, Beo grad, 1983. 

Ђор ђе вић, Мили ја, Спо ре до ва ње бес по бед но, Мла де но вац, 2010. 

Ђуко вић, Иси дор, Дру га шума диј ска – 21. срп ска удар на бри га да, 


Ђуко вић, Иси дор, Тре ћа срп ска про ле тер ска НОУ бри га да, Бео град, 

1991. 

Ђулић, Дими три је; Мила чић, Мио драг, На Мора ви Ћупри ја. Хрони 

ка, Ћупри ја, 1977. 

Ferenc, Mitja, Pri kri to in očem zakri to. Pri kri ta gro biš ča 60 let po kon cu 

dru ge sve tov ne voj ne, Celje, 2005. 

Fili po vić, Sta no je, Logo ri u Šap cu, Novi Sad, 1967. 

Гли шић, Вен це слав; Миља нић, Гој ко, Руко во ђе ње Народ но о сло бо дилач 

ком бор бом у Срби ји 1941-1945, Бео град, 1994. 

Голу бо вић, Зво ни мир, Раци ја у јужној Бач кој 1942, Нови Сад, 1992. 

Gon čin, Milo rad; Rauš, Ste vo, Prva kra jiš ka udar na pro le ter ska bri ga da, 


Gon čin, Milo rad, Dru ga kra jiš ka narod no o slo bo di lač ka udar na bri ga da, 


Gra hek Ravan čić, Mar ti na, Ble i burg i Kri žni put 1945. Histo ri o gra fi ja, 

publi ci sti ka i memo ar ska lite ra tu ra, Zagreb, 2009. 

Gra o vac, Igor; Cvet ko vić, Dra gan, Ljud ski gubi ci Hrvat ske 1941-1945. 

godi ne. Pita nja, pri mje ri, rezul ta ti, Zagreb, 2005. 

Гре го вић, Саво, Пуцај, рат је завр шен. Злим путем бра то у би лаштва: 

сло ве нач ко крва во про ље ће 1945. Са имен ма стра дал ни ка 

Вели ког збје га од Под го ри це до Кам нич ке Бистри це, Будва, 2009. 

Hor ste nau von, Edmund Gla i se, Zapi si iz NDH, Zagreb, 2013. 

Ива но вић, Мила дин, 23. срп ска диви зи ја, Бео град, 1994. 

Ива но вић, Пре драг, Ко су љоти ћев ци, Чика го, 1954. 

Илић, Ђор ђе, Раду ло вић, Ден ча, Хро ни ка Бела нов ца, Леско вац, 

1984. 

Jahić, Adnan, Musli man ske for ma ci je tuzlan skog kra ja u Dru gom svjetskom 

ratu, Tuzla, 1995. 

616

Јан ко вић, Бла жо, Четвр та про ле тер ска црно гор ска бри га да, Београд, 

1975. 

Janje to vić, Zoran, Nem ci u Voj vo di ni, Beo grad, 2009. 

Јев тић, Бран ко, Југо сло вен ска вој ска у отаџ би ни у Шума ди ји, Београд, 

2011. 

Јова но вић, Ста ни мир; Мир че тић, Дра го љуб, Пета срп ска НОУ 

бри га да, Бео град, 1991. 

Јова но вић, Жар ко, Сеља штво Срби је у Дру гом свет ском рату 1941- 

1945, Бео град, 1995. 

Јова но вић, Жар ко, Ваље во под оку па ци јом 1941-1944, Бео град, 2001. 

Кала бић, Радо ван, Књи га о Кала би ћу: мисте ри ја, про па ган да и 

исти на, Бео град, 1991. 

Kara pan džić, Bori vo je, Jugo slo ven sko krva vo pro le će 1945. Tito vi Kati ni i 

Gula zi, Beo grad, 1990. 

Кара пан џић, Бори во је, Кочев ска спо ме ни ца. Кочев ски рог 1945-1995, 

Кли вленд, 1995. 

Кара пан џић, Бори во је, Гра ђан ски рат у Срби ји 1941-1945, Ваље во, 

2010.³ 

Kara si je vić, Dra go, Peti udar ni kor pus NOVJ, Beo grad, 1985. 

Kara si je vić, Dra go, Četvr ta kra jiš ka divi zi ja, Beo grad, 1988. 

Kasaš, Alek san dar, Mađa ri u Voj vo di ni 1941-1946, Novi Sad, 1996. 

Кец ман, Вла до, Од Шесна е сте кра ји шке народ но о сло бо ди лач ке 

удар не бри га де до Прве кра ји шке бри га де Народ не одбра не, Лак таши, 

2000. 

Кола шин ски чет нич ки затвор 1942-1943, Збор ник радо ва са научног 

ску па одр жа ног у Кола ши ну 14. и 15. маја 1984, (ур. Јован Р. 

Бојо вић), Тито град, 1987. 

Kom ne no vić, Dani lo; Kre so, Muha rem, 29. her ce go vač ka divi zi ja, Beograd, 

1979. 

Kozli ca, Ivan, Mar ko vi ća jama. Par ti zan ski zlo čin u Arža nu i Podi ma 

1944, Zagreb, 2014. 

617

Кова че вић, Бра ни слав, Од Вези ро вог до Зида ног Моста. Тра гич на 

суд би на црно гор ских чет ни ка у завр шној фази рата 1944-1945, Београд, 

1993. 

Kova če vić, Milen ko, Obra čun s odmet ni ci ma, Beo grad, 1990. 

Кова че вић, Милен ко, При ло зи исти ни: чет нич ки зло чи ни у Срби ји 

у вре ме Дру гог свет ског рата, Бео град, 2015. 

Kova če vić, Radi vo je, Sje ve ro i stoč na Bosna 1944-1945, Brč ko, 2005. 

Kljun, Ibra him, Više grad: hro ni ka geno ci da nad Boš nja ci ma, Zeni ca, 

1996. 

Kor dić, Niko la, Kroz rat sa Dra žom, Beo grad, 1998. 

Лага тор, Шпи ро, Четвр та вој во ђан ска бри га да, Бео град, 1973. 

Лаза рев, Гој ко; Мију шко вић, Миро љуб, Под маљем иде о ло ги је, 

Шабац, 2008 

Мај да нац, Боро, Позо ри ште у оку пи ра ној Срби ји. Позо ри шна полити 

ка у Срби ји 1941-1944, Бео град, 2011. 

Мак си мо вић, Миленко, Бесмрт ни ци Озре на, Тре ба ве и Поса ви не, 

Добој, 2002. 

Мак си мо вић, Мла ден, Чет нич ки одре ди и Дру ги косов ски кор пус 

1941-1944-1946, Кра гу је вац, 2001. 

Man dić, Gli go, 17. istoč no bo san ska NOU divi zi ja, Beo grad, 1976. 

Мар че та, Гој ко, Црно трав ци и Лужни ча ни у бор би за сло бо ду. Сед ма 

срп ска народ но-осло бо ди лач ка удар на бри га да, Бео град, 1985. 

Марин ко вић, Анто ни је, Расин ски НОП одред, Кру ше вац, 2011. 

Марин ко вић, Радо ван; Про тић, Томи слав; Радо ва но вић, Јован, 

Дра га че во: сло бо дар ски и рево лу ци о нар ни раз вој, Чачак-Луча ни, 

1981. 

Мар ја но вић, Јоцо и др., Два на е ста кра ји шка НОУ бри га да, Београд, 

1986. 

Мар ко вић, Мили сав, Са Дра жом у побе ду или смрт. Путе ви ма 

Авал ског кор пу са, Торон то-Бео град, 2006. 

Мар ко вић, Мио драг, Боље вац и око ли на: Народ но о сло бо ди лач ка 

бор ба 1941-1945, Боље вац, 2008. 

618

Мар ко вић, Саша, Ста за ма сме лих. Моно гра фи ја Народ но о сло бо дилач 

ког рата на под руч ју општи не Пожа ре вац, Пожа ре вац, 1979. 

Мар ти но вић, Петар Баји ца, Милан Недић, Чика го, 1956. 

Мило ше вић, Радо мир, Зака сне ли рапорт, Бео град, 1996. 

Мила ди но вић, Све ти слав Слав ко, Четр на е ста срп ска НОУ бри гада 

(нишка), Бео град, 1982. 

Милен ко вић, Пре драг, Седам на е ста срп ска НОУ бри га да, Бео град, 

1989. 

Миле тић, Томи слав, Мрмош – село Мило ша Оби ли ћа, Кру ше вац, 

2004. 

Миле тић, Томи слав, Обра чун: ОЗН-а све дозна, Кру ше вац, 2012. 

Milo sa vlje vić, Krsta, Tamo gde je Slo bo diš te, Novi Sad, 1969. 

Мило ше вић, Павле, Југо сло вен ска вој ска у отаџ би ни 1941-1945, Београд, 

2005. 

Мило ва но вић, Миро слав, Немач ки кон цен тра ци о ни логор на Црвеном 

крсту у Нишу и стре ља ња на Буб њу, Бео град-Ниш , 1983. 

Milo va no vić, Niko la, Kroz taj ni arhiv UDB-e, I, Beo grad, 1986. 

Минић, Миха и ло, Расу те кости (1941-1945), I-II, Под го ри ца, 2012. 

Мир че тић, Дра го љуб; Мило ва но вић, Миро слав, Општи на Алекси 

нац у Народ но-осло бо ди лач кој бор би и соци ја ли стич кој рево лу цији, 

Алек си нац, 1982. 

Мир че тић, Дра го љуб, Озрен ски Народ но о сло бо ди лач ки пар ти зански 

одред 1941-1943, Ниш, 1978. 

Мир че тић, Дра го љуб, Два де се та срп ска бри га да, Бео град, 1986. 

Мир че тић, Дра го љуб, Два де сет тре ћа срп ска бри га да, Бео град, 

1989. 

Мир че тић, Дра го љуб, 12. срп ска НОУ бри га да, Бео град, 1991. 

Мир че тић, Дра го љуб, 45. диви зи ја НОВЈ, Бео град, 1992. 

Митро вић, Адам, Левач у Народ но о сло бо ди лач кој бор би 1941-1945, 

Реко вац, 1985. 

Мла де но вић, Милош, Лажни идо ли и вар љи ви иде а ли, II, Лон дон, 

1983. 

619

Моно гра фи ја о уче сни ци ма НОР-а 1941-1945. општи не Трсте ник, 

(ур. Ристо Асен тић), Трсте ник, 1996. 

Mora ča, Milu tin, Peta kra jiš ka divi zi ja, Beo grad, 1985. 

