Vulović, Dobrica (ur.) Beogradski univerzitet u predratnom periodu ...

РАТИМИР ЖУРИЋНеколико йиiUања о делаiUllОсiUи СiUудеНiUског1Iайред1l0г йокреiUа која iUреба uciUpaJlcuiUuНајприје ?ИХ. хтио споменути активност и дје.ловање к.УЛТУРНoI'одбора IШЈИ Је био основан 1935. и који је дјеловао спе до 1941r-одине, дакле у периоду највеће и најуспешније ШИ-НЕнас-ги напред­НО!· студентска!' лон:рета Као ШТО је Ан:циони одбор био Основанда ВОДИ и КООРДJIr~ира активност студентских стручних н евдномскихудру)кења, тако Је и Културни одбор био основан са циљем даводи и координира aKHIВHOC!' стручних, културних И СПОРТСКИХ студентски~удрул{ења на КУЛТУРНOJIiI и cnopTCKOJl.'1 плану Све вријеме,}ШЛИКО Је мени познато, предсједник Културнш' одбора био је ЂурицаРибар, а чланови Дара Фрајденфелд, Душан Кос-гић, Мати­Ј:вић Мирољуб, Курталовић Еугеније, Међедовић Јунус, друг којегаCl\IQ звали Буrум, Ја Ј[ ЈОШ неки ДРУГОВИ чија сш\t презимена заборавио.Te~KO је у пар ријечи описан,! рад КУЛ1'урнor' одбора кроз све товри]еi\'Iе. Укратко могу рећи да се ОН састојао у уређиваљу и растурањуЛИС'I'Э "Студент", који је, као Ш'I'Q је познато, промјенио вишеназива;, 3атим се I:ЭДИЛО на ОРI'энизовању тако званих "усменихновина у ФИЗИЧКОЈ сали и друс-дје, на н:ојима су r-оворили ис-гак­НУПI КУЛI-УРНИ И друштвени радницн Беor'радског универзитета иБеограда. На неким ОД тих "УСћlених новина", заправо КУЛ'Iурно~-П~ЛИ"ГИЧКИХ МИТИНI'8, знало се окупити и ДО 2000 учесника међуlЮЈима су свакако били најбројнији студеН'НI, али и мнorи другиI'рађани и радници Културни одбор је нај-r'€шње сурађивао са Ан:адемсн:имПОЗОРИШIем о чије!'l'1 се репертоару врло често расправљало,:нарочито . Ka~a су били у rппању пригодни скечеви, "врапци" идруго, IдЈе Је моrло доhи до претјеривања, па смо ми сами билинен:а врста цензуре, ВОДИJIО се рачуна и о "ЗИДНИ;'lI новинш\ш", и:ојесу се писаJIе и ИЗЛaI-але у свиi\1 мензама и ДОј\IQВИJ'l-Ifl СI-удената нС1удеН'!l\иња Све то заслу)кује деr-аљнију разраду у СЮlаду са важ::-ношћу свих 'I'ИХ ан:циј а и дјеловања, 'ДРУI'И, не мање ва:ж:ан студентски одбор звао се Одбор за правнузаштиту студената, чији је заДaI'ак био да сазна на вријеме којису сr-уденти ухапшени, да ИМ ПОЫQI-не слањем у заIВОР хране ићебади, те да се у I'раницама моr-ућности интервенира н:од универзите'1СКИ:'власти н IШД напредних политичара и aABOl{aIa да будушl'о ПРИЈе пуштени на слободу, За све то се прикупљао доприносод самих студенюа на свиr-,.t Фш{ултетима, а организиране су и приредбе,са улазницама, а приход од њих је УIрошен за храну за112ухапшене н спат чак у виду пакета шпанским борцима који сутада били у логору Giirs у Француској Одбором за правну заштитустудената у прво вријеме је РУl\Оводила Милева Вуковиh, а послијеСпасоје Ћаковић, Чланови су били Вељко Марковић, ја и још некиДРУГОВИ чија сам имена заборавио,Такођер, још нигдје није ни споменут, а lШЈ\Ю ли истакнут, радАкадемскОЈ' клуба Студентски дом. Ја сам тамо боравио у вријемекада је управник био проф. др Радивоје Кашанин, Kojera се свисјећамо са највећим поштовањем, јер нам је многима помогао. Упрво вријеме, 1936/1937, био сам тзв културни референт у томклубу, а касније и потпредсједНIШ:. У управи клуба су били МијалкоТодоровић, Љуба Филиповић и Љуба Пејатовић, као предсједниции чланови Љуба Нешић, Баја Сеи:улић и мнOIИ друr'и. Клуб је организираотзв. ,,:матинеје", а приход је одлазио за помагаље сиромашнихстудената, за ухапшене студенте и чак за шпанске борцеу француским ЛOI'орима. Но, најзначајнија активност Академскогклуба је била када је 1939. године, у мају, формиран добровољачкибатаљон за одбрану Чехословачке. непосредно послије њене OI{упацијеса С'1'ране њемачких фашиста, Уз помоћ управника дома проф.др, Радивоја Кашанина, од Генералштаба југословенске војске добивене су униформе и ПУШl{е, а обука у војним вјештинама вршиласе иза Техничког факултета, Вјежбали смо и стрељаштво на војнојстрељани а затим марширали кроз Београд и пјевали борбене пјесме,"Буди се исток и запад'\ "Ланци наћ'! се кују клети" и ApyreЯ