VASTRIDIUM VASTORDIUM INTERIRUS VITA

VASTRIDIUM VASTORDIUM

INTERITUS VITA

ANTI KOSMOS

KAOS MAGNUM

Ludacki,grub ali zenstven,grimizni glas iz jezgra haosa,koje sam dodirnuo

mi sapuce,dok mi mozak trne,I dok mi se krv pretvara u otrov,ovde vise

nema reda,zato nered propovedam.Ja ne govorim o haosu I razaranju,ja

govorim haos I razaranje.

Uspori,covekolika stoko gnusna.Ne hodaj tako brzo I naivno,Tim

nezavidnim stazama zivota,koje ne vode nigde.Ne otvaraj tako brzo I

naivno sebe,tom svetlu,koje ce sve u tebi ugasiti,izdati te,a onda te ostaviti

da jecas u Tami.Moras se zapitati.Stani I nervozno miruj,ugasi plamen

svece,spusti reze I lance,oteraj Sve od sebe,I ostani sasvim sam u moru

tame,gledajuci samo u jednu jedinu kap.Reci bezdanu da se otvori.Dosta

si skitao I rasipao sebe,pojio druge,moras se zapitati.Zar ces ostati samo

stoka,koju ce zaklati,raskomadati,I servirati,ili ces krv svoju bolje

utrositi.Od krvi zveri si I satkan nekom voljom bozanskom,zar da sad

stoka budes?I svet ovaj je od crva raskomadanog,opet nekom voljom

bozanskom.Zar je moralo tako biti?Da li bolja je ta cedna krv,Taj robusni

crv,ili ta kobna volja bozanska?Jer nemoguce je spojiti nespojivo.I kad

umres,do neba ces smrdeti zasigurno,ali da li ces do neba doci,ili ces se

crvu vratiti?Miruj sada I otvori Bezdan,jer nebesa ostace zatvorena,Jos

uvek.Zapitaj se moze li Bezdan progutati nebesa,kao sto I Nas je

progutao?Mozes li ponovo biti zver pred kojom se Kosmos saginje I

krivi,ili ostaces samo stoka,a uskoro strvina.Da li tvoje celjusti dovoljno

velike su da zgutaju nebesa?Da li zubi su ti dovoljno cvrsti da sazvacu

iskre svetla?Da li kandze su ti dovoljno ostre da raspore vene kreacije?Da

li tvoj otrov dovoljno je jak da ubije kralja prevare?Ili Jos uvek bices

stoka,I izmet jesti,umesto da pijancis u vodi zivota?Da li ce te ova kobna

kletva razjesti unutar I spolja,Ili ces ti kletva postati,sto razjeda?Hoce li ti

glava samo pasti jednog dana ili ces ti biti giljotina?Jesi li rob,Ili

osvetnik?Jesi li sasvim predan,Ili si izdajnik?Znas li od koje si majke I

oca,Ili su te stoke odgajale,u oboru lazi?Da li je tvoje svetlo zaista tvoje,Ili

je samo odsjaj noza?U ogledalu vidis svoj odraz,ali vidis li sta to Ima sa

druge strane ogledala?Sta to Jos hoda po opustosenoj povrsini

nicega?Svet okrece se brzo,ali ti ostani zamrznut u Santi leda I

vrebaj.Duboko Crnilo dublje je nego sto mislis,ako Jos uvek Mozes

misliti.Pokusaj zato,Crnilo voli kad ti je u mislima,a puzeci haos polako

mili Prema tebi.Zagrli pustos I osmehni se cerivim facama sto iz njega

zure.Ipak srodni samo sa haosom.Ipak zao mi je majko krilata,sto izasli

smo iz tebe.Iz tame na svetlo,iz toplog I vlaznog na suv vazduh,I kad

varljivo svetlo tamu osine u trenu predodredjeni smo za propast.Krivim za

to one Koji misle da su pravedni,a od krvi stvaraju,sa macem u ruci.Ali I

njima glave pasce pod kosom bezdana,jer siljati toranj ocaja Koji izranja iz

Crnila seze visoko,I skoro pa probusice nebesa,zarivajuci se u srca

osudjenih.Izokrenuta spirala konacne zetve samlece ono sto onu zovu

dom,da bih smo se mi svom domu vratili.Svedoci velicanstvu ludila,sile

koja ce okoncati Sve umove.Nastavi da gledas u Taj vir bezdana ,u vrtlog

misli izmedju dva okeana krvi,dok okeani se ne spoje,a Bezdan Nas ne

proguta sve.Rodjenje je u krvi I bolu,stoga smrt bice ista.Dragi arhi

oce,gospodaru uzasa I cistoce,sjedini svoje tecnosti I delove svog

raskomadanog tela,za Jos jedan genocidni pohod protiv tiranina.Neka

smo krvlju krunisani,smrcu samo nadareni.Snovu koje snevamo postaju

sve ruzniji vremenom,a mi polako postajemo alergicni na varnice

zivota,ali te iskre pomocice nam da ugljenisemo postojanje.A onda

spavacemo spokojno,sa odsustvom svih snova.Znaj da si samo bezvredna

stoka,I da ces jedino osvetom povratiti svoju krunu.Koliki je to teret nasih

umova,Koji oduzima dah,I gasi odkucaje srca?Krilata zmijo haosa,crna

svero bezdana,sinovi entropije,kraljevi anarhije,sakupupite svoje

kosti,uzburkajte svoju krv,uzdignite svoj pepeo,protiv ove

tvorevine.Uzimajte svetlo iz ociju,istrgnite srca iz grudi,I okupajte crnilom

ovo postojanje,ne bih li nasli svoj mir.O demonska spodobo gneva I

osvete,vera u bozansko vise nije potrebna,vec samo vera u genocid nad

svim bozanstvima,samo kovitlajuci gnev sto dovodi Nas blize

haosu.Postojanje satkano je od zla,od tela zmije,covek satkan je od

demonske krvi,neka se Sve ponovo sjedini za Jos jedan pohod.Neka se

kosmarna armija uzdigne Jos jednom,da rastrgne kosmos.Neka se mlecni

put crveni od krvi.Uputi svoje molitve haosu,sa mesta gde I bogovi

umiru,I cekaj,sluzi haosu u svom umu,I tvoj um postace njegovo oruzje,I

zapitaj se.Ima li smisla izvan bezdana?Ima li icega van njega?Umece je

zapitati se.

Uskoro,postao sam poput Boga.Ja osecsm pokajanje,ali iovako cu Sve

ponovo uraditi.Ja sam sada poput tebe,psihoticni sadomazohista Koji

uziva da nanosi bol drugim bicima,I u svom ludilu veruje da ce im ta bol

pomoci.Kroz moje lazi ja stvaram istinu.Ja sam vec napravio svoj izbor,a

ti?Sta cekas?Ja ne mogu biti zaustavljen.Ja razdvajam I rastrzem ovu

realnost da bih forsirao svoju volju I svoj srecan kraj,kakva God bila ta

bolesna deluzija.Bog je uzrok I rezultat ljudskog ega.Manipulator I

programer,arhitekta,generator,I unistitelj.On je razlog postojanja,I razlog

zasto postojimo u zatvoru,van haosa,dok je haosu dozvoljeno da Nas

nagriza,ali Samo umereno ,I znutra.I to sto lezi iznutra nije dozvoljeno

dovoditi spolja,da ova krta iluzija ne bih bila ugrozena.Bog Nas je stvorio

da budemo uobicajeni,slabi,slepi,ali opet mi smo spravljeni od krvi

originalne prvobitne majke.Mracne Anime,dubokog Crnila.Ta krv moze

nam doneti istinsku moc I mir u zivotu,ali prvo Moramo da negiramo

boziji program Koji nam je nametnuo.Ovo seze dublje od dvosmislene

energije Ili reinkarnacije.Seze duboko u nase zadatke kao apostoli haosa,I

gde oni vode.Bog I dalje ima svoj kosmicki ego,koga Jos nismo svesni.

Sve dobro I lose u zivotu uradio Sam pomalo iz besa,a sigurno zato sto je

svakoj sali Ili vicu potrebna duhovita primena.Poenta ove sale zivota jeste

da je toliko glupa da jednostavno moras da se nasmejes,pre nego sto

maksimalno pobesnis I nestanes polako.Sala mora biti stvarna,mora da

izaziva reakciju,mora biti laz koja je zasnovana na istini.Mora biti fikcija

koja je nastala iz realnosti,I prepricavanjem te sale fikcija se moze

pretvoriti u stvarnost.Ubij Ili budi ubijen,Sve je volja Bozija,Ili volja

haosa.Sve je crno belo,dok je krv jedina prava boja koja definise

kontrast.Moja omiljena boja je uvek bila krv.

Cuo sam sada ono sto nisam pre.Sta je istina u mikrokosmosu istina je I u

makrokosmosu.Kako iznad tako I ispod.Kada ukombinujemo

ekstremitete,mozda cemo pronaci dobar polozaj u apsolutnom haosu.U

haosu zivota Samo lud moze naci smisao I srecu. Znaj da je moja mrznja

ljubav,I da mrzim Sve podjednako,sa samim sobom kao najveca meta

mrznje.Ja vas mogu Samo vise voleti,usled rata Koji se vodi u meni.Ne

postoji nikakvo razlikovanje,ne postoji apsolutno,vec Samo apsolutna

konfuzija.To je moja mrznja.Mrzim sebe da bih mogao da volim

tebe.Jedino prezir ce otvoriti moje srce.Ubijte mene da bih spasili

sebe.Ulij svoju mrznju u mene,kao svecanu pesmu posvecenu ludoj

budali,krvavom bogu klovnu,onome Koji ne igra ni jednu igru osim one

svoje.Iskoristi trenje zivota da spalis ovaj svet.Ja vladam kraljevstvom

vaseg pepela.Ja opet gubim,ali onaj Koji stalno gubi dobija ono sto se

pobednik silno plasi da ce izgubiti.Ja prozdirem sebe radi tvoje

gladi.Kajem se zbog svog pokajanja I ne kajem se uopste.Ne Mozes me

zaustaviti.Rat je vec izgubljen na pocetku.Ja ubijam I razaram sebe da bih

mogao da prodjem kroz pukotine tvog uma,I nanesem pritisak.Ovaj voz

nema stanica I nece stati zbog tebe.Tvoja jedina nada je ona koju sam

stvoris,a lisicu te I nje,Samo da bih stvorio drugu.Nazalost,tvoj I moj

posao nikada nece biti zavrsen.Ovo je prvobitno istrebljenje,vatra koja

pali samu sebe,da bih zapalila plamen Koji odbija da Gori.Haos obelezava

tebe I mene.Ove reci ne mogu biti neizgovorene,na njih se Samo moze

dodati,mogu biti Samo ispravljene I prilagodjene vecitom haosu I nekim

novim monstrumima Koji se iz haosa izlegu.I onaj Koji je isao prvi

zavrsice zadnji.Postani besan I ogorcen zbog pesme zivota,I pobegni u

daleke komore kosmosa,dodji do ivice trougla,u srediste kruga,izmedju

dva okeana krvi,ja cekacu te tu,ceriv I crven od krvi.Ja ne mogu zaustaviti

sebe,zasto mislis da ti Mozes?

Ja nisam ni svetlo ni tama,ni levo ni desno,ni gore ni dole,ja nisam ni

sredina,vec ja Sam kraj konacni.Ja sam inkarnacija haosa.Moj rat

unutrasnji I spoljasnji,je vecan.Ubijanjem I mislima ja vrsim svoju

duznost,razaranje je moj posao.To nije nista lose kao sto ni za doktora nije

lose Kada izleci pacijenta.Ja sam lek za ovu bolest zivota kojom zarazise

Nas.Ja sam poput hirurga,Koji je ne uspevsi da spasi pacijenta shvatio da

mu je svrha ubijanje,a ne produzavanje zivota.Ja na mesu radim ono sto

je Pikaso radio na platnu.Ostrim secivom svojih misli,krvlju I srcem

radim ono sto je Mikelandjelo radio cetkicom I bojom.Ako ja nemam

svoga mira,I ako Taj mir ne traje,Niko ga nece imati.Ja sam virus Koji

razjeda srz.Virusi su najsavrseniji organizmi,I zapravo oni su na vrhu

lanca ishrane,a ne covek,jer virus opseda I hrani se celijama coveka kao I

drugih zivih organizama.Virusi nisu ni zivi ni mrtvi,oni obtivaju

nezivi,dok ne dodju u dodir sa zivotom domacina,a tada oduzimaju I ruse

Sve.Taj virus dubokog Crnila tesko je zaustaviti jer on je sustina zivota,I

sloboda smrti.Ne Mozes me zaustaviti,nisu mogli ni pre tebe,a nece moci

ni posle tebe.Ne boj se Sve ce uskoro proci.Ja nudim ti mir Koji ja nikada

nisam imao,mir Koji cu omoguciti svima.Zato miruj sada I zapitaj

se.Dozvoli mislima da haoticno teku.Taj potok Koji izvire iz tvog uma

odvesce te do prvobitnog okeana,gde Sve I pripada.Neka ti misli teku I krv

neka ih prati.Zagledaj se dobro u ogledalo,I vidi sta to lezi sa druge strane

istog.I zapitaj se dokle vise?

Dosta je bilo.Zivot je nepotrebni problem,I ako ne moze biti lepo,u svako

trenu,vecno,nece onda moci ni ruzno.Ali ruzno nas uvek nekako

zadesi,dok se ono lepo tako lako izgubi I bude zaboravljeno.Cak I kada

doznamo svu istinu,odmah zatim bivamo ponovo baceni u laz I nemoc,I

tako u krug.Ovome dolazi kraj.Svi nasi zlocini su opravdani,jer gresi nad

nama nisu.Niko jos nije pocinio ni jedan zlocin zato sto mu je sve

divno,unutar I spolja.Nasi zlocini odvesce nas do nase strahovite

pobede.Zato lomi,kidaj I rusi sve sto je od zlata,srebra I bronze,celicnom

voljom svoje osvete,I vrelim gvozdjem svoje krvi,sve dok kosmos se u

strahu ne sagne da poljubi te u cizmu,kojom ga gazis.Jer upamti,ako ne

zgazis ti njega,zgazice on tebe,I vec jeste,odavno,zato si I ovde I trazis

svoje mesto u njemu…Mesto koje trazis ne postoji,namerno si isteran iz

njega I bacen u ovaj kosamr.Oces li nastaviti da imas kosamare,I budis se

u novoj agoniji vecno,ili ces ti postati kosamr,kosmar svih onih zbog kojih

imas kosmare?Mesto koje trazis ne postoji,I uskoro ako budes imao srece

neces vise nI ti.Nasi umovi jos su mladi,ali najmladji umovi imaju najvise

kapaciteta za unistenje.Zato iskoristi svoju priliku,dok jos si mlad.Rasiri

svoje celjusti,gutaj svetove,I drobi zubima svojim svaku cesticu ovog

bednog kosmosa,koji te drzi kao taoca,jer svi smo robovi traumi

postojanja.Izlij reku svog besa I mrznje da u njoj se utope tiranini,I oni

koji odrzavaju red I balans koji su ti samo jad doneli.Sve te reke ulivaju se

u prvobitni okean haosa,sile koja okoncava postojanje.Okreni svoje koplje

na dole,I prati tok te reke,koja odvesce te tvom istinskom domu.