Na putu ka isti ni. Ime nik stra da lih sta nov ni ka AP Voj vo di ne 1941-1948, 

Zbor nik rado va, (ur. Dra go ljub Živ ko vić), Novi Sad, 2008. 

На зли пут без поврат ка. Од Остро га, пре ко Зида ног Моста, до 

Похор ја, (пр. Сла ви ша Губе ри нић), Цети ње, 2015. 

Недо вић, Ради сав; Васо вић, Пан те ли ја, Затам ње на исти на. Манипу 

ла ци је, обма не и пре ва ре у књи зи „Затам ње на про шлост – истори 

ја рав но го ра ца чачан ског кра ја”, Чачак, 2006. 

Недо вић, Ради сав, Чачан ски крај и НОБ: сло бо да ри на стра тишти 

ма, Чачак, 2009. 

Несто ро вић, Живо мир, Црве не ста зе, Аран ђе ло вац, 1979. 

Ник че вић, Воји слав, Пет на е ста срп ска НО бри га да, Бео град, 1991. 

Нико лић, Коста; Дими три је вић, Бојан, Гене рал Дра го љуб Миха и ловић 

1893-1946. Био гра фи ја, Бео град, 2011. 

Нико лић, Коста, Исто ри ја рав но гор ског покре та 1941-1945, I-III, 


Нико лић, Коста, Мач рево лу ци је. ОЗН-а у Југо сла ви ји 1944-1946, 


Нико лић, Живо јин Брка, 22. срп ска диви зи ја, Бео град, 1972. 

Нико лић, Живо јин Брка, Југо и сточ на Срби ја у Народ но о сло бо дилач 

ком рату и рево лу ци ји 1941-1945, Бео град, 1979. 

Оклоб џи ја, Мир ко, Селе вац кроз бор бу и рево лу ци ју до побе де, Селевац, 

1979. 

Orlo vić, Đor đe, Dru ga lič ka pro le ter ska bri ga da, Beo grad, 1983. 

Orlo vić, Đor đe, Šesta lič ka pro le ter ska divi zi ja „Niko la Tesla”, Beo grad, 

1990. 

Осло бо ђе ње Кру шев ца 1944. годи не. Збор ник доку ме на та, сту ди ја и 

сећа ња уче сни ка и савре ме ни ка, (ур. Душан Миљој ко вић), Кру шевац, 

1997. 

620

Пајо вић, Радо је, Кон тра ре во лу ци ја у Црној Гори: чет нич ки и федера 

ли стич ки покрет 1941-1945, Цети ње, 1977. 

Пан те лић, Мило ји ца; Марин ко вић, Радо ван; Ник шић, Вла ди мир, 

Чачан ски НОП одред „Др Дра ги ша Мишо вић”, Чачак, 1982. 

Пан тић, Дра го љуб, Ноћ каме. Покољ неви них у селу Вра ни ћу, Београд, 

1996. 

Пар ма ко вић, Дра го слав, Мачван ски (под рин ски) Народ но о сло бо дилач 

ки пар ти зан ски одред 1941-1944, Шабац, 1973. 

Pavlin, Mile, Pet naj sta bri ga da, Lju blja na, 1969. 

Пау но вић, Радо слав, Ста за ма сло бо де. Кроз сме де рев ски крај, Смеде 

ре во, 1984. 

Пеја то вић, Дико, Ватре из доли не, Нова Варош, 1983. 

Перић, Бори во је, Морав ска сви та ња. Хро ни ка општи не Вели ка 

Пла на, Вели ка Пла на, 1986. 

Пето вар, Руди, Три кић, Саво, Шеста про ле тер ска источ но бо сан ска 

бри га да, Бео град, 1982. 

Петро ни је вић, Вук; Јањић, Дими три је, Непо ко ре ни. Моно гра фи ја 

Ате ни це и Кули но ва ца, Чачак, 1981. 

Пешић, Деса, Сту де нич ки срез у НОР и рево лу ци ји 1941-1945, Београд, 

1977. 

Петра но вић, Бран ко, Срби ја у Дру гом свет ском рату 1939-1945, 


Pisa ri, Milo van, Stra da nje Roma u Srbi ji za vre me holo ka u sta, Beo grad, 

2014. 

Под небом Кру шев ца. Књи жев но-исто риј ски збор ник кру ше вач ког 

кра ја, (пр. Адам Сто шић), Кру ше вац, 1997. 

Popo vić, Jovo, Prva lič ka pro le ter ska bri ga da „Mar ko Oreš ko vić”, Beograd, 

1988. 

Позна но вић, Раде; Рао нић, Милун; Радој чић, Мило рад, Тра гом 

изда је. Све до че ња о изда ји чет ни ка и стре ља њу на Кру ши ку у Ваљеву 

1941, Ваље во, 1987. 

621

При ца, Душан; Радој ко вић, Јок сим, Мијај ло ва јама, Деспо то вац, 

1984. 

При лог у крви. Пље вља 1941-1945, (ур. Дани ло Кне же вић), Пље вља, 

1969. 

Račić, Niko la, Istoč na Srbi ja u ratu i revo lu ci ji 1941-1945. Hro no lo gi ja, 

Zaje čar, 1984. 

Rada no vić, Milan, Oslo bo đe nje: Beo grad, okto bar 1944, Beo grad, 2014. 

Радо ва но вић, Јован, Поже га у НОР и рево лу ци ји 1941-1945, Поже га, 

1986. 

Радо вић, Мио драг, Људ ске и мате ри јал не жртве Новог Паза ра и 

Дежев ског сре за у Дру гом свет ском рату, Нови Пазар, 1994. 

Ракић, Хра ни слав, Терор и зло чи ни оку па то ра и дома ћих издај ни ка 

у леско вач ком и врањ ском кра ју 1941-1944, Леско вац, 1986. 

Ракић, Хра ни слав, Хро но ло ги ја Народ но о сло бо ди лач ке бор бе Пусте 

реке и Јабла ни це 1941-1945, Леско вац, 1991. 

Ран ко вић, Мило ван, Болеч на уран ку, Бео град, 1983. 

Расу лић, Тома, Гро чан ска хро ни ка, Бео град, 1988. 

Raz voj Oru ža nih sna ga SFRJ. 1945-1985, 15, Kadro vi i kadrov ska poli tika, 

(pr. Dra go Niko lić), Beo grad, 1989. 

Рељић, Тимо ти је, Чет нич ки ђач ки бата љон (под рин ски), Шабац, 

2001. 

Сајц, Алберт, Миха и ло вић – пре ва рант или херој, Бео град, 2004. 

Самар џић, Мило слав, Исти на о Кала би ћу, Чачак, 2003. 

Самар џић, Мило слав, Гене рал Дра жа Миха и ло вић и општа истори 

ја чет нич ког покре та, III, Кра гу је вац, 2006. 

Самар џић, Мило слав, Гене рал Дра жа Миха и ло вић и општа истори 

ја чет нич ког покре та, V, Кра гу је вац, 2010. 

Самар џић, Мило слав, Срби про тив Вер мах та: непо зна та немач ка 

доку мен та, Кра гу је вац, 2011. 

Саоп ште ња. Држав на коми си ја за утвр ђи ва ње зло чи на оку па то ра 

и њихо вих пома га ча, 7-33, Бео град, 1945. 

622

Савић, Божи дар, Рат не ста зе моби ли са ног вој ни ка од 26.8.1944. до 

6.8.1945. годи не, Леско вац, 2005. 

Sedam na e sta maje vič ka NOU bri ga da, (ur. Zdrav ko Anto nić), Tuzla, 

1980. 

Сед ма срп ска удар на бри га да. Збор ник сећа ња, (ур. Мишо Мар ти новић), 


Секу ло вић, Добри во је Мали ша, Врњач ка Бања са око ли ном у НОБ 

и рево лу ци ји 1941-1945, Бео град, 1977. 

Sko ko, Savo, Poko lji her ce go vač kih Srba ’41, Beo grad, 1991. 

Sli jep če vić, Đoko, Jugo sla vi ja uoči i za vre me Dru gog svet skog rata, Minhen, 

1978. 

Спо ме ни ца палим бор ци ма и жртва ма фаши стич ког теро ра 

општи не Ваље во 1941-1945, (пр. Бра ни слав Мило са вље вић и др.), 

Ваље во, 1995. 

Спо ме ни ца црно гор ским анти фа ши сти ма 1941-1945, Цети ње, 2001. 

Ста мен ко вић, Вели мир Лима, Исто ри ја је учи те љи ца живо та, 

Вла со тин це, 2013. 

Стан ко вић, Мили во је, Први шума диј ски пар ти зан ски одред, Београд, 

1983. 

Стан ко вић, Петар Љуба, Вла со тин це и око ли на у рато ви ма и револу 

ци ји 1903-1945, Вла со тин це, 1979. 

Сте фа но вић, Јосиф, Жртве фаши зма Бој ни ка, Бре стов ца, Власо 

тин ца, Вуч ја, Грде ли це, Леба на, Лесков ца, Медве ђе и Црне Тра ве 

1941-1945, Леско вац, 1969. 

Сте ва но вић, Зоран; Про кић, Небој ша; Дин чић, Алек сан дар, Делиград 

ски кор пус Југо сло вен ске вој ске у отаџ би ни на фото гра фи ја ма и 

доку мен ти ма, Алек си нац, 2011². 

Str le, Fran ci, Veli ki fina le nad Koroš kem (Dru ga, dopol nje na izda ja), Ljublja 

na, 1977. 

Šepić, Vin ko Čiš kin, Naci o nal nost ili drža vljan stvo. Kri tič ki osvrt na knjigu 

„Žrtve tali jan ske naci o nal no sti u Rije ci i oko li ci (1939-1947)”, Rije ka, 

2010. 

623

Шеста црно гор ска Народ но-осло бо ди лач ка удар на бри га да. Збор ник 

сје ћа ња, (ур. Рат ко Вујо ше вић и др.), Тито град, 1983. 

Шко ро, Гој ко, Терор и зло чи ни у Ужич ком окру гу 1941-1945, Ужи це, 

1995. 

Шко ро, Гој ко, Исти на је у име ни ма. Стра да ли у Ужич ком окру гу у 

Дру гом свет ском рату, Ужи це, 2002. 

Тимо ти је вић, Милош, Звон ко Вуч ко вић. Рат на био гра фи ја 1941- 

1944. Рас пра ва о про бле ми ма про шло сти и сада шњо сти, Бео град, 

2015. 

