Empirijska istraživanja u nastavi psihologije

ЕЙКИПИЈСИА

ИСРПАЖИВАЊА

С НАСРАВИ

КСИХОЛОГИЈЕ

ЗБОРНИК

ИСТРАЖИВАЧКИХ

РАДОВА УЧЕНИКА

ГИЙНАЗИЈЕ

„КАРПИЈАПХ КАВЛЕ“

- СРЕАЙ пројекат -

Тема:

„Безбедност и

употреба

мобилних

уређаја у

саобраћају“

- Школска 2020/21. -

Београд, јун 2021.

Гимназија „Патријарх Павле“

О зборнику радова ученика Гимназије „Патријарх

Павле“, насталих у оквиру СТЕАМ пројекта на тему:

„Безбедност у саобраћају и употреба мобилних

телефона“

О пројекту

Овај зборник радова је резултат рада свих осам одељења ученика другог разреда Гимназије

„Патријарх Павле“, на пројекту СТЕАМ карактера „Безбедност и употреба мобилних уређаја у

саобраћају“, који је вођен у оквиру часова психологије током школске 2020/21. године. Радови су,

у свом финалном делу, писани у форми научно-истраживачког чланка, онако како се приређују за

стручне часописе. Вођен је у корелацији са предметима: Информатика, Биологија, Српски језик и

књижевност, Енглески језик и изведен је уз менторство наставника наведених предмета.

Како је пројект осмишљен – процедура прикупљања, обраде и

презентовања података

Пројекат је вршен тако што су се ученици унутар сваке групе одељења, које су за време пандемије

корона-вируса бројале по 15 ученика, делили у 3 тима од по 4-6 чланова.

Први тим је вршио теренско истраживање пратећи понашање 4 категорије учесника

саобраћаја (возачи аутомобила и аутобуса, бициклисти и пешаци) и бележећи употребу

мобилних уређаја током учешћа у саобараћају у унапред припремљеним табелама. Подаци

су накнадно обрађивани.

Други тим је, најпре, правио онлајн упитник у Гугл-формама, а затим га задавао својим

родитељима и рођацима, прикупивши тако податке за обраду.

Трећи тим је, такође, уз помоћ претходно направљеног упитника у Гугл-формама,

испитивао своје вршњаке и њихову перцепцију властитог понашања у будућности по

питању употребе мобилних уређаја у саобраћају.

Сви прикупљени подаци су, затим, обрађивани уз помоћ статистичког програма Ексел који

ученици су непосредно пре тога савладали у оквиру часова информатике. Иновација у овом делу је

била та што је једна од ученица (Мина Малићи из одељења 2-1, којој се посебно захваљујем),

најпре савладала посебну процедуру обраде података у Екселу уз помоћ Пивот табела, што иначе

није програмом информатике предвиђено, а затим је направила онлајн туторијал за примену ове

процедуре која битно олакшава обраду података. На основу овог туторијала, сви ученици –

учесници пројекта су обрађивали податке свог дела истраживања и тумачили их, уз консултовање

са наставником.

Сваки тим је, затим, правио извештај о обављеном истраживању. Ученици су добили упутства о

начину прављења оваквог извештаја и свим елементима које он треба да садржи. Због тога је

форма свих извештаја истоветна, али су њихови подаци, резултати, тумачења, запажања и

закључци специфични за сваки тим.

Унутар сваког тима је вршена подела задужења тако што су један до два ученика учествовали у

статистичкој обради, други пар је налазио биолошке основе психичких процеса присутних

приликом учешћа у саобраћајним ситуацијама, трећи пар (или само један ученик) је правио

извештај у форми чланка за часопис, поштујући принципе израде таквог чланка на основу

претходно добијених упутстава, а четврти је преводио резиме чланка на енглески језик. Ова

задужења су била вреднована из предмета са којима је пројекат био у корелацији. Посебна

вредност оваквог рада је била могућност суочавања са свим изазовима, предностима и

потешкоћама рада у тиму.

Циљ пројекта

Освестити значај безбедног понашања свих учесника саобраћаја (возача, бициклиста, пешака)

кроз обраду психолошких тема – пажња, опажање и когнитивна обрада информација и

истовремено неговати знања и вештине које се развијају у оквиру биолошке науке, иинформатике,

примене знања из енглеског језика, као и језичке културе и писмености.

Исходи пројекта које су учесници пројекта – ученици 2. разреда гимназије остварили:

Разумевање улоге и значаја пажње, дистрактора пажње, опажања и когнитивне обраде

информација

Заузимање позитивног става према безбедној вожњи и учешћу у саобраћају, уопште

Примена знања из предмета Биологија - Препознавање улоге различитих органских основа

и можданих центара за обраду чулних информација - визуелних, аудитивних, тактилних и

др. центара за складиштење примљених информација и ценрално процесуирање од стране

фронталних неокортикалних структура мозга

Примена знања и вештина из предмета Рачунарство и информатика у процесу обраде

података применом програма Ексел

Примена знања и вештина из предмета Српски језик и књижевност – Писање извештаја о

истраживању у форми чланка за часопис – неговање језичке културе и писмености

Непосредна примена енглеског језика - превођење резимеа чланка на енглески језик

Развијање вештине сарадње, тимског рада и вршњачке едукације

Опште и међупредметне компетенције које су развијане кроз учешће у пројекту, од

значаја за адекватну припрему ученика за активну партиципацију у друштву и

целоживотно учење:

1. Компетенција за целоживотно учење 2. Комуникација 3. Рад с подацима и

информацијама 4. Дигитална компетенција 5. Решавање проблема 6. Сарадња 7. Одговорно

учешће у демократском друштву 8. Одговоран однос према здрављу 9. Одговоран однос

према околини 10. Естетичка компетенција 11. Предузимљивост и оријентација ка

предузетништву – кроз развијање идеје: Шта даље, након истраживања.

Посебна вредност овог пројекта је чињеница да су ученици, у периоду изолације због пандемије

вируса Ковид-19 и битно смањеног кретања и социјалних контаката, били у прилици да међусобно

сарађују и део активности спроводе на отвореном, што је посредно утицало и на заштиту њиховог

менталног здравља.

На крају..

Као координатор пројекта, не могу да се отмем утиску да су ученици, упркос чињеници што су

поједине фазе пројекта биле доста напорне, у свему максимално уживали. Са дорађивањем

задатака су настављали и након што је испуњена квота за добијање оцене, разумевајући идеју да

рад треба да буде потпуно заокружена целина. Сарадња и комуникација између њих, као ученика,

и мене, као ментора је била више него коректна. Иако им је концепт пројекта у почетку био веома

захтеван и пун нејасноћа, степен разумевања онога што треба да ураде је, како је рад текао,

постепено и сигурно растао. Упоредо са тим, развијала и њихова одговорност, самосталност,

зрелост у приступу, а видно је расло и задовољство када схвате да су на добром путу. Похвале за

уложени труд и резултате које су постигли нису изостали, а мени се чини да су се ученици,

учешћем у оваквом пројекту, помакли од уобичајеног фокуса на оцену ка фокусирању на идеју

коју треба реализовати.

Ментори пројекта:

Симонида Вукобрат, наставница психологије, аутор и координатор пројекта

Наставници информатике: Снежана Кладар, Љиљана Копривица, Петар Ћосић

Наставници биологије: Сандра Крстић-Јевремовић, Милијана Прибић

Наставници српског језика и књижевности: Маја Мићовић, Нада Каришик, Милица Недељковић

Наставници енглеског језика: Слободанка Јовановић, Игор Столић, Љубиша Јовановић

Консултант у процесу израде зборника: Тања Плазинић, наставница географије

Ученик-ментор за обраду података уз помоћ Пивот табела у програму Ексел: Мина Малићи, 2-1

Линк ка туторијалу за израду Пивот табела на Јутјубу

- Велико хвала свим менторима и учесницима пројекта, овај зборник радова је резултат

труда свих нас заједно! -

Аутори радова у наставку су ученици свих осам одељења другог разреда Гимназије

„Патријарх Павле“. Радови су груписани по одељењима – за свако одељење по 2 теренска

истраживања, по 2 рада која су испитивала узорак одраслих и 2 рада која су се бавила узорком

адолесцената. Имена ученика – аутора радова се налазе на почетку сваког рада.


Радови ученика одељења 2-1

Пројекат „Безбедност у саобраћају и употреба

мобилних уређаја“

Јун 2021.

Утицај мобилних телефона на

безбедност у саобраћају

Анђела Поповић

Милица Остојић

Тијана Судар

Даница Одабашић

Милица Ненадовић

Вишња Спасовић

Гимназија “Патријарх Павле“

Резиме

Коришћење мобилних телефона у саобраћају је постала свакодневна појава која је прешла у јако

ризичну навику. Због тога морамо бити много опрезни (имати пуну концетрацију!) и бити

довољно информисани о њему. Употреба мобилних телефона, током вожње, нам одмаже у томе

и штети безбедност возача и пешака. Несрећних ситуација има све више како године пролазе, а

циљ у овом чланку јесте да вам покажемо и кажемо ЗАШТО долази до тога.

Кључне речи: впжоа, безбеднпст, делпви мпзга, централни нервни систем, мпбилни телефпн.

Abstract

Using the mobile phones while driving has become an everyday habit whichcan cause very serious

consequences . This is the reason why we must be very carful an fully informed about situations we can

experience in traffic. If we use mobile phones while we drive we are a threat to safety of the drivers an

pedestrians. As the years go by, there is a growing number of the accidents, and our goal in this article is

to show and explain why is this happening.

Keywords: driving, safety, brain parts, central nervous system, devices

УВОД

. Безбеднос у саобраћају је на првом месту, јер ми не држимо само наш живот у рукама већ

животе других учесника у саобраћају. Битни фактори у саобраћају су: возач, возило, пут, контрола

над возилом и пажња. Дистрактори имају негативни утицај на безбедност у саобраћају (телефон).

Ометају пажњу возачу што узрокује саобраћајне несреће. Наша свест може да обради од 5 до 9

елемената тј. 7+/-2 (7 плус-минус 2). Наша кракткорочна меморија садржи број ових информација.

Јако је битно да у току вожње наш мозаг обрађује свих 5 до 9 елемената и да оне све буду

усмерене на вожњу. У току вожње телефон може да омете неки елемен који је слабији од другог,

јер звук телефона привлачи велику пажњу што доводи до несрећа у саобраћају. Осим што реагују

спорије, возачи који користе телефон током вожње не запажају велики број детаља и ситуација из

окружења, док се мождана активност при вожњи аутомобила смањује за чак 37 одсто при слушању

гласа који допире из мобилног телефона, што све заједно за последицу има настанак саобраћајне

незгоде.

Шема 1. Кпгнитивна пбраа

инфпрмација

Šema

Улога централног нервног система током вожње

Централни нервни систем има улогу да : Обради информације које примамо из спољашње

средине. Да изврши одговарајућу реакцију на информацију. Да један део информација искористи у

том тренутку, а други део сачува за употребу за касније.

Мождани центри и мождане структуре који су важни за учешће у саобраћају: Oкципитаналне

(потиљачне)- задужена за обраду визуелних информација. Темпорална (слепоочна)- задужена за

обраду слушних информација.Фронтална (чеона) - задужена за процесовање

закључивања,увиђања,резоновања, предвиђања и схватања . Паријентална (темена) - задужена за

сензомоторне функције Неуротрансмитери који су важни за учешће у саобраћају:

Серотонин , ГАВА ,Ацетил-холин , Епинефрин и непиефри, Глутмат ,Допамин

Слика 1. Две мпждане хемисфере

Хемисфере мозга:

Десна-увиђање целина у простору ( помаже при разликовању шта је далеко, близу, мало

или велико)

Лева-Обрађује податке текстуалне природе, нумеричке (смернице, мапе, путокази,

саобраћајни знаци)

Чула која су важна за учешће у саобраћају: Чуло вида , чуло слуха, чуло додира, чуло укуса -

густативно(вероватно делује ометајуће ако је препуно укуса који делују и ометају пажњу, свеједно

да се ради о непријатним или пријатним укусима који изазивају аверзију или гађење), чуло мириса

- олфакторно (ако се нпр. осети мирис горива)

Делови мозга: Хипоталамус-његов уравнотежен рад помаже возачу да остане прибран и

сталожен. Хипокампус-помоћу њега се класификују и формирају информације у меморији и

битан је када возач иде на обуку. Таламус- ту се врши један део тумачења свих сензорних сигнала.

Амигдала- поседује главну улогу у осећањима, поготово у страху, такође битно је да возачи буду

емотивно стабилни. Кора мозга-најважнија за возачеву безбедност током саобраћаја, ту се налазе

све већ примљене информације из свих делова мозга и доноси се свесна одлука и оваква врста

свести је типична само за људе.Мождани мост-има улогу у контролисању аутоматских телесних

функција. Кичмена мождина- има улогу у контрроли рефлекса. Продужена мождина- ма улогу у

контролисању аутоматских функција као што су рад срца,дисање, варење.. Мали мозак-има улогу

у одржавању равнотеже, као и у помагању при учењу. Лимбички систем-има велики значај при

учествовању у саобраћају из мноштво разлога. Ретикуларна формација- има улогу у вези будности,

активности и пажње

Методолошки део

Истраживањем је било обухваћено 24 ученика 2. разреда Гимназије „Патријарх Павле“, одељења

2/1, од чега 13 девојака и 11 момака. Варијабле: пол и узор родитеља (користи / не користи

мобилни при вожњи). Метод истраживања: систематски неекспериментални метод – посматрање.

Примењена техника спровођења истраживања: упитник. Примењена техника обраде резултата:

анализа фреквенција и процентуална анализа применом програма Ексел

Хипотезе

● Хипотеза 1. Претпостављамо да ће женски пол у мањем проценту имати

пројекцију да ће у будућности користити мобилне уређаје током вожње

аутомобила/бицикла/током преласка пешачког прелаза у улози пешака.

● Хипотеза 2. Претпостављамо да ће позитивна пројекција употребе мобилних

уређаја у саобраћају у будућности („користићу мобилне уређаје у саобраћају“) бити

више заступљена код ученика који су изложени узору родитеља који користи

мобилне уређаје у саобраћају у садашњости.

● Хипотеза 3. Претпостављамо да ће позитивна пројекција употребе мобилних

уређаја у саобраћају у будућности („користићу мобилне уређаје у саобраћају“) бити

више заступљена код ученика који током одрастања нису упозоравани на штетност

употребе мобилних уређаја у саобраћају од стране својих родитеља

Приказ резултата

нећу користити телефон и друге мобилне уређаје за време

Женски

пол

Мушки

пол

12,50% 12,50%

користићу телефон да позовем

уколико је нешто неопходно и

хитно

користићу телефон искључиво да

се јавим ако ме неко позове

користићу телефон само под

условом да је повезан на слушалице

– хендсфри варијанта

нећу користити телефон и друге

мобилне уређаје на пешачком

прелазу као пешак

Женски

пол

Мушки

пол

0,00% 4,17%

4,17% 0,00%

12,50% 12,50%

33,33% 29,17%

нешто друго 4,17% 0,00%

Укупно 54,17% 45,83&

вожње

користићу телефон искључиво да се јавим ако ме неко позове 20,83% 16,67%

користићу телефон да позовем уколико је нешто неопходно и

хитно

16,67% 16,67%

Нешто друго 4,17% 0,00%

Табела 1. Пројекција употребе телефона за воланом

Примећујемо да наши испитаници у будућности имају намеру да користе телефон у

комбинацији у слушалицама, и то више девојака од момака. На хитне позиве ће се јављати око

33% испитаника, без разлике у мишљењу у зависности од пола. Jедна четвртина узорка неће

користити телефон за воланом.

Пројекција употребе телефона у улози возача

Велики проценат испитаника, а међу њима нешто више девојака, неће користити уређаје док

прелази пешачки прелаз, а четвртина хоће само у хендсфри варијанти. Мали проценат

испитаника мисли да ће телефон на пешачком користити само ако је нешто хитно или да се

јави на позив.

Моја породица и употреба телефона

Женски пол

Мушки пол

Да мама 4,17% 0,00%

Да мама, да тата 8,33% 0,00%

Да старији брат 4,17% 0,00%

Да тата 0,00% 8,33%

Да тата, да старији брат 4,17% 0,00%

Чланови моје породице не возе

ауто

0,00% 4,17%

Нико не користи мобилни у

токи вожње

33,33% 33,33%

Табела 2. Употреба телефона од стране чланова породице

Добро је што је већина испитаника одговорила да чланови њихових породица не користе мобилне

уређаје за воланом. Таквих је скоро 67%. Остатак узорка наводи родитеље и браћу и саестре оба

пола као возаче који користе мобилне уређаје за воланом.

Моја породица и телфон на пешачком прелазу

Женски пол

Мушки пол

Да старија сестра 4,17% 0,00%

Да старији брат 4,17% 0,00%

Не користе мобилни

телефон на пешачком

прелазу

Табела 3. Телефон и пешачки прелаз

45,83% 45,83%

Добили смо сјајан резултат по питању понашања чланова породице на пешачком прелазу -

они су у високом проценту пажљиви док прелазе улицу. Ипак, око 8% испитаника наводи

да има непажљиве старије сестре и браћу, јер користе мобилни док прелазе улицу.

Пројекција употребе телефона у саобраћају – поука родитеља да је опасна –

Женски пол

Мушки пол

Да помињали су 54,17% 45,83%

Табела 4. Поука родитеља везано за телефоне

Свих 100% испитаника наводи да је од родитеља добијало јасне инструкције да је

употреба телефона у саобраћају опасна.

Пројекција употребе телефона за воланом угрожава безбедност?

Женски пол

Мушки пол

Не слажем се – употреба

мобилних телефона у току вожње

угрожава безбедност

Слажем се, ако се користе

хендсфри слушалице

Слажем се, само ако је у питању

добар и вешт возач

50,00% 25,00%

4,17% 16,67%

0,00% 4,17%

Табела 5. Да ли телефон за воланом угрожава?

Висок проценат испитаника - њих 75% - сматра да ова тврдња није тачна, те сматра да телефони за

воланом угрожавају безбедност. Овај став исказује дупло више девојака од момака. У том погледу

су девојке опрезније и строжије. Око 21% испитаника подржава употребу хендсфри варијанту

употребе телефона, сматрајући да су безбедне, а такав став има више мушкараца него припадница

женског пола. Овакав одговор нам опет сугерише већу опрезност женског пола.

Утицај знања о значају пажње на понашање у саобраћају

Женски пол

Мушки пол

неће утицати никако на мене – користићу

мобилне уређаје у саобраћају кад ја будем

хтео/ла.

0,00% 12,50%

ће на мене утицати тако да у будућности

нећу користити мобилне уређаје у

саобраћају

Табела 6. Утицај нпвих сазнаоа на даље ппнашаое

54,17% 33,33%

Задовољни смо што је скоро 90% испитаника навело да едукација о безбедности има

смисла. У том погледу, жене у већој мери увиђају значај едукације. 12.5% испитаника који

негира значај овакве едукације за безбедност у саобраћају, припада у потпуности мушком

полу. Као и у претходних неколико случајева, примећујемо већи степен опреза и жеље за

знањем о чиниоцима који подижу ниво безбедности код женског пола.

●

●

●

Закључак

Хипотеза број 1 се испоставила да је делимично тачна. Из резултата смо могли да видимо

да ће у будућности у већем проценту девојке користити мобилне телефоне док возе али не

и на пешачком прелазу, али такође видимо да жене воде више рачуна о безбедности.

Хипотеза број 2 је тачна. Свису свесни опасноси у саобраћају ако немаш довољно пажње

или те нешто омета.

Хипотеза број 3 не одудара потпуно од истине, јер се код свих види да је заступљена

позитивна проекција о употребе мобилних уређаја у саобраћају у будућности. Научили смо

да је јако битно да нам цела пажња током вожње или увопште учествовања у саобраћају

буде усмерена на то. Не треба да нам пажњу одвлачи никакав дистрактор јер он има само

негативну улогу, истраживање је показало да су дистрактори узроци 25% саобраћаних

несрећа. Битно је и значај поштовања закона опажања који каже да у било ком садашњем

тренутку успешно можемо да баратамо само са 7+/2 елемента, те да је важно да, током

вожње, сви ти елементи буду у функцији успешне и безбедне саобраћајне процедуре.

Поред свега тога треба да имамо добре узоре поред себе , породиц и родитеље који ће нас

васпитати како треба формирати нам здраве навике и бити наши узори.

Литература

Милојевић-Апостоловић, Б. (2020). Психологија за други разред гимназије, Нови Логос,

Београд

У рукама држите ваш и туђи живот

Истраживање понашања учесника саобраћаја – употреба мобилних телефона

Милица Марковић

Јована Ненадовић

Лена Чубриловић

Маја Мишљеновић

Ива Рашовић

Марија Родић

Гимназија ‘’Патријарх Павле’’

Резиме

У тренутку када човек седне за волан, он на себе преузима одговорност за сопствени живот, али

такође и за животе других учесника у саобраћају. Све учесталији проблем, због којег се дешавају

саобраћајне несреће, јесте људска неодговорност и небрига, као и непоштовање прописаних

саобраћајних правила. Човекова пажња се губи оног момента када у своје руке узме телефон.

Тиме се пажња усмерава на нешто што у првом плану не треба ни да се користи у току вожње.

Главни кривац није телефон, већ сам човек и његова неодговорност, као и слаба свест о

последицама које овај чин носи. Овим истраживањем имамо циљ да пробудимо свест код људи,

колико једна непромишљена ситница неког може скупо коштати.

Кључне речи: безбедност, пажња, одговорност, људска свест, саобраћај.

Abstract

The moment a person sits behind the wheel, he takes responsibility for his own life but also for

the lives of other traffic participants. An increasingly common problem, due to which traffic

accidents occur, is human irresponsibility and negligence, as well as non-compliance with the

prescribed traffic rules. A man's attention is lost the moment he picks up the phone. This draws

attention to something that should not be used in the foreground while driving. The main culprit

is not the phone, but the man himself and his irresponsibility and weak awareness of the

consequences that this act brings. With this research, we aim to raise awareness among

people, how much one reckless little thing can cost. The moment a person sits behind the

wheel, he takes responsibility for his own life but also for the lives of other traffic participants. An

increasingly common problem, due to which traffic accidents occur, is human irresponsibility

and negligence, as well as non-compliance with the prescribed traffic rules. A man's attention is

lost the moment he picks up the phone. This draws attention to something that should not be

used in the foreground while driving. The main culprit is not the phone, but the man himself and

his irresponsibility and weak awareness of the consequences that this act brings. With this

research, we aim to raise awareness among people, how much one reckless little thing can

cost.

Keywords: safety, attention, responsibility, human consciousness, traffic

Увод

Проблем се јавља онда када се пажња усмери на нешто друго уместо на вожњу. У питању су

различити дистрактори пажње. Они су узрок страшним животним последицама. Дистрактор

представља све оно што нам скреће пажњу са главне радње, у овом случају главна радња је вожња.

То може бити телефон, музика, разговор са сувозачем, нека дешавања ван возила. Когнитивну

способност представља брзину обраде података која се може дефинисати као време које је

потребно особи да обави задатак. У питању је брзина којом човек може да разуме и одговори на

информацију коју прими, било да је визуелна, аудитивна или у виду покрета. Постоји одређен број

информација којима се човек успешно може служити у датом моменту садашњости, и износи 7 +/-

2. То значи да је просечан човек у могућности да успешно обради од 5 до 9 информација у неком

тренутку садашњости.

Слика 1: Шематски приказ когнитивне обраде информација

Неуротрансмитери задужени за важне процесе за понашање у саобраћају:

1. Ацетил-холин

2. Сератонин

3. Допамин

4. Епинефрин и норепинефрин

5. Глутамат

6. ГАБА

Чула која су од изразитог значаја за учешће у саобраћају:

1. Чуло вида (обрађује 70% свих информација у нашој околини)

2. Чуло слуха (саобраћај је гласан и потребно је да слушамо, нпр. ако неко труби)

3. Чуло додира

4. Проприцептивно чуло (положај тела током вожње)

5. Чуло укуса (одређени укуси могу деловати ометајуће, ако скрећу пажњу возачу)

6. Чуло мириса (нпр. мирис горива или издувних гасова аутомобила)

Зоне мозга значајне у саобраћају:

1. Окципитална (потиљачна) - служи за обраду визуелних информација

2. Фронтална (чеона) - служи за пажњу, плмланирање, закључивање, организовање...

3. Паријетална (темена) - задужена за сензомоторне функције

4. Темпорална (слепоочна) - служи за обраду слушних информација

Слика 2: Подела мозга на режњеве

Циљ истраживања

Утврђивање заступљености коришћења мобилних или других уређаја међу свим старосним

групама (искључиво родитељи), а највише средње старости.


Методе и техника истраживања:

Истраживање се вршило искључиво преко упитника.

Опис узорка:

Било је 22 испитаника.

Од тога је 45,5% мушког пола, а 54,5% женског пола.

У оквиру тога имамо три старосне групе: млади (16-30 година), средњих година (30-60 година) и

старији (преко 60 година).

Варијабле:

Зависна - Употреба мобилних или других уређаја током вожње, вероватноћа виђења возача који

користе мобилне уређаје у току вожње, видови употребе мобилних уређаја у току вожње/као

пешак.

Независна - Пол, старосна група и врста учесника у саобраћају.

Хипотезе

Хипотеза 1. Претпоставили смо да ће особе старијег узраста знатно мање користити телефон

приликом вожње.

Процедура и ток:

Испитивање смо започели поделом упитника свим старосним групама. Након добијених резултата,

урадили смо целокупну анализу података и представили је табеларно.

Статистичке методе за обраду података:

Вршени су применом програма Еxel, Google упитника, као и методом фреквенције и процената.

Резултати

Табела 1. Приказ резултата

•Од укупног узорка, највећи проценат испитаника не вози - 31.82% и њих чини искључиво женска

популација.

•Највећи проценат испитаника које је одговорило потврдно на постављено питање припада категорији - млади (16-

30 година).

•Закључујемо да је узорак од скоро 23% испитаника који користе телефон у вожњи прилично велики и да

они представљају опасност, како по себе, тако и по остале учеснике саобраћаја.

Табела 2. Обрада

•Од укупног узорка, највећи проценат испитаника у саобраћају учествује као возач (аутомобила) -

59.09%.

•Од укупног узорка, заступљен је већи проценат испитаника мушке популациује у категорији возача

(аутомобила).

•Од укупног узорка, категорију пешака чине искључиво жене и то највише категорије средњих година

(30-60 година).

•Закључујемо да је највећи проценат возача из категорије средњих година и да су заступљенији возачи

мушке популације.

Табела 3:Обрада резултата

•Од укупног узорка, око 60% испитаника је ставило да не виђа или ретко виђа возаче који користе

мобилне телефоне.

•Испитаници средњих година су највише виђали возаче који користе телефоне. Укупно је 57.50%

изјавило то.

•Закључујемо да највећи проценат испитаника ретко виђа возаче који користе мобилне телефоне, што је

веома добро јер то смањује ризик настанка несрећа.

Tabela 4:Процентуална зависност употребе уређаја од узраста

•Од укупног узорка, највећи проценат испитаника не припада категорији возача (31.82%).

•Од укупног узорка, видимо да једино категорија младих (16-30 година), мушке популације активно

користи телефон (4.55%).

•Велики проценат испитаника је одговорило да се труди да никада не користи мобилни, сем када им је то

неопходно, што је свакако много боље од оних који користе телефон и безбедније по њих, а и по

учеснике у саобраћају (27.27%).

•Закључујемо да мали проценат испитаника користи телефон, што нас доводи до идеалних закључака,

уствари до тога како већина њих брине о безбедости у саобраћају.

Табела 5:Пешаци и употреба мобилног телефона у зависности од пола

•Од укупног узорка видимо да половина испитаника припада категорији која никад или ретко кад користи

неки уређај као пешак на улици (укупно их је 54.54%).

•Тиме закључујемо да остали проценат испитаника (45.45%) није одговоран учесник у саобраћају, што

може угрозити туђу, а и њихову животну безбедност.

•Такође можемо закључити и да највећи проценат испитаника из категорије млади (16-30 година) користи

неке уређаје (22.73%) и да тиме угрожавају безбедност.

•Из табеле можемо видети да је већи проценат испитаника мушке популације који користе неке уређаје

као пешаци на улици, него женске у свим старосним категоријама, осим у категорији средњих година (30-

60 година) где је тај број изједначен 9.09% (проценат мушке популације која користи неки уређај износи

27.28%).

Закључак

Највећи број испитаника били су возачи средње старосне групе који ретко употребљавају мобилне уређаје

као учесници саобраћаја. У највећој мери су то хитне ситуације или када возило није у покрету. Учесници

у саобраћају су такође и пешаци за које се показало да су чешћи корисници мобилних уређаја, а они

такође утичу на своју безбедност. Из google упитника, испитаници су гласали, да казне за кршења

правила безбедности у саобраћају треба пооштрити. То нам указује да је људима стало до сопствене и

туђе сигурности.


Милојевић-Апостоловић, Б. (2020). Психологија за други разред гимназије, Нови Логос, Београд

https://www.halo194.rs/images/radovi/2017-04.pdf

https://www.grf.bg.ac.rs/~mjovanovic/gallery/texts/PRvodic.pdf

https://vpps.edu.rs/priprema_rada_za_stampu.pdf

Истина о употреби мобилних телефона у саобраћају

Истраживање теренског карактера

Вељко Тодоровић

Урош Нешић

Алекса Николић

Урош Нешић

Илија Тица

Гимназија ,,Патријарх Павле''

Резиме

У саобраћају сваки учесник мора да носи свој део одговорности, тј. да пази шта ради и да

буде максимално концентрисан. Нажалост, велики број учесника крши једноставна правила

саобраћаја, и бира да ризикује свој живот и живот других, због небитног разлога.

Изненађујуће велика количина учесника бира да ризикује живот због неке поруке или позива

него да безбедно вози улицом. Због овога је направљено истраживање, које нам показује број

неодговорних учесника у саобраћају, и које групе у саобраћају су најнеодговорније, као и које

учеснике саобраћаја треба избегавати.

Морамо бити информисани о оваквим темама како бисмо остали безбедни. Резултати овог

истраживања су успешно прикупљени и анализирани од стране истраживачког тима, својим

вредним радом и стрпљењем.

Кључне речи: одговорност, правила, живот, концентрација

Abstract

In traffic, every participant must bear part of responsibility, that is to watch what they do and be

fully foccused. Sadly, great number of participants violate simple traffic rules, and choose to risk

their own lives and the lives of others, for irrelevant reasons. A surprisingly large number of

participants chooses to risk their life for a message or a phone call instead of driving safely on the

street. This is the reason why we made this research. We wanted to find out how many irresponsible

traffic participants there are, and which groups are more irresponsible, also which traffic

participants should be avoided.

We have to be informed about these topics in order to stay safe. The results of this research have

been successfully collected and analyzed by the research team, with their hard work and patience.

Keywords: responsibility, rules, life, concentration.

Увод

Улога дистрактора у саобраћају је искључиво негативна. Дистрактор као на пример телефон

одузима пажњу возачу што доводи до саобраћајних несрећа и на жалост у неким случајевима и

до губитка нечијег живота. Свест може да обради веома мали број информација: 7+/-2 (7 плусминус

2), тј. од 5 до 9 . У свесну обраду ће ући оне информације на које обраћамо пажњу.

Информације се такмиче за првенство, па бивају обрађене оне које су, као јаче и значајније,

заокупиле нашу пажњу. Зато, ако нам током вожње, када треба да обрадимо мноштво података

које су врло значајне, зазвони мобилни, он ће привући пажњу само због својих карактеристика

(звук позива и светлосни знак) та 2 податка ће ући међу 7 +/- 2 информација које се обрађују у

датом моменту. Такви детаљи који одвлаче пажњу од битног су дистрактори пажње.

Истовремено, неке друге, за безбедност важне информације, ће им уступити место и то је

моменат када у вожњи настају несреће. Док обраћа пажњу на телефон, возач ће превидети неки

од следећих могућих података: црвено светло на семафору; пешачки прелаз; дете на путу;

кривина у вожњи; воз који наилази а возило је на необезбеђеном пружном прелазу. Због ове

чињенице, разговор са возачем је током вожње апсолутно непрепоручљив, а на телефон за

воланом треба заборавити. По интерним анализама саобраћајне полиције, разговори телефоном

су разлог 20% саобраћајних незгода.

Слика 1: Шематски приказ когнитивне обраде информација, према теоријиАткинсона и

Шифрина.

Улоге централног нервног система:; 1. Да детектује промене и стимулусе из околине, 2. Да

изазове (иницира) одговарајући одговор на промену, 3.Да организује информације које ће

одмах користити,а да друге сачува за употребу у будућем времену. Функције неокортекса;

Ако наш неокортекс претрпи неку врсту трауме, последице могу бити врло озбиљне. Ако

претрпимо несрећу главе као резултат неношења кациге током вожње бицикла или мотоцикла,

између осталог можемо лако изгубити способност комуникације.Овом новооткривеном и

специјализованом слоју нашег мозга, способни смо да извршимо задатке као што су решавање

проблема, доношење одлука, размишљање, концентрација, самоконтрола, регулација

социјалног понашања и многи други. То су задаци на високом нивоу велике сложености који

такође утичу на нашу способност учења.

Неуролошки аспект

Неуротрансмитери задужени за процесе важне за понашање у саобраћају; 1.Ацетилхолин,

2.Серотонин, 3. Допамин, 4. Епинефрин и норепинефрин, 5. Глутамат, 6. ГАБА.

Чула која су од значаја за учешће у саобраћају: 1. чуло вида, 2. чуло слуха, 3. чуло додира, 4.

проприоцептивно чуло (о положају тела), 5. чуло мириса –олфакторно (ако се осети мирис

горива), 6. чуло укуса – густативно, које може деловати ометајуће ако је ангажовано укусима

који делују и одвраћају пажњу било да су пријатни, било да је реч о непријатним укусима који

изазивају аверзију и гађење.

Делови мозга од значаја за учешће у саобраћају су:

окципитална (потиљачна) за обраду визуелних информација – значајни за вожњу јер

70% свих чулних информација које обрађујемо су визуелног типа

фронтална (чеона) за процесе као што су закључивање, увиђање, резоновање,

предвиђање, схватање

паријетална (темена) – задужена за сензомоторне функције – сензорни и моторни

хомункулус (види доле о хомункулусу)

темпорална (слепоочна) – за обраду слушних информација, за разумевање и продукцију

говора и обраду информација емоционалне природе.

Слика 2 и 3: Подела мозга на зоне и подела психичких функција по датим зонама


Циљ истраживања је практична провера теорије когнитивне обраде информација.

Процедура и ток


Истраживање је било осмишљено на следећи начин:

Два ученика би пратила понашање пешака, са тим да један прати пешаке женског а други

мушког пола.

Два ученика су пратила понашање позача аутомобила, исто као и код пешака један је био

задужен за женски а други за мушки пол.

Један ученик је пратио понашање возача аутобуса.

Возачи бициклиста нису никад присутни у тој улици, зато њих нисмо могли да пратимо.

Сваки члан је на посебном папиру писао податке за свој део рада, а касније смо те податке

пренели у преодређене табеле.

Ток је био прилично спор због непредвиђеног мањка људи у саобраћају тог дана, али је ипак

то ишло у нашу корист јер смо лакше пратили учеснике у саобраћају.

Опис узорка

Истраживањем су биле обухваћене 4 категорије испитаника, тј. 4 подузорка: возачи путничких

возила, возачи аутобуса, бициклисти и пешаци. Величина узорака је зависила од фреквенције

саобраћаја током пола сата праћења и обухватила је укупно__131__ возача аутомобила; __27__

возача аутобуса; __0____бициклиста и __107___ пешака

Варијабле

Пол- мушки, женски. Старост-деца до 15г, млади (16-30г.), средњих година (30-60г.), старији

(преко 60г.). Врста учесника саобраћаја- пешаци, возачи аутомобила и аутобуса.

Метод истраживања

Систематско неекспериментално истраживање- посматрање, путем записивања података на

одвојене папире и њихово преншење у посебне табеле.

Примењена техника обраде резултата

Анализа фреквенција и процентуална анализа применом програма Ексел.

Хипотезе

Хипотеза 1: Претпостављамо да ће женски пол у већем случају користити мобилне уређаје

током вожње аутомобила.

Хипотеза 2: Претпостављамо да ће узрасна категорија старијих људи мање користити мобилни

уређај током преласка пешачког прелаза.

Превозно

средство

Укупан број возила и

пешака

Резултати

Користи телефон у


Користи

слушалице

Аутомобил 131 15% 1,52%

Аутобус 27 7,40% 11,11%

Бицикл 0 0% 0%

Пешаци 107 18,70% 5,60%

Табела 1: Укупан број возача аутомобила, аутобуса, бициклиста и пешака

Графикон 1: Приказ детаљних резултата у облику графикона

Дискусија резултата

Ови резултати показују да 24% пешака користи телефон током прелажења улице, а да већина

не користи слушалице. Око 18% возача аутобуса користи телефон, чешће слушалице. Око

16,5% возача аутомобила користи телефон, и то више сам уређај него слушалице. Бициклисти

се нису појавили у праћеном узорку.

На основу горњег графикона, примећујемо да уређаје најчешће користе припадници мушког

пола, далеко више од жена учесница саобраћаја. То су, углавном мушкарци млађих година (16-

30).

Закључак

Хипотеза 1 се показала нетачна. Добијени резултати су показали да мушкарци користе

мобилне уређаје у саобраћају више од жена. Хипотеза 2 се показала тачна. Остале категорије

(најчешће млађи узраст, а затим и људи средњих година) су користиле мобилне уређаје више

од старије популације.

Према резултатима, можемо да закључимо да пешаци највише користе телефоне, и то пешаци

мушког пола. Кад се говори о возачима аутомобила, мушкарци користе више телефон од жена,

али је разлика прилично мала. Жене нису користиле телефон више од мушкараца ни у једној

ситуацији, а највише су га користиле у саобраћају. По овом графику закључујемо да телефон

више користе мушкарци, док жене, у неким случајевима нису пуно далеко од њих. Телефон у

колима највише користе мушкарци од 16-30 год. , док жене од 16-30 год више користе

слушалице. Код пешака, мушкарци од 16-30 год највише користе телефон и слушалице, а исто

важи и за возача аутобуса. Наше истраживање је показало да су учесници саобраћаја

недовољно пажљиви јер уређаје користе док су укључени у саобраћај. У томе предњаче млађи

и мушкарци средњих година, али смо нашим истраживањем показали да има много и

неопрезних жена у сапбраћају. Можда би едукација млађе популације помогла да се ниво

свести људи подигне по овом питању, а тиме и ниво безбедности свих учесника саобраћаја.



Београд

https://psihologijaija.jimdofree.com/

https://autoblog.rs/blog/auto/vesti/2009/08/11/20-saobracajnih-nesreca-uzrokuje-telefoniranje-uvoznji

Мобилни телефони у саобраћају – да ли је ваша

безбедност на првом месту?

Ања Ђорђевић

Катарина Дрча

Урош Вишњић

Сања Добовишек

Јелена Ерић

Гимназија "Патријарх Павле“

Резиме

Како се навика коришћења мобилних телефона у саобраћају одражава на нашу

сигурност? Добро функционисање нервног система јесте фактор који утиче на начин

вожње. Када уз себе имамо мобилни телефон као главни дистрактор, когнитивни процеси

и рад неуротрансмитера имају важну улогу.

Статистика показује да се већина удеса дешава услед прекорачења прописане брзине

међутим о удесима до којих долази услед коришћења мобилних уређаја слабо се води

евиденција. Следећа истраживања приказују нам удео коришћења мобилних телефона у

саобраћају.

Кључне речи: дистрактор, неуротрансмитери, мобилни уређаји

Abstract

How does the habit of using mobile phones in traffic affect our safety? Good functioning of the

nervous system is a factor that affects the way you drive. When we have a mobile phone with us

as the main distractor, the process and operation of neurotransmitters play an important role.

Statistics show that most accidents occur due to exceeding the speed limit, however, accidents

that occur due to the use of mobile devices are poorly recorded. The following research shows us

the stake of mobile phone use in traffic.

Keywords: Distractor, neurotransmitters, mobile devices

Увод

Ово истраживање покренуто је због мањка информација које имамо о коришћењу

мобилних телефона у саобраћају, међу пешацима и возачима. Како реагујемо у неком

тренутнку најбоље нам је приказано у теорији когнитивне процене. Према овој теорији,

емоције зависе од тога како особа процењује ситуацију или који јој смисао придаје. Људи

могу да мењају начин емоционалног доживљавања и реаговања својим разумом и начином

размишљања. Још један важан фактор јесте радна или оперативна меморија. Она нам

омогућава да чувамо и манипулишемо привременим подацима. Капацитет радне меморије

је ограничен, па човек може баратати са 5-9 информација у неком тренутку, а да обрада

буде успешна. То је разлог зашто телефон представља дистрактор, односно представља

вишак информација које не можемо да обрадимо довоњно добро.

Циљ овог рада јесте да нам прикаже број становништва које користи мобилне уређаје у

саобраћају и да нам покаже колико се људи свакодневно излаже ризику током вожње.



У нашем истраживању коришћена је систематска неекспериментална метода и техника

упитника (анкете).


Укупан узорак састоји се од 27 људи чија старост није дефинисана. Само два испитаника

су била мушког пола.

На питање да ли мисле да ће у току вожње користити телефон већина испитаника је

одговорила потврдно, међутим одговор је потврдан само ако је у питању хитан случај. Док

прелазе улицу већина испитаника користи мобилне телефоне, иако тврде да је то ретко,

јако мали број телефоне не корсти уопште током преласка улице.

Морамо нагласити да су веђина испитаника пешаци док су само четворо испитаника

возачи. Само два мушка испитаника, од којих је један возач, док су остали испитаници

женског пола.

Хипотезе

Хипотеза 1: Предпоставили смо да ће у већем броју мушкарци користити мобилне

телефоне у саобраћају.

Хипотеза 2: Претпоставили смо да млађе особе више користе мобилне уређаје у


Ток и опис истраживања

Упитник направљен од стране ученика у Гугл-формама смо проследили пријатељима,

породици и осталим ученицима. Њиховим испуњавањем упитника дошли смо до резултата

који су нам били потребни за истраживање. Упитник се односио на возаче и пешаке. Унос

података вршен преко програма Еxcel, а статистичка метода за обраду података је метода

фреквенција и процената.


У резултатима видимо да сви испитаници сматрају да млађа популација чешће користи

мобилне телефоне у саобраћају. Затим да је само двоје испитаника било у некој

саобраћајној незгоди због коришћења телефона, или је таквој присуствовало. На питање да

ли ваши чланови породице користе мобилне телефоне током вожње 17 испитанка је

одговрило одрично, док је 7 одговорило да очеви користе телефон у току вожње.

Седамнаест испитаника је на питање да ли користе мобилне телефоне док прелазе улицу

одговорило да се то дешава, али ретко. Двадесет један испитаник тврди да му информације

о незгодама у саобраћају значе и да мисли да би се то могло догодити и њему / њој. Само 4

испитаника су возачи, док остали у саобраћају учествују као пешаци и двадесет четитири

испитнаика сматра да би телефон користило у хитним случајевима, ако их неко позове или

да би позив пребацили на спикерфон. Упркос томе што је већина одговорила да би у неком

тренутку користила мобилни телефон сви испитаници сматрају да казне за коришћење

истих треба да буду ригорозније.

Табела 1: Приказ чланова породице који користе или не користе мобилни телефон за

воланом

Дискусија и закључак:

Након добијених резултата видимо да већина испитаника не користи мобилне уређаје

током учешћа у саобраћају или их користи ретко. Међутим велики број сматра да је у реду

користити их у одређеним ситуацијама.

Овим истраживањем утврдили смо да су жене те које више користе мобилне телефоне у

саобраћају што је демантовало нашу прву хипотезу. Што се тиче друге хипотезе не

можемо са сигурношћу рећи да млађи људи више користе мобилне телефоне у саобраћају,

али према претпоставци испитаника можемо видети да и они имају исто мишљење. Двоје

од двадесет седам испитаника је доживело или присуствовало некој незгоди изазваној

коришћењем телефона, иако то не изгледа као велики број у већој групи испитаника и тај

број би се повећао. Тако долазимо до закључка да коришћење мобилних телефона у

саобраћају утиче на нашу реакцију и да наша радна меморија не може да подржи толики

број информација одједном. Из тог разлога треба подићи свест и доћи до решења овог

проблема, биле то ригорозније казне или неки други начин.


Милојевић-Апостоловић, Б. (2020). Уџбеник из психологије за други разред гимназије,

Београд: Нови Логос

https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=&cad=rja&uact=8&ved=2a

hUKEwiL4uXTuIDxAhWGhv0HHd4JCM8QFjABegQIAhAD&url=https%3A%2F%2F

opazanje.weebly.com%2F1050108610751085108010901080107410851072-

108610731088107210761072-

10801085109210861088108410721094108011121072.html&usg=AOvVaw19GVTDOit

-oSsYiHrPYFIZ

https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=&cad=rja&uact=8&ved=2a

hUKEwiI1tjhoIDxAhXDhf0HHXsiDYMQFjAAegQIBRAD&url=https%3A%2F%2Fw

ww.cognifit.com%2Fsr%2Fscience%2Fcognitive-skills%2Fworkingmemory&usg=AOvVaw0yKl3TzibvAll_AV_Trk36

Ризик употребе мобилних телефона у саобраћају

Миљана Божовић,

Ђорђе Костић,

Данило Јанковић,

Алекса Девић,

Растко Лабан,

Матија Ђаловић 2-1


Резиме

Сваки учесник саобраћаја мора да буде максимално одговоран, и има на уму да непажњом може

угрозити не само свој, већ и живот других учесника. У теорији сви знају колико је коришћење

телефона у току вожње опасно, али у пракси ретко ко заправо не корсити телефон и пази на

себе и друге учеснике саобраћаја. Некада је заиста тешко поверовати када чујемо колико

саобраћајних незгода се десило због употребе телефона, и како је могуће да тако лако бирамо да

напишемо поруку или обавимо позив током вожње, и тиме доводимо свој и живот других у

опасност, због нечега што није вредно ни саме опасности, а камоли чињенице да много људи на

тај начин изгуби живот. Из тог разлога, обављено је истраживање које нам показује колико

неодговорних возача постоји и које диже свест о овоме како би дошли до начина да тај проблем

решимо.

Кључне речи: одговорност, психологија, правила саобраћаја, истраживање

Abstract

Every traffic participant must be maximally responsible, and keep in mind that carelessness can endanger

not only his own, but also the lives of other participants. In theory, everyone knows how dangerous it is to

use the phone while driving, but in practice, few people do not actually use the phone and take care of

themselves and other road users. Sometimes it's really hard to believe when we hear how many traffic

accidents have happened due to the use of the phone, and how it is possible to so easily choose to write a

message or make a call while driving, and thereby endanger our lives and the lives of others. dangers, let

alone the fact that many people lose their lives that way. For that reason, research has been done that

shows us how many irresponsible drivers there are and that raises awareness about this in order to come

up with a way to solve this problem.

Keywords: responsibility, psychology, traffic rules, research

Увод

Када смо учесници саобраћаја саобраћаја морамо имати у виду да у својим рукама држимо наше

животе, а исто тако и животе других људи. Због тога безбедност мора бити на првом

месту.Безбедност у вожњи подразумева неколико фактора: возач, возило, пут, контрола безбедности

саобраћаја. Дистрактори су једни од фактора који доводе до нарушавања безбедности у току вожње

(пример телефон). Због недовољне концентрације, до које доводе дистрактори, може доћи до

саобраћајне незгоде. За време вожње је битно да свих 5-9 елемената које наш мозак обрађује буду

усмерени искључиво ка вожњи. Број 7+/-2 је такође од великог значаја јер представља количину

информација коју краткорочна меморија може да садржи. Уколико пажњу возач већински усмерује ка

телефону, лако се може десити да неће приметити црвено светло на семафору, пешачки прелаз или

нешто слично. Такође, битно је да знамо да је према истраживањима саобраћајне полиције, разговор

телефоном разлог за 20% саобраћајних незгода.

Слика 1: шема когнитивне обраде информација


Мождани центри и стуктуре јихи су од значаја за учешће у саобраћају:

-фронтална(чеона) за процесе као што су закључивање, увиђање, резоновање, предвиђање, схватање

-паријетална(темена) задужена за сензомоторне функције

-окципиталне(потиљачне) за обраду визуелних информација

-темпорална(слепоочна) за обраду слушних информација

ХЕМИСФЕРЕ МОЗГА

-десна:увиђање целина у простору (како би спознали нешто што је мале величине а близу, велико а

далеко)

-лева:обрађује податке нумеричке, текстуалне природе (нпр. путокази, саобраћајни знаци и

смернице).

Неуротрансмитери задужени за важне процесе за понашање у саобраћају: ацетил- холин, серотонин,

допамин, ГАБА, глутамат, епинефрин, норепинефрин.

Слика 2: подела мозга на зоне према психичким

функцијама


Практична провера теорије когнитивне обраде информација.

Осмишљено је ради подизања свести о томе колико је безбедност у саобраћају важна.

Истраживање се вршило из два корака: први је било посматрање на терену, а други обрада

прикупљених податак, уношење у табелу и анализа.

Методолошки део - процедура и ток истраживања

У току истраживања пажња је била усмерена на следеће четири категорије испитаника, тј.

подузорка: возачи путничких возила, возачи аутобуса, бициклисти и пешаци. Величина сваког

узорка зависила је од фреквенције саобраћаја и кретања учесника у саобраћају током пола сата

праћења и обухватала је укупно 813 возача аутомобила, 79 возача аутобуса, 0 бициклиста и 223

пешака.

Метод истраживања који је коришћен је посматрање, које је такође било и примењена техника.

Техникакоришћена при обради резултата- анализа фреквенција и процентуална анализа

применом програма Ексел.

Варијабле

Пол- женски, мушски. Врста учесника саобраћаја- пешаци, возачи аутомобила, возачи аутобуса,

бициклисти. Старост- деца<15 година; млади(16-30год.); средње године(30-60год.); старији(60 и

више год.). Дистрактор(телефон, слушалице)- не користи; користи телефон; користи слушалице.

Хипотезе

1. Претпостављамо да ће женски пол у мањем проценту корситити мобилне уређаје током вођње

аутомобила/аутобуса/бицикла/током преласка пешачког прелаза у улози пешака.

2. Претпостављамо да ће узрасна категорија млађих људи у већем проценту користити мобилне

уређаје током вожње аутомобила/аутобуса/бицикла/током преласка пешачког прелаза у улози

пешака.

Резултати истраживања

Табела 1: Приказ употребе мобилних телефона и слушалица од стране учесника

саобраћаја различитих категорија по полу и узрасту.

Табела 2: Укупан број возача аутомобила, аутобуса, бициклиста и пешака и процентуални однос

употребе уређаја у саобраћају.

Графикон 1: Детаљан приказ резултата у облику графикона.


Од укупног броја, 15% возача је користило мобилни. Од тога, преко 10% држи телефон у руци и

разговара док вози, а нешто преко 4% користи слушалице. Преко 8,5% возача аутобуса разговара

телефоном док вози аутобус са путницима, што је веома застрашујуће и забрињавајуће, с обзиром

на то да су одговорни за животе својих путника и да само једна грешка може довести до великог

броја жртава. Такође, чак 10% пешака користи телефон или слушалице током преласка улице и

слично.

Током истраживања закључено је да током учествовања у саобраћају, највише телефон користе

возачи мушког пола. Женски возачи у значајно мањој мери употребљавају телефон за време

вожње. Интересантно је да се и у категорији мушких возача старијих од 60 година, појављује не

тако мала присутност употребе телефона, без обзира што је у тим годинама мања видљивост,

реакције и сама способност за вожњу.

Највећа употреба телефона је код млађих учесника у саобраћају и то се односи на оба пола.Ова

категорија (16-30год.), осим у случају мушких возача средњих година, убедљиво највише користи

мобилни телефон у саобраћају.

Закључак

Хипотеза број 1 се показала као тачна. Резултати су показали да учесници саобраћаја женског

пола у мањој мери користе мобилне уређаје док учествују у саобраћају.

Хипотеза број 2 се такође показала као делимично тачна. Уз категорију млађих људи, мушки

учесници саобраћаја средњих година највише користе телефон док учествују у саобраћају.

Ово истраживање нам јасно показује колико несавесних учесника у саобраћају постоји, а познато

је да је непажња у делићу секунде довољна да настане трагедија. Ово је јасан знак за све нас, а и за

надлежне органе, да нешто мора да се предузме како би се коришћење мобилних телефона током

вожње свело на минимум, и самим тим спречиле многе саобраћајне несреће и трагедије. Један од

начина да се делује на ово јесте едукација млађе популације још у раним разредима основне

школе, како би се подигла свест о томе колико је опасно користити телефон док учествујемо у

саобраћају и да осим себе, доводимо и друге у опасност.

Литература:


Да ли учесници у саобраћају користе мобилни

телефон?

Мина Бојовић

Јована Вујновић

Богдана Гавриловић

Миња Вуковић

Ања Димитријевић

Мина Малићи

Гимназија ,,Патријарх Павле“

Резиме

Истраживање смо спровели у циљу како бисмо установили колики је степен опасности

коришћења мобилног или било ког другог електонског уређаја у свакодневном животу у

саобраћају. Сваки појединац је одговоран за своје понашање, ради своје, али и туђе безбедности.

Међутим, темпо данашњег живота човека доводи у ситуацију да често занемарује своју

одговорност тако што крши правила понашања у саобраћају, што као последица може довести

до фаталног исхода. На основу прикупљених података, закључили смо да је изузетно велики број

неодговорних учесника у саобраћају који су неопућени о последицама и опасностима којима

првенствено излажу себе а онда и друге. Да бисмо смањили ризик и избегли овакве ситуације,

морамо да се потрудимо и утичемо на то да се учесници придржавају правила. Наш

истраживачки тим је својим трудом и радом успешно прикупио податке у циљу реализовања

целог пројекта.

Кључне речи: саобраћај, безбедност, правила, опасност, истраживање, мобилни уређаји

Abstract

We conducted the research in order to determine the degree of danger of using a mobile or any other

electronic device in everyday life in traffic. Every person (the individual) is responsible for his own

behavior, for his own safety, but also for the safety of others. However, the pace of today's life leads

to the situation that he often disregard his responsibility by violating the rules of conduct in traffic, which

as a consequence can lead to a fatal outcome. Based on the collected data, we concluded that there is an

extremely large number of irresponsible traffic participants who are unaware of the consequences and

dangers to which they expose themselves first and then others. In order to reduce the risk and avoid these

situations, we must make an effort and influence the participants to follow the rules. Our research team,

with their hard work, successfully collected data in order to realize the entire project.

Keywords: traffic, safety, rules, danger, research, mobile devices

Увод - зашто је безбедност у саобраћају значајна?

Када смо учесници саобраћаја морамо имати у виду да у својим рукама држимо наше

животе, а исто тако и животе других људи. Због тога је безбедност на првом месту.

Безбедност у вожњи подразумева неколико фактора, а то су: сам човек (возач), возило, пут,

контрола безбедности саобраћаја. Дистрактори су једни од фактора који доводе до нарушавања

безбедности у току вожње (пример телефон). Због недовољне концентрације на пут, коју

проузрокују дистрактори, може доћи до удеса и саобраћајних несрећа. Битно је да за време вожње

свих 5-9 елемената које наш мозак обрађује у радној меморији у току вожње буду усмерени

искључиво ка вожњи и радњама у истој.

Број 7+/-2 је такође од великог значаја у вожњи јер представља количину информација коју

краткорочна меморија може да садржи.

ЗАШТО ЈЕ БЕЗБЕДНОСТ У САОБРАЋАЈУ

ЗНАЧАЈНА? 2. ДЕО

Шема 1. Шема когнитивне обраде информација

Према званичним подацима, у првих осам месеци 2020. године на путевима Србије

догодила се 19 481 несрећа, од којих је 298 било са смртнимисходом.

Истраживања сугеришу да је 25% од свих саобраћајних незгода повезано са дистракцијом

(поремећај пажње) због коришћења мобилног телефона.

Што нам говори да је 4 870 ових несрећа проузроковано јер су возачи користили мобиле

уређаје.

Улога централног нервног система у току вожње

Мождани центри и мождане структуре који су од значаја за учешће у саобраћају:


предвиђање,схватање

паријетална (темена) – задужена за сензомоторне функције

окципиталне (потиљачне) за обраду визуелних информација

темпорална (слепоочна) – за обраду слушних информација

Хемисфере мозга

Десна-увиђање целина у простору (како би спознали нешто што је мале величине а близу,

и обрнуто веклико, а далеко)

Лева- обрађује податке нумеричке, текстуалне природе (нпр. путокази, саобраћајни знаци

и смернице)

Улога централног нервног система у току вожње 2. део

Делови мозга

Кора мозга- пресудно важна за безбедност у саобраћају. У њој се налазе све информације из свих

делова мозга и доноси свесна одлука о деловању , што одражава свесност која је типична само за

човека.

Таламус - у њему се врши делимично тумачење свих примљених сензорних сигнала.

Хипоталамус - његов уравнотежен рад ће довести до тога да возач буде сталожен и миран.

Мождани мост - укључен у контролисање аутоматских телесних функција.

Лимбички систем- од изузетне важности за учешће у саобраћају из више разлога.

Амигдала - има кључну улогу у емоцијама, нарочито страху. Битно је да учесици саобраћаја буду

емоционално стабилни.

Хипокампус - служи за формирање и класификацију информација у меморији. Битан у току обуке

за вожњу.

Ретикуларна формација -служи за пажњу, активност, будност.

Мали Мозак - има улогу у контроли држања и равнотеже и такође помаже људима у учењу и

усвајању покрета.

Кичмена Мождина -контрола рефлекса.

Продужена Мождина -помаже контролисању аутоматских функција као што су дисање, рад срца,

варење, функционише као преносник сигнала који долазе и одлазе до мозга

Циљ и ток истраживања

Практична провера теорије когнитивне обраде информација.

Осмишљено је ради подизања свести о томе колико је безбедност важна у собраћају.

Његов ток се развијао у више корака. Прво смо на терену посматрали колико учесника

користи телефон. Затим смо податке унели у табелу и анализирали их.

Наш истраживачки тим

Миња Вуковић- информатички део пројекта

Јована Вујновић- излазак на терен

Мина Бојовић- излазак на терен

Мина Малићи- информатички део пројекта

Богдана Гавриловић- излазак на терен

Ања Димитријевић- излазак на терен


У току истраживања обратиле смо пажњу на следеће 4 категорије испитаника, тј. 4

подузорка: возачи путничких возила, возачи аутобуса, бициклисти и пешаци. Величина

узорака је зависила од фреквенције саобраћаја током пола сата праћења и обухватила је

укупно 813 возача аутомобила; 79 возача аутобуса; 0 бициклиста и 223 пешака.

Варијабле - Обухватили смо варијабле пола и узраста.

Метод истраживања који смо користиле је посматрање. Посматрање је такође била и

примењена техника.

Техника коришћена при обради резултата- анализа фреквенција и процентуална анализа

применом програма Ексел.

Хипотезе

Хипотеза 1. Претпостављамо да ће женски пол у мањем проценту користити мобилне уређаје

током вожње аутомобила/аутобуса/бицикла/током преласка пешачког прелаза у улози пешака.

Хипотеза 2. Претпостављамо да ће узрасна категорија младих људи у већем проценту користити

мобилне уређаје током вожње аутомобила/аутобуса/бицикла/током преласка пешачког прелаза у

улози пешака.


Превозно

средство

Ук. Број возила и

пешака

Користи фон у


Користи

слушке

Аутомобил 892 10,80% 4,20%

Аутобус 79 7,90% 0,79%


Пешаци 223 6,55% 2,23%

Табела број 1: укупан број возача аутомобила, аутобуса, бициклиста и пешака, и процентуални

однос употребе уређаја у саобраћају

Коментар прве табеле:

15% возача је од укупног броја користило мобилни. Од тога, преко 10% држи телефон у руци и

разговара док вози, а 4,20% слушалице.

реко 8,5% возача аутобуса разговара телефоном док вози аутобус пун путника.

Застрашујући податак је да ВОЗАЧИ АУТОБУСА користе мобилни и тако угрожавају животе

путника, пешака и свој лични живот.

Чак и 10% пешака користи телефон или слушалице.

Ови подаци показују у којој мери су учесници саобраћаја НЕ ВОДЕ РАЧУНА О БЕЗБЕДНОСТИ

СЕБЕ И ДРУГИХ.

ПРИКАЗ РЕЗУЛТАТА

Превозно

средство

Пол <15

фон

< 15

слушке

16 –

30

фон

16 – 30

слушке

30 –

60

фон

30 – 60

слушке

> 60

фон

> 60

слушке

Аутомобил Мушко 0 0 12 1 41 17 11 0

Женско 0 0 9 3 9 0 0 0

Пешаци Мушко 0 0 11 1 3 0 0 0

Женско 2 0 13 7 5 2 0 0

Бицикла Мушко 0 0 0 0 0 0 0 0

Женско 0 0 0 0 0 0 0 0

Аутобус Мушко 0 0 1 1 9 0 0 0

Женско 0 0 0 0 0 0 0 0

Табела бр. 2: Приказ употребе мобилних телефона и слушалица од стране учесника саобраћаја

различитих категорија по полу и узрасту

Ако посматрамо ову табелу закључујемо да жене доста чешће употребљавају слушалице у односу

на мушкарце. Изузетак је у случају возача мушкараца средњих година, код којих је примећена

употреба слушалица у великом броју случајева, док их код жена истих година није примећено.

ПРИКАЗ РЕЗУЛТАТА

Пол < 15 г. 16 – 30 г. 30 – 60 г. > 60 г.

Превозно средство

Аутомобил мушко 13 58 11

женско 12 9

Пешаци мушко 12 3

женско 2 20 7

Бицикла

мушко

женско

Аутобус мушко 2 9

женско

Табела бр.3: Упрошћен приказ употребе телефона учесника саобраћаја у зависности од пола и

узраста

Коментар за 3. табелу

Посматрајући 3. табелу закључујемо да телефоне највише користе возачи мушког пола.

Женски возачи у далеко мањем броју користе телефон. Интересантно је да се у категорији

возача срећу мушкарци који имају више од 60 година, а у тим годинама умањена је

способност пријема и обраде информација, што представља посебни ризик за безбедност

саобраћаја.

Што се тиче женске категорије, телефони су запажени највише у улогама пешака, у

млађим годинама (16-30 година). Као пешацци жене користе скоро дупле више телефон

него мушкарци.

Највећа је употреба телефона у млађим годинама, и то се односи на оба пола. Осим у

случају употребе телефона од стране мушкараца возача средњих година (30-60 г.), ова

категорија убедљиво највише користи телефон у саобраћају.

Видео прилог о значају безбедности у саобраћају

https://youtu.be/heFUqFgVCB8

ЛИТЕРАТУРА:

Милојевић-Апостоловић, Б. (2020). Уџбеник из психологије за 2. разред гимназије, Логос,

Београд

https://rs.n1info.com/auto/a658870-crna-statistika-broj-saobracajnih-nesreca-po-gradovima-iopstinama-u-srbiji/

https://www.abs.gov.rs/sr/analize-i-istrazivanja/statistika-i-analize/trendovi





Јун 2021.