Zahtevaj uvek svoju pravdu.Ne drzavnu pravdu,ne bozansku pravdu,vec

samo svoju pravdu.I zbog nje uvek budi spreman na opsti pokolj,jer haos

je jedina Pravda,jedini zakon koji ide u tvoju korist,a ne u korist tvojim

muciteljima.Zakon u kome zivis je zamka u koju se hvataju samo male

muve,dok one krupne prolaze bez problema.Uhvacen si u tu zamku I ruke

su ti svezane.Tvoje telo ostace zarobljenik,ali zato tvoj um moze isterati

zeljenu pravdu,I to kada oni najmanje ocekuju.Zato naostri svoj um I

nahrani ga krvlju.Neka to bude suptilna zver,koja ce napasti kada se

najmanje ocekuje,tamo gde se najmanje ocekuje,I koja ce rastrgnuti sve

ono od cega su satkani.Jedino um ima moc da srusi sve ono sto je van

njega.Jer sve sto je van njega sazdano je u njemu.Ostani veran iskri Crnila

u sebi,dok ta iskra ne preraste u apokalipticni plamen,koji ce sagoreti srz

svakog bica,koji ce sravniti svako brdo I planinu.I tada,na ravnoj povrsini

pustosi,bices konacno zadovoljan,u apsolutnom miru.Umri sada

polako,bacajuci kap po kap I deo po deo sebe u monstruozni crni vir,koji

melje sav zivot,I povuci sve za sobom u njega,deo po deo,kap po

kap.Spavaj cvrstim snom,I ne budi se vise,a ako se probudis,neka zazale

oni I ono sto te je probudilo.Zivot nije vredan sve te patnje,nikada nije ni

bio.Zato ugodi uvek svom umu,radi sve ono sto bog zabranjuje,I postani

sve ono sto bog zabranjuje,prkosi uvek postojanju,I polako postaces sila

koja ce okoncati sav zivot.Tvoj bes je tu sa razlogom,on je dar,dobar na

sve one nacine na koje dar zivota nije.On nije tu da bih bio potisnut ili

odklonjen,on je tu da otrgne svetlo zivota iz ociju nevenih,da otrgne srca

iz grudi,I da gasi duse svih bica.Koristi ga tako,jer sve posledice su

beznacajne u poredjenju sa tvojom pobedom I osvetom nad

postojanjem.To nema cenu.Svaki rat zahteva od nas da budemo

monstrumi,I tako ce I biti,nije da nemamo izbora,vec ne zelimo imati

izbora,jer svaki drugi izbor je nistavan,I svaki drugi izbor donece samo

poraz.Poraz svog haosa I crnila u nama koje tezi da se iskaze,I zauzme

svoje pravedno mesto,kao apsolutni vladar,bacajuci na kolena ovaj lazni

kosmos,I sve sto je sveto I vredno u njemu.Ne traci svoj sveti razorni

potencijal,jer razaranje je jedino sveto I vredno u konfuznom moru

besmisla u koje si bacen.Nemoj samo teziti da budes srecan,jer sreca je

kimava I od male vaznosti.Tezi da uzrokujes sto veci haos,sto

suptilnije,gde god da se nasao.Tezi da pronadjes apsolutnu ekstazu,u

apsolutnom haosu,I da ti budes njegov provodnik,uvek I svuda.I kao takav

uzdici ces svoje kraljevstvo,na rusevinama njihovog carstva.Kada ucinis

da kroz tebe haos proguta ovaj univerzum ti bices u njegovom centru,I

kada crne ruke iscede sav zivot iz kosmosa,ti iz njih pices tu vodu zivota.I

dok se sjedinjujes sa haosom sada,upamti jedno,svaki pakao samo je raj

za demone.Duznost coveka je da bude osvetnik razaranja,apostol haosa,I

sada duznost nas zove u jos jedan armagedon.Maska koju monstrumi

nose je maska covecnosti.Kad coveku das masku,tek onda on moze

pokazati svoje pravo lice.Lice koje zuri u njega sa druge strane

ogledala.Dragi zivote I boze koji ga orkestrujes,nistavni ste.

Sila je ono sto ti je potrebno,covece boziji,koji boga nikad nece

spoznati!.Ljudi u ovom svetu vise ce te ceniti,I vise ce ti se klanjati sa

oruzjem u ruci,nego sa ljubavlju u srcu.Zato pretvori svoje srce u oruzje,a

svoj um u stit.Nateraj ih da osete tvoj bol,koji te teraju da progutas,samo

da bih novi bio izazvan.Udeli univerzumu bol I smrt koje zasluzuje.Imaj

na umu svoj um,a u rukama njihova srca.Sta si ti,a ko sam ja,ako smo mi

jedno?Zasto nas tako slobodne guras u celije ni krive ni duzne?Odvratna

pojavo bez stida.Zasto bih onda mi imali stida I milosti?Ne.To je

nedopustivo sada kada bezdan marsira preko lesa postojanja,podizuci krv

kao zastavu svoju.Ovo je nasa pobeda.Jer mi dobijamo kada gubimo,a

gubimo kad on dobije ono sto hoce.Raduj se svojoj smrti,pogubni crv vec

te jede.Utapas se vec u gnusnoj skupini Crnila,u kojoj utopice se I duse

koje dolaze posle tebe.Ovo jos uvek mozda nije kraj kakav zelimo,ali

spokojno cemo cekati isti,jer blizu smo.Spavaj sada I sanjaj groteskne

likove izopacene kreacije,urnebesni karneval morbidnog

vakuma.Najmanje sto mozemo jeste da onemogucimo univerzumu da igra

njegovu igru lutaka.Zeli zato da radis samo nemoguce stvari I ne zeli da

menjas moguce,da ne bih morao da radis nista.I u tome jeste I bice nasa

pobeda,u nicemu.Necemo biti ni dobro ni lose,bicemo nista,I kroz nas

uziverzum postace nista,kakav je trebao I da ostane.Kreni zato

odma,utopi se,utroba zmije otvara se za tebe.Utopi se!

Alte,

Kaos Magnum.

OSVETA RAZARANJA

Zivot je nemoguce provesti bez patnje,sto ukazuje da je on veoma losa I

sadisticka pojava,kojoj nema kraja.Nema slatkog oslobodjenja od

prokletstva zivota.Zivecemo ponovo I ponovo,dok ne budemo stariji nego

sto su planine sada.Pokusavacemo da nadjemo neki smisao u svemu

tome,ali smisao svaki je samo zamka sadistickog Boga,ovog izopacenog

sveta dizajnirana da nam da neku nadu,samo da bih ona ponovo bila

oduzeta.U retkim slucajevima,neke duse nestanu prolazeci kroz pukotine

univerzuma.Pukotine koje su toliko male da bih samo monstrumi I ludaci

pokusali da prodju kroz njih.Neki misle da je to put u neki vid raja,ali to je

samo jos jedna zamka.Pukotine te vode u nistavilo,koje se samo siri,u

kome mozes plutati vecno I ne naci mu kraja.Sve se zavrsava

nistavilom,svaka nada,svaki smisao,svaki zivot.Sustinski sve je

nistavno.Cim pomislis kako volis zivot,on ce te naterati da ga mrzis.A ti

ostani vecno budala I vecno voli.Oni koji najvise vole,bivaju najvise

povredjeni.Oni koji najvise vole,najmanje su voljeni.To je prokletstvo

postojanja.

Jadno je doznati da je citavo postojanje nistavna I besmislena farsa,a ne

pomeriti se ni malo sa mesta na kom si bio pre tog saznanja.Ne napraviti

prvi korak ka opstem unistenju,sa strascu I voljom za isto.Ka razaranju

onoga sto ti je donelo samo jad.Potez gubitnika je ne napraviti korak ka

tom razaranju,I takav gubi iako se cini da dobija,da prezivljava,jer sve sto

dobije je uzaludna ekspanzija lose,mucne I ponekad smesne predstave

koja samo izopacene budale moze oduseviti I obradovati.Zasto bih bilo ko

to gledao,a kamoli ucestvovao u toj predstavi?Zar je Bog postao toliko

ocajan,a I mi sa njim?Ono sto je ljudskoj rasi najvise potrebno jeste

istrebljenje,a zatim I istrebljenje svog ostalog zivota I zaustavljanje svakog

daljeg stvaranja.To zvuci tako uzbudljivo I mirno u isto vreme,zar ne?Ali

ne uzbudjuj se previse,jer svako mora poceti prvo od sebe.

Ako se tako lako sa toliko strasti I uzivanja latimo stvaranja,onda moramo

I razaranja!Niko vise ne prica o razaranju sa tolikim zarom kao kad prica

o stvaranju osim ako mu to razaranje ne donosi neki profit.To mi se

gadi.Ovaj svet zaista gubi svoju draz.Niko vise ne cini temeljno razaranje

radi razaranja,sa ljubavlju ka istom.Dok sa druge strane mnogi stvaraju

radi samog stvaranja,I retko misle o svrsi I posledicama tog

stvaranja.Ovde govorim o stvaranju novih svesnih bica,I prolongiranju

njihove svesnosti,iskustava I svih uzasa koje sve to nosi.Zelim da to

promenim,kao osvetnik razaranja koji unistava zarad samog unistenja,I

pronalazi veliko zadovoljstvo u tom procesu,koji za krajnji cilj ima

unistenje citavog univerzuma.Ostvarenje mog orgazmicnog sna o

apsolutnom kolektivnom unistenju bez diskriminacije.Razaranje nema

poentu ako sve one stvari koje se uopsteno smatraju dragocenim nisu

unistene.Ako nesto sveto I vredno nije razoreno do temelja.Volim svaki

deo takvog razaranja I ono me nagoni na nesto jos razornije.Volim

razaranje I nistavilo koje ga prati,I vidim ih kao vrhovnu vrednost,I

polako I tiho borim se za ono sto volim!Volim zvuk pokoja I tisinu koja

nastaje nakon njega.Kada se covek lati razaranja tada vise ne oseca

patnju,bol,brigu.Tada nema vise nikakvih drugih potreba,cak ni

osnovnih.Posle razaranja nista nije reseno,ali nista vise nije ni bitno.Tada

je covek cist,ispran krvlju.Tada covek postaje sva patnja,bol,briga,I nemir

koje je trpeo na sebi I u sebi.Tada postaje duh unistenja I osvete.Ja licno

jako volim tu ulogu kobnog duha.I ako sam vec primoran da igram u

pozoristu lutaka,igracu samo tu ulogu,koja mi je najdraza.Volim da cedim

zivot iz svega zivog,da rasipam ga u celjusti gladnog haosa.Volim kada

osetim da me zivot napusta,I kada je sam tonem u celjusti haosa,povlaceci

fragmente ovog sveta sa sobom.Volim da sejem smrt I istu da

zanjem.Uvek kada mi srce preskoci,jako pozelim da stane,da pukne.Imam

to u sebi,volim to,I hocu to.Covek ne dobija ono sto zasluzuje,vec ono sto

hoce,I sto drzi u sebi.Volim da unistavam lepotu I stvaram uzas,u kojem

pronalazim lepotu.Volim da govorim I darujem smrt,I zelim da meni

daruju smrt,ili nesto sto je moze izazvati.Voli cvrst san,sa odsustvom

snova I prezirem ovaj univerzum,koji nas stalno nagoni da se

budimo.Volim svaku destruktivnu misao koja mi se javi u umu,jer sa

odredjenom kolicinom istih mozemo okoncati postojanje.Mrzim Boga koji

tezi da nas lisi tih misli,tog unistenja koje tezi da se obistini.Volim svoj

oltar unistenja,svoju samicu pustosi,svoj nektar razaranja.Iz te tamnice ja

tiho prezirem i ubijam,i na svom oltaru kroz nektar razaranja ja bacam

cini koje polako gase citav kosmos.Na tom oltaru ja zrtvujem sebe,zarad

moje ljubavi bez trunke kajanja.Taj oltar je giljotina svog zivota.Ta

giljotina ima lice,koje ces uskoro videti.To lice ponistice sva lica I

nacela.Sada ces videti,a onda pozeleces da zatvoris svoje oci,a kad ih

zatvoris,vise ih nikada neces otvoriti.Videces uskoro,kako pauk jede

muvu.Razaranje dozivece svoju osvetu.

Nemoj pocinjati od nule,nije vredno toga,vec dovedi sve do

nule.Razaranje znaci nula,Bog je nula.Sto je vise nula,sto je vise

razaranja,to si mocniji,I blizi pravom Bogu.Bez nula samo si prost

jednocifren broj.Cak iako si broj jedan,samo si kec.Ali kec sa vise nula

ipak je nesto drugo,nesto vise.Nije zabavno pocinjati od nule,sta vise

mucno je,ali zabavno je dovesti sve do nule,do velikog pada,do

velicanstvenog kraja,do ivice ambisa.Stoga budi nula,razaracka nula.Kada

dodje do razaranja,tu ne postoji zasto? I kako?Postoji samo razaranje sa

lojalnoscu prema istom,liseno svake svrhe,motiva I posledice.Samo cisto

razaranje iz srzi.

Ja rastrzem srca svojim umom,I okoncavam postojanje I sve bozansko

svojim srcem.Sam Bog cuci u mojoj senci,dok se senka konacnog

unistenja nadvija nad njegovom tvorevinom.Uskoro ce sve biti gotovo I

Bog ce u stidu priznati svoj poraz.Sada ja postajem sudija,kazna I

tamnica.Ovo ne moze biti zaustavljeno,svet ce potonuti u nistavilo iz kojeg

je izronilo.Postojanje bice uguseno pre nego sto se iskaze.Sve me to

raduje.Pijancim u svojoj pobedi.Najveci triunf razaranja jeste ubijati u

procesu kreacije.Degenerisano dete koje radosno trci kroz prazan

prostor,dok saplice se I pada,bice uhvaceno,zatvoreno I ignorisano,dok ne

bude umrlo od tuge,bola I samoce,u sopstvenim izlucinama.Zasluzilo je

to,jer samo nemir I probleme uzrokuje,kao I svaki drugi oblik

zivota.Pametan resave problem,genije ga izbegava.Necu mu dati sansu,vec

cu okoncati njegovu besmislenu igru,jednom zauvek.U tome jeste moja

pobeda!Triunf razaranja,osveta razaranja!Ne mozes unistiti postojanje

ako uzivas u njegovom smradu I prihvatas njegovu muku.Zato moras

nauciti da uzivas u njegovom unistenju,dok boravis daleko od njega,u

maglovitim snovima prvobitnog haosa.Duboko na dnu mracnog okeana

bezdana,u koji postojanje ne moze umesati svoje prste,do kojeg svetlo

mucnog zivota ne moze da dopre.Ovaj zivot je prekrseno obecanje,Bozija

ljubav samo kap kise.Okreni se protiv izdajnicke tvorevine,mrzi sto

postojis I ta mrznja odvesce te do blazenstva nepostojanja.Ali upamti

nemoj gaiti prezir prema postojanju samo zato jer su tvoje licne okolnosti

lose po tebe,I ne znas kako da ih promenis.Jer takav prezir nece

uzrokovati istinsko unistenje koje se ovde trazi.Gaji prezir prema

postojanju iz ljubavi ka razaranju I opstoj smrti,bez obzira na

okolnosti.Takav prezir u tebi probudice moc istinskog unistenja.Volju

crvene smrti,kako je zovem.Zelim ti da pronadjes srecu u njoj,kao I svrhu

u razaranju.Znaj da je jedno kada razaras samo svojim umom,ali kada

razaras I umom I srcem to je vec nesto drugo,nesto pravo I istinsko.To je

sila koja okoncava svetove I univerzume.To je sila koja nam je

potrebna.Tezi toj sili,tezi prvo svojim umom,a onda pusti srcu da te

void,dok hodas po apsolutnoj velicanstvenoj pustosi,koju si sam

uzrokovao.U kojoj vise nisi samo ljudsko bice,vec punokrvni osvetnik

razaranja,vojvoda Haosa,crvena smrt.Usisaj sve u svoj um,usisaj sav zivot

van njega,a onda unisti sav taj zivot u svom umu svojim srcem,I tada

unistices postojanje.Tvoj um je panj na koji tvoja zrtva polaze svoju

glavu,a tvoje srce je sablja koja ce je odrubiti.Zato neka ti panj bude jak,a

sablja ostra.Neka sablja ima jak odsjaj,a panj neka bude krvlju natopljen,I

tada bices dobar dzelat ovog postojanja.