Тимо ти је вић, Радо ван, Десе та срп ска НОУ бри га да, Бео град, 1991. 

Тодо си је вић, Мом чи ло, Гло бо дер, Бео град, 1999. 

Toma se vich, Jozo, Čet ni ci u Dru gom svjet skom ratu 1941-1945, Zagreb, 

1979. 

Трбо је вић, Душан, Цер ско-маје вич ка гру па кор пу са 1941-1945, 

Чика го, 1998. 

Тре ћа про ле тер ска санд џач ка бри га да. Сећа ња бора ца, III, Бео град, 

1987. 

Tri kić, Savo, Tre ća kra jiš ka pro le ter ska bri ga da, Beo grad, 1987. 

Veljić, Alek san dar, Raci ja: zabo ra vlje ni geno cid, Novi Sad, 2007. 

Вишњић, Петар, Бит ка за Срби ју, I-II, Бео град, 1984. 

Vuko sa vlje vić, Mla den; Kara si je vić, Dra go, Pede set tre ća NOU sred njobo 

san ska divi zi ja, Sara je vo, 1969. 

Zelić, Bog dan Boćo, Prva pro le ter ska: čel na kolo na NOB-a, Beo grad, 

2011. 

Зла тић, Јован, Стра да ла штво срп ског наро да у Нишком рат ном 

окру гу (1941-1944), I, Зло чи нач ка актив ност немач ке фелд ко мандан 

ту ре 809 (Ниш) и 1. кра љев ског (бугар ског) оку па ци о ног корпу 

са, Ниш, 1994. 


окру гу (1941-1944), II, Ору жа на сила срп ске вла де гене ра ла Мила на 

Неди ћа, Ниш, 1995. 

624

Зла тић, Јован, Стра да ла штво срп ског наро да у Нишком ратном 

окру гу (1941-1944), III, Чет ни ци вој во де Косте Мило ва но ви ћа 

Пећан ца, Ниш, 1995. 


окру гу 1941-1944, IV, Рав но гор ски покрет и Jугословенска вој ска у 

отаџ би ни, Ниш, 1998. 

Злат ко вић, Ђура; Бакић, Милош, Сед ма срп ска бри га да, Ниш, 1986. 

Зло чи ни чет нич ког покре та у Срби ји 1941-1945, Збор ник радо ва, 

(ур. Иван Мато вић), Бео град, 2012. 

Зорић, Раде, Четвр та кра ји шка бри га да, Бео град, 1980. 

Жива но вић, Бошко; Попо вић, Дам њан; Јова но вић, Мио драг, Помора 

вље у НОБ 1941-1945, Све то за ре во, 1961. 

625

626 

GeograFski 

registar

Akmačići 57 

Aleksandrovac 519, 543 

Aleksinac 116, 149, 329-332, 

345 

Amajlije 394 

Andrejevac 298 

Aranđelovac 33-34, 38, 71-72, 

98, 101, 106-107, 113, 136, 

138, 140-141, 145, 151, 159, 

175, 205-206, 213, 265-273, 

306, 315, 367, 539, 564 

Arilje 51, 60, 65, 99, 163, 378, 

525, 542 

Aržano 81 

Atenica 62, 107-109, 224, 526 

Azanja 402 

Babajić 311 

Babina Luka 126 

Bačko Dobro Polje 592 

Baćevac 127, 383 

Badljevica 143-144, 307 

Badovinci 283, 311 

Bajina Bašta 49, 75, 108-109, 

114, 157, 301, 367, 450, 522, 

538-539, 542, 564, 567-568 

Balatun 394 

Baluge 108, 159 

Banovo Polje 283 

Banja (Aranđelovac) 106-107, 

113-114, 138, 151, 268 

Banja (Priboj) 87, 376 

Banja Koviljača 59 

Banja Luka 426, 429, 430, 487, 

490, 492-493 

Banjani 66 

Banjica (Čačak) 62, 97, 109 

Barajevo 51, 273-274, 383-384, 

576 

Bare 72 

Barje 146 

Batalage 102, 161 

Batočina 242, 298 

Bećirovac 221 

Begaljica 275, 307-308 

Bela Reka 535 

Belanovce 319-320 

Belanovica 262 

Belasica 534 

Beli Potok 576 

Belo Polje 263 

Belosavci 139 

Belotić 109-110, 143 

Beograd 38, 51, 57, 65-66, 101, 

116, 122, 124-127, 159, 169, 

248, 253, 269-270, 272, 289, 

290, 294-298, 307, 316, 352- 

360, 362-368, 387, 423, 508, 

520, 547-548, 551, 554-555, 

574-580 

Berkovići 500 

Bijelo Brdo (Derventa) 426 

Bijelo Brdo (Višegrad) 135 

Bijelo Bučje 432 

Bijelo Polje 87, 91 

Bijeljina 390, 398, 408-409, 

421 

Bileća 500 

Binovac 101, 203, 316 

Bioska 159, 300 

627

Bistrica 105, 376 

Bivolje 171 

Bjelimići 451 

Blace 48, 163, 171, 203, 308- 

309, 519-520. 

Blaznava 71, 111 

Blizonje 528 

Bogatić 70, 111, 283, 309, 348- 

349, 363-364, 390, 401 

Bogdanje 306 

Bogosavac 168 

Bogovađa 258 

Bogovina 194 

Bogutovac 229 

Bojnik 100, 317, 319, 323, 

325, 543 

Boleč 112, 126 

Boljanići 88 

Boljevac 147-149, 194, 

332-336 

Boljkovci 265 

Bor 233-234, 237, 565 

Borča 576 

Bosanski Brod 408-410, 420, 

424, 426, 486 

Bosanska Dubica 487 

Bosanska Gradiška 426, 487, 

489-491, 493 

Bosanski Šamac 420 

Bosut 169 

Bosuta 149, 206 

Bošnjane 34, 39, 175-180 

Bošnjanović 529 

Boždarevac 274-275, 383 

Božurnja 100 

Bradina 40, 433, 436-440, 448- 

449, 451, 457, 468 

Brajići 56-57, 63, 245 

Brajkovac 160 

Brajkovići 242-243 

Bratunac 395 

Brđani 198, 526, 535 

Bresnica 60 

Brestovac 328 

Brezna 67 

Brezovica 315 

Brežđe 531 

Brgule 66 

Brnjac 151 

Brnjica 382-383 

Broćanac 80 

Brod 430 

Brus 519, 525, 528 

Brza 110 

Brzeće 222, 521 

Bukovi pl. 290, 295 

Bukovica (Pljevlja) 81, 88 

Bukovica (Kraljevo) 247 

Bukovica (Kruševac) 534 

Bukovik pl. 194, 214, 216 

Bukovik (Aranđelovac) 270 

Cerje 331 

Cerova 531 

Cikote 527 

Citonje 434 

Crkvenac 108, 151 

Crkvica 326 

Crna Bara 169, 347-348 

Crnča 96 

628

Crni vrh 168 

Crnići 129 

Culjković 159 

Čačak 48, 51, 56, 60-64, 76, 

107, 109, 159, 166-167, 224, 

244, 247, 260, 290, 295, 362, 

366, 371, 378, 383, 518, 525- 

526, 529, 531, 539-541, 543, 

568-571 

Čačalica 305 

Čajetina 49, 538, 542, 568 

Čajniče 81, 87, 89, 91 

Čelice 376 

Čengića Odžak 86 

Čibutkovica 214 

Čičkova 65 

Čokešina 156 

Čokotin 543 

Čubra 419 

Čukljenik 327 

Čukojevac 532, 535 

Čumić 167 

Ćuprija 99-100, 105, 145, 176, 

179-181, 217, 297, 351-352 

Čurug 558, 586-588 

Dadince 229, 343 

Danilovgrad 475, 502 

Darosava 71, 107, 145, 159, 

206, 213-214, 274, 578 

Davidovac 179-180 

Debelica 115 

Derventa 408, 418, 420, 424, 

426-428, 436, 486 

Desimirovac 110 

Desilovac 166 

Divci 58, 77 

Divotin 151 

Doboj 398, 408, 411, 413, 418, 

420, 423, 426, 432, 518 

Dobra Voda 424 

Dobrić 128 

Dobrinja 65, 145 

Dobrujevac 147-148, 194, 217 

Doljevac 232, 317, 319. 