Истраживање понашања учесника саобраћаја

Пројекција употребе мобилних уређаја у саобраћају у будућности

Аутори: Филип Петровић

Игор Миловановић

Милош Цветковић

Жељко Младеновић

Ментор: проф. Симонида Вукобрат

Резиме

Само тренутак непажње у саобраћају може довести до велике несреће, где можемо довести и себе

и друге у опасност. Зато треба да упутимо пажњу и концетрацију на вожњу за нашу добробит, али

и добробит других. У нашем члану можете прочитати да су углавном мобилни телефони ти који

скрећу пажњу возачима, и то много више него друге ствари. Овим истраживањем желимо да

помогнемо возачима да обрате пажњу како не би користили мобилне телефоне током вожње

Кључне речи: саобраћај, пажња, концетрација

Abstract

Only a moment of carelessness in traffic can lead to a big accident, where we can put ourselves and

others in danger. That is why we should pay attention and concentration to driving for our benefit, but

also for the benefit of others. In our article, you can read that mostly mobile phones are the ones that

draw the attention of drivers, and much more than other things. With this research, we want to help

drivers pay attention so as not to use mobile phones while driving

Keywords: traffic, attention, concentration

Увод

Значај безбедне вожње је у томе да не доведемо себе, а и друге у опасност. Да би могли безбедно

да возимо, потребно је да вежбамо и стекнемо рутину и најбитније да своју пажњу усмеримо на

вожњу да не би дошло до грешака и саобраћајне несреће. Нервни систем, синапсе, свих 6 чула и

неуротрансмитери јако си битни за нас током вожње и помажу нам у нашој безбедности.У овом

раду ћемо поменути значај органске основе, а пре све ћемо се бавити провером пројекције

понашања младих људи у саобраћају у будућности.

Теоријски осврт

Когнитивна обрада информација

,,Магични број 7+/-2“,ово значи да човек може да обрати пажњу на највише девет ствари, а

најмање на пет. Искуснији возачи могу да обрате пажњу на више ствари јер су стекли рутину, док

“новопечени” возачи не могу. Људи током вожње већ обраћају пажњу на разне ствари везане за

вожњу (аутомобиле иза и испред себе, на контролну таблу, знакове на путевима, људе које

комуницирају са њима у колима...) , али данас све више возача користи телефон током вожње што

постаје ужасна навика и доводи до несрећа. Истраживања показују да 25% свих саобраћајних

незгода долази до губитка пажње чији је најчешћи узрок телефон. Употребом телефона возачева

пажња се преусмерава са саобраћајне ситуације, осим тога што реагују спорије због тога већ и не

запажају велики број детаља и ситуација, док при вожњи аутомобила мождана активност опада за

37% при слушању гласа из телефона током разговора. Научници са Универзитета у Барселони су

доказали да је штетније писање поруке током вожње него возити под дејством алкохола.

Занимљив податак је да вас сликање селфија током вожње омета 14 секунди, док проверавање

друштвених мрежа одвлачи пажњу 20 секунди.

Закон каже да не смемо да користимо мобилне телефоне током вожње ако немамо опрему која

омогућава телефонирање без ангажовања руку.

Неуропсихолошки аспект

Нервни систем је најкомплекснија и најважнија мрежа комуникације и контроле. Од суштинске је

важности за вид, слух, контролу покрета, регулацију телесних функција (варење, дисање...),

памћење, доношење одлука итд. Омогућава координацију свих животних функција тј. усклађује

рад органа и функционисање организма као целине.

Дели се на: централни и периферни

Постоје две хемисфере мозга - лева и десна. Лева хемисфера конторлише десну половину тела, док

десна хемисфера контролише леву половину.

Обе садрже велики број центара за контролу мноштво функција. За многе функције, центри су у

обе хемисфере, а за поједине - центри су само у једној - левој или десној. За такве функције

кажемо да су латерализоване. Ипак, за обављање било које радње, користимо обе хемисфере јер

међу њима постоји врло добра комуникација.

Слика бр. 1 - Хемисфере мпзга и функције

Подела мозга на зоне и психолошке функције:

1. фронтална (чеона) - пажња, планирање, организовање, закључивање...

2. прецентрална и паријетална (темена) зона - моторне функције и соматосензорне функције

3. окципитална (потиљачна) зона: визуелно-спацијалне функције (вид и сналажење у простору)

4. темпорална зона - аудитивне функције, говор, памћење, емоције

Слика бр. 2 - Психплпшке функције пп зпнама

Ппдела мпзга на делпве:

1. Кпра мпзга

2. Таламус

3. Хиппталамус

4. Мпждани мпст

5. Амигдала

6. Хиппкампус

7. Ретикуларна фпрмација

8. Мали Мпзак

9. Прпдужена Мпждина

10. Кичмена Мпждина

Опис истраживаоа: Циљ пвпг истраживаоа је утвђиваое пптенцијалне склпнпсти испитаника да

у будућнпсти кпристе мпбилне уређаје у свпјству различитих категприја учесника сапбраћаја.

Креација Google упитиника нам је пмпгућила да задамп питаоа, кпја су нам била неппхпдна да

бисмп извршили истраживаое за пвај прпјекат.

Већ креирани упитник смп прпследили ученицима пдељеоа 2/2 и дпбили назад ппдатке кпје смп

кпристили у даљем истраживаоу.


Опис узпрка: Истраживаоем је билп пбухваћенп 22 ученика 2. разреда Гимназије „Патријарх

Павле“, пдељеоа 2/2, пд чега 13 девпјака и 9 мпмака.

Варијабле: птац (22,7% кпристи телефпн при впжои)

мајка (4,5% кпристи телефпн при впжои)

Осталих 59,1% рпдитеља не кпристи телефпн при впжои

Метпд истраживаоа: систематски неекспериментални метпд - ппсматраое

Примеоена техника спрпвпђеоа истраживаоа: упитник

Примеоена техника пбраде резултата: анализа фреквенција и прпцентуална анализа применпм

прпграма Excel.

Хипптезе:

Хипотеза 1: Претппстављамп да ће женски ппл у већем прпценту имати прпјекцију да ће у

будућнпсти кпристити мпбилне уређаје тпкпм впжое аутпмпбила/бицикла/тпкпм преласка

пешачкпг прелаза у улпзи пешака.

Хипотеза 2: Претппстављамп да ће ппзитивна прпјекција упптребе мпбилних уређаја у

сапбраћају у будућнпсти („кпристићу мпбилне уређаје у сапбраћају“) бити више заступљена кпд

ученика кпји су излпжени узпру рпдитеља кпји кпристи мпбилне уређаје у сапбраћају у

садашопсти.

Хипотеза 3: Претппстављамп да ће ппзитивна прпјекција упптребе мпбилних уређаја у

сапбраћају у будућнпсти („кпристићу мпбилне уређаје у сапбраћају“) бити више заступљена кпд

ученика кпји тпкпм пдрастаоа нису уппзправани на штетнпст упптребе мпбилних уређаја у

сапбраћају пд стране свпјих рпдитеља.


Приказ резултата - упптреба телефпна за впланпм аутпмпбила:

Табела брпј 1: упптреба телефпна приликпм впжое у будућнпсти пп пплпвима

Од пних испитаника кпји неће кпристити телефпн, више је припадника женскпг ппла

Више жена би кпристилп телефпн акп је ппвезан на слушалице

Приказ резултата - упптреба телефпна на пешачкпм прелазу:

Табела брпј 2: кпришћеое мпбилних уређаја дпк се прелази пешачки прелаз

Исти је прпценат кпд пба ппла кпји неће кпристити телефпн

20% женскпг ппла би кпристилп телефпн искључивп да се јаве или акп имају слушалице

13% мушкпг ппла би ппзвалп акп је нештп неппхпднп и хитнп

Приказ резултата - упптреба телефпна за впланпм аутпмпбила (чланпви ппрпдице):

Табела брпј 3: Чланпви ппрпдице кпји кпристе мпбилни уређај дпк су за впланпм

Највећи прпценат наших резултата каже да не кпристе уређаје у тпку впжое

23% наших испитаника каже да оихпв птац кпристи телефпн у тпку впжое

Приказ резултата - упптреба телефпна на пешачкпм прелазу (чланпви ппрпдице):

Табела брпј 4: чланпви ппрпдице кпји кпристе телефпн дпк су на пешачкпм прелазу

64% наших испитаника каже да оихпви чланпви ппрпдице не кпристе телефпн на

пешачкпм прелазу

23% испитаника каже да старији брат кпристи телефпн на пешачкпм прелазу

Приказ резултата - савети рпдитеља пп питаоу упптребе телефпна у сапбраћају:

Табела брпј 5: рпдитељи кпји су васпитали децу п ппаснпсти кпришћеоа телефпна кап

учесник сапбраћаја

Сви наши испитаници су дпбили лекцију пд стране рпдитеља везанп за пву тему

Приказ резултата - да ли упптреба телефпна угрпжава безбеднпст впзача?

Табела брпј 6: кпришћеое мпбилних телефпна не угрпжава безбеднпст при впжои

78% испитаника се не слаже са пвпм тврдопм

14% мисли да је безбеднп акп се кпрсте хендсфри слушалице

Приказ резултата - какп ће на испитанике утицати стеченп знаое, у будућнпсти:

Табела брпј 7: Да ли ће утицати на нас знаое п пажои и кпгнитивнпј пбради ппдатака

Сви испитаници се слажу да је тп на оих утицалп и да неће кпристити телефпн за време

впжое у будућнпсти

Наше мишљеое:

Хипптеза брпј 1 је делимичнп тачна тј. према дпбијеним резултатима испитаника више пчеви

кпристе телефпн дпк су за впланпм, дпк мајке више кпристе телефпне дпк су на пешачкпм

прелазу.

Хипптеза брпј 2, кап и хипптеза брпј 3, су захваљујући пвпм прпјекту пптврђене. Запажамп

кпликп је битнп да рпдитељи у штп већпј мери саветују свпју децу пп питаоу сапбраћаја и

безбеднпсти у сапбраћају.

Закључак

На пснпву дпбијених ппдатака закључили смп следеће:

Највећи брпј испитаника неће кпристити мпбилне уређаје за време впжое и на пешачкпм

прелазу.

Већина рпдитеља указује и саветује свпју децу пп питаоу безбеднпсти у сапбраћају.

Чланпви ппрпдице врлп утичу на ппнашаое наших испитаника пп питаоу безбеднпсти у

сапбраћају.

Знаое п безбеднпсти у сапбраћају, билп да се ради п впжои или преласку пешачкпг преласка,

је изузетнп битнп!


Милпјевић Аппстплпвић, Б. (2021). Психологија за други разред, Нпви Лпгпс, Бепград


https://www.securitysee.com/2019/02/opasnost-od-upotrebe-mobilnog-telefona-u-toku-voznje/

https://www.bionet-skola.com/w/Nervni_sistem_%C4%8Doveka

ПРОЈЕКАТ БЕЗБЕДНОСТИ И УПОТРЕБА

МОБИЛНИХ ТЕЛЕФОНА У САОБРАЋАЈУ

Катарина Настић

Андреа Чолић

Андреа Минић

Гимназија,,Патријарх Павле’’

Резиме

Сви смо веома добро упућени у важност поштовања правила ради безбедне вожње. И генерално

смо сви укључени у саобраћају или као возач(ауто,камион, електрични тротинет, бицикл, мотор)

или као пешак. Свака наша мала грешка приликом улоге у саобраћају може нас много коштати и

то не само нас него и друге људе. Дистрактори пажње у саобраћају могу бити различити

попут:телефонирања,куцања порука, слушања прегласне музике,гледања друштвених мрежа

итд.Зато смо ми спровели ово истраживање и желели смо и вас да укључимо и подсетимо

правилима током вожње као и губљење концентрације у одређеним околностима.Јер наравно

поред дистрактора пажње на вожњу утичу и нервоза, усхићеност, ненаспаваност, утицај

алкохола, емотивни проблем... Зато психологија има велики утицај у томе а то ћемо и видети у

резултатима нашег задатка.

Кључне речи: Безбедност у саобраћају, дистракције, дистрактори, мобилни телефон, магични

број 7+/-2, пажња, истраживање

Abstract

We are all very well aware of the importance of following the rules for safe driving. And

generally we are all involved in traffic either as a driver (car, truck, electric scooter, bicycle,

motorcycle) or as a pedestrian. Every small mistake we make when playing a role in traffic can

cost us a lot, not only us but other people as well. Distractors of attention in traffic can be

different, such as: making phone calls, typing messages, listening to loud music, watching social

networks, etc. That's why we conducted this research and we wanted to include you and remind

you of the rules while driving as well as the loss of concentration in certain circumstances.

Because, of course, in addition to attention distractors, driving is also affected by nervousness,

excitement, insomnia, the influence of alcohol, emotional problem ... That is why psychology has

a great influence in that, and we will see that in the results of our task.

Keywords: Traffic safety, distractions, distractors, mobile phone, magic number 7 +/- 2,

attention, research

Увод

У вожњи је најпре битна безбедност. Последице пребрзе вожње и непоштовање саобраћајних

правила могу бити катастрофалне и однети бројне животе како самих возача тако и других

учесника у саобраћају, због чега је поштовање правила од пресудног значаја како не би угрозили

ни себе а ни друге учеснике саобраћаја.

Дистракција током вожње је скретање пажње с вожње, а узрокована је неким догађајем, објектом

или особом унутар или изван возила. Тим чином смањује се возачева будност, способност

доношења одлука и/или изведба што повећава ризик од несреће. Иако већина стручњака

изједначава дистракцију с непажњом, та два појма нису иста. Дистракција је облик возачеве

непажње – ситуација у којој се задатак обавља без потпуне, фокусиране пажње. Дистрактор се

односи на нешто (нпр. Задатак, објект) што одвлачи пажњу потребну за прикладну вожњу.

Непажња се може јавити и без дистрактора, када особа престане размишљати о ономе што ради.

Најчешће присутан дистрактор данашњице је мобилни телефон. Неповољан утицај мобилних на

вожњу потврдила су бројна лабораторијска истраживања, истраживања на симулаторима вожње и

истраживања у природним условима на отвореним и затвореним цестама. Кориштење мобилног

при вожњи повезано је с лошом контролом над возилом, лошим одржавањем брзине, нарушеним

уочавањем важних прометних знакова и сигнала, нарушеном проценом удаљености између возила

повећаним временом реакције кочења чиме се вероватноћа од прометне несреће повећава за

четири до девет пута.

Наиме, истраживања сугеришу да је 25 одсто свих саобраћајних незгода повезано са дистракцијом

(поремећај пажње), док се социјална и економска цена ових незгода процењује на приближно 40

милијарди долара годишње.

Магични број 7+/-2

То је број информација које можемо да обрадимо у неком садашњем тренутку. Тај број је веома

ограничен и односи се само на најдоминантније информације, на оне које привлаче пажњу. Веома

је важно да свих 5-9 елемената који се обрађују у радној меморији возача у моменту вожње буде у

функцији вожње без присуства дистрактора који би довели у питање безбедност.

У последње две деценије мобилни телефони су постали незаобилазан вид комуникације и поред

великог броја корисних ствари које су нам донели, приметно је да је одређени број људи развио

извесну зависност од коришћења телефона и његових апликација и могућности које нуди.

Са друге стране подједнако брзо је прихаваћено и њихово коришћење током вожње и то је данас

готово свакодневна појава на нашим путевима која је прерасла у јако опасну и ризичну навику.

Упоредо са тим појавио се и велики број студија и истраживања које су указале на негативне

последице употребе мобилног телефона током вожње на безбедност саобраћаја.

Употребом телефона (разговор, читање и слање порука, читање вести, ажурирање статуса,

лајковање, тражење телефона по џеповима и торби итд.) пажња возача се преусмерава са

саобраћајне ситуације, а време потребно да возач реагује на одређене ситуације у саобраћају је

повећано.

Осим што реагују спорије, возачи који користе телефон током вожње не запажају велики број

детаља и ситуација из окружења, док се мождана активност при вожњи аутомобила смањује за чак

37 одсто при слушању гласа који допире из мобилног телефона, што све заједно за последицу има

настанак саобраћајне незгоде.

Од разговора мобилним телефоном током вожње опасније је ако се телефон користи за читање и

слање СМС порука, читање вести, лајковање, и постављање статуса на друштвеним мрежама.

Осим заузетости једне руке, сада више ни поглед возача није усмерен на пут, па је могућност да

дође до незгоде још већа.

Научници са Универзитета у Барселони истраживањем су дошли до податка да је писање СМС

порука док возите опасније чак и од вожње под дејством алкохола, када је конзумирана доза дупло

већа од дозвољене.

Према истраживањима, разговор телефоном током вожње повећава ризик од настанка незгоде

четири, а писање и читање СМС порука чак осам пута.


Зоне мозга – центри од значаја:

• окципиталне (потиљачне) за обраду визуелних информација

• фронтална (чеона)

• паријетална (темена) • темпорална


(лева и десна)

Делови мозга:

• Кора мозга Хипокампус Ретикуларна формација

Таламус

Хипоталамус

Мождани мост

• Лимбички систем

Амигдала

Мали мозак

Продужена мождина

Кишмена мождина

ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА

ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА је прикупљање информација о томе да ли се и у којој мери користе

мобилни тефелони (дистрактори) код различитих узраста и самим тим долазак до закључка о томе

колика је свест о опасности које дистрактори могу изазвати.


Опис узорка: овим испитивањем је обухваћен 31 испитаник од којег је 35.5% мушког а 64.5 %

женског пола

Варијабле: пол и старост

Метод истраживања: систематски неекспериментални метод - посматрање

Примењена техника спровођења истраживања: упитник

Примењена техника обраде резултата: анализа фреквенција и процентуална анализа применом

програма Ексел

Хипотезе:

Хипотеза1 (пол):Наше мишљење пре добијених резултата упитника:Ми мислимо да ће у већим

процентима било какав дигитални апарат користити женски пол у односу на мушки.

Хипотеза2: (старосно доба): Наше мишљење пре добијених резултата упитника:Што се тиче

година возача ми мислимо да оне јако утичу на коришћење дигиталних апарата приликом вожње и

мислимо да ће у већим процентима особе од 18-25 година користити исте те дигиталне апарате у

односу на старије возаче.


Count of Да ли користите телефон приликом вожње? Column Labels

Row Labels Женског Мушког Grand Total

Не, сматрам да је опасно користити га док возим 20.00% 36.36% 25.81%

Нисам возач 70.00% 54.55% 64.52%

Само када је хитно 10.00% 9.09% 9.68%

Grand Total 100.00% 100.00% 100.00%

Табела бр. 1. за коришћење мобилног телефона приликом вожњи по половима

Од оних испитаника који не користе телефон, више је припадника мушког пола. Нема велике

разлике између испитаника мушког и женског пола у погледу на јављање на хитне позиве.

Count of Да ли користите телефон приликом вожње? Column Labels

Row Labels Деца Млади Средњих година Старији Grand Total

Не, сматрам да је опасно користити га док возим 0.00% 15.00% 57.14% 100.00% 25.81%

Нисам возач 100.00% 75.00% 28.57% 0.00% 64.52%

Само када је хитно 0.00% 10.00% 14.29% 0.00% 9.68%

Grand Total 100.00% 100.00% 100.00% 100.00% 100.00%

Табела бр.2. коришћење телефона прилоком вожње по старосним категоријама

Од укупног узорка наших испитаника,скоро 65%њих нису возачи ,

Непуних 10%возача користи телефон у хитним ситуацијама.

Од оних који не користе телефон приликом вожње највиче је припадника старије популације.

На хитне позиве, најчешће се јављају људи средњих година.

Count of Да ли користите мобилни као пешак? Column Labels


Да 0.00% 35.00% 28.57% 100.00% 32.26%

Не 33.33% 0.00% 0.00% 0.00% 3.23%

Понекад 66.67% 65.00% 71.43% 0.00% 64.52%

Grand Total 100.00% 100.00% 100.00% 100.00% 100.00%

Табела бр. 3. коришћење мобилног као пешак по старосној категорији

Највећи проценат нашег узорка користи телефон као пешак најчешће људи средњих година а за

њима и млади и деца.

Преко 32 % испитаника највише користи телефон старија популациј.а

Веома мали проценат становника никада не користи телефон и то су само деца.

Count of Да ли користите мобилни као пешак? Column Labels


Да 15.00% 63.64% 32.26%

Не 0.00% 9.09% 3.23%

Понекад 85.00% 27.27% 64.52%

Grand Total 100.00% 100.00% 100.00%

Табела бр. 4. коришћење мобилног телефона по половима

Највећи број испитаника користи телефон као пешак понекада и највише преставници женског

пола.

Преко 32 процената испитаника користи телефон као пешак и то више преставници мушког пола

Мали проценат испитаника не користи телефон као пешак и то само мушкарци.

Count of Да ли примећујете возаче аутобуса да користе телефон током вожње? Column Labels


Да 66.67% 60.00% 85.71% 100.00% 67.74%

Не 33.33% 40.00% 14.29% 0.00% 32.26%

Grand Total 100.00% 100.00% 100.00% 100.00% 100.00%

Табела бр. 5. коришћење мобилних телефона од стране возача аутобуса и да ли то људи

примећују по старосним категоријама.

Чак 68% испитаника примећује возаче аутобуса како користе телефон приликом вожње и то

најчешће примећује најстарија популација.

Међутим алармантно је сто се категорије узраста примећују возаче са телефонима приликом

вожње.

Count of Да ли користите телефон током вожње тротинета/бицикла? Column Labels


Да 0.00% 5.00% 0.00% 0.00% 3.23%

Не 33.33% 30.00% 42.86% 0.00% 32.26%

Не возим ни једно ни друго 66.67% 55.00% 42.86% 100.00% 54.84%

Само у хитним случајевима 0.00% 10.00% 14.29% 0.00% 9.68%

Grand Total 100.00% 100.00% 100.00% 100.00% 100.00%

Табела бр. 6. коришћење телефона приликом вожње бицикла или тротинета по старосним

категоријама

Највећи број испитаника не користи телефон приликом вожње бицикла и тротинета ета и то

најчешће људи средњих година.

Само 3% испитаника користи телефон и то само млади.

Count of Да ли користите телефон током вожње тротинета/бицикла? Column Labels


Да 5.00% 0.00% 3.23%

Не 35.00% 27.27% 32.26%

Не возим ни једно ни друго 45.00% 72.73% 54.84%

Само у хитним случајевима 15.00% 0.00% 9.68%

Grand Total 100.00% 100.00% 100.00%

Табела бр. 7. коришћење телефона приликом вожње бицикла или тротинета по полу

Мушкарци мање користе телефон приликом вожње бицикла или тротинета.

Count of Да ли треба оштрије кажњавати употребу телефона у саобраћају? Column Labels


Да, мислим да би то смањило употребу истих 100.00% 90.00% 100.00% 100.00% 93.55%

Не, нема потребе за тим 0.00% 10.00% 0.00% 0.00% 6.45%

Grand Total 100.00% 100.00% 100.00% 100.00% 100.00%

Табела бр. 8. мишљење људи о повећању каѕне по старосним категоријама

Преко 93 % испитаника сматра да се треба увести оштрија казна, такво мишљење имају све

категорије узраста.

Count of Да ли мислите да треба оштрије кажњавати коришћење телефона у саобраћају? Column Labels


Да, мислим да би то смањило употребу истих 95.00% 90.91% 93.55%

Не, нема потребе за тим 5.00% 9.09% 6.45%

Grand Total 100.00% 100.00% 100.00%

Табела бр. 9. мишљење људи о повећању казне по половима

Оба пола у високој мери подржавају увођење оштрије казне за употрбу телефона у саобраћају.

ЗАКЉУЧАК

Закључак на основу добијених резултата из анкете

На основу добијених резултата из наше анкете добили смо следеће:

Доста наших испитаника не вози тако да су испуњавали упитник са гледишта пешака а возачи из

прве руке.

Закључили смо да су мушкарци одговорнији као возачи док су жене одговорније као пешаци

Што се тиче несрећа приликом вожње наши испитаници су рекли да су чули за доста таквих

случајева али генерално само један, анонимни испитаник је имао исту.Генерално ако узмемо све

резултате у обзир мислимо да свест о дистракторима пажње и томе колико су они опасни за вожњу

треба да се повећа и више прича о томе. А наше хипотезе су испуњене;више особа женског пола је

користило мобилне уређаје приликом вожње и исто тако особе мањег старосног доба има мању

свест о саобраћајним опасностима и дистракторима пажње који проузрокују исте.

ЗНАЧАЈ БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА

Саобраћајна безбедност

Још једном понављамо.. Безбедна вожња у коју се рачуна да се вози уз одређену законски брзину,

да се мобилни или било који дигитални уређаји не користе и наравно везивање приликом уласка у

ауто јако битна!!! Не поштовањем ових мера не само да угрожавате свој живот већ и туђи. И

најмања ситница непажње или дистрактор пажње може угрозити ваш живот.

И јако је битно да поштујемо закон опажања који нам говори да у било којем садашњем тренутку

можемо да баратамо само са 7+/2 елемента тако да је важно да сви ти елементи буду у функцили

ради успешне саобраћајне процедуре.

Веома је важно да у саобраћају будемо опрезни и да томе научимо и најмлађе.На слици је

приказано на које све начине можемо научити децу да буду самостални учесници у саобраћају.

Шема 1. Ланац утицаја на формирање саобраћајне културе


Писали смо углавном из уџбеника али смо се користили и сајтовима као што су на пример :


(уџбеник)

http://autoskola-stop019.com/znacaj-saobracajnog-vaspitanja-obrazovanja/

https://www.danas.rs/auto/uticaj-mobilnog-telefona-na-nastanak-saobracajne-nezgode/

https://www.istrazime.com/prometna-psihologija/opasnosti-distraktora-tijekom-voznje/

https://www.skolamotora.com/trening-bezbedne-voznje-on-road/

https://www.slideshare.net/ljubichica/prednji-mozak


http://www.opencolleges.edu.au/informed/learning-strategies/

Употреба мобилних

телефона у саобраћају - безбедност

Ирина Миливојевић

Катарина Којић

Јована Стојановић

Уна Томашевић

Јелена Џалета

Гимназија ,,Патријарх Павле”

Резиме

Сваки учесник у саобраћају мора да зна шта је то одговорност током учествовања у њему.

Учесник увек мора бити сконцентрисан и 100% посвећен себи и околини. Кршењем правила и

закона у саобраћају угрожавамо свој живот и животе других. Велики број људи може

угрозити свој живот употребом мобилног уређаја ради одговора на поруку или позив. Да бисмо

дошли до побољшања стања у саобраћају, и смањили број жртава у несрећама, одлучили смо

да овим истраживањем шодстакнемо људе и покажемо им колико живота можемо спасити

без употребе мобилних телефона и многих ствари које нашу безбедност доводе у опасност.

Успешно смо се информисали и својим трудом и радом дошли до прикупљених резултата о

понашању учесника у саобраћају .

Кључне речи: правила и закони у саобраћају, безбедност, концентрација, пажња,

истраживање

Abstract

Every participant in traffic needs to know what responsibility is while participating in it. The

participant always has to be focused, concentrated and 100% committed to himself and the

environment. By violating the rules and laws in traffic, we endanger our lives and the lives of others.

Many people can endanger their lives by using a mobile device to answer a message or a call. In

order to improve traffic, and reduce the number of victims in accidents, we decided to use this

research, and take advantage of it, to encourage people and show them how many lives we can save

without the use of mobile phones and many other things that endanger our safety.

Keywords: rules and laws in traffic, safety, concentration, focus, attention, research.

Увод

Мобилни телефони имају велики утицај на људе данас, јер имају велики број позитивних

страна, али приликом коришћења током учествовања у саобраћају у већини случајева долази до

тешких незгода које могу бити фаталне. Наша свест може да обради веома мали број

информација 7+/-2 (7 плус-минус 2), то јест од 5 до 9 информација. У свесну обраду долазе

информације на које обраћамо пажњу. Информације се боре за првенство и тако победу однесу

оне које су биле знатно јаче и истрајније. Уколико нам у току вожње зазвони мобилни телефон,

он ће привући нашу пажњу због својих карактеристика које поседује у том тренутку, као што је

нпр. звук или светлосни знак. Ова два податка улазе у 7+/- 2 информације које ће се обрадити у

том моменту. Ту убрајамо и дистракторе пажње, који представљају детаље који нам одвлаче

пажњу док учествујемо у саобраћају као и од неке друге радње. Обузет телефоном, возач

постаје одсутан и губи контролу над својим возилом, нарушавања своје и туђе безбедности а

затим долази и до саобраћајних незгода. Многа истраживања су доказ да 25% оваквих незгода

за узрок имају да је један од учесника био ометен гледајући у телефон.

Слика 1: Шематски приказ когнитивне обраде информација према теорији Аткинсона и

Шифрина.


Важну улогу при вожњи и учествовању у саобраћају има централни нервни систем јер помоћу

њега ми опажамо и имамо квалитетну концентрацију.

• Разговор телефонским путем у току вожње знатно смањује нашу концентрацију и тако долази

до великог нарушавања безбедности живота. На пример, ако позив траје пола минута или

минут ми у току тог разговора нисмо максимално посвећни вожњи, већ нам пажњу привлачи

звук и глас саговорника са којим комуницирамо у том тренутку. Оваквим понашањем, које је

против закона и правила у саобраћају, постижу се негативни ефекти у великом броју случајева.

• Возач од спољашње средине добија имформације које се обрађују у различитим зонама мозга.

Те зоне могу бити оксипиталне, фронталне, паријеталне, темпоралне.

-оксипитална: обрада визуелних информација

-фронтална: процеси закључивања, увиђања

-паријетална: сензорне и остале функције

-темпорална: обрађивање информација и говора

• Ту се јављају и хемисфере које имају другачије улоге што се тиче обраде информација:

-Десна је задужена да обради перспективе и служи за стварање комплетне слике околине;

-Лева служи за анализу информација али и опажање знакова, боја и смерница које постоје на

путевима.

Мозак се дели такође и на мање делове:

• Кора са великим мозгом – центар психичких и нервних функција

• Таламус - прима већину сензорних сигнала (информација), помаже да буду обрађени од

стране других делова мозга и игра улогу у контроли кретања

• Хипоталамус – контролише велики број телесних функција и повезан је са хипофизом

• Мождани мост – укључен у контролисање аутоматских телесних функција и има улогу у

регулисању свесности и узбуђења

• Амигдала – велика улога и повезаност са емоцијама а нарочито страхом

•Хипокампус – важан део за обраду и класификацију информација у меморију

• Ретикуларна формација - задужена за пажњу, активност, будност

•Мали мозак – равнотежа и кретање у простору

• Продужена мождина - помаже контролисању аутоматских функција али и функционише као

преносник сигнала који долазе и одлазе до мозга

•Кичмена мождина - део тела који преноси информације од мозга ка остатку тела, контролише

рефлексе

Слика 2: Делови мозга и њихове функције

▪Долазимо до закључка да све структуре нашег мозга имају веома битну улогу када се

налазимо у саобраћају. Свака од њих носи своју важност и повећава наше стање свести у

том тренутку.

Циљ истраживања и чланови тима

• Чланови нашег тима одлазили су на јавна места где је саобраћај веома учестао и бележио

понашање учесника у саобраћају када је у питању употреба мобилног телефона. Својим

опажањем забележили смо велики број људи који користи мобилне телефоне у саобраћају без

обзира на пол и старост, што само по себи представља узнемирујући податак.

-Уна Томашевиић имала је задатак да запише укупан број возача аутомобила и број оних који

користе телефон; Јована Стојановић је записивала број возача аутобуса и оног броја који

користи мобилне телефоне; Ирина Миливојевић и Јелена Џалета пратиле су понашање пешака

и број оних који су користили мобилне телефоне и Катарина Којић је записивала укупан број

бициклиста и оних који су при вожњи користили телефоне.

Методологија истраживања

Задатак истраживања је изгледао овако:

Опис узрока: Обухваћене су четири категорије испитаника, то су возачи путничких возила,

возачи аутобуса, бициклисти и пешаци. Број испитаника зависио је од фреквенције саобраћаја

током пола сата. Обухваћено је укупно 273 возача аутомобила; 89 возача аутобуса; 38

бициклиста; 260 пешака.

Варијабле: пол, старост, врста учесника саобраћаја (возач, пешак, бициклиста)

Метод истраживања: систематско неекспериментално истраживање - посматрање

Примењена техника спровођења истраживања: посматрање

Примењена техника обраде резултата: анализа фреквенција и процентуална анализа

применом програма Ексел

ХИПОТЕЗЕ:

Хипотеза 1: Претпостављамо да ће мушки пол у већем проценту користити мобилне телефоне

током вожње аутпмобила/аутобуса/бицикла/током преласка пешачког прелаза у улози пешака.

Хипотеза 2: Претпостављамо да ће узрасна категорија младих људи користити мобилне

телефоне током вожње и током преласка пешачког у улози пешака.

Хипотеза 3: Претпостављамо да ћe узрасна категорија старијих људи у најмањем проценту

користити мобилне телефоне током вожње аутомобила/бицикла/аутобуса/током преласка

пешачког прелаза у улози пешака.

Резултати нашег истраживања

Превозно

средство

Аутомобил

Аутобус

Бицикл

Пешаци

Пол

<15 <15 16-30 16-30 30-60 30-60 >60 >60

телефон слушалице телефон слушалице телефон слушалице телефон слушалице

мушки 0 0 43 5 37 0 8 0

женски 0 0 32 0 20 0 0 0

мушки 0 0 6 20 14 1 1 3

женски 0 0 0 0 0 0 0 0

мушки 5 1 0 3 3 8 0 0

женски 2 0 0 1 4 0 0 0

мушки 19 25 13 29 3 0 1 0

женски 14 17 11 21 1 0 2 0

Табела 1. Сирови, укупни подаци са терена- фреквенције

Пол <15 г. 16-30 г. 30-60 г. >60 г.

Телефон Слушалице Телефон Слушалице Телефон Слушалице Телефон Слушалице

Женски 40,00% 39,53% 40,95% 27,85% 30,49% 0,00% 16,67% 0,00%

Мушки 60,00% 60,47% 59,05% 72,15% 69,51% 100,00% 83,33% 100,00%

Табела 2: Приказ употребе мобилних телефона и слушалица од стране учесника саобраћаја

различитих категорија по полу и узрасту

Коментар табеларно приказаних резултата

У узорку млађих од 15 година већи је број мушких особа који је користио дистракторе током

учествовања у саобраћају. Разлике у коришћењу слушалица и телефона по полу су мале –

видимо да женски пол користи у скоро истом проценту и слушалице и телефон у односу на

мушки пол. У узорку испитаника од 16 до 30 година, у категорији за слушалице, да пута више

мушких особа је користило слушалице у односу на женски. Док је у категорији за телефон

разлика мања, али је мушки пол више користио дистрактор у односу на женски. Људи старосне

доби од 30 до 60 година су више користили телефон него слушалице. Разлика између мушког и

женског пола у категорији за слушалице је очигледна – сви мушки учесници су користили

слушалице у учествовању у саобраћају. У категорији за телефон разлика међу половима је

мања. У овој категорији је скоро 70% мушкараца користило телефон, што је за 0,4 пута више

него жена. У старосној доби старијих лица од 60 година примећујемо да је знатно већи број

мушкараца користио дистракторе. У категорији за слушалице имамо да су сва мушка лица (у

односу на укупан број који је користио дистракторе) користила овај вид дистракције. Разлика је

нешто мања у категорији за телефон, али је убедљиво да су мушкарци били мање обазриви и да

су више угрожавали своју сигурност, али и себи блискима, у односу на жене.

60

50

40

30

20

10

0

мушки женски мушки женски мушки женски мушки женски

Аутомобил Аутобус Бицикл Пешаци

<15 г. 16-30 г. 30-60 г. >60 г.

Графикон 1: Упрошћени приказ употребе дистрактора учесника саобраћаја у зависности од

пола и узраста.

Коментар графикона 1

На графику видимо зависност понашања у саобраћају од пола, тј. разлику између полова у

односу на улогу у собраћају. Са графикона се потврђују сва ранија запажања: мушки пол је у

већој мери користио дистракторе у свим категоријама превозних средстава. У односу на

категорије превозних средстава, највише су возачи аутомобила користили дистракторе, док су

најмање бициклисти. У односу на старосну доб, највише су биле заступљене собе узраста од 16

до 30 година, а најмање особе стрије од 60 година. Највећа разлика, ако посматрамо графикон у

осносу на пол испитаника, је била код возача аутобуса где није било ни једне женске особе која

је користила дистракторе током вожње. Док је најмања разлика између полова била у

категорији пешака, тј. употреба дистрактора је била скоро једнака.

Шта смо закључили и научили израдом овог истраживања?

• На основу анализе свих података које смо дибили, овим истраживањем можемо да закључимо

да су прве две хипотезе биле тачне, док трећа није. У првој хипотези смо рекли да ће мушки

пол у већем проценту користити дистракторе током учествовања у саобраћају што је истина у

свим категоријама. У другој хипотези смо рекли да ће млади највише користити телефоне

током вожње бицикала и током преласка пешачког прелаза у улози пешака, што је делимично

тачно. У улози печака су се и старији од 60 година показали као бројна група. Наша трећа

хипотеза је била да ће старији људи у најмањем проценту користити дистракторе током

учествовања у саобраћају – што није показано као истина. У категоријама возача аутобуса и

бициклиста старији људи су били одговорни, али у категоријама возача аутомобила и у улози

пешака нису заостајали за другим старосним групама што за њих повећава ризик од несрећа и

незгода.

• Као добре стране овог истраживања видимо да су жене биле одговорнији учесници у

саобраћају у већини случајева, што није била једна од наших хипотеза али је изузетно важна

чињеница. Али као лоше и забрињавајуће су те да је број мушких возача аутобуса, од укупног

броја возача аутобуса који смо записали (што је 89) примећујемо да велики број возача користи

телефон или слушалице као дистракторе током вожње. Чак 45 возача (50,56%) користи

дистракторе, од тога већина (44,44%) старосне доби од 16 до 30 година. Овакав број је и више

него забрињавајућ с обзиром на то да се јавним превозом користи велики број људи, а највише

старијих и деце.

• Израдом овог пројекта можемо да пробудимо свест многих возача али и оних који се крећу

у саобраћају као други учесници у саобраћају. Довољан је само један наш погрешан корак при

вожњи да би угрозили и одузели нечије животе. Писањем поруке, или одговарањем на позиве

наша концентрација на вожњу и околину веома опада. Научно је доказано да је куцање

текстуалне поруке док возимо, много опасније од вожње у алкохолисаном стању. Последице

кршења закона и правила док возимо су велике и кажњиве, а закон о опажању нам може бити

од велике користи. Коришћење путева је већ вековима уназад значајно, тако да је данас њихово

постојање постала потреба. Али управо зато је потребно да пратимо смернице и правила јер

само тако можемо бити безбедни док их користимо.


Милојевић-Апостоловић Б. (2020). Психологија за други разред гимназије, Нови Логос, Београд

Коришћени су и материјали са следећих линкова:


http://www.dmd-limited.com/sr/bezbednost-u-saobracaju

https://psihologijaija.jimdofree.com/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0

%BD%D0%B8-

%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D

0%B8/%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82/%D0%BA%D0

%BE%D0%B3%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B0-

%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0-

%D0%B8%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%

D1%98%D0%B0/

https://www.abs.gov.rs/admin/upload/documents/20200813084936--izvestaj-o-stanju-bezbednostisaobracaja-u-republici-srbiji-u-2019.-godini.pdf

Безбедност и употреба мобилних уређаја у

саобраћају-

Испитивање адолесцената наше школе

Далиборка Станковић

Тијана Илић

Миа Дотлић

Милан Матић

Гимназија „Патријарх Павле”, Београд

Резиме

Судари у друмском саобраћају су рутинска појава на путевима широм света. Хиљаде људи

свакодневно губе живот на путевима. Да би смањили број удеса морамо да се држимо првавила и

да обраћамо пажњу. Новом технологијом и изумом мобилних телефона то се мења јер сад

имамо нове дистракторе који утичу на наш когнитивни рад и рад неуротрансмитера. Докази

показују да је ометање узроковано мобилним телефонима може да умањи возачке перформансе

на више начина, нпр. дуже време реакције

Кључне речи: саобраћај, дистрактори, когнитивни процеси, неуротрансмитери.

Abstract

Road traffic crashes are a routine occurrence on roads throughout the world. Thousands of people lose

their lives on the roads every day. In order to reduce the number of accidents, we must stick to the rules

and pay attention. With new technology and the invention of mobile phones, that is changing because

now we have new distractors that affect our cognitive work and the work of neurotransmitters. Evidence

shows that the distraction caused by mobile phones can impair driving performance in a number of

ways, for example longer reaction times

Keywords: traffic, distractors, cognitive processes, neurotransmiters.

Увод

Последње две деценије мобилни телефони и други мобилни уређаји су постали незаобилазни вид

комуникације. Поред њихових добрих страна, оне представљају и један од може се рећи највећих

проблема данашњице у саобраћају. Одређени број људи који је нажалост у великом броју, развио

је извесну зависност од коришћења телефона као и његових апликација и могућности које он нуди.

Ова појава се среће свакодневно, од старијих особа па све и до оних млађих који чак и док возе

бицикл или ролере користе мобилне уређаје. Ове брзо прихваћене направе су изазвале јако опасну

и ризичну навику код људи. Појавила су се многа истраживања која сугеришу да је 25% свих

саобраћајних незгода повезано са дистракцијом. Зато смо ми одлучили да покренемо ово

истраживање јер није довољно испитано колико несрећа је узроковано због дистрактора. Магични

број 7+/-2 нам пружа краткотрајно памћење.

Биолошки аспекти безбедности саобраћаја

Нервни систем, нервна ћелија и синапса:

Нервни систем омогућава координацију свих животних функција. То је најкомплекснији систем и

најважнија мрежа комуникације и контроле, важна је и за вид, слух, нашу перцепцију бола,

контролу покрета, за развијање мишљења , памћења, доношење одлука итд.

Много је важно да имамо нормално и квалитетно функционисање свих делова нервног система,

поготово у таквој ситуацији када се човек налази у саобраћају био пешак или возач. Такође,

нормална фунцкија нервних ћелија је од посебне важности. Мијелински омотач има улогу да

штити аксон ( он има улогу да преноси нервни импулс из језгра ћелије до дендрита друог неурона

или до циљаних органа) и да омогућава брзину протока нервних ћелија. У случају да се овај

омотач оштети, може доћи до угрожења рефлексног лука и самим тим покретљивости људског

тела, што доводи до опасности у саобраћају или неким другим ситуацијама. Излучивањем

неуротрансмитера постиже се повезивање и преношење нервних импулса на синапсама (место

спајања две нервне ћелије, где се аксон једне спаја са дендритом друге), такође преносе различите

информације и задужени су за широк спектар могућих понашања организма. Одржавање пажње у

саобраћају је много битно и за то нам је задужена фронтална (чеона) зона мозга. Она служи и за

планирање, организовање, закључивање...

Неуротрансмитери који су задужени за процесе важне за понашање у

саобраћају:

Да се подсетимо... Неуротрансмитери су молекули који се, под утицајем нервног импулса

ослобађају из везикула на крају аксона, прелазе синаптичку пукотину и везују се за одговарајуће

рецепторе на дендриту следеће нервне ћелије. Улога им је да пренесу информацију о нервном

импулсу од ћелије до ћелије.

1. Допамин – регулише пажњу, моторику, процес учења и мотивацију

2. Глутамат – ексцитаторни нт који буди и активира тело чинећи га пажљивим и приправним

3. ГАБА – инхибиторни нт који смирује организам и који може позитивно да утиче на нпр.

превелики стрес у вожњи, али такође ако је присутна у већој мери може да утиче лоше, да

превише смањи конгитивну активност.

4. Серотонин - задужен за стања смирене среће, задовољства, дремежа и учмалости

5. Ацетил-холин – задужен за процес учења, памћења, вербалног и логичког резоновања. Његов

мањак доводи до оштећења процеса когниције, пажње, будности и меморије.

6. Епинефрин и норепинефрин – ексцитаторни нт, они се јављају као рекација на стрес и

обликују одговор организма на тај стресан догађај.

Чула која су од значаја док смо у саобраћају:

1. Прво, чуло вида, то је најважније људско чуло којим обрађујемо 70% информација из

окружења. Наравно, врло је битно у саобраћају. Далтонизам- поремећај губитка чулних

ћелија, тешкоћа при разликовању боја. Ово може бити извор тешкоћа у вожњи. И далтонисти

могу бити возачи, али морају научити да разликују различите позиције светлости на семафору

и њихово значење. Далтонисти не могу добити статус професионалног возача (аутобуса,

таксија, камиона..)

2. Чуло слуха, такође врло важно да би се чуле значајне аудитивне дражи, али с друге стране

може да буде опасно ако нам нпр. музика одвлачи пажњу, или разговор са неким ко је такође

унутар возила или преко мобилног телефона.

3. Чуло додира, нормално да би могли да користимо и управљамо возилом.

4. Проприоцептивно чуло, о положају тела у коме се налазимо.

5. Чуло мириса, ако се у неком случају осети мирис горива, да знамо да ли цури..

6. Чуло укуса , густативно

Мождани центри од значаја за учешће у саобраћају - Зоне мозга:

- Фронтална (чеона) зона, за пажњу, планирање...

- Прецентрална и паријетална (темена) зона, моторне функције и соматосензорне функције

- Окципитална (потиљачна) зона, визуелно-спацијалне функције што је вид и сналажење у

простору

- Темпорална зона, адутивне фунцкије, говор, емоције...

Све ове зоне мозга имају велики удео у нашем сналажењу, нашој пажњи и рефлексима у


Спавање, сањање и безбедност у саобраћају:

- РЕМ-фаза је нормално стање сна, које је карактерисано брзим и насумичним кретањем очију.

Зашто је битна за одмор мозга? Ова фаза је повезана са повећаним стварањем протеина, чак је

и једно истраживање показало да РЕМ фаза утиче на стицање одређених менталних вештина.

Повезаност овога са саобраћајем јесте управо то да наш мозак мора да буде одморан као и ми,

да би били у стању да возимо, јер неиспаваност доводи до лоше концентрације што нас

доводи у опасност током вожње. Такође, морамо да знамо, да не спавање по неколико дана

може довести чак и до халуцинација у будном стању.

- Бета мождани таласи су усмерени ка спољашњем свету и когнитивним пословима. То су брзи

таласи који су присутни када смо будни, пажљиви, када смо фокусирани и када доносимо

одлуке. Присуство ових таласа су нам врло важни у саобраћају , јер одражавају менталну

будност, пажњу и концентрацију. Они су уједно и једини мождани таласи који су пожељни у

саобраћају, остали могу да утичу лоше.

- Закључујемо да нам је за безбедност у саобраћају веома битан сан и одморност.

Различите околности везане за биолошке аспекте безбедности у саобраћају:

- Узраст возача и пешака у саобраћају је веома битан фактор безбедности. Млад возач

има право да вози тек послеодређеног „приправничког стажа“ уз зрелог сувозача, мора

бити пунолетан. Млади возачи су углавном мање пажљиви због превелике

самоуверености.

- Коришћење наркотика или различитих опијата, много утичена особу која се налази у

саобраћају и то негативно. То, уствари, утиче на цео организам што доводи до велике

опасности при учешћу у саобраћају, поготово ако је особа, која је под дејством

наркотика или опијата, возач.

- Различити генетски, урођени, неуролошки , стечени или метаболички поремећаји

могу да угрожавају безбедност у саобраћају или да га чине готово немогућим.

- Тренутна обољења, сметње психофизичке природе, лакше или теже природе као нпр.

алергије, упале, прехладе итд. који могу да резултирају лоше рефлексе, неиспаваност и

умор, мање квалитетне обраде информација итд..

- Емоционална нестабилност, обољења и сметње , као нпр. неке трауме, суочавање са

губитком неке блиске особе и др. Могу негативно да утичу на безбедност у саобраћају.

Нпр. мисли нису фокусиране на вожњу или у случају пешака, не обраћа пажњу на

семафоре и остале саобраћајне знакове.

- Психијатријска обољења , могу да буду разлог немогућности добијања возачке

дозволе. Због безбедности потребан је висок степен урачунљивости и висококвалитетних

емоционалних и контативних стања и способности.

- Полне разлике у структури мозга , жене и мушкарци имају различиту структру мозга,

такође га користе на различите начине. Жене су способније да раде више ствари

истовремено, док су нпр. мушкарци бољи у оријентацији. Неке жене имају чак 12%

више неурона од мушкараца, што не одређује ниво интелигенције. Жене су пажљивије

у вожњи, опрезније су и спорије. Жене, такође, имају развијенији корпус калосум

(жуљевито тело) што повезују две хемисфере и омогућава њихову комуникацију.


Опис узорка: Овим истраживањем је испитано 28 адолесцената од којих је 10 дечака и 18

девојчица. Односно 35.7% мушког и 64.3 женског пола.

Варијабле: Пол и старост

Метод истраживања:Системска неекспериментална метода и техника упитника

Хипотезе:


1.Старији су одговорнији у саобраћају.

2. Док жене користе мобилне уређаје у мањем броју.

Истраживање смо започели израдом упитника у Гугл-формама. Који је након израде био

попуњен од стране адолесцената нашег одељења. Сваки члан овог нашег истраживачког

тима је имао свој задатак. Ови задаци су подразумевали знања из предмета као што су:

српски и енглески језик, биологије и информатике.

Чланови тима:

Далиборка Станковић: задужена за део прављења часописа (српски)

Тијана Илић: задужена за превод на енглески језик и гугл-упитник

Миа Дотлић: задужена за биолошки део

Милан Матић: задужен за информатички део

Статистичке методе за обраду података

Унос и обрада података су вршени применом програма Excel, а од статистичких метода за

обраду резултата је коришћена метода фреквенција и процената.

Табела и графикон 1. Процена коришћења телефона за воланом у будућности.

60,00%

50,00%

40,00%

30,00%

20,00%

женскп

мушкп

10,00%

0,00%

кпристићу

телефпн да

ппзпвем укпликп

је нештп

неппхпднп и хитнп

кпристићу

телефпн

искључивп да се

јавим акп ме некп

ппзпве

нећу кпристити

телефпн и друге

мпбилне уређаје

тпкпм впжое

нештп другп

све се мпже

искпнтрплисати

самп кад се хпћекпристићу

телефпн

нпрмалнп за

впланпм

Примећујемо да највећи проценат испитаника нашег узорка изјављује да неће користити телефон

за воланом. Нешто више жена него мушкарца има овакво виђење свог понашања за воланом у

будућности. Знатан број припадница женског пола изјављује да ће се јављати само ако је нешто

хитно, што је у корелацији са женском полном улогом која подразумева “збрињавање”, тј. бригу

за блиске особе. Такође, знатан број мушкараца ће се јављати ако их неко позове, то опет сугерише

полне разлике и пословно понашање које изражавају припадници мушког дела популација. Мали

број њих мисли да се све може исконтролисати кад се хоће и такав став изражава више дечака

нашег узорка има више поверења у своје способности владања ситуацијом и способност

контролисања више активнти одједном – понашање које можемо поистоветити са мањим степеном

опреза у саобраћајној ситуацији.

Табела и графикон 2. Процена коришћења телефона у улози пешака на пешачком прелазу

80,00%

70,00%

60,00%

50,00%

40,00%

30,00%

20,00%

10,00%

женскп

мушкп

0,00%

кпристићу

телефпн да

ппзпвем укпликп

је нештп

неппхпднп и хитнп

кпристићу

телефпн

искључивп да се

јавим акп ме некп

ппзпве

кпристићу

телефпн ппд

услпвпм да је

ппвезан на

слушалице

нећу кпристити све се мпже

телефпн и друге искпнтрплисати

мпбилне уређаје самп кад се хпћекпристићу

на пешачкпм

прелазу кап пешак нпрмалнп

телефпн дпк

хпдам улицпм и

прелазим пешачки

прелаз

Око 38% људи користи телефон на пешачком прелазу само уколико имају неки хитан позив, док

мали проценат људи(7,14%) користи мобилне уређаје ако морају да се јаве или ако користе

слушалице. Највећи проценат људи(46,43%) неће користити телефон на пешачком прелазу.

Табела и графикон 3. Коришћење мобилног телефона у породици на пешачком прелазу.

100,00%

90,00%

80,00%

70,00%

60,00%

50,00%

40,00%

30,00%

женскп

мушкп

20,00%

10,00%

0,00%

Да, мама

Да, мама, Да, тата, Да, старија сестра Да, старији брат

Да, старији брат

Не кпристе

мпбилни телефпн

на пешачкпм

прелазу

Ови подаци нам говоре да старије особе у породици као што су мама и тата најмање користе

телефон на пешачком прелазу док млађе генерације су мање пажљиве и у мало већим процентима

користе мобилне телефоне док прелазе улицу. Генерално 90% жена не користи телефоне на

пешачком прелазу док је то код мушкараца око 75%.

Табела и графикон 4. Коришћење телефона за воланом.

70,00%

60,00%

50,00%

40,00%

30,00%

женскп

мушкп

20,00%

10,00%

0,00%

Да, мама

Да, мама, Да,

тата

Да, тата

Да, тата, Да,

старији брат

Не кпристе

мпбилни у тпку

впжое

Чланпви мпје

ппрпдице не

впзе аутп

Највећи проценат људи(57,14%) не користи мобилне уређаје док су за воланом, док 3,57% чланова

породице не возе аутомобиле.

Табела и графикон 5. Упозоравање родитеља за коришћење телефона у саобраћају

120,00%

100,00%

80,00%

60,00%

женскп

мушкп

40,00%

20,00%

0,00%

ДА, ппмиоали су!

Апсолутно сваки родитељ своје дете упозорава, учи и васпитава га да не користи телефон док је у

саобраћају (прелази улицу или вози аутомобил)

Табела и графикон 6. Угрожавање безбедности коришћењем телефона током вожње.

90,00%

80,00%

70,00%

60,00%

50,00%

40,00%

30,00%

женскп

мушкп

20,00%

10,00%

0,00%

Не слажем се,

упптреба мпбилних

уређаја за впланпм

угрпжава безбеднпст.

Слажем се у

пптпунпсти, упптреба

мпбилних телефпна у

впжои је безбедна.

Слажем се, акп се

кпристе слушалице

Слажем се, самп акп је

у питаоу дпбар и вешт

впзач.

Огроман проценат људи се не слаже са тврдњом да коришћење телефона не угрожава живот током

вожње и то око 80% и мушкараца и жена. Мали проценат људи се слаже са овом тврдњом док

неки мисле да се телефон може користити али само у случају ако возач користи слушалице. Неки

такође мисле да одлични возачи могу себи да допусте такав ризик.

Табела и графикон 7. Опажање и когнитивно обрађивање података

100,00%

90,00%

80,00%

70,00%

60,00%

50,00%

40,00%

30,00%

женскп

мушкп

20,00%

10,00%

0,00%

неће утицати никакп на мене-кпристићу

мпбилне уређаје у сапбраћају кад ја будем

хтеп/ла

ће на мене утицати такп да у будућнпсти нећу

кпристити мпбилне уређаје у сапбраћају

Сво знање о угрожавању живота у саобраћају ће веома утицати на велики проценат новијих

генерација да се придржавају свих мера опрезности али ту ће се увек наћи мали број људи које то

не занима и који не брину о туђим животима и у исто време тако угрожавају свој.


Према резултатима које можеме видети у првом графикону примећујемо да највећи број људи

неће користити мобилне уређаје за воланом, док мањи број људи изјављује да ће мобилни уређај

користити само ако је нешто хитно или имају позив. Резултат из другог графика говори да је

највећи број испитаника одговоран и да неће користити мобилне уређаје док су на пешачком

прелазу, али такође један мањи број људи мисли да није опасно користити телефоне ако су

укључене слушалице или ако је нешто хитно. Подаци из 3 трећег графика нам говоре да највећи

део породице неће користи телефон док прелазе улицу на пешачком прелазу и да се тога највише

придржавају старији чланови као што су мама и тата. Највећи број испитаних из четврте табеле

поштују закон и не користе мобилне уређаје за воланом док мањи проценат нема ауто. Према

петом графику сваки родитељ упозорава своју децу да не користе мобилне уређаје за воланом јер

је то веома опасно. Резултати шестог графика говоре нам да највећи проценат људи се слаже са

тврдњом да је коришћење мобилних уређаја за воланом веома опасно, али мањи део људи мисли

да је то потпуно безбедно и да нема разлога за бригом. Сваки нови податак и ново знање о

угрожавању живота у саобраћају је веома корисно за будуће возаче и то знање ће утицати на

велику већину, док неке то ни не занима.

Закључак

На крају нашег извршеног задатка, дошли смо до закључка да су наше хипотезе тачне. Односно у

првој хипотези смо тврдили да су старији одговорнији у саобраћају. Што се може и видети у

трећој табели као и графикону. Добијени резултати нам говоре да старије особе најмање користе

мобилне уређаје, у овом случају на пешачком прелазу. Такође, ову табелу и ситуацију можемо

узети као доказ да је и наша друга хипотеза тачна. У овој хипотези смо тврдили да жене користе

мобилне уређаје у мањем броју. Добијени резултати кажу да 90% жена не користи мобилне

уређаје на пешачком прелазу.

Возио бицикл, аутомобил, ролере или шетао пешачком стазом, ти си учесник у саобраћају, и

треба да поштујеш правила саобраћаја. Мораш се понашати на такав начин да не

угрожаваш безбедност других учесника у саобраћају као и властиту. Свако од нас може бити

пешак који је угрожен јер га возач не види због њему у том тренутку битнијих ствари. Као

што су: одговарање на поруке, причање телефоном, читање вести, сликање итд. Само

размислите колико је недужних људи страдало због “лајковања” статуса на друштвеним

мрежама. И сви ми добро знамо колико можемо проблема изазвати због нашег безобразлука

и непажње. Овим путем апелујемо на возаче као и све остале учеснике саобраћаја да не

користе мобилне уређаје током вожње и поштују и пазе на безбедност других људи у




https://psihologijaija.jimdofree.com/ (аутор Симонида Вукобрат)

https://www.lobi-info.rs (аутор Бојан К.)

https://krugzdravlja.rs

Значај безбедне вожње и улога дистрактора

Пројекат безбедност и употреба мобилних телефона у саобраћају

Никола Лазаревић

Теодора Јеремић

Никола Добривојевић

Немања Вукадиновић

Анђела Зимоња


Резиме

Циљ истраживања јесте да се подигне свест зашто је важно савесно возити, такође у којој

се мери користе мобилни телефони и колико они могу бити заправо опасни.

У последње време мобилни телефони су постали незаобилазни вид комуникације, поред добрих

и корисних ствари које су нам донели, људи су такође почели да буду зависни од мобилних

телефона. Незаобилазни су и код возача, током вожње, данас је реткост да неко не користи

телефон док вози, а ни сами нису свесни колико су излозени великом ризику. У овом

истраживању смо хтели да испитамо понашање учесника саобраћаја по питању ометајућег

утицаја телефона у саобраћају.

Кључне речи: саобраћај, истраживање, психологија

Abstract

The aim of the research is to raise awareness of why it is important to drive conscientiously, also to

what extent mobile phones are used and how dangerous they can actually be. Lately, mobile phones

have become an unavoidable type of communication, in addition to the good and useful things they

have brought us, people have also started to become addicted to mobile phones. They are also

unavoidable for drivers, while driving, today it is rare for someone not to use the phone while driving,

and they themselves are not aware of how much they are exposed to great risk.In this research we

wanted to analize the behaviour of traffic participants regarding the use of mobile phones.

Keywords: traffic, research, psychology

Увод

Телефон је постао део наше свакодневице, али требало би да знамо време када треба да га

одложимо. Једна од таквих ситуација када треба одложити телефон је за време вожње. Студије

показују да је употреба телефона за време вожње подједнако опасна колико и вожња у

алкохолисаном стању. Кориштење мобилног при вожњи повезано је с лошом контролом над

возилом, лошим одржавањем брзине, нарушеним уочавањем важних прометних знакова и

сигнала, нарушеном проценом удаљености између возила, повећаним временом реакције

кочења - чиме се вероватноћа од несреће повећава четири до девет пута.

https://youtu.be/wgyTBYjc0j8 - Узнемирујући видео који подиже свест о томе

зашто је важна пажљива вожња.

Теоријски осврт на теорију когнитивне обраде информација

У последње време мобилни телефони су постали незаобилазни вид комуникације, поред добрих

и корисних ствари које су нам донели, људи су такође почели да буду зависни од мобилних

телефона. Незаобилазни су и код возача, током вожње, данас је реткост да неко не користи

телефон док вози, а ни сами нису

Магични број 7+/2- је број информација које можемо да обрадимо у тренутку.

Број је веома ограничен и односи се на најдоминантније информације. Уколико особа вози ауто

може да прими 5 до 9 информација, више не може. Ако на то човек дода телефон, аутоматски

му се нека ствар губи из вида (нпр више не гледа у стакло него у телефон и то аутоматски

повећава шансу саобраћајне несреће.

Опис истраживања

Циљ овог истраживања је био да видимо на који начин чланови наших породица учествују у

саобраћају и да ли се они придржавају основних правила за безбедност.

- истраживање смо вршили сви заједно и уз помоћ упитника

- Прво смо саставили упитник, који садржи сва питања која би нам помогла за израду овог

пројектa.

-затим је свак од чланова овог пројекта послао својој родбини направљен упитник, који су они

попунили и проследили га нама.

- након готових резултата и попуњених упитника, поделили смо се да свако ради по неки

предмет да би извештај из психологије спојили са другим предметима.

-Затим је свако почео са израдом свог дела задатка, пре свега биологије и информатичког дела,

који су нам првенствено били потребни за израду овог извештаја.


Опис узорка: Истраживањем је обухваћено 115 испитаника, а од укупног броја, 53, 9% су

чиниле особе женског пола, а 46, 1% особе мушког пола.

Варијабле: пол и старост.

Метод истраживања: систематски неекспериментални метод – посматрање.


Примењена техника обраде резултата: Анализа помоћу програђа ексел.

Хипотезе:

Хипотеза 1. Претпостављамо да ће се женски пол у већем проценту изјаснити да не користи

мобилне уређаје током вожње аутомобила, а да користи током преласка пешачког прелаза у


Хипотеза 2. Претпостављамо да ће се узрасна категорија младих људи у већем проценту

изјаснити

да користи мобилне уређаје током вожње аутомобила и током преласка пешачког прелаза у


Хипотеза 3. Претпостављамо да ће се мушки пол у већем проценту изјаснити да користи

мобилне уређаје током вожње аутомобила, а и да користи током преласка пешачког прелаза у



Питање 1. Да ли сте возач? Већи део нису возачи, а у групи возача то су претежно мушкарци.

Питање 2. Да ли користите телефон док возите? Видимо да има већи проценат мушкараца са

одговором „ДА ДЕШАВА СЕ“, то нам говори да су жене опрезније током вожње.

Питање 3. Да ли користите телефон док сте на пешачком? Велики број испитаника користи

телефон, али у овом случају више жена него мушкараца.

Питање 4. Да ли је употреба мобилних опасна по безбедност свих учесника? Већина

испитаника сматра да је употреба телефона у саобраћају опасна.

Питање 5. Да ли казне за употребу телефона треба укинути?Чудно је што већина испитаника

сматра да треба оставити казне такве какве јесу, уместо да се пооштре.

Непознате речи:

1.Пажња - пажња представља способност усмеравања и одржавања психичке енергије и

активности у одређеном правцу, као и способност промене тог правца и циља.

2. Усмереност и селективност пажње - у сваком тренутку на рецепторе наших чула делује

огроман број држи. Већина њих, без учешћа свести, протиче кроз нервни систем, обезбеђујући

тонус мождане коре, док само мањи број информација запажамо, у складу са властитим

интересом.

3. Активна пажња- директива, представља манифестацију воље.

4. Секундарна пажња - је она пажња која није максимално усресређена, али се одвија без

напора због мотивисаности.

5. Саобраћа ј- саобраћај је кретање возила и лица на путевима (коловоз, пут, стазе, тротоари),

чије је понашање утврђено у види његовог безбедног и несметаног одвијања.

Закључак

Из нашег истраживања можемо донети неке важне закључке. Можемо видети да учесталост

коришћења телефона у саобраћају ипак не зависи од пола јер су оба итекако склона коришћењу

у зависности од тежине и типа ситуације. Закључујемо и да употреба телефона у саобраћају не

зависи само од пола већ и од тренутног психичког стања особе тј. да ли ће због свог прекида у

размишљању и концентрацији прекинути и све своје радње када им зазвони телефон. Продорни

звуци са телефона моментално измештају пажњу и тада наступа праћење сасвим другачијих

информација, самим тим и орјентација попушта. Многи не могу предвидети своје реакције и

предухитрити могућу несрећу. Једино право решење за избегавање ризичне ситуације је да пре

сваке вожње угасимо мобилне телефоне у тако осигурамо своју и туђу безбедност.