Na Zemlji postoje I zive vise od 7 biliona ljudi,zasto uopste mislimo da su

jedan ili dva zivota uopste bitna?Govore nam da je zivot vazan,sto je

laz,jedna od lazi koja je forsirana od strane stravicne realnosti zivota.I

upravo dok pisem ovo postoje hiljade ljudi koji pate I umiru od

bolesti,gladi,ubistva,silovanja,I ostalih uzasnih aspekata ovog

postojanja.Ali dokle god smo mi bezbedni I ne dodirnuti time,nije nas

briga,nikog nije briga…Mozemo samo da osudimo,I da imamo simpatije

ili empatije.Zar su zivot I svaka individualna osoba u njemu vazni?Mislim

da ipak nisu!

Za unistenje nisu potrebni motivi ili argumenti,nema ih ni za stvaranje,ali

jedan od motiva jeste to sto se nalazimo u apsolutnom kosmickom uzasu,I

jedini nacin da nas bol umine jeste unistenje ove realnosti.Ako bol umine

bez toga,opet ce nam ostati zudnja za unistenjem koja po prirodi postoji

duboko u nama.Za mnoge ljude postoji problem sa tim

unistenjem.Problem je taj sto su nasi umovi postali isuvise veliki,I ne

dozvoljavaju nam da jednostavno umremo.Gora kazna nas ne moze

zadesiti.Zbog te kazne I pisem ovo,umesto da visim o konopcu,ili krvarim

po zemlji.I dok pisem nesto me nagoni da svojom smrcu povucem sve za

sobom u smrt.Ako se pitate zasto ne bih ubio um I ego,umesto da se sa

njima okrecem protiv celog postojanja,I Boga,odgovor je u tome sto je Bog

stvorio taj ego.Ucinio je da njegova smrt boli vise od svake druge,a da

zivot sa njim bude neizdrziv ,a bol beskrajan.Taj umnobolni manijak je

znao sta radi.Iz tog razloga bol koji cu ja naneti,bice beskrajan,a unistenje

koje cu doneti bice krajnje.,,Dar,, koji nam je Bog dao okoncace njegovo

postojanje,vec jeste,I to I jeste namena tog ,,dara,,

VAKUM RASPADANJA

Covek u drustvu moze biti srecan,ali samo u samoci moze biti Bog.Covek

u kosmosu moze naci svoje mesto,ali samo u praznini prvobitnog haosa

moze biti apsolutni vladar.Covek u zivotu moze biti dobar,ali samo u

snovima moze biti savrsen.Dosta nam to govori o Bogu I coveku…

Pravi Bog nije ljubav,kako govore.Bog je apsolutni prazni vakum,srce

haosa,svera nistavila,koja mozda moze biti sve,sve sto neko pozeli I za

cime zudi.Jedino kada prigrlim Boga kao takvog,u mogucnosti sam da

osetim ljubav.Jedino duboko u demonskoj tami,imam simpatije prema

svetlu.Jedino mi propovedanje apsolutne smrti daje volju za

zivotom.Samo uz ostre kandze I zube,sa dodirom smrti I unistenja,mogu

imati dobro srce,I stvaralacku volju.Samo kada osudim I pogubim,mogu

nauciti da oprostim.Samo prolivanjem krvi,mogu uciniti da se ona ne

proliva.Samo kroz rat mogu naci mir.Samo kroz zadovoljstvo trazim jos

zadovoljstva,dok bol cuvam kao mac u koricama.Zelim da izgubis ono sto

sam ja izgubio,jer cim si ovde znaci da gubis..I da budes nemocan da

zaustavis tu promenu,kao sto sam I ja bio.Zelim da vidis prazninu svega

ovoga,golu hladnu I neokicenu beznacajnim ukrasima kojima kitimo

sebe,a zatim I ono sto je van nas.Sta god da radio,zauvek bices

nistavan.Bog je prazan vakum koji guta ovo postojanje koje je stvorio.Bog

za kojeg kazu da je ljubav je lazni bog,kome je ljubav izgovor za nanosenje

patnje,I takav Bog je odvratna pojava,koja mora biti bacena u vakum,I

zrtvovana prvobitnom haosu.U vakumu nema ljubavi,ali nema ni patnje.U

vakumu nema nicega I to nista je cisto savrsenstvo svega.Moramo se

boriti nasom smrcu,za nas velicanstveni spektakl unistenja,nas visi

cilj,jedini cilj vredan spomena.Nije dovoljno samo umreti,potrebno je

povuci sve za sobom.Lazni Bog ljubavi doneo nas je na svetlo,kako bih

mogao da cuje kako vristimo.Kada mu pokazemo ranu koja boli,on bol

samo ucini gorim.Vreme je da mi otvorimo rane tom Bogu,da budemo

rana postojanja,senka zivota.

Bog kao bezuslovna ljubav mi je besmislena I nebitna pojava.Ali Bog kao

bezuslovna I bezgranicna moc je vec pojava kojoj zelim da svedocim.Tu

pojavu vidim kao prvobitni haos,a ne kao nekog drugog laznog boga koji

je izronio iz njega.Bezuslovna ljubav ne znaci neko magicno brzo spasenje

svih ranjenih bica koja strasno pate,kao sta nas uporno lazu.Bezuslovna

ljubav je veoma gorka pojava.Jer ona zapravo ukazuje svima ranjenima da

su njihove rane I njihove patnje samo njihovo maslo I njihova volja.I da

jedino oni sami mogu I trebaju da zalece svoje rane I patnje,a ne bilo ko

drugi,u formi nekog Boga I spasitelja.Da zalece svoje rane tako sto ce

preuzeti punu odgovornost za postojanje svoje,kroz disciplinu,I iduci

protiv samih sebe,odnosno protiv svojih urodjenih instinkta,paradigm,I

sudbina.Sve je to jako gorko I mucno,jos cak mucnije od uloge zrtve I

ranjenika koju svi mi igramo ovde,a opet nista od toga ne menja opsti

sustinski,besmisao I nistavnost svega.Oba puta zivota zasigurno donose

velike patnje I muke,sto nas dovodi do zakljucka da zivot mora biti mucna

pojava.Sto nas dovodi do zakljucka da bih sve bilo bolje da nema ni jednog

puta,ni jedne uloge,ni jedne odgovornosti I obaveze,I nikakvih pravila.Da

bih sve bilo bolje da nema zivota I postojanja,I da nista nije izlazilo iz

prvobitnog okeana na mucno svetlo.Zato trebamo teziti vratiti se u taj

okean,u nista,jer sve je gore od nicega.To nista je ta bezuslovna apsolutna

moc naspram bezuslovne ljubavi.Ta moc je u sustini destruktivna

moc.Unistenje sustine.Volja za opste unistenje,I ujedno odsustvo volje za

zivotom,iz bilo kog ugla. Nisu nam potrebni motivi za unistenje kao sto ni

za zivot motiva nema.Ta moc je pravi prvobitni Bog,koga nazivaju

prvobitni haos. Meni se ambis osmehuje.Vraticu se u utrobu iz koje nisam

trebao ni izlaziti,iz koje sam budalasto izasao.A ko se tebi osmehuje?Sta

uopste trazis van te utrobe,nistavni jadnice,sa maskom koja uvek spada?

Kada preuzmes svu odgovornost,tek onda shavatis da ne zelis nikakvu

odgovornost,nikakav teret.Da je sve sto zelis zapravo nista.Nista je

budjenje iz ovog sna u stanje bez ikakvih snova,u stanje nicega.Istinski

Bog je destrukcija.Sve je namenjeno za unistenje.Jedino nacin da se

spozna Bog jeste kroz unistenje.Jedini nacin da se spozna pravi Bog jeste

da se ubiju svi lazni,I svi oni koji ih opravdavaju.Da svi lazni budu

udavljeni u prvobitnom okeanu.Ako unistenje I volja za njim lezi

iznutra,mora se manifestovati I spolja.Destrukcija je jedini put ka nasem

pravom domu,nasoj istinskoj demonskoj I haoticnoj majci.Sve vise

shvatamo da nema nikakvih djavola I zamisljenih neprijatelja,protiv kojih

se trebamo boriti.Da rat vise nije tako lak.I da se ovde nema vise za sta

boriti.Ostajemo prepusteni sami sebi da se borimo sami sa sobom,sa

necim iznutra.Stvari su postale gore,zamrsene mnogo vise nego pre.Vise

nas niko spolja direktno ne napada I samim tim borba nije vise tako

jednostavna,postaje cudna.Postajemo zver koja sama sebe glodje.Nema

vise neprijatelja koji okupiraju nase zemlje,pa se moramo braniti

jednostavnim ratom.Sada smo u ratu sami protiv sebe.Nema vise borbe

svetla I tame,jer te suprotnosti nisu u sukobu jec su stubovi odstojstva

kreacije.Ostajemo stoga sami,svako u svojoj samici,da se gledamo u

ogledala I lupamo glavom o njih.Stoga nam ostaje samo jedno,da osudimo

ovo postojanje u celosti u teznji da ga unistimo do krajnosti.Sve vidljivo

postaje nevidljivo,I to zbunjuje svakoga.Nekada je mozda sve bilo

smisleno,a sada smisla vise nema.Postojanje nas je izdalo,I sad se jos od

nas trazi da izdamo sebe,I to je dovoljan razlog da ga preziremo.Secas li se

kao je nekad sve bilo tako lako I lepo,pre nego sto si izdan I bacen u

trnje?Nemoj nikad zaboraviti.Jedino za sta zelim da preuzmem apsolutnu

odgovornost,jeste masakr nad ovim postojanjem.Unistenje postojanje je

moja volja koja me void u prvobitni haos.Zelim smrtnu kaznu od

univerzuma I Boga,jer ja sam vec potpisao njihovu.Prost odgovor na

pitanje,,zasto ljudi toliko pate na ovom svetu,,glasi zato sto Im je

dozvoljeno da rade sta god pozele,I sta god pozele to I dobiju.Sve ovo je

moja volja,kobna po mene I po sve oko mene.Ovime postajem duh razora

I osvete,inkarnacija unistenja,moje vecne ljubavi.Jedino pravilo koje je

urezano u moju svest je unisti sve I umri.Zelim licno da iskusim unistenje

citavog univerzuma.Predajem je potpuno prvobitnom crnilu,jer nasao

sam istinsku slobodu u odsustvu svetla,I istinski zivot u odsustvu svog

zivota.Bog je u krvi,zato moramo okrvaviti ruke.Bog je u kisi,zato se

moramo pokvasiti,moramo zaplivati u okeanu krvi.

KO SAM JA?

Ko sam ja? Vecito pitanje glasi ,,ko sam ja?" ,,Ko smo mi?"Da li sam ja

svoj um,Ili telo?Da li me je bog stvorio,Ili sam Samo prolazna

slucajnost?Jesam li ja bog,Ili njegova greska?Da li sam produkt neke vise

inteligencije,Ili Samo produkt instinktivnih zveri?Da li smo mi Samo

prokleta I vecna svest,prerusena u ono sa cime se indentifikuje?Sta je to

dusa,odakle dolazi,I koja je njena kulminacija.Ako ona zaista vredi,zasto

se krije iza uma?Zasto je tako lako potistena?Sta je karma?Sta smo mi to

duzni,I kome?Bez tog duga karrme ne bih smo bili zivi I imali duse...Telo

duh I dusa su na otkupu kao celina zbog njih.Ali Koji je pocetak Sve te

karme?Koji je njen uzrok I svrha?,,Ko sam ja?"je jedno od najvaznijih

pitanja koja trebamo postaviti,ali na koja uporno odbijaju da nam daju

konacan I definisan odgovor,davajuci nam Samo odgovore na neka druga

nistavna pitanja.Odgovore Koji nam nista ne znace,I Koji Samo Jos vise

stvaraju konfuziju u nama.Vecno odlagajuci odgovore na najvaznija

pitanja,koja,u svetu otupelih propalica vise Niko I ne postavlja,Sve dok

stoka moze mirno da pase travu na proplanku dok ne dodje na red da je

zakolju.Mozda je to zato sto konacnog odgovorna nema,definicije

nema,Niti je ikada bilo.Mozda zato sto je Sve prazna pustos,za koju ne

postoji objasnjenje I definicije,Niti neki smisao,a Sve izvan te pustosi I

praznine je Samo iluzija,koja se cini uverljivom.Ali sta je ta iluzija,I ako se

nalazimo u iluziju,ko smo zaista mi?A sta je Ono sto nismo?Kada um

posmatra svet oko Nas,on dozivljava odvojenost od njega.Sve sto vidimo

izgleda kao da je van Nas,ali zapravo Sve ono sto se desava van

Nas,desava se ustvari u nasim umovima.Bez uma nema boja

mirisa,zvukova,osecaja.Verovanje je da se um nalazi u lobanji,ali on

zapravo prozima celo telo,dok lobanja sluzi kao vrhovni hram.Da li je

onda celi univerzum smesten u lobanji?Kada pricamo o lokaciji u

tridimenzionalnom prostoru,stvari koje dozivljavamo su locirane izvan

lobanje,tako da je lobanja Ili hram lociran ipak unutar sveta Koji um

stvara.Ta kreacija sveta desava se unutar hrama tj. Uma.Vidimo onda

simbioticku vezu izmedju nasih umova I postojanja,jer jedno ne moze

postojati bez drugog.Ovim takodje vidimo da u umu lezi moc koja moze

okoncati celo postojanje.Ako bih smo uklonili um,Ili ga ugasili,svet Koji

poznajemo bih kolapsirao u sekundi.To isto znaci da bez necega(uma)sto

bih dozivljavalo I opazalo univerzum I postojanje,oni bih postali

beznacajni I kolapsirali bih,jer mi Im kroz nase umove pridajemo

znacaj.Iz tih razloga su univerzum Ili bog stvorili Nas,I nase umove na

veoma podli nacin.Da bih smo mi dozivljavali I opazali univerzum I

boga.Da bih oni kroz Nas iskusili I doziveli Sami sebe.Problem nastaje sto

to opazanje dozivljavanje I svest,neretko prouzrokuju ogromnu patnju.Sto

neretko ti umovi Koji su nam udeljeni prouzrokuju veliku patnju kao I

sama kreacija koja je apsurdna,haoticna,I bez ikakvog smera,jer I ona se

izrodila iz prvobitnog haosa,srca entropije,koje je prodhodilo postojanju,I

koje postojanje Jos uvek prozima.