Donja Gorevnica 60, 97 

Donja Jošanica 219 

Donja Svarča 308-309 

Donja Šatornja 111, 315 

Donja Trepča 60, 62, 264 

Donja Trešnjevica 111, 315 

Donja Vrežina 302 

Donje Crnatovo 166 

Donje Štiplje 96 

Donje Vidovo 104 

Donji Adrovac 149 

Donji Dubac 59 

Donji Milanovac 234, 237 

Dračić 98, 110, 251 

Draginac 574 

Dragočaj 439, 451 

Dragojevac 525 

Dragoševac 72 

Draguša 308-309 

Dražanj 144, 160, 213 

Drenova 375-376 

Drenovac 151, 169 

Drinjača 395, 397-401 

629

Drugovac 33-34, 92, 142, 150, 

152-156, 203, 210, 213-214, 

274, 314, 316-317, 346 

Drugovići 429 

Družetić 528 

Dubnica 327 

Dubočane 235, 335 

Duboka 226 

Dubona 144, 150, 159, 173, 

209, 211, 307-308 

Dudovica 214 

Dupljane 321 

Dušanovo 321 

Dvorane 534 

Dvorovi 394 

Đakus 321 

Đurinac 162 

Đurinci 72 

Đurovac 317 

Foča 81, 87, 397-398, 408, 430, 

433, 440, 442-443, 448-455, 

457, 460-464, 467-468, 471, 

499-500 

Fojnica 405, 433-438, 447-448, 

467 

Gacko 79-80 

Gadžin Han 230-231 

Galibabinac 58 

Garevac 412 

Gari 170 

Glasinac 135 

Gledić 532-533 

Globoder 281-282 

Glumač 65, 239 

Glušci 151, 283 

Godačica 532 

Godovik 65 

Golubac 301 

Golubovac 281 

Goražde 371, 373, 375, 380, 

382, 386, 388, 390, 398, 408, 

451, 459 

Goričani 107, 531 

Gorina 36, 324-325 

Gornja Bresnica 165 

Gornja Gorevnica 56, 62-63, 

97, 166 

Gornja Jajina 319 

Gornja Šatornja 110-111, 263, 

315 

Gornja Trepča 60 

Gornja Trešnjevica 98, 315 

Gornje Brijanje 326 

Gornje Lopiže 383 

Gornji Branetići 265 

Gornji Krupac 214 

Gornji Matejevac 162 

Gornji Milanovac 38, 48, 62, 

67, 76, 108, 198, 248, 259-265, 

320, 362, 363, 365-367, 525, 

535, 568-571 

Gornji Stepoš 302-303 

Gradina 494 

Grocka 116, 196, 213, 275, 

307, 576 

Gornje Zuniče 143 

Gorovič 110-111 

630

Grabovac 528 

Gračac 522 

Gračanica 395, 411, 415 

Gradačac 415, 418-420, 423, 

425 

Grahovo 476 

Granice 174 

Grgure 171, 520 

Grivska 163 

Grlište 115 

Guberevac 246-247, 273 

Guberevce 327 

Guberevci 527, 530 

Guča 62 

Gugalj 65, 306 

Gunjaci 70 

Haluge 132 

Han Kola 493 

Han Pijesak 394-395 

Hrta 367 

Ivan Sedlo 438 

Ivanjica 49, 207, 378, 381-384, 

394, 538, 540, 542, 567-568 

Izvor 58 

Jablanica 501 

Jablanica (Boljevac) 147-148 

Jabuka 296 

Jagnjilo 163, 173, 211 

Jagodina 69, 72, 96, 103, 142, 

145-146, 179-180, 318, 384- 

385, 413, 541, 557, 565 

Jelašnica 115 

Jelova gora 237-249 

Jalovik Izvor 162 

Jasenak 383 

Jasenovac 493-494, 554 

Jasika 165 

Jasikova 236-237, 305 

Jastrebac 339-340 

Jelen Do 65 

Jezdina 62, 248 

Jezero 432 

Ježevica 61, 97, 540 

Jošanica 114, 299 

Junkovac 58, 110 

Kačulice 107, 531 

Kalesija 402, 404-405 

Kalinovik 397, 399, 440, 443, 

448-455, 457-458, 460-461, 

464-468 

Kamendo 150, 156, 307 

Kamenica 162, 231 

Kaona 59 

Karan 530 

Karoševina 367 

Kasidol 72 

Kasidoli 84 

Kaštavar 320 

Kijevo 576 

Kladari Gornji 412 

Kladovo 236 

Klakar 424 

Kloka 149 

Knić 100, 564 

Knićanin 551. 

Knjaževac 114-115, 143, 217, 

235, 362, 368 

631

Koceljeva 161, 248, 401, 564 

Kolari 346 

Komirić 109-110, 156 

Konatice 106, 196 

Konopnica 215, 230, 336 

Konjevići 568 

Konjic 40, 91, 433, 438-440, 

448, 451 

Konjuša 263 

Kopajkošara 116 

Kopljare 34, 136-141, 151, 270 

Koprivna 428 

Koraćica 72 

Korenita 533 

Korman 311 

Kosjerić 49, 56, 71, 98-99, 114, 

207, 238, 240-242, 244-245, 

290, 295, 401, 527-528, 530, 

538-539, 542-544 

Kosjerovo 487 

Kosovska Mitrovica 91, 227, 

361 

Koštunići 62, 67 

Kotešica 528 

Kotor Varoš 425, 430 

Kotorsko 428 

Kotraža 531 

Kovačevac 34, 163, 172-174, 

211, 270 

Kozličić 528 

Kragujevac 60, 62, 67, 98, 100- 

101, 109-111, 125, 139, 146, 

150, 167, 242, 247, 263, 266, 

268, 277, 295, 298, 306, 383, 

495, 521, 564, 571 

Kraljevo 64, 66, 71, 107-109, 

171, 239, 244, 247, 260, 266, 

269, 277, 339, 371, 378, 383- 

385, 390, 394, 522, 529, 531, 

533, 535, 543, 568, 570-571 

Kratovo 218 

Kravlje 329, 331 

Krćevac 114 

Kreševo 406, 436-438, 448 

Krivača 301 

Krivi Vir 147-148, 234, 335 

Krnjevo 275-276 

Krupanj 109, 362 

Kruševac 36, 94-95, 146, 165, 

170-171, 203, 220, 276-282, 

289, 295, 297-298, 302-304, 

318, 362, 365, 367, 372, 386, 

519, 534, 541, 543, 557 

Kučevo 236-237 

Kukolje 490 

Kula Fazlagića 80 

Kulina (Novi Pazar) 56 

Kulina (Aleksinac) 149 

Kulinovci 62, 108, 525-526 

Kuršumlija 48, 368, 520, 523- 

525, 535, 543 

Kusadak 110 

Kušiljevo 114 

Kutleš 319, 327-328 

Ladovica 345 

Lađevci 532 

Lajkovac 58, 251, 564 

Laminci 487 

Landol 150 

632

Lapovo 390, 394 

Lasovo 148, 333 

Lazarevac 106, 121-122, 127, 

160, 206, 213-214, 305-306, 

520 

Lazarevac (Blace) 308 

Laznica 236 

Lebane 543 

Ledenice (Kopaonik) 221 

Ledenice (Risan) 476 

Leposavić 226, 228 

Leskovac 36, 110, 146, 170, 

233, 278, 290, 295, 297, 301, 

316-328, 336-339, 341, 343- 

344, 543 

Leskovac (Lazarevac) 122 

Leskovac (Zaječar) 115 

Lešnica 156 

Leušići 62, 67 

Lilić 487 

Lipe 156, 313-315 

Lipolist 156 

Lipovac (Aleksinac) 214 

Lipovac (G. Milanovac) 263- 

264 

Lipovice 230, 327 

Lisa 59 

Lisović 246 

Loret 306 

Lovci 146, 534 

Lozna 212 

Loznica 59, 151, 158, 284, 349, 

362-364, 390, 533, 564 

Lubnica 235 

Lučani 47-49, 62, 567, 570 

Lukovo 333 

Lukovska Banja 536 

Lunjevac 214 

Lunjevica 62, 525 

Ljig 128 

Ljubičevac 113 

Ljubičevo 347 

Ljubić 62-63 

Ljubovija 158, 378, 395, 397, 

522, 564 

Ljuljci 263 

Ljutovnica 66 

Mačvanska Mitrovica 348 

Mačvanski Pričinović 151 

Maglaj 408, 410, 413, 418, 

426, 431, 449, 469 

Majdan 265 

Majdanpek 305 

Majevac 483, 484 

Makarska 500 

Makce 97 

Makovište 71 

Mala Ivanča 144 

Mala Vranjska 159 

Mali Izvor 194, 216 

Mali Požarevac 34, 122, 138, 

151, 160-161, 307 

Mali Zvornik 564 

Malo Crniće 72, 305 

Markovac 140 

Mataruge 71 

Mataruška Banja 229 

633

Medveđa 209, 232, 543 

Medveđa (Trstenik) 93-96, 

306-307 

Mekiš 166 

Melovo 301 

Meljak 88 

Mesići 452 

Metaljka 91 

Metikoše 229 

Metković 168, 311 

Metlić 168 

Mijovac 301 

Milanovo 320 

Milatovac 236 

Milićevo Selo 65 

Miločaj 532 

Milutovac 280 

Mionica 56-57, 111, 240-241, 

244-245, 318, 531 

Mirijevo (Beograd) 296 

Mirijevo (Žabari) 305 

Mislođin 125, 383 

Mladenovac 72, 163, 172-174, 

209, 243, 245, 268, 270, 307 

Mihajlovac 111 

Miličinica 222 

Miloševac 111 

Miljevina 391, 398, 444, 457, 

459 

Mirilovac 177-178, 181 

Miroševce 36, 323-325 

Modrica 303 

Modriča 411-413, 418, 420, 

423, 425-426, 516, 520 

Mojsinje 60, 97 

Moravci 529 

Mošorin 586-588 

Mramor 308 

Mrčajevci 60, 62 

Mrsać 529 

Mršinci 107, 109 

Musina Reka 529 

Mustapić 236 

Mutnica 99 

Muzaće 203 

Mužinac 217 

Nakučani 159 

Negotin 233-234, 237 

Nezuci 129 

Nevesinje 201-202, 451, 461 

Nikojevići 104 

Niš 48, 52, 58, 178, 230, 277- 

278, 292-293, 295, 298, 302, 

308-309, 328-332, 336-337, 

367 

Nova Crnja 590-591 

Nova Topola 488-489 

Nova Varoš 55, 57, 105, 158, 

160, 218, 375-376, 542, 564, 

568 

Novaci 102 

Novi Pazar 219, 227, 375, 378, 

382, 386, 540, 558 

Novo Selo 156 

Nožičko 430 

Obrenovac 51, 71, 86, 106, 

169, 295, 365, 506, 576 

Obrež 104 

634

Obrva 532 

Okletac 568 

Olovo 395, 479, 481 

Opličići 501 

Orašac 230 

Orašje 343-344 

Osanica 207 

Osečina 70, 98, 111, 158, 528, 

531, 564 

Osijek 506 

Osladić 222 

Osmaci 405 

Osnić 194, 217, 235, 335 

Osojnica 129, 131 

Ostra 60 

Ostrog 80 

Ostružnica 169 

Pajazitovo 167 

Palikuća 319 

Pančevo 296, 359-360, 592 

Papratište 239-240 

Paraćin 39, 104, 108, 145, 175- 

179, 234, 297, 565, 578 

Parcani (Barajevo) 170, 274 

Parcani (Kruševac) 279 

Paskovac 151 

Pecka 109, 169 

Pečenjevce 297 

Pećinci 555 

Pećnik 412 

Pejkovce 321 

Pelagićevo 414 

Peščanica 204 

Petrovo Selo 236 

Petrijevo 156, 211 

Pinosava 576 

Pirot 48, 339-343, 345, 555, 

560 

Plana 181 

Plužina 116 

Plavna 234 

Pljevlja 82, 87, 91 

Pocerski Pričinović 159 

Poćuta 222 

Podgrab 451 

Podi 81 

Podgorica 475, 477 

Podrimce 320 

Podujevo 521 

Pološnica 530 

Poljaci 203, 534 

Poljna 93 

Popina 71 

Popovi 389-393, 574 

Popovica 159 

Popović 71, 160 

Popšica 116 

Potoci 85 

Požarevac 120, 301, 305, 316, 

346-347, 413 

Požega 49, 56, 65, 73, 145, 

239-241, 301, 306, 371, 539, 

542, 564, 567-568 

Prača 451-453, 459, 465 

Pranjani 62, 240 

Preljina 62, 64, 159 

Pretežane 308-309 

Priboj 81-88, 91, 132, 158, 

218, 372, 374, 376, 389, 407, 

499, 518, 564 

635

Priboj (Leskovac) 322-323 

Prijepolje 83, 91, 121, 372- 

376, 379-381, 385, 450, 543 

Prijedor 80 

Prijevor 62, 64 

Prislonica 62 

Priština 565 

Prnjavor (Bosna) 491 

Prnjavor (Mačva) 420, 520 

Provo 340 

Prozor 501 

Pukovac 328 

Prokuplje 163, 165, 171, 232, 

308-309, 317-318, 344 

Rača 168 

Rača (Bajina Bašta) 156 

Radalj 59 

Radobuđa 65 

Radovci 65 

Rađevo Selo 533 

Rajac 62 

Rajinac 96, 532 

Rajkovac 100, 150 

Rakova 62, 167 

Ralja 72 

Ram 236 

Ranilović 306 

Rasna 65 

Raška 66, 166, 204, 227, 374, 

385, 540. 

