VASTRIDIUM VASTORDIUM INTERIRUS VITA

duboko u samu svest I licnost kao trauma I rana,koja cak iako
zaceli,ostavlja neizbrisiv oziljak.Ljudi cak vole da promovisu svoju
patnju,jer suludom coveku bezumnom patnja je potrebna,ne bih li
opravdao svoje postojanje.Stoga on u patnju srlja I istu siri tvrdeci u svom
ludilu da je ona pozitivna.Kakvi su onda ljudi jadnici,I kakvo je to onda
jadno postojanje.Dzabe im sve to,za postojanje opravdanja nema,a patnja
nece uciniti umisljene jadnike vise vrednim. Ispravno postojanje bilo bih
prozeto bicima bez ikakvih oziljaka,besprekornim I cistim,nikada ne
dodirnuti bilo kakvim necistocama,integrisanim od pocetka,bez rana,bez
Muka.Ocigledno je to nemoguce stoga Ono sto je jedino ispravno,nije
postojanje na bilo Koji nacin,vec nepostojanje!Zivot nije vredan
zapocinjati ga davati ga,odrzavati ga,ali zato je vredan kolektivnog
okoncanja.
Mnoge,skoro Sve stvari su izvan ljudske kontrole,izvan ljudske moci.Sva
moc I kontrola oduzeti su coveku bacajuci ga u gorko blato
nekonkretne,prazne I slepe vere,koja nece zaceliti nase Rane,I kojom opet
necemo postici nista,jer svaka nada biva izvitoperena,I ne ostvari se onako
kako smo se nadali I zamisljali.Covek je samo bezmocna lutka u
apsurdnim igrama univerzuma.I pored sve navodne moci I kontrole koje
je covek stekao nad svojim okruzenjem,Jos uvek ostaje samo bespomocan
I slab rob,I to je sudbina gora od smrti.One malobrojne stvari ili bica koja
Nam navodno nude neku pomoc ili spas,oni ne mogu okoncati vulgarnu
tragicnost ljudske svesti,I svesti I postojanja uopste.Oni mogu samo
probati da ih delimicno objasne,ako je to uopste moguce.Ali to nam nije
od nikakve koristi jer kosmar nastavlja da traje,a svaka pomoc koju
dobijemo beskorisna je,Sve dok kosmar svesti traje.Jedina pomoc vredna
prihvatanja jeste pomoc u okoncanju same svesti.Pomoc pri razaranju I
okoncanju tog kosmara,makar to bilo na najbrutalniji moguci
nacin.Pomoc koju mozda mozemo dobiti od zveri haosa,od tame
nistavila,od demona bezdana.Svaka forma raja je samo bleda fantazija
koju gajimo dok polako sagorevamo u paklu.Sto covek vise trpi teret ovog
postojanja,on time postaje veci jadnik I veci rob,privlaceci na sebe Jos
tezu sudbinu,Jos vise muke,I jedino ga apsolutni,neobuzdani I ekstremni
revolt moze osloboditi.Revolt I bojkot postojanja.Sudbina coveka jeste
tragicna,a Jos tragicnije jeste ljudska bedna volja da trpimo tako bednu
sudbinu.Goli,bosi,razoruzani,pognute glave,dok puzimo u blatu
svom.Hrabrost je kad znas da ce nesto jako boleti ali opet to uradis,ali I
gluposti je ista takva,stoga hrabrost ne znaci nista,osim los izgovor za lose
postojanje puno bola.Svaki vid oprosta je prica za naivne,jer imamo pravo