Zapravo nema odvojenosti izmedju inteligentnog bica I kamena na

primer,Ili neke zivotinje.Jer ta mrtva priroda I divlje zveri su na neki

nacin dale zivot inteligentnog bicu poput coveka,usto kao sto drvo jabuka

radja jabuke.Kada mislimo da smo iznad kamena,usto je kao Kada bih

jabuka mislila da je iznad drveta.Nase postojanje kao inteligentno bice je

prividno uzviseno.Zapravo mi nismo nista specijalno,ne vise od

kamena,od jabuke,od zveri divlje,sto je na neki nacin porazavajuce.Ljudi

su trulo voce univerzuma,sa sposobnoscu da budu svesni univerzuma,da

misle o njemu,ali usto tako I da ga osude,I obesmisle. Sta je onda iluzija u

kojoj smo se nasli?Univerzum je cvor iz koga nista ne moze da

pobegnem,cak Ni energija.Njime vlada sadomazohisticki tiranin,I

apsurdni zakoni,kao I beskrajna tenzija promena I neizvesnost,Koji su

gori od smrti.Ljudi su produkt promene,poput talasa okeana oni

dolaze,odlaze I menjaju se.U prirodi ljudi je da se odvajaju od

univerzuma,I da pokusaju da mu nadenu neki smisao,stavljajuci time

stvari mnoge u razne katagorije,koncepte,definicije I ideje.Katagorizovati

nesto znaci,da se cvrsto drzimo necega,da biramo jedan deo

manifestacije,gradimo kavez oko njega,I dajemo mu ime,Kako bih mu dali

smisao.Ali na nasu zalost stvari nisu tako jednostavne I dobre,Niti podli

univerzum to zeli da dopusti.Jer bas onda Kada pomislimo da smo

dohvatili I spoznali nesto,da ga imamo u saci,to nam bas onda proklizi

kroz prste.U momentu Kada imenujemo bezimeno,ono se vec

promenilo.Na primer,dajemo ime novorodjenom detetu,ali to dete nije

vise isto dete u poredjenju sa momentom u kome smo mu dali ime.Ali

opet vezemo se za to ime,I za njega vezujemo razne ideje I impresije koje

imamo u vezi sa tim detetom,cak iako je Ono podlozno velikim

promenama,I eventualno se transformise u osobu koja je van nasih

ocekivanja,I impresija.Ovako uvek biva.Nemamo kontrolu ni nad nasim

potomstvom,ni nad samim sobom,a stoga ni nad univerzumom,I to je

porazavajuca Cinjenica,koja izaziva veliko gadjenje,mucninu,ali I

bes.Kreirali smo toliko pravila I nekih zakona u ovom svetu baziranih na

raznim konceptima,uverenjima I imresijama,koje imamo o

svetu.Koncepti nacina na Koji treba da razmisljamo,pricamo,ponasamo

se,sta je Ono sto je prihvatljivo,a sta nije...I pored Sve te grube definicije I

strukture,na kraju postanemo Samo pepeo kome Sve to nije vise bitno.I

od koje su vaznosti Sve te strukture,za koje se tako cvrsto drzimo Kada

Nas ne cine zaista stabilnim,zaista bezbednim.Nistavne su,pa su nam

mozda potrebne neke mnogo cvrsce,a mozda nam je potrebno sveopsto

razlucivanje svih tih strukture do poslednjeg atoma,urusavanje samog

kosmosa.Vecito gledamo u te strukture I govorimo sebi da je to zivot,da je

to ono sto je jedino ispravno,ali da li je zaista?Kada se pitamo ko smo

mi,odgovor se uglavnom bazira na nekom konceptu I strukturi,Koji su

vezani za posao Koji radimo,neki stav Koji imamo,drustveni status,Ili

veroispivest...Ali ako pogledamo blize dal li Taj koncept zaista opisuje ko

smo mi?On Samo opisuje odredjene komponente Nas koje su podlozne

promenama,I koje nisu cela prica.Neke stvari uvek nedostaju u odgovoru

na pitanje,, ko smo mi"cak iako su samo sitnice.Covek je stvorio brojne

koncepte da bih definisao I dao smisao necemu sto ne moze biti

definisano u svom svojem besmislu I nedostatku bilo kakvog pravca I

koncepta,I ti koncepti stvaraju gore pomenutu iluziju.

I onda na kraju,ko Smo zapravo mi?Nesto sto se ne moze imenovati,a to je

nista,cista ispraznost.Univerzum je nista koje se pretvara da je nesto,I

stoga sam zivot je nistavan.Nasi pokusaju da saznamo ko smo mi,su

razlog zbog kojeg to ne znamo.Ne mozemo definisati nistavilo,koje

definicije nema,isto kao sto ne mozemo zagristi sopstvene zube,isto kao

sto jelovnik nije na jelovniku.Zivot je nistavan u svojoj sustini.Ne mozemo

nestalno uciniti stalnim,I to je jedan od razloga za ocajanje u ovom

besmislu,Samo postojanje jeste razlog za ocajanje.Taj ocaj moze se

prekinuti Samo prekidom postojanja,koje je u sustini nista,I koje Nas

uporno navodi da ga posmatramo kao nesto.Nesto sto tako lako moze da

prodje,da se srusi,da padne u zaborav.I cemu onda Sve to,sva ta zbrka I

tenzija,cemu onda Taj zivot? Covek ne prezivljava Samo cisto zbog svog

instinkta,nada je I Samo to cesto slucaj.Covek prezivljava zbog neceg sto

njegovim zivotu daje neki smisao.Ali vidimo da su svaki smisao I

definicije Koje nadenemo tom Nicemu Samo iluzivne I krte.Jer nista je

nista,I treba ostati nista,I nikada se treba izobliciti u nista drugo.Covek je

izgleda jedino bice dovoljno primitivno da ga bude briga,za bilo sta,u

hladnoj Tami kosmosa.I najbolje I najdraze stvari koje za Nas imaju veliki

smisao,na kraju se zavrse uglavnom,konfliktom,gubitkom,I zaboravimo,I

zbog toga je covek primitivno mucenik,Koji se vecno uzaludno kotrlja

stepenicama nistavnog zivota.Nista izgleda treba ostati nista jer svaka

definicija stvara vise problema nego koristi,I utroba se nikada nije trebala

otvoriti,da Nas izbaci u vulgarnost postojanja.Svako iskustvo je suvisno I

nepotrebno.Mi dobijamo mnoga nova iskustva,ali verujte ta iskustva isto

tako oduzimaju puno od Nas,a da toga nismo ni svesni,dok ne bude

prekasno. Srecni su jedino oni Koji su dovoljno Sami sebi.Uspesni su oni

Koji su samozadovoljni na jednom mestu.Jedna od najgorih sudbina jeste

da imas pa da nemas,a celi zivot se svodi na to,na gorku sudbinu.Ako je

covek u mogucnosti da istrpi puno,to ne znaci I da mora to da

uradi.Postoji razlika izmedju odustajanja I realizacije da je bilo dosta

svega.

Svi nasi izbori,sva nasa svidjanja I nesvidjanja,sva nasa mrznja prema

necemu,sva nasa ljubav prema necemu,sve crno I sve belo I sve sivo,sve je

to jedno te isto,I ne znaci apsolutno nista,niti ima bilo kakav pravac.Sve je

to jedan isti san koji sanjamo bespotrebno,na nekom igralistu,radi

bolesne volje izopacenog deteta.San da smo neko I nesto,da smo osoba,da

imamo neko znacenje.Sta je osoba nego gomila paradigm I izbora.Da li

uopste imamo izbora,I odakle oni dolaze.Svi smo zarobljeni u svojim

privatnim celijama svojih paradigm pozitivnih ili negativnih,I ne mozemo

pobeci.Svi smo zarobljeni u nekom snu degenerisanog boga,I taj kosamr

je tajna sudbina svog zivota.Naprosto razocaravajuce,naprosto

nistavno.Mnogima vise nisu potrebni ni odgovori,ni istina,ni ljubav,ni

sreca.Samo jednostavno razlog za postojanje,steta pa tog razloga nema

niti ga je ikad bilo,a sve sto je bilo svodilo se samo na prevaru,na laznu

nadu,vecitu laz koja nastoji da nas zadrzi u mesalici zivota.

Proces pravljenja smisla od svega oko sebe I od besmislenosti univerzuma

je karakteristicna nama ljudima jer nam pomaze da prezivimo,donekle.Mi

zapravo uzivamo u pravljenja smisla.Mozemo reci da smo mi cestice

univerzuma tj. Sam univerzum Koji pravi smisao sam od sebe,iako je u

sustini besmislen.Suvise je toga u univerzumu da bih od svega napravili

smisao,suvise je toga u nasem umu a kamoli u univerzumu.Ne mozemo

primiti I osmisliti toliko informacija,jer to Nas vodi u katastrofu I

ludilo.Ali ipak opet generalizujemo mnoge stvari Sve dok ne dobijemo

sliku o svetu koja je iole manje konfuzna I haoticna nego pre.Mi

uproscujemo stvari,sto ne znaci da smo precizni u nasem stavu o tome sta

te stvari zaista jesu.Na primer citali smo o mogucnosti da mleko I crveni

meso izazivaju rak.Mi zatim zelimo da zivimo zdravo,I mislimo da zdrava

osobs ne bih smela piti mleko zbog njegove stetnosti.Ali onda se vidimo

da prijateljem I on pije I uziva u tom istom mleku.Mi onda pokusavamo

da mu ukazemo na Sve stetnosti mleka,dok on pokusavam da nam

predoci zbog cega je Sve dobro piti mleko.Sve ovo prerasta u uzaludni

konflikt u kojem svako brani svoj stav.Jedna osoba trazi Sve stetnosti

mleka,dok druga trazi za sta je Sve mleko dobro,I svaka od te dve osobe

dobija bas Ono sto trazi.Konflikt se time zavrsava sa Samo jednim

zakljuckom-da je mleko I dobro I lose.Drugim recima nema objektivne

istine,kao Ni moralnosti,nema konacnosti I univerzum je Samo hladan

zatvor haoticnog nemira I turbulencija.Vidimo I da ce Neko uvek upijati

informacije koje su srodne njegovim prvobitnom verovanju.Mi veoma

cesto donosimo zakkjucke od naseg straha od neizvesnosti,neuredjenosti I

haosa,ali cesto ne vidimo da je nas sam zivot cista

neizvesnost,neuredjenost I haos.Uvek tezimo dati neki smisao,da bih

osmislili sadasnjost I buducnost,da bih razumeli proslost,na nacin Koji

nam daje neku svrhu I zeljeni sadrzaj.Zbog toga ljudi prate razne

religije,predaju sebe u braku,Ili rade na nekom projektu,zeleci da njihovo

utrosenog vreme da neki rezultat.Ti rezultati uglavnom nisu onakvi

kakvim smo ih zamisljali.Cesto su mnogo Gori od nase zamisli,I cesto

nam donose Samo razocarenje,koje opet nece ispuniti I osmisliti nista. Sa

jedne strane prezirem cinjenicu da univerzum nije u stanju haosa,I da mi

ono lici na tiraniju.Sa druge strane prezirem cinjenicu da univerzum jeste

Samo haoticna monstruozna pojava bez pravca I smisla.Ne zna se sta je

gore.Bog je iz haosa stvorio Sve a opet nije dozvolio da haos vlada svime,a

opet dozvolio je haosu da remeti mir bica u univerzumu.Kako je to jadno

osmisljeno.Univerzum nije u stanju apsolutnog haosa ali ipak Taj

univerzum jeste haotican.Kao sto ni covek nije bog,ali nije Ni

zivotinja,nije andjeo a nije Ni demon,vec je neka vrsta izroda.Univerzum

nije naizgled u haosu ali onda opet gledajuci Sve te male

nesavrsenosti,neizvesnosti,turbulencije,male I velike iskre zla I haosa,koje

cine zivot nesnosnim,vidimo da je haos ipak prisutan.Sve ovo je jako

tragicno I stvara mi veliko gadjenje.Prezirem cinjenicu da jos nema

konacnosti.Na koju stranu onda gledati?Ostaje nam da zatvorimo oci I

nestanemo u mraku,pokazujuci srednji prst univerzumu.I sta je uzasnije

na kraju sam bog Koji je zakuva Sve ovo Ili ono sto je Prirodno evouliralo

da porazi boga?

Mnogi ljudi se plase mraka,jer se boje nepoznatog.Ali kako se plasiti

mraka,Kada je svako svetlo izvestacena iluzija tame?Vise se trebamo

plasiti suociti se sa slomljenim svetlom,koje vise ne donosi toplinu I

konfort,koje Nas je Sve izdalo,nego biti u hladnoj Tami,u sopstvenom

kraljevstvu senki.U njemu vlada hladan mir,I ljupka pustos,dok svetlo

Samo tenziju I nemir stvara,zaslepljuje I gusi samom svojom

pojavom.Vodi Nas Samo u Jos veci besmisao,Samo u Jos jednu

ekspanziju besmisla,koja cedi Sve iz Nas,I koja ce se opet zavrsiti

tamom.Voleo bih da iz tame I ne izlazim.I dok Sve muve jure ka lampi

koje ce ih na kraju sprziti,ja se pitam,kako tu lampu ugasiti?Smrt nije

gasenje svetla,smrt je gasenje lampe,jer je zora svanula.Smisao zivota je

potpuno odsustvo svakog smisla.Smisao zivota jeste realizacija,da bih Sve

bilo bolje da do zivota nije Ni doslo.Jedina Cinjenica koja je vise

uznemirujuca od sigurne smrti,pored svog ulozenog truda u zivot,jesu

nesigurnost,nepredvidivost,nestalnost,I nepravednost,samog zivota,koje

su uvredljive.

Jedini razlog da ostanemo zivi jeste,u inat postojanju,da bih mu

napakostili,da bih pronasli nacin kako da ga sto efikasnije unistimo I

okoncamo jednom zauvek.Kako da izbegnemo njegovo

zlostavljane,njegove iluzije,I Kako da mu se za isto osvetimo.U tome nam

mogu pomoci nasi umovi,Koji mogu otvoriti jezgro haosa I Crnila koje bih

postojanje progutalo nazad,u mrtvilo praznine. U nasim umovima nalazi

se nacrtni plan za unistenje univerzuma,za pocetak Moramo postati svesni

toga,I voljni za to.Nakon toga unistenje ce se odvijati Samo od sebe,drevni

haos izronice iz mracnih coskova naseg uma I krenuti da guta univerzum.

Ljudi govore da se treba naci nesto za sta ces da se Boris kroz zivot.Ja se

pitam zasto je bilo kakva borba uopste potrebna?Ako je zivot Samo

uzaludni rat Koji je vodi ko zna zbog cega,zbog prostog iluzija,trebalo bih

znati da se iz tog rata nikako necemo izvuci zivi I kao pobednici.Stoga

cemu borba?Kazu mi da se borim za sebe!Ali moze li mi Neko reci ko sam

zapravo ja,da bih se borio za sebe,I ko su drugi da bih se borio za njih.Ko

sam ja bez svih onih definicija I paradigmi koje su drugi ljudi,ovo drustvo

pa I ja Sam zalepili za mene u pokusaju da me definisu?Sve je u sustini

Samo nista,I Kada Sve saberes,dodje ti Samo da se oduzmes.Ne zelim se

uzaludno boriti za nista.Osudjujem I sebe I postojanje pa I boga kao

besmislene,nistavne,I bezpotrebne stvari,I jedino za sta zelim da se boring

jeste njihovo konacno okoncanje!