Ravanci 135, 208 

Ravna 114, 217 

Ravna gora pl. 56, 61, 240 

Ravna Reka 71, 99-100, 179 

Ravnica 532 

Ravnje (Valjevo) 98 

Ravnje (Mačva) 168-169, 309- 

310, 348 

Razboj 487 

Ražanj 181, 234-235 

Rečica 65 

Rekovac 112, 145, 542, 544, 

565 

Resnik (Beograd) 296-297 

Resnik (Sokobanja) 215 

Retkocer 209 

Rijeka Crnojevića 502 

Ripanj 170, 172, 273-275, 390, 

576 

Rgotina 143, 159, 163 

Ribare 58 

Risan 476 

Rogača 72 

Rogatica 40, 129, 394, 399- 

400, 451, 458, 470 

Romanovci 489 

Rosulje 276 

Rošci 62 

Rucka 164 

Ruma 506 

Ručići 67 

Rudanka 420, 428 

Rudo 89, 132, 135, 208, 373 

Rudovica 213 

Rujevica 217 

Rušanj 275, 576 

Salaš 163 

Samaila 229, 529 

636

Sarajevo 40, 82, 318, 373-374, 

387, 389, 394, 396, 398, 400, 

407-410, 414, 417, 421-422, 

432, 437-439, 446-447, 450, 

458, 462-465, 467-468, 481, 

515, 517, 520 

Saraorci 111 

Sase 132 

Savinac 535 

Savković 531 

Seča Reka 99 

Sejace 206 

Selevac 111, 143, 167, 210, 

266-267, 274 

Senje 71, 99, 180 

Senjski Rudnik 99 

Seone 156, 167, 211 

Sepci 168 

Seselac 115, 216 

Sićevo 58 

Siga 236 

Sikole 148 

Sisevac 99 

Sjenica 91, 372, 378-386, 394, 

527 

Sjetlina 452 

Skakavci 56 

Skorica 180, 182 

Slatina 62, 97 

Slivje 116 

Smederevo 111, 112, 113, 116, 

313, 315, 316, 317, 346, 362, 

363, 365, 367, 565 

Smederevska Palanka 110, 143, 

167, 362-363, 366-367, 401, 

564, 565 

Smilovac 176-180, 182 

Sokobanja 72, 114, 177, 215, 

233, 299 

Sokolac 395, 399-401, 468, 481 

Sopot 33, 160, 245, 576 

Srbac 426, 491 

Srednje 515, 520 

Sremčica 169, 296 

Sremski Mihaljevci 555 

Sremska Mitrovica 310, 506 

Stanuloviće 225 

Stalać 170 

Stapar 98 

Stara Gradiška 486-487, 490, 

493-494. 

Stragari 166 

Striža 108 

Strižilo 146 

Strmosten 108 

Strojkovce 325 

Stubla 35, 321, 323 

Subjel 244 

Sumrakovac 335 

Surčin 576-577 

Sušica 535 

Sutjeska 40, 440, 445, 447-449, 

451-452, 454, 457 

Suvodol 203 

Svetlić 146 

Svilajnac 114, 151, 247, 401, 

565-566 

Svileuva 159 

Svračkovci 67, 265 

637

Šabac 59, 68, 111, 124, 128, 

158-159, 248, 284, 289, 295, 

310, 349-350, 363, 390, 393, 

495, 557, 571-574 

Šajkaš 68 

Šarbanovac 333 

Šarlince 325, 327 

Šašilovac 280 

Šavrane 302 

Šćepan Polje 450-451 

Šekovići 394-395, 400-404 

Šepšin 174, 209-210, 307-308 

Ševarice 167 

Šid 164 

Šilovo 326 

Šiljakovac 122 

Šljivica 532 

Šogolj 302 

Štitar 111 

Štubik 234 

Šurić 204 

Tabanović 65 

Tekeriš 110, 283-284 

Temerin 555 

Teslić 425, 431, 448 

Tjentište 467 

Tojšići 405 

Topola 33, 71, 110, 114, 128, 

149-150, 206, 266, 268, 273, 

565 

Toponica 100 

Travnik 433, 447 

Trbušani 62 

Trbušnica 121, 206, 578 

Trebotin 297 

Trgovište 207 

Trgovište (Sokobanja) 177 

Trnava (Čačak) 62, 109, 526 

Trnava (Prokuplje) 309 

Trnovo 397, 399, 449, 354 

Trnjani 483-484 

Trstenica 71 

Trstenik 52-53, 69, 96, 166, 

212, 276-277, 280, 306, 532, 

543 

Trubarevac 162 

Trubarevo 212 

Tržac 530 

Tulare 209 

Tulovo 322 

Tutin 91 

Tuzla 80, 379, 385, 398-407, 

411-413, 415, 418, 422, 426 

Ub 66, 77, 102, 162, 259, 367 

Udovice 211 

Ulog 449, 451 

Umčari 150, 196-197, 307 

Umka 51, 116, 126, 163-164, 

383-384 

Ustikolina 471 

Ušće 66 

Uzići 65 

Uzveće 167 

Užice 49-50, 66, 70, 73-76, 

104, 108-109, 114, 159, 300, 

306, 395, 401, 518, 529, 542, 

557, 566-568 

638

Valjevo 38, 49, 52, 58-59, 207, 

222, 240, 248-261, 265, 290, 

295, 311, 349, 362, 365, 367, 

385, 397, 464, 469, 495, 522, 

522, 533, 542-543, 557 

Vapa 97, 108, 526 

Varna 168 

Varvarin 104, 171, 282, 339, 

386, 565, 578 

Vasilj 235 

Vasiljevac 535 

Velakonje 333 

Velereč 62, 67, 108-109 

Velika Drenova 93-95, 279, 

306-307 

Velika Ivanča 243 

Velika Moštanica 125, 163, 383 

Velika Plana 112, 401, 564-565 

Velika Plana (Prokuplje) 308- 

309 

Velika Sejanica 341 

Velika Vrbnica 281 

Veliki Borak 122 

Veliki Šiljegovac 203-204, 534 

Veliko Gradište 97, 301 

Veliko Orašje 275-276 

Veliko Selo 305 

Veliko Trnjane 316, 327 

Velji Kuk 132 

Venčani 204, 306 

Vigošt 66 

Vilusi 489 

Vina 146 

Vinarce 297 

Vinča (Topola) 100 

Vinska 424 

Virovo 60-61 

Visibaba 65 

Višegrad 35, 85, 87, 129-136, 

372, 374, 378, 389, 394, 397- 

398, 400, 407, 481 

Višeslava 568 

Višnjica 296 

Vitanovac 108 

Vitez 40, 432-435, 448 

Vitoševac 176-178 

Vladimirci 349, 363, 564 

Vlaole 305 

Vlasenica 395-397, 401, 403, 

518 

Vlasotince 215, 230, 336-345, 

367 

Vlaška 150, 173-175 

Voćnjak 156 

Vodanj 150 

Vojkovci 149, 206 

Voljčince 321 

Vozuća 208 

Vraćevšnica 263 

Vranić 33, 86, 92, 122-125, 

142, 274 

Vranići 166 

Vranjak 428 

Vranje 206, 301, 327 

Vranjska Banja 301 

Vratare 278 

Vrbica 270 

Vrbovac (Smederevo) 101 

Vrbovac (Sokobanja) 108 

639

Vrčin 150, 307-308 

Vrelo 329, 331 

Vrnjačka Banja 71, 522, 543 

Vučak (Kruševac) 304 

Vučak (Smederevo) 345-346 

Vučje 317, 319, 323, 325 

Vujanovo 326 

Vukovar 371, 508 

Vukovije 405 

Zablaće 311 

Zabrnjica 84 

Zagradina 85 

Zagrađe (Ljig) 98 

Zagrađe (Zaječar) 111 

Zagreb 77, 423, 486, 498 

Zaječar 115, 143, 148, 159, 

163, 168, 198, 218, 235, 295, 

298, 332-335, 362, 365, 367, 

413, 557 

Zalug 375 

Zalužanj 322 

Zaostro 91 

Zašćenje 85 

Zavidovići 412, 418, 431, 479 

Zdravčići 65 

Zdravinje 204, 534 

Zelengora pl. 39-40, 429, 440- 

458, 464-466, 471, 559, 563 

Zemun 164, 359-360, 506, 508, 

554, 576-577 

Zenica 434, 447, 449, 469 

Zminjak 349 

Zubanj 89 

Zubin Potok 225-226, 228, 541 

Zuce 101 

Zukve 161 

Zvečan 228 

Zvezdan 168 

Zvornik 378, 394-395, 397- 

398, 400, 403, 518 

Žabalj 558, 586-588 

Žabar 111 

Žabljani 325-326 

Žagubica 236-237 

Željezno Polje 431 

Žepa 40, 394, 450-451, 458 

Žitkovac 48, 108, 299, 330 

Žitorađa 48, 165, 319, 321 

Živica 347, 530 

Živinice 394, 405 

640

641

642 

recenzije

Naučnim istoriografskim metodom do pouzdanih znanja 

o prošlosti 

Milan Radanović stekao je u domaćoj istoriografiji status vrednog, 

savesnog i pouzdanog istraživača, pišući pre svega o temama koje se tiču 

Drugog svetskog rata u Jugoslaviji i perioda neposrednog poratnog vremena. 