Дејство мобилних телефона у току саобраћаја

Душан Јовић

Катарина Ковачевић

Јана Лазић

Лука Илинчић

Анђела Лазаревић

Гимназија „Патријарх Павле”

Резиме

Сви знамо колику су правила у саобраћају битна, али колики се проценат људи ставрно

прдржава ових правила. Наше учествовање у саобраћају је свакодневно. Чим напустимо наш

дом ми постајемо учесници у саобраћају, било то као возач или пешак. Веома је изненађујуће

колико учестало не поштовање правила у саобраћају. Главни узроци непоштовања у

саобраћају јесу дистрактори. Усмеравање пажње на неку другу активност током вожње, као

што су писање порука тј. коришћење мобилног телефона или подешавање јачине звука на

радију, тиме је реаговање у саобраћају драстично смањенo. Овим излагањем долазимо до

закључка да је пажња веома битна у саобраћају, тако да се пре или после човек може наћи у

искушењу да ту пажњу одржи или изгуби. Приликом вожње битна је и концентрисаност

возача за саму вожњу, како би се усресредио на поступке у саобраћају. Циљ нашег

истраживања био је да прикажемо дејство пажње у разним ситуацијама и њене губитак под

различитим околностима, тако да информишемо људе о значају пажње током вожње.

Кључне речи: пажња, концентрација, дистрактор, безбедност, саобраћај

Abstract:

We all know how important traffic rules are, but what percentage of people actually follow these

rules. Our participation in traffic is daily. As soon as we leave our home we become participants in

traffic, as a driver or a pedestrian. It is very surprising how frequent non-compliance with traffic

rules is. The main causes of disrespect in traffic are distractors. Directing attention to another activity

while driving, such as writing messages, or using a mobile phone or even adjusting the volume on the

radio, drastically reduces the response in traffic. With this presentation, we come to the conclusion

that attention is very important in traffic, so that sooner or later a person may be tempted to maintain

or lose that attention. When driving, the concentration of a driver is also important

for the ride itself, in order to focus on traffic procedures. The goal of our research was to show the

effect of attention in different situations and its loss under different circumstances, so as to inform

people about the importance of attention while driving.

Keywords: attention, concentration, distractor, safety, traffic

Увод

У последње време мобилни телефони су постали саставни део свачијег живота, и поред

корисних ствари које су нам донели, приметно је да је одређени број људи развио велику

зависност, чак и у саобраћају.

Важно је да возимо безбедно како не бисмо нанели штету пре свега себи, а онда и другим

учесницима у саобраћају јер су последице фаталне.

Улога дистрактора је да нам скрену пажњу и концентрацију приликом учешћа у саобраћају.

Дистрактори могу бити било који спољашњи утицаји који утичу на нашу пажњу. Наш мозак

може да обради 7+/-2 (5-9) информација у тренутку и свака више би утицала на смањење

концентрације и на нашу безбедност. У Србији немамо званичну статистику колики се број

саобраћајних незгода догодио где је узрок био коришћење мобилних телефона али

истраживања сугеришу да је око 25% свих саобраћајних незгода повезано са дистракцијом тј.

поремећајем пажње мобилних телефона, док се социјална и економска цена процењује на

приближно 40 милиона долара годишње. Преко нам је потребно унапређење саобраћајног

образовања.


Централни нервни систем има улогу да обради информације које примамо из спољашње

средине.

Осим што мозак реагује спорије, возачи при вожњи не запажају доста детаља. Мождана

активност при коришћењу мобилног телефона током вожње се смањује за 37% при слушању

гласа који допире из мобилног телефона и тиме се јавља већа шанса за настанак саобраћајне

несреће. Наш мозак постаје сконцентрисан на поруке или позив који услеђује у току вожње од

једне до две секунде за које ми можемо прећи довољан пут при одређеној брзини кретања.

Крећући се 50 км на сат ми можемо прећи пут од 28 метара за 2 секунде, што значи да ћемо тих

28 метара прећи ,,слепо’’ гледајући у телефон и не обазирати се на вожњу. Ово може довести

до саобраћајне несреће, за само 2 секунде. Када дође до ситуације да се суочавамо са

саобраћајном несрећом, следећи мождани центри се активирају:

Зоне мозгa:

● оксипиталне за обраду визуелних информација.

● фронтална за процесе закључивања, увиђања и рецесовања.

● паријетална за сензоре и остале функције.

● темпорална за обрађивање информација из говора.


● Десна хемисфера је значајна због обраде перспективе и података при вожњи, као и

увиђању комплетног простора.

2

●

Лева хемисфера је значајна због опажања саобраћајних путева, смерница, путоказа.

Такође има и улогу у анализирању информација.


● Кора мозга је задужена за разне нервне функције код човека, она је веома важна за

безбедност у саобраћају.

●

●

●

●

●

●

●

Таламус прима већину визуелних сигнала у кретању, врши тумачење сензорних

сигнала.

Хипоталамус контролише већину телесних функција, контролише емоције и директно

је повезан са хипофизом.

Мождани мост контролише аутоматске телесне радње, контролише ниво узбуђења.

Лимбички систем се састоји из неколико делова: базалне ганглије су задужене за

покрете очима, амигдала редукује емоције, хипокампус задужен за дугорочну

меморију, корпус калосум за повезивање хемисфера.

Амигдала помаже у класификацији емоција, има улогу у осећањима и страху.

Хипокампус формира меморију и има улогу у класификацији меморије и информација.

Рестикуларна формација задужена је за одржавање пажње и будности

● Мали мозак задужен је за контролу кретања и држања равнотеже.- Продужена

мождина помаже при контролисању дисања, варења, рада срца и осталих аутоматских

функција.

● Кичмена мождина преноси информације од мозга ка осталим деловима тела и

контролише рефлексе.

Опис истраживања и чланови тима

Овим истраживањем хтели смо да проверимо теорију когнитивне обраде информација.

Осмишљен је тако да је сваки члан нашег тима имао задатак да посматара одређене учеснике у

саобраћајау (аутобусе, аутомобиле, пешаке и бициклисте) у зависности од година. Након

обављеног теренског истраживања, извршили смо обраду резултата у Excel-у у циљ да

добијемо проценат учесника који користи мобилне уређаје тј. дистракторе.


Јана Лазић - теренско посматрање и запис броја возача аутобуса који користе мобилне

телефоне.

Лука Илинчић - теренско посматрање и запис броја возача аутомобила који користе мобилне

телефоне.

3

Катарина Ковачевић - теренско посматрање и запис броја бициклиста који користе мобилне

телефоне.

Анђела Лазаревић - теренско посматрање и запис броја пешака који користе мобилне

телефоне.

Душан Јовић - графички приказ теренских резултата и израда пивот табела.

Медотолошки део



саобраћаја током пола сата праћења и обухватила је укупно 107 возача аутомобила; 49 возача

аутобуса; 17 бициклиста и 189 пешака.


Метод истраживања: систематско неекспериментално истраживање – посматрање




Хипотезе

Хипотеза 1. Претпостављамо да ће узрасна категорија младих људи у већем проценту

користити мобилне уређаје током вожње аутомобила/аутобуса/бицикла/током преласка

пешачког прелаза у улози пешака


током вожње аутомобила/аутобуса/бицикла/током преласка пешачког прелаза у улози пешака.

4


Табеларни преглед резултата

Табела 1:

фреквенције

Узраст До 15 год. 16-30 год. 30-60 год. 60+ год.

Превозно

средство

Пол Фон Слуш. Фон Слуш. Фон Слуш. Фон Слуш.

Ауто Мушки 0 0 38 3 27 0 2 0

Женски 0 0 26 1 11 0 0 0

Бус Мушки 0 0 4 23 7 6 3 6

Женски 0 0 0 0 0 0 0 0

Бицикл Мушки 3 2 0 1 2 4 0 0

Женски 0 1 1 3 0 0 0 0

Пешак Мушки 17 21 19 32 2 0 0 0

Женски 21 8 13 19 3 4 0 0

Табела 2

проценти

Row

Labels

До 15

г. фон

60+ г.

Фон

16-30

г. Фон

30-60 г.

Слуш.

16-30 г.

Слуш.

60+ г.

Слуш.

30-60 г.

Фон

До 15 г.

Слуш.

Женски 51,22

%

0,00% 39,60% 28,57% 28,05% 0,00% 26,92% 28,13%

Мушки 48,78

%

100,00

%

60,40% 71,43% 71,95% 100,00% 73,08% 71,88%

Grand

Total

100,00

%

100,00

%

100,00

%

100,00% 100,00% 100,00% 100,00

%

100,00

%

5

Коментар табеларно приказаних резултата

У узорку младих људи до 15 година, уједначено, оба пола користе телефон. Веома мало се

разликују подузорци мушког и женског пола по питању употребе телефона. Међутим, далеко

већи проценат дечака до 15 година користи слушалице. У узорку испитаника од 16-30 година,

готово дупло више мушкараца користи телефон што се потврђује у још већој мери и по питању

употреба слушалица. Дакле у далеко већој мери скоро три пута више мушкараца користи

слушалице у саобраћају у односу на узорак жена. У категорији узраста људи средњих година,

од 16-30, такође далеко већи проценат мушкараца користи телефон као и слушалице. У обе

категорије је троструко више мушкараца који користе уређаје у саобраћају. Од укупног узорка

старије популације, свих 100% људи који користе уређаје припада категорији мушког пола.

Иста ситуација се односи на употребу слушалица.

Графички приказ резултата са тумачењима

Резултати показују да категорија мушког пола најчешће користи телефон у узрасту од 16-30

година. Ова категорија испитаника је најфреквентнија, односно има их у највећем проценту

случајева. Такође узраст од 16-30 година припада категорији женског пола, жене тог узраста

често користе телефон у саобраћају. Припадници мушког пола, узраста од 16-30 година у

малом проценту користе слушалице, слична ситуација је и код женског пола. Категорија

мушкараца од 30-60 година у великом проценту користи телефон током вожње. Категорија

мушкараца узраста 60+ година у малом проценту користи телефон док вози.

6

Сви испитаници који су примећени као возачи аутобуса са мобилним телефонима припадају

категорији мушког пола. Од тога је највећи проценат оних који припадају узрасту од 16-30

година. Остале категорије узраста су уједначено заступљене. Није толико упадљива чињеница

што сви возачи аутобуса припадају мушком полу, јер то јесте одраз полне дистрибуције овог

занимања, али јесте упадљиво колики број возача аутобуса користи мобилне уређаје током

вожње. Овакви налази забрињавају, јер покрећу питање безбедности путника који се возе

аутобусом чији возач телефонира док вози.

Од узорка бициклиста, они који користе мобилни телефон су чешће у категорији мушког пола

и то најчешће у узрасту од 30-60 година. По степену присутности се издвајају мушкарци до 15

година, али и девојке и жене од 16-30 година.

7

У категорији пешака, предњачи мушки пол по питању употребе телефона у улози пешака. Ова

категорија мушкараца најчешће припада узрасту од 16-30 година. Следећа категорија по

заступљености у категорији мушкараца су деца до 15 година. у категорији женског пола,

најзаступљеније су девојке до 15 година као и младе жене у узрасту од 16-30 година.

Општи закључак истраживања

На основу свих резултата, делимично потврђујемо нашу прву хипотезу којом смо

претпоставили да ће категорија млађег узраста бити мање обазрива у саобраћају и више

користити уређаје, јер се показало да их подједнако користе и људи средњих година. Такође,

можемо да закључимо да је узорак мушкараца мање обазрив у саобраћају, а да жене показују

одговорније понашање и у мањем проценту користе мобилне уређаје док су учесници

саобраћаја, чиме смо потврдили нашу почетну хипотезу.

Осврт на резултате истраживања и значај безбедног учешћа у


У бројним експериментима, који су проверавали утицај који има употреба различитих

техничких уређаја од стране возача за воланом на квалитет управљања возилом, дошло се до

закључка да управо употреба мобилних телефона током вожње може доћи до: дужег времена

реакције за препознавање и реаговање на очекиване догађаје, суженог видног поља (возачи

занемарују периферни вид), изостанка реаговања на саобраћајну сигнализацију, повећаног

стреса и менталног оптерећења. Све то су фактори који умањују безбедност у саобраћају и

повећавају ризик од несреће.

Безбедност у саобраћају је значајна како се у питање не би доводила угроженост живота нас и

осталих учесника који се у њему налазе. Негативна улога дистрактора је да нам ометају пажњу.

Значај поштовања закона о опажању је битан јер нам он показује са колико елемената можемо

да управљамо у датом тренутку (5-9) и да нам сваки елемент вишка утиче на пажњу. Битно је

да се закон поштује да бисмо се безбедно кретали у саобраћају. Стога је едукација овакве

врсте, од најмлађих узраста изузетно важна превентивна активност.

8

Видео прилог о безбедности у саобраћају:

https://www.youtube.com/watch?v=wgyTBYjc0j8

Коришћена литература и садржаји са интернета:


https://www.linkedin.com/pulse/analiza-saobra%C4%87ajnih-nesre%C4%87a-u-srbiji-201019-

ljubi%C5%A1a-borojevi%C4%87https://rs.n1info.com/auto/a658870-crna-statistika-broj-saobracajnihnesreca-po-gradovima-i-opstinama-u-srbiji/

9




мобилних уређаја"

Јун 2021.

Да ли мислите да сте одговорни учесник у

саобраћају?

Дуња Никшић

Емилија Петковић

Тамара Симић

Лана Станишић

Ленка Савић

Гимназија “Патријар Павле”

Резиме

Само ступање у саобраћај је велика одговорнст, зато што одговарамо не само за наше већ и

за туђе животе.Саобраћајне несреће на жалост и нису тако ретке појаве, те се у последње

време све више шири свест о битним корацима које је сваки учесник саобраћаја дужан да

испуни како не би дошло до ситуација које су сушта супротност од онога што желимо.

Кључне речи: саобраћај, свест, одговорност.

Abstract

Just getting into traffic is a big responsibility, because we are responsible not only for ours, but also

for other people's lives. Unfortunately, traffic accidents are not so rare, and lately, there is a

growing awareness of the important steps that each participant has traffic is obliged to fulfill in order

to avoid situations that are the complete opposite of what we want.

Keywords: traffic, awareness, responsibility.

Увод

Најчешћи узрок саобраћајних несрећа је употреба мобилног телефона за воланом.Учесник

саобраћаја који користи мобилни телефон угрожава свој, али и животе других људи.Под тим се

не подразумева само коришћење мобилних телефона код возача већ и код пешака тј.код свих

учесника саобраћаја.Уколико смо информисани о томе, веће су шансе да се дође до решења,

тачније до смањења коришћења мобилних телефона док учествујемо у саобраћају.У овом

чланку ћемо обрадити неке битне тезе које ће бити сасвим сигурно од користи свим

учесницима у саобраћају.

Кратак теоријски осврт на значај безбедне вожње

Безбедна вожња подразумева да возач познаје технике вожње и правила понашања у

саобраћају.Безбедна вожња се такође огледа у томе да возач треба да пажљиво прати шта се

дешава и да унапред размишља о томе што се може догодити.Возач треба одговорно да се

понаша у ситуацијама које не зависе од њега.Мора константно да буде усресређен на вожњу и

да га ништа друго не омета, јер тиме може да угрози свој, а такође и туђе животе.

Дистракција током вожње је скретање пажње са вожње.Најчешће је то због коришћења

мобилних телефона у току вожње. Због коришћења мобилних телефона се возачима смањује

концентрација, а то повећава ризик од саобраћајне несреће.За ум је тешко ако уз вожњу радимо

још нешто што нам одвлачи пажњу, као што је коришћење телефона.Због безбедности у

саобраћају је веома битно да сви елементи у моменту вожње буду у функцији вожње.


Улога централног нервног система у обрађивању информација које примамо из спољашње

средине-Мозак је најзначајнији део нервног система.Смештен је у лобањској чаури и обавијен

можданим опнама, а то су тврда,паучинаста и мека.Један од најзначајнијих делова мозга је

кора(важна је и за безбедност у саобраћају).Мозак је подељен на две хемисфере-леву и

десну.Лева хемисфера је одговорна за оно што чујемо.Помоћу ње обрађујемо информације и

опажамо знакове на путу(који су једни од главних фактора у саобраћају).Десна хемисфера нам

помаже да увидимо комплетан простор.Осим што је подељен на хемисфере, мозак је подељен и

на зоне.То су: паријетална, оксипитална, темпорална и фронтална.Свака од њих има своје

посебне улоге.Паријетална-за сензоре и остале функције.Оксипитална-за обраду визуелних

информација.Темпорална-за обрађивање информација из говора.Фронтална-за процесе

закључивања,увиђања и рецесовања.



Циљ истраживања је био да утврдимо понашање учесника саобраћаја


Да бисмо добили те информације, ми смо направиле упитник, преко кога смо добиле

резултате.Резултати упитника су уз помоћ професора информатике пребачени у ексел

табелу.Након тога смо са професорком биологије урадили део који има везе са биологијом,

тачније део текста о неуролошко-биолошким аспектима.Целокупна презентација је прерађена у

чланак за часопис,а затим је тај чланак преведен на енглески језик.

Опис узорка: Овим истраживањем је било обухваћено 15 ученика другог разреда Гимназије

,,Патријарх Павле'''.Од тог броја 12 су девојчице, а 3 дечаци.

Хипотезе

Хипотеза 1. Претпостављамо да ће женски пол у већем проценту на неки начин

користитимобилни телефон у саобраћају.

Хипотеза 2. Претпостављамо да ће свест о опасности коришћења мобилних телефона

усаобраћају бити израженија код ученика чији родитељи не користе телефон у саобраћају и

учедецу о опасности коришћења телефона у саобраћају.

Хипотеза 3. Претпостављамо да ће мушки пол у већем проценту користити мобилни телефон

уулози пешака.

Хипотеза 4. Претпостављамо да ће мобилне телефоне у већем броју користити ученици који

суимали прилику да се угледају на родитеље који не пружају добар пример.

Ово истраживање је вођено на основу резултата Гугл-упитника који смо осмислили за

ученике.Помоћу упитника добили смо одговоре ученика који нам пружили информације из

њихове околине у вези саобраћаја и њихове погледе и размишљања саобрачај око њих

самих.Овај упитник је био намењен ученицима, који нису морали бити возачи да би

одговорили на исти.


Како процењујеш своје понашање у будућности, везано за употребу

мобилних уређаја док си за воланом аутомобила?

Grand

Total

женско мушко

користићу телефон да позовем уколико је нешто неопходно и хитно 20.00% 0.00% 20.00%

користићу телефон искључиво да се јавим ако ме неко позове 6.67% 13.33% 20.00%

користићу телефон само под условом да је повезан на слушалице 13.33% 0.00% 13.33%

нећу користити телефон и друге мобилне уређаје током вожње 26.67% 0.00% 26.67%

нешто друго 13.33% 0.00% 13.33%

све се може исконтролисати само кад се хоће-користићу телефон

нормално за воланом 0.00% 6.67% 6.67%

Grand Total 80.00% 20.00% 100.00%

Табела бр.1. Упоредни приказ мушких и женских испитаника.

Да ли чланови твоје породице користе мобилни телефон док су

за воланом? (означи све препознате одговоре)

женско мушко Grand Total

Да, мама, Да, тата 6.67% 6.67% 13.33%

Да, тата 40.00% 13.33% 53.33%

Не користе мобилни у току вожње 26.67% 0.00% 26.67%

Чланови моје породице не возе ауто 6.67% 0.00% 6.67%

Grand Total 80.00% 20.00% 100.00%

Табела бр. 2. уппредни приказ мушких и женских испитаника.

Како процењујеш своје понашање, у будућности везано за употребу

мобилних уређаја док си у улози пешака на пешачком прелазу?


користићу телефон да позовем уколико је нешто неопходно и хитно 6.67% 0.00% 6.67%


користићу телефон под условом да је повезан на слушалице 6.67% 0.00% 6.67%

нећу користити телефон и друге мобилне уређаје на пешачком прелазу као

пешак 33.33% 13.33% 46.67%

нешто друго 20.00% 0.00% 20.00%

све се може исконтролисати само кад се хоће-користићу нормално телефон

док ходам улицом и прелазим пешачки прелаз 0.00% 6.67% 6.67%

Grand Total 80.00% 20.00% 100%

Табела бр.3. Уппредни приказ мушких и женских испитаника.

Табеле нам приказују прпценте за самп нека питаоа кпја су била ппстављена у нашим

испитаницима.


Из прве табеле закључујемо да да је прва хипотеза заправо тачна, више од 50% испитаника је

изабрало одговор како ће на неки начин користити мобилни уређај у току вожње.

Друга табела нам приказује резултате у коликом проценту родитељи ученика користе мобилне

телефоне током вожње, где видимо да заправо број родитеља који не користе уређаје веома

мали.

Из треће табеле видимо да је трећа хипотеза погрешна, велики удео женских испитаника је

потврдио како ће на неки начин користити мобилни телефон у улози пешака, али ипак број

оних који је потврдио нашу хипотезу није толико мали и занемарљив.

Закључак

Овакав вид истраживања нам је показао колико заправо учесника саобраћаја у нашој околини

не поштује све прописе, што је велика неодговорност за појаву као што је саобраћај тј. свачија

свакодневница.Надамо се да ће се помоћу овог чланка неке ствари схватити мало озбиљније и

одговорније, тако да ће будући возачи али свако већ учесници саобраћаја као пешаци, и

садашњи возачи мало замислити о својим поступцима који можда и нису увек тако

промишљени.

Мобилни уређају неће угрозити само нас у саобраћају већ и друге учеснике без којих саобраћај

и не би функционисао, зато се надамо да ће после овог истраживања ученици схватити

озбиљност таквих преступа.


Милојевић-Апостоловић, Б. (2020). Психологија за други разред гимназије, Нови Логос Београд

КПРИШЋЕОЕ МПБИЛНИХ УРЕЂАЈА У САПБРАЋАЈУ

Невена Милошевић

Сања Николић

Мирјана Радић

Милица Симић

Ања Стевовић

Гинмазија „Патријарх Павле“

Резиме

Сопствена безбедност, базбедност нама најближих, али и свих других учесника у саобраћају,

је нешто што свако од нас треба да има на уму у било ком тренутку. Сваки учесник у

саобраћају мора бити опрезан независно од тога да ли у тренутку има улогу пешака, возача

бицикла или било ког другог возила. Нервни систем и концентрација су кључ безбедности у

саобраћају и битно је да не дозволимо да нам нешто скрене пажњу, упркос искуству које

имамо.Подаци показују да велики број несрећа настаје управо зато што је нешто скренуло

пажњу и фокус возача или пешака, а то су углавном мобилни уређаји. У овом истраживању

одлучили смо да проверимо колико људи користи мобилне уређаје за време учествовања у


Кључне речи: Мобилни уређаји, нервни систем, пажња, саобраћај, безбедност

Abstract

Our own safety, the safety of our closest ones, but also the safety of all the other traffic

participants is something that each of us shoul keep in mind at all times. Every participant in traffic

must be careful regardless of whether he currently has the role of pedestrian, cyclist, or any other

vehicle driver. Nervous system and concentration are the keys to traffic safety and it is important not

to let anything distract us, despite the experience we have. Data show that a numerous number of

accidents occur precisely because something has occupied the attention and focus of drivers or

pedestrians, and these are mostly mobile devices. In this study, we decided to check how many people

use mobile devices while participating in the traffic.

Keywords: Mobile devices, nervous system, attention, traffic, safety

1

Увод

У овом извештају обрадићемо важну тему, а то је учесталост коришћења мобилних уређаја у

саобраћају и колико они заправо скрећу пажњу учесника. За учествовање у саобраћају потребно

је да смо фокусирани на наше кретање, али и кретање света око нас. Наш нервни систем није у

стању да истовремено обрађује велики број информација и ту се појављује магични број 7 +/- 2,

који представља радну односно оперативну меморију, која служи да покаже број информација

које смо способни да обрадимо у тренутку, ограничен је и зависи од наше пажње и онога на

шта смо фокусирани и зато се мобилни уређаји сматрају великим дистракторима пажње. При

учествовању у саобраћају присутни су бројни психолошки процеси, најпре когнитивни.

Когнитивни процеси су: пажња, опажање, концентрација, закључивање, увиђање,али и

емотивни и мотивациони процеси. У теорији когнитивне процене приказано је да људи и

њихове емоције зависе од тога како доживљавају ситуацију. Ово истраживање ће нам показати

да ли и колико, пре свега полна, али и старосна структура имају удела на то како размишљамо у

датим ситуацијама и колико пажње посвећујемо саобраћају.

Шема бр. 1: приказ когнитивне обраде информација


Опис узорка: Истраживањем је обухваћено 305 испитаника, узраста од 15 година па до преко

60. Већина испитаника су жене средњих година, а највећи део испитаника су возачи.




2



Хипотезе:

Хипотеза број 1: Претпостављамо да ће жене у већем броју користити телефон као пешаци, а

мушкарци мање.

Хипотеза број 2: Претпостављамо да ће мушкарци више користити телефон у току вожње од

жена.

Хипотеза број 3: Претпостављамо да ће млађи учесници у саобраћају више користити мобилне

уређаје од старијих.

Ток истраживања: Направиле смо Гугл упитник који смо проследиле родитељима и

родбини.. Након што су попунили упутник, њихове одговоре обрадиле смо у Excel-у.

Статистичка метода која је коришћена за обраду резултата је метода фреквенције и процената.


Истраживањем смо закључили да узраст возача и пешака јесте веома битан фактор. Добра

моторика, могућност предвиђања, контрола властитих импулса су изузетно важне. Приметили

смо и да млађи возачи често имају вишак самопоуздања у своје умеће па су углавном и мање

пажљиви. Ако гледамо полну структуру, многи ће мислити да су жене лошији возачи, што

заправо није тачно. Помоћу биолошког истраживања увидели смо да женске структуре мозга

доводе до тога да су жене пажљивији возачи, да су стога спорије и опрезније и да чине мањи

број саобраћајних несрећа што их чини успешнијим возачима. То је зато што је код жена

развијенија лева хемисфера мозга, док је код мушкараца развијенија десна хемисфера, па они

због тога имају бољу способност сналажења у простору. Жене, такође, имају развијенији

корпус калосум које повезује две хемисфере и омогућава њихову комуникацију, што је у

основи њихове потребе да у вожњи буду опрезне и да стално врше предвиђања о могућим

последицама неког вида понашања за воланом. Полне разлике у структури мозга виде се и у

стилу вожње оба пола.

Обрадом резултата наше анкете закључили смо следеће:

Преко 23% возача користи телефон током вожње, преко 40% то чини ретко или

никад, остатак нису возачи. Користе га најчешће људи средњих година.

Најопрезнији за воланом су старији људи( преко 60 година).

Што се тиче вожње бицикла, 62% испитаника не вози бицикл, али од оних који

то чине нешто је више мушкараца који користе уређаје. Најмање су опрезна су

деца до 15 година.

У улози пешака, око 69% користи телефоне док пешаче, око 22% ретко користи

уређаје, а мање од 10% не користи уређаје. Разлика у половима је мала.

Најопрезнији су старији људи, а најмање опрезни млади(15-30 година),затим

људи средњих година, па деца(до 15 година).

По питању пооштравања казни, узорак нам је подељен. Половина је за

пооштравање, а половина за то да остану какве јесу. Углавном су мушкарци за

то да до промене не дође. Већина испитаника сматра да казне треба да важе за

3

све учеснике, а не само за возаче и ту предњачи женски пол, док више

мушкараца сматра да треба да буду само за возаче.

Count of 4.Koristite li uređaj tokom vožnje? 2.Pol

4.Koristite li uređaj tokom vožnje? Muško Žensko Grand Total

DA,desava se 35.65% 16.32% 23.61%

Nikada 8.70% 17.89% 14.43%

Nisam vozač 26.96% 38.42% 34.10%

Retko 28.70% 27.37% 27.87%

Grand Total 100.00% 100.00% 100.00%

Табела број 1: приказ учесталости коришћења уређаја током вожње помоћу полне

структуре.

Count of 10.Kao pešak, da li korstite uređaj? 2.Pol

10.Kao pešak, da li korstite uređaj? Muško Žensko Grand Total

DA,desava se 66.96% 70.00% 68.85%

NIKAD 11.30% 8.42% 9.51%

RETKO 21.74% 21.58% 21.64%

Grand Total 100.00% 100.00% 100.00%

Табела број 2: приказ учесталости коришћења уређаја у улози пешака помоћу полне

структуре

ЗАКЉУЧАК

На основу резултата видимо да велики број учесника користи уређаје у саобраћају и самим тим

мање обраћају пажњу на околину. Утврдили смо да мушкарци више користе уређаје током

вожње и тиме потврдили нашу прву хипотезу. Доказали смо и да у улози пешака уређаје више

користе жене и потврдили и нашу другу хипотезу. Потврдили смо и трећу хипотезу, да млађи

учесници више користе уређаје и тиме је наше истраживање успешно. Дошли смо до закључка

да ни један пол није пажљивији од другог у саобраћају и да су старији људи најопрезнији, али

телефони још увек заузимају прекопотребну пажњу учесника саобраћаја и узрок су бројних

несрећа. Морамо постати пажљивији и свеснији људи око себе и поштовати животе свих њих и

нас самих. Свака порука може да сачека још мало, ни један позив није толико хитан да не може

да се обави за пет минута, али свака порука и сваки позив на који одговоримо могу учинити тих

пет минута последњим у нашем животу или животу неке особе око нас. Треба да будемо много

пажљивији кад смо у саобраћају и треба подићи свест колико је он опасан било да смо возач

или пешак.



Београд

4

Мобилни телефон – узрок саобраћајних несрећа

Теодор Савић

Софија Николић

Растко Петровић

Миљан Рашић

Михаило Живковић

Вук Томашевић

Душан Смиљанић


Резиме

Саобраћај, као неопходност савременог живљења, представља важан сегмент свакодневног

функционисања, како појединца, тако и друштва у целини. Регулисан је Законом о безбедности

саобраћаја на путевима, односно правилима понашања у саобраћају, којима се директно утиче на

свест и савест сваког појединца, како би се повећао ниво безбедности свих учесника. Забрана

употребе мобилних телефона у току управљања моторним возилима јасно је дефинисана

претходно поменутим Законом. Упркос томе, чињеница је да се управо ова законска норма крши

у великом броју случајева. С друге стране, ни пешаци, као активни учесници у саобраћају, не

показују већи степен одговорности. Све поменуто било је разлог да истраживачки тим Гимназије

„Патријарх Павле“ узме учешће у пројекту „Безбедност и употреба мобилних телефона у

саобраћају“, те нам кроз добијене резултате пружи увид у структуру најчешћих прекршилаца и

најризичнијих учесника у саобраћају, који користећи мобилни телефон у свим (не)приликама

угрожавају свој, али и животе других.

Кључне речи: број 7 +/- 2, дистрактор, амигдала и хипокампус, когнитивна обрада

информација, истраживање.

Abstract

Traffic is necessary for modern day life, it represents important part of everyday functioning, for an

individual, as well for the whole society. Traffic is regulated by road traffic safety law and rules of

behavior in traffic. Those rules directly impact conscience of every individual, so the level of safety of

every participant is higher. This law strictly prohibits use of mobile phones during driving motor vehicles.

Despite of that, fact is that this law is being violated in big number of cases every day. On the other hand

even the pedestrians the large group of people who participate in traffic don’t obey this law. Everything

we mentioned is the reason for our research team from high school „Patrijarh Pavle“ to take part in

project “Safety and use of mobile phones in traffic“. Our goal is to see who are most common groups of

people who break this law. While using mobile phones they risk their own life, as well as life of

everybody around them.

Keywords: number 7+/-2, distractor, amygdala and hypocampus, cognitive processing, research

Увод

Безбедна вожња је од круцијалног значаја за очување сопственог живота, при чему чувамо и

животе других. Последњих десет година, мобилни телефони су постали, готово, саставни део

живота, свакога од нас. Ипак, граница мора бити успостављена у сегменту сопствене и опште

безбедности у саобраћају, јер се ограниченом употребом мобилних телефона, смањује фактор

ризика у настанку несрећа и кобних последица по њене учеснике. По „магичном броју 7“,

односно 7 +/- 2 (Милер, 1956.), човек може да ускладишти од 5 до 9 информација – дистрактора у

краткотрајну меморију и да на њих одреагује правовремено. Током вожње, веома је битно да у тих

5 до 9 дистрактора буду они који се тичу безбедне вожње, односно учешћа у саобраћају. У

супротном, лако се може догодити да мозак не може све информације да обради на време, што

води непажњи, па самим тим и повећаном ризику од саобраћајне несреће. Истраживања кажу да је

чак 25% саобраћајних несрећа повезано са недостатком пажње. Такође, резговор мобилним

телефоном скреће пажњу са саобраћаја на 1-2 секунде, што значи да при брзини од 60 km/h возач у

аутомобилу вози „на слепо“ 16,5 до 33 м. Управо је толико потребно аутомобилу да се, при брзини

од 35 до 60 km/h, заустави.


Централни нервни систем (ЦНС) је кључан за сваког учесника у саобраћају, јер се преко тог

система обрађују информације из спољашње средине и битно је да ЦНС буде спреман да на време

одреагује на одређену ситуацију.

Постоји више можданих центара и сваки од њих има одређену функцију током учешћа у


Мождане зоне и њихове улоге:

окципиталне (потиљачне): обрада визуелних информација;

фронтална (чеона): закључивање, резоновање, предвиђање;

паријентална (темена): сензомоторне функције;

темпорална (слепоочна): обрада аудитивних информација и тумачење говора.


Лева: обрада и анализа текстуалних информација (знаци, путокази...)

Десна: увиђање перспективе у спољашњој средини


Кора мозга: бише нервне функције и доношење одлуке о извршењу неке радње;

Таламус: прима аудитивне, визуелне и додирне сигнале и помаже у њиховом тумачењу;

Хипоталамус: у директној вези је са хипофизом, и помоћу ње контролише апетит, жеђ и

сан, као и реакције изазване емоцијама;

Лимбички систем састоји се из више делова: базалне ганглије, (задужене за когнитивне и

моторне радње), амигдале, хипокампуса и корпус калопсума (комуникација између две

хемисфере);

Амигдала: контрола и чување емоција;

Хипокампус: формира, организује и складишти меморију и информације;

Мали мозак: контролише покрете, држање и равнотежу;

Продужена мождина: контролише телесне функције (нпр. рад срца, нервног

система, крвоток, дисање...);

Кичмена мождина: преноси информације из мозга ка остатку тела.

Амигдала и хипокампус служе при памћењу информација и емоција. То значи да учесник у

саобраћају стицањем искуства врши предикцију исхода у одређеним ситуацијама. Неокортекс

врши улогу у расуђивању и одржавању свесности, па можемо рећи да његова улога није мање

битна. Фронтални део неокортекса мора бити активан, како би се одржала пажња и направио

баланс са стеченим искуством. Тако ће стара знања и информације послужити у предвиђању, а

пажња ће бити активна за реаговање у непредвиђеној ситуацији.


Циљ истраживања је практична провера когнитивне обраде информација.

Методе и технике истраживања


При истраживању је коришћена систематска неекспериментална метода. Истраживачки тим се

користио техником посматрања.




саобраћаја током пола сата праћења и обухватила је укупно 327 возача аутомобила; 56 возача

аутобуса; 14 бициклиста и 441. пешака.

Варијабле

Зависне: употреба мобилних телефона од стране учесника у саобраћају.

Независне: пол (женски, мушки), узраст – старосна доб (<15, 15-30, 30-60, >60), врста

учесника саобраћаја (возач аутомобила, возач аутобуса, возач бицикла, пешак).

Хипотезе

Хипотеза 1: Претпостављено је да ће узрасна категорија младих људи у већем проценту користити

мобилне уређаје током вожње аутомобила/аутобуса/ /бицикла/, током преласка пешачког прелаза у


Хипотеза 2: Претпостављено је да ће мушки пол у већем проценту користити мобилне уређаје

током вожње аутомобила/аутобуса/бицикла/, током преласка пешачког прелаза у улози пешака.

Процедура и ток истраживања

Истраживање је осмишљено тако да сваки члан тима прати одређене учеснике у саобраћају,

зависно од својства учесника (возачи аутомобила, возачи аутобуса, бициклисти, пешаци). У

интерне табеле, формиране по истом принципу, бележен је број учесника који су користили

мобилни телефон или слушалице, као и број година учесника. Један члан тима евидентирао је

податке о бициклистима и возачима тротинета (није их било, па нису унети никакви подаци), док

су по два члана тима пратила понашање возача аутомобила, аутобуса и пешака, те податке

евидентирала. Сви добијени подаци обрађени су у ексел табели, а касније су бројчане вредности

процентуално изражене. Ток истраживања био је бољи од предвиђеног, с обзиром на то да је

спроведено на веома прометној раскрсници, која представља везу два већа насеља.


Анализа фреквенција и процентуална анализа применом програма Excel.

Резултати

Превозно средство Пол < 15 фон < 15 слушке 16 - 30 фон 16 - 30 слушке 30 - 60 фон 30 - 60 слушке > 60 фон > 60 слушке

Аутомобил мушко 0 0 8 8 6 4 0 0

женско 0 0 8 2 4 0 0 0

Пешаци мушко 9 5 3 2 4 2 0 0

женско 7 4 5 2 5 0 0 0

Бицикл мушко 0 1 0 1 0 0 0 0

женско 0 1 1 0 0 0 0 0

Аутобус мушко 0 0 1 2 2 4 1 0

женско 0 0 0 0 0 0 0 0

Табела 1: Френквенције

Превозно средство Sum of < 15 фон Sum of < 15 слушке Sum of 16 - 30 фон Sum of 16 - 30 слушке Sum of 30 - 60 фон Sum of 30 - 60 слушке Sum of > 60 фон Sum of > 60 слушке

Аутобус 0,00% 0,00% 3,85% 11,76% 9,52% 40,00% 100,00% 0

женско 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 0

мушко 0,00% 0,00% 3,85% 11,76% 9,52% 40,00% 100,00% 0

Аутомобил 0,00% 0,00% 61,54% 58,82% 47,62% 40,00% 0,00% 0

женско 0,00% 0,00% 30,77% 11,76% 19,05% 0,00% 0,00% 0

мушко 0,00% 0,00% 30,77% 47,06% 28,57% 40,00% 0,00% 0

Бицикл 0,00% 18,18% 3,85% 5,88% 0,00% 0,00% 0,00% 0

женско 0,00% 9,09% 3,85% 0,00% 0,00% 0,00% 0,00% 0

мушко 0,00% 9,09% 0,00% 5,88% 0,00% 0,00% 0,00% 0

Пешаци 100,00% 81,82% 30,77% 23,53% 42,86% 20,00% 0,00% 0

женско 43,75% 36,36% 19,23% 11,76% 23,81% 0,00% 0,00% 0

мушко 56,25% 45,45% 11,54% 11,76% 19,05% 20,00% 0,00% 0

Grand Total 100,00% 100,00% 100,00% 100,00% 100,00% 100,00% 100,00% 0

Табела 2: Проценти


На основу података у табелама, закључујемо да телефон, у току вожње, највише употребљавају

возачи аутомобила, а слушалице возачи аутобуса. У оба случаја, највећи број су били припадници

мушког пола. Такође, веома забрињавајуће је чињеница да велики број возача аутобуса користи

слушалице, будући да не превозе само аутобус и себе, већ и путнике у њему. Међу пешацима,

највећи број корисника мобилних телефона, у току учестворања у саобраћају, чине деца узраста до

15 година. Ова група, заједно са возачима аутомобила, највише користи мобилни уређај у односу

на све остале категорије. Резултати указују да ова група испитаника има најмање пажње и опреза у

саобраћају. Жене пешаци више употребљавају мобилни телефон у односу на мушкарце пешаке.

Овај однос је изједначен у категорији бициклиста и бициклисткиња. У осталим категоријама,

мушкарци показују мањи опрез у саобраћају.

15,00%

10,00%

5,00%

0,00%

Користи фон у


Користи

слушке

График 1: Проценат коришћења телефона и слушалица у зависности од превозног средства

Од укупног броја возила, 8% возача је користило телефон, а 4% слушалице.

Возачи аутобуса, док превозе путнике, у преко 10% случајева користе слушалице, а у 7%

случајева мобилни телефон.

7% пешака је користило мобилни телефон док ходају улицом, а 3% слушалице.

7,14% бициклиста и возача аутобуса је користило мобилни.

Много више забрињава податак да је чак 14% бициклиста користило слушалице.

График 2: Приказ коришћења мобилних телефона у односу на пол и узраст

Чак 14% особа женског пола од 16-30 година корисило је телефон у саобраћају. Висок проценат

коришћења телефона је и код мушкараца: око 13% особа од 16-30 година је користило слушалице,

12% особа исте узрасне категорије телефон, као и 12% особа од 30-60 година.

По питању старосне категоријe највише предњаче особе од 16-30 година (укупно око 41%), а

потом са око 31% особе од 30-60 година. Иза њих су деца до 15 година (укупно 27%), а у најмањем

проценту су особе преко 60 година (свега око 1%).

Закључак

На основу добијених резултата истраживања, закључујемо да је прва хипотеза тачна, јер се код

младих људи види највећи проценат, иако је веома изражен и код особа средње животне доби.

Друга хипотеза је, такође, тачна, јер мушки пол више користити мобилни телефон или слушалице,

што је уочено код свих старосних категорија овог пола. Наглашавамо да се категорија особа

женског пола старости од 16 – 30 година издваја у односу на остале категорије, по највећем

проценту коришћења мобилног телефона.

Доказано је да коришћење мобилног телефона, као једног од дистрактора доводи до умањења

пажње и скраћења времена реакције код возача. Исто би се могло рећи и за пешаке. Посебно

забрињава чињеница да деца, која користе мобилни телефон, представљају значајан број учесника

саобраћаја, те да директно угрожавају сопствену безбедност. Могуће решење било би увођење нове

законске регулативе, која би се односила на пешаке, а којом би била ограничена употреба мобилног

телефона, чиме би се безбедност свих учесника у саобраћају подигла на још виши ниво.



https://psihologijaija.jimdofree.com/наставни-материјали/когнитивна-обрада-информација/

https://www.sigurnestaze.com/web/blog/08/uticaj-mobilnog-telefona-na-nastanak-saobracajnenezgode.html

https://www.cognifit.com/sr/brain-parts

https://bs.warbletoncouncil.org/neocortex-6335

Мишљење и понашање младих, будућих возача у


- Истраживање понашања учесника саобраћаја -

Сара Миловановић

Дамјан Вујовић

Јелена Милетић

Александра Гобељић

Јелена Илијев

Теодора Марковић

Гимназија: "Патријарх Павле"

Резиме

Како бисмо били безбедни у саобраћају, без обзира на то да ли смо у улози пешака или возача,

морамо поштовати већ прописана правила, обраћати пажњу на саобраћајне знаке и остале

учеснике. За све то нам је потребна добра концентрација, коју је врло лако изгубити, зато је

потребно да људи буду информисани о последицама које се могу десити уколико користе неке

од дистрактора пажње! Идеју коју смо имали приликом истраживања смо и реализовали.

Желели смо да уз помоћ упитника добијемо информације о теми коју смо покренули.

Кључне речи: дистрактори (мобилни уређаји), безбедност, зоне мозга, потенцијална

опасност, дешавања на путу.

Abstract

In order to be safe in traffic, regardless of whether we are in the role of a pedestrian or a driver, we

must respect the already prescribed rules, pay attention to traffic signs and other participants. For all

that, we need good concentration, which is very easy to lose, so it is necessary for people to be

informed about the consequences that can happen if they use some of the attention distractors! We

understood the idea we had during the research. We wanted to use the questionnaire to get

information about the topic we started.

Keywords: distractors (mobile devices), safety, brain zones, potential danger, road events.

Увод

Сигурна вожња захтева способност концентрације, поделу пажње између више чулних догађаја

кроз визуелне и слушне моделе и брзо доношење одлука у сложеном окружењу које се брзо

мења. За већину људи вожња укључује вештине које се углавном ослањају на аутоматске,

односно увежбане способности ослањајући се на задњу мрежу и не захтева предњи предњи

систем за напорнију менталну обраду. Међутим, током вожње постоји потенцијално много

ометања, укључујући коришћење мобилних телефона. Магични број 7 пружа доказе о

капацитету краткотрајне меморије. Већина одраслих може да ускладишти између 5 и 9

предмета у својој краткотрајној меморији. Ову идеју изнео је проф. Миллер и назвао је

Бепград, 2021

магичним бројем 7. Та краткорочна меморија могла је да садржи 7 (плус или минус 2

предмета), јер је имала само одређени број „прореза“ у којима су предмети могли бити

ускладиштен.Наш ум је довољно осетљив да побољша велике недоследности, али не и мале!

Такође, не смемо заборавити на зоне мозга које су нам потребне током учествовања у

саобраћају.То су: потиљачна, чеона, темена, слепоочна. Оне играју различите улоге и имају

другачија ангажовања!

Циљ истраживања: потенцијалне склоности ученика да у будућности користе мобилне

уређаје док су у улози учесника саобраћаја.

Варијабле:


Зависна: употреба мобилних телефона од стране учесника саобраћаја

Независнe: Пол- мушки, женски; Узраст- деца старости до 17 година

Врста учесника саобраћаја- пешак, возач бицикла/електичног тротинета

Метод истраживања: систематски неекспериментални метод – посматрање

Примењена техника спровођења истраживања: google yпитник



Опис узорка: Истраживањем је обухваћено 32 ученика 2.разреда Гимназије ,,Патријарх

Павле“,одељења 2-3,од чега је 20 девојака и 12 момака.

Хипотеза1: Претпостављамо да ће женски пол у мањем проценту користити мобилне уређаје

током вожње аутомобила/бицикла.

Хипотеза2: Претпостављамо да ће мушки пол у мањем проценту користити мобилне уређаје

током преласка пешачког прелаза у улози пешака.

Процедура и ток истраживања:

Процес обраде је трајао неколико дана, а свака од ученица се сконцентрисала на одређено

питање.Имале смо другачије задатаке,

Ученик бр.1- фокусиран на информатички део, за кратко време обрађени сви подаци које смо

имали, након што су испитаници попунили анкету. Такође,бавила се постављањем хипотезе и

на крају, у закључку, нагласила је још једном значај безбедности у саобраћају.

Ученик бр.2- усресређен на израду google-упитника, естетску вредност пројекта, представила

је чланове и објединила све информације.

Ученик бр.3- објашњен неуропсихолошки аспект,значај и улога централног нервног система у

пријему и обради информација различитог типа.

Ученик бр.4- описан ток и циљ нашег истраживања, истакнути разни фактори који утичу на

безбедност свих учесника саобраћаја.

Ученик бр.5- сакупљени одговори које смо добили, анализирани резултати и на ставови

ученика, по питању њиховог будућег понашања у саобраћају, објашњена је улога дистрактора и

појам „магичног броја 7+/-2“ !



Count of Да ли се слажеш: Употреба мобилних телефона,док је возач за воланом аутомобила,ни на који начин не угрожава његову безбедност!

Row Labels женско мушко

Не слажем се,употреба мобилних уређаја за воланом угрожава безбедност. 50,00% 32,00%

Слажем се у потпуности,употреба мобилних телефона у вожњи је безбедна. 7,14% 8,00%

Слажем се,ако се користе слушалице. 10,71% 32,00%

Слажем се,само ако је у питању добар и вешт возач. 32,14% 28,00%

Табела,графикон број 1:Ученик процењује да ли мобилни уређаји угрожавају безбедност

Да ли су твоји родитељи,васпитајући те,говорили о томе да је употреба мобилних уређаја

док си учесник саобраћаја-потенцијално опасна по твоју безбедност?

Табела, графикон број 2: потенцијална опасност употребе мобилних уређаја


Count of Да ли чланови твоје породице користе мобилни телефон док су за воланом?

женско

мушко

Да,мама 7,14% 12,00%

Да,мама, Да,старија сестра 0,00% 4,00%

Да,мама, Да,старији брат 3,57% 4,00%

Да,мама, Да,тата 7,14% 0,00%

Да,мама, Да,тата, Да,старији брат, Да,старија сестра 0,00% 8,00%

Да,старија сестра 0,00% 12,00%

Да,старији брат 10,71% 12,00%

Да,старији брат, Да,старија сестра 3,57% 0,00%

Да,тата 7,14% 8,00%

Да,тата, Да,старији брат 10,71% 8,00%

Не користе мобилни у току вожње 42,86% 20,00%

Чланови моје породице не возе ауто 7,14% 12,00%

Табела број 3: Коришћење телефона за воланом, чланови породице


На графиконима(слика број 1) лакше можемо упоредити размиљшање будућих возача

различитих полова. Половина укупних одговора, припадница женског пола сматра да употреба

мобилних уређаја за воланом угрожава безбедност, док се 7,14% слаже са тврдњом, да је

употреба телефона у вожњи безбедна, у потпуности. Мушкарци, 32% мисли да мобилни не

угрожава безбедност уколико се користе слушалице, а исти проценат њих оптужује

дистракторе. Коришћење телефона, 32,14% женског пола и 28% мушког пола, оправдава само

ако је у питању вешт возач. На основу резултата других одговора(слика број 2), можемо видети

да су родитељи у великој мери помињали потенцијалну опасност употребе мобилних уређаја у

току вожње. Код припадница женског пола само 30% њих са родитељима никада није причало

о томе, док је код мушког пола тај број знатно већи, 48%! Кпначнп, на основу табеле број 3,

мушки чланови породица више користе телефон у току вожње од жена. Посебну пажњу смо

обратили на старијег брата, који 10,71% и 12%, у оба случаја највише користи мобилни.

*7,14% и 12% породица,уопште не вози ауто, а 42,86%(породице особа женског пола), односно

20%(породице мушког пола) не користи мобилни док вози.


Закључак

Накпн штп смп пбрадили дпбијене резултате, на крају закључујемп да је наша прва хипптеза

тачна, пднпснп истина је да мушкарци у већем прпценту кпристе мпбилне и друге уређаје за

време впжое(Табела брпј 3:Кпришћеое телефпна за впланпм,чланпви ппрпдице). Битнп је

наппменути да је старија категприја(пчеви), ипак дисциплинпванија у пднпсу на младе, кпји су

прпценили, да ће и у будућнпсти кпристити нпрмалнп телефпн дпк впзе. Удеп у виспкпм

прпценту мушкараца кпји мисле да их мпбилни не пмета при впжои имају, нарпчитп старија

браћа. Друга хипптеза је такпђе, пптврђена. Према нашем истраживаоу пспбе женскпг ппла су

те кпјима телефпн више скреће пажоу при прелажеоу пешачкпг прелаза.

На пснпву гпдишоег Статистичкпг извештаја Агенције за безбеднпст сапбраћаја, јул и август су

месеци у кпјима дплази дп великпг брпја сапбраћајним незгпда, и у кпјима је највећи брпј

ппгинулих лица у гпдини. Самп тпкпм једне гпдине, највише људи изгубилп је живпт у

сапбраћајним незгпдама у јулу (93 лица) и августу (86 лица). Велики брпј сапбраћајних незгпда

узрпкпван је неппштпваоем пграничеоа брзине, психп-физичким стаоем впзача изазваним

вишесатним управљаоем впзилпм, али и упптребпм различитих мпбилних уређаја. Пптребнп

је више радипница, где би људи размеоивали искуства и инфпрмације, у кприст будућих

впзача.


Милојевић-Апостоловић, Б. (2020). Уџбеник из психологије за други разред гимназије, Бепград:

Нпви Лпгпс

Коришћени су материјали са сајта: https://www.abs.gov.rs/


Коришћење уређаја у саобраћају

(резултати формулара за родитеље)

Милица Јовановић

Тина Воларевић

Ивона Јовичић

Миленко Матић

Вељко Јелкић

Никола Костић


Резиме

Свесни смо тога да су мобилни уређаји дистрактори пажње у великом броју ситуација, па и у

вожњи. Нажалост, већина људи тога уопште није свестан. Велики је број возача и осталих

учесника у саобраћају који не пазе на своју безбедност, али ни на безбедност других учесника у

саобраћају. У овом истраживању је показан проценат одраслих особа који користе мобилне

уређаје приликом кретања у саобраћају.

Кључне речи: улазне информације, радна меморија, сензорна меморија, дугорочна меморија,

7+/-2.

Abstract

We are aware that mobile devices are distractions in many situations, including driving.

Unfortunately, the vast majority of people don't even know it. There are a large number of drivers and

other traffic participants who do not keep an eye on their safety, but also the safety of other traffic

participants. This survey showed the percentage of adults using mobile devices when moving in traffic.

Keywords: input information, working memory, sensory memory, long-term memory 7+/-2.

Да ли сте знали да се у Србији, у просеку, догоди 80 саобраћајних несрећа, где погине

барем 1 лице?

Верујемо да сте упућени у потенцијалне опасности несмотрене вожње у саобраћају, већ познато

треба поткрепити научним доказима и статистиком, као и узроцима повећаног броја

саобраћајних несрећа; прво, осврнућемо се на шему когнитивне обраде информација, према

теорији Аткинсона и Шифрина. Теорија се бави проучавањем пута који информације пређу од

пријема од стране чулног органа, преко различитих нивоа обраде, до трајног памћења.

1) Когнитивна обрада информација има 3 фазе: сензорна фаза, радна меморија и

дуготрајна меморија, но ми ћемо се фокусирати на радну меморију.

2) РАДНА МЕМОРИЈА: Наша свест може да обради мали број информација - ту се јавља

магични број 7 плус/минус 2, који представља број информација који можемо да

обрадимо у неком садашњем тренутку.

Тај број је ограничен и увелико зависи од нашег стања пажње (attention span; како се

смењују генерације, моћ опажања и пажње се све више редукује и скраћује) и на шта се

ми фокусирамо током одређене радње, у овом контексту вожње! Такође, можемо

обрадити између 5 и 9 информација, где се бројеви смањују уколико нам је пажња

заокупирана!

ЈАВЉА СЕ ПИТАЊЕ: ШТА НАМ ЗАОКУПИРА ПАЖЊУ И КАКО СЕ ТАКВИ

ОБЈЕКТИ НАЗИВАЈУ?

Предмети, људи и објекти који нам заокупирају пажњу на размишљање и акцију која нема

корелације са вожњом, у овом случају, називају се дистрактори(ометачи пажње који дисруптују

сваку важну мисаону обраду).

У контексту вожње, пажњу нам могу заокупирати други у возилу, присутни, ми сами можемо

бити замишљени и окупирани својим плановима, проблемима и сл.

Шема бр. 1 – Когнитивна обрада информација

Статистика: пешаци у саобраћају

Према подацима из Агенције за безбедност саобраћаја, око 25% погинулих лица у саобраћајним

незгодама су пешаци. Када се посматра заступљеност погинулих пешака у укупном броју

погинулих лица у саобраћају (у односу на друге учеснике у саобраћају), може се уочити да

пешаци, након путника и возача у путничким аутомобилима, највише смртно страдају у

саобраћају. Око 24% свих тешко повређених лица у саобраћајним незгодама чине пешаци и око

12% свих лако повређених лица у саобраћајним незгодама чине пешаци.

Опис истраживачког тима - подела задужења

Милица Јовановић-уводни део, са питањима 1 и 2, где започиње цео пројекат са називом

школе, истраживања, именима аутора и годину и место израде презентације, а затим додаје и

статистику несрећа у саобраћају.

Ивона Јовичић-аспект за биологију(треће питање), а затим и 4. , где пише о циљу

истраживања, како је осмишљен и какав му је ток био.

Тина Воларевић-трећи део, са питањима 5, 6 и 7, где се пише о именима и задужењима

чланова, о описима узрока, варијаблама, методи истраживања, примењеним техникама и

обради резултата, а затим се приказује резултат за сваку категорију.

Никола Костић-део са питањима 8, 9, 10, где прави врсту закључка и осврће се на цео рад,

затим пише о дистракторима у саобраћају и о њиховим лошим странама, а на крају записује

литературу уколико је узета од некуд.

Вељко Јелкић-питања 11, 12 и 13 где додаје видео прилог или текстуалну поруку о

безбедности у саобраћају, додаје наслов свакој страни презентације и свакој табели или

дијаграму даје назив и редни број.

Миленко Матић-последњи део са питањима 14, 15 и 16, где треба додати слику тима,

преписује делове рада који нису писани ћирилицом и затим украшава рад и даје значај

естетици.


Опис узпрка: Истраживаоем је пбухваћенп _180 испитаника, а пд укупнпг брпја, _58,9%_ су

чиниле пспбе женскпг ппла, а __41,1%_ пспбе мушкпг ппла.

Варијабле: ппл и старпст



Примеоена техника пбраде резултата: анализа фреквенција и прпцентуална анализа

применпм прпграма Ексел

Хипптезе:

Хипптеза 1. Претппстављамп да ће се мушки ппл у већем прпценту изјаснити да кпристи

мпбилне уређаје тпкпм впжое аутпмпбила / бицикла / тпкпм преласка пешачкпг прелаза у

улпзи пешака

Хипптеза 2. Претппстављамп да ће се узрасна категприја младих људи у већем прпценту

изјаснити да кпристи мпбилне уређаје тпкпм впжое аутпмпбила/бицикла/тпкпм преласка

пешачкпг прелаза у улпзи пешака


Овим истраживањем сазнајемо да од 100 посто испитаника 64, 6% не возе ни једно превозно

средство, док 36,4% возе.

Испитаника женског пола било је чак 58, 9 посто, док је мушког било 41, 1. Највише је било

људи од 16-30 година-69, 4%, а затим и људи д 30-60 година-24, 4% и остатак су била деца и

особе старије од 60 година. Због тога што мали број испитаника вози ауто, мали је и број

коришћења телефона приликом вожње.

-64, 4% не вози, док 15%ретко користи телефон, 10% никад и јако мали број људи користи

често и стално.

Пешаци у просеку јако често користе телефон у саобраћају, гледа се да често користе 35 посто,

а понекад38, 3 посто.

У току вожње бициклом, тротинетом и мотором 36, 7% не користи телефон, 27, 2% не возе

наведено, 28, 3% користе телефон у хитним случајевима и 7, 8% користе телефон стално у току

вожње ових превозних средстава.

Вид употребе уређаја у току вожње:

Највећи број испитаника телефонира током вожње 22, 2%међу којима има вишее мушкараца

22, 9%, а жена 21, 7%.

Учесника у саобраћају који користе друштвене мреже има 8, 3%, од којих 9, 46% чине

мушкарци, а 7, 5%жене.

Писање смс порука ради 9, 4% људи, од којих је највећи део жена 13, 2%, а мушкараца 4, 5%.

Коришћење слушалица више упражњавају мушкарци 25, 6%, док жене 22, 6 %од укупно 23,

9%.

Само у хитним случајевима се јављају више мушкарци 22, 9%, док жене 20, 7% од укупног

броја 21, 6%.

У случају када се стоји у саобраћају мушкарци и жене веома су слични.

Приказ резултата у табелама:

Табела бр. 1 – Употреба уређаја у односу на пол

Табела бр. 2 – Употреба уређаја у односу на године старости

Табела бр. 3 – Сврха коришћења уређаја

Табела бр. 4 – Вид употребе уређаја приликом вожње

Табела бр. 5 – Коришћење уређаја приликом вожње бицикла или ел. тротинета

Још о пешацима

Посматрајући тренутак када је код погинулих пешака константована смрт (график), може се

уочити да половина погинулих пешака смртно страда на лицу места настанка саобраћајне

незгоде.

37% пешака је преминуло од задобијених повреда у периоду до 30 дана од настанка саобраћајне

незгоде, док је 13% пешака преминуло на путу од места настанка негоде до здравствене

установе.

График бр. 1 – Страдање пешака

Шта смо закључили?

На основу резултата, потврђујемо нашу прву хипотезу, у којој смо претпоставили да у највећем

броју случајева мушки пол више корисити телефон за време вожње од женског пола. Такође на

основу истих резултата дошли смо до сазнања да мобилне уређаје у саобраћају највише користе

особе у старости између 16-30 година, а самим тим представљају највећу опасност за све

учеснике у саобраћају.

Важно је да знамо и. . .

Безбедност у саобраћају је једна од најважнијих ствари у свакодневном животу. Инофрмација

да само у Србији током једне године у саобраћајним несрећама премине 1000+ особа заиста је

забрињавајућа. Највећи кривци јесу негативне улоге дистрактора пажње и значај поштовања

знакова опажања којих у било ком тренутку успешно можемо да баратамо са 7+/2 елемента,

тако да је важно да, током вожње, сви ти елементи буду у функцији због успешне и безбедне

саобраћајне процедуре.

Важност безбедности у саобраћају

Увек се морамо трудити да пазимо на сва правила кретања у саобраћају, да се усредсредимо на

вожњу и нашу околину, како не бисмо били опасни ни по себе, а ни по друге учеснике у

саобраћају. Непажња једног возача или пешака може изазвати прекршај и опасност великих

размера, где се може чак и угрозити живот великом броју људи. Поред тога што ћемо се

трудити да што мање користимо мобилне уређаје у току вожње или шетње улицом, важно је да

припазимо и на мноштво других ствари како бисмо повећали ниво безбедности.

Када идемо аутомобилом или неким другим моторним возилом, обавезно ћемо везати и појас

који ће нам у било каквом наглом кочењу или чак судару заштитити и смањити могућност

повреде. Наравно, пратићемо законски ограничену брзину вожње. Такође, пазићемо на

исправност возила, да је све у сваком моменту исправно и да може да изврши своју функцију.

Када је у питању мотоцикл, носићемо кацигу и нећемо претеривати са брзином, иако то ради

већина мотоциклиста. Што се тиче бицикла, електричног тротинета и сличних средстава за

превоз, како бисмо повећали своју безбедност, не би требало да се крећемо по превише

прометним улицама или ван трака предвиђених за бициклисте. Такође, пожељна је заштита у

виду штитника и кациге.


Лалић, Љ., Кокотовић, М., Милићев, Г. (2020). Биологија за други разред гимназије, Клет,

Београд


Мобилни телефон у саобраћају

Никола Јовановић

Ања Јестровић

Анђела Бацетић


Резиме

Возач не сме да користи телефон, односно друге уређаје за комуникацију уколико нема, односно

не користи, опрему која омогућава телефонирање без ангажовања руку за време вожње У наем

истраживању безбедности саобраћај смо хтели да испитамо да ли ово правило важи и у

реалности.

Кључне речи: безбедност, истраживање, саобраћај

Abstract

The driver must not use the telephone or other communication devices if he does not have, or

does not use, equipment that allows telephoning without the use of hands while driving. In our

traffic safety research, we wanted to examine whether this rule also applies in reality.

Keywords: safety, research, traffic

Увод

Мобилни телефони постали су незаменљив пословни алат како већине становништва наше

земље тако и људи широм свиета. Било да се искључиво користе за комуникацију, разговоре и

размену кратких порука, или и за напредније примене попут преноса података, повезивања и

шетње по интернету, ови апарати су само делић система мобилне телефоније без кога би њихова

примена била сведена на нивое адресара, подсетника или направа за играње.

Већина људи данас не може замислити живот без мобилног телефона. Видљиви у било које доба и

готово на сваком миесту, мобилни телефони су својеврсни делови „дневне гардеробе“. Њихова

употреба нам често омогућава уштеду времена које нам је драгоцено, олакшава нам извршење

многих свакодневних обавеза али ипак коришћење мобилног телефона подразумева и поштовање

одређених правила везаних за место и начин разговора, као и за понашање у одређеним

ситуацијама и околностима. Једна од таквих ситуација у којима није пожељна употреба мобилног

телефона јесте учешће у саобраћају.

Употреба мобилног телефона вишеструко одвлачи пажњу возача и изазива различите

промене у његовом понашању које негативно утичу на безбједност саобраћаја, због чега је и

забрањена употреба мобилних телефона у саобраћају


Сведоци смо да возачи возе, а пешаци прелазе улице, док користе телефон.

Коришћење мобилних телефона од стране возача у току вожње одвлачи пажњу и концентрацију

(не уоче знак или другу појаву), а повећава ризик настанка саобраћајних незгода. Употреба ових

телефона у току вожње више повећава ризик од многих других активности (радија, музике, деце у

возилу и др.), нарочито код младих, мање искусних. Испитивања у САД и Јапану показују да

највише ових незгода настаје у моменту кад су возачи хтели да одговоре на позив. На другом

мјесту су незгоде које настају док сам возач некога позива и на трећем месту је број незгода који

настају док возач води разговор. Неповољан утицај употребе ових телефона огледа се, пре свега, у

следећем:

• Умањује перцепцију и антиципацију возача.