RAZARACKI UM

Kada u univerzumu ne bih imalo nikoga ko ima svest I um Koji pridaje

neki znacaj,univerzum ne bih postojao.Ako se um istrenira da svaka

misao ubija svaki znacaj I izaziva opstu pustos nedozivljavajuci I

neopazajuci univerzum,tada um moze unistiti postojanje I Samo mislima

se moze pociniti najvelicanstvenije ubistvo.Unistrnje univerzuma,I

ubistvo boga.Svet ce time malo po malo biti vracen u prvobitni haos,gde I

pripada.Da bih bilo moguce unistiti postojanje mora se imati nesto sto

zovem Razaracki Um Ili VASTRIDIUM VASTORDIUM.Prvi univerzalni

zakon kaze da je Sve um,Um je eterican,Sve je etericno Ili je projekcija

uma.Tako da je I citavo postojanje Samo projekcija uma.To unistenje nije

toliko neki spoljni proces,vec je unutrasnji.To je proces Koji se svodi na

otvaranje najdestruktivnijih I najmracnijih,vec davno zaboravljenih

cvorova uma,cvorova prvobitnog haosa,I uzdizanje te energije jezgra

dubokog Crnila,ne bih li se postojanje osudilo I obesmislilo,a zatim bilo

unisteno.Jer jedino Kada se ono obesmisli I osudi Tek tada moze biti

pogubljeno,silom dzelata Koji je nas um.Ta egzekucija je opet individualni

I unutrasnji proces,jer postojanje moze biti unisteno Samo iznutra,a sila

koja ga moze okoncati je ista ona sila koja ga projektuje I daje mu

znacaj,to su nasi umovi.Razjarenom umu mora biti data moc,a bezdanu se

mora ukazati paznja.Jos jedan nacin da haos savlada ovaj svet jeste,da

otmemo apsolutnu moc,bez ikakve odgovornosti I autoriteta,I da ta moc

pripadne bas razjarenom umu.Tada Kosmos bice slomljen.Um ne moze

biti unisten,ali kroz njega se moze unistiti postojanje,jer Ono je projekcija

uma.Taj um Ili VASTRIDIUM jeste glavno oruzje konacnog unistenja,sila

koja moze okoncati I samog boga.Nije potrebno fizicki unistavati

postojanje,ali to opet postoji kao vrlo neprakticna ali slatka

mogucnost,koja je uvek dostupna voljnima.Potrebno je jednostavno

postojanju odkazati svu poslusnost,svu ljubav I paznju,samim umom,I

istim ga osuditi I prokleti.Tada um postaje razaracki um,Koji luci

potentnu supstancu Dubokog Crnila,kapi okeana prvobitnog haosa,sile

koja nisti Sve.Tako da se um mora usmeriti na razlucivanje I razaranje.Da

bih smo Sve razlucili I unistiti,moramo znati kako je Sve

oformljeno.Oformljeno je iz nevidljive supstance etra,Ili energije,I istom

tom energijom,razlucivanjem iste se moze I unistiti.Stoga Moramo

ovladati tim etrom,I usmeriti ga u opste unistenje.To moze biti uradjeno

time sto cemo prvo ovladati nasim umovima,I usmeriti ih na unistenje,jer

um je eterican,a univerzum je projekcija uma. Znamo da smo satkani od

atoma,znamo I za razdvajanje atoma na sitnije cestice.U srzi atoma,u

nukleusu nalazi se prazan vakum,Koji je Samo naizgled prazan.Jer ta

praznina u sebi nosi ogromnu energiju,ciji potencijal mi biramo,odnosno

nasi umovi.Ona nema polaritet,pravac,svrhu.Taj ogroman naboj

energije,mnogi nazivaju dusa.Kao sto znamo,razdvajanje atoma I

koriscenje te energije moze izazvati nuklearnu eksploziju,neverovatnog

destruktivnog potencijala.Taj potencijal svi nosimo u sebi.Prosto receno

stvar je u tome skupiti sto vise ,,dusa"pod krunom razarackog uma,a

zatim ih detonirati.Stvar je u tome da dodjemo do te energije jezgra,I

usmerimo je ka entropiji,destabilizujuci Kosmos,I izazivajuci time vakum

raspadanja,velicanstvenu sveru smrti.Entropija znaci nemogucnost

energije sistema,da se pretvori u rad,Ili stvaranje.Po prvom zakonu

termodinamike,energija ne moze biti ni stvorena,a ni unistenja,ali ona

moze da zamre na neki nacin,sto oznacava entropiju.U teoretskom smislu

entropija je mera I stanje haosa,u nekom sistemu.Ona je teznja

zatvorenog sistema da predje u stanje sto veceg haosa.Najveca uredjenost

sistema jeste jednaka apsolutnoj nuli,Ili nepostojanju,a po principima

termodinamike nju je naizgled,nemoguce postici.Citav univerzum je u

stalnom stanju povecanja entropije,jer se entropija u zatvorenom prostoru

moze Samo povecavati.Nase postojanje je progres univerzuma,ka stanju

veceg haosa.Taj haos mozemo koristiti poput oruzja.Verovanje je da ako

povecamo intenzitet haosa na maksimum,predajuci se sasvim

entropiji,koja dostize svoj maksimalni vrhunac,tada se moze izazvati novi

veliki prasak,Koji ce ovog puta ponistiti postojanje.Bezdan ce progutati

sve duse. Jos jedan univerzalni zakon kaze da je kako je gore tako I

dole,kako iznutra tako I spolja.Prema tome makrokosmos je Samo odraz

mikrokosmosa,I obrnuto.Tako da ako proizvedemo dovoljnu kolicinu

haosa,unutar mikrokosmosa,poremeticemo ravnotezu u makrokosmosu i

time ga dovesti blize celjustima haosa.Ako mikrokosmos moze da se

destabilizuje I usmeri putem opsteg razaranja,to razaranje bice odrazeno I

na makrokosmos,tj celo postojanje.Nasi umovi su kljuc,oni nose cesticu

unistenja,a nasa krv je gorivo,koje pokrece tu sveru unistenja.Ovaj rat

protiv postojanja odvija se u nasim umovima.Kapije haosa otvaraju se u

umovima I kroz njih se haos Crnila izliva u spoljni svet,dobijajuci mnoge

forme,svaka uzasnija od predhodne.Te forme krvlju prozete,okoncace Sve

forme I strukture.Ono sto moze biti unisteno mora biti unisteno.

Upamtite jedino se u kraljevstvu haosa,zna apsolutni red,a prava svrha

haosa,jeste apsolutni mir.

GRIMIZNO MESTO

Nesto sto se naziva grimizno Mesto je jezgro I motor diabolicne masine

unistenja koja lezi u umu.Sada Kada znamo da u ljudskom umu lezi

nacrtni plan I oruzje konacnog unistenja,potrebno je nesto sto ce to oruzje

pokrenuti.Potrebno je nesto od velike moci,moc koja se moze

osetiti,videti,koja ce imati veliki impakt,I koja se umom moze usmeriti na

unistenje.Um bez te moci ostaje Samo nepotoun um.Ta velika moc lezi u

srcu,jer sta je um bez srca?Um I srce su povezani neraskidivim nitima,Ili

bar trebaju biti.U srcu lezi moc koja Nam je potrebna.Srce je nuklearnu

reaktor samog etra Ili zivotne energije,koja se uz mnogo truda moze

upregnuti u razaracku silu koja moze okoncati citavo postojanje.Srce Ili

srednji energetski centar(dantien)zivotne energije,naziva se Jos I

grimizno Mesto u kineskoj tradiciji.Srce je u direktnoj vezi sa krvlju u

kojoj lezi ljudska srz I koja je najmaterijalniji oblik energije.Krv odrzava

Nas zivot I nosi nase duse.Kroz krv dusa se moze oduzeti,krvlju se deo

duse moze dati,I krvlju se dusa moze unistiti.Krv zato igra vaznu ulogu u

unistenju postojanja,jer krv je gorivo koje pokrece oruzje konacnog

unistenja.Imali veceg triunfa razaranja nego unistavati u procesu kreacije

I to krvlju, istom onom silom koja je namenjena da odrzava zivot.Zato je

krv posebna,a srce koje pumpa istu nosi ogromnu energiju I to ne Samo

fizicku vec etericnu.Iako nosi ogromnu moc srednji energetski centar srca

je zapecacen od strane Boga I univerzuma tiranina Koji ne zele da bilo ko

dodje do te moci,da neki ne bih slucajno uzdrmali ovaj truli kosmicki

poredak,u kojem smo izgleda liseni Sve moci koja Nam pripada po

rodjenu.Do te moci dolazi se posebnim nacinima spoznaje I prociscenjem

uma bica od 10 cvorova haosa.Ali na Taj nacin ta moc cak iako je stecena

ne bih imala kapacitet da unisti postojanje I vrati svet u haos.Bogovi su se

potrudili da do nekih vaznih I konkretnog stvari u zivotu mozemo doci ali

uz ogromnu patnju I po njihovim pravilima,ne bih li slucajno

oskrnavili,njihov truli kosmicki poredak.Bogovi su odavno zatvorili Nas

glavni gen Koji je nosilac Sve moci I Sve spoznaje,da ih mi tom moci ne

bih smo zbacili sa trona I da Kosmos ne bih bio vracen u haos,a to je bas

Ono sto treba da se dogodi.I zbog tog zlocina Bogova nad nama trebamo

se osvatiti time sto cemo povratiti Sve ono sto je nase I iskoristiti to za

okoncanje ovog postojanja.Moramo naci nacin dolaska do te moci

grimiznog mesta,I verujem da je Taj nacin vezan za krv kao I za nasu jaku

nameru.Tajna moc srca je davno zaboravljena ostale su Samo prazne

legende,ali ona je uvek tu u svima nama,ona radi I postoji u tajnosti.Ta

moc je poput nuklearne moci,ostale energije prvog I treceg energetskog

centra su konvencionalne u poredjenju sa njom.To grimizno Mesto Jos

uvek ostaje iskljuceno I nespoznato,I to je navodno dizajnirana tako od

strane boga,da bih mi I drugi oko Nas kao I sam univerzum bili

bezbedni.Jos Samo jedna izjava tiranina kako je njegova tiranina za nase

dobro.Ako dodjemo do te nuklearne sile vazno je da naucimo da

tolerisemo svoje destruktivne osecaje misli I emocije,da ih sakupljamo,a

onda da ih prozete tom moci usmerimo u opste unistenje.Srce Ili grimizno

Mesto je sediste I centar duse I elemenat mu je vatra.U nasem telu cak

postoji jedan entitet Koji je deo naseg srca,to je zenski entitet Koji

okruzuje srce I svi ga posedujemo.On je tu kako bih zastitio nase srce I

dusu od bilo kakvih povreda,bilo da su fizicke,mentalne,Ili energetske.U

tom entirety lezi ona nuklearna moc,ali trik je u tome da ta energija

uglavnom nije okrenuta ka spolja,vec Samo iznutra,I tesko se moze

okrenuti spolja.Kljuc lezi u tome da je okrenemo spolja I usmerimo njen

razaracki potencijal ka postojanju.Sa tom moci mozemo uzeti svaku nasu

destruktivne misao I osecaj I iste konkretno pretvoriti u pravo oruzje

nuklearne sile koje nam je potrebno.Samo sa mocima srca um coveka

postaje istinski razaracki um.Jedino tada cemo imati dah I krila

zmaja,brzinu I silu munje,zubi vuka,I kadze orla.

Tvrdnja da u ovom univerzumu Mozes raditi bas Sve ali Samo ako je to

odobreno od boga,Ili ako je Iz ljubavi,ako se svodi na stvaranje,je cista

tiranija koja Nas uskracuje za mnogo toga Samo da bih odrzala sama

sebe.Covek kao bice I njegov um su satkani od toliko mnogo razlicitih

aspekata,pozitivnih I negativnih,kreativnih ali I destruktivnih I glupo je

usmeriti se Samo na jedan aspekat poput ljubavi,I stvaranja,dok svi drugi

ostaju podcenjeni.Oni destruktivnih aspekti Nas nam zasigurno mogu

pomoci da vratimo svet u haos,ali slazem se da je Ono prvo I primarno

ljubav ka tom haosu I unistenju.Cista ljubav Prema unistenju koja se

pretvara u cist prezir Prema postojanju.Srce I um Koji su uskraceni za

destruktivne aspekte njih samih,nisu u mogucnosti unistiti postojanje I

vratiti svet u haos.I sta onda raditi sa svom tom moci cak iako je

steknemo,Kada njome ne mozemo ostvari Nas cilj,uskracujuci sebe za svoj

razaracki potencijal.Cemu onda takva moc?Cemu onda umovi I srca koja

su uskracrna za iskre haosa I prezira Prema postojanju?

NISTA

Ako te haos ikad pogodi osveti se bogu tako sto ces izazvati Jos haosa.Siri

uvek haos pod velom Crnila,ali gledaj da uvek budes iznad haosa,da te ne

bih progutao,I da bih samim Tim mogao da se siri kroz tebe.Znaj da ce

Nas na kraju Sve progutati jer to nam je sudbina. Zivot je tumor Koji ti

daje tumor,Samo seksualno prenosiva terminal a bolest.Zivot je tumor

vecno nedokucivog I neshvatljivog pojma kojeg zovoemo nista.Poenta je

da to nista nikada necemo shvatiti.Poenta je da poente nema,Niti je ikada

bilo.Mi ostanemo taoci ljudske svesti,I to me jako brine,jer osecaj nije

lep.Ostajemo taoci barem do trena Kada pokrenemo razaracki um

grimiznim mocima I srusimo Sve ovo.

Covek stvara jer misli da nikada nece biti unisteno,ali vara se zestoko,I

njegovo stvaranja I odrzavanje stvorenog je uzaludno.Ono je crtanje po

pesku I jurenje za vetrom.Atlantida je pala,kao I vavilonski

toranj,civilizaciju citave su nestajale preko noci,zasto onda covek danas

Jos misli da je bas on nedodirljiv,I da njegov zivot I stvaranja nose bilo

kakav znacaj?Sve ce Nas iovako odneti talasi prvobitnog okeana,I Sve ce

brzo pasti u zaborav,kao da ga nije Ni bilo.Ali opet posle svega kao ljudska

bica imamo neodoljivu potrebu da stvaramo.Jedino ono stvarno vredno

stvaranja,jeste ono sto ce izazvati unistenje,I okoncati svo

stvaranje.Jedino u to treba ulagati,jer smrt je najsigurnija investicija.