Ni svojom poslednjom monografijom, Kazna i zločin: odgovornost za 

ratne zločine (1941-1944) i vojni gubici snaga kolaboracije u Srbiji (1944- 

1945) Radanović nije izneverio godinama mukotrpno sticanu reputaciju 

racionalnog istraživača, profesionalca odanog bez ostatka zanatu istoričara, 

onako kako nalaže istoriografski metod. Istraživanja tematskog okvira vezanog 

za Drugi svetski rat na jugoslovenskom prostoru, Milan Radanović 

je započeo u izvesnom smislu reaktivno, razotkrivajući manipulacije i odgovarajući 

na falsifikate i zloupotrebe koje je činio deo akademske istoriografije. 

Biće to kulminacija talasa istorijskog revizionizma u Srbiji kao 

državnog projekta u kome je deo istoriografije vođen različitim ideološkim 

ili nekim drugim partikularnim motivima, igrao ulogu servisera različitih 

političkih struktura. 

Jedan od principa kritičke istoriografije, koji predstavlja jasno prepoznatljivu 

i široko prihvaćenu metodološku osnovu istorijske nauke 

je i shvatanje po kojem u istraživanju prošlosti nije moguće postojanje 

konačnih istina, nepromenjivih, jednom datih i za uvek važećih iskaza i 

interpretacija. Zbog toga je permanentno preispitivanje utvrđenih nalaza 

i saznanja jedan od podrazumevajućih pojava u naučnom bavljenju događajima 

i procesima u prošlosti. Međutim, to istovremeno ne znači da je 

svako reinterpretiranje, preispitivanje i prevrednovanje istorijskih zbivanja 

jednako kredibilno ili vredno, odnosno, da bi ga na jednak način trebalo 

tretirati, budući da su objašnjenja istorijskih procesa i fenomena vrlo često 

determinisana i faktorima koji su sa one strane naučnih, istoriografskih 

metoda. Polazeći od toga da su stajne tačke profesije istoričara nesporne, 

Radanović u svojim istraživanjima pokazuje da se istoriografija ne može 

smatrati naučnom dicsiplinom, ako ne počiva na izvorima, što znači da je 

istoričar u svom radu ograničen najmanje trima determinantama – istorijskim 

izvorima i iz njih proisteklim činjenicama, smeštenim u odgovarajući 

kontekst. Iz toga sledi da naučna objektivnost istoričara obavezuje 

643

644 

da interpretacija nužno mora da proizlazi iz analitičke obrade raspoloživih 

izvora, odnosno, relevantne dokumentarne građe. Najnovija monografija 

Milana Radanovića nesporno je čvrsto utemeljena u sva tri navedena aspekta, 

a na važnosti i referentnosti joj daje i bezmalo endemsko poznavanje 

istoriografske literature o predmetu istraživanja, od one nastajale u vreme 

socijalističke Jugoslavije do savremene revizionističke i od najsveobuhvatnijih 

studija, do zavičajnih mikroistorija koje se bave lokalnim temama. 

U meri u kojoj se revizionistička istoriografija u Srbiji distancirala od 

naučnog istoriografskog metoda – da bi izvodila zaključke i interpretacije 

potpuno suprotne onima do kojih su jugoslovenske i svetske istoriografije 

dolazile, i to na temelju istovrsne dokumentarne građe, jer se novi 

i do sada nepoznati izvori o epohi Drugog svetskog rata nisu pojavili – 

u toj meri se Radanović čvrsto drži istorijskih izvora. Posle niza do sada 

objavljenih članaka, studija, polemika i monografije o oslobođenju Beograda, 

svoja istraživanja Milan Radanović zasvođuje opsežnom monografijom 

Kazna i zločin: odgovornost za ratne zločine (1941-1944) i vojni 

gubici snaga kolaboracije u Srbiji (1944-1945). Autor je knjigu sazdanu 

na širokoj izvornoj osnovi segmentirao i konceptualno uobličio u devet 

opsežnih tematsko-istraživačkih celina (Odgovornost JVuO za zločine u 

Srbiji 1941-1944; Amnestije pripadnika JVuO 1944-1945; Odnos partizana 

prema zarobljenim pripadnicima JVuO u Srbiji 1944; Odgovornost 

za zločine formacija pod kontrolom kvislinške vlade u Srbiji 1941-1944; 

Gubici JVuO (iz Srbije) i SUK u Bosni od jeseni 1944. do sredine 1945; 

Gubici crnogorskih četnika u Bosni i Sloveniji 1945; Streljanje pripadnika 

SDK u Sloveniji maja 1945; Aktivnosti i gubici četničkih odmetnika u 

Srbiji 1945-1946; Mitovi i brojke: prilog kvantifikaciji stradalih u Srbiji 

nakon oslobođenja). 

U svom voluminoznom delu Radanović se najpre vratio temi koja 

je uz retke izuzetke bila prećutana poslednje tri decenije, a ni pre toga se 

nije odlikovala većim korpusom istraživačkih radova – reč je o zločinima 

kolaboracionističkih, antikomunističkih snaga na teritoriji Srbije. Navedenu 

pojavu determinisaće kao „teror nad seljačkim narodom“, koji je podrazumevao 

„masovna ubistva, masakriranja, sakaćenja, torturu, pljačku, 

silovanja“. Zaključak autora je da su u mnogim delovima Srbije kolaboracionisti 

ostavili „krvaviji trag od okupatora“. Shvatajući da je istraživanje

zločina kolaboracije u Srbiji conditio sine qua non svakog narativa o sudbini 

tih snaga na kraju rata i vremenu neposredno nakon njegovog zvaničnog 

završetka, autor se u prvom delu knjige bavi istraživanjem i kvantifikacijom 

broja civilnih žrtava, pre svega Srba i Bošnjaka, ubijenim od strane 

antikomunističke kolaboracije. Zbog toga je ispravno samoodređenje ove 

studije kao sui generis „hronike terora nad seljaštvom Srbije“. Poznajući 

besprekorno i noviju i stariju istoriografsku literaturu, autor ih sravnjuje 

sa vlastitim istraživačkim saznanjima i dostignućima, ali i unosi polemičku 

notu osvrćući se na interpretativne okvire revizionističke istoriografije u 

Srbiji. 

Nasuprot jednostranostima i kreativnom tumačenju istorijskih procesa 

kada je reč o Jugoslaviji u Drugom svetskom ratu, koju praktikuje 

revizionistička istoriografija, Milan Radanović je dužnu pažnju posvetio 

i zločinima antifašističkog i revolucionarnog partizanskog pokreta. Prema 

ovim zločinima autor se ne odnosi odbranaški, još manje negacionistički, 

već ih sagledava u mirnom tonu i kontekstualno. Takođe, posebnu vrednost 

Radanovićeve monografije predstavljaju precizne brojke i sistematska 

istoriografska kvantifikacija koja prati zaključke i interpretacije u knjizi. 

Upravo zbog toga ova monografija je ozbiljno osporila niz istorijskih stereotipa 

i mnoštvo nenaučnih zaključaka koji se brižljivo neguju u delu 

politički i nacionalistički motivisane revizionističke istoriografije i angažovane 

publicistike i feljtonistike. 

Prateći sinhrono i opšti makrokontekst, ali ilustrujući navedene tvrdnje 

i nizom mikroistorijskih istraživačkih punktova, ova knjiga je korektiv 

kako propartizanske istoriografije u socijalističkoj Jugoslaviji, tako i srpske 

revizionističke istoriografije postkomunističkog perioda i može se smatrati 

kompatibilnom sa svim navedenim pravcima istoriografskih istraživanja 

Drugog svetskog rata na ovim prostorima. I najzad, delo Milana Radanovića 

je uspešnim rekonstruisanjem poslednjih šest meseci delovanja četnika 

D. Mihailovića popunilo belinu u našoj istoriografiji koju su apstrahovali 

i propartizanski i što je naročito indikativno i pročetnički, revizionistički 

istoričari. Uz to, Radanovićeva monografija bacila je neophodnu svetlost 

na još jednu nepokrivenu temu domaće istoriografije različitih orijentacija 

– amnestiju pripadnika četničkog pokreta, kojoj autor pridaje dužnu 

pažnju. U završnim poglavljima knjige autor je obavio pionirski posao u 

645

646 

našoj nauci i podvrgao analizi rad specijalnih državnih komisija za utvrđivanje 

broja stradalih nakon oslobođenja Srbije od fašizma. Koristeći se 

mukotrpnom „pešačkom“ metodologijom, on je preispitao celokupan registar 

ubijenih i pronašao mnoštvo i faktografski i metodološki netačnih 

ili aproksimativnih podataka, što je poduhvat koji nesumnjivo nadilazi 

pojedinca. 

Monografija koju preporučujemo naučnoj javnosti predstavlja temeljno 

promišljeno, moderno koncipirano istoriografsko delo visoke unutrašnje 

koherentnosti, koje se odlikuje preglednošću i jasnoćom izlaganja, 

prijemčivim stilom, ali i dužnom skrupuloznošću u izvođenju konačnih 

sudova. Nesumnjivo je reč o knjizi koja će postati nezaobilazna za svakog 

istraživača Drugog svetskog rata u Srbiji i Jugoslaviji. 

Znajući da je istorija pre svega „naučno vođeno ispitivanje izvora“ (Lisjen 

Fevr), Milan Radanović je u heurističkom pogledu gotovo nenadmašno 

utemeljio svoju monografiju, zasnovavši je na širokoj izvornoj osnovi, 

prevashodno na veoma bogatoj građi svih relevantnih domaćih arhiva, ali 

i objavljenoj građi, memoaristici, štampi, kao i obilju sekundarnih istorijskih 

izvora, članaka, rasprava i monografija različite ideološke provenijencije 

i nejednakih naučnih i saznajnih potencijala. Ratna istorija Milana 

Radanovića se kreće u jasnim okvirima simboličnog dijaloškog diskursa, 

jer ona i nije ništa drugo do „dijalog prošlosti i sadašnjosti putem izvora“ 

(Edvard Halet Kar), te autor dosledno istrajava na interaktivnosti sa vlastitim 

izvorima, postavljajući im prava pitanja, karakterišući i nadograđujući 

svoj metod, pored već pomenute čvrste empirijske zasnovanosti, i veoma 

izraženim smislom za istorijsku sintezu. Paralelno sa tim, dijaloška forma 

ove monografije očituje se i u konstantnom ali argumentvanom disputu 

autora sa delom akademske istoriografije i publicistike. Pronalazeći pravu 

meru „između vokacije da uopštava i zadatka da izvrši ekpertizu“ (Alen 

Buro), Radanović je vrlo visokim stepenom istraženosti osvetlio ključne 

elemenete istraživanog pitanja. 