• Скреће - окупира пажњу возача (више када сам успоставља позив).

• Психолошки утицај због узнемиравајућих порука које возач прима може повећати ризик

• Продужено време реаговања возача (према неким истраживањима и до 30%).

Научна истраживања

Разговор мобилним телефоном, по неким истраживањима, одвлачи пажњу од управљања

возилом од 1 до 2 секунде, а то у пракси, при 60 км/х, представља вожњу ”на слепо” 16,5 до 33 м!

Толико износи зауставни пут аутомобила за брзине од 30 до 55 км/х. У пракси, то значи да

уколико би били у паралелној вожњи при споменутој брзини, возач који не телефонира већ би

зауставио аутомобил, док би на пешака налетио онај који разговара!

Интересантно је истраживање др Дејвида Стрејера „да је возач који у вожњи користи

мобилни телефон представља исти ризик по саобраћај као и возач који управља возилом у пијаном

стању. „Стрејер и његове колеге испитивале су понашање возача у контролисаном простору, с тим

да су они прво били под дејством алкохола, да би неколико дана потом користили мобилни током

вожње. Дошло се до закључка да мобилни телефон представља исту опасност као ниво алкохола

од 0,08 промила.

Шеф тима Ник Рид изјавио је како су „возачи који читају или пишу поруке ометени јер

спуштају руке са волана како би користили мобилни телефон, читали ситна слова са екрана и

писали поруке. Ова комбинација проузрокује успорену реакцију и контролу над аутомобилом па

самим тим возача ставља у већу опасност од дозвољене количине алкохола“.

Вожња је сама по себи довољно стресна радња која захтева пуну концентрацију да би се додатно

компликовала телефонским разговором. Ако возите,најбоље је искључити телефон. Опрема за

разговор у колима, такозвани хандс-фрее који вам омогућује да причате без употребе руку (које су

вам, неопходне за управљање), даје вам лажни утисак да су ствари под контролом. Нису,

напротив. Ви и ваш саговорник не диелите исто искуство, те ваш разговор није прилагођен

ситуацији у којој се налазите, за разлику од разговора са сапутником који је чак пожељан..


Прпцедура и тпк: Наш задатак билп је да пратимп људе и впзила и забележавамп оихпвп

кпришћеое мпбилних уређаја. Ппделили смп се у парпве и сваки пар је имап пдређени

задатак. Кап штп су праћеое впзача кпји кпристе телелфпн и слушалице, впзача аутпбуса,


пешака и бициклиста. Бележеое је вршенп на претхпднп припремљеним табелама.

Лпкација праћеоа била је близу пешачкпг прелаза, уз ппштпваое мера безбеднпсти.

Парпви су се ппделили да један прати мушки, а други женски ппл.

Варијабле

Ппл: мушки - женски.

Старпст: деца дп 15г, млади (16-30г.), средоих гпдина (30-60г.), старији (прекп 60г.).

Врста учесника сапбраћаја: бициклисти, пешаци, впзачи аутпмпбила и аутпбуса.

Метпда истраживаоа: Систематска неекспериментална метпда-ппсматраое, записиваое

ппдатака, оихпвп пренпшеое у ппсебне табеле.

Статистичке метпде за пбраду ппдатака: Унпс и пбрада ппдатака вршени су уз ппмпћ

прпграма Excel.

Резултати истарживања

ПРАЋЕОЕ ППНАШАОА ВПЗАЧА ПУТНИЧКИХ АУТПМПБИЛА

Деца дп 15 гпдина

Млади пд 16 - 30

гпдина

Средоих гпдина 30 - 60

гпд.

Старији прекп 60

гпдина

фпн слушалице фпн слушалице фпн слушалице фпн слушалице

мушкп 13 3 7 2 1 0

УКУПНП

М

0 0 43 56 20

% 30% 7% 13% 4% 5% 0%

женскп 12 5 4 2 0 0

УКУПНП

Ж

0 0 20 25 3

% 60% 25% 16% 8% 0% 0%

Табела 1: Праћеое ппнашаоа впзача путничких аутпмпбила


ПРАЋЕОЕ ППНАШАОА ВПЗАЧА ПУТНИЧКИХ АУТПМПБИЛА

100

50

0

Деца дп 15 гпдина

Млади пд 16 - 30 гпдина Средоих гпдина 30 - 60 гпд. Старији прекп 60 гпдина

мушкп УКУПНП М % женскп УКУПНП Ж %

График 1: Праћеое ппнашаоа впзача путничких аутпмпбила

Укупан брпј впзача

аутпмпбила, аутпбуса,

бициклиста и пешака

Превпзнп средствп

Ук. брпј впзила и

пешака

Кпристи фпн у

сапбраћају

Кпристи слушке

Аутпмпбил 523 23% 2%

Аутпбус 85 10% 3%


Пешаци 180 50% 12%

Табела 2: Укупан брпј впзача аутпмпбила, аутпбуса, бициклиста и пешака


Укупан брпј впзача аутпмпбила, аутпбуса, бициклиста и

пешака

600

400

200

0

523 23% 2% 85 10% 3% 11 0% 0% 180 50% 12%

Аутпмпбил Аутпбус Бицикл Пешаци

Укупан брпј впзача аутпмпбила, аутпбуса, бициклиста и пешака



График 2: Укупан брпј впзача аутпмпбила, аутпбуса, бициклиста и пешака

Савет

Ипак, имати мпбилни телефпн у впзилу има и дпбрих страна јер ствара сигурнпст

да се у случају пптребе мпже ппзвати ппмпћ. Међутим, впзач их у тпку впжое не треба

кпристити, негп, укпликп већ мпра, треба да се заустави ппред кплпвпза и да пбави

разгпвпр.

Закључак

Према резултатима, мпжемп да закључимп да пешаци највише кпристе телефпне (50%).

Дпк впзачи аутпмпбила, жене кпристе више телефпн пд мушкараца, бициклисти не

кпристе телефпн ни слушалице.


Милпјевић-Аппстплпвић, Б. (2020). Психологија за други разред гимназије, Нпви Лпгпс, Бепград

https://studenti.rs/skripte/saobracaj/mobilni-telefon-u-saobracaju/






Јун 2021.

Утицај мобилних телефона на учеснике саобраћаја

Петар Обрадовић

Димитрије Митровић

Андрија Павић

Лазар Пантелић

Марко Ћирић

Милош Апелић


Резиме

У саобраћају је неопходно играти своје улоге. Телефони су у последњи низ година имали утицаја на правилно

испуњавање тих улога. Ово истраживање ће успети да покаже статистику употребљавања мобилних

телефона, али не и да спречи те поступке. Итекако се препоручује да се телефон одстрани за време вожње јер

је живот сигурно битнији него порука или позив који ,,мора'' да се обави. Коришћење ових уређаја може да се

доведе, а и доводило је до саобраћајних несрећа што ову тему чини битнијом. Такође, тако се долази и до

неодговорности према другима ако нпр. Возилу има још особа. Захваљући истраживачком тиму, имамо приступ

информацијама које су пронашли. У овм истраживању је главно да упоредимо у коликој мери жене, а у коликој

мушкарци користе телефоном током вожње.

Кључне речи: пажња, одговорност, приоритет, истраживање

Abstract

It is necessary to play your roles in traffic. Phones have had an impact on the proper fulfillment of these roles in recent

years. This research will be able to show statistics on the use of mobile phones, but not to prevent these actions. It is

strongly recommended that the phone be out away while driving, because life is certainly more important than a message

or a call that "must" be made. The use of these devices can lead, and it has led to traffic accidents, which

makes this topic more important. Also, this leads to irresponsibility towards others if, for example. There are more

people in the vehicle. Thanks to the research team, we have access to the information they found. In this research, the

main thing is to compare the extent to which women use the extent to which men use the phone while driving.

Keywords: attention, responsibility, priority, research

Увод

Ипак, телефони нису једини који могу да скрнути пажњу возачу. Тако је сувозачи и остали учесници могу

учинити исту ствар као и мобилни телефон. На основу тога се препоручује да возач ни на који начин не буде

ометен током вожње и да му пуна концентрација буде базирана искључиво на вожњу. Човек има ограничену

могућност опажања и оно што опажа може утицати на вожњу. Само у вожњи постоји довољно сегмената на које

мора да обрати пажњу. Телефон или сувозач се могу укључити у број тих сегмената при чему се смањује пажња

директно на вожњу и саобраћај (7 +/-2 сегмената у пажњи) . Најбезбеднија вожња била би била када би вожач у

возилу био сам и када не би користио телефон или када би му он просто био искључен. Међутим ово је стварно

редак случај и то ћемо видети у овом истраживању.


Уз помоћ одређених чула (вид, слух, мир и додир), возач добија информације које се шаљу мозгу.Чула вида је

задужено за директно опажање, док чуло слуха има више више улогу као помоћно чуло које је помаже чулу

вида.Чуло додира има улогу која је везана са рефлексима када се у вожњи треба брзо реаговати.Чуло мириса се

може искористити да се осети ако се запали мотор, процури гориво итд. Ово су све опажања које се смењују и

које су уграниченом брату. Неуротрансмитери такође имају улогу у саобраћају и то су:Ацетилхолин, Серотонин,

Допамин, ГАБА, и Глутамат.

Методе истраживања:


Посматрање, записивање на папир оно што је опажено и на крају преписивање у табеле. Техника обраде резултата

и процентуална анализа обрађена у програму Еxцел.

Ток истраживања: Два члана су била задужена за пешаке, два за вожаче аутомобила, један за возача аутобуса и

један да прати број тих посмаатраних особа. Последњи члан је преносио све ово резултате у табеле. Истраживање

је успешно одређено иако је било доста динамике у саобраћају.

Опис узорка: Број испитаника нашег истраживања је био: 127 возача аутомобила, 15 возача аутобуса и 111

пешака.

Варијабле: Пол: мушки и женски.

Старост: деца (до 16 година), млађи ( од 16 до 35 година), средњих година (од 35 до 60), старији (преко 60

година)

Учесници саобраћаја: возачи аутомобила, возачи аутобуса и пешаци.

Методе истраживања: Посматрање, записивање на папир оно што је опажено и на крају преписивање у табеле.

Техника обраде резултата и процентуална анализа обраде је у програму Ексел.

Хипотезе:

Хипотеза 1: Жене ће вам више користити мобилне телефоне и као возачи аутомобиле и као пешаци.

Хипотеза 2: Особе најстаријег узраста ће најмање користити телефон и као возачи и као пешаци.


Табела 1: Употреба телефона у зависности од пола

Да ли ћеш користити мобилни као возач?

Женски Мушки

користићу нормално телефон док сам за воланом 2 2

користићу телефон само ако је повезан са слушалицама или на bluetooth 4 7 11

користићу телефон само ако ме неко позове 2 2 4

користићу телефон само како бих позвао некога ако је нешто хитно или

неопходно 9 6 15

нећу користити мобилни телефон за време вожње 5 10 15

Grand Total 20 27 47

У табели можемо видети какав поглед на коришћење мобилних уређаја имају мушки и женски пол.

Мушкарци чешће наводе да телефон за воланом неће користити, а девојке ће се јављати на хитне позиве.

Табела 2: Упптреба телефпна на пешачкпм прелазу

Да ли ћеш у будућности користити телефон на пешачком прелазу?


користићу нормално телефон док прелазим пешачки прелаз 4 6 10

користићу телефон само ако је повезан са слушалицама 1 1

користићу телефон само ако ме неко позове 5 1 6

користићу телефон само како бих позвао некога ако је нешто хитно или

неопходно 7 7

нећу користити телефон на пешачком прелазу 2 16 18

ништа од наведеног 1 4 5

20 27 47

Скоро 40% наших вршњака у будућности, у улози пешака неће користити телефон и то много више мушкараца од

девојака.

Преко 21% испитаника ће нормално користити мобилни као пешаци.

Око 15% девојака ће се јављати на телефон ако је нешто хитно док су на пешачком

прелазу.

Табела 3: Опаснпст пд упптребе телефпна у сапбраћају

Да ли мислиш да је употреба телефона и др. уређаја у саобраћају

опасна по твоју и туђу безбедност?


Да 16 14 30

Зависи од ситуације 4 12 16

Не 1 1

20 27 47

Највећи проценат наших испитаника сматра да је употреба телефона у саобраћају опасна. У томе незнатно предњаче

девојке.

Око 2% узорка - искључиво мушкарци, сматра да то није опасно.

Табела 4: Пешаци и упптреба телефпна

Да ли сада, као пешак, користиш мобилни док прелазиш пешачки?


Да 11 12 23

Не 9 15 24

20 27 47

Наш узорак је подељен по питању употребе мобиолног на пешачком прелазу. Већи проценат мушкараца не

користи телефон док прелази пешачки прелаз.

Табела 5: Слушалице и сапбраћај

Да ли користиш слушалице у току шетње или док се возиш бусем или аутом?


Да 11 16 27

Не 3 4 7

Понекад 6 7 13

20 27 47

Слушалице користи преко 50% узорка - нешто више момака од девојака.

Табела 6: Став према упптреби телефпна

Да ли је употреба мобилних уређаја у саобраћају један од главних

узрока несрећа које се догађају?

Row Labels Женски Мушки

Да 15 18 33

Не 5 9 14

20 27 47

70% испитаника сматра да употреба телефона у саобраћају јесте узрок несрећа. Нешто више мушкараца

има такво мишљење.

Табела 7: Кп кпристи телефпна у сапбраћају

Да ли мислиш да телефоне у саобраћају више користе деца или одрасли?


Деца 7 8 15

И једни и други подједнако користе 9 13 22

Одрасли 4 6 10

20 27 47

Највећи број испитаника сматра да деца највише користе телефоне у


Табела 8: Оппмена упућена чланпвима ппрпдице кпји кпристе мпбилни за впланпм

Да ли икада, некоме из породице ко га користи у вожњи, указујеш на опасности

које могу да се створе коришћењем мобилног?


Да 5 10

Не 6 10

Понекад сам их упозорио 9 7

20 27

Око 30% испитаника скреће пажњу члановима своје породице за воланом да је употреба телефона опасна.

Исто толико то не чини и исти постотак то чини понекад.

Табела 9: Рпдитељске ппуке п сапбраћају

Да ли су ти родитељи указивали на опасност коју коришћење мобилног у саобраћају

може да произведе?


Да 20 23 43

Не, никада нисмо причали о томе 4 4

20 27 47

Преко 90% наших испитаника је добило поруку од родитеља да је употреба телефона у саобрају

опасна.

На жалост, 8,5% њих такву важну поруку никада није добило.

Табела 10: Ппрпдица и мпбилни у впжои

Да ли неко из твоје породице користи мобилни док вози?

Да, мама

Да, тата

Да, тата, Да, мама

Да, тата, Да, мама, Да, старији брат

Да, тата, Да, мама, Да, старији брат, Да, старија сестра, Не користе телефон за време вожње,

Нико од чланова моје породице не вози аутомобил

Не користе телефон за време вожње

Скоро 50% чланова породице наших испитаника не користи телефон за воланом. Ипак, 30% тата то чини.

Мамле за воланом точине знатно ређе.

Табела 11: Ппрпдица и упптреба мпбилнпг на пешачкпм прелазу

Да ли ти неко из породице користи телефон на пешачком прелазу?

Да, мама

Да, мама, Да, старији брат

Да, млађа сестра

Да, старија сестра

Да, старија сестра, нико од чланова моје породице не користи телефон на пешачком прелазу

Да, старији брат

Да, тата

Да, тата, Да, мама

Да, тата, Да, мама, Да, старија сестра

Да, тата, Да, мама, Да, старији брат, Да, старија сестра, Да, млађи брат, Да, млађа сестра, нико од чланова моје

породице не користи телефон на пешачком прелазу

нико од чланова моје породице не користи телефон на пешачком прелазу

70% наших испитаника има пажљиве и опрезне чланове породице - док прелазе пешачки прелаз, они не

користе мобилне уређаје.

Непажњу и употребу телефона на пешачком, показују, мада ретко, старији брат, али и мама и тата.

Закључак

Неки резултати су изненадили наша очекивања. Имамо смо били сигурни да особе женског пола више користе

телефон у саобраћају (И као возачи и као пешаци), а испоставило се да заправо то место заузимају мушкарци.

Одрасли више користе мобилне телефоне него деца, али више него она најстарија група људи од преко 60 година.

Углавном су особе у саобраћају упозорене од стране својих родитеља мада има и мала група која није

васопорена.



https://ltablice.com/saveti-za-vozace/10-obaveza-vozaca-za-bezbednost-u-saobracaju

https://www.garaza.rs/faktori-koji-drasticno-uticu-na-bezbednost-ucesnika-u-saobracaju/

КОРИШЋЕЊЕ МОБИЛНИХ ТЕЛЕФОНА У

САОБРАЋАЈУ

Тијана Одабашић

Јана Петровић

Андреа Полексић

Анђела Радосављевић

Јана Шоботовић


Резиме

Око 1.4 билиона људи у свету су возачи. Међутим скоро цео свет учествује свакодневно у

саобраћају и из тог разлога је неопходно поштовати правила и бити опрезан током вожње. Да ли

заиста сви поштују једно од најважнијих правила вожње и не користе телефоне када возе?

Урадили смо следеће истраживање како би смо сазнали нешто више о томе.

Кључне речи: саобраћај, безбедност, мобилни телефон, дистрактори,

неуропсихологија,хипотезе, сигурност

Abstract

About 1.4 billion people in the world are drivers. Meanwhile, almost the whole world learns every day in

traffic and for that reason it is unexpected to respect the rules and be prepared while driving. Does

everyone really follow one of the most important driving rules and not use phones when driving? We did

the following research so we could know a little more about it.

Keywords: traffic, safety, mobile phone, distractors, neuropsychology, hypotheses, safety

Увод - значај безбедне вожње, улоге дистрактора

Безбедност у саобраћају је од кључне важности у животу сваког појединца. Сваки учесник

саобраћаја дужан је да савесно и одговорно приступа истом. Сваки вид непажње може

проузроковати и најгоре последице како по себе, тако и по остале. Прецизни подаци о проценту

саобраћајних незгода изазваних губитком пажње не постоје, али се на основу неких истраживања

процењује да у око 7% саобраћајних незгода губитак пажње има одређену улогу. Умор, стрес,

нервоза као и узбуркане емоције чести су разози настанка саобраћајних несрећа. Као што је раније

споменуто, неки послови који су неопходни за безбједну вожњу називају се „примарним

задацима“. Други, као што је коришћење мобилног телефона представљају „секундарне задатке“.

Студије показују да је за возаче тешко обављати основне задатке неопходне да возе возило

безбједно када су укључени у секундарне задатке. Резултат је да њихов учинак вожње пропада на

више начина. Већина истраживања о томе како дистракција доводи до погоршања понашања у

вожњи односи се на употребу мобилних телефона, иако и други извори ометања такође утичу на

понашање у вожњи. Иако је већина возила данас опремљена са радиом, мало истраживања је

проведено о ефектима којима радио одвлачи пажњу. Као и мобилни телефон, радио такође

поставља физичке, визуелне, слушне и когнитивне захтеве на возача. Студија Консиглио и др.

(2003) је показала да је време реакције при слушању радиа 4% спорије него у контролисаним

условима, што статистички није значајна разлика. Сваки разговор може бити ометајући током

управљања моторним возилом, а не само онај прекo мобилног телефона. Вербално процесуирање

разговора резултује смањеном усмереношћу на околину, разговор одвлачи возачеву пажњу од

компонената вожње које захтевају експлицитно процесуирање пажње (детекција опасности и

доношења одлука) што резултира дужим временом реакције. Наиме, истраживања сугеришу да је

25 одсто свих саобраћајних незгода повезано са дистракцијом (поремећај пажње), док се социјална

и економска цена ових незгода процењује на приближно 40 милијарди долара годишње. Осим што

реагују спорије, возачи који користе телефон током вожње не запажају велики број детаља и

ситуација из окружења, док се мождана активност при вожњи аутомобила смањује за чак 37 одсто

при слушању гласа који допире из мобилног телефона, што све заједно за последицу има настанак

саобраћајне незгоде.

Теоријски осврт – теорија когнитивне обраде информација

“Магични број седам, плус или минус два: нека ограничења нашег капацитета за обраду

информација “ један је од најцитиранијих радова у психологији. Често се тумачи да се тврди да је

број предмета које просечан човек може држати у краткотрајном памћењу 7 ± 2. То се повремено

назива и Милеров закон .Каснија истраживања краткотрајне меморије и радне меморије открила су

да распон меморије није константа чак ни када се мери у одређеном броју делова. Краткотрајно

памћење мозга користи комадање као метод за одржавање група информација доступним ради

лакшег опозива. Функционишу као етикетe које су већ познате - уношење нових информација у

етикету која је већ добро увежбана у нечијој дуготрајној меморији.Радна меморија се, према

Бедлију и Хичу, састоји из три система, који укључују компоненте за чување и обраду

информација. Централни систем за извршавање: Функционише као систем за надгледање који

одлучује на шта ћемо да обратимо пажњу и како ћемо да организујемо низ активности да бисмо

извршили акцију. Фонолошка петља: Омогућава нам да управљамо и задржавамо вербални и

писани материјал у меморији. Визуоспацијална матрица: Омогућава управљање и задржавање

визуелних информација. Епизодичка Меморија: повезује информације из фонолошке петље,

визуоспацијалне меморије, дугорочне меморије и улазне информације које примамо путем

перцепције у једну повезану целину. Њен капацитет је ограничен. Способни смо да задржимо само

5-9 елемената у исто време. Активна је. Омогућава нам не само да сачувамо информације, већ и да

манипулишемо информацијама и да их мењамо. Њен садржај се стално допуњава и обнавља.

Формира је дорзолатерални фронтални кортекс. Елементи о којима возач размишља током вожње

су: правац кретања возила, сигнализација, брзина, остали учесници у саобраћају, ограничења,

непредвиђенe ситуацијe итд.

Слика 1. Шема когнитивне обраде информација.

График 1.

Саобраћајне несреће током

година

График 2.

Сапбраћајне несреће

изазване кпришћеоем

телефпна тпкпм гпдина

График 3.

Апликације кпје се

најчешће кпристе тпкпм

впжое

График 4.

Брпј смрти пметених впзача,

пешака и бициклиста у 2018.

гпдини


- Најважнији и најсложенији део тела од чега све потиче и од чега се све улоге у организму

покрећу, је дефинитивно човеков мозак.

-Централни нервни систем- део је нервног система и састоји се од мозга и кичмене

мождине.Кључан је за учеснике у саобраћају, јер се преко њега обрађују информације из

спољашње средине.

-Мождана кора- је наборана површина мозга, центар свеукупне нервне делатности и важних

психичких процеса (говор, мишљење, памћење, опажање...).Подељена је на четири зоне:

1.Окципитална- потиљачна зона мозга служи за обраду визуелних информација, које су значајне у

вожњи, јер 70% свих чулних информација, које обрађујемо, су визуелног типа. Има способност

перцепције боја, облика, покрета и светлости.

2.Фронтална – чеона зона, закључивање, увиђање, резоновање, предвиђање, схватање. Фронтални

део је задужен за мишљење, планирање, извршавање акција, вољне покрете, контролу укупне

активности, продукцију говора и емоционалну контролу. Предњи део овог лобуса се назива

префронтална кора и у њој се одвијају највише форме мишљења, емоција и доживљаја себе и

социјалне средине.Његова главна улога је у вољним покретима, пошто се у њему налази примарни

моторни кортекс, за регулисање покрета. Способност да се донесе избор између лоших и добрих

поступака, разлика између стварних или нестварних догађаја. Игра велику улогу у задржавању

дугорочног памћења.

3.Темпорална – слепоочна зона, служи за обраду слушних информација, разумевање и продукцију

говора и обраду информација емоционалне природе. Ту је и опажање звукова, препознавање

објеката, памћење.Има и функцију задржавања меморије визуелних сећања, визуелног памћења,

као и ново упамћивање.

4.Паријентална – темена зона, сензомоторне функције. Седиште централног дела соматосензорне

функције, коју чине, чула за додир, бол, температуру, притисак, опажање простора и организација

активности. У овом режњу се одвијају процеси пажње, говора, шеме тела, математичких

способности.

Сл.2.Нервни систем

Сл.1.Зоне мозга


Циљ- уз помоћ овог истраживања хтели смо да сазнамо да ли људи око нас, најближи нама

поштују правила и безбедно учествују у саобраћају

Истраживање смо урадили уз помоћ упитника који смо сами саставили. Проследили смо тај

упитник учесницима саораћаја из наших породица и пријатеља. Након добијених података,

повезали смо их са предметима попут биологије, информатике и српског језика и дошли до

одређених закључака.

Опис истраживачког тима

Биологија-Јана Петровић, Андреа Полексић, Тијана Одабашић и Анђела Радосављевић

Информатика-Јана Шоботовић и Анђела Радосављевић


Опис узорка: Истраживањем је обухваћено 349 испитаника, а од укупног броја, 48.1% су чиниле

особе женског пола, а 51.9% особе мушког пола.



Примењена техника спровођења истраживања: упитник (линк за упитник):

https://docs.google.com/forms/d/1cYbkS5aeQQMI1uqKJzqB3MpgKL6fs3qozDg25rQsoQA/viewform?g

xids=7628&edit_requested=true )


програма Ексел. Коришћена је више процентуална анализа да бисмо анурилали разлику у броју

испитаника у оквиру варијабли. Јесмо кренули од једнаког броја испитаника мушког и женског

пола, али се 40% женског пола изјаснило се као невозач.

Хипотезе:

Хипотеза 1. Претпостављамо да ће се женски пол у већем проценту изјаснити да користи мобилне

уређаје током вожње аутомобила, али и да чешће кописте хендсфри слушалице.

Хипотеза 2. Претпостављамо да ће се узрасна категорија старијих људи у већем проценту

изјаснити да не користе мобилне уређаје док учествују у саобраћају у својству пешака.

Хипотеза 3. Млађа популација није свесна опасности употребе мобилних уређаја у саобраћају.


Табела 1- Употреба мобилних телефона током вожње, зависно од пола

Да ли користите мобилни телефон

током вожње?

Пол

Одговори: Женско Мушко Укупно

Да 16,33% 30,00% 24,60%

Понекад 50,00% 61,33% 56,85%

Не 33,67% 8,67% 18,55%

Укупно

100,00

%

100,00

% 100,00%

Према резултатима истраживаоа мушкарци знатнп више кпристе мпбилни телефпн тпкпм впжое.

Такпђе, скпрп 82% испитаника, без пбзира на ппл, кпји су се изјаснили кап впзачи, кпристе

мпбилне телефпне тпкпм впжое (график 1).

График 1- Употреба мобилних телефона током вожње

57%

25%

18%

Да

Не

Ппнекад

Табела 2 - Употреба хендсфри слушалица током вожње, зависно од пола

Да ли користите хедсфри

слушалица током вожње?

Пол

Одговори: Женско Мушко Укупно

Да 51,79% 72,93% 62,75%

Понекад 8,33% 9,39% 8,88%

Не 39,88% 17,68% 28,37%

Укупно:

100,00

%

100,00

% 100,00%

Очекивали смп да ће се женске пспбе, укпликп кпристе мпбилни телефпн тпкпм впжое, пре

ппределити да тп чине уз упптребу хендсфри слушалица, међутим, тп мнпгп чешће практикују

мушкарци. Акп ппсматрамп укупну пппулацију испитаника, слушалице кпристи нештп више пд

70%. Пптребнп је путем различитих кампаоа указивати на значај упптребе слушалица на

безбеднпст у сапбраћају.

График 2 - Употреба хендсфри слушалица током вожње, зависно од пола (унтрашњи круг – жене,

спољашњи - мушкарци

9%

8%

18%

40%

52%

Да

Не

Ппнекад

73%

График 3 – Видпви упптребе мпбилнпг уређаја тпкпм впжое (резултат представлја фреквенције)

Ппзивам кад је хитнп

31

1

Ппзивам кад је хитнп, Јављам се на

ппзив

Ппзивам кад је хитнп, Јављам се на

ппзив, навигација

15

Ппзивам кад је хитнп, јављам се на

ппзив кпји пчекујем

4

5

10

126

Ппзивам кад је хитнп, јављам се на

ппзив кпји пчекујем, навигација

Ппзивам кад је хитнп, навигација

14

Ппзивам, јављам се на ппзив

1

2

6

12

6

3

14

4

Зпвем, јављам се на ппзив,

навигација

Ппзивам, јављам се на ппзив,

навигација

Ппзивам, јављам се на ппзив самп

СМС ппрукпм, навигација

Ппзивам, навигација

Табела 3 - Употеба мобилних уређаја код пешака, зависно од узраста

Да ли користите мобилни уређај

као пешак?

Узраст

Одговори:

Деца (до

15 год.)

Млади

(15-30

год.)

Средњих

година (30-

60 год.)

Старији

(преко 60

год.) Укупно

Да 100,00% 98,04% 93,04% 68,75% 94,84%

Не 0,00% 1,96% 6,96% 31,25% 5,16%

Укупно: 100,00% 100,00% 100,00% 100,00%

100,00

%

Табела приказује изузетнп виспк прпценат упптребе мпбилних уређаја пд стране пешака, штп се

сликпвитије мпже приказати графички.

График 4 - Употеба мобилних уређаја код пешака

5%

Да

Не

95%

График 5 - Употеба мобилних уређаја код пешака, зависно од узраста

100,00%

Да

80,00%

60,00%

40,00%

20,00%

0,00%

Деца (дп 15 гпд.) Млади (15-30 гпд.) Средоих гпдина (30-

60 гпд.)

Старији (прекп 60

гпд.)

Крива кпја приказује % испитаника кпји кпристе мпбилни уређај при пешачеоу је гптпвп

заравоена у пбластима кпји приказују децу и младе, незнатан пад у пбласти средоих гпдина, а

значајан у пбласти старије пппулације.

Табела 4 - Употеба слушалица код пешака, зависно од узраста

Да ли користите

слушалице као пешак?

Узраст:

Средњих

година

(30-60

Одговори:

Деца

(до 15

година)

Млади

(15-30

година) година)

Старији

(преко 60

година) Укупно

Да 95,89% 87,25% 39,24% 6,25% 63,61%

Не 4,11% 12,75% 60,76% 93,75% 36,39%

Укупно

100,00

%

100,00

% 100,00% 100,00%

100,00

%

Старија пппулација, дефинитивнп, најмаое ризикује да непдгпвпрнпм упптребпм мпбилних

уређаја у сапбраћају, у свпјству пешака, угрпзи свпју безбеднпст. Не самп да најмаое кпристе пве

уређаје (штп смп упчили из предхпдне анализе), већ у великпм прпценту не кпристе ни слушалице

при упптреби мпбилних уређаја.

Табела 5 - Употеба слушалица код пешака, зависно од пола

Да ли као пешак користите слушалице? Пол

Одговори:

Женск

о

Мушк

о Укупно

Да 96 126 222

Не 72 55 127

Укупно 168 181 349

Очекивали смп, мпжда из личнпг искуства, да женски ппл више впли да ужива у пмиљенпј музици

дпк се шета. Очигледнп да није баш такп. Свеједнп, забриоава велики прпценат укупних

кприсника слушалица, кпји, кап штп смп из предхпдне анализе видели, припадају млађпј

пппулацији.

График 6 - Свест п ппаснпсти упптребе мпбилних уређаја у сапбраћају

0,00% 0,00% 1,90% 0,00% 0,86%

53,42%

39,22%

28,48%

35,53%

100,00%

46,58%

60,78%

69,62%

63,61%

Деца (дп 15

гпдина)

Млади (15-30

гпдина)

Средоих гпдина

(30-60 гпдина)

Старији (прекп 60

гпдина)

Grand Total

Да Мпжда (зависи пд ситуације) Не

Свест п ппаснпсти упптребе мпбилних уређаја у сапбраћају је у свим узрастима пхрабрујуће

виспка. Овп је вепма значајан ппдатак, јер дпк гпд ппстпји свест п ппаснпсти, ппстпје и метпде да

се билп пграниченпм, билп безбеднијпм упптребпм утиче на ппвећаое безбеднпсти учесника у


Закључак

На пснпву резултата пдбацујемп нашу прву хипптезу кпјпм смп предппставили да женски ппл у

већем прпценту кпристи мпбилне уређаје тпкпм впжое, кап и да у тим ситуацијама више кпристе

хендсфри слушалице. Мушки ппл више кпристи мпбилне уређаје у впжои, а и више тп чини уз

упптребу слушалица.

Резултати су пптврдили нашу другу хипптезу – старије пспбе у вепма малпм прпценту кпристе

мпбилне уређаје у свпјству пешака.

Оппвргли смп нашу трећу хипптезу – млади јесу свесни ппаснпсти кпје са спбпм нпси упптреба

мпбилних уређаја у сапбраћају.

Генералнп, велики је прпценат учесника у сапбраћају, изузимајући старију пппулацију, кпји

кпристи мпбилне уређаје, на различите начине. Нештп више тп чине мушкарци, али не мпжемп

рећи да жене мнпгп запстају у тпм ппгледу. Хендсфри слушалице се кпристе али недпвпљнп.

Дпбрп је да ппстпји свест да је упптреба мпбилних уређаја ппасна, те да негативнп утиче на

безбеднпст у сапбраћају. Технплпшки развпј и упптреба нпве технплпгије се не мпже и не треба

избећи, али је неппхпднп кпнстантнп инсистирати на безбеднпсти, апелпвати путем различитих

кампаоа, путем медија, укључити ппзнате личнпсти кпје би свпј утицај на младе, пре свега, мпгли

упптребити за дпстизаое ппзитивнпг циља – раципналније и безбедније упптребе мпбилних

уређаја у сапбраћају. Мпрамп пбратити пажоу на свпје пкружеое, јер какп смп већ закључили- ми

кап људска бића мпжемп бити ппрезни и впдити рачуна п пграниченпм брпју ствари пд једнпм

(7+/-2 правилп кпје смп ппмиоали).

Видео прилози о безбедности у саобраћају

Кликпм на линк мпжете пдгледати кратак видеп кпји прпмпвише ширеое свести п безбеднпсти у

сапбраћају:

Bezbednost u saobraćaju


Јелчић Ј., J. (1980): Култура цестовног промета и здравље народа, Чпвек и прпмет, Бр. 2,

Загреб

https://vtsnis.edu.rs/wp-content/plugins/vts-predmeti/uploads/Saobracajna-psihologija-

UDZBENIK.pdf,

http://www.infostar.rs/mozdane-funkcije-desna-i-leva-hemisfera-nacin-obradeinformacija/,

http://www.microstuff.org/wp-content/uploads/2017/04/Tema_02.pdf,

УПОТРЕБА МОБИЛНИХ ТЕЛЕФОНА У ТОКУ

ВОЖЊЕ

Тамара Чолак

Калина Станишић

Марина Перишић

Маја Николић

Анастасија Симеуновић

Ива Спасојевић


Резиме

Употрeба тeлeфона постала јe саставни дeо нашeг живота и драстично јe промeнила начин на

који комуницирамо и проводимо слободно врeмe. Порeд добрих ствари којe нам пружа мобилна

тeхнологија, попут добијања корисних информација, упознавањe других људи , морамо

примeтити да прeкомeрна употрeба мобилних урeђаја ствара одрeђeну зависност којој људи свe

тeжe могу да сe одупру. Употрeба тeлeфона сe свe чeшћe јавља у саобраћају, што јe узрок

највeћeг броја саобраћајних нeзгода. Јeдан трeнутак нeпажњe можe угрозити ваш живот као и

живот осталих учeсника. Посматрани су учeсници у саобраћају на промeтној улици и надглeданe

су чeтири катeгоријe испитаника. Праћeно јe 327 возила ,а мeтодe овог истраживања укључујe

посматрањe, бeлeжeњe података и њихов прeнос у табeлe. Прeтпоставка нам јe била да ћe

особe мушког пола вишe корисити мобилнe урeђајe што сe на крају испоставила као нeтачна

хипотeза.

Кључне речи: телефони, безбедност, саобраћај, пажња, концентрација.

Abstract

The use of the telephone has become an integral part of our lives and has drastically changed the way we

communicate and spend our free time. In addition on the good things that mobile tehnology provides us

with, such as getting useful information, meeting other people, we must notice that excessive use of

mobile devices creates a certain dependence that people find it increasingčy difficult to resist. The use of

telephones is increasingly occurring in traffic, which is the cause of the largest number of traffic

accidents. One moment of inattention can endanger your life as well as the lives of other participants.

Traffic participants on a busy street were observed and four categories of respondents were monitored.

327 vehicles were monitored, and the methods of this research include observation, recording of data

and their transfer to tables.Our assumption was that males will use mobile devices more than females

which in the end turned out to be an incorrect hypothesis.

Keywords: phone, safeness, traffic, attention, concentration

Увод

Циљ овог пројекта био је да анализирамо и прикажемо број учесника у саобраћају који користе

мобилне уређаје у току вожње, односно уређај који представља највећи ометач пажње. У данашње

време све више људи практикује употребу телефона док су за воланом и тиме угрожавају, како

свој тако и живот других људи. Упркос томе, иако су свесни последица које то доноси, настављају

да крше правила. Такође постоји и закон, који гласи да возачи не смеју да користе телефоне

уколико немају опрему која ће им допринети коришћење телефона без употребе руку, као што су

хендсфри уређаји. Може доћи и до саобраћајних несрећа које у неким случајевима укључују и

смрт. Један тренутак непажње довољан је да се догоди нешто што ће угрозити живот возача и свих

осталих учесника у саобраћају. Да бисмо смањили те могућности, потребно је да сви возачи узму у

обзир последице и да буду опрезнији.


Ток истраживања: Задатак који смо добили захтевао је од нас да изађемо на терен и посматрамо

учеснике у саобраћају на једној прометној улици. Нас 6 поделило се у парове по двоје од којих су:

један члан екипе записивао је податке, један пар је пратио ког су учесници пола, један је бележио

узраст, а други пар је опажао да ли учесници користе слушалице или само мобилни телефон.

Забележили смо само четири бициклисте.

Опис узрока

Издвајамо четири категорије испитаника:

Возачи аутобуса

Пешаци

Бициклисти

Возачи аутомобила

Укупан број возила који смо забечежили је 327 путничких возила, 32 аутобуса, 157 пешака, 4

бициклисте и један тротинет. Од тога 18 возача путничких возила користило је слушалице, 2

возача аутобуса, 2 бициклиста и 13 пешака.

Варијабле

Пол:

Мушки

Женски.

Старост:

Деца до 15 година

Млади од 16-30 година

Средњих година 30-60 година

Старији преко 60 година

Методе истраживања

Посматрање

Записивање података

Њихово преношење у засебне табеле

Хипотезе

Хипотеза 1. Наша претпоставка током овог пројекта била је да ће особе мушког пола, средњих

година више користити мобилне телефоне у саобраћају у односу на жене.

РЕЗУЛТАТИ УПОТРЕБЕ ТЕЛЕФОНА

60

50

40

30

20

10

0

АУТОМОБИЛИ АУТОБУСИ ПЕШАЦИ БИЦИКЛИСТИ

МУШКИ

ЖЕНСКИ

Графикон 1. Употреба мобилних телефона у зависности од пола и узраста

12

РЕЗУЛТАТИ КОРИШЋЕЊА СЛУШАЛИЦА

10

8

6

4

2

0

АУТОМОБИЛИ АУТОБУСИ ПЕШАЦИ БИЦИКЛИСТИ

МУШКО

ЖЕНСКО

Графикон 2. Употреба слушалица у зависности од пола и узраста

Закључак

Закључујемо да жене више користе мобилне уређаје у саобраћају од мушкараца. Ово нас је

довело до сазнања да је наша хипотеза није тачна, али претпоставка да особе средњег

узраста највише користе телефоне је тачна. У нашем пројекту испоставило се да су

мушкарци много пажљивији од жена. Старије особе су одговрније од млађих, што се и

очекивало. Људи саобраћај не доживљавају на прави начин и зато овај пројекат служи да

скрене пажњу учесницима у саобраћају и тако смањи ризик од несрећа.



Београд

https://www.autoskolafest.com/70/voznja-sa-mobilnim

Безбедност у саобраћају

Вук Марковић

Огњен Милановић

Ђорђе Мирковић

Лола Малинић

Анђелија Средовић

Гимназија ''Патријарх Павле''

Резиме

Током учествовања у саобраћају морамо бити фокусирани на дешавања на путу како би смањили

шансе саобраћајних несрећа. Најбитније је бити фокусиран и сконцетнрисан и смањити

коришћење мобилних телефона! Највећи број саобраћајних несрећа је проузрокован коришћењем

телефона,тиме се намеће нажалост велики број жртава.Овим истраживањем желимо да

подстакнемо учеснике саобраћаја да размишљају о штетности мобилних уређаја у саобраћају.

Народ мора бити информисан о овим темама како би смо дошли до решења.Наравно ово се

односи и на пешаке који користе мобилне уређаје и прелазе улицу не фокусирајући се на дешавања

у саобраћају. Због тога смо обавили истраживање у коме смо испитали учеснике саобраћаја и

приказали резултате

Кључне речи: истраживање, саобраћај, безбедност у саобраћају, спречавање саобраћајних

несрећа.

Abstract

During participation in traffic, we must be focused on the events on the road, in order to reduce the

chances of traffic accidents. The most important thing is to be focused and reduce the use of mobile

phones! Most traffic accidents are caused by the use of phones, which unfortunately imposes a large

number of victims. With this research we want to encourage traffic participants to think about about the

harmfulness of mobile devices in traffic.

The people must be informed about these topics in order to reach a solution. Of course, this also applies

to pedestrians who use mobile devices and cross the street without focusing on traffic events. Therefore,

we conducted a survey in which we examined traffic participants and presented the results

Keywords: research, traffic, traffic safety, traffic accident prevention.

Увод

Сврха овог пројекта је да људима скренемо пажњу о коришћењу мобилних телефона у саобраћају.

У последњих неколико година коришћење телефона је све веће и веће. Њихова употреба у

саобраћају се све чешће нормализује. Чак иако људи знају да је то противзаконито, и даље користе

мобилне телефоне у саобраћају.

Значај безбедне вожње

Безбедност током вожње је јако важна за сваку особу у саобраћају. Сваки возак би требало да буде

упућен о правилима безбедности у саобраћају.

Значај магичног броја 7+/-2 у току вожње:

Он представља број информација које можемо обрадити у краткорочном памћењу. Овај број је

ограничен и односи се на најдоминантније информације, тј. оне које привлаче пажњу. На пример,

ако у току вожње, возачу зазвони телефон, њега ће привући звук телефона. Возач тада обраћа

пажњу искључиво на телефон и не може довољно да се концентрише и то доводи до незгода које

се дешавају у саобраћају.


Неуротрансмитери који су задужени за битне процесе у саобраћају су : Ацетил-холин,Серотонин,

Допамин, Епинефрин и норепинефрин, Глутамат, ГАБА.

Чула која су такође јако битна у саобраћају су : чуло вида, чуло слуха, чуло додира,

проприоцептивно чуло, чуло мириса и чуло укуса.

Делови мозга који су значајни у саобраћају су:

1. окципитална (потиљачне) - служи за обраду визуелних информација

2. фронтална (чеоне) - служи за процесе закључивања,резоновања...

3.паријетална (темена) - задужена је за сензомоторне функције.

4.темпорална(слепоочна) - служи за обраду слушних информација, за продукцију говора и

разумевање

истог

Слика 1: Приказ

делова мозга


Циљ нашег истраживања јесте добијање одговора наших вршњака на питање да ли ће користити

мобилне уређаје у саобраћају, такође давање до знања штетности коришћења мобилних телефона

у саобраћају.

Истраживање је било осмишљено тако што смо пратили понашање људи у саобраћају и

записивали податке које смо касније унели у табеле. Ток овог истраживања је био сасвим солидан.


Вук Марковић – задужен за биолошки део и превод српски део текста на енглески језик

Огњен Милановић – задужен за информатички део

Лола Малинић – задуженa за биолошки део и превод српски део текста на енглески језик

Ђорђе Мирковић – задужен за информатички део, за претварање извештаја о обрађеним

резултатима у форму чланка за часопис,

Анђелија Средовић – задужена за претварање извештаја о обрађеним резултатима у форму чланка

за часопис

Метадолошки део


возила, бициклисти и пешаци. Величина узорака је зависила од фреквенције саобраћаја током пола

сата праћења и обухватила је укупно 24 возача аутомобила; 13 бициклиста и 27 пешака.






Хипотезе:

Хипотеза 1: Претппстављамп да ће женски ппл у маоем прпценту кпристити мпбилне уређаје

тпкпм впжое аутпмпбила/бицикла/тпкпм преласка пешачкпг прелаза у улпзи пешака

Хипптеза 2: Претппстављамп да ће узрасна категприја младих људи у већем прпценту кпристити

мпбилне уређаје тпкпм впжое аутпмпбила/бицикла/тпкпм преласка пешачкпг прелаза у улпзи

пешака

Резултати

Табела 1. – Коришћење телефона за воланом

Закључак

Од 100% испитаника нашег узорка, скоро 30% испитаника неће користити телефон за воланом и

то нешто више мушкараца него жена.

25% ће нормално користити телефон за воланом и то више момака од девојака.

Преко 20% испитаника ће користити bluetooth варијанту и то више момака него девојака.

Ови подаци показују на то да ће око 70% испитаника користити телефоне, ово нас

забрињава због могућности неопрезности на путевима од стране будућих возача.

1. Који си пол?

Да ли ћеш користити мобилни телефон док си за воланом? Женски Мушки Grand Total

користићу нормално телефон док сам за воланом 4.17% 20.83% 25.00%

користићу телефон само ако је хитно или неопходно да позовем

неког 4.17% 4.17%

користићу телефон само ако ме неко позове 4.17% 4.17% 8.33%

користићу телефон само под условом да је повезан преко

bluetooth-a 4.17% 16.67% 20.83%

нећу користити телефон за време вожње 12.50% 16.67% 29.17%

ништа од наведеног 12.50% 12.50%

Grand Total 25.00% 75.00% 100.00%

Табела 2. – Коришћење телефона на пешачком прелазу


Да ли ћеш користити мобилни телефон на пешачком прелазу Женски Мушки Grand Total

користићу нормално телефон док ходам улицом и прелазим

пешачки прелаз 16.67% 16.67%

користићу телефон само ако је неопходно и хитно 8.33% 8.33%

користићу телефон само ако ме неко позове 16.67% 16.67%

користићу телефон само у случају да је повезан на сушалице 16.67% 16.67%

нећу користити телефон на пешачком прелазу 20.83% 16.67% 37.50%

ништа од наведеног 4.17% 4.17%

Grand Total 25.00% 75.00% 100.00%

Закључак:

Од 100% испитаника нашег узорка, 37.50% њих неће користити телефон на пешачком прелазу, а

међу њима незнатно више девојака него момака.

Од 16.67% оних који ће користити телефон на пешачком, сви су мушког пола. И у осталим

варијантама употребе телефона напешачком прелазу, предњаче мушкарци.

Девојке неће користити телефон на пешачком прелазу. Док ће већина мушкараца користити

телефон на пешачком прелазу због чега може доћи до разних саобраћајних несрећа због

неопрезности током преласка пешачког преласка.

Табела 3. – Упозореност од стране родитеља


Да ли су те родитељи упозорили да употреба телефона у

саобраћају може бити опасна по твоју безбедност? Женски Мушки Grand Total

Да 25.00% 58.33% 83.33%

Не, никада ми о томе нису причали! 16.67% 16.67%

Grand Total 25.00% 75.00% 100.00%

Закључак:

Преко 80% испитаника има васпитну поруку родитеља да је употреба телефона у саобраћају

опасна. Више него дупло момаканего девојака добија овакву поруку.

Ипак, велики проценат њих није добио овакву васпитну поруку од својих родитеља.

Пошто едукација сваке врсте почиње у породици, сматрамо да је то васпитни пропуст родитеља

који се може негативно одразити на безбедност њихове деце у саобраћају.

Табела 4. – утицај мобилних уређаја у саобраћају


7.Да ли по твом мишљењу мобилни уређаји утичну на

дешавања у саобраћају? Женски Мушки Grand Total

Да, утичу на бројне саобраћајне несреће 16.67% 62.50% 79.17%

Никако не утичу 8.33% 12.50% 20.83%

Grand Total 25.00% 75.00% 100.00%

Закључак:

Висок проценат испитаника сматра да телефон негативно утиче на саобраћајне несреће. Овакав

став има далеко више момака од девојака. Преко 21% њих сматра да употреба телефона не утиче

никако на саобраћај. Добар проценат испитаника потврђује тврдњу да телефони утичу на

саобраћајне несреће и дешавања у саобраћају. Наравно не треба осуђивати испитанике које

супротно мисле, свако има своје мишљење!

Табела 5. – Коришћење телефона код деце и одраслих


Да ли по твом мишљењу телефон више користе деца

или одрасли? Женски Мушки Grand Total

Деца 8.33% 33.33% 41.67%

Одрасли 8.33% 29.17% 37.50%

Подједнако користе мобилне уређаје 8.33% 12.50% 20.83%

Grand Total 25.00% 75.00% 100.00%

Закључак:

Највећи проценат нашег узорка сматра да телефон највише користе деца, док нешто мање сматра

да то чине одрасли. Оба става исказује више мушкараца него девојака.

Табела 6. – Фокусирање на вожњу


9.У случају да возач користи телефон док је за

воланом, да ли ћеш му скренути пажњу да остави

телефон и да се фокусира на вожњу. Женски Мушки Grand Total

Закључак:

Да 20.83% 37.50% 58.33%

Не 4.17% 37.50% 41.67%

Grand Total 25.00% 75.00% 100.00%

Скоро 60% испитаника нашег узорка ће скренути пажњу возачу да не користи телефон док је за

воланом. Ово ће учинити више момака него девојака.

До овога долази од кућног васпитања испитаника.

У случају да се деси ситуација да возач нпр. аутобуса користи телефон, ако му се не скрене пажња

може доћи до саобраћајне несреће која може однети животе и трајно повредити неке од савозача.

Табела 7. – Коришћење слушалица


10. Да ли користиш слушалице док идеш у

школу? Женски Мушки Grand Total

Закључак:

0.00% 0.00%

Да 8.70% 56.52% 65.22%

Не 13.04% 13.04%

Понекад 17.39% 4.35% 21.74%

Grand Total 26.09% 73.91% 100.00%

Преко 65% наших испитаника користи слушалице док иду у школу и то више момака него

девојака, док преко 21% чини то понекад.

Подсећамо да коришћење слушалица приликом преласка улице може бити катастрофалан.

Дешавају се несреће где жртве користе слушалице и не обазирују се на саобраћај док слушају

музику и тако дође до несреће.

Дискусија резултата:

На основу резултата, потврђујемо нашу прву хипотезу којом смо претпоставили да ће женски пол

у мањем проценту кпристити мпбилне уређаје тпкпм впжое аутпмпбила/бицикла/тпкпм преласка

пешачкпг прелаза у улпзи пешака. Такпђе пптврђујемп нашу другу хипптезу кпјпм смп

претппставили да ће узрасна категприја младих људи у већем прпценту кпристити мпбилне

уређаје тпкпм впжое аутпмпбила/бицикла/тпкпм преласка пешачкпг прелаза у улпзи пешака.

Тиме закључујемп да су млади мушкарци најкритичнија категприја за безбеднпст у сапбраћају.

Графички приказ питања- Да ли ћеш користити мобилни телефон док си за воланом?

-Значај безбедности саобраћаја је јако битна, велику негативну улогу у саобраћај имају

дистрактори због њих долази до ометања и деконцентрације за време вожње. Родитељско

васпитање такође утиче на коришћење мобилних телефона у саобраћају. У нашем истраживању се

истакло изузетно родитељско васпитање о безбедности у вожњи.

Закључак

Подсећамо и саветујемо све ученике и будуће возаче, као и људе који учествују у саобраћају, да

буду опрезни, да се фокусирају на саобраћај и да престану да користе мобилне телефоне.

Сигурни смо да ће се престанком коришћења мобилних телефона смањити број саобраћајних

несрећа, као и да ће људи сигурнији на путевима Србије.



БЕЗБЕДНОСТ У САОБРАЋАЈУ

Мобилни телефони у саобраћају

Николина Лазаревић

Теодора Лазовић

Александра Богдановић

Теодора Даничић

Сандра Иванов

Тамара Мариновић


Резиме

Као учесници саобраћаја, морамо бити константно на опрезу. Сваки учесник у саобраћају носи

одговорност за безбедност себе и других. Нажалост, већина учесника у саобраћају крши и она

најосновнија правила, чиме ризикује свој живот као и живот других. Већини возача пажњу одвуче

један позив или порука чиме се губи њихова концентрација, која треба да буде максимално

фокусирана на пут испред себе. Да би смо дошли до решења ових проблема морамо бити

информисани о оваквим темама. Учесници истраживачког тима су успешно прикипили податке

који се базирају баш на овој теми. У наставку чланка сусрешћемо се са резултатима овог

пројекта који су врло изненађујући, а на питања која се односе на коришћење телефона у

саобраћају одговарали су наши најближи.

Кључни појмови: учесници саобраћаја, безбедност, коришћење телефона у току вожње,

истраживање, укућани

Abstract

As traffic participants, you should be constantly vigilant. Every participant in traffic is responsible for

himself and others. Unfortunately, many traffic participants violate the traffic rules, thus risking their

own lives as well as the lives of others. Most of the drivers stuck their attention when hearing the call or

message, which reduces their concentration, which should be maximally focused on the road ahead. In

order to solve these problems, we must be informed about these topics. The members of the research

team successfully collected the data based on this topic. In the continuation of the article, the results of

this project are completely surprising. The question related to the use of telephones in traffic was

answered by our closest ones.

Key words: traffic participants, safety, phone use while driving, research, occupation

УВОД

Сигурно сте сви чули за магичан број 7+/-2 (од 5 до 9). То представља број инфромација које наша

свест може да обради. Наиме, тај број инфромације је веома мали, а оне које важе за значајније и

јаче, привлаче нашу пажњу. На пример, уколико возачу зазвони телефон звук позива ће привући

његову пажњу и тај детаљ ће се умешати између 7+/-2 информација које се у том тренутку

обрађују, а такви детаљи су познати као ДИСТРАКТОРИ ПАЖЊЕ. То је један од разлога

настанка несреће јер место важнијих инфромација заузима моменат непажње. Баш из ових разлога

није препоручљив разговор са возачем током вожње. Према процени, разговори телефоном у току

вожње су одговорни за 20% саобраћајних несрећа.

Шематски приказ когнитивне обраде инфромација

Како је и на слици приказано, когнитивна обрада података пролази кроз 3 основне фазе:

1. Сензорна меморија

2. Радна меморија

3. Дугорочна меморија

НЕУРОЛОШКИ АСПЕКТ

Зоне мозга су центри од значаја а то су:

- Окципиталне (потиљачне) – за обраду визуелних информација

- Фронтална (чеона) – за процесе попут закључивања,резоновања,...

- Паријетално (темена) – задужена за сензомоторне функције

- Темпорална (слепоочна) – за обраду слушних инфромација и обраду емоција

Осим зона мозга од великог су значаја и његове хемисфере (лева и десна), као и

делови мозга (кора, таламус, хипоталамус, мождани мост, лимбички систем,

анмигдала, хипокампус, ретикуларна формација, мали мозак, продужена и кичмена

мождина).

Неуротрансмитери који су задужени за понашање у саобраћају:

1. Ацетил-холин – задужен за процесе учења, памћења, резоновања,...

2. Серотонин – задужен за стање смирене среће, дремежа, задовољства,...

3. Допамин – регулише моторику, пажњу, мотивацију,...

4. Епинефрин и норепинефрин – јављају се као реакција на стрес

5. Глутамат – он буди и активира тело

6. Габа – смирује организам и позитивно утиче на нпр. стрес

Чула од великог значаја су:

1. Чуло вида

2. Чуло слуха

3. Чуло додира

4. Чуло мириса – олфакторно

5. Чуло укуса

6. Проприоцептивно чуло

Постоје и друге околности везане за биолошке аспекте безбедност у саобраћају, унос

различитих опијата, обољења, поремећаји, емоцијонална проживљавања и узраст возача и

пешака.

Шематски приказ хемисфера мозга

Шематски приказ делова мозга

МЕТОДОЛОШКИ ДЕО

Метод и ток истраживања

Сваки члан тима је имао свој део задатка.

Две ученице би састављале упитник, који смо касније послале нашим укућанима, родбини

и пријатељима, да дају одговоре на постављена питања. Затим би друге две девојке

израдиле табелу на основу прикупљених података, док би преостале ученице радиле

извештај. Испитаници су у кратком року одговарали на питања, али нажалост, због

техничких потешкоћа, нисмо успеле да испитамо више од 16 особа.

Варијабле

-Пол: мушки и женски

-Старост: млади (16-30 година) и средња популација (30-60 година)

-Врста учесника у саобраћају: возачи

Хипотезе

Хипотеза 1: Према нашој претпоставци, жене су мање обазриве у току вожње и пре ће се

одазвати на телефонски позив него мушкарци.

Хипотеза 2: Према нашој претпоставци, припадници средње старосне популације су више

фокусирани на вожњу и пут испред себе, него млади.

РЕЗУЛТАТИ

Да ли користиш телефон током вожње?


Да, дешава се 50.00% 42.86% 46.67%

Никад 12.50% 28.57% 20.00%

Нисам возач 25.00% 14.29% 20.00%

Ретко 12.50% 14.29% 13.33%

Grand Total 100.00% 100.00% 100.00%

Табела 1: Примећујемо да скоро 50% нашег узорка користи телефон заволаном, и то већи

број жена-возача, него мушкараца.Мобилни за воланом никада не користи 20% узорка, од

чега нешто више мушкараца, а ретко - око 13%, уједначено по димнезији пола. 20% узорка

нису возачи, од чега, очекивано, већином жене.

Да ли користиш телефон током вожње?

Деца Млади

Средњих

година

Grand Total

Да, дешава се 0.00% 50.00% 50.00% 46.67%

Никад 0.00% 50.00% 16.67% 20.00%

Нисам возач 100.00% 0.00% 16.67% 20.00%

Ретко 0.00% 0.00% 16.67% 13.33%

Grand Total 100.00% 100.00% 100.00% 100.00%

Табела 2: Од скоро 50% испитаника који користе телефон за воланом, половину чине

млади, а половину људи средњих година. Од 20% оних који телефон никада не користе за

воланом, највише је припадника млађих година.

Начини употребе телефона

женско мушко

Grand

Total

- Користим хендсфри слушалице 25.00% 33.33% 28.57%

- нешто друго.. 37.50% 16.67% 28.57%

- Телефонирам – јавим се на позив 0.00% 33.33% 14.29%

- Трудим се да га не користима, али се ипак деси! 25.00% 0.00% 14.29%

Користим хендсфри слушалице или не користим 12.50% 0.00% 7.14%

- Шаљем поруке 0.00% 16.67% 7.14%

(blank) 0.00% 0.00% 0.00%

Grand Total 100.00% 100.00% 100.00%

Табела 3: Посматрајући начин употребе телефона, примећујемо да учесници саобраћаја

најчешће користе хендсфри слушалице, и то нешто више мушкараца него жена. Мањи

проценат испитаника (по 14%) се јављају на позив - углавном припадници мушког пола,

или им се употреба телефона понекад деси, што се чешће дешава женама.

Начини употребе телефона

Деца

Млади

Средњих

година

Grand Total

- Користим хендсфри слушалице 0.00% 0.00% 33.33% 28.57%

- нешто друго.. 100.00% 0.00% 25.00% 28.57%

- Телефонирам – јавим се на позив 0.00% 100.00% 8.33% 14.29%

- Трудим се да га не користима, али се ипак деси! 0.00% 0.00% 16.67% 14.29%

- Користим хендсфри слушалице или не користим. 0.00% 0.00% 8.33% 7.14%

- Шаљем поруке 0.00% 0.00% 8.33% 7.14%

(blank) 0.00% 0.00% 0.00% 0.00%

Grand Total 100.00% 100.00% 100.00% 100.00%

Табела 4: Хендсфри слушалице најчешће користе људи средњих година. Млади у

саобраћају, од свих категорија узраста, највише разговарају - јављају се на позив.

Ситуација да не желе да користе телефон, али да се то ипак деси, се најчешће дешава

људима средњих година.

Примећујем возаче аутобуса да користе телефон у

току вожње


ДА 100.00% 85.71% 93.33%

НЕ 0.00% 14.29% 6.67%

Grand Total 100.00% 100.00% 100.00%

Табела 5: На жалост, највећи проценат испитаника нашег узорка примећује да возачи

аутобуса користе телефон док возе.То примећују чешће мушкарци него жене. Овакав

налаз је поразан, јер то значи да велики број возача користи мобилни уређај током вожње,

угрожавајући таквим понашањем животе путника које превозе.

Примећујем возаче аутобуса да користе

телефон у току вожње

Деца Млади

Средњих

година

Grand

Total

ДА 100.00% 100.00% 91.67% 93.33%

НЕ 0.00% 0.00% 8.33% 6.67%

Grand Total 100.00% 100.00% 100.00% 100.00%

Табела 6: Возаче аутобуса, са телефоном док су за воланом, примећују све категорије

узраста наших испитаника.

ДИСКУСИЈА О РЕЗУЛТАТИМА И ЗАКЉУЧАК

Према резултатима, у просеку више жена (50%) него мушкараца (43%) користи телефон

током вожње. То значи да је наша прва хипотеза тачна.

Међу испитаницима, 50% младих и 50% припадника средњих година користи телефоне у

току вожње, док 50% младих и 16% средње старих уопште не користи телефон у

саобрађају. Тиме наша друга хипотеза није тачна, јер у просеку више људи средњих

година користи телефон за време вожње, док су млађи возачи више фокусирани.

ЛИТЕРАТУРА


Београд


https://autoblog.rs/blog/auto/vesti/2009/08/11/20-saobracajnih-nesreca-uzrokuje-telefoniranje-uvoznji

https://classroom.google.com/u/1/c/MjMzMzEyNzUwNzc3/m/MzM4ODUzMTE4MjEz/details

Безбедност и употреба мобилних телефона у


Истраживачки рад из психологије - Теренско истраживање

Андријана Грбовић,

Исидора Благојевић,

Дуња Дукић,

Ања Максимовић,

Марија Бојовић,

Маша Милошевић


Резиме

Данашои убрзани темпп живпта кап неппхпднпст намеће све већу уптребу мпбилних

телефпна. Ма кпликп нам у свакпм тренутку била дпступна пптребна инфпрмација,све тп за

ппследицу има низ негативних ефеката пп нас.Све више ,а нажалпст, гптпвп да је ппстала

свакпдневница упптреба мпбилних телефпна у сапбраћају.Статистички ппдаци п примени

мпбилних телефпна у тпку впжое су све већи, а брпј жртава ппражавајући.

Спрпведенп истраживаое има за циљ ппдстицаое кплективне пдгпвпрнпсти и стицаое

свести п ппаснпсти кпјпј смп свакпдневнп излпжени без пбзира да ли смп у улпзи пешака,

бициклисте или впзача.Тек пнда када сваки ппјединац буде свестан пдгпвпрнпсти и ризика

упптребе телефпна у сапбраћају,мпћи ћемп да будемп безбедни.

Кључне речи: упптреба мпбилних телефпна,сапбраћај,истраживаое,пдгпвпрнпст

Abstract

Today's accelerated pace of life as a necessity imposes an increased use of mobile phones. No matter

how much information is available to us, all that results in a number of negative effects on us .As time go

on, we sadly see an increase in everyday use of mobile phones in traffic. Statistic data on the application

of mobile phones during driving are all larger, and the number of victims devastating.

The conducted research aims to encourage collective responsibility and gaining awareness of which we

are daily in the role of pedestrians, cyclists or drivers. Only when each individual is aware of the

responsibility and the risk of using the traffic phones, we will be able to be safe .

Keywords: using cell-phones, traffic, research, responsibility


Иако се кроз време улога телефона све више повећава, има велики утицај и на развијање

зависности, те људи све више користе своје телефоне и у саобраћају.