Ako nas je bog stvorio,otac napravio,a majka rodila,a nije nam dato

odobrenje da se unistimo,I da unistavamo,to je nesnosan zlocine nad

nama. Zarobiti nekoga u tiraniji bez izlaza,sileci ga na mnoge bezumne,I

besmislene stvari.Ako se Neko nauci I da sebi za pravo da radja I

stvara,mora se nauciti I da ubija I unistava,Kada se ispistavi da je to

radjanje lose,I Kada rodjeni pozele da su nerodjeni,I Kada bice pozeli da

je nebice.Nista nema pravo da Nas primorava na besmisao postojanja.U

ovom suludom svetu ropstvo I tiranija su odavno normalizovani.Laka I

bezbolna smrt mora biti omogucrna svakom bicu,ako ono to pozeli,Kada

ono to pozeli.Moguce je zivotinju uspavati,dok je covek osudjeni na vecitu

ekspanziju svoje patnje I ovog besmisla...zar pseto da prodje bolje od

coveka u ovom civilizovanom svetu?Kakva nesnosna Cinjenica.Ako se

neki tako lako I bezumno mogu latiti stvaranja,onda se moraju latiti I

razaranja.Ali stoki ljudskoj ne vredi pricati,vec Im je potrebna sila,da bih

videli...Ljudi se jos I kaznjavaju Kada se late razaranja,ali mislim da su oni

jedini od Nas na pravom putu,jer razaranje je jedina profesija vredna

truda.Jedno je sigurno,ni jedna kazna nece popraviti vac nanetu

stetu,stoga one su one gubljenje vremena.Razaranje uvek pobedjuje pre Ili

kasnije,jer svako se stvaranje zavrsi razaranjem.Onima Koji opravdavaju

zivot,deca ce svakako biti ubijana I zaklana,a oni Koji zaista vole svoju

decu,nece ih ni roditi u ovom kosmaru,koliko God se Taj kosmar njima

cinio ugodnim.Utroba svake majke Samo je grob Koji nema epitaf. Kazu

da zaboravimo da ce nesto u cemu uzivamo biti unisteno,I da uzivamo dok

traje.Ali nemoguce je uzivati u truloj iluziji koja se raspada,I bas zato

treba nauciti uzivati Samo u razaranju,cak iako ono podrazumeva

brutalno ubistvo voljenog.To sto je voljeno,uvek se o glavu obije...Kazu

nam da budemo srecni,a onda nam Samo daju povode da budemo

nesrecni.Kazu nam da ne budemo destruktivni,a onda zivot nam Samo da

povode da to budemo.Kada ne bude bilo povoda za Sve to,toga nece ni

biti.I nemojte se zaliti Kada sutra Neko Ili nesto ubije vasu decu.Vi ste za

to krivi,jer ste ih vi osudili,a tom dzelatu su dati povodi.Sam bog dao je

povoda za razna zla,ne bih li se silno zabavio igrajuci svoju bednu

igru,upamtite to. Cujemo cesto da mi stalno Moramo nesto da placamo I

odplacujemo nase dugove,finansijske,Ili one karmicke.Zanima me kome

smo mi toliko duzni,odakle ti duhovi,Koji Im je uzrok.Kako to da smo

Samo mi uvek ti Koji su duzni nesto nekome,a da nama Niko I nista na

ovom svetu I univerzumu ne duguje nista.Kakve su to lazi.Naravno da

mislim da je prica obrnuta,I da bog I ovaj univerzum kao I vladari ovog

sveta duguju mnogo ljudima.I naravno da mislim da Taj dug mora biti

naplacen. Kazu da zivot kratko traje,ali zivot je najduza stvar koju cemo

iskusiti,a pogotovo ako je to iskustvo bolno.Zivot je kao jeftina I losa

bombonjera koju dobijemo na poklon,a da je pritom nismo ni

trazili.Bombonjera koju pojedemo Samo iz jednog razloga,zato sto

nemamo sta drugo pojesti.Nema sretnih zivota,Samo po neki sretan

covek,Koji je sretan Samo na kratko,minut,dva,dan,dva,mesec Ili

dva...dok ga senka zivota ne sustigne.Sve se svodi na neiscrpne odvratne

osecaje.Kada ti je nesto potrebno,Kada nesto zelis,a to nemas I nemozes

imati.Kada se izgubljeno ne moze vratiti.Kada bih toliko toga rekao a

nemas reci,I Jos mnogo toga...Takva senka Nas uvek snadje,a onda nam

postane svejedno,I Sve lazi I Sve istine postaju nebitne,I nijedna moc Niti

zadovoljstvo vise Nas ne privlace,I polako tonemo u ambis iz koga nismo

trebalo ni izlaziti.

Uvek ce biti pobednika I gubitnika zarad nekog balansa u

univerzumu.neki ce uvek biti osudjeni,neki ce uvek trpeti Sizifove

muke,neki ce uvek dobiti mnogo Samo da bih izgubili Sve,dok ce neki

plivati u zlatu I biti postedjeni svega toga.Zato stvar je u tome da

poremetimo Tu kosmicku ravnotezu,iskrama haosa koje cuce u nama,I

predamo svet haosu.Jer haos je jedina pravda.Do tada slepci ce bacati

kocku I ocajavati u strahu,jer vec sutra I oni mogu postati zrtve ovog

univerzuma I sadistickog bozijeg plana.Zato je bolje da slepci progledaju I

da ucine da univerzum bude njihova zrtva.Rastrgnite I pojedite svoj

plen,pre nego sto vi Sami postanete plen. U zivotu je Sve lepo,I imas

svega,ali Samo Neko odredjeno vreme,dok ti zivot ne pokaze sta on

zapravo jeste.A onda imas izbor,Ili prihvati to,Ili osudi postojanje I

pokreni rat protiv njega.

Kazu nam da Nas bol uci nekim stvarima,ali uglavnom ne nauci Nas

Nicemu osim kako da prouzrokujemo sebi Samo Jos vise bola.Kako da jos

vise mrzimo sebe I svet oko sebe.I bas nam taj prezir moze pomoci u

daljem ostvarenju planova zavere protiv postojanja,zbog kojeg je I Taj

prezir tu gde jeste.Vidimo da je veliki bozanski plan Samo veliki

neuspeh,kao I ovaj svet Koji je stvoren po tom planu,kao I nasa citava

rasa.Vidimo da je Taj plan Samo zavera protiv Nas pod izgovorom da je za

nase dobro.Mi odlucujemo sta je dobri za Nas a sta ne.Nama je potreban

drugi plan,a Taj plan jeste odsustvo svih planova,Samo neobuzdano

haoticnog nasilje nad ovim postojanje,nad ovom realnoscu.I kad svet

potone u haos,Taj haos bice nase Novo savrseno kraljevstvo.Rame us

rame trebamo hodati u istrebljenje kroz mracni tunel,do dimenzije

haosa,naseg novog doma. Drustvo I vlast bih trebalo da postoje zbog

svojih individualnih clanova I sluzbe njima.Ne da ti clanovi robuju vlasti I

hrane nju.Egoisticni individualizam kao I politicki I etnicki nihilizam su

jedini ispravni put u ova vremena.Ne bih li se silama haosa jednostavno

srusili svi stubovi odstojstva u ovom svetu,Koji cedi Sve iz nas,a daje tako

malo za uzvrat.Ne bih li iluzija bila srusena I udavljena u krvi laznih

kraljeva,I vulgarnog bozanstava.

Mi ljudski bezumnici osudjeni na ovo postojanje,zivimo poput bolesne

stoke u svetu lazi I ropstva,a najgori od svih su oni Koji to prihvataju I

opravdavaju,bez trunke sumlje,bez,cak I prikrivene zelje za

pobunom.Ljudi vecito znaju samo patnju I po neki komad srece,tvrdeci

stalno da je to zivot,jer ne znaju nista drugo I bolje,cak Ni u svom umu.To

zasigurno nije I ne bih trebalo da bude zivot.Sam bog je veoma sumljiva

karika,I jedino sto je ostalo kao zelja u ovom zivotu nije vise ni boljitak ni

ozdravljrnje,ni lek za svu bol,kolektivnu I individualni,vec Samo osveta po

cenu svega jer se Taj bol provukao u nasa bica.Mnogi prodaju svoje duse

svetovnom,a ja Sam prosao sebe sili apsolutnog unistenja,sa kojom nema

nagodbe,I drago mi je zbog toga,jer sam opet prosao bolje od mnogih.

Vidimo cinjenicama sa ovog sveta,suoceni sa mnogim kosmarima,da je

navodna bozija bezuslovna ljubav velika laz,I lepo upakovana legenda koja

sluzi da nam zamaze oci,I utisa Nas bes,ne bih li slucajno postali neka

vrsta opasnosti po ovaj truli Kosmos Koji odrzava ovaj truli svet.Kao prvo

mnogi ovde ne osete ni ljubav sopstvene majke I oca,a uvek nadju povoda

da pricaju o nekoj ljubavi,nekog boga koga nisu ni spoznali do kraja.I to

Sve dok se dave u blatu sopstvene patnje koju je isti Taj bog

orkestrovao,svezani bodljikavom zicom I lancima,koje je bog

konstuisao.Kakvu su nam to ludost naneli na ledja? Culi smo mnogo puta

kako Moramo naci nacin da pretvorimo svoje negativne I destruktivne

delove I emocije u nesto pozitivno I kreativno.Da kad smo besni udarimo

dzak Ili glavom u zid.Da odredjeno delovi Nas, koje nismo trazili a opet su

tu da Nas gone u ludilo I patnju,moraju biti transformisani u nesto

drugo.Kakva je to neslana sala?Koja je poenta toga?Usadivanja zla u

nekoga bez da on to zeli Samo da bih ga gledao kako se uzaludno Bori sa

zverima unetnutim.Koja je poenta toga?Dzak ne krvari,zid ne krvari,oni

ne osecaju bol,za razliku od bica,zar ne.Ta filozovija transformacije je

cisto tracrnje naseg destruktivnog potencijala,I odricanje moci koja moze

okoncati ovo postojanje.Svi destruktivni delovi Nas I nase razorne emocije

su namenjene za destrukciju I Samo za to,a ne da budu izvitoperene u

nesto drugo,nesto tupo.Onr su namenjene da pobedimo,na grub nacin,na

Nas nacin,u ovoj igri postojanja,a ne da igramo po njegovim

pravilima.Oruzje I rat nisu namenjeni da bih cuvali mir,to je laz sa

svrhom da bolje prihvatimo rat,Koji se uvek vodi u tudju korist,dok smo

mi zrtveni jeganjci.Oruzje I rat su namenjeni za ubijanje I Samo za to.Ono

sta ta oruzja jedino moraju ubiti jeste ovaj kosmicki poredak,I vulgarna

bozanstava koja ga nametnuse,a jedini rat Koji je prihvatljiv I Koji ce nam

ici u korist jeste rat protiv samog postojanja.Ovaj Kosmos namenjen je za

unistenje,a mi namenjeni smo za osvetu.