Polazeći od nezavršivosti i privremenosti svakog istoriografskog istraživanja 

kao pokretačkoj snazi i važnom motivatoru u permanentnom traganju 

za istorijskom istinom, ostaje utisak nakon čitanja rukopisa knjige 

Kazna i zločin: odgovornost za ratne zločine (1941-1944) i vojni gubici snaga 

kolaboracije u Srbiji (1944-1945) da su fundamentalna pitanja istorije

Drugog svetskog rata u Jugoslaviji u Milanu Radanoviću našli jednog od 

najtemeljnijih i najsavesnijih istraživača, a domaća istoriografija vrednog i 

pouzdanog pregaoca. Zbog svega rečenog naučno pouzdanu i intelektulano 

izazovnu monografiju Milana Radanovića, Kazna i zločin: odgovornost 

za ratne zločine (1941-1944) i vojni gubici snaga kolaboracije u Srbiji 

(1944-1945) kao delo izuzetne dokumentarne vrednosti, sa punom svešću 

o njenoj istoriografskoj relevantnosti, preporučujem za štampanje na zadovoljstvo 

naučne javnosti, ali i šire čitalačke publike zainteresovane za 

kritički utemeljenu i naučno proverljivu sliku o prošlosti. 


647

-Prikaz- 

Knjiga „Kazna i zločin“ Milana Radanovića predstavlja prilog proučavanju 

ljudskih gubitaka Srbije u Drugom svjetskom ratu, sa posebnim 

osvrtom na zločine počinjene nad civilnim stanovništvom i zarobljenicima 

od strane jedinica Jugoslovenske vojske u otadžbini (četnika Draže Mihailovića) 

i „Vlade narodnog spasa“ Milana Nedića. Ono što Radanovićevu 

studiju izdvaja od sličnih istraživanja je neostrašćen pristup problematici 

i korištenje široke palete primarnih i sekundarnih izvora, a naročito 

neobjavljene arhivske građe iz fondova Državne i Zemaljske komisije za 

utvrđivanje zločina okupatora i njegovih pomagača. Tako je autor bio u 

mogućnosti dati detaljnu analizu mehanizma represije kojim se Četnički 

pokret služio protiv političkih neistomišljenika i etnički nepodobnih grupa, 

te dokazati direktnu i indirektnu odgovornost njegovog najvišeg rukovodstva 

za počinjene zločine, odnosno neprocesuiranje počinitelja istih. 

Ova studija također donosi i prikaz zločina srpskih kolaboracionističkih jedinica 

za cijeli period trajanja okupacije. To je tema o kojoj se u javnosti do 

sada malo znalo, a koja u svjetlu plime revizionizma i nedavnog zahtjeva za 

rehabilitaciju Milana Nedića dobija dodatni značaj. Od jednake važnosti 

su i poglavlja koja rasvjetljavanju kontroverze vezane za gubitke četničkih 

i kolaboracionističkih trupa nakon njihovog povlačenja iz Srbije u jesen 

1944. godine, te kvantifikacija stradalih u periodu neposredno nakon oslobođenja 

zemlje. Vezano uz posljednju tačku naročito treba istaći autorovu 

kritičku analizu „registra žrtava“ Državne komisije za tajne grobnice koja 

u konačnici pobija tendenciozne–i u javnosti, na žalost, raširene– tvrdnje 

jednog broja autora o razmjerama „crvenog terora“ u Srbiji. Zaključak: 

knjiga „Kazna i zločin“ je odgovor nauke na pokušaje licitiranja brojem 

žrtava iz ideoloških i dnevnopolitičkih motiva, te kao takva predstavlja 

iznimno vrijedan doprinos objektivnom sagledavanju istorije Drugog 

svjetskog rata na našim prostorima. 

Dr. Gaj Trifković 

648

Preporuka za objavljivanje naučne monografije 

Imao sam posebno, mada ni malo lagano zadovoljstvo, da pročitam 

rukopis „Kazna i zločin“ Milana Radanovića, koji govori o zločinima snaga 

kolaboracije u okupiranoj Srbiji i njihovim vojnim gubicima u završnici 

rata. S lakoćom, ipak, konstatujem, da je Radanović svoj rukopis zasnovao 

na posvećenom istraživanju kroz zavidnu izvornu bazu sačinjenu od 

publicističke, istoriografske i memoarske literature, te objavljenih i neobjavljenih 

arhivskih izvora. Posebna vrijednost u upotrebi ove posljednje 

grupe leži u istraživanju do sada slabo korištenih spisa komisija za ispitivanje 

ratnih zločina okupatora i njihovih pomagača. Na žalost, Radanoviću 

je ostao nedostupan dokumentarni opus OZN-e/UDB-e, kao i trenutno 

nedostupna građa vojnog pravosuđa. Ono što ostaje da bude konsultovano 

je arhivska građa civilnog pravosuđa, na prvom mjestu okružnih sudova i 

tužilaštava. Sažeto prepričavanje ovog rukopisa smatram nepotrebnim, jer 

je autor to sasvim adekvatno učinio kroz uvod u knjigu. Prostor ću iskoristiti 

da bih iznio nekoliko suštinskih zapažanja. 

Moram priznati da nisam ljubitelj obimnih izdanja, jer smatram da 

istoričari, u današnjem vremenu „brzog življenja“, snose obavezu da još temeljnije 

savladaju vještine sintetičkog pisanja, pri čemu bi bili sposobni da 

svoje akribične selekcije informacija i potkrijepljenih zaključaka sroče na 

što manjem prostoru. Radanović, međutim, sebi nije mogao dozvoliti taj 

luksuz. Razlog je posve jednostavan. Zbog odgovornosti prema zahtjevnoj 

temi, u nametnutim uslovima u kojima nove „velike narative“ gradi agresivna, 

institucionalno i medijski pomognuta revizionistička istoriografija, 

Radanović je na sebe preuzeo zadatak da mit o „antifašističkom“ ravnogorskom 

pokretu ospori plejadom sirovih dokaza kojima ilustruje njegov 

konzervativno-militaristički karakter, trag zločina koji je isti ostavio iza 

sebe, kao i kaznu koju je pretrpio u svojstvu poražene strane. U logičnom 

nastavku izvršenja ove zadaće, Radanović je istu pažnju posvetio i oružanim 

formacijama kvislinške uprave u okupiranoj Srbiji. Pri tom je autor, 

navodeći zločine tih formacija, osporio mit o dušebrižničkom karakteru 

režima tobože nevoljnog Milana Nedića, koji im je bio nadređen. 

U skladu sa postavljenim zadacima, metodološka baza teksta zasnovana 

je na jednoj subjektno-prostorno-hronološkoj dinamici. Autor fokusira 

649

650 

jednu od dvije grupe aktera – ravnogorske odnosno kvislinške formacije 

– u određenoj fazi rata, pri čemu iscrpljuje izvornu bazu u elaboraciji njihovih 

djelatnosti vis a vis percipiranog glavnog neprijatelja – partizana i 

njihovih simpatizera – odnosno njihovog uništenja od strane tog neprijatelja 

u završnici rata. Poseban kvalitet ovog rada predstavljaju mikro-studije 

koje fokusiraju određene događaje. 

Iako satkan od mnoštva serija pojedinačnih podataka, ovaj tekst sadrži 

i značajne opšte zaključke i zapažanja. U tom smislu, posebno bih 

izdvojio jednu od svojih impresija. Naime, Radanovićev tekst plastično 

razotkriva formalnu fluidnost mnogih četničkih jedinica koje se pretaču 

iz jedne strukture u drugu. Izmičući se, za određeno vrijeme, ispod neposrednog 

okrilja Mihailovića, one putem legalizacije priznaju kvislinšku 

državu, da bi se nakon izvršenih zadataka formalno vratile Mihailoviću. 

Zapravo, stvarne veze se nikada ne kidaju. Zločini koje ove formacije vrše 

u svojim preskakanjima tih fiktivnih granica ostavljaju iza sebe tragove čija 

putanja seže natrag do svih odgovornih aktera koji su tvorili antikomunistički 

tabor. 

U ovom rukopisu autor popunjava nekoliko bjelina. Na jednom 

mestu on tako sabira već objavljene, ali malo poznate podatke o pokolju 

muslimanskog stanovništva u Pribojskom srezu koji su izvršili pripadnici 

ravnogorskih trupa u februaru 1943. godine. Radanović poseže i za pisanjem 

revizionističkih autora radi ilustracije njihovog odnosa prema tom 

problemu, pri čemu je očigledno njihovo ignorisanje, odnosno pravdanje 

ovog masovnog zločina. Važan je i opis ratnih zločina koje su počinili pripadnici 

kvislinških formacija, uključujući i Srpsku državnu stražu (SDS). 

Poseban naučni doprinos je mikro-studija zločina počinjenih od strane 2. 

gvozdenog puka SDS u leskovačkom kraju tokom 1944. godine. Podjednako 

je važno i tretiranje nedovoljno ekspliciranog fenomena amnestije 

pripadnika ravnogorskih jedinica u posljednoj godini rata. 

Radanović ne zaobilazi pitanje „revolucionarnog terora“ koji su provodili 

partizani i pokušava – iako to nije primarna tema njegovog rada – 

da ga problematizuje i kvantifikuje. Mada u studiji ima sporedno mjesto, 

ovaj pokušaj je koristan zbog uvođenja elementa poređenja. Ipak, najveća 

vrijednost uporedne problematizacije ove teme jeste ilustracija autorovog 

pozicioniranja ka istini kao takvoj. U tom smislu, Radanović ne podilazi

fikciji „neutralnog“ istoričara, ali zato seže ka cjelovitosti diskursa kojim bi 

se razložile sve bitne kompleksnosti jedne višeslojne ratne drame. 

Jedan od najtežih problema koji se tretira u monografiji je pitanje 

kvantifikacije, ali i kvalifikacije stradanja pripadnika ravnogorskih i 

kvislinških formacija. U tom smislu nailazimo na isti odnos prema toj problematici 

kao kod pitanja „revolucionarnog terora“. Sa jedne strane, Radanović 

pokušava da se približi stvarnom broju kolaboracionističkih snaga na 

kraju rata, kao i broju njihovih žrtava tokom i van borbe. Sa druge strane, 

on njihove gubitke – nastale kako kroz borbu, tako i kroz kaznu, zasluženu 

ili nezasluženu – u svim bitnim slučajevima, ali i u jednoj ukupnosti ovog 

procesa, pokušava da kontekstualizuje, da objasni razloge stradanja, pa i da 

locira trenutke bezrazložnosti istog, ukoliko je osjetio da mu istraživačka 

etika tako nalaže. Poseban naučni doprinos u ovom segmentu je sakupljanje 

i reinterpretacija izvornih podataka u vezi sa stradanjem četnika tokom 

takozvane „Bosanske golgote“, od Motajice do Zelengore. 