Битно је, при учешћу у саобраћају, бити свестан околине и бити фокусиран. Како би нас у томе

омели, ту улећу дистрактори - утицаји спољашње средине. Помоћу магичног броја 7+/-2

америчког психолога Џорџа Милера, можемо закључити да, с обзиром да мозак може да обради

истовремено између 5 и 9 информација, свака информација доприноси мањој пажњи и

концентрацији, зато што ће у том тренутку бити примарно оно што се истиче попут звука

телефона. Процењује се да је 25% несрећа у саобраћају узрок мањка пажње и да се мождана

активност при вожњи смањује за чак 37%. Економски, штета непажње у саобраћају процењује се

на чак 40 милијарди долара годишње.

Неуропсихолошки аспект безбедности

Наш централни нервни систем има велику улогу у обради информација које су нам јако битне при

учествовању у вожњи али и саобраћају генерално.

Као што је горе наведено, с обзиром на Милеров магични број, мозак слабије памти и то чак 37%.

Што је више дистракција то је деловање у вожњи лошије. Куцање порука на телефону, причање

преко истог и коришћење слушалица при вожњи у ризик доводе и возача и пешака. Према једном

истраживању, ако се крећете 50км/х и поглед вам је скренут са пута макар на секунд или два, 28

метара је пређено са ризиком да ћете доживети удес или повредити неког другог. Исто тако, ако се

возач креће 60км/х и на секунд скрене поглед, може прећи дужину два пешачка прелаза и врло

вероватно усмртити пешака. Тим речено, већа је несрећа трезног возача уз телефон, него особе под

дејством алкохола.

У саобраћају учествују и лева и десна хемисфера мозга.

Лева има улогу у опажању ствари које се тичу пута на ком се вози, али и при анализирању

одређених информација

Десна прати ширу слику тј. све што се дешава наоколо и такође анализира и обрађује

податке и формира целовиту слику.

Што се тиче обраде информација, сваки режањ тј. део мозга их другачије обрађује:

Фронтални режањ - центар за контролу, контролише емоције, нагоне, решавање проблема.

Слепоочни режањ - обрађује информације везане за звук и језик, некад и памћења.

Темени режањ - обрађује информације додира и бола, некад учествује у когницији.

Потиљачни режањ - обрађује информације везане за вид, облике, боје, покрете и затим ствара

слику коју видимо.

Лимбички режањ - бави се обрадом информација везаних за психолошке одговоре на

емоционалне стимулусе.

Делови мозга – сви имају значај у саобраћају, сваки на свој начин.

Продужена мождина - помаже у контроли примарних функција попут дисања, варења, рада срца

Мождани мост - налази се између продужене мождине и малог мозга, спаја кичмену мождину са

већим и јачим структурама у кортексу. Има улогу у регулацији сна и стању свести и будности

Мали мозак - има улогу при контроли покрета (ходање, вожња, равнотежа...)

Међумозак - састоји се из таламуса и хипоталамуса

Таламус - улога у преносу информација слуха, вида и додира у друге делове мозга, као и при

контроли покрета

Хипоталамус - жлезда која има улогу у контроли емоција и функција попут сна, жеђи и апетита

Велики мозак - покрива све друге делове мозга

Амигдала - важна улога у емоцијама, страху, као и складиштењу сећања и емоција

Мождана кора - слој сиве масе увијен у бразде, стварајући мождане вијуге које чине да мозак

изгледа наборано.

Опис истраживања и истраживачког тима

У овом истраживању, бавили смо се људским понашањем, њиховом пажњом и когнитивном

обрадом информација у вожњи и саобраћају. Посматрали смо возаче и пешаке, подељене према

полу и старости, а затим податке убацили у Excel да бисмо добили у процентима коришћење

уређаја.

Чланови тима : Андријана Грбовић - израда Пивот табеле у Excel-u и графички приказ тих

резултата

Исидора Благојевић - посматрање на терену и бележење броја возача на телефонима

Дуња Дукић - посматрање на терену и бележење броја возача на телефонима

Ања Максимовић - посматрање на терену и бележење броја бициклиста на телефонима

Марија Бојовић - посматрање на терену и бележење броја бициклиста на телефонима

Маша Милошевић - посматрање на терену и бележење броја пешака на телефонима


Истраживањем су биле обухваћене 4 категорије испитаника, тј. 4 подузорка : возачи путничких


саобраћаја током пола сата праћења и обухватила је укупно 250 возача аутомобила, 15 возача

аутобуса, 17 бициклиста и 350 пешака.

Варијабле : пол, старост, врста учесника саобраћаја (возач, пешак, бициклиста)

Метод истраживања : систематско неекспериментално истраживање - посматрање

Примењена техника спровођења истраживања : посматрање

Примењена техника обраде резултата : анализа фреквенција и процентуална анализа применом


Хипотезе

Хипотеза 1 : Претпостављамо да ће женски пол у мањем проценту користити мобилне уређаје

током вожње аутомобила/аутобуса/бицикла/током преласка пешачког прелаза у улози пешака

Хипотеза 2 : Претпостављамо да ће узрасна категорија младих људи у већем проценту користити




Табела 1: фреквенције; Табела 2 : процентуални приказ

Коментар табеларно приказаних резултата :

У узорку младих људи до 15 година, скоро нико не користи мобилни телефон, али оба пола

једнако (минимална разлика) користе слушалице. У узорку људи од 16-30 година, и мушки и

женски пешаци користе и телефон и слушалице, а више телефон користе мушкарци, с тим да када

се гледају возачи аутомобила, оба пола једнако користе телефоне. Код бициклиста и возача

аутобуса минималан је број мушкараца који користе слушалице. У узорку људи од 30-60 година

слушалице се скоро не користе, док телефоне користе и мушкарци и жене, с тим да је већи број

мушкараца. У узорку људи преко 60 година, опет се слушалице скоро не користе, а употреба

телефона је мала, али је већа код мушкараца.

Графички приказ резултата са тумачеоима

Графикпн 1. Упптреба мпбилних уређаја у зависнпсти пд ппла, узраста и категприје припадника

сапбраћаја

Људи до 15 година који користе телефоне су ретки, то је у овом случају један пешак женског пола,

али што се тиче слушалица ту су у највећој мери мушки пешаци.Људи од 16-30 година који

користе телефоне у највећој мери јесу мушки возачи аутомобила. Женски пешаци су ти који у

највећој мери користе слушалице.Људи од 30-60 година који користе телефоне у највећој мери

јесу опет мушки возачи аутомобила. Сличан је број између мушких возача аутомобила и аутобуса

што се тиче слушалица.Људи старости преко 60 година који користе телефоне у највећој мери јесу

мушки возачи аутомобила, али су им близу и женски возачи аутомобила. Слушалице се скоро у

потпуности не користе, овде је само једна особа мушког пола тј. мушки возач аутомобила

користио слушалице.

Графикон 2. Начин употребе мобилних уређаја у зависности од категорије учесника саобраћаја

Овај график показује шта се више користи код возача и пешака.

Возачи аутомобила и аутобуса користе телефоне пре него слушалице, док пешаци и бициклисти

користе слушалице. Пешаци у мањем броју користе телефон, а више слушалице. Бициклисти

уопште не користе телефоне.

Општи закључак истраживања

На пснпву резултата, нашу прву хипптезу ћемп пптврдити јер је тачнп да жене у маоем, иакп јакп

маоем прпценту, кпристе мпбилне уређаје тпкпм впжое аутпмпбила, аутпбуса, бицикла или

хпдаоа.

А нашу другу хипптезу да мпраћемп да пппвргнемп, затп штп су ипак мушкарци пд прекп 30

гпдина ти кпји највише кпристе мпбилне уређаје тпкпм впжое аутпмпбила, аутпбуса, бицикла или

хпдаоа.

Највећа пажоа треба да се пбрати на мушке впзаче аутпмпбила, пни се чине да праве највећи

брпј несрећа судећи према пвпм истраживаоу, а за оима иду женски пешаци (кпји сами себи

стварају ризик) и старији женски впзачи.

Осврт на резултате истраживања и значај безбедног учешћа у саобраћају

Кап штп је гпре наведенп, Милерпв магични брпј нам ппказује кпликп се инфпрмација мпже

примити без пада кпнцентрације. Да људи не кпристе телефпн и слушалице при сампј впжои,

билп би заиста мнпгп сигурније. Наравнп, ппет гпре наведенп, мпра се пазити и на пдржаое

буднпсти и пдмпрнпсти, а све тп иде из нашег мпзга не би ли се пвакп нештп спречилп. Услед

упптребе телефпна, ствара се стрес, ппгпршава вид впзача и самим тим тп дпвпди дп маое

пажое, брзине реакција и умаоује се безбеднпст.

Без пбзира на пве гпре фактпре, акп се не ппштују закпни, ништа нема пд пве приче и затп треба

указивати људима на безбеднпст у сапбраћају, ради оих и оихпвих ближоих. Затп, макар и у

малпј мери треба едукпвати људе свих гпдина п безбеднпсти и пешака и впзача п безбеднпј

впжои и учествпбаоу у сапбраћају.

Видеп везан за безбеднпст у сапбраћају

https://www.youtube.com/watch?v=wgyTBYjc0j8&authuser=0

Литература и линкови преузети са интернета


https://www.sigurnestaze.com/web/blog/08/uticaj-mobilnog-telefona-na-nastanak-saobracajnenezgode.html

https://autoblog.rs/blog/auto/vesti/2009/08/11/20-saobracajnih-nesreca-uzrokuje-telefoniranje-u-voznji






Јун 2021.

Утицај мобилних уређаја у саобраћају

Опасност на путевима вреба и од мобилних телефона – аларм је упаљен !

Богдан Радовић

Иконија Стајковић

Марко Ралетић

Милица Симић

Душан Ћоровић

Стефан Николић

Невен Черкез


Резиме

Из генерације у генерацију мобилни телефони су све више у употреби. Због честог праћења

друштвених мрежа, млади, а посебно адолесценти, држе телефоне скоро непрестано у рукама.

Неретка појава је и коришћење телефона у саобраћају, како током вожње, тако и на улици, што

је велика опасност која може да доведе до фаталних последица. Због тога је веома важна

едукација младих о безбедности у саобраћају како би били упознати са опасностима и

последицама коришћења било које врсте уређаја који одвраћају пажњу. Анкета, у којој су

учествовала 32 испитаника различитог узраста и пола, показала је да је већина свесна да је

употреба мобилних телефона у саобраћају опасна по безбедност свих учесника, као и да

преовладава став да би казне за употребу мобилних уређаја у саобраћају требало пооштрити.

Кључне речи: безбедност у саобраћају, коришћење мобилних телефона, млади,

адолесценти,анкета.

Abstract

From generation to generation, mobile phones are increasingly in use. Due to frequent monitoring of

social networks, young people, especially adolescents, hold phones almost constantly in their hands. It is

not uncommon to use a telephone in traffic, both while driving and on the street, which is a great danger

that can lead to fatal consequences. That is why it is very important to educate young people about traffic

safety in order to be aware of the dangers and consequences of using any type of distraction device. The

survey, in which 32 respondents of different ages and genders took part, showed that most are aware that

the use of mobile phones in traffic is dangerous for the safety of all participants, and that the prevailing

view is that penalties for using mobile devices in traffic should be tougher.

Keywords: traffic safety, use of mobile phones, youth, adolescents, survey

Увод

Живимо у доба у коме се људи све чешће ослањају на модерне технологије. Мада имају и добре

стране, поједине врсте технологије (а посебно мобилни телефони) често се користе у погрешно

време и на погрешном месту. Мобилни телефон је уређај који највише одвраћа пажњу у


Иако је по закону забрањено користити телефон у саобраћају, био пешак или возач, Србија и даље

бележи велики број саобраћајних несрећа које се дешавају и због коршћења тог уређаја. Најчешћи

разлози употребе мобилних телефона у саобраћају су шминкање, позиви или СМС поруке, као и

мењање песме или радио-станице. Током коришћења телефона док на пример возимо, у тих

неколико секунди доводимо не само себе у опасност, већ и све остале возаче и пешаке. Многа

истраживања показују да коришћење техничких уређаја доводе до споријег реаговања на

неочекиване догађаје, повећан стрес и сужено видно поље. Уколико томе придодамо и чињеницу

да просечан човек може свесно да обрађује пет до девет информација у датом моменту, јасно је да

је лампица за аларм упаљена !

Циљ овог рада је да покаже колико људи (такође и учесника у саобраћају) користе мобилне

уређаје током учешћа у саобраћају. Такође, рад испитује колико људи се свакодневно излаже

утицајима дистрактора пажње који су опасни по живот.

Биолошки аспекти

Подједнако је важно ефикасно функционисање и периферног и централног нервног система сваког

појединца у саобраћају. Важна је и нормална функција аксона и мјелинског омотача који чува

аксон ради квалитета улазног и силазног пута рефлексног лука који утичу на покретљивост тела.

Рутина се стиче понављањем одређених акција док нисмо у стању да их извршавамо и несвесно.

Међутим, у саобраћају се не можемо увек ослањати на рутину јер морамо да будемо увек

сконцентрисани на оно што радимо. Рутина ускључује више когнитивне који су у овој ситуацији

више него потребни. Улога неуротрансмитера јесте да преносе информације.

Диоамин и ацетил-холин задужени су за процесе учења, пажње. Допамин и НТ су покретачи

енергије и склони су возачима коју воле '“брзу вожњу''. Веће количине НТ-а доводе до толико

стресних ситуација где долази до ''блокаде мисли'', која је јако опасна за учеснике у саобраћају.

Сератонин као хормон мирне среће такође је важан али не у великим количинама кад је возач

превише ''омамљен'', не обраћа много пажњу на ствари око њега. Што се сна и сањања тиче,

једнако су важни и квалитет и квантитет истих. Сви делови мозга морају бити функционални за

време учешћа у саобраћају. Чулом вида резонујемо 70% дешавања око нас мада опет и остала чула

су једнако важна ради сигурности. Полне разлике у структури мозга и начину размишљања

рефлектују се у стилу и начину вожње.

Метеодолошки део

Метода: Коришћена је техника упитника (системска неекспериментална метода)

Опис узрока: Истраживањем су обухваћене 32 особе - 20 особа мушког пола и 12 особа женског

пола.

Зависна варијабла: Употреба мобилних телефона у саобраћају од стране учесника.

Независне варијабле: Пол испитаника, пешака, будућих возача и родитеља.

Хипотеза 1: Претпостављамо да ће женски пол у већем проценту имати пројекцију да ће у

будућности користити мобилни уређај током вожње аутомобила, бицикла или током прелаза

пешачког прелаза.

Хипотеза 2: Претпостављамо да ће позитивна пројекција употребе мобилних телефона у

саобраћају у будућности бити више заступљена код ученика који су изложени узору родитеља који

користе мобилне телефона у саобраћају;

Хипотеза 3: Претпостављамо да ће позитивна пројекција употребе мобилни телефона у саобраћају

у будућности бити више заступљена код ученика које су родитељи током одрастања упозоравали

на штетност употребе мобилних телефона у саобраћају.

Ток истраживања: Направили смо Гугл форум упитник који смо проследили испитаницима.

Након што су попунили упитник, обрадили смо одговоре у Екселу. На основу обраде смо дошли

до података колико ће особа женског, а колико особа мушког пола користити мобилни телефон у

будућности.


Табела 1: Из приложене табеле видимо да се 18% испитаника, од тога 15% женског а 3% мушког

пола изјаснило да никад неће користити телефон за воланом.

Табела 2: Из приложене табеле уочавамо да само 10% испитаника не користи телефон као пешак

на улици, док користи око 47%.

Табела 3: Из приложене табеле уочавамо да 40% испитаника никада не користи слушалице док

возе или пешаче, од тога 16% особа мушког пола и 25% особа женског рода, а понекад користи

само 15%, од тога 6% особа мушког пола и 9% особа женског пола.


Анализирајући одговоре из упитника, запажамо да испитаници женског пола више користе

слушалице током пешачења или вожње. Даље анализе упитника показује да 50% испитаника који

возе бицикл или тротинет, користе телефон понекад током вожње, од тога дупло више жена (12%).

Запазили смо да 91% испитаника користе телефон као пешак, од тога 56% испитаника женског

пола. Изузетно велики проценат испитаника, чак 96 одсто, сложило се са тврдњом да је употреба

мобилних телефона у саобраћају опасна по безбедност свих учесника. На крају, 56% испитаника

сматра да би требало пооштрити казне за употребу мобилних уређаја у саобраћају.

Анализа хипотеза

Анализирајући хипотезу 1 (Претпостављамо да ће женски пол у већем проценту имати пројекцију

да ће у будућности користити мобилни уређај током вожње аутомобила, бицикла или током

прелаза пешачког прелаза.) дошли смо до закључка да је хипотеза тачна.

Анализирајући хипотезу 2 (Претпостављамо да ће позитивна пројекција употребе мобилних

телефона у саобраћају у будућности бити више заступљена код ученика који су изложени узору

родитеља који користе мобилне телефона у саобраћају.) потврђујемо да ће се испитаници управо

тако понашати.

Анализирајући хипотезу 3 (Претпостављамо да ће позитивна пројекција употребе мобилни

телефона у саобраћају у будућности бити више заступљена код ученика које су током одрастања

родитељи упозоравали на штетност употребе мобилних телефона у саобраћају), потврђујемо да је

хипотеза тачна.

Закључак

Судећи према резултатима истраживања, закључујемо да млади (до 30 година) најчешће користе

мобилне телефоне у саобраћају, било да су возачи или пешаци, док су старији најодговорнији.

Такође, жене показују мању дисциплину, док су мушкарци мање склони да користе мобилне

уређаје, али више крше саобраћајне прописе и предњаче у изазивању саобраћајних удеса.

Замислите ситуацију у којој возач користи мобилни телефон током вожње и због тога не успори на

пешачком прелазу. Да би сценарио био гори, шта ако у тој истој ситуацији пешак користи телефон

док прелази улицу, успут не обраћајући пажњу шта се око њега дешава? Одговор је више него

очигледан - последица овакве ситуације би загарантовано била фатална.

Адолесценти су по овом питању изузетно проблематична категорија. Једно од решења би могло да

буде и промена закона којом би се подигла старосна граница за добијање возачке дозволе, Друго

решење је пооштравање новчаних казни, а не би било лоше поразмислити и о драстичнијим

мерама, као што је трајно одузимање возила и доживотна забрана управљања возилом.



http://empirijskaistrazivanja.org/wp-content/uploads/2016/06/Zbornik_radova_EIP_2014.pdf

https://www.absrs.org/index.php?option=btg_novosti&idnovost=122#.YMk85mgzaUk


УПОТРЕБА МОБИЛНИХ ТЕЛЕФОНА У


Наталија Рњаковић

Игор Прокић

Илија Савић

Михаило Цонић

Вишња Пауновић


Резиме

Све више времена људи проводе користећи мобилни телефон или неке друге уређаје. Коришћење

мобилних телефона не утиче лоше само на наше здравље већ и на нашу безбедност у саобраћају. На

који год начин да учествујемо у саобраћају, коришћење мобилних телефона може нас и друге довести

у опасност. Зато морамо бити добро упознати са последицама које могу доћи услед не пажње у

саобраћају, а главни узрочниг не пажње је баш мобилни телефон. Чуло слуха и вида нам највише

помаже у очувању наше безбедности. Али ако користимо слушалице или мобилни телефон нећемо

моћи да се добро понашамо као учесник саобраћаја. Не само да можемо, услед своје непажње, да

повредимо себе, већ можемо и друге људе. Зато је преко потребно да будемо свесни какву опасност

са собом доноси коришћење мобилних телефона. Не смемо заборавити да није једини проблем

коришћење мобилних телефона од стране возача. Ми као колектив учествујемо у саобраћају. Самим

тиме утичемо једни на друге. Може се десити да возач никад не користи мобилни телефон током

вожње, али није он једини који утиче на безбедност пешака. У случају да пешак користи телефон, он

може својом не пажњом не приметити опасност, а возач можда не буде имао времена да добро

одреагује. Последица таквог догађаја може бити смрт.Морамо схватити да се мобилни телефон не

треба користити у саобраћају, али не зато да би смо избегли плаћање казне, већ да би смо сачували

живот. Наш упитник и читаво истраживање рећи ће нам да ли одрасли људи користе мобилне

телефоне у саобраћају.

Кључне речи: саобраћај, мобилни телефон, безбедност, пажња, колектив

Abstract

As the time passes people spend more time using their mobile phones or some other electronic devices. Using

mobile phone is bad, not just for our helth but also for our safty in trafic. Using mobile phone in trafic can

be dangeures not only for us but for other. That’s the reason we need to be familiar with consequences if we

don’t pay attention in trafic, because number one attention problem in trafic is mobile phone. The sense of

hearing and sight helps us the most in maintaining our safety. But if we use headphones or a mobile phone,

we will not be able to behave well as a participant in traffic. Not only can we, due to our carelessness, hurt

ourselves, but we can also hurt other people. That is why we need to be aware of the dangers of using mobile

phones. We must not forget that the use of mobile phones by drivers is not the only problem. We, as a

collective, participate in traffic. Thus we influence each other. It can happen that the driver never uses a

mobile phone while driving, but he is not the only one who affects the safety of pedestrians. In case the

pedestrian uses the phone, he may not notice the danger with his carelessness, and the driver may not have

time to react well. The consequence of such an event can be death. We must understand that the mobile

phone should not be used in traffic, but not in order to avoid paying a fine, but in order to save lives. Our

questionnaire and the entire research will tell us whether adults use mobile phones in traffic.

Keywords: traffic, mobile phone, safety, attention, collective

Увод

Наше истраживање започето је са циљем да нам боље представи опасност која нас очекује од

коришћења мобилних телефона (или других уређаја) у саобраћају. Сматрамо да је огоман проблем не

пажња у саобраћају и због тога желимо овим истраживање да подигнемо свест наших суграђана.

Желимо да схвате колико је важно да мобилни телефон не користе док учествују у саобраћају на било

који начин. Казне нису употпуности делотворне. Зато ми желимо да и са и без казни људи не користе

мобилне телефоне у саобраћају. Надамо се да ће ово истраживање да помогне људима да, пре свега,

схвате проблем.

Наравно у саобраћају нам не одвлачи пажњу само мобилни телефон, једнако лоше је и конзумирање

алкохола, хране, шминкање…

У овом истраживању сазнаћемо да ли одрасли људи користе мобилне телефоне у саобраћају.

Теорија когнитивне обраде информација

Човек може доживљавати број објеката 7+/-2. Ако број објекта прелази овај број, мозак ће одбити да

опажа све информација. Овакав догађај може нас довести до опасности. Истраживања су показала да

је 25% саобраћајних несрећа повезано са поремећајем пажње.

Биолошки аспект

Све науке су међусобно повезане. Тако је наша психа повезана са биологијом. Самим тиме можемо

видети који све то биолошки фактори нашег организма утичу на нашу безбедност у саибраћајку

Неуротрансмитери имају значајну улогу за нашој безбедност у саобраћају. Такође је битан и сан да

би возач могао бити сконцентрисан и одморан. Сва човечија чула су просто неопходна за безбедно

учествовање у саобраћају (чуло вида, чуло слуха, чуло додира, чуло мириса, чуло укуса,

проприоцептивно чуло). Мождани центри и мождане структуре играју битну улогу за нашу

безбедност.


Опис узорка: Истраживањем је обухваћено 15 испитаника, а од укупног броја, 46,7% су чиниле

особе женског пола, а 53,3% особе мушког пола.






Хипотезе:

Хипотеза 1. Претпостављамо да ће се женски пол у мањем проценту изјаснити да користи мобилне

уређаје током вожње аутомобила / бицикла / током преласка пешачког прелаза у улози пешака

Хипотеза 2. Претпостављамо да ће се узрасна категорија младих људи у већем проценту изјаснити да

користи мобилне уређаје током вожње аутомобила/бицикла/током преласка пешачког прелаза у улози

пешака

Ток истраживања: Прво смо направили упитник. Када су наши испитаници одговорили на питања,

извршили смо обраду података


1. Ова табела показује колико људи кориси телефон док вози у зависности од узраста

2. Ова табела показује колико људи користи телефон као пешак у зависности од узраста

3. Ова табела показује колико људи користи телефон док вози у зависности од пола

4. Ова табела показује колико људи користи телефон као пешак у зависности од пола

Закључак

Веома је важно да схватимо важност читавог истраживања на тему безбедности у саобраћају. Какви

год били тренутни резултати, морамо знати да се они увек могу поправити на боље.

Видимо да млади мање користе мобилне телефоне током вожње, али да их зато више користе када у

саобраћају учествују као пешаци. Такође видимо из резултата да су жене те које користе мање

мобилне телефоне током вожње.

Треба да заједно радимо на безбедности. Иако је данас људима тешко да замисле свој живот без

мобилних телефона, желимо да размисле још једном. Могу стићи безбедно на многа лепа места, ако

само на кратко оставе мобилни телефон.


Милојевић-Апостоловић, Б. (2020). Психологија за други разре гимназије, Нови Логос, Београд

Соња Мирковић

Сања Старчевић

Ана Рајић

Јован Петровић

Соња Николић


Резиме

Доста саобраћајних несрећа изазвано је непажњом возача. Веома често концентрацију возача

омета мобилни телефон. Људи иако су свесни да коришћењем њега могу да угрозе и свој и туђи

живот, и даље то раде. Зато смо ми одлучили да направимо истраживање колико људи у

саобраћају користи телефон. За ово истраживање било је потребно пуно времена и труда.

Обухватало је излажење на терен, прикупљање података, обраду тих података.... Ово се не

односи само на возаче већ и на пешаке, који подједнако требају да буду опрезни у саобраћају.

Људи се веома често ослањају на то да ће неко други бити у потпуности фокусиран усаобраћају,

зато дозвољавају себи да им пажња буде расута на више страна.

Кључне речи: саобраћај, безбедност, мобилни телефони, пажња.

Abstract

Many traffic accidents are caused by the negligence of drivers. Very often the concentration of drivers is

disturbed by the mobile phone. Although people are aware that by using it they can endanger their own

and other people's lives, they still do it. So we decided to do a survey of how many people in traffic use

the phone. This research required a lot of effort and time. It included going out into the field, collecting

data and processing that data. This applies not only to drivers but also to pedestrians, who should be

equally careful in traffic. People very often rely on someone else to be fully focused in traffic, so they

allow themselves to be distracted in many directions.

Keywords: traffic, security, mobile phones, attention

Увод

Циљ овог пројекта био је да осврнемо пажњу учесницима у саобраћају, да видимо колико уствари

људи није стопостотно усресређено на саобраћај. Последњих година коришћење мобилих се

знатно повећало, иако су нам доста корисни код великог броја људи развили су извесну зависност.

Њихово коришћење је сваког дана све веће. Све чешће се нормализује њихова употреба у

саобраћају. Чак и постоји закон везан за употребу мобилних уређаја, који гласи: ’’Возач не сме да

1

користи телефон, односно друге уређаје за комуникацију уколико нема, односно не користи,

опрему која омогућава телефонирање без ангажовања руку за време вожње.

Возач не сме да користи аудио, односно видео уређаје на начин да не чује звучне сигнале других

учесника у саобраћају, нити да предузима друге радње које ометају његову пажњу при управљању

возилом.’’. Док пробни возачи не смеју у потпуности да користе уређаје током вожње. Казна за

кршење закона је 10000 динара.

Поред тога што су људи свесни могућих последица и закона, идаље не поштују правила. Што нас

доводи до питања: Шта је потребно да урадимо да би људи смањили њихову употребу?


Процедура и ток: Наш задатак било је да пратимо људе и возила и забележавамо њихово

коришћење мобилних уређаја.Поделили смо се у парове и сваки пар је имао одређени задатак. Као

што су праћење возача који користе телелфон и слушалице, возача аутобуса, пешака и бициклиста.

Бележење је вршено на претходно припремљеним табелама. Локација праћења била је близу

пешачког прелаза, уз поштовање мера безбедности.Парови су се поделили да један прати мушки, а

други женски пол. У почетку је било лако јер није било велике гужве, али касније је постало

напорно да пратимо сва возила која су пролазила јер се број аутомобила и људи све више

повећавао. Није било пуно бицклиста, зато смо успели да забележимо само два.


Испитаници били су подељени у четри категорије: возачи кола, возачи аутобуса, пешаци и

бициклисти. Током нашег праћења прошло је 436 возача аутомобила, 52 возача аутобуса, 2

бициклиста, 164 пешака.

Варијабле


(преко 60г.). Врста учесника саобраћаја- бициклисти, пешаци, возачи аутомобила и аутобуса.

Метода истраживања

Систематска неекспериментална метода-посматрање, записивање података, њихово преношење у

посебне табеле.

Статистичке методе за обраду података

Унос и обрада података вршени су уз помоћ програма Exel, а од статистичких метода за обраду

резултата је коришћена метода фреквенција и процената.

Хипотезе

-Претпоставили смо да ће особе женског пола мање користити мобилне уређаје приликом учешћа

у саобраћају.

-Претпоставили смо да ће особе млађег узраста знатно чешће користити мобилне телефоне при

вожњи.

2

Резултати:


У табели видимо да 22% младих користи телефон у саобраћају, а слушалице само 2%. 19% људи

срењих година користе мобилни уређај у саобраћају, а слушалице 1%. Много је горе коришћење

телефона за читање и слање порука или гледање друштвених мрежа него коришћење слушалица

јер нам је тада ни поглед више није усмерен на пут. Иако нам то одузме само минут, доста ствари

може да се деси за то време. Старији не користе ни телефон ни слушлице, као ни млади до 15

година. Ово нам показује да они нису развили толику зависност као припадници људи младих и

средњих година.

Закључак

Закључујемо да се прва хипотеза показала

као тачна, тј. претпоставка да ће особе

женског пола мање користити мобилне

уређају је тачна . Друга хипотеза је такође

тачна , само морамо да напоменемо , да деца

до 15. година уопште нису користила

мобилне уређаје за разлику од младих(од 16

до 30 год). На основу истраживања видимо

да су старији више дисциплиновани и знатно

опрезнији у собраћају , док млади не маре толико. Жене су се показале као одговорније и

3

пажљивије. Саобраћај је важна карика и може бити јако опасан. По нашим истраживанјима

увидели смо да се саобраћај не схвата озбиљно и да може угрозити много живота.


Милојевић-Апостоловић, Б. (2020). Психологија за други разре гимназије, Нови Логос, Београд

4

УПОТРЕБА МОБИЛНИХ ТЕЛЕФОНА У


Испитивање популације адолесцената

Анђела Башић

Миа Босанац

Анастасија Бркић

Сања Вучељић

Викторија Вукмировић

Јана Ђорђевић


Резиме

Нове генерације све више и више користе мобилне телефоне. Адолесцентима су мобилни

телефони скоро непрестано у рукама, што због праћења друштвених мрежа што због новог

начина комуникације и школовања. Коришћење мобилних телефона у саобраћају, било да смо

пешак, бициклиста или да управљамо моторним возилом изузетно је опасно. Едукација младих

кључна је за безбедност саобраћаја а самим тим и за очување живота свих учесника у

саобраћају. Централни нервни систем као најсложенији систем човека од велоког је значаја за

безбедност у саобраћају. Замислите возача који користи мобилни телефон у току вожње и због

тога не прилагоди брзину на пешачком прелазу, или пешака који користи мобилни телефон и не

примети да му се приближава возило. Последице су трагичне. Да ли адолесценти користе

мобилни телефон као пешаци? Да ли су адолесценти, који ће ускоро постати возачи, свесни

ризика коришћења мобилних телефона у саобраћају? Да би смо могли да одговоримо на ова

питање спровеле смо анкету над 30 ученика друге године Гимназије „Патријарх Павле“.

Кључне речи: безбедност, саобраћај, адолесцент, нервни ситем, дистрактор, пажња

Abstract

The younger generations have grown accustomed to using cell phones on a daily basis. There are

many reasons for adolescents not to separate from their devices, from keeping in touch with their friends

on social networks, to keeping up with their material for school. There is another type of risk when you

use a mobile phone while you are in traffic. Using it when driving, cycling or just walking as a pedestrian

Београд, 2021. године

is extremely dangerous. Educating younger generations is the key thing when it comes to safety in traffic.

Central nervous system, as a main and most complex system in human organism, is of great significance

for behaving in traffic. Imagine a driver who is using his phone while driving, not paying attention to his

speed and a pedestrian on a crosswalk who is also looking at his phone, not realising that the car is

approaching. Consequences could be tragic. Do teenagers use phones while being pedestrians? Do those

teenagers, who are soon to become drivers, realise the risk of using phones in traffic? To answer these

questions, we conducted a survey among thirty students, who are attending second year in „Patriarh

Pavle“ High School .

Keywords: safety, traffic, adolescent, nervous system, distractor, attention

Увод

Време у којем живимо све више је окренуто коришћењу модерних технологија. Уређај који је

најзаступљенији због своје мултифункционалности је мобилни телефон. Управо је овај уређај

један од главних дистрактора у саобраћају. Повећањем његовог коришћења у свакодневном

животу повећава се и проценат његовог коришћења у саобраћају. Коришћење мобилнох телефона

у саобраћају је забрањено, било да смо пешак или возач. Законодавац је преузео улогу заштите

безбедности у саобраћају тиме што је законом забранио његову употребу у саобраћају и за исти

прекршај прописао казну. Међутим, и поред законске регулативе мобилни телефони се и даље

користе у саобраћају а као последицу имају саобраћајне несреће са трагичним исходима.

Превенција је најбоље решење да би се смањило коришћење мобилних телефона у саобраћају. У

циљу едукације и превенције извршили смо истраживање на адолесцентима. Како ће адолесценти

ускоро постати возачи, а веома често или скоро непрестано користе мобилене телефоне од великог

је значаја за безбедност у саобраћају да се анкета спроведе управо над овом популацијом.

Употреба мобилних телефона током вожње опасна је као и вожња под дејством алкохола,

шминкање, узимање хране или мењање радио станица. Разговор мобилним телефоном одвлачи

врло кратко пажњу од управљања возила, једну до две секунде, али то у пракси значи да при

брзини од 50km/h за само две секунде пређемо чак 28m. Пажња је когнитивни процес који

омогућава да се из великог броја чулних информација које сваког тренутка стижу у мозак

селектују оне које ће се даље обрађивати, а остале занемаре. Многа истраживања долазе до

закључака да коришћење различитих техничких уређаја има за последицу спорије реаговање на

неочекиване догађаје, сужено видно поље, повећан стрес и ментално оптерећење.


Према истраживању које је спровео Џорџ Милер, особа може доживљавати број објеката 7+/-2.

Ако број објеката прелази овај број, мозак ће одбити да опажа све информације. Магични број 7+/-

2 је битан за тренутну обраду информација у току вожње. Важно је да сви елемнти буду у

функцији вожње, без присуства дистрактора који би довели у питање њену безбедност.

Истраживања су показала да је 25% од свих саобраћајних незгода повезано са дистракцијом,

поремећајем пажње. Дистракције могу бити визуелне, аудитивне, физичке и когнитивне.


Биолошки аспекти

Током истраживања које смо спровеле о безбедности у саобраћају и утицају коришћења мобилних

телефона на безбедност, дошле смо до закључка да сви психички процеси који су неопходни за

безбедност саобраћаја имају своју биолошку основу. Нервни систем, као најсложенији систем у

човековом организму, од великог је значаја за безбедност у саобраћају.

Слика 1. Нервни систем човека

Слика 2. Нервна ћелија човека

Нервне ћелије или неурони су основне функционалне и структурне јединице нервног система. За

неуроне је карактеристично присуство дугачког нервног влакна, познатог као аксон или неурит и

велики број кратких наставака познати као дендриди.

Синапса је место контакта две нервне ћелије на којој се ослобађају хемијске супстанце које су

означене као неуротрансмитери. Уз помоћ њих се преноси електрични сигнал са једног на други

неурон и на тај начин нервни импулс наставља свој пут. До данас је откривено преко стотину

различитих врста неуротрансмитера. Неуротрансмитери који су од значаја за безбедност у

саобраћају су: ацетил-холин, серотин, допамин, епинефрин и норепинефрин, глутамин и ГАБА.


Метода: Коришћена је системска неекспериментална метода и техника упитника.

Опис узорка: Истраживањем је било обухваћено 30 ученика друге године Гимназије ,,Патријарх

Павле” одељења 2/5, од чега 15 особа мушког пола и 15 особа женског пола.

Зависна варијабла: Употреба мобилних телефона од стране учесника у саобраћају.

Независне варијабле: Пол испитаника, пешаци, будући возачи, родитељи.

Хипотеза 1: Претпостављамо да ће женски пол у већем проценту имати пројекцију да ће у

будућности користити мобилни уређај током вожње аутомобила/бицикла/током прелаза пешачког

прелаза у улози пешака;


саобраћају у будућности бити више заступљена код ученика који су изложени узору родитеља који

користе мобилне телефоне у саораћају;



саобраћају у будућности бити више заступљена код ученика који током одрастања нису

упозоравани на штетност употребе мобилних телефона у саобраћају, од стране родитеља.

Ток истраживања: Направиле смо Гугл упитник који смо проследиле нашим другарицама и

друговима из одељења. Након што су попунили упутник, њихове одговоре обрадиле смо у Excel-у.

Статистичка метода која је коришћена за обраду резултата је метода фреквенције и процената. На

основу ове обраде дошле смо до података колко ће особе женског а колико особе мушог пола

користити мобилни телефон у будућности. Такође смо дошли и до података колико родитељи

учесника у анкети, користе мобилне телефоне у вожњи, али и колико родитељи раде на едукацији

своје деце по овом питању.

Резултати

Табела 1. Из приложене табеле видимо да се 7% исипатика женског пола изјаснило да ће

нормално користити телефон за воланом


Табела 2. Из приложене табеле уочавамо да се 7% испитаника женског пола изјаснило да ће

нормално користити телефон на пешачком прелазу

Табела 3. Из приложене табеле видимо да се преко 30% испитаника, и женског у мушког пола,

изјаснило да њихови родитељи не користе мобилни у току вожње


Табела 4. Из приложене табеле видимо да се преко 35% испитаника, и женског и мушког пола,

изјаснило да чланови њихове породице не користе телефон на пешачком прелазу

Табела 5. Из приложене табеле видимо да се преко 35% испитаника, и женског и мушког пола,

изјаснило да у будућности неће користити телефон у саобраћају



Анализирајући дате одговоре у табелама, стиче се утисак да ће припаднице женског пола више

користити мобилни телефон током вожње вожње (са слушалицама) и током преласка пешачког

прелаза. Током даље анализе графикона и датих одговора који се односе на питање да ли ће

њихови родитељи користити мобилне телефоне током вожње, 30% испитаника припадника

мушког и женског пола изјаснило се да њихови родитељи не користе мобилне телефоне током

вожње. 35% испитаника изјаснило се да чланови њихове породице не користе мобилне телефоне

током преласка на пешачким прелазима. Исти проценат се изјаснио да су их родитељи учили да је

опасно користити мобилни уређај у саобраћају. Анализирајући дате одговоре који се односе на

питање да ли употреба телефона у саобраћају угрожава живот, 30% испитаника оба пола се

изјаснило да се слажу са питањем, тј. да је опасно користити мобилни телефон током учешћа у

саобраћају. Из приложених табела који се односи на питање да ли ће користити телефон у

будућности приликом учешћа у саобраћају, 35% испитаника се изјаснило да неће користити исти.

Анализа хипотеза

Анализирајући хипотезу 1. (Претпостављамо да ће женски пол у већем проценту имати пројекцију

да ће у будућности користити мобилне уређаје током вожње аутомобила/бицикла/током прелазака

пешачког прелаза у улози пешака) дошли смо до добијених одговора након спроведене анкете

којом је обухваћено 30 испитаника оба пола, потврђујемо претпоставку да ће припаднице женског

пола за воланом користити телефон са слушалицама и да ће у истом проценту користити телефон

на пешачком прелазу.

Анализирајући хипотезу 2. (Претпостављамо да ће позитивна пројекција употребе мобилних

уређаја у саобраћају у будућности бити више заступљена код ученика који су изложени узору

родитеља који користи мобилне уређаје у саобраћају у садашњости) дошли смо до добијених

одговора након спроведене анкете којом је обухваћено 30 испитаника оба пола, потврђујемо

претпоставку да ће испитаници поступати по узору на родитеље.

Анализирајући хипотезу 3. (Претпостављамо да ће позитивна пројекција употребе мобилних

уређаја у саобраћају у будућности бити више заступљена код ученика који током одрастања нису

упозоравани на штетност употребе мобилних уређаја у саобраћају од стране својих родитеља)

дошли смо до добијених одговора након спроведене анкете којом је обухваћено 30 испитаника оба

пола, потврђујемо претпоставку да ће испитаници позитивно реаговати ако нису били упозоравани

од стране родитеља.

На основу одговора на 7. питање сазнајемо да је преко 60% испитаника женског пола одговорило

да неће користити мобилни телефон у будућности током саобраћаја, док код испитаника мушког

пола, више од 35% неће користити мобилни уређај.

Током вожње важно је да сви елементи пажње буду у функцији вожње, без присуства дистрактора

који би довели у питање њену безбедност. Према истраживању које је спровео Џорџ Милер, особа

може доживљавати број објеката 7+/-2. Ако број објеката прелази овај број, мозак ће одбити да

опажа све информације. Коришћењем мобилног телефона током вожње, наш мозак ће се усредити


на телефон и самим тим се смањује број елемената пажње који су фокусирани на вожњу што

угрожава наш живот. Истраживања су показала да је 25% од свих саобраћајних незгода повезано

са дистракцијом, поремећајем пажње.

Закључак

На основу анкете коју смо спровеле на 30 ученика Гимназије „Патријарх Павле“, више од 20%

особа мушког пола и више од 15% особа женског пола изјаснило се да у будућности неће

користити телефон на пешачком прелазу, док се 7% особа женског пола изјаснило да ће нормално

користити мобилни телефон на пешачком прелазу. Близу 25% мушког пола изјаснило се да у

будућности неће користити мобилни телефон за воланом док је тај проценат код особа женског

пола мало више од 15%. Преко 30% испитаника, и женског у мушког пола, изјаснило да њихови

родитељи не користе мобилни у току вожње. На основу ових података можемо закључити да

испитаници чији родитељи не користе мобилне телефоне у току вожње ни сами у будућности неће

користити мобилне телефоне. У прилог овој тврдњи, односно Хипотези 2. Говори податак да се

35% испитаника, и женског и мушког пола, изјаснило да у будућности неће користити телефон у

саобраћају. Закључиле смо да је проценат родитеља који не користе мобилни телефон на

пешачком прелазу 30% код мушког пола и око 50% код женског пола. Како би подигли свест

учесника у саобраћају и добијене проценте подигли на више, потребно је да се млади непрестано

едукују о опасностима које мобилни телефон има у саобрараћају. Родитељи каји су узор својој

деци треба непрастано да их едукују о опасностима у саобраћају а то ће најбоље показати својим

примером.



https://psihologijaija.jimdofree.com/наставни-материјали/органске-основе-нервни-систем/

https://www.republika.rs/vesti/drustvo/158797/ekskluzivno-srbija-prvi-put-deo-evropskog-istrazivanjasaobracaju-srbi-najvise-vise-fejsbuku-dok-voze


https://www.absrs.org/sajt/doc/File/M%20Radovic_D%20Radovic_Istrazivanje%20upotrebe%20mobilni

h%20telefona.pd


Опажање, пажња и когнитивна обрада информација

и употреба мобилних телефона као дистрактора

(ометача пажње) у саобраћају

Маша Јакпвљевић

Мила Жувела

Тамара Лијескић

Ана Живкпвић

Сара Андрејић


Резиме

Већ знамп кпји је тп најчешћи дистрактпр при сапбраћају. Затп ћемп пбратити

пажоу на телефпн и оегпву упптребу при впжои. Иакп су, сами људи свесни да

телефпн изазива непажоу тпкпм впжое, пни га и даље кпристе. Мпжда и никада

нећемп прпнаћи пдгпвпр на питаое заштп људи кпристе телефпне при сапбраћају,

али ћемп се пптруди да крпз пвај прпјекат кпји смп урадили, и улпжили време,

мпћи да Вам приближимп пву тему

Пажоу у пвпм случају придајемп и пешацима, кпји једнакп тпликп на семафприма

кпристе телефпне . У пвпм прпјекту смп такпђе пбратили пажоу и на пешаке. Група

кпја је излазила на терен ппсматрала је пажоу и впзача и пешака, штп ће касније

бити пбрађенп у нашем прпјекту.

Безбеднпст у сапбраћају је мпгућа, самп акп се впжои стпппстптнп ппсветимп.

Кључне речи – пажоа, сапбраћај, дистрактпр, безбеднпст, впзачи, пешаци…

Abstract

We already know which is the most common distractor in traffic. So we will pay attention to

the phone and its use while driving. Although people themselves are aware that the phone

causes inattention while driving, they still use it. We may never find the answer to the

question why people use phones in traffic, but we will do our best to bring this topic closer to

you through this project that we have done and invested

In this case, we also pay attention to pedestrians, who use telephones just as much at traffic

lights. In this project, we also paid attention to pedestrians. The group that went out on the

1

field observed the attention of both drivers and pedestrians, which will be discussed later in

our project.

Traffic safety is possible only if we are 100% dedicated to driving.

Keywords - attention, traffic, distractor, safety, drivers, pedestrians…

Увпд

Дистрактпр пажое је сваки "пметач", свака инфпрмација кпја пмета кпгнитивну

(мисапну) пбраду неке друге важне инфпрмације. Улпга дистрактпра у сапбраћају је

искључивп негативна. Дистрактпр, кап на пример телефпн пдузима пажоу впзачу штп

дпвпди дп сапбраћајних несрећа па чак и дп губитка нечијег живпта. Инфпрмације се

такмиче за првенствп, па бивају пбрађене пне кпје су, кап јаче и значајније, запкупиле

нашу пажоу. Затп, акп нам тпкпм впжое, када треба да пбрадимп мнпштвп ппдатака

кпји су врлп значајни, зазвпни мпбилни, пн ће привући пажоу самп збпг свпјих

карактеристика (звук ппзива и светлпсни знак). Такви детаљи кпји пдвлаче пажоу пд

битнпг су дистрактпри пажое. Пп анализама сапбраћајне пплиције, разгпвпри

телефпнпм су разлпг 20% сапбраћајних незгпда, а истраживаоа указују да је 25 % пд

свих сапбраћајних незгпда ппвезанп са дистракцијпм (ппремећај пажое), дпк се

спцијална и екпнпмска цена пвих незгпда прпцеоује на приближнп 40 билипна

дплара гпдишое. Упптребпм телефпна пажоа впзача се преусмерава са сапбраћајних

ситуација, а време пптребнп да впзач реагује на пдређене ситуације у сапбраћају је

ппвећанп. Осим штп реагују спприје, впзачи кпји кпристе телефпн тпкпм впжое не

запажају велики брпј детаља и ситуацију из пкружеоа, дпк се мпждана активнпст

тпкпм впжое аутпмпбила смаоује за чак 37 % при смаоеоу гласа кпји чујемп из

мпбилнпг телефпна Тп све заједнп има за ппследицу настанак сапбраћајних несрећа и

губитак људских живпта.

Шта је пажоа и шта ремети пажоу?

Пажоа је управљенпст и усредсређенпст менталне активнпсти на пграничен брпј

значајних дражи, уз занемариваое псталих, небитних. Оснпвне пдлике пажое су:

активираое прганизма за штп бпљи пријем дражи и већа јаснпћа дпживљаваоа

ппјава на кпје је пажоа усмерена. Пажоа мпже бити: сппнтана, намерна, ппдељена и

неппдељена. Кплебаое (флуктуација) пажое је варираое квалитета пажое кпје је

сасвим нпрмална ппјава. Немпгуће је пдржати исти нивп и пбим пажое у дужем

перипду.

2

Теприја кпгнитивне пбраде инфпрмација

Теприја кпју су ппставили Аткинспн и Шифрин ппдсећа на инфпрматичкпкибернетички

мпдел јер барата ппјмпвима кап штп су: улаз, излаз, инфпрмација,

пбрада… Заправп, тп је теприја кпја се бави прпучаваоем пута кпји дражи

(инфпрмације) пређу пд пријема пд стране чулнпг пргана, прекп различитих нивпа

нивпа пбраде, дп трајнпг памћеоа.

Слика 1. – Кпгнитивна пбрада инфпрмација

Метпдплпшки деп

Узпрак: Истраживаоем је пбухваћенп 36 испитаника различитпг ппла и узраста. Од

укупнпг брпја испитаника, 27 су чиниле пспбе женскпг ппла, а 9 пспбе мушкпг ппла.

Варијабле: Ппл, старпст и врста учесника сапбраћаја (впзач, пешак, бициклиста)

Испитаници мушкпг и женскпг ппла су ппдељени у четири старпсне категприје (дп

15 гпдина, пд 16 дп 30 гпдина, пд 30 дп 60 гпдина и прекп 60 гпдина), а учесници у

сапбраћају у три категприје: впзачи мптпрних впзила, впзачи бицикла/трптинета и

пешаци)

Трајаое истраживаоа: Истраживаое је трајалп 7 месеци.

Метпд истраживаоа: систематски неекспериментални метпд – ппсматраое


Примеоена техника пбраде резултата: анализа фреквенција и прпцентуална

анализа применпм прпграма Exel.

Хипптезе:

3

•Хипптеза 1: Претппстављамп да ће се женски ппл у маоем прпценту изјаснити да

кпристи мпбилне уређаје тпкпм впжое аутпмпбила/бицикла/тпкпм преласка

пешачкпг прелаза у улпзи пешака.

•Хипптеза 2: Претппстављамп да ће се узрасна категприја младих људи у већем

прпценту изјаснити да кпристи мпбилне уређаје тпкпм впжое

аутпмпбила/бицикла/тпкпм преласка пешачкпг прелаза у улпзи пешака

•Хипптеза 3: Претппстављамп да ће се пешаци у већем прпценту изјаснити да

кпристе мпбилне телефпне на улици и тпкпм преласка пешачкпг прелаза.

Обрада резултата

Обрада резултата је вршена применпм метпде фреквенције и метпде

прпцентуалне анализе.

У наставку следе резултати истраживаоа – графички приказ структуре узпрка,

табеларни преглед упптребе уређаја у сапбраћају за пба ппла и све узрасне

категприје испитаника, изражен у фреквенцијама и/или прпцентима, а затим следи

преглед кпришћеоа мпбилних телефпна и других уређаја кап дистрактпра пажое

приликпм учешћа у сапбраћају исказан у прпцентима.

Слика 2. (графикпн) – Пплна структура испитаника

4

У пвпм дијаграму имамп прилику да видимп да највећи брпј, пд чак 75% чине

жене.

Слика 3. (графикпн)- Старпсна структура испитаника

У пвпм графикпну мпжемп видети, да највећи брпј испитаника припада генерацији

средоих гпдина. Скпрп 60% оих је узраста пд 30 дп 60 гпдина.

Кратак ппис истраживаоа

Овп истраживаое је впђенп у склппу наставе психплпгије и билп је задатп у фпрми

задатка кпји је пд ученика тражип истраживаое безбеднпсти у сапбраћају,

пднпснп да се истражи какп се ппнашају ппједине категприје учесника (впзачи,

пешаци, бициклисти), тј. да ли кпристе мпбилне телефпне и друге уређаје кап

дистрактпре пажое приликпм учешћа у сапбраћају.

Задатак је истраживачки рад из психплпгије, у кпрелацији са предметима:

Инфпрматика, Српски језик и коижевнпст, Енглески језик и Биплпгија.

Истраживаое је тимскпг карактера и вршенп је у перипду пд нпвембра 2020. дп

маја 2021. гпдине.

Реч је п истраживаоу фактпра кпји битнп меоају свакпдневни живпт и безбеднпст

свих учесника у сапбраћају. Истраживаое се спрпвпди задаваоем упитника

испитаницима различитпг узраста и ппла са циљем утврђиваоа оихпве склпнпсти

да кпристе мпбилне уређаје у свпјству различитих категприја учесника сапбраћаја

(кап впзачи аутпмпбила, бицикала или кап пешаци).

Тим је правип Гугл-упитник п ппнашаоу у сапбраћају и задап га свпјим

рпдитељима, пријатељима, кпмшијама. Сви испитаници су дпбили исти упитник у

пквиру кпга су пдгпварали на питаоа кпја се на оих пднпсе.

5

Циљ истраживаоа

Циљ истраживаоа је да псвестити значај безбеднпг ппнашаоа свих учесника

сапбраћаја (впзача, бициклиста, пешака) крпз пбраду психплпшких тема – пажое и

ппажаое, кпгнитивна пбрада инфпрмација и практична прпвера теприје

кпгнитивне пбраде инфпрмација.

Истраживачки тим

Истраживачки тим је састављен пд 5 чланпва:

1. Мила Жувела

2. Тамара Лијескић

3. Ана Живкпвић

4. Маша Јакпвљевић

5. Сара Андрејић

Закључак

Свеукупна анализа дпбијених резултата

Велика је разлика између психплпшких стаоа впзача различитпг ппла и узраста,

штп је ппследица разлике у узрасту, оихпвим улпгама и степену пдгпвпрнпсти.

Већина впзача свих истраживаних превпзних средстава вепма реткп кпристи

мпбилне телефпне и друге уређаје приликпм учешћа у сапбраћају.

Имајући у виду да је највећи брпј испитаника, чак 75% женскпг ппла, мпжемп

закључити да жене маое кпристе мпбилне уређаје тпкпм впжое аутпмпбила /

бицикла / трптинета, штп пптврђује нашу претппставку да су жене пажљивији и

ппрезнији впзачи.

Највећи брпј испитаника је узраста пд 30 дп 60 гпдина, штп ппказује пзбиљнпст

впзача у сагласнпсти са оихпвим гпдинама, пднпснп да категприја старијих људи

маое кпристи мпбилне уређаје, пднпснп да младих људи више кпристи мпбилне

уређаје тпкпм впжое аутпмпбила/бицикла/тпкпм преласка пешачкпг прелаза у

улпзи пешака, чиме је пптврђена и наша друга претппставка.

Од укупнпг брпја пешака, чак оих више пд 70% кпристи мпбилни телефпн у разне

сврхе. Чак 90% пешака се јавља на ппзив, а 80% оих зпве тпкпм впжое. Пешаци на

улици претражују садржаје на интернету, шаљу ппруке, па чак и ппслпвне мејлпве

и на тај начин угрпжавају свпју безбеднпст, кап и безбеднпст псталих категприја

учесника у сапбраћају. Тиме је пптврђена и наша трећа претппставка.

6

Шта треба, а шта не треба радити тпкпм впжое?

Тпкпм учестпваоа у сапбраћају вепма је битнп да се не кпристе мпбилни уређаји,

јер пни пдвлаче пажоу пд битних инфпрмација кпје наш мпзак мпра да пбради у

тпку впжое да би пна била безбедна. Битнп је да тпкпм впжое сви пптребни

биплпшки елементи буду у функцији и на распплагаоу пуним капацитепму.

Упптреба телефпна у впжои представља велики прпблем затп штп за оега

кпристимп велики брпј чула и ангажујемп брпјне мпждане структуре кпје су нам

пптребне у впжои, чинећи је такп небезбеднпм и дпвпдећи у ппаснпст живпте свих

учесника сапбраћаја. У сапбраћају сваки учесник мпра да нпси свпј деп

пдгпвпрнпсти, тј. да пази шта ради и да буде максималнп кпнцентрисан. Затп и је

направљенп пвп истраживаое, кпје нам ппказује брпј непдгпвпрних учесника у

сапбраћају и кпјих категприја учесника у сапбраћају се треба ппсебнп чувати .

Мпрамп бити инфпрмисани п пваквим темама какп би нашли најбпља решеоа.

На крају, саветујемп свима да се пптруде да ппштују све мере ппреза, јер управп

такп мпгу заштитити себе, али и друге.

7

Употреба мобилних телефона у саобраћају

Немања Ђурђић

Алекса Ђековић

Марко Балабан

Давид Кузмановић

Лука Брашић


Резиме

У сапбраћају сваки учесник мпра да нпси свпј деп пдгпвпрнпсти, тј. да пази шта ради и да буде

максималнп кпнцентрисан. Нажалпст, велики брпј учесника крши једнпставна правила

сапбраћаја, и бира да ризикује свпј живпт и живпт других, збпг небитнпг разлпга. Изненађујуће

велика кпличина учесника бира да ризикује живпт збпг неке ппруке или ппзива негп да безбеднп

впзи улицпм. Збпг пвпга је направљенп истраживаое, кпје нам ппказује брпј непдгпвпрних

учесника у сапбраћају, и кпје групе у сапбраћају су најнепдгпвпрније , и кпјих се треба пазити.

Мпрамп бити инфпрмисани п пваквим темама какп би дпшли дп решеоа. Резултати пвпг

истраживаоа су успешнп прикупљени пд стране истраживачкпг тима, свпјим вредним радпм и

стрпљеоем.

Кључне речи: кпнцентрација, пдгпвпрнпст, правила, живпт

Abstract

In traffic, each participant must bear his share of responsibility, ie. to watch what he does and to be

maximally concentrated. Unfortunately, a large number of participants violate simple traffic rules, and

choose to risk their own lives and the lives of others, for no apparent reason. A surprisingly large number

of participants choose to risk their lives for a message or a call rather than driving safely down the

street.Because of this, a survey was made, which shows us the number of irresponsible participants in

traffic, and which groups in traffic are the most irresponsible, and which ones to watch out for. We need

to be informed about such topics in order to reach a solution. The results of this research have been

successfully collected by the research team, with their hard work and patience.

Keywords: concentration, responsibility, rules, life

Увод

Улпга дистрактпра у сапбраћају је искљушивп негативна. Дистрактпр кап на пример телефпн

пдузима пажоу впзашу щтп дпвпди дп сапбраћајних несрећа и на жалпст у неким слушајевима и

дп губитка нешијег живпта. Свест мпже да пбради вепма мали брпј инфпрмација: 7+/-2 (7 плус-

минус 2), тј. пд 5 дп 9. У свесну пбраду ће ући пне инфпрмације на кпје пбраћамп пажоу.

Инфпрмације се такмише за првенствп, па бивају пбрађене пне кпје су, кап јаше и знашајније,

запкупиле нащу пажоу. Затп, акп нам тпкпм впжое, када треба да пбрадимп мнпщтвп ппдатака

кпје су врлп знашајне, зазвпни мпбилни, пн ће привући пажоу самп збпг свпјих карактеристика

(звук ппзива и светлпсни знак) та 2 ппдатка ће ући међу 7 +/- 2 инфпрмација кпје се пбрађују у

датпм мпменту. Такви детаљи кпји пдвлаше пажоу пд битнпг су дистрактпри пажое.

Истпвременп, неке друге, за безбеднпст важне инфпрмације, ће им уступити местп и тп је

мпменат када у впжои настају несреће. Дпк пбраћа пажоу на телефпн, впзаш ће превидети неки

пд следећих мпгућих ппдатака: црвенп светлп на семафпру; пещашки прелаз; дете на путу;

кривина у впжои; впз кпји наилази а впзилп је на непбезбеђенпм пружнпм прелазу. Збпг пве

шиоенице, разгпвпр са впзашем је тпкпм впжое апсплутнп непреппрушљив, а на телефпн за

впланпм треба забправити. Пп интерним анализама сапбраћајне пплиције, разгпвпри телефпнпм

су разлпг 20% сапбраћајних незгпда.

Теоријски осврт на питање безбедности саобраћаја – Когнитивна

обрада информација, пажња и њене органске основе

Шта је пажња и шта ремети исту?

Пажоа је управљенпст и усредсређенпст менталне активнпсти на пгранишен брпј знашајних

дражи, уз занемариваое псталих, небитних. Одлике пажое: активираое прганизма за щтп бпљи

пријем дражи (пкретаое тела и усмераваое шулних пргана према пбјекту, укпшенпст тела итд.) и

већа јаснпћа дпживљаваоа ппјава на кпје је пажоа усмерена. Врсте пажое: сппнтана, намерна,

ппдељена и неппдељена. Обим пажое је пптималнп пд 6-8 елеманата, псим акп су елементи дати

у целинама. Кплебаое (флуктуација) пажое - варираое квалитета пажое је нпрмална ппјава;

немпгуће је пдржати исти нивп и пбим пажое у дужем перипду! Утврђенп је да ппстпји,

физиплпщки услпвљенп, временскп пгранишеое дужине квалитетне пажое - дп 45

минута.Истраживаоа сугерущу да је 25 пдстп пд свих сапбраћајних незгпда ппвезанп са

дистракцијпм (ппремећај пажое), дпк се спцијална и екпнпмска цена пвих незгпда прпцеоује на

приближнп 40 билипна дплара гпдищое. Упптребпм телефпна (разгпвпр, шитаое и слаое ппруке,

шитаое вести, ажурираое статуса, лајкпваое, тражеое телефпна пп чеппвима и тпрби итд.)

Пажоа впзаша се преусмерава са сапбраћајним ситуацијама, а време пптребнп да впзаш реагује на

пдређене ситуације у сапбраћају је ппвећанп. Осим щтп реагују спприје, впзаши кпји кпристе

телефпн тпкпм впжое не запажају велики брпј детаља и ситуацију из пкружеоа, дпк се мпжда

активнпст тпкпм впжое аутпмпбила смаоује за шак 37 прпцената при смаоеоу гласа кпји дппире

из мпбилнпг телефпна, щтп све заједнп за ппследицу има настанак сапбраћајних незгпде.

Биолошке основе пажње - Нервни систем и делови мозга

Нервни систем пмпгућава кппрдинацију свих живптних функција тј. усклађујe рад пргана и

функципнисаоe прганизма кап цeлинe. Управља живптним прпцeсима и пднпспм прганизма и

сппљащоe срeдинe. Овај систeм јe најкпмплeкснија и најважнија мрeжа кпмуникацијe и кпнтрплe

и пд сущтинскe важнпсти је за вид, слух, нащу пeрцeпцију бпла, кпнтрплу ппкрeта, рeгулацију

2

тeлeсних функција, пппут варeоа и дисаоа, кап и за развијаоа мищљeоа, јeзишкп изражаваоe,

памћeоe и дпнпщeоe пдлука. Оснпвна ппдела нервнпг система је на централни и периферијски.

Ппједни делпви мпзга пд значаја за прпцес пажое:

●

●

●

●

●

●

●

●

Кпра мпзга са великим мпзгпм - центар вищих психишких функција, таламус - Овај деп

мпзга има релејну улпгу. Прима већину сензпрних сигнала кап щтп су аудитивни, визуелни

сигнали и дпдир и ппмаже да буду пбрађени пд стране других делпва мпзга. Такпђе игра

улпгу у кпнтрпли кретаоа;

Хиппталамус - Овај деп мпзга кпнтрплище велики брпј телесних функција укљушујући

апетит, жеђ, и сан (тп је нащ унутращои шаспвник). Такпђе игра улпгу у кпнтрплисаоу

емпција, мпздани мпст - Он игра важну улпгу у ващем нивпу узбуђеоа, свести и сна.

Такпђе је укљушен у кпнтрплисаое аутпматских телесних функција;

Амигдала - Овај деп ппмаже у шуваоу и класификацији сећаоа и емпција. Игра кљушну

улпгу у емпцијама, нарпшитп страху;

Хиппкампус - Овај деп игра кљушну улпгу у фпрмираоу мемприје кап и у класификацији

инфпрмација и мемприји;

Ретикуларна фпрмација - Задужена за пажоу, активнпст, буднпст;

Мали мпзак - Овај деп је задужен пре свега за кпнтрплу кретаоа. Ппмаже у кпнтрпли

држаоа и равнптеже и такпђе ппмаже људима у ушеоу и усвајаоу ппкрета;

Прпдужена Мпждина - Деп мпзга кпји ппмаже кпнтрплисаоу аутпматских функција кап

щтп су дисаое, рад срца, вареое итд. Такпђе функципнище кап пренпсник сигнала кпји

дплазе и пдлазе дп мпзга;

Кичмена Мпждина - Овп је деп тела кпји пренпси инфпрмације пд мпзга ка пстатку

тела. Кпнтрплище рефлексе.