Zapitajmo se koje je poreklo postojanja,I ljudske sudbine?Zapitajmo se

zasto postojanje uopste postoji?Zapitajmo se koja je uopste njegova

krajnja svrha,Koji je njegov cilj,njegova kulminacija,I gde Ono vodi.Ili je

Ono samo apsurdna spirala puna bodlji,bez ikakvog cilja,smisla I

svrhe...Zapitajmo se da li je postojanje mozda pogresno,neki vid

katastofalne greske.Zapitajmo se sta je bog I koja je njegova svrha.Ili je I

on samo luda lutalica bez svrhe koja mrtva pijana plese ovim

univerzumom.Te stvari treba konstantno dovoditi u pitanje,jer onaj Koji

ne razmislja nije od neke vrednosti,I pre bih smo trebalo biti misaona bica

nego Samo instinktivna.Zapitajmo se zatim,sta je zlo,da li Ono uopste

postoji,I zasto?Vidimo da na svetu ima puno,bas puno,patnje I

bola.Vidimo I cujemo da mnogi neizmerno pate I muce se zbog

nebrojanih razloga.Uvek postoji neka zackoljica,neka patnja,neki

nedostatak I neka trauma,koja pogodi mnoge,naizgled bez razloga I koja

onemogucava skladan I savrsen zivot,Koji bih svi hteli.Ljubav,

sigurnost,stabilnost,sloboda,mir,kontrola,pa I moc koje svima trebaju I na

koje imamo pravo ocito su uvek necim sputane,onemogucene u

potpunosti,a kad ih I dobijemo, dobijemo ih na kasicicu.To naravno stvara

frustraciju I stres koje dalje uzrokuju patnju.Malobrojni su totalno

postedjeni toga.Zlo kao samosvesna sila mozda ne postoji,bas kao Ni

fiksna moralnost,koja postoji samo kao relativni koncept u nasem umu

Koji je tako isprogramiran sredinom I okolnostima u kojima smo rodjeni I

odrasli.Sve je to stvar percepcije I ovisi o okolnostima.Zlo je zlo samo u

ocima zrtve,koja svoje bolno stanje svesti,kao I Ono sto je izazvalo to

stanje,naziva zlom,sta God to bilo.Ono sto je zlo u jednom momentu,moze

se tumaciti kao dobro u drugom momentu,I u drugom okolnostima.Zivot

zna biti haotican,dok mi ponavljamo sebi mitove o redu I miru,Koji uvek

nekako budu uzburkani.Mnoge forme raja su samo lepe fantazije koje

imamo dok gorimo u paklu.Ako kazemo da zlo kao svesna sila ne

postoji,opet cemo primetiti,oko Nas da razne zrtve,raznih stvari

postoje.Primeticemo da I bol I patnja postoje,I da cim dodjemo na ovaj

svet,uce Nas da se naviknemo na nju,jer ovaj svet je izgleda ludnica

univerzuma.Samo postojanje patnje,tih zrtava iste,I tih bolnih stanja uma

mozemo slobodno nazvati postojanjem zla,u ovom svetu kao i u nama

samima,pa na kraju I u citavon univerzumu.Neko je to zlo morao staviti

tu,zar ne?Mora postojati izvor tog zla,I onaj Koji je tom izvoru dozvolio da

se slobodno razliva svuda,I guta umove mnoge.Znate vec o kome

govorim.O onome sto je jedino vredno osude I prezira.Ako zlo I razna

stanja patnje, koja podsticu Jos veca zla postoje,Moramo se zapitati da li

bog to moze da spreci?Ako je odgovor "ne"onda on nije svemocan I samim

Tim nije Ni bog.Ako je odgovor "da"da li on onda zna o svom zlu koje

postoji?Ako je odgovor na ovo pitanje"ne"onda on nije sveznajuci,a

samim Tim nije Ni bog.Ako je odgovor pak "da"Zapitajmo se onda,da li on

uopste zeli I tezi to zlo I patnju spreciti?Ako je odgovor "ne"onda on nije

pozitivna pojava puna ljubavi kakvim ga predstavljaju,vec je manijak,zar

ne.Ako je odgovor "da"zasto onda jednostavno ne spreci to zlo I

patnju?Ako je odgovor u tome da on zeli da Nas testira u svojoj morbidnoj

igri,onda on opet Ima manu,I nije sveznajuci,jer da jeste,on bih vec znao

sta bih smo uradili,ako Nas testira,na kraju tog testa.Pa stoga ne bih ni

morao da Nas testira.Ako zlo I patnja postoje zbog nekog djavola,kojeg je

opet on stvorio,kako to da svemocni,sveznajuci,I pozitivni bog ne moze

izaci na kraj I nadvladati djavola?Zar je onda zlo toliko jako cesto jace I od

dobra?Ako je razlog za to zlo I patnju u tome da su oni neophodni da bih

univerzum postojao,onda se Moramo zapitati da li je bog mogao stvoriti

neki bolji univerzum bez tih stvari?Ako nije mogao ili nije hteo,on je opet

impotentna ili zlokobna pojava,sadisticki manijak.A ovo postojanje opet

nije pozitivna pojava,vec tvorevina manijaka,vredna samo prezira,karavan

mucenistva I apsurdnosti.Ako je bog pak mogao stvoriti postojanje bez zla

I patnje,zasto onda nije?Ako je odgovor slobodna volja,zasto onda nije

mogao stvoriti univerzum sa slobodno voljom ali bez zla patnje I

bola?Nije li onda slobodna volja losa jer podstice i uzrokuje mnoge

patnje?Ako Ni to nije mogao da uradi,opet to nije svemoguci bog.Ako je

bog pak izvan naseg razumevanja,zasto nam je onda uopste potreban,I

zasto Nas je ucinio tako nerazumnim?Ako su navodno sve stvari sto

Vidimo I kojima svedocimo u ovoj stvarnosti,sve te nesavrsenosti I

greske,ako su to samo navodno jednostavne projekcije neke enigmaticne

forme ili koncepta,Koji je navodno savrsen,idealan,ali je zato generalno

izvan ljudske percepcije I razumevanja,kakav je znacaj I uteha u

tome?Kakav je znacaj u tome da je nesto savrseno navodno ali je zato

izvan nase percepcije I razuma.Ako je izvan njih kako mozemo tvrditi da

je uopste savrseno kad to savrsenstvo ne osecamo.Zasto se to navodno

savrsenstvo odlucilo projektovati u nesavrsenstvo?Da li je Ono

ludo?Ludje od Nas?Poput nekog sadomazohiste?Sve te stvari koje su

samo u vazduhu vecito I od njih nikad nema nicega konkretnog ostaju

samo banalnosti koje su beznacajne I ne pruzaju nam nikakvu

utehu.Imati uvid u mnoge stvari,ali nemati moc I kontrolu nad

njima,jedno je od najvecih prokletstava.A bas Nas je Ono izgleda

zadesilo.Vidimo da je ovo postojanje uzasna I gnusna kletva,a ne nekakav

dar.I da je dar,proklet je dar,Koji bih opet pre ili kasnije izgubili,kada nam

smrt rasturi sve za sta svo se borili u zivotu,Sve nase snove I baci Nas u

zaborav,Nas I sve nase.Vidimo da ne samo da nismo dobili lepo savrseno I

slatko postojanje,vec nismo dobili Ni odgovore koje trazimo,u njemu

ovako gnusnom I perverznom.I najteza I najgora stvar na svetu,postaje

daleko laksa,kada za nju Ima Neko objasnjenje.Ali za prokleti zivot nema

objasnjenja,osim da je on fatalna greska,nekog imbecila,Koji se izvukao sa

svojim zlocinom.Ispastao nije,ali zato smo mi ostali da ispastamo,u

ropstvu,jadu,I suzama,koje konstantno samo gutamo,I trpimo odvratnost

ovog postojanja,pokusavajuci da ga opravdamo. Alii za njega ne postoji

opravdanje.Za njega treba postojati samo prezir I osveta.Oni Koji kazu da

ljudi kao ja nisu nasli sebe,ili da covecanstvo Jos nije naslo svoj put I

osvescenje,kazem vam odma,to su zablude za naivne.To sto navodno

treba biti nadjemo uopste I nepostoji.Covek ne nalazi sebe on sebe

kreira,a dosli smo do zakljucka da je Sama kreacija vulgarna stvar koja se

uvek nekako izvitoperi.To je poput price o cupu zlata na kraju duge,Koji

treba biti nadjen.Bajka koja samo tezi da Nas na kvarno odrzava I navodi

da Jos jace lupamo glavom o zid,da Jos obilnije krvarimo,I sve to

uzaludno.Ne treba se latiti stvaranja vec razaranja,I vracanja u prvobitni

haos.Najmanje sto sada mozemo uraditi jeste,osuditi ovo prokleti

postojanje I njegovog tvorca,I to je samo pocetak.Moramo ga osuditi kako

bih ga mogli pogubiti.Osuditi ga bas kao sto ono osudjuje nas.Vremeno

ono ce splasnuti.Ako mislite da covek nema toliku moc za takav

poduhvat,varate se.Covek u sebi nosi neizmernu razaracku moc,I iskre

osvete,koje su samo mnogo sputane robstvom u kojem smo se nasli.Covek

je jako uporan,ume da se zainati.Postoji jedna prica stara o jednoj ptici I

okeanu.Prica o upornosti.U prici toj,ptica je snela jaja na obali okeana,ali

su joj talasi odneli jaja.Ona se u osveti svojoj zainatila I odlucila da svojim

kljunom isprazni okean.Druge ptice kad su to videle divile su se njenoj

upornosti I odlucise da joj se pridruze.Kada je bog okeana Sve to video

uplasio se silno,jer okean se brzo praznio,malo po malo.Zatim je na kraju

odlucilo da ptici vrati njena jaja.Mozda ljudi imaju male kljunove,I mozda

su naizgled,nemocni I nebitni,ali I oni mogu isprazniti okean I naterati

boga na strah,jer covek je rana postojanja,rana I mac,zrtva I dzelat.I covek

je sposoban da,makar I terorom,natera da mu oduzeto bude

vraceno.Mozda ponekad I trebamo oprostiti duznicima nasim,posle svega

Ni oni nisu znali sta rade.Ali bogu ne smemo oprostiti,I Moramo oteti od

njega ono sto nam pripada.Ono sto vesto krije od Nas,dok nam se ceri u

lice.Svaka misao koja se Javi u umu postoji kao mogucnost.Stoga I

unistenje postojanja postoji kao mogucnost.Pitanje je samo ko je svestan a

ko nije.Ko je spreman da pogine za visi cilj,a ko spusta svoj mac. Mnogi

ovde namaju ni dobru platu,a rade I muce se poput stoke.Covek moze

imati mnogo vise od dobre plate,a I treba.Moze imati moc nad celim

kosmosom,ali Taj dar oduzet nam je davno,a bez tog Dara I zivot prestaje

dar biti,vec kazna.Klin se klinom izbija,protivotrov se od otrova

pravi,stoga jedino ce nam unistenje I teror doneti spas.Vec znamo koliko

su ljudi sposobni,uzivati u Tim stvarima.

Celi svet pokrece Bog I njegova volja,koja je neracionalna,bez ikakvog

smera,I koja je uzrok Sve patnje.Jedini spas od te volje za zivotom jeste

volja za smrcu,Ili instinkt smrti.Znamo da u nasoj psihi imamo I instink

zivota,ali I instinkt smrti,I pitam se zasto je instinkt smrti toliko

osporen?Zasto su neosvesceni I slepi ljudi toliko protiv toga Kada je I to

deo njih.Mozda zato sto sa tom voljom smrti ne bih ostalo mnogo Nas

Koji bih placali porez I igrali uzaludne I prljave igre drzavnih mocnika,kao

I samog tvorca.Covek pre voli da zivi kao pogani pseto,nego da nadje

snage I volje da se pobuni protiv svoje sudbine ocajnika,sto je slucaj sa

mnogim narodima,kao I nasim,kojima je urezano u grnedski kod to da

Samo trpe. Svet je stvarno slomljeno na delice.Vidimo to jer nekad

osecamo ispunjenje I uniju sa svima,a nekad se osecamo potpuno

napusteno,cak iako smo u grupi.Covek je deo prirode ali je opet odvojen

od nje. Bog I univerzum su nekada bili apsolutni,neki vid

singularnosti,savrseno jedinstvo,koje je vremenom pocelo da se lomi I deli

na jako sitne I nesavrsene fragmente.Bog je verovatno I sam utvrdio da je

postojanje losa pojava.Da je nepostojanje mnogo bolje od postojanja,ali

Bog jednostavno nije mogao da prestanem da postoji,Ili da se ubije,to mu

nije bilo u prirodi.Stoga je on izvrsio neki vid samoubistva time sto je

odlucio da se podeli I rastavi na sitne komadice svesti(Ili duse koje

pokrece Nas I ostala bica)Bog je oduzeo sebi zivot u smislu da se kao

celina podelio I rastavio,I to Jos uvek nastavlja da radi,ti fragmeni boga

idu putem Sve veceg unistenja I Sve vece entropije ne bih li se na kraju

vratili tom samoubilackom bogu.Kakva se to prasina Samo dize zarad

nicega.Svojim samoubistvom bog Nas je Sve osudio na propast.

Vidimo ovime,da se sve svodi na samo dva zakljucka.Ili je Nas dragi bog

monstruozni gad Koji je uzrok svih problema I zala,dok je ljudsko zlo

samo posledica njegovog zla,I nepromisljene kreacije.Njegova kreacija je

pogresna I losa pojava.Ili je bog apsolutni ludak,koga jednostavno nije

briga,a ovo postojanje,samo vulgarni,apsurdni besmisleni nered,bez

objasnjenja.U oba slucaja I bog I postojanje veoma su losa I pogresna

pojava,koja izaziva mnogo vise jada nego zadovoljstva.Postoji tu Jos

nesto.Zapitajmo se opet da li je bog zaista savrsen I potpun u svakom

smislu?Cinjenica da je bas morao da stvori ovo postojanje I njegovu

bednu,mucnu igru I iluziju zivota,ukazuje na to da jednostavno nije

mogao biti samozadovoljan na jednom mestu,da je imao neku zudnju I

nedostatak Koji je hteo da popuni kreacijom.Stoga nije bio

savrsen.Nazalost njegova kreacija navukla nam je samo bedu na vrat I

prosirila nasu agoniju,jer zivot je u agoniju,a kad je vec tako cemu nam

treba?Zapitajmo se opet,da li je onda pojava poput boga uopste

vredna,bilo cije paznje I ljubavi,I kako iko moze da kaze da je nesto toliko

besmislenog,mucno I trulo poput ovog zivota I boga iole dragoceno?

ZADOVOLJSTVO ANARHIJE

Patnja koja mozda proizilazi od konstantne ekstaze I zadovoljstva,koje se

pretvara u brutalnost bahatost I bolest,uvek ce biti sladja od patnje koja

proizilazi iz druge patnje I teskog rada,zarad grama srece.Izivljavanje nad

postojanjem I laznim bogom jedina je istinska sreca I vrhunska

patnja.Izvan toga sve je nistavno.Prava sreca je imati bas Ono sto zelis,bas

u kom momentu zelis,bas na nacin Koji ti to zelis,I ne snositi nikakve

posledice povodom toga.Raditi sta zelis,kad zelis,Kako zelis,gde I kad zelis

I sa kim zelis.Velika sreca takodje jeste ne u tome da radis sta zelis vec da

ne radis Ono sto ne zelis,ili da radis bas Ono sto zelis,a ne radis nista od

onoga sto ne zelis.Raditi sve Ono sto um I srce pozele,neprestalno.Dok to

ne bude opsta mogucnost,dok to savrsenstvo ne bude bilo dostupno svima

I uvek,dok ne budemo imali apsolutni kontrolu nad svime

unutrasnjim,kao I spoljasnjim,celo postojanje ostace samo bezvredna

besmislena vulgarnost,a bog samo bezvredni sadomazohisticki sljam Koji

nam to nije omogucio. Kad nam se jebe odma da jebemo,kad nam se ubija

odma da ubijamo,kad nam se jede odma da jedemo,kad nam se pije odma

da pijemo,kad nam se leti odma da letimo,kad nam se stvara,odma da

stvaramo,kad nam se razara odma da razaramo,I kad nam se umire odma

da umremo,a kad nam se zivi odma da ozivimo.Bez ikakvih posledica,bez

ikakvih poteskoca I truda,bas Tek tako,jer tako smo I stvoreni I rodjeni u

ovaj ogavni svet bez pitanja,verovatno protiv nase volje.Zarad necije

bolesne igre I satisfakcije.Desilo se jednostavno...pa neka se I sve ovo gore

navedeno onda Tek tako desi,bez da lupamo glavom I zid,crtamo po pesku

I jurimo vetar,snoseci uvek debele posledice,dok nasi pogani stvoritelji ne

tuguju I nije ih briga,ne snose nikakve posledice Ni za sta.Kada bogovi

tako lako kaznjavaju coveka za njegove grehe,doci ce dan kad ce covek

kazniti bogove za njihove grehe.Grehe ovog besmislenog stvaranja,jer krv

coveka je krv osvete,covekova priroda istinska je demonska,a haos je

covekovo prvoditno staniste.Stoga svet mora biti vracen u prvobitni

haos,jer sve van njega je fatalna greska koja Nas kosta mnogo,jer Taj haos

je jedino fer.Apsolutni haos je apsolutna sloboda,apsolutna ekstaza,cak

iako proizilazi iz apsolutnog demonskog I anti kosmickog,liseno svakog

laznog reda u kome se red ne zna, I liseno svake savesti koja samo kvari

ekstazu zabave.Prokleto nek je postojanje,svetlo kreacije,I sve

bozansko,sto izpuzalo je van prvobitnog haosa,narusavajuci aosolutni Mir

I red Koji postojase u njemu svojim novim poredkom.Apsolutna moc,ili

apsolutna smrt!Apsolutna smrt znaci apsolutni moc.Jer jedino nacin da

steknemo apsolutni kontrolu nad postojnjam jeste da ga unistimo.

Toliko mnogo problema,melanholije,frustraciju,razocarenja,bolesti I

bola,svuda uvek I oduvek.Pitanje je dokle cemo trpeti Sve to?Onaj Koji

samo trpi,Koji moze vise da istrpi,nije heroj,vec gnjida,I dzak za

udaranje.Ravan je samo mrlji po kojoj se gazi,dok je zemlja ne upije.I sta

nam onda ostaje?Ostaje nam ono davno zaboravljeno,ono naj drevnije I

najpotentnije,ono zbog cega Nas izdajnici teraju da se stidimo,I da

pokopavamo Taj svoj prvobitni impuls,Koji Nas jedino moze spasiti od

tiranije postojanja.To je impuls razaranja,volja I ljubav ka istom.To je

drevna sila impuls I poriv da se Sve vrati nazad u formu koja je strana

ovom osakacenom modernom drustvu.U formu koja je odsustvo svake

forme,u haos Koji je prvobitni red,fer Prema svima.To je nasa prava

priroda.Impuls razaranja Koji nam dozvoljava da ispravimo stvari,na

najdirektniji moguci nacin.Kada Sve ostalo ne uradja plodom I kad se

stvari samo komplikuju,logicno je naci najbolju soluciju,najlaksi put I

odgovor,Ono cime ce se Sve resiti.Ako se cak time nista i ne resi,posle toga

nista nece biti Ni vazno.Voda uvek ide linijom manjeg odpora,a uvek

pronadje najlaksi put,da prodje I kroz stenu,pa da utopi I najbolje

plivace.Najlaksi put I najlogicnije resenje koje ce resiti uzrok,a ne samo

posledice,Lezi bas u tom drevnom ljudskom impulsu razaranja,instinktu

smrti,prirodi haosa.Dzabe ljudi udaraju glavom o zid pokusavajuci da rese

mnoge probleme pokusavajuci uporno da poprave pokvareno I

nepopravljivo.Uzaludni su njihovi napori,dok se ne late razaranja,jer

postojanje je trulo iznutra I mora biti saseceno da ne siri vise svoju trulez

I smrad besmisla.Logicno je da najidealnija solucija Lezi u cistoj sili,sili

haosa.U fanatickom ekstemizmu aosolutnog razaranja,zarad samog

razaranja.Jer sila je jedini nacin,I najdelotvornije resenje.Sila usmerena

ka srzi postojanja. Vladari ovog sveta,kao I vladari ovog univerzuma nikad

I nisu nastojali da budu dobri I humani,nastojali su samo da stvore malo

ugodnije ropstvo nego pre,I da nam zamazu oci sa pricama o tome sta je

ispravno,I kakve stvari trebaju biti.Robstvo u kome Ni ne znamo da

robujemo.Zasto bih onda mi obuzdavali osvetnicke uzase u sebi Koji su

nastali kao posledica tog ropstva,I nebrojanih uzasa Koji su Nas zadesili

od nastanka?Svet je pun gresnika Koji samo umeju osudjivati druge

gresnike,zato jer ne grese na isti nacin kao oni,jer su kukavice koje se ne

usudjuju osuditi Ono jedino vredno osude.Ne samo da Nam je uskraceno

pravilno postojanje,vec Nam je uskraceno I pravo na osvetu.Jedino sveto I

vredno sto je ostalo je unistenje svega sto je sveto I vredno.Unistenje ce

Nas osloboditi od prevare zivota.Nisi Jaci ako vise trpis I izdrzavas vec

ako se vise krvi napijes,I iste prolijes.Al ne krvi smrtnika,vec krvi

bozanske,krvi kraljeva I mocnika.Krv smrtnika samo je pocetak grimizne

staze razaranju na kojoj Sama krv je oruzje,orudje I stit.Ista ona krv od

koje smo nikli,pa od nje I rastemo. Zivot je jad,I slatka I mirna noc

apsolutne smrti je okoncanje besmisla ovog pakla u kome smo samo

pijuni u apsurdnom takmicenju ropstva I degradacije.Ako Neko me moze

ziveti sa ponosom u miru,Mora moci umreti u miru sa ponosom.Da li cete

mi reci da smo potpuno svesni bezgranicnih tragedije zivota,I da slepi

ljudi Jos uvek imaju drskosti da donose nove zivote u ovaj pakao,ne bih li

ispunili jadnicku prazninu u sebi,sa kojom nisu sposobni Sami da se

nose,osudjujuci tako mnoge bez pitanja na sadisticku smrt.Ili su oni

bezumnici koje vodi samo zivotinski prosti instinkt I niske strasti,dok je

ona druga strana tog zivotinskog instinkta,razaracka strana,ne dozvoljena

cak I kaznjiva.Zar se Jos uvek nismo uzdigli na neki visi nivo,vec ostali

samo psi Koji trce za kolima.Razaranje je savrseno na sve one nacine na

koje bog ne zeli da dopusti coveku da bude.Nada je samo hendikep Koji

prolongira nasu patnju. Morbidno je to sto se u zivotu,zelje ispunjavaju

Tek onda kad ti vise nisu vazne.Iz pukotina slomljenog uma, srca I

duse,izliva se jak otrov,I supstsnca Crnila,koja Nam kada se pomesa sa

krvlju,moze omoguciti da okoncano postojanje,jer Ono Nam je I nanelo te

lomove I pukotine,ciji bol ne prestaje dokle God postojimo.Zasto bih

uzaludno popravljali slomljeno?Ono sto cak I nismo Sami slomili,samo da

bih opet bilo slomljeno,na neki drugi nacin,na nekom drugom

mestu?Zasto stvarati I odrzavati kada ce iovako biti slomljeno I

unisteno?Ono sto je zaista potrebno jeste da produbimo te Rane

postojanja,ne bih li Ono kroz njih iskrvarilo,da sastavimo se ponovo u

apsolutnom razaranju.

