VASTRIDIUM VASTORDIUM INTERIRUS VITA

pokusali da prodju kroz njih.Neki misle da je to put u neki vid raja,ali to je
samo jos jedna zamka.Pukotine te vode u nistavilo,koje se samo siri,u
kome mozes plutati vecno I ne naci mu kraja.Sve se zavrsava
nistavilom,svaka nada,svaki smisao,svaki zivot.Sustinski sve je
nistavno.Cim pomislis kako volis zivot,on ce te naterati da ga mrzis.A ti
ostani vecno budala I vecno voli.Oni koji najvise vole,bivaju najvise
povredjeni.Oni koji najvise vole,najmanje su voljeni.To je prokletstvo
postojanja.
Jadno je doznati da je citavo postojanje nistavna I besmislena farsa,a ne
pomeriti se ni malo sa mesta na kom si bio pre tog saznanja.Ne napraviti
prvi korak ka opstem unistenju,sa strascu I voljom za isto.Ka razaranju
onoga sto ti je donelo samo jad.Potez gubitnika je ne napraviti korak ka
tom razaranju,I takav gubi iako se cini da dobija,da prezivljava,jer sve sto
dobije je uzaludna ekspanzija lose,mucne I ponekad smesne predstave
koja samo izopacene budale moze oduseviti I obradovati.Zasto bih bilo ko
to gledao,a kamoli ucestvovao u toj predstavi?Zar je Bog postao toliko
ocajan,a I mi sa njim?Ono sto je ljudskoj rasi najvise potrebno jeste
istrebljenje,a zatim I istrebljenje svog ostalog zivota I zaustavljanje svakog
daljeg stvaranja.To zvuci tako uzbudljivo I mirno u isto vreme,zar ne?Ali
ne uzbudjuj se previse,jer svako mora poceti prvo od sebe.
Ako se tako lako sa toliko strasti I uzivanja latimo stvaranja,onda moramo
I razaranja!Niko vise ne prica o razaranju sa tolikim zarom kao kad prica
o stvaranju osim ako mu to razaranje ne donosi neki profit.To mi se
gadi.Ovaj svet zaista gubi svoju draz.Niko vise ne cini temeljno razaranje
radi razaranja,sa ljubavlju ka istom.Dok sa druge strane mnogi stvaraju
radi samog stvaranja,I retko misle o svrsi I posledicama tog
stvaranja.Ovde govorim o stvaranju novih svesnih bica,I prolongiranju
njihove svesnosti,iskustava I svih uzasa koje sve to nosi.Zelim da to
promenim,kao osvetnik razaranja koji unistava zarad samog unistenja,I
pronalazi veliko zadovoljstvo u tom procesu,koji za krajnji cilj ima
unistenje citavog univerzuma.Ostvarenje mog orgazmicnog sna o
apsolutnom kolektivnom unistenju bez diskriminacije.Razaranje nema
poentu ako sve one stvari koje se uopsteno smatraju dragocenim nisu
unistene.Ako nesto sveto I vredno nije razoreno do temelja.Volim svaki
deo takvog razaranja I ono me nagoni na nesto jos razornije.Volim
razaranje I nistavilo koje ga prati,I vidim ih kao vrhovnu vrednost,I
polako I tiho borim se za ono sto volim!Volim zvuk pokoja I tisinu koja
nastaje nakon njega.Kada se covek lati razaranja tada vise ne oseca
patnju,bol,brigu.Tada nema vise nikakvih drugih potreba,cak ni
osnovnih.Posle razaranja nista nije reseno,ali nista vise nije ni bitno.Tada