Закљушујемп да су мнпге структуре нащег мпзга активне и важне у психишким прпцесима кпји се

јављају кпд ушесника сапбраћаја. Ппвећаое свести п знашају тих прганских структура, мпже

ппзитивнп утицати на безбеднпст сапбраћаја.


Циљ истраживаоа је бип утврђиваое брпја људи кпји кпристи мпбилни телефпн у некпм виду

сапбраћаја. Истраживаое је билп псмищљенп такп щтп је сваки шлан групе дпбип пдређену групу

ушесника у сапбраћају кпју ће ппсматрати. Успещнп смп скупили резултате, али пни бащ и нису

били сврщени, јер вели прпценат ушесника у сапбраћају је кпристип телефпн.

Чланови тима и резултати истраживања

У нащем тиму је билo пет шланпва, Маркп Балабан, Лука Бращић, Давид Кузманпвић, Немаоа

Ђурђић и Алекса Ђекпвић. Свакп је дпбип групу ушесника сапбраћаја шије ће ппнащаое

ппсматрати: Маркп Балабан и Лука Бращић су ппсматрали впзаше аутпмпбила, Давид Кузманпвић

је ппсматрап впзаше аутпбуса, Алекса Ђекпвић је ппсматрап бицклисте и Немаоа Ђурђић је

ппсматрап пещаке.

3


Опис узпрка: Истраживаоем су биле пбухваћене 4 категприје испитаника, тј. 4 ппдузпрка:

впзаши путнишких впзила, впзаши аутпбуса, бициклисти и пещаци. Велишина узпрака је зависила пд

фреквенције сапбраћаја тпкпм ппла сата праћеоа и пбухватила је укупнп 500 впзаша аутпмпбила;

70 впзаша аутпбуса; 6 бициклиста и 200 пещака

Варијабле: ппл, старпст, врста ушесника сапбраћаја (впзаш, пещак, бициклиста)

Метпд истраживаоа: систематскп неексперименталнп истраживаое - ппсматраое

Примеоена техника спрпвпђеоа истраживаоа: ппсматраое



Хипптезе:

Хипптеза 1. Претппстављамп да ће женски ппл у већем прпценту кпристити мпбилне уређаје

тпкпм впжое аутпмпбила/аутпбуса/бицикла/тпкпм преласка пещашкпг прелаза у улпзи пещака

Хипптеза 2. Претппстављамп да ће узрасна категприја младих људи у већем прпценту кпристити

мпбилне уређаје тпкпм впжое аутпмпбила/аутпбуса/бицикла/тпкпм преласка пещашкпг прелаза у

улпзи пещака


Табела 1: Укупан брпј впзача аутпмпбила, аутпбуса, бициклиста и пешака и прпцентуални

пднпс упптребе уређаја у сапбраћају.

Превпзнп срествп Ук. брпј впзила и Кпристи фпн у

Кпристи слущке

пещака

сапбраћају

аутпмпбил 500 53 12

аутпбус 70 8 3

бицикл 6 0 0

пещаци 200 64 19

Анализа табеле 1: Дпк впзе аутп пд 500 испитаних, оих 53 је кпристилп телефпн, шак 12 је нпсилп и

слущалице. Од 70 впзаша аутпбуса оих 8 је кпристилп мпбилни телефпн, дпк је оих 3 кпристилп и

слущалице. Једини ппзитиван ппдатак су бицуклисти кпји нису кпристили ни телефпн ни

слущалице. Дпк је пд 200 пещака оих 64 кпристилп телефпн, а 19 и слущалице, прпблем је тп щтп

су ти пещаци прелазили и улицу гледајући у телефпн и слущајући музику.

4

Табела 2: Упрпшћен приказ упптребе телефпна учесника сапбраћаја у зависнпсти пд ппла и

узраста

Анализа табеле 2: Најнеппрезнији су мущкарци впзаши пд 16-30 гпд. кпји впзе аутпмпбил, јер оих

шак има 30. На другпм месту су пещаци пд 16-30 гпд. пд кпјих има 15 мущкараца и 19 жена. Такпђе

велики прпблем су и мущкарци пд 30-60 гпд. кпји кпристе телефпн дпк впзе.

График 1: Графички приказ упптребе телефпна учесника сапбраћаја у зависнпсти пд категприје

учешћа у сапбраћају, ппла и узраста испитаника.

На пснпву дијаграма, закљушујемп да је најшещћа упптреба телефпна пд стране впзаша аутпмпбила

млађих гпдина; за оима, виспк степен непдгпвпрнпсти ппказују и впзаши бицикала, кап и пещаци,

такпђе млађег узраста. У свим категпријама, неппрезнпст ппказују и људи средоих гпдина, пре

свега – впзаши аутпмпбила, а за оима, впзаши бицикала и пещаци, такпђе средоих гпдина.

5

Свеукупна анализа добијених резултата:

из пвпг истраживаоа смп закљушили да углавнпм жене маое кпристе телефпн и слущалице у

сапбраћају пд мущкараца, щтп знаши да су пне углавнпм пдгпвпрније. Јединп смп у слушају пещака

пд 16-30 гпдина имали налаз да жене вище кпристе телефпн. Овим смп пппвргли нащу ппшетну

хипптезу кпјпм смп претппставили да су жене маое ппрезне и да шещће кпристе телефпн у

сапбраћају, јер је резултат ппказап да је ситуација пбрнута – маое су ппрезни мущкарци!

Делимишнп смп пптврдили нащу другу хипптезу, јер смп схватили да има дпста млађих

мущкараца, али и мущкараца средоих гпдина кпји крще закпн, упптребљавајући мпбилне уређаје

у сапбраћаја

Из свега пвпга закљушили смп да су најмаое пдгпвпрни мущкарци млађих и средоих гпдина -

впзаши и пещаци, јер пни највище кпристе телефпн и такп дплази дп шестих сапбраћајних незгпда.

Шта не треба радити током вожње?

Тпкпм ушестпваоа у сапбраћају вепма је битнп да се не кпристе уређаји, јер пни пдвлаше пажоу

пд битних инфпрмација кпје нащ мпзак мпра да пбради у тпку впжое да би пна била безбедна.

Битнп је да тпкпм впжое сви пптребни биплпщки елементи буду у функцији и на распплагаоу у

пунпм капацитету. Упптреба телефпна у впжои представља велики прпблем затп щтп за оега

кпристимп велики брпј шула и ангажујемп брпјне мпждане структуре кпје су нам пптребне у

впжои, шинећи је такп небезбеднпм и дпвпдећи у ппаснпст живпте свих ушесника сапбраћаја.

Предлажемп да ппгледате видеп п впжои са телефпнпм:

https://www.youtube.com/watch?v=cLu8zkjeTSI

6


Милпјевић-Аппстплпвић, Б. (2020). Психплпгија за други разред гимназије, Нпви Лпгпс, Бепград

https://psihologijaija.jimdofree.com/наставни-материјали/лишнпст/пажоа-и-ппажаое/

https://www.youtube.com/watch?v=cLu8zkjeTSI

https://www.ngportal.rs/raste-broj-saobracajnih-nezgoda-izazvanih-upotrebom-mobilnih-telefona/

7





Јун 2021.



Марко Јелушић

Стефан Нојић

Иван Тешић

Данило Петровић

Михаило Радовић

Павле Костић


Резиме

Током вожње, и као пешаци, морамо бити фокусирани на дешавања на путу како би смањили

шансе саобраћајних несрећа. Најбитније је бити сконцетнрисан и смањити коришћење мобилних

телефона на апсолутни минимум! Највећи број саобраћајних несрећа је проузрокован уношењем

алкохола или дроге пре вожње, као и коршћењем телефона. Овим истраживањем желимо да

обавестимо учеснике саобраћаја о штетности мобилних уређаја у саобраћају. Активни и будући

возачки морају бити информисан о овим темама како би смо дошли до решења. Ово се односи и

на пешаке који користе мобилне уређаје док прелазе улицу, не фокусирајући се на дешавања око

њих. Због тога смо обавили истраживање у коме смо испитали учеснике саобраћаја и приказали

њихове οдговоре.

Кључне речи: саобраћај, безбедност у саобраћају, истраживање, спречавање несрећа

Abstract

While driving, and as pedestrians, we must be focused on what is happening on the road in order to

reduce the chances of traffic accidents. The most important thing is to be focused and reduce the use of

mobile phones to an absolute minimum. Most traffic accidents are caused by ingestion of alcohol or

drugs before driving, as well as the use of cellphones. With this research, we want to inform traffic

participants about the harmfulness of mobile devices in traffic. Active and future drivers must be

informed about these topics in order to reach a solution. This also applies to pedestrians who use mobile

devices while crossing the street, without focusing on the events around them. Thus, we conducted a

survey in which we questioned traffic participants, and presented their answers.

Keywords: traffic, traffic safety, research, accident prevention

Увод

Већина људи више не може да замисли дан без коришћења мобилних телефона. Они су постали саставни део

наших живота пре нешто више од 10 година и изменили нам начин комуникације и провођења слободног

времена. Поред многих добрих ствари које нам је донео мобилни телефон, морамо да приметимо да је велики

број људи развио извесну зависност од коришћења телефона и његових апликација, што поготово представља

проблем када причамо о саобраћају. Наиме, довољно је да возач моторног возила скрене пажњу са вожње на

телефон на само пола секунде- чак и тај временски период је довољан да се нешто лоше деси као последица

непажње возача. Саобраћај може бити јако непредвидив и из тог разлога морамо бити максимално фокусирани

на оно што се дешава око нас.


Посматрано са неуролошког аспекта, постоји неколико неуротрансмитера који играју важну улогу

у понашању у саобраћају. То су: Ацетил-холин, Серотонин, Епинефрин и норепинефрин,

Глутамат, ГАБА и Допамин.

Поред неуротрансмитера, важну улогу такође имају и чула: чуло вида, слуха, додира,

проприоцептивно чуло, мириса и укуса.

Битно је и набројати поједине делове мозга који су подједнако важни:

Окципитални (потиљачни) део задужен за обраду визуелних информација;

Фронтални (чеони) део за процесе као што су закључивање, увиђање, резоновање и предвиђање;

Tемпорални (слепоочни) део за обраду слушних информација


Опис узпрка: Истраживаоем је билп пбухваћенп 10

„Патријарх Павле“, пдељеоа 2/6, пд чега 0 девпјака и 10 мпмака.

ученика 2. разреда Гимназије

Варијабле: ппл и узпр рпдитеља (кпристи / не кпристи мпбилни при впжои)





Хипптеза 1: Претппставимп да већина мушкараца сматра да је искључивп телефпн пметач у


Хипптеза 2: Претппставимп да је брпј људи кпји кпристе мпбилне телефпне тпкпм впжое маои

негп брпј пних кпји не кпристе.

100%

090%

080%

070%

060%

050%

040%

030%

020%

010%

000%

Има и других ствари кап штп су кпнзумација

хране, цигара или пппјних супстанца тпкпм

впжое.

Резултати

Мушки

Не, самп телефпн смета.

Мушки

Графикон 1: Телефпн кап пметач

Графикпн 2: Мишљеое п кпришћеоу телефпна у впжои

Графикон 3: Употреба телефона током вожње

Графикпн 4: Впжоа и телефпн


Овим истраживањем смо показали да скоро сви сматрају да има и других ометача поред телефоначак

90% испитаника, док осталих 10% сматра да је само телефон одговоран за ометање пажње

током вожње. У другом графикону, видимо да 40 посто испитаника сматра да се телефон не сме

уопште користити током вожње, док 60 посто њих сматра да телефон долази у обзир ако је у

питању неки хитан позив. У графикону број три, чак 40 посто испитаника тврди да људи око њих

користе телефоне у току вожње, док за остатак важи да око њих нико не користи телефон. У

графикону бр. 4, видимо да већина испитаника још не вози, али од оних који возе, 10% њих

користи телефон по потреби у току вожње, док 20% њих користи телефон само понекад.

Закључак

Хипптеза 1: Претппставимп да већина мушкараца сматра да је искључивп телефпн пметач у


Нашим истраживаоем пва хипптеза је пппвргнута, јер скпрп сви сипитаници сматрају да има и

других ствари пппут алкпхпла и пппјних сусптанцу кпје, ппред телефпна, мпгу пмести пажоу тпкпм

впжое.

Хипптеза 2: Претппставимп да већина људи пкп нас не кпристи мпбилне телефпне тпкпм впжое.

Нашим истраживаоем је пва хипптеза пптврђена.


Милпјевић-Аппстплпвић, Б, (2020). Психологија за други разред гимназије, Нпви Лпгпс, Бепград

БЕЗБЕДНОСТ У САОБРАЋАЈУ

Употреба мобилних телефона и других уређаја у саобраћају

Петра Вукобрат

Андрија Симић

Никола Поповић

Коста Станковић


Резиме

У оквиру проекта „Безбедност у саобраћају“, наш тим је организовао део истраживања који је

испитивао понашање одраслих учесника саобраћаја по питању употребе мобилних уређаја у

различитим саобраћајним ситуацијама. Направили смо онлајн упитник и поделили га нашим

родитељима и рођацима. Прикупљене податке смо обрадили у програму Ексел, уз примену пивот

табела. Хтели смо да утврдимо да ли употреба мобилних телефона у саобраћају стоји у вези са

варијаблама: пол и узраст. Испоставило се да су наши возачи релативно опрезни, осим када су у

улози пешака и да нема претераних полних разлика.

Кључне речи: безбедност, возачи, мобилни телефони, саобраћај

Abstract

Within the project „Safety in traffic“, our team organized a part of the research that analized the

behavior of older traffic participants regarding the use of mobile phones in different traffic situations. We

made an online survey and shared it with our parents and relatives. We processed the collected data in

the program Excel, using Pivot tables. We wanted to determine if the use of mobile phones in traffic is

connected with variables: gender and age. It turned out that our drivers are relatively alert, except when

they are padestrians.

Keywords: safety, drivers, mobile phones, traffic

Увод

Свесни чињенице да је саобраћај данас саставни и неизбежни део нашег свакодневног

функционисања, али и тога да велики број, нарочито младих људи, губи живот у саобраћају,

укључили смо се у велико школско истраживање са темом „Безбедност у саобраћају“. Надамо се

да ће и нас и наше вршњаке учешће у оваквом истраживању подстаћи на размишљање о личном

доприносу безбедности у саобраћају.

Неуропсихолошке основе

Психички процеси пажње, опажања, концентрације, увиђања, доношења одлука, вољни моторички

процеси и бројни други, имају своје органске основе које поштују одређена правила и имају своје

капацитете. Због тога је важно познавати их, јер такво знање може да помогне подизању нивоа

свести о томе да сви ми имамо органски/физиолошки/неуролошки дефинисана ограничења.

Зоне мозга:

1. Окципитална – важна за визуелно опажање

2. Темпорална/слепоочна – важна за аудитивно опажање

3. Темена/паријетална – одговорна за намерне моторне радње које су од великог значаја у

вожњи

4. Фронтална/чеона – место где се увиђа, резонује, предвиђа и доносе одлуке, што је од

највећег значаја за свест о безбедном понашању у саобраћају

Неуротрансмитери:

1. Ацетил-холин - игра улогу у процесима пажње, концентрације и учења.

2. Допамин – присутан у когнитивним процесима

3. Нор-адреналин и нор-епинефрин – одговорни за подизање нивоа узбуђења које је претеча

пажње; не пожељни у високим концентрацијама када делују контра продуктивно

(понашају се као дистрактори пажње)

4. Габа – важна за смиривање тензије и повећање степена уравнотежености који су кључни за

превенцију панике у саобраћају


1. Лева хемисфера – рационална, вербална, окренута анализи и логици – развијенија код жена

2. Десна хемисфера – спацијална, окренута синтези, доживљају целине – развијенија од

мушкараца


Бројни делови мозга и различите мождане структуре су од великог значаја за безбедно учешће у

саобраћају, а од посебног значаја издвајамо велики мозак и кортекс где се доносе одлуке,

промишља, закључује и генеришу виши психички процеси.

Теорија когнитивне овраде информација:

Ова теорија указује на чињеницу да је наша радна меморија из које функционишемо у тренутку

садашњости у било којој радњи, веома ограниченог капацитета. Број информација којима успешно

можемо да баратамо у датом тренутку износи просечно 7+/-2 елемента тј. од 5 до 9 елемената.

Другим речима у ситуацији учешћа у саобраћају важно је да елементи који су нам у опсегу пажње

буду везани искључиво за саобраћај како би смо у томе могли да будемо успешни. Употреба

мобилног уређаја током вожње или пешачења ће бити укључена у тих 7+/-2 елемента, док ће неки

други, за саобраћај значајни елементи бити истиснути. Тиме се отвара простор за саобраћајне

незгоде или несреће.

Циљ истраживања: Циљ нашег истраживања био је да се утврди став испитаника према употреби

мобилних телефона у саобраћају.

Методолошки део:


Направили смо упитник у Гугл-формама који смо поделили нашим родитељима и рођацима. Затим

смо одговоре обрадили уз примену Пивот-табела у Екселу, на основу чега смо направили извештај

о спроведеном истраживању.


Наш узорак чинило је 38 испитаника, од чега 17 жена и 21 мушкарац.

Варијабле

Пол - мушки, женски.

Старост - деца до 15 година, млади од 16 до 30 година, средњих година од 30 до 60 година, као и

старији преко 60 година.


Систематско неекспериментално истраживање – посматрање

Примењена техника обраде резултата: Примена Пивот-табела у програму Ексел.

Хипотезе

Хипотеза 1: Претпостављамо да ће женски пол у већем случају користити мобилне уређаје током

вожње аутомобила, али не и у улози пешака. .

Хипотеза 2: Претпостављамо да неће бити случајева употребе мобилних уређаја за воланом од

стране возача аутобуса.

Резултати

Count of Да ли сте возач? Column Labels

Row Labels Млади Средњих Старији Grand Total

Да 80,00% 81,25% 100,00% 81,58%

Не 20,00% 18,75% 0,00% 18,42%

Grand Total 100,00% 100,00% 100,00% 100,00%

Табела 1: Процентуални приказ возача нашег узорка према узрасту

Примећујемо да је највећи проценат испитаника нашег узорка у категорији возача. Комплетан

узорак старијих испитаника је у категорији возача, а возачи доминирају и у осталим узрасним

категоријама.

Count of Да ли сте возач?

Column Labels

Row Labels Женско Мушко Grand Total

Да 76,47% 85,71% 81,58%

Не 23,53% 14,29% 18,42%

Grand Total 100,00% 100,00% 100,00%

Табела 2: Процентуални приказ возача нашег узорка према полу

Већи је проценат испитаника мушког пола у категорији возача у односу на испитанице.

40,00%

30,00%

20,00%

10,00%

0,00%

Мушкп

Женскп

Мушкп

ДА, дешава

се

НИКАД

НИСАМ

ВОЗАЧ

РЕТКО

Женскп

Графикон 1: Употреба мобилног телефона у зависности од пола

На основу резултата јасно је да постоји полна разлика. Далеко већи проценат мушкараца, у односу

на припаднице женског пола, никада не користи мобилни у вожњи. Такође нешто већи број жена

користи мобилни у вожњи. Ово сугерише већи степен одговорности припадника мушког пола.

Total

14,29%

14,29%

33,33%

38,10%

Кпристим мпбилни уређај

искључивп дпк је мпје впзилп у

мирпваоу (на семафпру)

Кпристим хендсфри слушалице

да бих пбавип/ла нештп

телефпнпм тпкпм впжое

Телефпнирам - ја зпвем,

Телефпнирам - јављам се на

ппзив, Шаљем ппруке

Трудим се да га не кпристим, али

се ипак деси!

Графикон 2: Начини употребе телефона за воланом

Највећи проценат испитаника мобилни користи док је возило у мировању, или у хендсфри

варијанти. Нешто мањи проценат користи телефон за телефонирање и слање порука.

Total

10,53%

ДА

НЕ

89,47%

Графикон 3: Возачи аутобуса и телефон

На жалост, скоро 90% наших испитаника примећује возаче аутобуса са мобилним док су за

воланом.

Count of Да ли користиш телефон током вожње бицикла

/тротинета?

Column

Labels

Grand

Total

Row Labels Женско Мушко

ДА, дешава се 0,00% 4,76% 2,63%

НЕ ВОЗИМ НИ ЈЕДНО НИ ДРУГО 64,71% 66,67% 65,79%

НИКАД 23,53% 19,05% 21,05%

РЕТКО 11,76% 9,52% 10,53%

Grand Total 100,00% 100,00% 100,00%

Табела 3: Употреба телефона од стране бициклиста

Највећи проценат наших испитаниика нису бициклисти, али од оних који то јесу, већина је

пажљива јер телефон у вожњи користе ретко или никад. Нема велике разлике између полова.

Total

30,00%

Кпристим мпбилни уређај

искључивп дпк је мпј бицикл

у мирпваоу (нпр. на

семафпру)

70,00%

Кпристим хендсфри

слушалице да бих пбавип/ла

нештп телефпнпм тпкпм

впжое, Кпристим мпбилни

уређај искључивп дпк је мпј

бицикл у мирпваоу (нпр. на

семафпру)

Графикон 4: Начини употребе телефона од стране бициклиста

Наши бициклисти телефон користе само док је бицикл у мировању, или користе слушалице за

разговор.

60,00%

40,00%

20,00%

0,00%

ДА,

дешава

се

НИКАД

РЕТКО

Мушкп

Женскп

Женскп

Мушкп

Графикон 5: Пешаци и употреба мобилних телефона

Сасвим мали проценат нашег узорка никада не користи телефон док су на улици. Разлике између

полова нема, а одговори се дистрибуирају у две категорије употребе телефона – ретко и да, дешава

се.

Total

Искључивп дпк сам у мирпваоу (нпр.

на семафпру или станем негде са

стране дпк не пбавим разгпвпр)

26,92%

23,08%

Телефпнирам - ја зпвем, Телефпнирам

– јавим се на ппзив


– јавим се на ппзив, Шаљем ппруке

15,38%

19,23%


– јавим се на ппзив, Шаљем ппруке,

Претражујем садржаје на интернету

15,38%

Телефпнирам – јавим се на ппзив

Графикон 6: Начин употребе телефона од стране пешака

Половина нашег узорка активно телефонира док учествују у саобраћају као пешаци; једна

четвртина испитаника се јавља на позив који је неко други упутио, а мање од једне четвртине

нешег узорка телефон користи у мировању. Примећујемо да наши пешаци нису изразито опрезни.

Да ли је употреба телефона у саобраћају опасна?


Grand

Total

ДА 94,12% 90,48% 92,11%

МОЖДА – зависи од гужве, од онога ко користи

уређај..! 5,88% 4,76% 5,26%

НЕ (ако си довољно пажљив и вешт, то није опасно) 0,00% 4,76% 2,63%

Grand Total 100,00% 100,00% 100,00%

Табела 4: Процена опасности од употребе телефона у саобраћају

Највећи проценат испитаника потврђује да је употреба телефона у саобраћају опасна и ту нема

полне разлике. Разлика постоји једино у томе што скоро 5% мушкараца у односу на 0% жена „игра

на карту“ своје спретности да исконтролишу ситуацију. То указије на склоност мушкараца да

имају нешто виши степен самоуверености у односу на женски пол када су у питању моторне

радње.

Total

100,00%

ДА

Графикон 7: Да ли казне за употребу мобилних у саобраћају треба да важе за све учеснике

саобраћаја?

Свих 100% испитаника се слаже да казне за употребу мобилних телефона у саобраћају треба да

важе за све категорије учесника саобраћаја.

Да ли казне за употребу уређаја у саобраћају треба укинути?


Grand

Total

ДА 0,00% 4,76% 2,63%

НЕ, треба да остану овакве какве су! 23,53% 14,29% 18,42%

Треба их пооштрити! 76,47% 80,95% 78,95%

Grand Total 100,00% 100,00% 100,00%

Табела 5: Став према укидању казни.

Највећи проценат наших испитаника је врло ригорозан – сматрају да треба пооштрити казнену

политику. Нема претерано великих разлика између полова по овом питању.


Наши испитаници у улози возача, било да су за воланом аутомобила или на бициклу, су прилично

опрезни – мобилни телефон користе ретко, а када га користе то чине када је возило у стању

мировања. Доста је популарна употреба телефона у хендсфри варијанти. Међутим, питамо се да ли

су наши испитаници свесни чињенице да ирелевантни аудио сигнали, који потичу од мобилног

уређаја коришћеног са слушалицама, имају улогу дистрактора пажње. Упознати са магичним

бројем 7+/-2, знамо да и то утиче негативно на безбедност у вожњи.

У односу на возаче, пешаци су, по нашој процени, мање опрезни и телефон користе на разне

начине. Сматрамо да пешаци треба да знају да су и они једнаки учесници у саобраћају као и

возачи и да сносе исту одговорност за безбедност у саобраћају.

На полне разлике у резултатима нисмо наишли, осим у случају мушке самоуверености по питању

могућности да владају ситуацијом употребе мобилног телефона за воланом. Такав налаз само

потврђује чињеницу да мушкарци имају већи степен моторне спретности, али и мањи степен

промишљености од женског пола када је у питању кретање у простору. Овај налаз указује на

појаву да су можда због тога мушкарци спремнији да себе доведу у опасније ситуације. Овакви

резултати негирају нашу прву почетну хипотезу.

Целокупан наш узорак се слаже са тим да казне за употребу мобилних телефона у саобраћају треба

да важе за све учеснике саобраћаја. Поред тога, наши испитаници сматрају да саобраћајну казнену

политику треба пооштрити.

Нашом другом почетном хипотезом претпоставили смо да су возачи аутобуса изузетно опрезни

зато што су свесни одговорности које имају за животе свих путника, но, ова хипотеза је одбачена.

Веома смо изненађени податком да скоро 90% наших испитаника примећује возаче аутобуса са

мобилним док су за воланом. Питамо се да ли постоји саобраћајна контрола која проверава

понашање наших возача аутобуса, од чије пажње зависи безбедност многих људи, како у аутобусу,

тако и ван њега.

Закључак

Сви подаци до којих смо дошли, потврђују теоријске основе од којих смо кренули истражујући

проблематику безбедности у саобраћају и указују на чињеницу да људски организам има своје

капацитете и ограничења које морамо поштовати. У супротном, доводимо под знак питања како

нашу, тако и безбедност свих осталих учесника саобраћаја. Искрено се надамо да ће ово и слична

истраживања утицати на младе људе да подигну свест о властитој одговорности у саобраћају.







Сања Николић

Ивана Ћоровић

Марта Којић

Теодора Павловић

Димитрије Родић


Резиме

У данашње време је готово немогуће замислити живот без телефона. Већина људи на мобилним

уређајима проведе више од пет сати дневно, а неретко га користе и за време вожње што

узрокује велики број саобраћајних несрећа. Сматрамо да је први корак у напредовању

информисаност, па смо направили ово истраживање како бисмо људима приближили реаланост.

У овом чланку ћете сазнати које су то најнеодговорније групе у саобраћају и колико је коришћење

мобилних уређаја заправо опасно током вожње.

Кључне речи: Телефон, саобраћај, несрећа, концентрација, улицаj, одговорност.

Abstract

In these times, it is practically impossible to imagine life without a mobile phone. A lot of people spend

more than 5 hours on their mobile devices, and sometimes they use them while driving, which is the

reason of many accidents on the road. We believe the first step to ending this is being informed, so we

made this research experiment to give people real, hard facts. In this paper you will find out who are the

most irresponsible people on the roads, and how deadly it is to use mobile phones during driving.

Keywords: Phone, traffic, accident, concentration, reflection, responsibility

УВОД

Телефони (дистрактори) су на лошем гласу када је реч о безбедности у саобраћају, ремете фокус

возача и често изазивају удесе који неретко заврше фатално. Човек у моменту може да обради од 5

до 9 информација, а за сигурну вожњу је неопходна максимална концентрација и ту нема места за

употребу телефона. У тих 7+/-2 елемената убрајамо и ситне информације које наш мозак обрађује

током вожње које су нама на први поглед занемарљиве (промена брзине, ограничење, семафори,

пешаци, путања...). Према истраживањима саобраћајне полиције чак 20% саобраћајних несрећа је

проузроковано коришћењем мобилног телефона.

НЕУРОЛОШКИ АСПЕКТ

Неуротрансмитери задужени за процесе важне за понашање у саобраћају; 1.Ацетилхолин,

2.Серотонин, 3. Допамин, 4. Епинефрин и норепинефрин, 5. Глутамат, 6. ГАБА.

Значајна чула за учешће у саобраћају су: чуло вида, чуло слуха, чуло додира, проприоцептивно

чуло, чуло мириса и чуло укуса.


- окципитална (потиљачна) за обраду визуелних информација – значајни за вожњу јер 70%

свих чулних информација које обрађујемо су визуелног типа

- фронтална (чеона) за процесе као што су закључивање, увиђање, резоновање, предвиђање,

схватање

- паријетална (темена) – задужена за сензомоторне функције – сензорни и моторни


- темпорална (слепоочна) – за обраду слушних информација, за разумевање и продукцију


Слика 1. Мождани центри


Циљ овог истраживања јесте практична провера теорије когнитивне обраде информација.


Николић Сања је излазила на терен и помогла у обради података.

Родић Димитрије је излазио на терен, радио обраду података и писао чланак.

Ћоровић Ивана је излазила на терен, радила обраду података и писала чланак.

Павловић Теодора је излазила на терен и преввела резиме на енглески језик.

Којић Марта је излазила на терен и превела резиме на енглески језик.


Опис узорка: Истраживањем су биле обухваћене 4 категорије испитаника, тј. 4 подузорка: возачи

путничких возила, возачи аутобуса, бициклисти и пешаци. Величина узорака је зависила од

фреквенције саобраћаја током пола сата праћења и обухватила је укупно 67 возача аутомобила;

21 возача аутобуса; 1 бициклиста и 148 пешака.






Хипотезе:

Хипотеза 1. Претпостављамо да ће женски пол у већем проценту користити мобилне уређаје



мобилне уређаје током преласка пешачког прелаза.

Резултати

ПРАЋЕЊЕ ПОНАШАЊА ВОЗАЧА И ПУТНИКА У САОБРАЋАЈУ

Превозно

средство

Укупан

број возила

и пешака

Користи

мобилни

телефон у


Користи

мобилни

телефон у

саобраћају (%)

Користи

слушалице у


Користи

слушалице у

саобраћају (%)

Аутомобили 67 9 13% 0 0%

Аутобус 21 2 10% 1 5%

Бицикла 1 0 0% 0 0%

Пешаци 148 40 27% 16 11%

Табела 1. Понашање возача и путника

ПРИКАЗ КОРИШЋЕЊА МОБИЛНИХ ТЕЛЕФОНА И СЛУШАЛИЦА У САОБРАЋАЈУ

(по полу и старосној доби)

Превозно

средство

Аутомоби

л

Аутобус

Бицикла

Пешаци

Пол

Мушк

и

Женск

и

Мушк

и

Женск

и

Мушк

и

Женск

и

Мушк

и

Женск

и

<15 год

телефо

н

<15 год

слушачи

це

16-30

телефо

н

16-30

слушали

це

30-60

телефо

н

30-60

слушали

це

>60

телефо

н

>60

слушали

це

0 0 3 0 3 0 0 0

0 0 2 0 1 0 0 0

0 0 0 0 2 1 0 0

0 0 0 0 0 0 0 0

0 0 0 0 0 0 0 0

0 0 0 0 0 0 0 0

0 0 13 5 4 0 0 0

0 0 17 10 5 1 1 0

Табела 2. Употреба уређаја у саобраћају

Графикон 1. Употреба слушалица

Графикон 2. Употреба телефона


Изнети резултати показују да 27% пешака користи телефон током прелажења улице, док 11%

користи слушалице. Од уочених 21 аутобуса, 2 возача је користило телефон, а само један је

користио слушалице. На основу нашег истраживања од укупно 67 аутомобила, 13%, односно 9

возача је користило телефон, и нико од њих није користио слушалице. У току праћеног узорка

прошао је само један бициклиста који није користио ни телефон ни слушалице.

На графикону је приказан број корисника мобилних телефона и слушалица.

ЗАКЉУЧАК

Анализираћемо наше почетне хипотезе након спроведеног истраживања, осврћући се на резултате.

Хипотеза 1. Претпостављамо да ће женски пол у већем проценту користити мобилне уређаје


Од наведених 9 возача, 6 возача било је мушког пола чиме је наша хипотеза оповргнута.

Углавном су то били мушкарци од 16 до 30 и од 30 до 60 година. За возаче женског пола показало

се да више користе телефон у вожњи оне у узрасту од 16 до 30 година.


мобилне уређаје током преласка пешачког прелаза.

Овим истрживањем наша хипотеза је потврђена.

На основу обрађених резултата примећујемо да је у подузорку жена већи проценат употребе, како

мобилних уређаја, тако и слушалица. Ова изражена употреба уређаја је најиспитанија за

категорију пешака, у случају женског пола, док мушкарци пешаци и телефон и слушалице користе

у далеко мањој мери. Узрасно гледано - то су најчешће припадници млађих година(16-30). Код

возача аутомобила није примећена употреба слушалица ни за један пол. Запажамо да возачи

аутобуса користе телефон и слушалице док су за воланом, а то су искључиво мушкарци средњих

година. Овакво понашање је посебно ризично јер возач аутобуса не угрожава само свој живот, већ

и животе свих путника које вози.

Литратура


Пројекат „Безбедност и употреба мобилних телефона у

саобраћају”

- Анкета спроведена на узорку ученика -

Ђукић Теодора

Петар Васић

Никола Костић

Маша Ђорђевић

Јован Васић


Резиме

Људи као део саобраћај без обзира на то дали су пешаци или возачи морају да буду свесни опасности у које

непажња може да их доведе. У овом добу где је модернизација на високом нивоу нашег највећег непријатља не

распознајемо, то је мобилни телефон, главни окупатор наших мисли. Експанзија мобилних телефона је пре

неколико година рапидно порасла, како то да их имамо тако и да их користимо практично све време током дана

без обзира на место и време. Најопасији аспекат претераног коришћења телефона је тај да га користимо и док

возимо или прелазимо улицу и тако доводимо свој живот у велику опасност. Овим пројектом смо хтели да

истражимо како се понашају ученици у саобраћају и која и колика је разлика међу половима. Резултати су већим

делом били као што смо очекивали.

Кључне речи: одговорност, заокупљеност мисли, непажња,саобраћај, опасност, живот.

Abstract

People as part of traffic, regardless of whether they are pedestrians or drivers, must be aware of the dangers that

carelessness can lead to. In this age where modernization is at a high level, we do not recognize our greatest enemy, it is

the mobile phone, the main occupier of our thoughts. The expansion of mobile phones has grown rapidly a few years ago,

both as having them and using them practically all the time during the day regardless of place and time. The most

dangerous aspect of excessive phone use is that we also use it while driving or crossing the street, thus putting our lives in

great danger. With this project we want to explore the behavior of students in traffics, what and how much is difference

between genders. The results were mostly as we expected.

Keywords: responsibility, preoccupation of thoughts, carelessness, traffic, danger, life

1


Веома је важно бити одговоран као возач или део саобраћаја јер живот може у тренутку да вам се преокрене

приликом непажње. У Србији је током 2018. године погинуло 546 људи приликом саобраћајних несрећа. . .

Када смо млади не схватамо опасност и шта све може да нам се деси и олако схватамо прелажење улице ван

пешачког и сл. .

Телефон је један од најчешћих узрока несрећа које више губе смисао свог имена ( не+срећа) мислим да је бољи

израз за ово доба непажња. Једноставно човек не може да извршава толико сложених функција а посебно није

паметно вежбати свој мултитаскинг ‘’на линији живота и смрти’’.


Унашем мозгу постоје различита месат која служе за обављање,

информација.

обрађивање или примање различитих

Коришћењем мобилног телефона ми пребукирамо те различите центре и не можемо да размишљамо о вожњи,

очима примамо информације или одреагујемо на дату ситуацију.

Делови мозга који су нам неопходни у саобраћају су: кичмена мождина, продужена мождина,

таламус, мали мозак.

хипоталамус,

Кичмена мождина је преносник информација које нам мозак шаље до осталих делова тела( нпр. покрети рукама),

док продужена мождина управља уроћеним рефлексима тела као што су дисање, рад срца итд.

Таламус служи за обраду информација које чулима примамо и он је први који бива препуњен при коришћењу

телефона.

Хипоталамус контролише већи део функција у телу( емоције).

Из малог мозга се шаљу сигнали око контроле кретања.


Истраживање је имало за циљ да утврдимо начин понашања учесника у саобраћају и разлике измећу полова.

Кроз анкету испитаници су добили конкретна питања коија се односе на њихово понашање у саобраћају. Дати су

понућени одговори на основу којих смо даље обрађивали податке и доносили различите закљућке. Глкавна ствар

коју мислим да смо једини одрадили јесте да је сваки од чланива истраживачке екипе субјективно процењивао и

описивао добијене резлтате. На крају смо се договорили за свако питање које је најобјективније решењ

Опис истраживачкпг тима

Петар Васић - израда извештаја и обрада податка

Теодора Ђукић - превод извештаја на енглески језик, креирање анкете

Маша Ђорђевић - превод извештаја на енглески језик, обрада података

Јован Васић - израда извештаја, обрада података

Никола Костић - израда пивот табели, састављање графикона и обрада података

2


Истраживање је обухватило 29 ученика из различитих школа претежно Беогрда. Од 29 испитаника њих 17 су

мушкарци а 12 девојке.

Варијабле: пол ученика

Метод истраживања: системски неекспериментални метод – посматрање


Примењена техника обраде резултата: анализа фреквенција и процентуална анализа применом програма Ексел

Хипотезе

Хипотеза 1: Претпостављамо да ће особе женског пола бити обазривије и више се држати правила у односу на

мушкарце.

Хипотеза 2: Претпостављамо да ће ученици који нису пређашње едуковани или упознати са опастостима у

саобраћају користити више мобилни телефон.

Хипотеза 3: Претпостављамо да се већи део испитаника не користи телефон и обазриви су приликом свог учешћа

у саобраћају (оптимистично).


Da li koristite telefon tokom vožnje? Column Labels

Row Labels Muškarci Žene Ukupno

Da 0. 00% 44. 44% 27. 59%

Ne 100. 00% 55. 56% 72. 41%

100. 100.

Ukupno 100. 00% 00% 00%

Табела 1. Употреба телефона током вожње у зависности од пола

Из датог узорка видимо да испитаници у већем броју не користе телефон током вожње. Прецизнији да

будемо 72, 4% не користи, док 27, 6% користи. Из припога можемо видети да ниједан мушкарац не користи

телефон током вожње. Али зато 44, 4% жена користи. Ипак већи број жена не користи телефон током вожње,

тачније 55, 5 % жена.

Da li vaši roditelji koriste telefon tokom vožnje? Column Labels


Da 27. 27% 66. 67% 51. 72%

Ne 72. 73% 33. 33% 48. 28%

Ukupno 100. 00%

100.

00%

100.

00%

Табела 2. Родитељи и употреба телефона у вожњи

Из прилпга мпжемп видети да независнп пд ппла више рпдитеља кпристи телефпн тпкпм впжое негп штп не

кпристи. Тпјест 51, 7% рпдитеља кпристи дпк 48, 2% рпдитеља не кпристи. Кап штп видите разлика је самп 2%.

Штп се тиче мушкараца 27, 2% је гпасалп да кпристе телефпн, дпк је 72, 7% гласалп да не кпристе. Штп се тиче

жена 66, 6% гласалп је да кпристе, дпк је 33, 3% гласалп да не кпристе. Кап штп мпжемп видети разлика

између мушких и женских активнпсти на телефпну, тпкпм впжое, је пгрпмна ( читавих 40%).

3

Koliko često koristite telefon dok vozite? Column Labels


Nikad 81. 82%

50.

00% 62. 07%

Ponekad 9. 09%

44.

44% 31. 03%

Vrlo često 9. 09% 5. 56% 6. 90%

Ukupno 100. 00%

100.

00%

100.

00%

Табела 3. Учесталост употребе телефона у зависности од пола

Из датог узорка видимо да независно од пола највећи број испитаника никад не користе телефон током

вожње(62%), понекад користе 31%, а врло често само 7%. Тиме можемо закључити да су испитаници нашег

узорка пажљиви у вожњи. Садаћемо прогледати мушку популацију, највећи број испитаника никад не

користи телефон чак 81, 8%, док понекад и врло често користи подједнак број испитаника 9, 1%. Сада

жене:највећи број жена никад не користе телефон 50%, а најмањи број корити врло често (5, 5%). Проценат

жена које понекад користе телефон је 44, 4%. Тиме закључујемо да број жена које никад или понекад

користе телефон је веома сличан (разлика је само 5, 6%). Посматрано у односу на пол, закључујемо да су

мушкарци нашег узорка пажљивији од припадница женског пола.

Табела бр4

Koliko često vidite da ljudi koriste telefon u automobilu? Column Labels


Ponekad 9. 09%

44.

44% 31. 03%

Retko 18. 18% 0. 00% 6. 90%

Vrlo često 72. 73%

55.

56% 62. 07%

Ukupno 100. 00%

100.

00% 100. 00%

Табела 4. Запажања о понашању возача аутомобила

Испитаници нашег узорка независно од пола су на питање: Колико често видите да људи користе

телефон у аутомобилу? , одговорили овако: Највећи број је гласало за врло често (62%), затим 31% је

гласало за понекад, а само 7% је гласало за ретко. Из овога можемо закључити да највећи број људи

користе телефон у аутомобилу. Што се тиче мушкараца највећи број користи телефон врло често у

аутомобилу (72, 7%). Ретко користи 18% а понекад 9%. Из овога закључујемо да највећи број

мушкараца користи телефон, док мушкарци који користе телефон ретко је дупло већи од оних који

користе понекад. Што се тиче жена 0% ретко користе телефон, понекад користе 44, 4%, а врло често

користи 55, 6%. Самим тим закључујемо да је разлика жена које користе телефон врло често или

понекад само 11, 2%. Упоређујући полове већи број мушкараца користи телефон врло често и ретко од

жена, док већина жена понекад користи телефон за воланом више од мушкараца. Овим закључујемо да

отприлике једнак број мушкараца и жена користи телефон подједнако у саобраћају.

4

Табела бр 5

Iz kog razloga koristite telefon u vožnji? Column Labels


Za hitne slučajeve 54. 55%

27.

78% 37. 93%

Zbog dosade 27. 27%

38.

89% 34. 48%

Zbog posla 18. 18%

33.

33% 27. 59%

Ukupno 100. 00%

100.

00% 100. 00%

Табела 6. Разлог употребе телефона за воланом

На питање: Из ког разлога користите телефон у Вожњи? Одговори наших испитаника независно од пола су

веома слични. На понуђен одговор : ЗА хитне случајеве, 38% је гласало, док је 34% гласало за одговор

:Због досаде, а 27% је гласало за одговор : Због посла. Самим тим закључујемо да највише испитаника

користи телефон због хитних случајева, али само 4% мање испитаника користи телефон због досаде, што

указује на чињеницу да не пазе довољно док возе. Разлика између мушкарца који.

Нашу хипотезу о томе да ученици не користе телефон док возе смо потврдили овим истраживањем.

Родитељи користе телефоне што није добар узор деци нит ибезбедно по било кога.

Често се виђају људи како користе телефоне и овај тренд идаље нажалост расте што није пожељно и

већим казнама и чешћом контролом би требао да се регулише.

Анкета је доказала да наша хипотеза везана за то, да су жене марљивиј,е није тачна, јер више жена

користи телефоне у саобраћају у односу на припаднике мушког пола.

Закључак

Не треба користити телефон у вожњи јер нам он само одвлачи пажњу и тако нас доводи у опасност.

Треба да будемо обазривији и свесни последица које могу да нас задесе таквим понашањем.

Наравно, све наше добре или лоше навике треба да пођу из наше куће. Јако је важна квалитетна

едукација коју добијамо од стране родитеља или сатратеља. Лош узрор родитеља може да буде кобан.

Наше истраживање је показало да има простора и потребе за едукацијом ове врсте, посебно имајући у

виду да су данашњи адолесценти – будући родитељи и возачи који ће својим примером свакако

утицати на понашање своје деце свуда, па и у саобраћају.

ЛИТЕРАТУРА


5

Употреба мобилних уређаја у саобраћају

Милица Ђорђевић

Алекса Јањушевић

Лазар Ђокић

Тијана Драгић

Филип Илић

Александра Војиновић


Резиме

Пре свега, како бисмо испоштовали сва правила и прописе саобраћаја, неопходно је да се

упознамо са основама безбедности у саобраћају. Безбедност саобраћаја усмерена је на све

уређаје и активности које спречавају настанак незгода (активна безбедност) и све уређаје и

активности које умањују последице саобраћајних незгода (пасивна безбедност). Појединац

може много учинити у очувању, како сопствене, тако и туђе безбедности поштујући ових

неколико правила: да обавезно користи сигурносни појас, да не користи мобилни телефон и да

не вози у алкохолисаном стању.

Кључне речи: саобраћај, безбедност, пажња

Abstract

First of all, in order to respect all of the rules and regulations of the traffic, it is necessary for us to get

to know the basics of traffic safety. Traffic safety is directed towards all devices and activities that

prevent the occurrence of an accident (active safety) and towards all devices and activities that reduce

the consequences of the traffic accidents (passive safety). An individual can contribute a lot to the

preservation of both his and someone else's safety, by respecting these few rules:

to always use the safety belt,

to do not use the mobile phone and

to do not drink and drive.

The safety during the drive is of the utmost importance when it comes to preservation of a young life,

that is, usually, due to carelessness at a higher danger risk, than the elders. But, since our today's

topic are the elders, that is people who are older by age, we're talking about the equal importance of

preservation of our safety, both as co-drivers and pedestrians, but also the safety of our loved ones

and all the other traffic participants. When it comes to the preservation of safety, a huge significance

is attached to following the rules and regulations. The driver has to be completely collected and

mentally present at the spot and the place he is at. He must not let his attention wander off, and he

especially must not use the distractors (attention distractors), such as mobile phones. Also, the driver

has to drive well, there's no excuse that someone cannot be a good driver if he complies with all the

rules. This also represents one of the huge problems. As much as someone respects the rules, that

cannot facilitate or help in certain situations if he cannot drive well. In such situations it could lead to

a cardinal error even though all the rules are being followed, and it can cost a lot, both the driver and

the other traffic participants. The basic components of safety do not depend solely on the driver, but

also on the weather conditions, and when it comes to the worst co-drivers, those are definitely alcohol

and drugs! - which should be avoided, not only by the driver but also by everyone else.

The number 7+/-2 during the drive holds a great significance, which reflects in:

The number 7+/-2 represents the number of information that we can process in our short-term

memory. It is limited, so it refers to the most dominant information, that is those that attract attention.

As an example we can say: a driver's phone goes off during the drive and it attracts his attention,

which is why we call the phone an attention distractor. The driver then pays his full attention to the

phone and cannot concentrate enough. But, that moment of inattention can cost him the endangerment

of both his own and everyone else's safety.

Keywords: traffic, safety, attention

Значај безбедне впжое

Безбедност током вожње је од изузетног значаја, када је у питању очување једног младог

живота, који је углавном због немарности изложен већој опасности, него старији. Но, како су

наша данашња тема старија, односно по годинама зрелија лица говоримо о пођеднакој

важности очувања како наше безбедности, углавном као сувозача, а чешће пешака, тако и

безбедности наших ближињих и свих других учесника у саобраћају. Приликом очувања

безбедности, изузетно велики значај придаје се поштовању закона и прописа. Возач мора бити

у потпуности прибран и умно присутан на месту и положају у којем се налази. Нипошто не сме

дозволити да му пажња одлута, а поготово не сме користити сметала (одвлачиваче пажње),

попут мобилних уређаја. Такође, возач мора добро возити, не постоји оправдање да неко не

мора бити толико добар возач уколико се верно придржава свих правила. Ово заправо и

представља један од огромних проблема. Колико год неко поштовао правила, то му не може

олакшати, нити помоћи у одређеним ситуацијама уколико не зна добро возити. У таквим

ситуацијама може доћи до кардиналне грешке и услед поштовања прописа, која може скупо

коштати, како њега, тако и друге учеснике саобраћаја. Основне компоненте безбедности не

зависе само од возача, зависе и од временских услова, а када је реч о најгорим сувозачима, то су

дефинитивно алкохол и дрога! - Што треба избегавати, а не важи само за возача, већ и за све

остале.

Број 7+/-2

Веома је велики значај броја 7+/-2 у току вожње, а он се огледа у следећем:

број 7+/-2, представља број информација које можемо обрадити у краткорочном памћењу. Он је

ограничен, те се односи на најдоминантније информације, односно оне које привлаче пажњу.

Као пример можемо узети: ако возачу у току вожње зазвони телефон, привући ће га тај звук,

због чега кажемо да телефон представља дистрактор пажње. Возач тада обраћа пажњу

искључиво на телефон и не може се довољно концентрисати на вожњу. Но, међутим тај

тренутак непажње може га коштати угрожавања како споствене, тако и безбедности осталих

учесника.

Неурплпшки аспект

Наш нервни систем, који се састоји од централног и периферног нервног система, игра веома

битну улогу у ситуацијама када смо учесници саобраћаја. Посебно је важна нормална функција

нервних ћелија, односно неурона. Ту се истиче мијелински омотач који штити аксон, дужи

нервни наставак. Његовим оштећењем, успорава се пренос нервних информација и то може

довести до проблема у вези са рефлексним луком. Примера ради, људи који болују од мултипла

склерозе, не могу бити добри учесници саобраћаја, због успорених рефлекса. Било да смо

искусни пешаци или возачи, увек су пред нама неки нови изазови и неке непредвиђене

ситуације и зато није довољно да се ослањамо на рутину, већ на присуство пажње у великој

мери. Неуротрансмитери важни за учешће у саобраћају:

1) АЦЕТИЛ-ХОЛИН - задужен је за когнитивне процесе, самим тим и за пажњу. Његов мањак

доводи до Алцхајмерове болести, што је често препрека за добијање возачке дозволе.

2) СЕРОТОНИН – хормон среће и задовољства ; његово претерано лучење изазива стање

смирености и мањак концентрације и пажње, што може угрозити сопствену безбедност. С друге

стране, мањак серотонина такође може умањити количину концентрације јер доводи до

депресије.

3) ДОПАМИН – регулише покрете и моторику; мањак допамина доводи до Паркинсоновог

обољења које представља препреку за добијање и одржавање возачке дозволе, као поменути

Алцхајмер.

4) ЕПИНЕФРИН И НОРЕПИНЕФРИН – јављају се као реакција на стресне ситуације. Иако

могу довести до појачане пажње, могу изазвати и потпуну блокаду ако се луче у претераној

мери.

5) ГЛУТАМАТ – буди и активира тело и на тај начин га чини опрезним.

6) ГАБА – смирује тело. Може помоћи у стресним ситуацијама, али може и одмоћи ако тело

доводе у смирено стање у ком доминира неопрезност.

Може се закључити да су неуротрансмитери изузетно важни када смо у улози пешака или

возача.

Зоне мозга – центри од значаја:

1) Потиљачна зона – обрађује информације визуелног типа. Веома битно у саобраћају јер је

готово 70 % информација у саобраћају визуелног типа.

2) Чеона зона – служи за процесе попут увиђања, закључивања, схватања...

3) Темена зона – овај део мозга служи за сензомоторне функције.

4) Слепоочна – за обраду аудитивних информација које такође играју битну улогу у саобраћају.


1) Лева – обрађивање саобраћајних знакова, смерница, путоказа...

2) Десна – просторна оријентација, перспектива, однос величина...

Делови мозга битни када смо учесници саобраћаја:

1) КОРА МОЗГА – до ње допиру информације из свих осталих делова, што значи да

овај део мозга има пресудну улогу по питању безбедности у саобраћају.

2) ТАЛАМУС – има улогу у прикупљању аудитивних, визуелних и осталих сензорних

сигнала.

3) ХИПОТАЛАМУС – уравнотежен хипоталамус доводи до уравнотеженог

ендокриног система, чија је битност на високом нивоу.

4) МОЖДАНИ МОСТ – контролише аутоматске телесне функције.

5) ХИПОКАМПУС – кључан за меморију и складиштење информација.

6) МАЛИ МОЗАК – кључан за покрете и равнотежу.

7) КИЧМЕНА МОЖДИНА – контролише рефлексе, тј. преноси информације од мозга

ка остатку тела.

Ппдаци п кпришћеоу телефпна у сапбраћају

-негативни ефекти употребе мобилног телефона на вожњу, утврђени су у многим

истраживањима .

-„гледа, а не види“, иако је поглед возача усмерен на пут, не региструју оно што

виде испред себе

- истраживања су показала да је 25% свих саобраћајних незгода повезано са дистракцијом∙

постоји велики број дистрактора пажње (шминкање, рекламни панои, мењање песе

на радију....), али највећи је управо мобилни телефон

-док је возачева пажња усмерена ка мобилном уређају, осим што реагују спорије, они

не запажају велики број детаља и ситуација из окружења

-тада је мождана активност при вожњи смањена на 37% при слушању гласа који допире

из телефона

- научници са Универзитета у Барселони истраживање су дошли до податка да је

писање SMS порука док возите опасније и од вожње под дејством алкохола (дупло већа

количина конзумирања од дозвољене)

- истраживања су такође показала да млади возачи узраста до 24 године у највећем

проценту користе мобилне телефоне и остале уређаје у односу на друге узрасне категорије

- возачи са пробном возачком дозволом не смеју користити мобилне уређаје ни уз

помоћ hands free технологије

-45% возача који не конзумирају алкохол током вожње, не користе ни мобилне уређаје

- резултати истраживања су показала да у групи возача који возе под утицајем

алкохола, 0.83% никада не користи мобилни телефон

-због недозвољеног коришћења мобилног телефона у току вожње, али и других

уређаја следи казна од 10.000 динара

Закон о безбедности саобраћаја на путевима каже следеће: “Возач не сме да

користи телефон, односно друге уређаје за комуникацију уколико нема,

односно не користи, опрему која омогућава телефонирање без

ангажовања руку за време вожње. Возаћ не сме да користи аудио,

односно видео уређаје на начин да не чује звучне сигнале других учесника

у саобраћају, нити да предузима друге радње које ометају његову пажњу

при управљању возилом“.

Дијаграм бр. 1.Старпсна структура

ппгинулих пешака у сапбраћајним незгпдама, у перипду 2014.-2018. гпдине

Дијграм бр. 2. Старпсна структура ппгинулих

лица у путничким аутпмпбилима у сапбраћајним незгпдама, у перипду 2014.-2018.

гпдине

Дијаграм бр. 3. Старпсна структура ппгинулих

лица у теретним впзилима у сапбраћајним незгпдама, у перипду 2014.-2018. гпдине

-Ппвезанпст психплпгије са другим предметима:

Опис истраживачкпг тима

Инфпрматика-Филип Илић

Биплпгија-Алекса Јаоушевић

Српски језик-Милица Ђпђевић и Тијана Драгић

Енглески језик-Александра Впјинпвић и Тијана Драгић

Изглед упитника

Метпдплпшки деп

Опис узпрка:Истрживаоем је пбухваћенп 73 испитааника, а пд укупнпг брпја, 38 су

чиниле пспбе женскпг ппла, а 35 пспбе мушкпг ппла.

Варијабле: ппл и старпст

Метпд истрживаоа: анкета спрпведена над рпдитељима


Примеоена техника пбраде резултата: прпцентуална анализа и аналзиа

френквенција применпм прпграма Excel

Хипптеза: На пснпву истраживаоем датих ппдатака, мпжемп претппставити да су у

мнпгп већпј мери кприсници мпбилних уређаја пспбе женскпг ппла, пднпснп жене, нп

мушкарци. Главни разлпг тпме, верпвали или не, управп јесте чиоеница да су жене

непревазиђене у мултитаскингу, пднпснп пне мпгу бпље пбављати више задатака или

радои истпвременп.


Табела бр. 1.Од укупнп скпрп 60% узпрка

људи кпји су впзачи, највећи прпценат жена

кпристи телефпн у впжои. Скпрп 23%

мушкараца никада не кпристи уређај за

впланпм, за разлику пд маоег прпцента жена.

Такпђе, мушкарци у највећем прпценту

припадају категприји пних кпји реткп кпристе

уређај за впланпм.

Табела бр. 2.Од укупнпг узпрка, оих скпрп 44%

нису впзачи. Од узпрка впзача, реткп кпристи

телефпн 23%, најчешће људи средоих гпдина.

У пвпј категприји је највећи прпценат пних кпји

никада не кпристе уређај у впжои, али и пних

кпји га редпвнп кпристе.

Табела бр. 3.

Табела бр. 4.Од укупнпг узрпка

испитаника, скпрп 77% испитаника мисли

да казне треба да важе за све. Малп је

већи преценат мушкараца, у пднпсу на

жене, кпји мисле да казне не треба да

важе за све.

Табела бр. 5.Од укупнпг брпја испитаника,

скпрп 70% честп кпристи телефпн кап пешак на

улици. Сви пешаци старијих гпдина редпвнп

кпристе телефпн. Највећи прпценат испитаника

кпји никад не кпристе телпфпн, дпк су на улици

у улпзи пешака

Табела бр. 6.Скпрп 87% испитаника се слаже са тврдопм да

је кпришћеое мпбилних уређаја у сапбраћају ппаснп за све

учеснике. Од испитаних жена, 94% се слаже са тпм тврдопм.

Скпрп четвртина испитаник мушкараца има мишљеое да тп

зависи пд тренутка и ситуације. У пвпм узрпку ипитаника

видимп да жене имају мнпгп исправније мишљеое када је у

питаоу кпришћеое мпбилних телефпна у сапбраћају.

Табела бр. 7.Од укупнпг брпја

испитаника, оих 53% су впзачи, пд

тпга 60% мушкарци.

Закључак на пснпву приказаних резулатата

На основу анализе спроведене анкете, може се извести закључак:

- Од укупног броја испитаника 56,2% чине млади старости од 16 до 30 година, док по

полној структури 52,1% чине жене, док од укупног броја испитаних 53,4% чине

возачи;

- Сви учесници у саобраћају по анализираним резултатима се оглуше о законске прописе

у смислу коришћења мобилних телефона, а најчешће у смислу разговора -

телефонирања тако да је чак 65,7% одговорило да као пешак телефонира, као возач

аутомобила 33,9%, док је најнижи проценат код возача бицикла и електричних

тротинета 16,7%;

- Имајући у виду проценат испитаника који су возачи (53,4%), чак 23.3 % се изјаснило да

ретко користе мобилни телефон у току вожње, 13,7% да користи, а 19,2% никада као и

да је чак 67,1%. Такође највећи проценат испитаника је јединствен по питању става да је

коришћење мобилних телефона у саобраћају опасна по све кориснике чак 86,3% као и

да казне треба да важе за све учеснике у саобраћају (76,7 %).

Коришћење мобилног телефона и вожња не иду заједно, из разлога што је у тренуцима

комуникације концентрација усмерена ка разговору па самим тим је смањен

проценат могућности да возач благовремено реагује што у великој мери представља

узрок саобраћајних несрећа на путевима .

Возачи који користе телефон су мање способни да остану у одговарајућој траци,

примете било какву промену око себе и на њу одговоре на време. Возачи који кристе

мобилне уређаје често у току разговора прекораче брзину или пак прелазе из траке у

траку.

Ппнпвни псврт н значај безбеднпсти у сапбраћају

Као што смо већ поменули, од веома великог значаја броја 7+/-2 у току вожње, а он се огледа:

број 7+/-2, представља број информација које можемо обрадити у краткорочном памћењу. Он је

ограничен, те се односи на најдоминантније информације, односно оне које привлаче пажњу.

Као пример можемо узети: ако возачу у току вожње зазвони телефон, привући ће га тај звук,

због чега кажемо да телефон представља дистрактор пажње. Возач тада обраћа пажњу

искључиво на телефон и не може се довољно концентрисати. Но, међутим тај тренутак не

пажње може га коштати угрожавања како споствене, тако и безбедности осталих учесника.

Од изузетно великог значаја је да се свако од учесника у саобраћају придржава прописа и

правила, како због своје безбедности, тако и због безбедности других. Појединац би могао

много да учини приликом придржавања прописа и правила, јер би тако било све више људи

који би то поштовали, а уједно би се и саобраћајне незгоде смањиле.


Милпјевић-Аппстплпвић Б. (2020) Психологија за други разред гимназије, Нпви Лпгпс, Бепград





Игњат Димић

Матија Загорац

Лука Вучић

Никола Делић

Стеван Стојановић


Резиме:

Употреба телефона у саобраћају је увек показала негативан исход. Телефони су главни

дистрактори пажње који имају и своје добре стране коришћења,али у овом случају возачима и

самим учесницима у саобраћају доносе само невољу.Велики број возача је телефон почео да

користи у свакодневним вожњама, толико да то постаје нормална ствар код људи.Заиста

постаје тешко одупрети се њиховој употреби ,што доводи до нарушавања своје безбедности,али

и осталих учесника у саобраћају.Ти тренуци непажње и несвесности својих поступака, могу

угрозити наше животe, чак их и завршити. У нашем истраживању, испитаника је било 255, од

чега више од 50 посто њих користи дистракторе пажње у саобраћају. Открили смо да су

мушкарци (од 16-30 година) ти који више користе мобилне уређаје,док жене(истих

година)користе слушалице.Свако коришћење одвлачи пажњу,свако изненадно паљење телефона

нас заинтересује, сваку поруку и позив није лако одбити,што доказује и саобраћајна полиција по

количини незгода и казна.

Кључне речи: пажња, саобраћај, незгоде

Summary:

The use of telephones in traffic has always shown a negative outcome. Telephones are the main

distractors of attention that have their good sides of use, but in this case they only bring trouble to drivers

and traffic participants. A large number of drivers began to use the phone in everyday driving, so much

that it becomes a normal thing in humans. It really becomes difficult to resist their use, which leads to a

violation of their safety, but also of other traffic participants. Those moments of carelessness and

unconsciousness of their actions can endanger our lives, even end them. In our research, there were 255

respondents more than 50 percent of them use distractors in traffic. We found that men (aged 16-30) use

mobile devices more, while women (same age) use headphones. Every use is a distraction, every sudden

turning on of the phone makes us interested, every message and call is not easy to reject, as evidenced by

the traffic police in the number of accidents and fines.

Keywords: attention, traffic, accidents

Увод – дистрактори пажње

Улога дистрактора у саобраћају је искључиво негативна. Дистрактор као на пример телефон

одузима пажњу возачу што доводи до саобраћајних несрећа и на жалост у неким случајевима и до

губитка нечијег живота. Свест може да обради веома мали број информација: 7+/-2 (7 плус- минус

2), тј. од 5 до 9 . У свесну обраду ће ући оне информације на које обраћамо пажњу. Информације

се такмиче за првенство, па бивају обрађене оне које су, као јаче и значајније, заокупиле нашу

пажњу. Зато, ако нам током вожње, када треба да обрадимо мноштво података које су врло

значајне, зазвони мобилни, он ће привући пажњу само због својих карактеристика (звук позива и

светлосни знак) та 2 податка ће ући међу 7 +/- 2 информација које се обрађују у датом моменту.

Такви детаљи који одвлаче пажњу од битног су дистрактори пажње. Истовремено, неке друге, за

безбедност важне информације, ће им уступити место и то је моменат када у вожњи настају

несреће. Док обраћа пажњу на телефон, возач ће превидети неки од следећих могућих података:

црвено светло на семафору; пешачки прелаз; дете на путу; кривина у вожњи; воз који наилази а

возило је на необезбеђеном пружном прелазу. Због ове чињенице, разговор са возачем је током

вожње апсолутно непрепоручљив, а на телефон за воланом треба заборавити. По интерним

анализама саобраћајне полиције, разговори телефоном су разлог 20% саобраћајних незгода.


Нервни систем омогућава координацију свих животних функција тј. усклађујe рад органа и

функционисањe организма као цeлинe. Управља животним процeсима и односом организма и

спољашњe срeдинe. Овај систeм јe најкомплeкснија и најважнија мрeжа комуникацијe и контролe

и од суштинскe важности је за вид, слух, нашу пeрцeпцију бола, контролу покрeта, рeгулацију

тeлeсних функција, попут варeња и дисања, као и за развијања мишљeња, јeзичко изражавањe,

памћeњe и доношeњe одлука. Основна подела нервног система је на централни и периферијски.