Autor na samom kraju knjige tretira pitanje „zločina oslobodilaca“. 

Vrijedi napomenuti da se Radanović već nekoliko puta javno oglasio povodom 

ove tematike. Posebno bih izdvojio rezultate njegovih istraživanja, 

koji su u vidu polemike sa revizionističkom istoriografijom objavljeni u 

njegovoj prethodnoj monografiji povodom 70 godina od oslobođenja 

Beograda (M. Radanović, Oslobođenje: Beograd, 20. oktobar 1944, RLS, 

Beograd 2014, str. 364-412). Pred vama su, ovom prilikom, rezultati istraživačkog 

napora prošireni na teritoriju okupirane Srbije. 

Koji je spiritus movens ovog istraživačkog poduhvata? Možda najbolji 

odgovor na ovo pitanje daju tekuće polemike u kojima autor učestvuje. 

Protivnička strana u polemici govori o zločinima „svih strana“ u „građanskom 

ratu“, pri čemu se komunistima spočitavaju kako ideološki motivi 

ubijanja, tako i veći broj počinjenih ubistava. Odgovori su jasni: 1.) poginuli 

u gubitničkoj strani manje su gubili živote zbog ideologije, a daleko 

više zbog ratnih dejstava i zbog svoje uloge u ratu kroz kaznu ili osvetu, 2.) 

partizani nisu vršili genocidno nasilje, koje je podrazumijevalo uništavanje 

čitavih porodica i sela, iako je revolucionarna vlast skrivila smrt više hiljada 

interniranih Mađara i Nijemaca u Vojvodini, 3.) partizanska strana je u 

završnoj godini rata provodila i masovnu amnestiju, dok njihovi neprijatelji 

njima nisu pružali takav tretman, 4.) „treba razlikovati retorziju od 

651

zločina“: zločini su činjeni kroz razgranatu praksu kolaboracije, dok je retorzija, 

iako praćena i „zločinima oslobodilaca“, nastupila u vidu oružanog 

slamanja nasilno izgrađenog sistema okupacije i kolaboracije. 

U konačnici, smatram da ovaj rukopis posjeduje naučni kvalitet i da 

zaslužuje status naučne monografije. U skladu s tim, izdavaču preporučujem 

njegovo objavljivanje, a autoru od srca želim što više čitalaca. 

Mr Vladan Vukliš 

652

Naučnom metodom protiv revizionizma 

Postoji jedna istoriografija koja je u današnje vreme neophodna, jedinstvena 

u svojoj ulozi, čija je pozicija vrlo jasna. Ona stoji pred revizionistima 

i falsifikatorima istorije kao hoplitska falanga pred neprijateljima: 

napada, ne može da bude probijena, pobeđuje. Takva istoriografija nalazi 

svoje uporište u temeljnim arhivskim istraživanjima, u vrlo pažljivoj 

metodologiji koja se bazira na korišćenju različitih izvora i na njihovom 

upoređivanju. Istoričar prenosi stručnoj i široj javnosti svoje rezultate, 

predstavlja jednu celinu strukturisanu na logičnom povezivanju podataka. 

Polazeći od hipoteze on dolazi do dokazivanja iste, ali istovremeno mu 

njegovo intelektualno poštenje nalaže da od te hipoteze odustane ukoliko 

nije pronašao dovoljno dokaza. 

Takvoj istoriografiji pripada knjiga Milana Radanovića Kazna i zločin, 

koja uzima u obzir veliki broj tematika do sada ili nedovoljno istraženih, 

ili namerno prećutkivanih. Analizirajući postupke kako kolaboracionističkih 

formacija tako i partizanske pobedničke strane, autor dokazuje da ako 

su žrtve zločina sve iste, barem iz današnje perspektive, onda kontekst u 

kojem je zločin nastao je ono na šta treba paziti kako se sam zločin ne bi 

relativizovao. 

U tom smislu se na ovim prostorima po prvi put bez političke strasti i 

nekorektnosti temeljno analizira i fenomen posleratnih zločina, takozvani 

„komunistički teror“ ili „komunistička represija“. Tema koja je inače vrlo 

osetljiva obrađena je na osnovu naučne metodologije koja raskrinkava sve 

pokušaje politizacije i falsifikacije na snazi naročito poslednjih petnaest godina, 

zbog čega je jedna anti-istorija postala sastavni deo zvanične politike 

sećanja i učenja u školama. 

Građa koja je korišćena, naročito materijali jugoslovenske Državne 

komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača, jasno govori 

o razlozima zbog kojih se revizionisti drže prilično daleko od određenih 

arhiva i arhivskih fondova, krijući se iza ideološke tvrdnje da su u 

pitanju „komunistički proizvodi“ i da su dakle neupotrebljivi: ta građa, 

naime, pokazuje pravo lice svih kolaboracionizama na ovim prostorima, 

kroz hiljade svedočenja, originalnih dokumenata kolaboracionističke, nemačke 

i italijanske proveniencije pre svega, ali i kroz detaljan rad na terenu 

653

od strane članova komisije. I upravo koristeći tu građu, autor donosi kao 

primer i dokaz svojih teza veliki broj slučajeva počinjenih zločina, koji 

pokazuju da postoji čitav niz istorijskih događaja, moglo bi se reći čitava 

istorija, sačinjena od svakodnevnog života pod terorom kolaboracionista 

koja zahteva posebnu pažnju svih istoriografskih pristupa: ne samo vojne, 

političke, nego naročito društvene istoriografije. 

Takođe, prikaz delovanja četničkog pokreta pokazuje jedinstvenost 

tog kolaboracionističkog pokreta na celom starom kontinentu. Četnici su, 

naime, uspeli da sarađuju sa svima: sa partizanima na početku, pa sa Nemcima, 

Italijanima, Bugarima, sa Nedićevom vladom, sa zapadnim Saveznicima 

pa čak na kraju i sa Crvenom Armijom (koja tu saradnju nije prihvatila). 

Za to vreme, uspeli su da počine masovne etnički motivisane zločine, 

naročito nad Muslimanima, o kojima i dan danas ne znamo dovoljno, 

kako autor pokazuje u svojoj knjizi. Ti isti četnici proglašeni su danas antifašistima, 

borcima za slobodu i demokratiju, primerima za omladinu. 

Sve to nas dovodi do jasnih zaključaka. Pre svega, knjiga se nameće 

kao nezaobilazni kamen temeljac u analizi kolaboracionizama, sa besprekornom 

metodologijom i vrlo jasnim tokom izlaganja, zahvaljujući čemu 

je definitivno razorena revizionistička publicistika i kvazi-nauka. Sa druge 

strane, autor nam pokazuje put kojim treba da nastavimo, koji će obuhvatiti 

na istim metodološkim principima analizu drugih važnih aspekata 

kolaboracionizma kao što su na primer ideološka dimenzija, odgovornost 

u Holokaustu, u ekonomskoj eksploataciji zemlje i u prinudnom radu, a 

naročito u fašizaciji srpskog društva tokom okupacije. 

Dr Milovan Pisarri 

654

655

CIP - Каталогизација у публикацији - 

Народна библиотека Србије, Београд 

94(497.1)”1939/1945” 

341.322.5(497.1)”1941/1945” 

РАДАНОВИЋ, Милан, 1976- 

Kazna i zločin : snage kolaboracije u Srbiji : odgovornost za ratne zločine 

(1941-1944) i vojni gubici snaga kolaboracije u Srbiji (1944-1945) / Milan Radanović. 

- Beograd : Rosa Luxemburg Stiftung, Regionalna kancelarija za jugoistočnu 

Evropu, 2015 (Beograd : Standard 2). - 656 str. 

; 22 cm 

Tiraž 600. - Skraćenice. str. 8-9. - Str. 11-26: Revolucionarno nasilje u narodnooslobodilačkom 

ratu / Krunoslav Stojaković. - Napomene i bibliografske reference 

uz tekst. - Bibliografija: str. 599-625. 

ISBN 978-86-88745-15-4 

a) Други светски рат 1939-1941 - Југославија b) Жртве рата - Југославија 

- 1941-1945 

COBISS.SR-ID 219107340 

656

Danica Marinković, seljanka iz Boleča, na suđenju Draži Mihailoviću 

jula 1946. svedoči o tome kako je preživela četničko klanje. 657

Monografija koju preporučujemo naučnoj javnosti predstavlja temeljno 

promišljeno, moderno koncipirano istoriografsko delo visoke unutrašnje 

koherentnosti, koje se odlikuje preglednošću i jasnoćom izlaganja, 

prijemčivim stilom, ali i dužnom skrupuloznošću u izvođenju konačnih 

sudova. Nesumnjivo je reč o knjizi koja će postati nezaobilazna za 

svakog istraživača Drugog svetskog rata u Srbiji i Jugoslaviji. Ratna 

istorija Milana Radanovića se kreće u jasnim okvirima simboličnog dijaloškog 

diskursa, jer ona i nije ništa drugo do „dijalog prošlosti i sadašnjosti 

putem izvora“ (Edvard Halet Kar), te autor dosledno istrajava 

na interaktivnosti sa vlastitim izvorima, postavljajući im prava pitanja, 

karakterišući i nadograđujući svoj metod. Paralelno sa tim, dijaloška 

forma ove monografije očituje se i u konstantnom ali argumentovanom 

disputu autora sa delom akademske istoriografije i publicistike. 


Ono što Radanovićevu studiju izdvaja od sličnih istraživanja je neostrašćen 

pristup problematici i korištenje široke palete primarnih i sekundarnih 

izvora, a naročito neobjavljene arhivske građe. Tako je autor 

bio u mogućnosti dati detaljnu analizu mehanizma represije kojim se 

četnički pokret služio protiv političkih neistomišljenika i etnički nepodobnih 

grupa, te dokazati direktnu i indirektnu odgovornost njegovog 

najvišeg rukovodstva za počinjene zločine, odnosno neprocesuiranje 

počinitelja istih. Ova studija također donosi i prikaz zločina srpskih 

kolaboracionističkih jedinica za cijeli period trajanja okupacije. To je 

tema o kojoj se u javnosti do sada malo znalo, a koja u svjetlu plime 

revizionizma i nedavnog zahtjeva za rehabilitaciju Milana Nedića dobija 

dodatni značaj. 

Dr Gaj Trifković 

658

ZLOČIN

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?