окципитална (потиљачна) за обраду визуелних информација – значајни за вожњу јер




паријетална (темена) – задужена за сензомоторне функције – сензорни и моторни


темпорална (слепоочна) – за обраду слушних информација, за разумевање и продукцију



Циљ истраживања је практична провера теорије когнитивне обраде информација.


Процедура


Два ученика су пратила понашање пешака, са тим да један прати пешаке женског а други

мушког пола. Два ученика су пратила понашање позача аутомобила, исто као и код пешака један

је био задужен за женски а други за мушки пол. Један ученик је пратио понашање возача аутобуса.

Возачи бициклиста нису никад присутни у тој улици, зато њих нисмо могли да пратимо. Сваки

члан је на посебном папиру писао податке за свој део рада, а касније смо те податке пренели у

преодређене табеле. Ток је био прилично спор због непредвиђеног мањка људи у саобраћају тог

дана, али је ипак то ишло у нашу корист јер смо лакше пратили учеснике у саобраћају.


Истраживањем су биле обухваћене 4 категорије испитаника, тј. 4 подузорка: возачи

путничкихвозила, возачи аутобуса, бициклисти и пешаци. Величина узорака је зависила од

фреквенције саобраћаја током пола сата праћења и обухватила је укупно__131__ возача

аутомобила; __27__ возача аутобуса; __0____бициклиста и __107___ пешака

Варијабле


(преко 60г.). Врста учесника саобраћаја- пешаци, возачи аутомобила и аутобуса.


Систематско неекспериментално истраживање- посматрање, путем записивања података на

одвојене папире и њихово преншење у посебне табеле.


Анализа фреквенција и процентуална анализа применом програма Ексел.

Хипотезе:

Хипотеза 1: Према подацима из табеле, највећи проценат употребе телефона се среће код возача

мушког пола млађих и средњих година (16-30 и 30-60 година). Жене возачи користе, такође

телефон док су за воланом, али у далеко мањем броју случајева. Такође је карактеристичан исти

узраст као и код мушког пола - то су, углавном, млађе и жене средњих година.

Хипотеза 2 : Деца до 15 година често користе телефон док су за бициклом - најчешће су то

дечаци. Међутим, и бициклисти осталих узрасних категорија користе телефон.

Табела 1: Укупан број возача аутомобила, аутобуса, бициклиста и пешака

Превозно средство Укупан број возила и Користи телефон у Користи слушалице

пешака


Аутомобил 72 43,5% 1,5%

Аутобус 23 10% 0

Бициклисти 0 0 0

Пешаци 75 53,5% 31%

График 1: Приказ детаљних резултата у облику графикона

Закључак

Хипотеза 1 се показала нетачна. Добијени резултати су показали да мушкарци користе мобилне

уређаје у саобраћају више од жена. Хипотеза 2 се показала тачна. Остале категорије (најчешће

млађи узраст, а затим и људи средњих година) су користиле мобилне уређаје више од старије

популације. Према резултатима, можемо да закључимо да пешаци највише користе телефоне, и то

пешаци мушког пола. Кад се говори о возачима аутомобила, мушкарци користе више телефон од

жена, али је разлика прилично мала. Жене нису користиле телефон више од мушкараца ни у једној

ситуацији, а највише су га користиле у саобраћају. По овом графику закључујемо да телефон више

користе мушкарци, док жене, у неким случајевима нису пуно далеко од њих. Телефон у колима

највише користе мушкарци од 16-30 год. , док жене од 16-30 год више користе слушалице. Код

пешака, мушкарци од 16-30 год највише користе телефон и слушалице, а исто важи и за возача

аутобуса. Наше истраживање је показало да су учесници саобраћаја недовољно пажљиви јер

уређаје користе док су укључени у саобраћај. У томе предњаче млађи и мушкарци средњих

година, али смо нашим истраживањем показали да има много и неопрезних жена у сапбраћају.

Можда би едукација млађе популације помогла да се ниво свести људи подигне по овом питању, а

тиме и ниво безбедности свих учесника саобраћаја.







Јун 2021.

Безбедност у саобраћају

Старчевић Сара

Ракоњац Реља

Димитрије Сташић

Маша Петровић

Милена Чупић

Александра Хорват


Резиме

Вожња под утицајем алкохола, употреба мобилних телефона у току вожње, као и пропусти

возача због лошег психофизичког стања најчешћи су узроци саобраћајних несрећа у данашње

време. Да би вожња била безбедна за возача као и за друге учеснике у саобраћају, битни су

следећи психички процеси: опажање, пажња, концентрација, увиђање и предвиђање, као и

процеси емоционалне природе. Рутина је јако битна у вожњи, али се возачи не могу ослањати

само на њу, већ морају бити укључени и остали аспекти које су горе наведени.

Кључне речи: концентрација, опажање, психички процеси, рутина у вожњи, безбедна вожња

Abstract

Driving under the influence of alcohol, use of mobile phones while driving, as well as neglect of drivers

due to poor psychophysical condition are nowadays the most common causes of traffic accidents. In

order for driving to be safe for both drivers and for other people, the following psychological processes

are important: perception, attention, concentration, insight and foresight, as well as processes of

emotional nature. Routine is very important in driving, however, drivers cannot rely solely on it, but

other aspects mentioned above must be included.

Keywords: concentration, perception, mental processes, driving routine, safe driving


Истраживања показују да је употреба мобилног телефона узрок чак 25% свих саобраћајних

несрећа на свету. Штета изазвана овим типом несреће процењује се на 40 милијарди долара

годишње. Овим истраживањем смо хтели и ми да допринесемо значају безбедности у саобраћају.


Значај магичног броја 7+/-2 у току вожње: број 7+/-2, представља број информација које можемо

обрадити у краткорочном памћењу. Овај број је ограничен и односи се на најдоминантније

информације, тј. оне које привлаче пажњу. На пример, ако у току вожње, возачу зазвони телефон,

њега ће привући звук телефона и зато и кажемо да је телефон дистрактор пажње. Возач тада

обраћа пажњу искључиво на телефон и не може довољно да се концентрише и та непажљивост

највише и доводи до незгода које се дешавају у саобраћају и о којима свакодневно слушамо на

вестима.

Обраћање пажње на телефон одузима возачу у просеку од 1 до 2 секунде. То у пракси значи да

при брзини од 50 километара на сат за две секунде возило пређе чак 28 метара. Сама бројка говори

колика је то опасност па замислите да се возило креће још брже.

Постоји велики број дистрактора пажње (шминкање, рекламни панои, мењање песе на радију....),

али највећи је управо мобилни телефон. Тада је мождана активност при вожњи смањена на 37%

при слушању гласа који допире из телефона. Због недозвољеног коришћења мобилног телефона у

току вожње, али и других уређаја следи казна од 10.000 динара

Закон о безбедности саобраћаја на путевима каже следеће: “Возач не сме да користи телефон,

односно друге уређаје за комуникацију уколико нема, односно не користи, опрему која омогућава

телефонирање без ангажовања руку за време вожње. Возаћ не сме да користи аудио, односно

видео уређаје на начин да не чује звучне сигнале других учесника у саобраћају, нити да предузима

друге радње које ометају његову пажњу при управљању возилом“.

Шема број 1: Приказ когнитивне обраде информација


Нервни систем је најсложенији систем у човековом организму. Овај систем чини комплексна

мрежа нерава и ћелија који преносе информације ка мозгу и из мозга преко кичмене мождине ка

различитим структурама тела. Нервни систем регулише рад свих осталих органа људског тела.

Нервни систем прилагођава реаговање тела на утицај спољашње средине. Кортекс (кора) великог

мозга је највиши ниво развоја сиве масе централног нервног система, седиште свести, воље,

осећања и високоинтелектуалних способности. Да би возач могао да функционише успешно и без

проблема важно је да нервни систем буде функционалан.

Такође је битно је да проток нервних ћелија буде омогућен без сметњи и прекида, а ту помаже

мијелински омотач. Поремећајем мијелинског омотача долази и до самог поремећаја рефлексног

лука, а то би значило да ће доћи до сметње у функцијама тела.

Свака од наредних зона је битна је за неометано функционисање, понашање и учешће у

саобраћају:

1. Окципитална (потиљачна) – обрада визуелних информација, битна је јер 70% визуелних

ситуација обрађујемо током вожње.

2. Фронтална (чеона) – служи за процесе као што су закључивање, предвиђање и увиђање.

3. Паријентална (темена) - задужена је за сензомоторне функције – сензорни и моторни

хомункулус.

4. Темпорална (слепоочна зона) – задужена је за обраду информација из околине, звучних

информација, за разумевање, као и продукцију говора.

Слика број 1: Делови мождане коре

Слика број 2: Нервни систем

Кратак опис истраживања

Циљ нашег истраживања јесте да видимо колико ученици обраћају пажњу на сам саобраћај и

колико су опрезни у истом. То смо учинили прављењем анкете коју смо након тога проследили

ученицима нашег одељења да попуне и пошаљу одговоре. Наша анализа се водила према полу

ученика и неких свакодневних ситуација. Након тога смо одговоре обрадили помоћу програма

„Excel“ за лакше приказивање резултата. Питања за анкету била су осмишљена уз помоћ нашег

ментора, наставнице Симониде.


У нашој групи за ово истраживање било је 6 ученика и свако је имао своје задужење да уз помоћ

професора одређених предмета повеже истраживање са тим предметом.

Чланове и задужења чинили су:

Информатика: Реља Ракоњац и Димитрије Сташић (табеле у Екселу и

конструисање анкете)

Биологија: Милена Чупић и Маша Петровић (утицање мозга и нервног

система на вожњу)

Српски језик: Сара Старчевић и Александра Хорват (писање чланка за

часопис на основу извештаја о резултатима пројекта)

Енглески језик: Реља Ракоњац, Милена Чупић и Маша Петровић

(превођење чланка за часопис на енглески језик)


Опис узорка: Истраживањем је било обухваћено 35 ученика 2. разреда Гимназије „Патријарх

Павле“,одељења 2/6, од чега 18 девојака и 17 момака.

Варијабле: пол

Метод истраживања: систематски неекспериментални метод посматрање




Хипотеза 1: Предпоставимо да је већи број учесника саобраћаја који користи слушалице женског

пола.

Хипотеза 2:Предпоставимода мушкарци више обраћају пажњу на опасност у саобраћају.


Шта радите када добијете поруку док прелазите

улицу?

женског мушког укупно

Игноришем поруку 5.26% 18.75% 11.43%

Пређем улицу па прочитам поруку 57.89% 56.25% 57.14%

Само погледам од кога је, али не прочитам 26.32% 18.75% 22.86%

Увек прочитам 10.53% 6.25% 8.57%

Укупно 100.00% 100.00% 100.00%

Табела 1: Добијање поруке на пешачком прелазу

Добијање поруке на пешачком прелазу

Највећи проценат пешака из нашег узорка је опрезан напешачком прелазу - поруке чита тек када

пређе улицу. Ипак, скоро 9% њих поруку ипак чита док прелази пешачки прелаз, а скоро 23% на

пешачком прелазу погледа од кога је порука. Тако, преко 30% испитаника показује високу дозу

неодговорности у улози пешака. У томе предњаче жене - оне су спремне дупло чешће да

прочитају поруке а преко 26% жена не може да одоли да не види од кога је порука стигла.

Мушкарци лакше игноришу пристигле поруке од жена - и то троструко!

Сматраш да угрожаваш свој живот користећи

телефон у саобраћају?


да 36.84% 50.00% 42.86%

делимично 57.89% 43.75% 51.43%

не 5.26% 6.25% 5.71%

Укупно 100.00% 100.00% 100.00%

Табела 2: Угрожавање свог живота коришћењем телефона

Угрожавање свог живота коришћењем телефона

Преко 42% испитаника, независно од пола, сматра да угрожава свој живот употребом телефона у

саобраћају. Преко 50% њих релативизује ово угрожавање, сматрајући да је то делимично тачно.

Жене су више склоне овој релативизацији, док су мушкарци ригорознији у процени да телефон у

саобраћају угрожава живот!


Мислиш да возачи који користе телефон угрожавају животе

свих учесника саобраћаја?


да, угрожавају 89.47% 87.50% 88.57%

делимично 10.53% 6.25% 8.57%

не угрожавају 0.00% 6.25% 2.86%

Укупно 100.00% 100.00% 100.00%

Табела 3: Угрожавање живота свих учесника саобраћаја од стране неопрезних возача

Угрожавање живота свих учесника саобраћаја од стране неопрезних возача

Скоро 90% испитаника сматра да возач, који користи телефон у вожњи, угрожава животе свих

учесника саобраћаја. Скоро 9% испитаника релативизује ово угрожавање, сматрајући да је то

делимично тачно и у томе опет предњаче жене.

Такође, мањи подузорак мушкараца, од нешто преко 6% сматра да возач са телефоном не

угрожава никога. Верујемо да се овако изјашњавају управо неодговорни и бахати возачи који,

најчешће, на крају некога заиста и угрозе због неопрезности у употреби мобилних уређаја током

вожње.

Да ли мислите да коришћење слушалица у саобраћају

омета људе?

Row Labels женског мушког укупно

да 47.37% 25.00% 37.14%

зависи 42.11% 68.75% 54.29%

не 10.53% 6.25% 8.57%

Укупно 100.00% 100.00% 100.00%

Табела 4: Ометање у саобраћају коришћењем слушалица

Ометање у саобраћају коришћењем слушалица

Разматрајући употребу слушалица током вожње и њихов ометајући утицај, преко 50% испитаника

сматра да је то делимично тачно и то нешто више мушкараца него жена. Жене скоро дупло чешће

од мушкараца виде слушалице као ометајући фактор у вожњи. Изгледа да се оне ослањају у

вожњи доста и на чуло слуха, које слушалицама буде ангажовано за неке друге стимулусе,

независне од звукова важних за вожњу. Ипак, имамо и подузорак жена од нешто преко 10%, које

сматрају да слушалице не делују ометајуће на вожњу.


Да ли ви користите слушалице док учествујете у



да 42.11% 50.00% 45.71%

не 21.05% 25.00% 22.86%

понекад 36.84% 25.00% 31.43%

Укупно 100.00% 100.00% 100.00%

Табела 5: Употреба слушалица

Употреба слушалица

Преко 45% нашег узорка користи слушалице у вожњи и у томе предњаче мушкарци са равно 50%

позитивних одговора док женски пол има свега мало више од 42% таквих одговора.

Колико је опасно коришћење мобилних телефона при

вожњи?


1 0.00% 1.52% 0.66%

3 3.49% 13.64% 7.89%

4 32.56% 24.24% 28.95%

5 63.95% 60.61% 62.50%

Укупно 100.00% 100.00% 100.00%

Табела 6: Колико је опасно коришћење мобилних телефона при вожњи?

Колико је опасно коришћење мобилних телефона при вожњи?

Највећи проценат испитаника сматра да је употреба телефона у вожњи опасна. Жене се у својим

одговорима групишу око максималне процене опасности, док се мушкарци распоређују и у

осталим, блажим проценама опасности.


Одлична концентрација

80,00%

60,00%

40,00%

20,00%

0,00%

већина

нема

таквих

појединци

женског

мушког

80,00%

60,00%

40,00%

20,00%

0,00%

80,00%

60,00%

40,00%

20,00%

0,00%

Добра (са потешкоћама)

већина

нема

таквих

појединци

Веома лоша концентрација

већина

нема

таквих

појединци

женског

мушког

женског

мушког

Концентрација возача при

употреби мобилног телефона

Највећи проценат испитаника сматра да

су само појединци способни да се

сконцентришу на вожњу док

телефонирају и у таквој процени

предњаче мушкарци далеко више него

жене.

Преко 42% испитаника сматра да је

немогуће концентрисати се на вожњу уз

мобилни и у таквој процени предњаче

жене. Изгледа да жене доживљавају

телефон у вожњи као дистрактор пажње

више него што то чине мушкарци који,

очигледно, имају више поверења у своју

моћ „владања ситуацијом“.

50,00%

40,00%

30,00%

20,00%

10,00%

0,00%

Нема концентрацију

већина

нема

таквих

појединци

женског

мушког

Табеле 7, 8, 9 и 10: Концентрација возача при употреби мобилног телефона

Закључак

Анализом резултата наше анкете закључујемо да је наша прва хипотеза нетачна и да је већи број

учесника који користе слушалице у саобраћају мушког пола, док за нашу другу хипотезу немамо

конкретан одговор јер су резултати јако слични али малу разлику можемо приметити да су

мушкарци више окренути безбедности у саобраћају од девојака тако да је та хипотеза тачна.

Такође можемо видети да око 42% испитаника мисли да је немогуће концентрисати се на вожњу

док се користи мобилни телефон док мали број њих мисли да је могуће остварити потпуну

концентрацију у току вожње што је изненађујуће јер се данашње генерације много боље сналазе

са новом технологијом и самим тиме им је лаксе да се фокусирају и на телефон и да неку другу

ствар у исто време (на пример вожњу).

Значај безбедности саобраћаја

Као што смо већ рекли дистрактори (углавном су то мобилни и други уређаји) доста

деконцентришу и они најчешће и доводе до саобраћајних несрећа. Како би што више смањили

број несрећа које се дешавају у саобраћају, морамо се придржавати основних правила за

безбедност у саобраћају и на тај начин поштедели и свој, али и туђи живот.

Број 7+/-2, представља број информација које можемо обрадити у краткорочном памћењу. Овај

број је ограничен и односи се на најдоминантније информације, тј. оне које привлаче пажњу.

Број радњи које можемо радити док учествујемо у саобраћају, било да смо пешаци или возачи, је

веома ограничен.

Кад би се сваки појединац понашао у саобраћају прописно, до оволиког броја несрећа не би

долазило. Оно што сигурно можемо је да смањимо тај број, тако што ће се свако са мало више

пажње придржавати основних правила за безбедност у саобраћају.

Видео материјал

Видео 1: Безбедност у саобраћају – „Када возиш...“




https://psihologijaija.jimdofree.com/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B

D%D0%B8-

%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0

%B8/%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82/%D0%BA%D0%B

E%D0%B3%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B0-

%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0-

%D0%B8%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1

%98%D0%B0/

Линк видео материјала:

https://www.youtube.com/watch?v=mkyB7NkEEMs

Употреба мобилних уређаја у саобраћају

Саша Мићић

Данило Кнежевић

Исидора Секулић

Оливера Нигић

Сава Станисављевић

Маша Марјановић


Резиме

Саобраћај, неизбежан део наше свакодневнице, од пешака, преко бициклиста, све до возача

безброј различитих моторних возила, претставља један од највећих узрока смрти данашњице.

Непажљивост и неодговорност учесника саобраћаја присутна је на сваком углу и у великом броју

проузрокована мобилним уређајима. Сходно томе обављено је истраживање у коме су испитани

сви учесници саобраћаја, и резултатима приказане најнеодговорније и најопасније групе људи у

саобраћају, на основу дистракције услед коришћења мобилних уређаја.

Кључне речи: Саобраћај, истраживање, безебдност

Abstract

Traffic is an inevitable part of out everyday lives. From pedestrians and cyclists to drivers of many

different types of vehicles, traffic is one of the biggest causes of death nowadays. Lack of attention and

carelessness from traffic participants is present everywhere an error made by motor vehicle drivers.

Accordingly, a research has been conducted in which the respondents covered every group of traffic

participants. The results showed which the most irresponsible and dangerous group is, caused by

distractions while operating a vehicle.

Keywords: Traffic, research, Safety

Кључне речи: саобраћај, безбедност, мобилни уређаји, психологија, истраживање

Значај безбездне вожње

- Безбедност током вожње је јако важна, пре свега због нас и наших најближих, а потом и због

свих осталих људи који учествују у саобраћају. Без обзира какав је неко возач, свако треба да зна

основна правила безбедности у току вожње. Безбедна вожња значи: везани појасеви, одморност

возача, повољни временски услови, без дистрактора пажње.

- Такође веома битна ствар је пажња возача. Возач мора да буде концентрисан на пут испред себе.

Као што смо и претпоставили, употреба мобилних уређаја је један од најчешћих дистрактора

пажње и његово коришћење доводи до највећег броја саобраћајних несрећа.

- Значај магичног броја 7+/-2 у току вожње: број 7+/-2, представља број информација које можемо

обрадити у краткорочном памћењу. Овај број је ограничен и односи се на најдоминантније

информације, тј. оне које привлаче пажњу. На пример, ако у току вожње, возачу зазвони телефон,

њега ће привући звук телефона и зато и кажемо да је телефон дистрактор пажње. Возач тада

обраћа пажњу искључиво на телефон и не може довољно да се концентрише и та непажљивост

највише и доводи до незгода које се дешавају у саобраћају и о којима свакодневно слушамо на

вестима.

Шема бр. 1: Шематски приказ когнитивне обраде информација

-према теорији Актинсона и Шифрина-


- Учесницима у саобраћају је веома битно да им квалитетно функционишу сви делови нервног

система- централни и периферни нервни систем.

- Централни нервни систем има важну улогу у пријему информација различитог типа. У његов

састав улазе мозак и кичмена мождина.

- Мождана кора је наборана површина мозга, она је центар свеукупне нервне делатности и важних

психичких процеса као што су говор, осећања, учења, мишљења, памћења, опажање… Подељена

је на четири режња, то су:

Фронтални (чеони) режањ која је

веома битна за процесе као што су

закључивање, пажња, резоновање, увиђање,

планирање. Она управља вољним

покретима тела, говором, разумевањем,

учењем и памћењем…

Паријетални (темени) режањсадржи

центре уз помоћ којих осећамо

топлоту, хладноћу, додир и бол.

Окципитални (потиљачни) режањје

важна за визуелно- спацијалне функцијевид

и сналажење у простору. Она обрађује визуелне информације што је веома значајно за

учешће у саобраћају , јер су 70% свих чулних информација које обрађујемо визуелног

Слика бр. 1: Режњи мождане коре

Слика бр. 2: Нервни систем човека – ЦНС и ПНС

типа.

Темпорални (слепоочни) режањ- је задужена за аудитивне функције, говор, за разумевање

и обраду информација емоционалне природе, у њој се налазе центри за слух који су такође

веома битни за учешће у саобраћају.

Подаци о коришћењу телефона у саобраћају

негативни ефекти употребе мобилног телефона на вожњу, утврђени су у многим

истраживањима

„гледа, а не види“ , иако је поглед возача усмерен на пут, не региструју оно што виде

испред себе

истраживања су показала да је 25% свих саобраћајних незгода повезано са дистракцијом

постоји велики број дистрактора пажње (шминкање, рекламни панои, мењање песе на

радију....), али највећи је управо мобилни телефон

док је возачева пажња усмерена ка мобилном уређају, осим што реагују спорије, они не

запажају велики број детаља и ситуација из окружења

тада је мождана активност при вожњи смањена на 37% при слушању гласа који допире из

телефона

научници са Универзитета у Барселони истраживање су дошли до податка да је писање

SMS порука док возите опасније и од вожње под дејством алкохола (дупло већа количина

конзумирања од дозвољене)

истраживања су такође показала да млади возачи узраста до 24 године у највећем проценту

користе мобилне телефоне и остале уређаје у односу на друге узрасне категорије

возачи са пробном возачком дозволом не смеју користити мобилне уређаје ни уз помоћ

hands free технологије

занимњив податак је да сликање селфија током вожње омета на 14 секунди, а друштвене

мреже могу ометати на пуних 20 секудни, нпр. ако се крећемо брзином 50 km/h и за 1s

прелазимо 14m ако у току такве вожње обраћамо пажњу на друштвене мреже, у најбољем

случају ћемо прећи 300m на слепо

45% возача који не конзумирају алкохол током вожње, не користе ни мобилне уређаје

резултати истраживања су показала да у групи возача који возе под утицајем алкохола,

0.83% никада не користи мобилни телефон

због недозвољеног коришћења мобилног телефона у току вожње, али и других уређаја

следи казна од 10.000 динара

Закон о безбедности саобраћаја на путевима каже следеће: “Возач не сме да користи

телефон, односно друге уређаје за комуникацију уколико нема, односно не користи, опрему

која омогућава телефонирање без ангажовања руку за време вожње. Возаћ не сме да

користи аудио, односно видео уређаје на начин да не чује звучне сигнале других учесника у

саобраћају, нити да предузима друге радње које ометају његову пажњу при управљању

возилом“.

Графикон бр. 1: Укупан број саобраћајних несрећа и број несрећа са настрадалим лицима у

периоду 2014.-2018. године

Дијаграм бр. 1: Старосна структура погинулих пешака у саобраћајним

2014.-2018. године

незгодама, у периоду

Дијаграм бр. 2: Старосна структура погинулих бициклиста у саобраћајним незгодама, у периоду

2014.-2018. године

Дијаграм бр. 3: Старосна структура погинулих мотоциклиста и мопедиста у саобраћајним

незгодама, у периоду 2014.-2018. године

Дијаграм бр. 4: Старосна структура погинулих лица у путничким аутомобилима у саобраћајним


Дијаграм брј. 5: Старосна структура погинулих лица у теретним возилима у саобраћајним


Дијаграм бр. 6: Старосна структура погинулих лица у тракторима у саобраћајним


Кратак опис истраживањa

циљ нашег истраживања је био да видимо на који начин чланови наших породица

учествују у саобраћају и да ли се они придржавају основних правила за безбедност

истраживање смо вршили тимски и уз помоћ упитника

најпре смо саставили упитник, који садржи сва питања која би нам помогла за израду овог

пројектa

затим је свак од чланова овог пројекта послао својој родбини направљен упитник, који су

они попунили и проследили га нама

након враћених и попуњених упитника, поделили смо се у групе како би овај извештај из

психологије повезали са другим предметима

-Затим је свако почео са израдом свог дела задатка, пре свега биологије и информатичког дела,

који су нам првенствено били потребни за израду овог извештаја.

-Повезаност психологије са другим предметима:


Биологија – Оливера Нигић и Сава Станисављевић

Информатика – Исидора Секулић и Маша Марјановић

Српски – Данило Кнежевић и Саша Мићић

Слика бр. 3: Чланови нашег тима на задатку, при обради упитника


Слика бр. 4:

Изглед упитника

Опис узорка: Истраживањем је обухваћено 102 испитаника, а од укупног броја, 59 су чиниле

особе женског пола, а 43 особе мушког пола.






Хипотезе:

Хипотеза 1. Претпостављамо да ће се женски пол у мањем проценту изјаснити да користи

мобилне уређаје током вожње аутомобила, бицикла и током преласка пешачког прелаза у улози

пешака

Хипотеза 2. Претпостављамо да ће се узрасна категорија младих људи у већем проценту изјаснити

да користи мобилне уређаје током вожње аутомобила, бицикла и током преласка пешачког

прелаза у улози пешака


Count of Да ли си возач? Column Labels

Row Labels Женски Мушки Grand Total

Да 27.45% 32.35% 59.80%

Не 30.39% 9.80% 40.20%

Grand Total 57.84% 42.16% 100.00%

Табела бр. 1: Проценат возача

за варијабалу-пол

Count of Да

ли си возач?

Column

Labels

Row Labels

Деца до 15

година

Млади

(16-30г.)

Средњих

година(30-60г.)

Старији

(преко 60г.)

Grand

Total

Да 0.00% 16.67% 35.29% 7.84% 59.80%

Не 9.80% 7.84% 10.78% 11.76% 40.20%

Grand Total 9.80% 24.51% 46.08% 19.61% 100.00%

Табела бр. 2: Проценат возача

за варијабалу-узраст

Од укупног узорка имамо, око

27% жена и 32% мушкарац

возача- укупно око 60%. Остали

део узорка не претставља

возаче. Највећи проценат возача

је средњих година, а најмањи

чине старија популација, не

рачунајући децу.

Count of Да ли користиш мобилни током вожње? Column Labels

Row Labels Женски Мушки Grand Total

Да, дешава се 7.84% 16.67% 24.51%

Никад 6.86% 3.92% 10.78%

Нисам возач 30.39% 8.82% 39.22%

Ретко 12.75% 12.75% 25.49%

Grand Total 57.84% 42.16% 100.00%

Табела бр. 3: Процентуални приказ

коришћења телефона за варијабалупол

Count of Да ли

користиш мобилни Column

током вожње?

Labels

Row Labels

Деца до 15

година

Млади

(16-30г.)

Средњих

година(30-60г.)

Старији

(преко 60г.)

Grand

Total

Да, дешава се 0.00% 6.86% 13.73% 3.92% 24.51%

Никад 0.00% 2.94% 4.90% 2.94% 10.78%

Нисам возач 9.80% 7.84% 9.80% 11.76% 39.22%

Ретко 0.00% 6.86% 17.65% 0.98% 25.49%

Grand Total 9.80% 24.51% 46.08% 19.61% 100.00%


коришћења телефона за варијабалуузраст

Од 100% нашег узорка, 24%

возача користи телефон за

воланом, од чега је више од пола

мушкараца. Око 11% узорка

возача не користи телефон за

воланом, више жена него

мушкараца. Око 14% испитаника

средњих година користи телефон

приликом вожње, а старији(4%)

најмање користе.

Преко 78% наших испитаника

примећује возаче аутобуса да

користе телефон док возе. ово је

веома депримирајући налаз јер

возачи аутобуса таквим

понашањем угрожавају животе

свих. И у узорку према узрасту

већина примећује исто.

Графикон бр. 2: Проценат испитаника који примећују

возаче аутобуса са телефоном за варијабалу-пол

Графикон бр. 3: Проценат испитаника који

примећују возаче аутобуса са телефоном за

варијабалу-узраст

Графикон бр. 4: Проценат

коришћења телефона међу

пешацима за варијабалу-узраст

Наши пешаци често користе телефон док су на улици-нешто више жена него

мушкараца, али је та разлика мала. Људи средњих година их највише користе

(33%).

Графикон бр. 5: Проценат коришћења

телефона међу пешацима за варијабалупол


коришћења телефона током вожње

бицикла/ ел. тротинета за

варијабалу-пол


коришћења телефона током вожње

бицикла/ ел. тротинета за

варијабалу-узраст

Од оних који возе бицикл, њих

преко 24% не користи телефон

док вози, и то више жена него

мушкараца. Преко 10% њих

користи телефон при вожњи

бицикла, нешто више жена него

мушкараца. Такође највише

користе млади око 5%, а људи

средњих година су најбројнији

међу онима којима се то никад не

дешава.

Count of Да ли казне за употребу мобилних током учешћа у

саобраћају треба да важе за све учеснике

Column

Labels


Grand

Total

Да 47.06% 31.37% 78.43%

Не, треба да важе само за возаче 10.78% 10.78% 21.57%

Grand Total 57.84% 42.16% 100.00%


мишљења да ли казне треба да важе

за све за варијабалу-пол

Count of Да ли казне за употребу

мобилних током учешћа у

саобраћају треба да важе за све

учеснике

Column

Labels

Средњих

година(30-

60г.)

Старији

(преко

60г.)

Деца до Млади

Grand

Row Labels

15 година (16-30г.)

Total

Да 5.88% 16.67% 41.18% 14.71% 78.43%

Не, треба да важе само за возаче 3.92% 7.84% 4.90% 4.90% 21.57%

Grand Total 9.80% 24.51% 46.08% 19.61% 100.00%


мишљења да ли казне треба да важе

за све за варијабалу-узраст

Скоро 80% испитаника сматра да

казне треба да важе за све

учеснике саобраћаја. Овакво

мишљење чешће имају жене.

Што се тиче узраста, највише је

оних средњих година (41%) који

сматрају да треба да важе за све.

Међу онима који мисле да казне

не треба да важе за све, највише

је младих(8%).

Count of Да ли казне за употребу мобилних уређаја у саобраћају

треба укинути?

Column

Labels

Grand

Total


Да 2.94% 5.88% 8.82%

Не, треба да остану овакве какве су! 31.37% 23.53% 54.90%

Треба их пооштрити! 23.53% 12.75% 36.27%

Grand Total 57.84% 42.16% 100.00%


мишљења да ли треба укинути

казне за варијабалу-пол

Count of Да ли казне за употребу

мобилних уређаја у саобраћају

треба укинути?

Column

Labels

Деца до 15 Млади Средњих Старији Grand

Row Labels

година (16-30г.) година(30-60г.) (преко 60г.) Total

Да 0.98% 5.88% 0.98% 0.98% 8.82%

Не, треба да остану овакве какве

Треба их пооштрити!

су!

2.94%

5.88%

6.86%

11.76%

17.65%

27.45%

8.82%

9.80%

36.27%

54.90%

Grand Total 9.80% 24.51% 46.08% 19.61% 100.00%


мишљења да ли треба укинути

казне за варијабалу-узраст

На основу варијабале-пол,

највише испитаника сматра да

треба оставити казне овакве

какве јесу, а око 36% сматра да

их треба пооштрити. На основу

варијабале-узраст, највише

младих сматра да треба укинути

казне, а највише људи средњих

година сматра да их треба

пооштрити.

Закључак на основу приказаних резултата

- На основу добијених резултата, потврђујемо нашу 1. хипотезу – тј. да женски пол мање користи

мобилне уређаје током вожње аутомобила, бицикла и током преласка пешачког прелаза у улози

пешака. Такође смо потврдили и нашу 2. хипотезу – тј. се узрасна категорија младих људи у већем

проценту изјаснила да користи мобилне уређаје током вожње аутомобила, бицикла и током

преласка пешачког прелаза у улози пешака

- Прметили смо да су жене доста пажљивије у току вожње него мушкарци.

- Људи средњих година су најопрезнији, за разлику од млађе и старије популације.

-Млађа популација има најмању свесност о значају безбедности у саобраћају, као и то колико

дистракторима могу угрозити свој и живот других људи.

Поновни осврт на значај безбедности у саобраћају

- Као што смо већ рекли дистрактори (углавном су то мобилни и други уређаји) доста

деконцентришу и они најчешће и доводе до саобраћајних несрећа. Како би што више смањили

број несрећа које се дешавају у саобраћају, морамо се придржавати основних правила за

безбедност у саобраћају и на тај начин поштедели и свој, али и туђи живот.

- Број 7+/-2, представља број информација које можемо обрадити у краткорочном памћењу. Овај

број је ограничен и односи се на најдоминантније информације, тј. оне које привлаче пажњу.

- Број радњи које можемо радити док учествујемо у саобраћају, било да смо пешаци или возачи, је

веома ограничен.

- Кад би се сваки појединац понашао у саобраћају прописно, до оволиког броја несрећа не би

долазило. Оно што сигурно можемо је да смањимо тај број, тако што ће се свако са мало више

пажње придржавати основних правила за безбедност у саобраћају.


Милојевић- Апостоловић, Б. (2020). Психологија за други разред гимназије, Нови Логос, Београд


https://psihologijaija.jimdofree.com/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B

D%D0%B8-

%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%

B8/%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82/%D0%BA%D0%BE

%D0%B3%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B0-

%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0-

%D0%B8%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1

%98%D0%B0/

https://www.abs.gov.rs/sr/analize-i-istrazivanja/statistika-i-analize/trendovi

ТЕРЕНСКО ИСТРАЖИВАЊЕ ПОНАШАЊА

УЧЕСНИКА САОБРАЋАЈА

-употреба мобилних уређаја у саобраћају-

Андреј Мићић

Ива Павловић

Анастасија

Љубичић

Јован Окетић

Богдан Радојевић


Резиме:

С обзиром да је осаобраћај део свакодневног живота свакога од нас, безбедност у њему је јако

битна. Главни факотри безбедности у саобраћају су пажња и концентрација. Управо ове две

ствари неопходне за безбедну вожњу ометају електрични уређаји који су свуда око нас.

Телефони, слушалице, звучници... чест су узрок несрећа. О томе колико је њихово коришћење у

току вожње присутно говори овај чланак, у коме су приказани резултати истраживања

спроведених на терену.

По категоријама је обрађено колико су ови уређаји заступљени у саобраћају. Иако се неке

бројке у истраживању чине малим, управо оне могу бити узрок несрећа, зато је јако битно да

скренемо пажњу свима онима који читају овај чланак да покушају да употребу ових уређаја

избаце или сведу на минимум, док су учесници у саобраћају и схвате последице које могу

изазвати.

Кључне речи: психологија, истраживање, безбедност, саобраћај, концентрација, мобили и

остали уређаји.

Abstract

Since traffic is a part of the daily life of each of us, our safety while being a part of it is very important.

The main factors for traffic safety are attention and concentration. It is these two things necessary for

safe driving that interfere with the electrical devices that are all around us.

Phones, headphones, speakers ... are a common cause of accidents. This article, which presents the

results of this research in the street, gives us some results about using devices while driving.

We tried to analyze how much these devices are used in different traffic categories. Although some

figures in the research seem to be small, they can be the cause of accidents, so it is very important to

draw the attention of all those who read this article to try to eliminate or reduce the use of these

devices and to raise awareness of the possible consequences of such behavior.

Key words: psychology, research, safety, concentration, sell-phones and other devices

Увод

Разлог из ког је концентрација како возача моторних средстaва, тако и пешака битна ћемо

објаснити на научном нивоу. Милер је 1956. дошао до закључка да је човек способан да обрати

пажњу и обрађује 7 +/- информација у краткотрајну меморију и да на њих реагује правовремено.

У зависности од особе до особе тај број варира од 5 до 9. Уколико своју пажњу преусмеримо на

факторе изван саобраћаја, повећавамо изгледе да дође до нежељеног сценарија.

Наведимо један пример, како бисмо боље приказали сценарио до ког може доћи. Човек је

приликом вожње камиона користио телефон и усмерио у потпуности своју пажњу на поруку

коју му је послао пријатељ. Време за које је прочитао поруку ће бити највероватније 4 секунде.

С обзиром да је претпостављена брзина којом се кретао 80km/h, он ће за 4 секунде прећи 90

метара, што може представљати велики проблем.


Један важан аспект током обуке возача јесте развијање става за безбедну вожњу. Разлог због

којег је безбедан став у вожњи толико важан је тај што ћете током вожње доносити много

избора, а ваши избори за вожњу имају последице. Сигурна вожња има много предности,

укључујући:

Ограничавање стреса док сте на путу

Помаже вам да задржите возачку дозволу

Смањује шансу од могућег судара

Да смо имали безбедан став у вожњи, морамо да контролишемо своје емоције и понашање и да

прихватимо одговорност за све своје одлуке у вожњи.

Емоција је реч која се користи за идентификовање осећања попут беса, страха и радости. Ако

вас емоције обузму током вожње може доћи до промене начина на који процењујете ризик и

доносите одлуке у вожњи. Када на вас утичу јаке емоције попут беса, ваша способност

доношења мудрих одлука може се смањити, повећавајући шансе за грешку. Можда сте толико

заокупљени својим бесом да погрешно процењујете ризике или чак не примећујете важне

догађаје у одређеној ситуацији у вожњи.

Можете очекивати емоционални стрес у свакодневној вожњи. Учење управљања њиме је важно

за вашу сигурност и сигурност других.

Када возите, морате бити сигурни да сте спремни да прихватите одговорност за све своје

одлуке о вожњи. Други возачи не могу да вас натерају да се понашате на овај или онај начин;

ваше реакције на њихово понашање су под вашом контролом. Морате се дисциплиновати да

бисте сигурност поставили на прво место без обзира на то шта било који други возач ради.

„Магични број седам, плус или минус два: нека ограничења нашег капацитета за обраду

информација“ један је од најцитиранијих радова у психологији. Написао га је когнитивни

психолог Џорџ А. Милер са Одељења за психологију Харвардског универзитета и објавио 1956.

у часопису Psihological rewiev. Често се тумачи да се тврди да је број предмета које просечан

човек може држати у краткотрајном памћењу 7 ± 2. То се назива и Милеров закон.

Број 7+/-2 представља број информација које просечан човек може да држи за неко време. У

обраду ће ући само оне информације на које обраћамо пажњу. Током вожње човек добије

мноштво разних информација, које су јако битне за важњу. Ако му је пуштена музика у колима

он ће се више концетрисати на музику него на пут. Док он обраћа пажњу на музику он може да

не види ауто који му наилази на путу и на тај начин може да настане судар.

Шема когнитивне обраде информација

Шема бр. 1: Шематски приказ когнитивне обраде информација

-према теорији Актинсона и Шифрина-


У овом делу текста бавићемо се структурама мозга, као и његовим центрима. Наиме, мозак

можемо поделити на зоне - центре, хемисфере и делове. Сваки од њих има своју посебну

поделу и улогу, какоу организму, тако и у саобраћају, јер је све повезано једно са другим.

1. Зоне (центри) мозга

- фронтална (чеона) зона веома је битна за процесе као што су планирање, организовање,

закључивање, па чак и за пажњу.

- прецентрална и паријетална (темена) зона задужена је за моторне и соматосензорне

функције организма (сензорни и моторни хомункулус)

- окципитална (потиљачна) зона регулише визуелно-спацијалне функције (вид и сналажење у

простору) - обрађује визуелне информације што је веома значајно за вожњу, као што сам и

помињала у делу о чулу вида

- темпорална (слепоочна) зона јесте зона задужена за аудитивне функције, говор, памћење,

емоције - обрађује слушне информације, информације емотивне природе и продукцију говора

2. Хемисфере мозга

- лева хемисфера контролише десну половину мозга и његове функције и центри су аналитичко

размишљање, наука, математика, узроци, последице, закључивање, редослед, бројеви, логика,

језик и речи - значајна је због обраде података нумеричке и текстуалне природе (значајно за

саобраћај у виду препознавања путоказа, смерница...)

- десна хемисфера контролише леву половину мозга и његове функције и центри су

тродимензионално размишљање, ритам, уметност, креативност, музика, опажање, димензије,

покрети, машта и слике - значајна је због обраде података и увиђања целина у простору (у

вожњи врло битно увидети многе ствари и имати правилну перцепцију и поглед на постојећу

ситуацију)

3. Делови мозга

- кора мозга са великим мозгом представља центар виших психичких функција које савременог

човека разликују и дижу на виши ниво у односу на сва друга жива бића и код људских бића је

он највише еволуирао - овај део је од пресудног значаја за учешће у саобраћају

- таламус је део мозга са релејном улогом и он прима већину сензорних сигнала као што су

аудитивни, визуелни сигнали и додир и помаже да буду обрађени од стране других делова

мозга - игра улогу у контроли кретања - у њему се врши делимично тумачење свих примљених

сензорних сигнала

- хипоталамус контролише велики број телесних функција укључујући апетит, жеђ, и сан - игра

улогу у контролисању емоција и у директној је комуникацији са хипофизом, главном жлездом

којој путем одговарајућих нервних сигнала даје налог да контролише све остале жлезде са

унутрашњим лучењем - овај део мозга важан је у саобраћају из прстог разлога што ће правилан

рад хипоталамуса уравнотежити и ендокрини систем и учинити возача смиреним и способним

за вожњу

- мождани мост игра важну улогу у вашем нивоу узбуђења, свести и сна, а уз то је веома

укључен у контролисање аутоматских телесних функција

- амигдала помаже у чувању и класификацији сећања и емоција, а њена кључна улога јесте у

емоцијама, нарочито страху - важно је да возач емотивно буде стабилан

- ретикуларна формација је задужена за пажњу, активност и будност

- мали мозак је задужен за контролу кретања и помаже у контроли држања и равнотеже и

људима у учењу и усвајању покрета

- продужена мождина је део мозга који помаже контролисању аутоматских функција као што

су: дисање, рад срца, варење итд - функционише као преносник сигнала који долазе и одлазе до

мозга

- кичмена мождина је део тела који преноси информације од мозга ка остатку тела -

контролише рефлексе чиме представља још једну важну карику за учешће у саобраћају

Дакле, навођењем ових структура и центара мозга можемо слободно рећи да је сваки од њих

подједнако важан за правилан рад људског организма. Као такав, организам може нормално

обављати све животне функције, самим тим и несметано и без икакве опасности по било кога

учествовати у саобраћају.

Кратак опис истраживања

Циљ истраживања:

Наш циљ истраживања јесте да утврдимо који број учесника у саобраћају користи електричне

уређаје. Разлог из којег је ово истраживање битно, јесте тај што коришћење слушалица или

мобилног телефона одвалачи пажњу која је потребна како не бисмо угрозили остале учеснике

саобраћаја, па и себе.

Ток истраживања:

Како би се истраживање успешно и тачно извршило, наших пет чланова је прво изашло на

терен. То подразумева да је сваки члан био задужен за одређени сегмент истаживања. Два

ученика су пратила учеснике који су у моторним возилима (аутобусе, кола, камионе, моторе...),

друга два пешаке и бициклисте, док је преостали члан групе бележио информације.

Након што смо прикупили све информације које су биле потребне, наш тим је уз детаљнија

обајшњења направио документ, на основу ког је касније направљен чланак на српском и

енглеском језику.


Повезаност писхологије са другим предметима:

Биологија – Ива Павловић

Српски – Анастасија Љубичић и Богдан Радојевић

Информатика – Јован Окетић

Енглески – Андреј Мићић


Опис узорка: Истраживањем су биле обухваћене 4 категорије испитаника, тј. 4 подузорка:

возачи путничких возила, возачи аутобуса, бициклисти и пешаци. Величина узорака је зависила

од фреквенције саобраћаја током пола сата праћења и обухватила је укупно 324 возача

аутомобила; 15 возача аутобуса; 17 бициклиста и 239 пешака.






Хипотезе:

Хипотеза 1. Претпостављамо да ће највећа употреба мобилних телефона бити од стране пешака

у узрасту између 16 и 30 година.

Хипотеза 2. Претпостављамо да ће жене користити мање електричне уређаје током вожње.

Превозно

средство


Укупан број

пешака/воз

ича %

аутомобил 324 8,30%

аутобус 15 93,30%

бицикл 17 29,40%

пешак 239 37,20%

Табела број 1. укупан број пешака и возила и њихов проценат коришћења електричних уређаја

Када не узимамо пол у обзир, можемо јасно видети да возачи аутобуса највише користе

мобилне уређаје.

Превоз.

средство

пол

<15

телефон

<15

слушке

16-30

фон

16-30

слушке

30-60

фон

30-60

слушке

>60 фон

аутомобил мушко 0 0 11 3 8 1 0 0

женско 0 0 2 0 2 0 0 0

пешаци мушко 5 3 8 12 21 2 2 0

женско 4 1 11 4 14 1 1 0

бициклисти мушко 0 0 0 2 0 1 0 0

женско 0 0 0 1 0 1 0 0

аутобуси мушко 0 0 1 1 6 5 1 0

женско 0 0 0 0 0 0 0 0

>60

слушке

Табела број 2. употреба мобилних телефона и слушалица у зависности од узраста

Види се да људи од 30 до 60 година највише користе телефон и слушалице

Превоз.

средство пол <15год 16-30год 30-60год >60год

аутомобил мушко 0 14 9 0

женско 0 2 2 0

пешаци мушко 8 20 23 2

женско 5 15 15 1

бициклисти мушко 0 2 1 0


аутобуси мушко 0 2 11 1


Табела број 3. укупно употреба уређаја по годинама

350

300

250

200

150

100

50

0

аутомобил аутобус бицикл пешаци

укупан бр. %

Графикон број 1. однос укупног броја пешака и укупног процента коришћења електричних

уређаја

Можемо да видимо на графику број 1. да су електронске уређаје највише користили пешаци, а

најмање бициклисти.

40

35

30

25

20

15

10

5

0

Аутомобил Пешаци бициклисти аутобуси

<15 телефон <15 слушке 16-30 фон 16-30 слушке

30-60 фон 30 - 60 слушке >60 фон >60 слушке

Графикон број 2. однос укупног броја употребе мобилних телефона и слушалица

На графику број 2. може јасно да се види да су људи старосне групе између 30 и 60 година

највише користили телефон, а најмање људи који су старији од 60 година.

Слушалице су највише користили грађани у животном добу између 16 и 30 година, а најмање

грађани старији од 60 година.

25

20

15

10

5

0

аутомобил пешаци бициклисти аутобуси

Графикон број 3. однос мушкраца и жена

<15 мушко <15 женско 16-30 мушко 16-30 женско

30-60мушко 30-60 женско >60 мушко >60 женско

На графику број 3.

електронских уређаја.

може да се види да је мушка популација доминирала у коришћењу

Закључак на основу добијених резултата

На основу добијених резултата долази до негирања наше прве хипотезе, која је говорила да ће

највише користити мобилни телефон пешаци између 16 и 30 године. Резултати нам показују да

су највише користили телефон људи који су између 30 и 60 година.

Резултати су нам потврдили нашу другу хипотезу, која је говорила да ће жене мање користити

мобилне уређаје током вожње.

Оно што смо највише очекивали јесте то да ће грађани старији од 60 година најмање користити

електричне уређаје.

Закључили смо да су мушкарци и генерално пешаци најкритичнији за безбедност у за

безбедност у саобраћају, јер им је нјамањи степен опреза.

Поновни осврт на значај безбедности у саобраћају

Сваки учесник у саобраћају дужан је да обраћа пажњу на своју околину јер у супротном може

доћи до саобраћајних несрећа, које могу да доведу чак и до нечије смрти. Предлажемо да се

телефони утишају током вожње и да се не слуша музика, јер нас они ометај.

Магичан број 7+/-2 представља број информација које човек може да задржи за неко време.

Током вожње ми константно примамо мноштво информација, али ако нам нешто изненадно

прекине концентрацију може доћи до последица.

Видео материјал

https://youtu.be/iY80DbboUrE

https://youtu.be/-6s0tqPGdkE

https://youtu.be/U91rmlibiLI

https://www.youtube.com/watch?v=dgcj2pgIiwU



Београд

https://www.lowestpricetrafficschool.com/teens/importance-safe-driving-attitude/

https://en.wikipedia.org/wiki/The_Magical_Number_Seven,_Plus_or_Minus_Two

Употреба мобилних уређаја у саобраћају –

испитивање популације адолесцената

Алекса Деспотовић

Стефан Андрић

Мирко Касалица

Ђорђе Луковић

Павле Гргић

Павле Бошковић

Гимназија „Патријарх Павле“, Београд

Резиме

Када смо учесници саобраћаја, увек морамо бити на опрезу. За добробит себе, а и других учесника

саобраћаја. Морамо бити максимално концентрисани на одлуке које доносимо, и на који начин их

изводимо. Као што знамо постоји много људи који не поштују законе и правила саобраћаја, тако

да морамо увек бити спремни и на туђе грешке, како би избегли могућу саобраћајну несрећу. Ово

истраживање се одвијало управо због тога да покажемо колико људи не воде рачуна у

саобраћају. Циљ је информисати људе о оваквим стварима како би сами себе запитали да ли се

они понашају по прописима у саобраћају. Ово истраживање, наравно не би било могуће без нашег

истраживајућег тима који је вредно радио и бележио како се људи понашају на терену.

Кључне речи: истраживање, информисаност, концентрација у саобраћају, безбедност учесника


Abstract

When we are traffic participants, we have to always be aware of our surroundings for safety of others and

primarily ourselves. We have to be fully concentrated on the decision we make, and how we decide to put

them to action. We all know there are a lot of people who don't respect the law and are reckless in traffic,

so we should always be prepared for other's mistakes, so to avoid a potential car crash. This study was

done to prove how much people are irresponsible in traffic. The goal is to inform the people about these

things so they ask themselves if they behave according to rules of traffic. This study off course couldn't

have been possible without our research team, whom tirelessly worked on the field to mark how people

behaved in traffic.

Keywords: research, informants, concentration, traffic, safety of participants

Увод

Постоји много ствари које могу да нас ометају у саобраћају. Било да учествујемо у саобраћају као

пешак или возач подјенако смо угрожени ако се препустимо њему. Као што сте вероватно до сада

закључили, то је мобилни телефон. Његова главна намена је да се врше позиви, али као је

технологија напредовала, појавиле су се различите социјалне медије и апликације које

предтављају велики проблем у овом случају. Коришћење њих у саобраћају може изазвати велике

проблеме. Од великог значаја је тзв. магични број 7+/-2. Он нам пружа доказе о способности

краткотрајног памћења. Већина одраслих може да ускладишти између 5 и 9 предмета у својој

краткотрајној меморији. Управо при вожњи је битно да у кратком временском периоду човек може

да што више предмета процесуира и да донесе праву и исправну одлуку. Национално веће за

безбедност извештава да употреба мобилних телефона током вожње доводи до 1,6 милиона судара

сваке године. Готово 390.000 повреда се догоди сваке године услед несрећа изазваних смс

порукама током вожње. 1 од сваке 4 аутомобилске несреће у Сједињеним Државама настају због

слања СМС-ова у току вожње.

Неуролошки аспекти безбедности у саобраћају

Неуротрансмитери који су задужени за процесе битне за понашање у саобраћају;

1. Ацетил-холин,

2. Серотонин,

3. Допамин,

4. Епинефрин и норепинефрин,

5. Глутамат,

6. ГАБА.

Чула која су од значаја у саобраћају су:

1. чуло вида,

2. чуло слуха,

3. чуло додира,

4. проприоцептивно чуло (о положају тела),

5. чуло мириса – олфакторно (ако се осети мирис горива)

6. чуло укуса – густативно, које може деловати ометајуће ако је ангажовано укусима који делују и

одвраћају пажњу било да су пријатни, било да је реч о непријатним укусима који изазивају

аверзију и гађење.

Делови мозга који су значајни у саобраћају:

1. окципитална (потиљачна) за обраду визуелних информација – значајни за вожњу јер 70% свих

чулних информација које обрађујемо су визуелног типа

2. фронтална (чеона) за процесе као што су закључивање, увиђање, резоновање, предвиђање,

схватање

3. паријетална (темена) – задужена за сензомоторне функције – сензорни и моторни хомункулус

(види доле о хомункулусу)

4. темпорална (слепоочна) – за обраду слушних информација, за разумевање и продукцију говора

и обраду информација емоционалне природе.


Проверити теорију когнитивне обраде информација у пракси – утврдити какву процену свог

понашања у будућности, по питању употребе мобилних уређаја у саобраћају, имају млади људи,

наши вршњаци – адолесценти који похађају средњу школу.



Истраживање је засновано на анализи одговора које смо добили од наших другара из разреда

применом претходно направљеног упитника у Гугл-формама. Сваки члан наше групе има одређен

задатак који подразумева знања из предмета, као што су; српски и енглески језик, биологија и

информатика. Циљ је наравно, да покажемо како се наши другари понашају у саобраћају.


Стефан Андрић- задужен за биолошки део и превод српски део текста на енглески језик (резиме).

Алекса Деспотовић- такође задужен за биолошки део, као и за део прављења часописа

Касалица Мирко- задужен за информатички део, пивот табела, ексел

Павле Бошковић- такође учествује у статистичкој обради података

Павле Гргић- задужен такође за превод на енглески језик

Опис узорка:

Ученици нашег одељења, другог седам су чинили узорак у овом истраживању. Од 35 ученика, 29

је дало одговоре. 12 дечака и 17 девојчица.

Варијабле: Пол- мушки/женски

Метод истраживања: систематски неекспериментални метод – посматрање




Хипотезе:

Хипотеза 1. Претпостављамо да ће женски пол у већем проценту користити мобилне уређаје на

пешачком прелазу

Хипорета 2. Сматрамо да ће мушки пол у мањој мери бити свестан опасности употребе мобилних

уређаја за воланом аутомобила и у другим саобраћајним ситуацијама.

Табела 1. Став према упптреби телефпна


Count Да ли употреба телефона у саобраћају угрожава живот?

Column

Labels

Grand

Total

Row Labels женског мушког

да 29,41% 54,55% 39,29%

делимично 41,18% 27,27% 35,71%

не 29,41% 18,18% 25,00%

(blank) 0,00% 0,00% 0,00%

Grand Total 100,00% 100,00% 100,00%

Готово 40% узорка сматра да употреба телефона у саобраћају угрожава живот и у томе су

изричити мушкарци - њих је скоро дупло више од жена које исказују такав став. Од 25% узорка

који негирају да телефон у саобраћају угрожава живот, већину чине жене! Закључујемо да су, по овом

питању, мушкарци далеко пажљивији.

Шта радите када добијете поруку док прелазите улицу?

Column

Labels

Grand

Total


игноришем поруку 5,88% 25,00% 13,79%

пређем улицу па прочитам поруку 47,06% 41,67% 44,83%

само погледам од кога је, али не прочитам 29,41% 25,00% 27,59%

увек прочитам 17,65% 8,33% 13,79%

Grand Total 100,00% 100,00% 100,00%

Табела 2. Понашање пешака на улици

Близу 60% нашег укупног узорка је пажљиво при преласку улице - 13.79% игноришу поруку

(углавном мушкарци) или је прочитају када пређу улицу (44.83%) - нешто мало већи број жена.. Од

оних који поруку увек прочитају, већина су жене.

Да ли коришћење слушалица у саобраћају омета људе?

Column Labels


Grand

Total

да 29,41% 58,33% 41,38%

зависи 47,06% 25,00% 37,93%

не 23,53% 16,67% 20,69%

Grand Total 100,00% 100,00% 100,00%

Табела 3. Кпришћеое слушалица

Преко 41% испитаника сматра да и супотреба слушалица у саобраћају угрожава безбедност. Овај став

има дупло више мушкараца од жена. Скоро 38% испитаника релативизује ово угрожавање, под

изговора да то зависи од неких фактора - овој релативизацији су склоније жене. 20% њих сматра да

употреба слушалица не омета људе у саобраћају и то више изјављују жене. И овде закључујемо да

мушкарци испољавају далеко већи ниво опреза у односу на припаднице женског пола.

Да ли ви користите слушалице док учествујете у


Column

Labels


Grand

Total

да 70,59% 58,33% 65,52%

не 5,88% 33,33% 17,24%

понекад 23,53% 8,33% 17,24%

Grand Total 100,00% 100,00% 100,00%

Табела 4. Наши испитаници и слушалице

Преко 65% испитаника нашег узорка користи слушалице у саобраћају - нешто више девојака од

момака. Посматрајући претходну табелу, која каже да преко 42% испитаника сматра да слушалице у

саобраћају угрожавају безбедност, питамо се да ли се људи намерно и свесно излажу опасности!

Слушалице у саобраћају не користи преко 17% узорка, већином мушкараца. Опет примећујемо већи

ниво одговорности мушког пола.

Колико је опасно коришћење мобилних телефона при

вожњи?

Column

Labels

Grand

Total


1 0,00% 2,08% 0,91%

2 3,23% 0,00% 1,82%

3 19,35% 6,25% 13,64%

4 45,16% 50,00% 47,27%

5 32,26% 41,67% 36,36%

(blank) 0,00% 0,00% 0,00%

Grand Total 100,00% 100,00% 100,00%

Табела 5. Схватање опасности од употребе телефона у вожњи

Примећујемо да највећи проценат испитаника сматра да је употреба телефона у саобраћају опасна -

преко 80% њих сматра да је то опасно на нивоу 4 или 5, на скали опасности од 1 - 5. Већину узорка

оваквог мишљења имају мушкарци.

Може ли возач да се концентрише на вожњу док користи

мобилни телефон?

Column

Labels

Grand

Total


већина 17,65% 9,09% 14,29%

нема таквих 29,41% 54,55% 39,29%

појединци 52,94% 27,27% 42,86%

појединци, нема таквих 0,00% 9,09% 3,57%

(blank) 0,00% 0,00% 0,00%

Grand Total 100,00% 100,00% 100,00%

Табела 6. Концентрација возача са телефоном за воланом

Највећи проценат испитаника нашег узорка сматра да само појединци могу да се концентришу на

вожњу са телефоном у руци. Овакво мишљење има дупло више девојака од момака. Највећи проценат

узорка сматра да већина има потешкоће при употреби телефона за воланом.


Генерално гледано, сматрамо да је велики део нашег узорка веома свестан опасности коју прави

употреба мобилног телефона у саобраћају. Ипак, испоставило се да су припадници мушког пола из

нашег узорка показали да ће имати већу одговорност у саобраћају од девојака. Нашу прву хипотезу

смо делимично потврдили – девојке заиста тешко одолевају да се одазову на позив на пешачком

прелазу. Међутим, друга наша хипотеза је оповргнута – у низу одговора, мушкарци су показали виши

ниво свести о опасности употребе мобилних уређаја у саобраћају.

Закључак

Делимично смо изненађени резултатима нашег истраживања, поготово полним разликама које су

показале неочекивано виши ниво освешћености припадника мушког пола у саобраћајним

ситуацијама. Сматрамо да је едукација о саобраћају важна као превентива саобраћајних несрећа



Београд

Коришћени су материјали са сајта:

https://zonamedicine.com/neurotransmiteri-glutamat-gaba-dopamin/

https://www.simplypsychology.org/short-term-memory.html

Истраживање понашања учесника саобраћаја –

употреба мобилних уређаја у саобраћају

Тема: Опажање, пажња и когнитивна обрада информација и употреба

мобилних телефона као дистрактора (ометача пажње) у саобраћају

Вања Врзић

Алекса Величковић

Софија Колаковић

Наталија Лончаревић

Ана Дубљевић

Даница Грубор

Гимназија Патријарх Павле, Београд

Резиме

Ако желимо да без страха учествујемо у саобраћају, морамо поштовати одређена

,,правила“.Наиме, сви учесници саобраћају(возачи, пешаци, бициклисти) морају да буду што је

више могуће концентрисани-не треба да дозволе да им спољашњи фактори(дистрактори), попут

мобилног телефона, ометају пажњу.Скоро је немогуће срести особу која макар једном није

користила мобилни телефон током вожње.Интересанто је да је да се неке претпоставке(за које

би велика већина рекла да су тачне), попут тога да жене возачи више користи мобилни телефон,

испоставити нетачним.

Такође, о томе колико је заиста опасно користити мобилни телефон током учешћа у саобраћају

сазнаћете на самом почетку-доста тога је већ познатог, али наравно да има и нечег новог и

веома занимљивог.Након читања чланка поставите себи следеће питање,, Да ли ћу следети пут

користити телефон током вожње/преласка улице или ћу то ипак урадити мало касније(када

напустим возило/будем на тротоару)-надам се да ће ваш одговор бити,,Не“.

Кључне речи: страх, саобраћај, концентрација, спољашњи фактори(дистрактори), мобилни

телефон.

Abstract

If we want to participate in traffic with no fear, we need to follow certain “rules”. Therefore, all

participants in traffic (drivers, pedestrians, bikers) have to be concentrated as much as possible - they

should not allow external factors (distractors), such as mobile phone, to distract their focus. It’s almost

impossible to not have met a person who’s hasn’t used a mobile phone while driving. It is interesting that

some presumptions (for which, the majority of people would say are true), as the one claiming that female

drivers are using mobile phones more often, turned out to be false.

Furthermore, how dangerous it is to use a mobile phone while participating in traffic, you’ll find out at

the first part of the article-most of the things are already well known, but there are also some new and

interesting facts. After reading this article, ask yourself the following question: “Am I going to use the

phone next time while driving/crossing the street, or shall I do it a bit later (when I’m not in the

vehicle/on the pavement)?”- Hopefully, your answer will be “No”.

Key words: fear, traffic, external factors (distractors), mobile phone

Зашто је битно да возач буде највише сконцентрисан на вожњу и све

функције током ње?

У саобраћају, возач има највећу моћ-он поседује највеће и најаче оружје(возило).Ако он није

довољно сконцентрисан да управља тим возилом, живот осталих учесника у саобраћају је у

великој опасности.Данас је са нама био полицај Марко Петровић, са којим свмо у разговору

сазнали пуно интересантних чињеница;

1. Како ради мозак једног возача током вожње?

• Возач прво ствара сензорну меморију тј. прима информације путем различитих

чула. Пријем трајде до 5 секунди, а затим се ствара радна меморија која траје око

30 секунди. У том тренутку возач може да обради око 7 информација, а тада се,

заправо, доносе тренутне одлуке.

2. Какве све последице могу настати ако возача ометају дистрактори (у нашем случају

мобилни телефон)?

• Научници у Барселони су дошли до података да је писање СМС порука у току

вожње опасније него под дејством алкохола, када је конзумирана дупло већа доза.

• Око 25% саобраћајних незгода се деси због одређених дистрактора, од којих су

најчешће телефони

3. Шта бисте поручили нашим читаоцима возачима?

• Свака секунда је битна и због тога возач мора бити сконцентрисан на саобраћај

ради доношења безбедних и правилних одлука без дистрактора!

Улога и значај централног нервног система у обради и пријему

информација различитог типа

Нервни систем има главну и значајну улогу током вожње- он је укључен у обраду свих

информација у току вожње, а постоје зоне које су задужене за одређене функције:

1. Фронтална зона је задужена за пажњу и организовање

2. Прецентрална и паријетална за моторне и соматосензорне функције,

3. Окципитална за визуелно-спацијалне функције

4. Темпорална зона за аудитивне функције и говор.

Докторка Јована Ристић, неуропсихијатар, са нама је поделила информације везане за важност

нервог система прилоком вожње и која је зона задужена за коју функцију.На самом крају

разговора, докторка нам је поручила следеће: ,,Кроз нервни систем врши се обрада великог броја

информација и зато наглашавамо да је битно да возач буде усресређен на вожњу и свих

обавештења око њега.“

Слика 1.-приказ различитих зпна

нервнпг система

Истраживање - Колики проценат људи у Србији користи мобилни

телефон током учешћа у саобраћају

Путем онлајн анкете успели смо да дођемо до занимљивих сазнања.Наиме, људи различитих

полова и старосних доба, одговарали су на питања из упитника-да ли и колико често користе

мобилни телефон као учесници у саобраћају, као и на кој начин га користе.Одговри су приказани у

форми графика.

1.Возачи

Мушкарци впзачи

тел.-ја зпвем

кпристим самп у стаоу мирпваоа впзила

тел.-јавим се на ппзив

10

5

1 3 1 1

средоих

гпдина(30-60)

млади(16-30)

График брпј 1

Жене впзачп


тел.-јављам се на ппзив

шаљем ппруке

претраж.садржај на интер.

труд.се да не кпристим,али се ппнек. Деси

6

000 0 000

0 11 2

5

000 112 1

4

0 0 0 000

000

00

Деца дп 15 г. Млади пд 16 дп 30 г. Људи средоих г.(пд 30

дп 60)

Стари прекп 60 г.


2.Бициклисти

Мушкарци бициклисти/впзачи ел.

трптинета

тел.-јавим се на ппзив

кпристим тел. Искључивп у стаоу мирпваоа


4

2

људи средоих

гпдина(30-60

1 1 1

0

деца дп 15. г.


Женe бициклисти/возачи ел. тротинета


тел.-јављам се

шаљоем ппруке

претражујем интернет садржај

играм игрицу

кпристим слушалице

2

000000

00000 1

0 000 1

2

0 0

0000000

Деца дп 15 г. Млади пд 16 дп 30 г. Људи средоих г.(пд 30

дп 60)

Стари прекп 60 г.


3.Пешаци

Мушкарци пешаци


тел.-јављам се на ппзив

кпристим тел. искључивп дпк мирујем

3 3

1

1

1

1

0

0 0

деца дп 15.г.1 средое г. (16-30) млади (16-30 г.)


Жене-пешаци


тел.-јављам се

шаљем ппруке

претражујем интернет садржај

играм игрицу

кпристим слушалице

7

11

6

0 2

6 9

0 0 0 1 1 1 3 5

0

4 3 0 1 4

0 0 0 0 0 0 1

Деца дп 15 г. млади пд 16 дп 30 г. Људи средоих г.(пд 30 дп 60) Стари прекп 60 г.


1.Возачи

Закључци

• Мушкарци у већој мери телефонирају током вожње(они зову или се јављају)

• Жене током вожње најчешће шаљу поруке(сматрамо да је много опасније слати поруке)

2.Бициклисти/Возачи ел.тротинета

• Мушкарци поново у у већпј мери телефонирају током вожње бицикла/ел. тротинета

• Жене углавном користе слушалице током вожње или играју игрице(такође веома опасно)

3.Пешаци

• Мушкарци користе мобилни телефон, али у малој мери

• Жене у већој мери користе мобилни телефон током преласка улице(они зову некога или се

јављају на позив)

Kaда се осврнемо на све одговоре, долазимо до закључка да жене више угрожавају безббедну

вожњу(раде много опасније ствари током вожње од мушкараца).

Свако од нас има право на сигурно учешће у саобраћају.Како би оно свима било осигурано, сви

учесници саобраћаја треба максимално да буду концентрисани на свој ,,посао“ у саобраћају и не

доводи друге људе у опасност.

НАКОН ЧИТАЊА ЧЛАНАКА НАУЧИЛИ СМО ДА:

1. је значај безбедности саобраћаја неизмерљив.

2. када водимо рачуна о безбедности у саобраћају смањујемо ризике да се догоди нека несрећа која

може да буде фатална за учеснике саобраћаја. Дистрактори пажње у саобраћају, као што је

мобилни телефон, имају изразито негативан утицај. Они смањују свесност учесника у

саобраћају, тј. окупирају чула на тренутак и одвлаче пажњу од елемената важних за

безбедно учешће у саобраћају. Дистрактори пажње су најчешћи узроци саобраћајних

несрећа, стога треба да смањимо њихово учешће у саобраћају на минимум, пре свега –

употребу телефона.

3. током вожње, сви треба да буду максимално усредсређени на саобраћај, а сви елементи

елементи понашања у саобраћају - испоштовани, као и да буду у функцији безбедне

саобраћајне процедуре.



КОЛИКО СТЕ БЕЗБЕДНИ КАДА КОРИСТИТЕ

ТЕЛЕФОН ДОК УЧЕСТВУЈЕТЕ У САОБРАЋАЈУ?

Ања Баралић

Урош Беговић

Марко Гајић

Милица Гроздановић

Катарина Јеремић

Јована Спасовски


Резиме

Саобраћај је веома комплексна ствар и сваки учесник у саобраћају мора да води рацуна о себи и о

другима. Огроман број људи не поштује закон и правила у саобраћају и самим тим доводи и себе и

друге до животне опасности. Многи људи у данашње време причају док возе или док прелазе улицу

и то је нажалост постало нормално. Ово је разлог зашто правимо истраживање. Желимо да

видимо ко је најпроблематичнији у саобраћају и да закључимо како то да поправимо.

Истрживање је било веома успешно, а резултате можете да видите у наставку.

Кључне речи: саобраћај, учесници у саобраћају, пешаци, безбедност, мобилни телефони

Abstract

Traffic is a very complex thing and every participant have to take care about themselves and

about others. A huge number of people don„ t respect laws and rules in traffic and then bring

yourself and others to the life danger.Nowdays, many people talk when they drive or cross the

street, and that , unfortunately, became normal. This is the reason why we make this research.

We want to see who is the most problematic in traffic and how to solve it. The research was very

successfully, and you able to see the results in next part.

Keywords: traffic, traffic participants, pedestrians, security, mobile phone

Увод-Значај безбедне вожње

Сопствена безбедност, безбедност најближих, али и свих других учесника у саобраћају је

нешто што возачи у сваком тренутку морају да имају на уму. Без обзира на возачко умеће и

дужину возачког стажа, неопходно је знати основна правила безбедности у току вожње. Успех

сваке вожње ће настати када је возило исправно, возач одморан, када су добри временски услови,

путници везани и када нема дистрактора пажње. •

Сваки возач у току вожње мора у потпуности да буде концентрисан. Употреба мобилних

телефона (као дистрактора пажње) на било који начин, за време управљања возилом, један је од

значајних фактора ризика за настанак саобраћајних незгода. •

Значај магичног броја 7+/-2 у току вожње: 7+/-2 представља број смисаоних информација

које просечан човек може држати у краткорочном памћењу. У свесну обраду ће ући оне

информације на које обраћамо пажњу. Током вожње возач обрађује мноштво значајних података.

Уколико му у том тренутку зазвони телефон, он ће му привући пажњу због својих карактеристика

(звук позива, светлосни знак). Ти детаљи који одвлаче пажњу од битног се називају дистрактори

пажње. Тада ће им неке информације важне за безбедност уступити место. Док возач обраћа

пажњу на телефон, може да превиди црвено светло, пешака или нешто треће. За те три секунде

одвраћања пажње од пута, испред возача ће бити све црно. У тим тренуцима управо долази до

несрећа.

Шема когнитивне обраде информација

Шема бр. 1: Шематски приказ когнитивне обраде информација, према теорији Аткинсона и

Шифрина

Подаци везани за коришћење телефона у саобраћају

Истраживања сугеришу да је 25% свих саобраћајних незгода повезано са дистракцијом, у

коју спада и употреба мобилних уређаја. •

У Србији се догоди око 15 000, а у САД око 1,6 милиона саобраћајних несрећа на

годишњем нивоу које су изазване коришћењем мобилних телефона током вожње. •

Коришћење мобилног у току вожње повећава 50% шанси да се направи прекршај. Са

хендсфри уређајима вероватноћа за тако нешто износи 30%. Дакле, ни овакав начин није

најпоузданији, али је једина алтернатива. •

Према истраживањима, разговор телефоном током вожње повећава ризик од настанка

незгоде четири, а писање или читање СМС порука чак осам пута! Неки истраживачи у овој

области пореде коришћење мобилног телефона са дејством алкохола од најмање 0,8 mg/ml! •

Важно је напоменути да коришћење телефона или слушалица на оба уха је опасно и за

пешаке приликом преласа улице, али и за бициклисте, мотоциклисте итд. •

Закон о безбедности саобраћаја на путевима каже следеће:

• ,,Возач не сме да користи телефон, односно друге уређаје за комуникацију уколико нема, односно

не користи, опрему која омогућава телефонирање без ангажовања руку за време вожње. Возач не

сме да користии аудио, односно видео уређаје на начин да не чује звучне сигнале других учесника у

саобраћају, нити да предузима друге радње које ометају његову пажњу при управљању возилом.”

•

Занимљиво је да возачи са пробном возачком не смеју користити мобилне уређаје ни уз

помоћ hands free технологије! • За непрописно коришћење телефона и других уређаја за

комуникацију од стране возача, Законом о безбедности саобраћаја на путевима прописана је

новчана казна у износу од 10 000 динара. Ове казне су веће уколико је изазвана саобраћајна

незгода или ако је у то време био угрожен неки други учесник у саобраћају.

ЦНС; мождани режњеви и мождани центри-слике

Слика бр. 1: Централни нервни систем

Слика бр. 2: Делови (режњеви) мождане коре

Слика бр. 3: Локализација психичких функција


Опис истраживања: практична провера теорије когнитивне обраде информација •

Истраживање је тимског карактера и теренског типа. • Осмишљено је, најпре, да сви чланови тима

изврше теренски део истраживања који обухвата посматрање учесника саобраћаја (возача

аутомобила и аутобуса, бициклиста и пешака), пре свега оних који користе мобилне уређаје. •

Теренски део пројекта је извршен 1. 12. 2020. прекопута ресторана McDonald's на Видиковцу, у

периоду од пола сата- од 15.15 до 15.45. • Позиција праћења је била апсолутно безбедна за

посматраче – на довољној удаљености од саобраћајнице. • Тим се након тога поделио у групе од

по два члана, како би даљи ток истраживања из предмета психологија повезао са осталим

предметима.

Истраживачки тим на задатку- терену

Слика бр. 4: Истраживачки тим на терену- прекопута ресторана McDonald's


Теренски део:

1.Урош Беговић: бројање и записивање свих учесника саобраћаја;

2.Катарина Јеремић и Јована Спасовски: бројање и записивање броја опажених возача аутомобила

који користе мобилне уређаје;

3.Ања Баралић и Милица Гроздановић: бројање и записивање броја опажених возача аутобуса

који користе мобилне уређаје;

4.Марко Гајић: бројање пешака и бициклиста који користе мобилне уређаје.

• Корелација психологије са другим предметима:

1. Ања Баралић и Милица Гроздановић: биологија (биолошки део презентације);

2. Јована Спасовски и Марко Гајић: информатика (информатички део);

3. Катарина Јеремић и Урош Беговић: претварање извештаја о обрађеним резултатима у форму

чланка за часопис;

4. Милица Гроздановић и Марко Гајић: превод резимеа чланка на енглсеки језик.





24 возача аутобуса; 0 бициклиста и 34 пешака. •

Варијабле: пол, старост, врста учесника саобраћаја (возач, пешак, бициклиста) •


•


•


програма Ексел •

Хипотезе:

• Хипотеза 1. Претпостављамо да ће највећа употреба мобилних телефона бити од стране возача

аутомобила средње животне доби (30-60 година).

• Хипотеза 2. Претпостављамо да ће жене, као учеснице саобраћаја, у већем броју користити

мобилне уређаје од мушкараца.


Табела бр. 1: Процентуални преглед испитаника (учесника саобраћаја) на основу различитих

варијабли који су користили мобилне уређаје


Дијаграм бр. 1: Употреба мобилних уређаја од стране учесника саобраћаја различитих узраста

Независно од пола, овај дијаграм показује да је најчешћа употреба мобилног уређаја од

стране возача аутомобила узраста, најпре од 30- 60 година, а онда и млађе популације - узраста од

16-30 година. Употреба телефона се региструје и код возача аутобуса, док је код пешака

присутнија употреба слушалица.


Дијаграм бр. 2: Употреба мобилних уређаја код испитаника различитих полова

Када се посматра цео узорак испитаника, закључује се да мобилне уређаје у

саобраћају,независно од вида учешћа (возач, пешак или бициклиста), у највећем броју случајева

користе мушкарци средњих година (30-60 година), а затим и млађи мушкарци (16-30 година). За

њима следи подузорак жена од, такође 30- 60 година, као и нешто млађе жене - 16-30 година, које,

такође користе телефон у саобраћају, но у далеко мањем броју случајева него мушкарци.Оваква

разлика у прилог неопрезности мушкараца у саобраћају може бити резултат и већег броја

мушкараца, учесника саобраћаја - у улози , пре свега, возача аутомобила и аутобуса, али и

бицикала.


Дијаграм бр. 3: Употреба телефона или слушалица код различитих учесника саобраћаја

Приметно је да је употреба телефона најзаступљенија од стране возача аутомобила.

Примећена је у 35 случајева.

Забрињава што се употреба телефона региструје и у популацији возача аутобуса, додуше у далеко

мањем броју случајева. Код ове две категорије, у занемарљиво малом броју је примећена употреба

слушалица, док је ситуација обрнута у популацији пешака - они у већем броју случајева користе

слушалице у односу на употребу телефона. Ова разлика је могућа и због

Закључак на основу приказаних резултата

На основу резултата, потврђујемо нашу прву хипотезу-да је највећа употреба мобилних

телефона била од стране возача аутомобила средње животне доби (30-60 година). • На основу

резултата, демантујемо нашу другу хипотезу, јер су мушкарци, као учесници саобраћаја, у већем

броју користили мобилне уређаје од жена (супротно нашој полазној претпоставци). •

Интересантно је да су и најстарији возачи (>60) користили мобилне уређаје током вожње, што је

додатан ризик за избијање саобраћајне незгоде, како им је због година ионако умањена способност

пријема и обраде информација. • Закључили смо да су мушкарци и генерано возачи аутомобила

категорије испитаника које су најкритичније за безбедност у саобраћају, јер имају најмањи степен

опреза.



https://www.youtube.com/

https://autoskolastop.rs/eKnjigaOsnoveBezbednosti.pdf

https://www.abs.gov.rs/

https://www.danas.rs/auto/

https://psihologijaija.jimdofree.com/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2

%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%9

8%D0%B0%D0%BB%D0%B8/%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE%D1

%81%D1%82/%D0%BA%D0%BE%D0%B3%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B8%

D0%B2%D0%BD%D0%B0-

%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0-

%D0%B8%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B

8%D1%98%D0%B0/





Јун 2021.

УТИЦАЈ МОБИЛНИХ УРЕЂАЈА У САОБРАЋАЈУ

Милица Шомођа

Емилија Петковић

Катарина Ракићевић

Анастасија Настоски

Љубица Радичевић

Ива Тањевић


Резиме

Сваки учесник саобраћаја носи одговорност за безбедност себе и других. При вожњи просечан

одговоран возач треба да има добру пажњу и концентрацију, али нажалост не понашају се сви

одговорно. Данас коришћење мобилних телефона током вожње представља свакодневну појаву

на нашим путевима која је прерасла у јако опасну и ризичну навику. Стога спроведено је

истраживање које показује колико заправо има немарних возача у јавном друмском

саобраћају.Употребљена је квантитативна истраживачка метода , док је за добијање података

употребљен анкетни упитник на узорку од 78 испитаника. На темељу добијених резултата

закључено је да безбедно управљање возилом у саобраћају подразумева успешно ,,владање“ собом.

Овим истраживањем желимо да подстакнемо све возаче да обрате пажњу како и да ли користе

мобилне уређаје током вожње.

Кључне речи: мобилни уређаји, саобраћај, безбедност, истраживање, психологија

Abstract

Each traffic participant is responsible for the safety of himself and others. When driving, every

responsible driver should have good attention and concentration, but unfortunately not everyone behaves

responsibly. Today, the use of mobile phones while driving is a daily occurrence on our roads and it has

grown into a very dangerous and risky habit. Thererfore, a survey was conducted that shows how many

negligent drivers there are in public road traffic. A quantitative research method was used, while a

survey questionnaire on a sampe of 78 respondents was used to obtain feedbeack. Based on the obtained

results, it was concluded that safe driving in traffic implies successful “self-control”. With this research,

we want to encourage all drivers to pay attention to how and whether they use mobile devices while

driving.

Key words: mobile devices, traffic, security, research, psychology.

Увод

Мобилни телефони су у данашње време незаобилазни облик комуникације али поред одређених

погодности које су нам допринели, код одређених људи развили су извесну зависност која има

негативан ефекат у саобраћају. Битно је да водимо рачуна у саобраћају како не бисмо повредили

себе или друге учеснике саобраћаја, јер непажњом у најгорем случају може доћи до смртних

исхода. Пажња возача преусмерава се са саобраћајне ситуације под утицајем дистрактора пажње.

Дистрактори пажње представљају било који спољашњи утицај на нашу пажњу као што у вожњи

поред мобилних уређаја могу бити панои поред пута, паљење цигарете, мењање песме на радију,

шминкање, разговор у колима... Са обзиром да наш мозак може да обради од 5 до 9 информација у

тренутку, само једна више би могла би да угрози нашу безбедност као и безбедност других

учесника саобраћаја. Разговор мобилним телефоном, по неким истраживањима, одвлачи пажњу од

управљања возилом од једне до две секунде, што у пракси значи да при брзини од 50 km/h за само

2s возило пређе чак 28m. У тих 28m испред нас може да искочи друго возило, да пешак ступи на

коловоз, да се промени светло на семафору итд ...

Делови мозга


Кора мозга – налази се у спољном делу. Центар је виших психичких функција. Задужена је за

више нервне функције које су значајне за човека и зато је овај део мозга највише еволуирао.

Важно је и за безбедност у саобраћају.

Кичмена мождина функционише као мост који повезује мозак са остатком тела, преносећи све

информације које обезбеђује мозак остатку тела.

Међумозак: налази се у унутрашњости мозга. Састоји се од битних структура као што су таламус

и хипоталамус.

Таламус преноси већину примљених сензорних информација (за слух, вид и додир) и омогућава

да буду обрађене у другим деловима мозга. Користи се такође и у контроли покрета.

Хипоталамус је жлезда која се налази у централном подручју основе мозга и има врло важну

улогу у контроли емоција, али и у контролисању основних функција као што су апетит, жеђ и сан.

Мождани мост спаја кичмену мождину са супериорнијим структурама у хемисферама

церебларног кортекса и мозга. Користи се за контролисање можданих функција и има важну улогу

у ступњевима стања будности и свести и у регулацији сна.

Мали мозак: све информације које тело прима путем различитих чула и моторних пречица је

спојено у малом мозгу, и због тога је он задужен за контролу покрета. Такође помаже у контроли

држања и равнотеже.

Продужена мождина помаже у контроли наших аутоматских функција, као што су дисање, крвни

притисак, рад срца и варење.

Хипокампус има улогу у формирању меморије, али и у класификацији и дугорочној меморији.

Лимбички систем управља психолошким одговорима на емоционалне стимулансе. Повезан је са

меморијом, пажњом, емоцијама, сексуалним нагонима, карактером и понашањем.

Амигдала помаже у складиштењу и класификацији сећања и емоција.

Ретикуларна формација има велику разноликост основних функција, неке од функција су ниво

свести, спавања, бола, контроле мишића...

Слика 1: Делови мозга


Лева хемисфера контролише десну половину тела. Функције леве стране су: бројеви, логика,

речи, језик, закључивање. Битна је возачу због саобраћајних знакова који показују ограничење

брзине. Такође користи се и за узрок и последице, наука и математика...

Десна хемисфера је половина великог мозга која управља покретима леве стране. Функције десне

стране су: покрет, опажање, слика, тродимензионално размишљање. Битна је да би возач могао да

се оријентише у простору.

Слика 2: Хемисфере мозга

Зоне мозга – центри од значаја

Потиљачни режањ – обрађује и тумачи све што видимо. Потиљачни режањ анализа садржаје

попут облика, боје, покрета, како би тумачио и донео закључке о слици коју видимо. Захваљујући

томе возачи обрађују боје семафора и у зависности од боје се заустављају или крећу.

Фронтални режањ – највећи режањ кортексу. То је центар за контролу мозга. Фронтални режањ

укључен је у планирању, резоновању, закључивању. Битан је за возача да би брже одлуке и

закључивање у путу.

Паријетални (темени) режањ –Овај део мозга помаже у обради осећаја додира и бола. Такође

учествује у когницији.

Слепоочини режањ – Користи се у обради звука и језика, и такође се користи у функцијама

повезаним са памћењем и управљању емоцијама.

Слика 3: Зоне мозга


Опис узорка: Истраживањем је било обухваћено 75 ученика узраста од 15-17. година, од којих су

55 испитаника женског пола (односно у процентима 73.3%), а 20 испитаника мушког пола

(односно у процентима 26.7%).

Дијаграм 1: Приказ односа броја испитаника мушког и женског пола

Варијабле: пол и узор будућих возача (користиће/неће користити мобилни при вожњи у

будућности)





Хипотезе:

Хипотеза 1. Претпостављамо да ће женски пол у већем проценту имати пројекцију да ће у

будућности користити мобилне уређаје током вожње аутомобила/бицикла/током преласка

пешачког прелаза у улози пешака.

Хипотеза 2. Претпостављамо да ће у већем броју родитељи упозоравати и напомињати својој деци

о опасности коришћења мобилних уређаја као учесник саобраћаја, без претеране процентуалне

разлике у женском и мушком полу.

Приказ и дискусија резултата

Табела 1: Коришћење мобилног телефона као будући возач

Анализа табеле 1:

Скоро 40% узорка верује да у будућности неће користити телефон током вожње, док ће 60% њих

и даље користити телефон за воланом. Приметна је разлика између мушкараца и жена у погледу

одговора на хитност позива - жене су овде одговорније, спремне су да брзо реагују на

потенцијално важне информације, што указује на њихову бригу и склоност ка бризи о вољенима

оне, што је исконска женска улога. Тежња мушкараца да користе телефон само ако је повезан на

телефон у око 30%. за разлику од женског пола, који би телефон користио на такав начин, у само

нешто више од 12% случајева указује на одређену удобност и опуштеност мушког пола.

Табела 2: Коришћење мобилних уређаја као пешак


Наш узорак себе види у будућности, у улози пешака, још комотније - нешто мање од 70%

користиће телефон на улици, а разлика између мушкараца и жена по овом питању је мала. Мала

разлика је видљива у чињеници да ће се двоструко више мушкараца одазвати туђим позивима

(25% у поређењу са 12% жена) У овој ситуацији, женски део узорка је нешто неопрезнији од

мушкарца - 20% жена ће нормално користити телефон, за разлику од 10% мушкараца.

Табела 3: Упозоравање родитеља на опасност коришћења мобилних уређаја као учесник

саобраћаја


Утешно је што је образовни модел родитеља прилично уједначен у погледу саобраћајног

образовања деце - у само 4% случајева нема порука родитеља да је употреба телефона у саобраћају

опасна и с тим у вези нема разлике између мушког и женског пола.

Табела 4: Употреба мобилних телефона и угрожавање безбедности


Скоро 85% укупног узорка испитаника наводи да употреба телефона за воланом угрожава

сигурност. Међутим, постоје неке родне разлике у начину размишљања - мушкарци су

опуштенији, имају већи степен самопоуздања (у већој мери верују да то зависи од вештине

возача); су уверени да варијанта коришћења телефона без употребе руку гарантује сигурност, јер

верују у њихову моћ да могу паралелно да возе и разговарају; мање од 2% жена тврди да је

коришћење телефона током вожње безбедносна опасност, за разлику од 10% мушкараца који

имају такво мишљење. Ово откриће указује на већи степен опрезности жена.

Табела 5: Утицање знања о пажњи, опажању и когнитивној обради података на понашање у



Преко 80% узорка верује да ће знање стечено овим истраживањем имати улогу образовања, а у

будућности ће у будућности имати већи степен опреза за воланом. Међутим, и овде је приметна

разлика у степену спремности да се стечено знање примени у корист женског пола, што у целини

указује на опрез, разборитост, промишљеност и свеобухватност који генерално красе женски пол.

Закључак

На основу резултата истраживања одбацујемо нашу прву хипотезу - да ће женски пол у већем

проценту у будућности користити мобилне уређаје током вожње. Веома је мала процентуална

разлика између мушког и женског пола (само 4% мање од мушкараца би жене користиле мобилне

уређаје за воланом у будућности).

Потврђујемо нашу другу хипотезу. Родитељи су успешно упозоравали и напомињали деци о

опасности коришћења мобилних уређаја као учесника саобраћаја. Образовни модел родитеља је

прилично уједначен у погледу саобраћајног образовања деце - без већих разлика између мушког и

женског пола.


Милојевић-Апостоловић, Б. (2020). Психологија за други разред гимназије, Нови

Логос, Београд

https://www.autoskolapavlin.com/ponasanje-vzaca-i-znacaj-procene-saobracajne-situacije/


https://vtsnis.edu.rs/wp-content/plugins/vts-predmeti/uploads/SBP%20III%20P%202020.pdf


https://sr.warbletoncouncil.org/formacion-reticular-15793

https://sr.warbletoncouncil.org/formacion-reticular-6603

https://medik.rs/vesti/sta-je-serotonin-i-kako-utice-na-vase-zdravlje

https://www.cognifit.com/sr/science/didyou-know/neurons

https://sr.m.wikipedia.org/sr/Refleksni_luk

https://medik.rs/vesti/6-losih-posledica-predugogspavanja

https://psihologijaija.jimdofree.com/наставни-материјали/измеоенастаоа-свести/спаваое-и-саоаое/

Истраживање понашања учесника саобраћаја –

Пројекција употребе мобилних уређаја у саобраћају

у будућности

Јелена Мраковић

Ђорђе Радман

Мина Николић,

Јана Поповић

Јелена Луковић

Гимназија „Патријарх Павле“ – Београд

Резиме

Сви смо ми учесници у саобраћају и као такви морамо да пазимо на себе а и на друге. Моги

учесици у саобраћају користе мобиле телефоне током вожње и тиме угрожавају и себе и друге.

Доказано је да не можемо нормално да функциоишемо уколико радимо те две ствари у исто

време. У таквим треуцима нам фукционише само 37% мозга.

Кључне речи: телефон, саораћај, концентрација, мозак, пажња.

Abstract

In a questionnaire that checks how people behave while walking and driving, we came to a conclusion

that mobile phones are used when driving and walking and that it is quite distracting especially drivers

and other road users (drivers neglect the environment while pedestrians neglect existence of vehicles).

Traffic safety is important so that the lives of us and others would not be endangered participants who

are in it. The negative role of distractors is to distract us. The important thing is yes be aware of our

environment. Therefore, education of this kind, from the youngest ages, is extremely important.

Keywords: telephone, traffic, concentration, brain, attention

Увод

У последње две деценије мобилни телефони су постали незаобилазан вид комуникације и поред

великог броја корисних ствари које су нам донели, приметно је да је одређени број људи развио

извесну зависност од коришћења телефона и његових апликација и могућности које нуди.

Гледањем у телефон и скретањем пажње са вожње доводимо и себе али и друге у опасност. Наш

мозак може да обради 7+/-2 (5-9) информација у тренутку и свака више би утицала на смањење

концентрације и на нашу безбедност. Одлучили смо да урадимо овај пројекат да бисмо видели да

ли и колико људи заправо користи телефоне током вожње, током преласка улице и слично.


Неуротрансмитери су битни за посматрање и анализирање дешавања у саобраћају

1. Ацетил-холин

2. Серотонин

3. Допамин

4. Епинефрин и норепинефрин

5. Глутамат

6. ГАБА

Чула су такође од великог значаја и све их користимо у саобраћају. Помоћу њих долазимо до

информација из спољашње средиине чиме можемо на адекватан начин одреаговати.

Делови мозга које највише користимо у саобраћају су:

1. паријетална (темена) – задужена за сензомоторне функције – сензорни и моторни


2. фронтална (чеона) за процесе као што су закључивање, увиђање, резоновање,


3. окципитална (потиљачна) за обраду визуелних информација – значајни за вожњу јер


4. темпорална (слепоочна) – за обраду слушних информација, за разумевање и продукцију


Циљ истраживања (опис)

Циљ нашег истраживања је био да видимо колико родитеља користи телефон и у којим

случајевима. Направили смо упитник на који су анонимно одговарали родитељи.

Након обављеног упитника за родитеље, извршили смо обраду резултата у Excel-у у циљ да

добијемо проценат испитаника (родитеља) који користи мобилне уређаје у одређеним случајевима.


Опис узорка: Истраживањем је обухваћено 39 испитаника, а од укупног броја, 20 су чиниле особе

женског пола, а 19 особе мушког пола.


Метод истраживања: систематски неекспериментални метод - испитивање



применом програма Excel

Хипотезе:

Хипотеза 1. Претпостављамо да ће се женски пол у мањем проценту изјаснити да користимо

мобилне уређаје током вожње аутомобила / бицикла / током преласка пешачког прелаза у улози

пешака.

Хипотеза 2. Претпостављамо да ће се узрасна категорија младих људи у већем проценту изјаснити

да користи мобилне уређаје током вожње аутомобила/бицикла/током преласка пешачког прелаза у


Резултати

Како ћеш употребљавати мобилне уређаје за воланом

аутомобила:

Ред


хитно

Колона

женског мушког Коначни

збир

5.13% 7.69% 12.82%


користићу телефон само под условом да је повезан на

слушалице – хендсфри варијанта

2.56% 12.82% 15.38%


вожње

33.33% 28.21% 61.54%

Коначни збир 51.28% 48.72% 100.00%

Табела бр.1-телефон за воланом:

Иако 5,13 % особа женског пола неће користити мобилни уређај у вожњи, уочава се статистички

значајнија разлика у схватањима значаја одговора на позив, на који ће се јавити 10,26 % особа

женског пола насупрот 0,0 % мушког пола.

Закључак

Након прегледа резултата, увиђамо да је наша прва хипотеза тачна и да жене у мањем броју

случајева користе телефон. Наша друга хипотеза је такође тачна.У упитнику који проверава како

се понашају људи током пешачења и вожње, дошли смо до закључка да се мобилни телефони

користе при вожњи и пешачењу и да то доста одвлачи пажње поготово возачима и осталим

учесницима у саобраћају (возачи занемарују околину док пешаци занемарују постојање возила).

Безбедност у саобраћају је значајна како се у питање не би доводила угроженост живота нас и

осталих учесника који се у њему налазе. Негативна улога дистрактора је да нам ометају пажњу.

Битно је да будемо свесни нашег окружења. Стога је едукација овакве врсте, од најмлађих узраста

изузетно важна.




https://www.slideshare.net/enchi88/centralni-nervni-sistemmozak


Иван Чеко

Иван Ћушић

Борис Тасић

Андрија Лукић

Андрија Сремчев

Матија Цвијовић

Гимназија “Патријарх Павле”

Резиме

Саобраћај може бити опасан ако се не понашамо одговорно. Свако има свој део одговорности

који мора да поштује како би саобраћај био сигуран за све. Концентрација је кључан елемент

за све припаднике саобраћаја. Велики број возача сматра да поруке или позиви имају већи

приоритет над пажњом на пут док учествиј у саобраћају.

Кључне речи: саобраћај, безбедност, истраживање

Abstract

Traffic can be dangerous if we don’t act responsibly. Everybody has their part of responsibility that they

have to fulfill for it to be safe for everyone. Concentration is a key element for every member in traffic.

Big part of drivers seems to think that texts and calls are a priority over awareness while driving.

Key words: traffic, safety, research

Увод

Током вожње, возачева пажња мора бити искључиво усмерена на пут како би се могућност од

стварања несреће смањила. Такође, током вожње, велике су вероватноће да се деси нешто

неочекивано, што захтева велику позорност возача.

Захваљујући свему томе, државе широм света праве посебне законе за сузбијање коришћења

телефона и било чега што возачима може скренути пажњу са саме вожње.

Људи који током вожње користе често нису свесни последица које њихова неодговорност може

изазвати.

Наш мозак може да процесује одређен број информација у тренутку и зато је врло важно да не

одвлачимо себи пажњу са пута поготово нечиме што можемо да контролишемо, попут телефона.

Према истраживањима на интернету мобилни телефони представљају око 20% разлога

саобраћајних несрећа.

Неуролошки аспект саобраћаја

Неуротрансмитери задужени за процесе важне у саобраћају су: Ацетил-холин, Серотонин,

Допамин, Епинефрин и норепинефрин, Глутамат, ГАБА.

Квалитет сна у великој мери утиче на квалитет вожње и безбедност исте, мањак сна може

проузроковати поспаност, лош сан са пуно кошмара који може изазвати краткорочне трауме

поготово у јутарњим вожњама може бити опасан за један део возача.

Чула су веома битна за квалитетан сан(чула нас доводе у додир са светом око нас).Чула битна за

учествовање у саобраћају:чуло вида, чуло слуха, чуло додира, проприоцептивно чуло(о

положају тела), чуло мириса(уколико осетимо неки непријатан мирис то може да одвуче пажњу

са коловоза), чуло укуса(исто као и за чуло мириса).

Делови мозга битни за учествовање у саобраћају су:

• Зоне мозга

• Окципиталне(потиљачне)-обрада визуелних информација

• Фронтална(чеона)-процеси закључивања, резоновања, схватања предвиђања...

• Патијетална(темена)-сензорне и моторне функције

• Темполарна(слепоочна)-за обраду слушних информација и за разумевање говора

• Делови мозга

• Кора мозга-доношење одлука

• Таламус-обрађивање сензорских сигнала

• Хипоталамус-контролисање телесних функција(сан, ситост, жеђ)

• Мождани мост-контолисање нивоа узбуђености, свести и сна

• Лимбички систем- део мозга који се састоји од неколико делова – базалне ганглије

(задужене за моторну контролу, покрете очима, когнитивне и емоционалне функције),

амигдала (емоционални мозак), хипокампус (важан за функцију претварања краткорочне у

дугорочну меморију), корпус калосум (повезивање и комуникација хемисфера ради

уравнотежених реакција).

• Амигдала-чување и класификација сећања

• Хипокампус-формирање меморије и класификација исте

• Ретикуларна формација-пажња и будност

• Мали мозак-контрола кретања и равнотежа

• Продужена мождина-контролисање дисања, рада срца и варења.

• Кичмена мождина-преношење информација




Два ученика су пратила понашање пешака, један је пратио мушки пол, док је други пратио

женски пол. Следећа два ученика пратила су понашање возача аутомобила, најчешће на

раскрсници где је највећи број аутомобила. Као и код прва два ученика, и овде је један пратио

само мушки пол, док је други пратио само женски. Последња два ученика су заједно пратила

понашање возача аутобуса и возача бицикли.

Хипотезе

Хипотеза 1. Жене у просеку више користе телефон у саобраћају од мушкараца.


prevozno

sredstvo

ukupan broj

pesaka/vozila slusalice telefon

automobil 51 1.96% 13.72%

bus 20 10% 25%

bicikl 3 66.66% 0%

pesak 20 30.00% 0%

Табела 1. Укупан број возача/пешака

Графикон 1. Детаљнија анализа података


Свеукупни резултати нису толико разочаравајући, узимајући у обзир о томе шта причају на

телевизији и интернету.

Свакако, проценат људи који користи телефон при вожњи представљају велику опасност, можда

не директно по себе, већ по возаче и пешаке око себе.

Што се тиче возача аутобуса, они представљају највећу опасност по људске животе на путу. Поред

тога што у свом возилу превозе доста људских живота, такође возе највеће возило које се може

видети у граду, тако да најмања грешка може да направи велику штету.

Закључак

Хипотеза коју смо поставили се, у нашем случају, испоставила као тачна. У нашем истраживању

смо приметили 7 возача женског пола који су користили телефон док је тај број код мушкараца

био 5. Такође смо дошли до закључка да највећи број возача аутобуса користи телефон или

слушалице у току вожње.



Београд

https://classroom.google.com/u/1/c/MjMzMzEyNzUwNzc3/m/MzM4ODUzMTE4MjEz/details


Мобилни телефони у саобраћају – да ли Вам је Ваша

безбедност на првом месту?

Истраживање понашања учесника саобраћаја – Пројекција употребе мобилних уређаја у

саобраћају у будућности

Милош Ећимовић

Јаков Величковић

Дуња Коларић

Нина Лазић

Дариа Кринић

Tијана Кривокућа


Резиме

Како се навика коришћења мобилних телефона у саобраћају одражава на нашу сигурност? Добро

функционисање нервног система јесте фактор који утиче на начин вожње. Када уз себе имамо

мобилни телефон као главни дистрактор, когнитивни процеси и рад неуротрансмитера имају

важну улогу.

Статистика показује да се већина удеса дешава услед прекорачења прописане брзине међутим о

удесима до којих долази услед коришћења мобилних уређаја слабо се води евиденција. Следећа

истраживања приказују нам распрострањеност коришћења мобилних телефона у саобраћају.

Кључне речи: мобилни уређаји, неуротрансмитери, дистрактор. отац, безбедност

Abstract

How does the habit of using mobile phones in traffic reflect on our safety? A good functioning of the

nervous system is a factor that influences the way of driving. When we have a mobile phone with us as the

main distractor, cognitive processes and the work of neurotransmitters play an important role. Statistics

show that the majority of accidents occur due to speeding, but there are only a few records of accidents

caused by the use of mobile devices. The following research shows us the prevalence of mobile phone use

in traffic.

Keywords: mobile devices, neurotransmitters, security...

Увод

Ово истраживање покренуто је због мањка информација које имамо о коришћењу мобилних

телефона у саобраћају, међу пешацима и возачима.

Према постојећој теорији, која се заснива на томе да емоције зависе од тога како особа процењује

ситуацију или који јој смисао придаје. Људи могу да мењају начин емоционалног доживљавања и

реаговања својим разумом и начином размишљања. Још један важан фактор јесте радна меморија.

Радна меморија нам омогућава да чувамо и манипулишемо привременим подацима. Човек може

користити, употребљавати 7сигурних информација у неком тренутку, а да обрада буде успешна, а

такође може доћи до + или – 2 информације током обрађивања и рада мозга.

То је разлог зашто телефон представља дистрактор, односно представља вишак информација које

не можемо да обрадимо довоњно добро јер одступа ван оквира од плус или минус две

информације којима придајемо битност и значај током вожње.

Циљ овог рада јесте да нам прикаже становкине које користи мобилне уређаје у саобраћају кроз

одговоре младих генерацила илити будућих возача.


Метод истраживања: посматрање- систематски неекспериментални метод

Техника истраживања: У овом истраживању коришћена је техника упитника. На питање да ли

мисле да ће у току вожње користити телефон већина испитаника је одговорила потврдно, али под

јендим битним предусловом за то, а то је да ће то урадити само ако је у питању хитан случај.

Хипотезе

Хипотеза 1: Претпоставили смо да ће у већем броју мушкарци користити мобилне телефоне у


Хипотеза 2: Претпоставили смо да млађе особе више користе мобилне уређаје на пешачком

прелазу.

Док прелазе улицу већина испитаника користи мобилне телефоне, а то можемо закључити ако би

смо погледали извештаје теренског типа. Нажалост многи тврде да га ретко користе и ако се

показује потпуно супротно, али јако мали број телефоне не користи уопште током преласка улице,

па се сходно томе надамо да би се тај број могао и повећати и да има још наде да људи увиде своје

грешке у саобраћају.

Ток и опис истраживања, техника обраде података

Упитник направљен од стране ученика у Гугл-формама смо проследили пријатељима, вршњацима

и осталим ученицима наше средње школе. Њиховим испуњавањем упитника дошли смо до

резултата који су нам били потребни за истраживање. Упитник се односио на возаче и пешаке.

Унос података вршен преко програма Еxцел, а статистичка метода за обраду података је метода

фреквенција и процената.

Резултати

Како ћеш употребљавати мобилне уређаје за воланом

аутомобила:

Ред


хитно

Колона

женског мушког Коначни

збир

5.13% 7.69% 12.82%


користићу телефон само под условом да је повезан на

слушалице – хендсфри варијанта

2.56% 12.82% 15.38%


вожње

33.33% 28.21% 61.54%

Коначни збир 51.28% 48.72% 100.00%

Табела бр.1-телефон за воланом:


Од 76 испитиника који су учествовали у овом пројекту 24 особе су се изјасниле да су мушког, а 52

да су женсконг пола.У највећем проценту испитаници сматрају да неће користити мобилне уређаје

у саобраћају, и у овом случају нема велике резлике измедју полова, али ипак,27% испитаника се

изјаснило да че уредај користити само ако је хитно.

За хандсфри ваиријанту се одлучило 18% људи, највише зезнског пола, па стога сматрамо да су

жене овде боље одабрале понуђене одговоре него мушкарци, опет и ово утиче на саму безбедност

возача и путника, али у много мањој количини него директно коришћење телефона за које су

већински мушкарци одабрали.

Око 62 посто узорка наводи да њихове породице не користе телефон у вожњи, што сматрамо да је

велики напредак наспрам резултата који су могли да се виде у истраживањима који су рађени у

прошлости.

У највећем проценту случајева отац користи телефон за воланом и то наводе припаднице жнеског

пола. Ови резултати говоре о мањем опрезу муског пола за воланом. Такође се на основу

табеларних резултата из упитника, а и резултата теренске екипе може приметити да млађи људи

(испод 25 година) највише користе мобилни уређај на пешачком прелазу, због чега је у прошлости,

а и данас долазило и долази до великог борја саобраћајних несрећа. Овим горе изведеним

запажањем можемо рећи да је и хипотеза број два тачна.

Закључак

Можемо закључити, да највећи број људи сматра да употреба телефона за воланом угрожава туђу

и Вашу безбедност (ипак 10% сматра да добар возач може да користи и телефон, што и није за

похвалу).

Можемо видети да су жене ригорозије током вожње и да више поштују правила, а насупрот отме

мушкарци много мање ригорозни и ту долазимо да закључка да је прва хипотеза тачна.

У вожњи је паметније бити опрезан него превише самоуверен. Коришћење телефона у сабораћају

утиче на нашу реакцију и насша меморија не мозе да подржи толики број информација одједном.

Мислимо да треба подићи свет од опасности коришћења мобилног уређаја у саобраћају највише

код мушког пола, код кога је изражена самоувереност која и њих као возача, а и њихове путнике

може озбиљно угрозити и да се уведе ригорозније казне које би подразумевале и неки вид

едукациије код возача који је начинио неки саобраћајни прекршај.




Одговорност људи у саобраћају

Катарина Бошковић

Матеја Исидоровић

Андрија Крњулац

Павле Јовичић

Павле Гавриловић

Димитрије Бекић


Резиме

Саобраћај представља место у којем постоји низ протокола и правила која морају да се поштују,

како би сам саобраћај остао безбедно место. Међутим велики број испитаника не поштује

правила у саобраћају чиме доводе у опаснот себе, друге чланове саобраћаја као и људе који не

учествују у саобраћају. Спроведено је у дело истраживање које показује како се људи понашају у

саобраћају с циљем да се људи освесте и да озбиљније схвате колику одговорност имају док

учествују у саобраћају.

Кључне речи: саобраћај, одговорност, правила и процедуре, казне, безбедност.

Abstract

Traffic represents a place in which there exists series of protocols and rules which must be followed so

that the traffic itself remains a safe place. However large number of examinee don’t follow the rules in

traffic thereby they are putting in danger themselves , other traffic members and other people who don’t

participate in traffic. Implemented in action research which shows how people behave in traffic with goal

to make people aware and to understand how much responsibility they have when they are participating

in traffic.

Key words: traffic, responsibility, rules, procedure, penalties, and safety

Увод

Коришћење мобилних уређаја су најчешћи изазивач саобраћајних несрећа (од судара, до губитка

нечијих живота). Свест може да обради веома мали број информација: 7+/-2 (7 плус- минус 2), тј.

од 5 до 9. Зато, ако нам током вожње, када треба да обрадимо мноштво података које су врло

значајне, зазвони мобилни, он ће привући пажњу само због својих карактеристика (звук позива и

светлосни знак) та 2 податка ће ући међу 7 +/- 2 информација које се обрађују у датом моменту.

Такви детаљи који одвлаче пажњу од битног су дистрактори пажње.

Циљ истраживања: практична провера теорије когнитивне обраде информација.

Методе и технике истраживања


Коришћена је систематска неекспериментална метода и техника упитника који су попуњавали

учесници.

Опис узрока: Трећину нашег узрока представљају возачи тротинета и бицикла, остатак

представљају возачи возила и пешаци.

Варијабле: Пол: мушки, женски; Старост: од младих (до 15 година), па све до старијих (преко 65

година). Врсте учесника: пешаци, возачи аутомобила, аутобуса, тротинета, бициклисти.

Хипотезе:

Хипотеза 1. Претпоставили смо да ће мушкарци више користити мобилне уређаје.

Хипотеза 2. Претпоставили смо да ће возачи аутобуса мање користити телефоне.

Хипотеза 3:претпоставили смо да ће се жене у највећем броју сложити са тим да је коришћење

телефона опасно.

Процедура:

Задатак је направљен тако што су ученици од претходно осмишљених питања конструисали

анкету, коју су потом дали учесницима на попуњавање. Након попуњавања табела сумирали смо

резултате и направили пивот табеле.


Count of 3. Да ли си

возач?

Column Labels

Row Labels

Женски пол

Мушки

пол

Grand

Total

Да 11.11% 0.00% 11.11%

Не 55.56% 33.33% 88.89%

Grand Total 66.67% 33.33% 100.00%

Табела 1. Проценат возача и пол

Табела 2. Употреба мобилног током вожње

Count of 4. Да ли користиш мобилни телефон или неки други

уређај током вожње?

Column

Labels

Row Labels

Женски

пол

Мушки

пол

Grand

Total

Да, дешава се. 16.67% 0.00% 11.11%

Нисам возач. 83.33%

100.00

% 88.89%

Grand Total 100.00%

100.00

%

100.00

%

Главни резултати нашег истраживања

1. Преко 55% испитаника примећује возаче аутобуса са мобилним телефоном за воланом.

2. Трећина нашег узорка вози бицикл или тротинет.

3. 11% испитаника ретко користи мобилни и, такође 11% користи.

4. Позиве и поруке наводе мушкарци, а хендсфри употребу телефона за време вожње

бицикла, наводе жене.

5. Велики део узорка каже да ретко користи уређај док пешачи. Такви испитаници припадају

категоријама деце и младих, мада им и људи средњих година са таквим понашањем.

6. Наши испитаници - пешаци се јављају на позив и то су, најчешће, млади. Око 22% користи

телефон искључиво док су у мировању. То су, углавном, деца и млади. Само 11% не

користи телефон док пешаче.

7. Млади су склони да релативизују опасност од употребе телефона у саобраћају, наводећи да

то зависи од низа фактора.

8. Од скоро 80% оних који потврђују да је употреба телефона у саобрају опасна, највише је

припадница женске популације.

9. Скоро 80% испитаника сматра да казне за употребу телефона у саобраћају треба да важе за

све, а такво мишљење чешће исказују жене.

10. Од преко 30% који би пооштрили казне, више је мушкараца.

11. Најчешће млади људи кажу да не треба мењати казнену политику поводом употребе

уређаја у саобраћају. Људи средњих година би те казне пооштрили.


Према овим резултатима можемо закључити да 55% људи види возаче аутобуса да користе

мобилне уређаје, од 30% људи који би пооштрили казне већински део су мушкарци,споставило се

да је хипотеза 3 тачна, 80% испитаника сматра да казне за употребу мобилних уређаја требају да

буду једнаке за цве, људи средњих година би казне за коришћење мобилних уређаја пооштрили.

Закључак

Испоставило се да су прва и трећа хипотеза тачне, док је друга нетачна,људи који не возе у

највећој мери користе мобилне уређаје,све се више повечава број људи који возе тротинете.



https://www.halo194.rs/images/radovi/201704.pdf

https://www.grf.bg.ac.rs/~mjovanovic/gallery/texts/PRvodic.pdf

https://www.vpps.edu.rs/priprema_rada_za_stampu.pdf

БЕЗБЕДНОСТ И УПОТРЕБА МОБИЛНИХ

УРЕЂАЈА У САОБРАЋАЈУ

Ања Катарина Ђорђевић

Марко Јанковић

Ивана Биочанин

Уна Војновић


Резиме

Сваке године на путевима је све више и више возача. Да се приметити да су изузетне гужве у

саобраћају заступљене у много већем броју него раније. Важно је да човек остане усредсређен на

вожњу и да му не одвлаче пажњу поруке, разговори преко мобилних телефона или промене радио

станица. Сваке године, више од 1,35 милиона људи у свету изгуби живот у саобраћајним

несрећама. Србија достиже број од око 600 случајева годишње.Важно је возити сигурно, јер

тиме можете, пре свега, спасити живот себи и другима, али и избећи велике новчане казне или

чак и затвор због саобраћајних прекршаја.

Кључне речи: саобраћај, безбедност, мобилни уређаји

Abstract

Every year there are more and more drivers on the roads.It is noticed that exceptional traffic jams are

present in a much larger number than before.It is important that the person stays focused on driving and

not be distracted by messages,conversations on mobile phones or changes on the radio station.Every

year,more than 1,35 milions of people in the world lose their lives in car accidents.Serbia reaches about

600 cases a year.It is important to drive safely,because you can save the lives of yourself and others,but

also avoid large fines or even prison for traffic offenses.

Keywords: traffic,safety,mobile devices

Увод

Узрок број 1 свих несрећа у моторним возилима је ометена вожња. Главна дистракција је сам

телефон, од кога су сви зависни. Појединци који користе мобилни уређај и возе имају 23 одсто

веће шансе да доживе саобраћајну несрећу од оних који то не чине. Ометена вожња је врло опасна

и та текстуална порука или позив могу да сачекају. Чак једанаест тинејџера свакодневно умире

због коришћења телефона током вожње. И то нису у питању само тинејџери, док је 90 посто

одраслих рекло да зна да је слање СМС-ова и вожња опасно, 49 посто признало је да се дописује и

вози. Бројке су запањујуће.

Циљ овог истраживања и пројекта био је практична провера теорије когнитивне обраде

информација и уопште колико су људи пажљиви у саобраћају, и да ли разумеју важност и колико

је значајно бити савестан возач/пешак. Истраживање смо обављали у улици Патријарха Јоаникија

на Видиковцу. Резултати истраживања, који се могу видети у наставку, су добијени на основу

посматрања возача и пешака, у већ поменутој улици, око сат и по-два времена. Ово истраживање

нам је заиста отворило очи и показало колико су људи заправо (не)одговорни у саобраћају и на

путевима.


Према теорији Аткинсона и Шифрина когнитивна обрада информација пролази кроз следеће три

фазе:

1. сензорна меморија (пријем информација путем различитих чула); Капацитет: 1-2 елемента,

Трајање: 1-4 секунде, Губе се неопажене информације

2. радна меморија (тренутно стање свести из кога говоримо, мислимо, радимо..); Капацитет: 7+/-2

елеменaта, Трајање: до 30 секунди, Губе се неувежбане и неважне информације.

3. дугорочна меморија (трајна сећања); Капацитет и трајање: неограничено, Могу се временом

изгубити неке информације

Магични број 7+/-2: Овај број представља број информација које можемо да обрадимо у неком

садашњем тренутку. Тај број је веома ограничен и односи се само на најдоминантније

информације, на оне које привлаче пажњу! Зато, ако нам током вожње, када треба да обрадимо

мноштво података који су врло значајни, зазвони мобилни, он ће привући пажњу само због својих

карактеристика (звук позива и светлосни знак) - та 2 податка ће се "утрпати" међу 7 +/- 2

информација које се обрађују у датом моменту. Такви детаљи који одвлаче пажњу од битног су

ДИСТРАКТОРИ ПАЖЊЕ*! Истовремено, неке друге, за безбедност важне информације, ће им

уступити место и то је моменат када у вожњи настају несреће!!! Док обраћа пажњу на телефон,

возач ће превидети неки од следећих могућих података: црвено светло на семафору; пешачки

прелаз; дете на путу; кривина у вожњи; воз који наилази а возило је на необезбеђеном пружном

прелазу... Због ове чињенице, разговор са возачем је током вожње апсолутно непрепоручљив, а на

телефон за воланом треба заборавити!

Неуротрансмитери задужени за процесе важне за понашање у саобраћају:

1. Ацетил-холин – задужен за процесе учења, памћења; његов мањак доводи до оштећења процеса

когниције, пажње, будности, меморије; озбиљан мањак изазива Алцхајмерово обољење, што је

препрека за добијање и одржавање возачке дозволе.

2. Серотонин – задужен за стања смирене среће, задовољства; ако за волан седнемо на пример,

‘опијени’ ваздухом из природе, или превише опуштени, ова стања могу битно да нам умање

концентрацију и пажњу које су важне за учешће у саобраћају; његов мањак изазива депресију која

битно умањује све когнитивне процесе неопходне за безбедност у саобраћају;

3. Допамин – регулише моторику, пажњу, процес учења, али и мотивацију и потребу за

награђивањем; може се појачано лучити код људи који воле брзу вожњу, што формира и зависност

од истог; мањак изазива моторни немир, неконтролисане покрете, претерану узбуђеност. Битан

мањак допамина је окидач Паркинсоновог обољења, а таква дијагноза је у сукобу са добијањем и

одржавањем возачке дозволе која се добија само у случају доброг психофозичког здравља.

4. Епинефрин и норепинефрин –ексцитаторни НТ-јављају се као реакција на стрес и обликују

одговор организма на стресни догађај. Ако је за возача вожња стресна, појачано лучење овог

неуротрансмитера ће подигнути пажњу, будност и све друге когнитивне процесе на виши ниво,

што је добро; но, екстремно стресна ситуација или стресно исцрпљујућа ситуација доводи до

блокаде мисли и понашања и нереаговања, угрожавајући возача (нпр. залеђеност и шок возача који

схвата да му у сусрет иде други аутомобил, а није психички у могућности да учини нешто како би

се спасио)

5. Глутамат – ексцитаторни НТ који буди и активира тело, чинећи га алертним

6. ГАБА – инхибиторни НТ који смирује организам и који може позитивно да утиче на, нпр.

претерани стрес у вожњи, али ако је ГАБА присутна у већој мери превише ће умиривати што у

саобраћају није пожељно!

Чула која су од значаја за учешће у саобраћају:

1. чуло вида – најважније људско чуло којим обрађујемо 70% свих информација из окружења!

Чуло вида се проверава приликом редовних здравствених контрола ради добијања или продужења

возачке дозволе. Далтонизам – смањена способност да се види боја или разлике у боји- може бити

извор тешкоћа при вожњи. Такви људи не могу да добију статус професионалног возача (аутобуса,

камиона, оних возача којима је то радно место), но приватно, далтонисти могу бити возачи, али ће

нпр. на семафору, уместо црвене, жуте и зелене боје, разликовати позицију осветљеног поља и

разумети његово значење! Пешаци далтонисти ће, такође, савладати ову технику и тако несметано

бити равноправни учесници саобраћаја. Наравно, висок степен слабовидости или слепила је

препрека за добијање саобраћајне дозволе или ће, уколико оно наступи током живота, из

различитих разлога (нпр. као последица дијабетеса, или неких очних обољења) то бити разлог

њеног одузимања.

2. чуло слуха – важно да би се чуле и обрадиле значајне аудитивне дражи; али ово чуло може бити

и извор ометања когнитивних процеса ако се користи за обраду осталих, у датом моменту,

периферних звучних сигнала – музика на радију, разговор са сувозачем који одвраћа пажњу,

разговор телефоном, чак и преко спикерфона, и слично

3. чуло додира

4. проприоцептивно чуло (о положају тела)

5. чуло мириса –олфакторно (ако се осети мирис горива)

6. чуло укуса – густативно, које може деловати ометајуће ако је ангажовано укусима који делују и

одвраћају пажњу, било да су пријатни, било да је реч о непријатним укусима који изазивају

аверзију и гађење

Зоне мозга:

окципитална (потиљачна)- има визуелно-спацијалне функције (вид и сналажење у простору)–

значајна за вожњу јер 70% свих чулних информација које обрађујемо су визуелног типа

фронтална (чеона)-важна за процесе као што су закључивање, увиђање, резоновање, предвиђање,

схватање

паријетална (темена) – задужена за сензомоторне функције – сензорни и моторни хомункулус*

темпорална (слепоочна) – за обраду слушних информација, за разумевање и продукцију говора и

обраду информација емоционалне природе.


лева- значајна због обраде података нумеричке, текстуалне природе (саобраћајни знаци,

смернице,путокази..), због центара који се односе на анализу информација, на тумачење узрока и

последица,закључивање, схватање редоследа и низова,

десна-због обраде спацијалних података, увиђања целина у простору (што је нарочито важно за

схватање перспективе у вожњи и процене тога да ли се опажа нешто што је мале величне а близу,

или је у питању нешто што је велико, а далеко).


кора мозга- је центар виших психичких функција. Ту се сустичу све информације из свих делова

мозга и доноси свесна одлука о делању, што одражава свесност типичну само за човека.

таламус-овај део мозга има релејну улогу. Прима већину сензорних сигнала и помаже да буду

обрађени од стране других делова мозга. Такође игра улогу у кретању. У таламусу се врши

делимично тумачење свих примљених сензорних сигнала.

хипоталамус- контролише велики број телесних функција укључујући апетит, жеђ, и сан. Такође

игра улогу у контролисању емоција.

хипоталамус- је у директној комуникацији са хипофизом, главном жлездом којој путем

одговарајућих нервних сигнала, али и хормона, даје налог да контролише све остале жлезде са

унутрашњим лучењем. Стога је овај део мозга веома важан и за учеснике саобраћаја – тек

уравнотежен рад хипоталамуса ће дати уравнотеженост ендокриног система и, тиме, стабилне и

смирене возаче.

мождани мост - игра важну улогу у нашем нивоу узбуђења, свести и сна. Такође је укључен у

контролисање аутоматских телесних функција.

лимбички систем – део мозга који се састоји од неколико делова – базалних ганглија (задужене за

моторну контролу, покрете очима, когнитивне и емоционалне функције), амигдале (чува и

класификује сећања и емоције), хипокампуса (формира и класификује меморију и информације),

корпус калосума (задужен за повезивање и комуникацију хемисфера).

ретикуларна формација- задужена за пажњу, активност, будност

мали мозак- задужен за контролу кретања. Помаже у контроли држања и равнотеже и такође

помаже људима у учењу и усвајању покрета.

продужена мождина– помаже у контролисању дисања, рада срца, варења. Такође функционише

као преносник сигнала који долазе и одлазе до мозга.

кичмена мождина-преноси информације од мозга ка остатку тела. Контролише рефлексе.





22 возача аутобуса; 4 бициклисте и 142 пешака






Хипотезе


током вожње аутомобила/аутобуса/бицикла/током преласка пешачког прелаза у улози пешака



улози пешака


Табела бр1. Укупан број возача аутомобила, аутобуса, бициклиста и

пешака

Превозно

средство

Укупан број возила и

пешака

Користе телефон у


Користе

слушалице

Аутомобили 340 6.47% 1.76%

Аутобуси 22 0.00% 18.18%

Бициклисти 4 0.00% 0.00%

Пешаци 142 9.86% 1.40%

Дијаграм бр1. Укупан број возача

аутомобила, аутобуса, бициклиста и

пешака и број оних који су

користили телефон/слушалице у


Табела бр2. Приказ употребе мобилних телефона и слушалица од стране учесника

саобраћаја различитих категорија по полу и узрасту

Превозно

средство

Пол

< 15

фон

< 15

слушке

16 - 30

фон

16 - 30

слушке

30 - 60

фон

30 - 60

слушке

> 60

фон

> 60

слушке

Пешаци мушко 0 0 4 2 0 0 0 0

женско 0 0 4 0 2 0 4 0

Аутомобили мушко 0 0 2 0 10 2 8 2

женско 0 0 0 0 2 2 0 0

Бициклисти мушко 0 0 0 0 0 0 0 0

женско 0 0 0 0 0 0 0 0

Аутобуси мушко 0 0 0 0 0 2 0 2

женско 0 0 0 0 0 0 0 0

< 15 фон < 15 слушке 16 - 30 фон

16 - 30 слушке 30 - 60 фон 30 - 60 слушке

> 60 фон > 60 слушке

Дијаграм бр2. Приказ употребе

мобилних телефона и слушалица од

стране учесника саобраћаја

различитих категорија по полу и

узрасту

Табела бр3. Упрошћени приказ употребе телефона учесника саобраћаја у

зависности од пола и узраста

Превозно средство Пол < 15 г. 16 - 30 г. 30 - 60 г. > 60 г.

Аутомобили мушко 2 12 10

женско 4

Пешаци мушко 6

женско 4 2 4

Бициклисти

мушко

женско

Аутобуси мушко 2 2

женско

Дијаграм бр3. Упрошћени приказ

употребе телефона учесника

саобраћаја у зависности од пола и

узраста

< 15 г. 16 - 30 г. 30 - 60 г. > 60 г.

Анализа резултата

На основу резултата приказаних прошлим табелама, закључујемо да је од свих категорија

учесника саобраћаја, најчешћа употреба телефона од стране возача аутомобила, а то су у највећем

броју случајева били припадници мушког пола. За разлику од њих, жене возачи користе телефон

за воланом у далеко мањем броју случајева. Интересантно је да се у категорији возача срећу и

мушкарци преко 60 година, и то добар број њих, када је способност пријема и обраде

информација, због година, далеко умањена, што представља посебни ризик за безбедност


У категорији жена, најчешћа употреба телефона је у улози пешака и то у млађим годинама (16-30

година), али такође је зачуђујуће то што у истом броју телефон користе и жене старије од 60

година. Жене пешаци скоро дупло чешће користе телефон на улици од мушкараца.

Најчешћа је употреба телефона у средњим годинама живота (30-60 г.) код мушкараца, а код жена у

средњим годинама живота (30-60 г.). Oни који користе телефон у саобраћају су најчешће, возачи

аутомобила, мушког пола, средњих година, али и старији мушкарци возачи.

Посматрајући ширу табелу са употребом телефона и слушалица, закључујемо да слушалице

далеко чешће користе мушкарци у односу на припаднике женског пола.

*На основу резултата, потврђујемо нашу прву хипотезу којом смо претпоставили да ће женски

пол у мањем проценту користити телефон. Међутим, друга хипотеза није потврђена, јер су, и са

нашим чуђењем, старије генерације у много већем броју користиле мобилне уређаје у саобраћају

од млађих.

Закључак

Употреба моторних возила није нимало наивна ствар и неодговорно понашање може преокренути

ваш, а и многе друге животе. Размислите о тим животима, који су у вашој руци сваки следећи пут

када окренете тај кључ и покренете аутомобил. Наш циљ је да подстакнемо безбедну вожњу и да

представимо саму озбиљност ситуације. Будимо пажљиви. Будимо бољи. За крај, цитирали бисмо

и сам билборд ЈП „Путева Србије“: „Неко те воли, вози пажљиво!“.


Милојевић-Апостоловић, Б. (2020): Психологија за 2. разред гимназије, Нови Логос, Београд

Коришћени су материјали са сајтова:




https://itstillruns.com/importance-safe-driving-5985472.html


https://www.skoda-storyboard.com/sr/skoda-svet-sr/guzva-u-saobracaju-bezbedna-i-voznja-bezstresa/


Ул. Гочка 40

Београд, Србија

Empirijska istraživanja u nastavi psihologije

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?