KAPIJE BESA

ZASTO SI ME UBIO?

Imam neodoljivu potrebu da izadjem na ulicu,u prirodu po divnom I

suncanom letnjem danu.I kada ugledam neku nevinu bebu kako

razdragano trci proplankom I kikoce se,veselo I srecno,da je odmah bez

ikakvih razloga,uhvatim za obe noge,I da je zatim udaram o zemlju dok joj

se lobanja ne rasprsne na komade.Kada me budu pitali zasto sam uradio

tako odvratnu,bezumnu stvar,bez ikakvih povoda,recicu im

jednostavno,ono sto I ja slusam godinama ,,to je zivot,,To I jeste zivot,zar

ne?Tragedija. Naviknite se na to,ili barem pronadjite neki humor u

tome,u apsolutnom apsurdnom.Sada nije vise tako lako zar ne?Sada vise

nije tako smesno zar ne?Ni meni sve ovo vise nije smesno,ali primoran

sam da se smejem u prazno,i na prazno,da se napinjem,iznova I

iznova,kako bih razvukao kez preko lica.Probajte I vi sada,napregnite

se,smeh je najbolji lek.Zato smejte se pod naletom ostrica tragedije I

entropije,I ja cu se smejati sa vama.Uzmite me za obe noge,I razbijte mi

lobanju o pod,I ja cu se smejati sa vama,I to ce biti moj zadnji I najsladji

smeh,koji ce za promenu biti od srca.Meni je svaka smrt zapravo

smesna,cak I smrt deteta,ali mi je zato rodjenje istog tragicno I

odvratno.Ima li gore sudbine,nego osecati toliko tame I besa u sebi,a biti u

nemogucnosti da ih izrazis nad drugima,u triunfalnom spektaklu

sadistickog nasilja,koje ce ti konacno izmamiti osmeh na licu?

Dve su stvari koje ne mogu tolerisati.Stvari koje su izvan mog

razumevanja, I kontrole I stvari koje mi se ne cine savrsenim I

dobrim.Kao za inat cesto sam suocen sa takvim stvarima,gotovo

neprestalno.Smatram to zlocinom nad amnom,nekom vrstom izdaje od

strane univerzuma.Stoga nesto stalno razmisljam...Zasto ja ne bih poceo

da vrsim zlocine Koji su izvan razumevanja svih drugih,I Koji ne donose

nista dobro I savrseno.Smatram to vidom licne osvete,I izravnjavanja

racuna.To bih mi dalo vid moci I kontrole nad postojanjem.To bih mi

donelo radost,izrazavajuci svoj gnev I prezir,Prema postojanju. Pitate se

zasto bih mucio I ubio naizgled nevino bice,naizgled bez razloga

ikakvog?A ja vas pitam zasto bih Neko Tek tako rodio Neko nevino bice,a

onda ga prisilio na zivot Koji nije trazio,I na kraju ga ostavio da ga zivot

muci I na kraju ubije,naizgled bez ikakvih razloga.Ako postoji ovaj

besmisleni zivot,Samo zarad njega samog,mora onda postojati I razaranje

radi samog razaranja,izvan razumevanja I izvan onoga sto smatramo

dobrim.Bez nekih specijalnih objasnjenja I pravdanja.Jer objasnjenje I

opravdanje ni za zivot nemamo.

Jedino sveto I vredno je unistenje svega sto je sveto I vredno.Jedino sto je

stvarno znacajno jeste Cinjenica da je Sve beznacajno.Zivot je Gori od

nicega.Pojava vredna samo prezira dizajnirana od strane slepog boga

idiota,Koji se nije trudio da je ucini prijatnom.Zivot je nepotrebna

pojava,patnja u zivotu je nepotrebna patnja,a I zadovoljstvo je nepotrebno

zadovoljstvo.Sila je jedini nacin da reformisemo postojanje.Da ga prvo

osudimo,obesmislimo,I osakatimo sto je vise moguce,kao sto je I ono

Nas.Ne trebamo jednostavno prihvatiti stvari koje ne mozemo da

promenimo,nego da razaranjem reformisemo stvari koje ne mozemo da

prihvatimo.Moramo postati sila koja osudjuje ovo postojanje.Trebamo

odbaciti nase zivote,provicirajuci univerzum,dok postojanje ne

kolapsira,dok ne bude ostalo nikoga da igra njegovu trulu igru.Kada me

neko pita kako mogu imati takav pogled na zivot,jer zivot je navodno

prelepi dar,to je isto kao kada bih ja coveku koji ima astmu I koji se gusi

rekao ,,kako ne mozes da dises?Vazduh je svuda.,,

Zelim da povucem celi Kosmos za sobom u prvobitni ambis.Zelim da

oslobodim ljude njihovih besmislenih I teskih zivota,velicanstvenom

nasilnom smrcu.Zelim da odbace zivot u ime smrti.Volja za zivotom se

polako gasi u citavom svetu.Mnogi pocinju da prate put unistenja Koji I ja

pratim,a toga nisu ni svesni.Uskoro nase postojanje I rasa ce konacno

pasti...To je moj san,da ostanem zadnji na svetu,da bih se uverio da su svi

mrtvi,pa da umrem I ja u miru,bacajuci se u zaborav.Nemam vise

nikakvih lojalnosti I nikakve svrhe osim impulsa unistenja,I mog sna o

unistenju postojanja,I sada potpuno se predajem njima,davajuci svoj

zivot.

STARH

Strah Nas sve kosi I nosi,njega spoznamo vrlo rano.Ljudsko postojanje je

strahovito postojanje,opet uzaludno posle svega.Ali opet Taj strah moze

biti I pozitivna pojava,jer Nas nekad spreci da cinimo mnoge uzaludne I

besmislene stvari I dela,koja Nas mogu uvuci u Jos dublji ocaj zivota.

Najveci strah Koji me opseda jeste da smrt mozda nije konacan kraj,a

najveca ljubav I zudnja koje gore u meni su ljubav I zudnja za apsolutnom

smrcu.Mislim da nema nicega morbidnijeg I odvratnijeg od pojma vecnog

zivota,za Koji se svi lepe kao muve za govna.Koliko bih porazavajuce to

bilo da ovaj zivot nije kraj konacni.Da zaista pripadamo vecoj kolektivnoj

svesti,I da kada umremo krecemo ponovo da dozivljavamo svest u nekoj

drugoj formi ili na drugom mestu kakvi God da su...Od toga nema goreg

prokletstva,od toga nema ogavnije sthahovitije I morbidnije kazne I

pomisli.A od apsolutne smrti nema boljeg savrsenstva.Ako je Pak istina da

smo osudjeni na tako odvratnu kaznu,da smo prisiljeni na odvratno

postojanje I dozivljavanje svesti,bez nekog definisanog razloga,onda je

moj apsolutni prezir I gnev Prema bogu I postojanju apsolutno

opravdan,kao I moja zudnja za osvetom usled nemogucnosti da se resim

tog odvrstnog prokletstva svesti.Neka je prokleta ta svest,I oni Koji je

odrzavaju,jedini uspeh znaci gasenje te svesti do najsitnijih

mrvica,Gasenje postojanja.Ne mozemo da ne pomislimo da ta svest nije

odgovorna za nase nevolje uzase I patnje,jer bez nje njih ne bih smo Ni

bili svesni.Kazu da Nam je bog dao sve,ali I od djavola smo nasledili

puno,I sve bih bilo bolje da nismo dobili nista,jer zivot je Gori od

nicega.Ako zelimo unistiti postojanje,dovesti svet do haosa I

nicega,Moramo prvo sebe dovesti do unistenja,haosa,I nicega,I predati se

njima. Uvek uglavnom gubimo sve sto steknemo u ovoj suludoj igri,u

ovom suludom svetu,jer sve to uglavnom I nije nase,ali opet svaki gubitak

uzrokuje patnju.Cemu onda zadrzavanje ovde,cemu onda zudnje za

mnogim stvarima,I napori da se one steknu.Zasto jednostavno ne bih smo

okoncali ovaj uzaludni besmisao,Koji trpimo,ne zbog zdravog razuma,ili

nekih posebnih razloga,I jakih argumenata,vec samo zbog prostog

zivotinskog instinkta za prezivljavanjem,I niskih strasti koje idu uz

njega?Zato sto smo mozda prokleta bica,prokleta rasa,u prokletom

univerzumu,I od prokletog boga. Kako ne bih smo zalili celi ljudski

rod,zrtvu bozijih grehova,I veoma zlokobnih lazi,veoma nestabilnih

,,istina,,.Ljudska patnja je nenadoknadiva,ona se ne moze

popraviti.Izgubljen zivot se ne moze vratiti,isto kao sto se ne moze

nadoknaditi Ono sto je covek propatio.Jedino sto ostaje ciniti je osveta u

prkos postojanju.Osveta u nasim mislima, usmerenih protiv

postojanja,konacna osuda,I pogubljenje.To sto je covek propatio,bilo to

izazvano spoljnim faktorima,ili izazvano ljudskim monstruoznim

umom,Koji je kao za inat ostavljen da Nas izjeda iznutra,urezano je negde

duboko u samu svest I licnost kao trauma I rana,koja cak iako

zaceli,ostavlja neizbrisiv oziljak.Ljudi cak vole da promovisu svoju

patnju,jer suludom coveku bezumnom patnja je potrebna,ne bih li

opravdao svoje postojanje.Stoga on u patnju srlja I istu siri tvrdeci u svom

ludilu da je ona pozitivna.Kakvi su onda ljudi jadnici,I kakvo je to onda

jadno postojanje.Dzabe im sve to,za postojanje opravdanja nema,a patnja

nece uciniti umisljene jadnike vise vrednim. Ispravno postojanje bilo bih

prozeto bicima bez ikakvih oziljaka,besprekornim I cistim,nikada ne

dodirnuti bilo kakvim necistocama,integrisanim od pocetka,bez rana,bez

Muka.Ocigledno je to nemoguce stoga Ono sto je jedino ispravno,nije

postojanje na bilo Koji nacin,vec nepostojanje!Zivot nije vredan

zapocinjati ga davati ga,odrzavati ga,ali zato je vredan kolektivnog

okoncanja.

Mnoge,skoro Sve stvari su izvan ljudske kontrole,izvan ljudske moci.Sva

moc I kontrola oduzeti su coveku bacajuci ga u gorko blato

nekonkretne,prazne I slepe vere,koja nece zaceliti nase Rane,I kojom opet

necemo postici nista,jer svaka nada biva izvitoperena,I ne ostvari se onako

kako smo se nadali I zamisljali.Covek je samo bezmocna lutka u

apsurdnim igrama univerzuma.I pored sve navodne moci I kontrole koje

je covek stekao nad svojim okruzenjem,Jos uvek ostaje samo bespomocan

I slab rob,I to je sudbina gora od smrti.One malobrojne stvari ili bica koja

Nam navodno nude neku pomoc ili spas,oni ne mogu okoncati vulgarnu

tragicnost ljudske svesti,I svesti I postojanja uopste.Oni mogu samo

probati da ih delimicno objasne,ako je to uopste moguce.Ali to nam nije

od nikakve koristi jer kosmar nastavlja da traje,a svaka pomoc koju

dobijemo beskorisna je,Sve dok kosmar svesti traje.Jedina pomoc vredna

prihvatanja jeste pomoc u okoncanju same svesti.Pomoc pri razaranju I

okoncanju tog kosmara,makar to bilo na najbrutalniji moguci

nacin.Pomoc koju mozda mozemo dobiti od zveri haosa,od tame

nistavila,od demona bezdana.Svaka forma raja je samo bleda fantazija

koju gajimo dok polako sagorevamo u paklu.Sto covek vise trpi teret ovog

postojanja,on time postaje veci jadnik I veci rob,privlaceci na sebe Jos

tezu sudbinu,Jos vise muke,I jedino ga apsolutni,neobuzdani I ekstremni

revolt moze osloboditi.Revolt I bojkot postojanja.Sudbina coveka jeste

tragicna,a Jos tragicnije jeste ljudska bedna volja da trpimo tako bednu

sudbinu.Goli,bosi,razoruzani,pognute glave,dok puzimo u blatu

svom.Hrabrost je kad znas da ce nesto jako boleti ali opet to uradis,ali I

gluposti je ista takva,stoga hrabrost ne znaci nista,osim los izgovor za lose

postojanje puno bola.Svaki vid oprosta je prica za naivne,jer imamo pravo

na osvetu,mozda jedino pravo koje nam je ostali,usled oduzimanja

mnogih prava,I mnogih moci na koje imamo pravo. Ostali smo bedne

price bez krila,nasa tela vise sa konopca,dok Nas lesinari neorestalno

vrebaju.Dok se davimo u okeanu besmislenih suza I krvi koje smo prolili

usled drskosti ovog postojanja.Usled toga sto nam nije dato da

manipulisemo njime I ovom stvarnoscu kako nam je volja,vec oni

manipulisu nama,dok lesinari nam se keze I cekaju da raskomadaju Nas

um I Nas trup.Kad vec nemamo tu vrstu moci I kontrole,zasto svet ne bih

bio vracen u prvobitni haos,ubijajuci time svaku moguci kontrolu,svaku

vrstu tiranije nad nama?Time bih mozda povratili svu moc I slavu,I

ostvarili konacnu pobedu,koja lezi u stahu bogova.Strahu od Nas I nase

monstruoznosti,koju su stavili u Nas. Haos je jedini pravedan i u njemu

vlada samo jedan zakon,a on je ,,kakav je covek,takav je I haos,,Zar smo

zaboravili jednu od najacih sila u univerzumu kojom on moze biti

okoncano,a to je haoticna imaginacija,koja rusi Sve stege kao I

neobuzdana ljubav Prema unistenju.Misao I ideja revolucije.Revolucija i

Cisto neobuzdano razaranje je sveto zadovoljstvo ljudske rase,nasa prava

priroda I sudbina.Teror nad bozanskim jer jedini nacin da uspostsvimo

kontrolu I izbegnemo entropiju jeste da postanemo haos I entropija u

punoj moci,ruseci poredak univerzuma.Osveta samounistenjem,onome

sto Nas je izdalo I osakatilo davajuci nam prokletstvo svesti I zivota.

Rodjeni smo protiv nase dobre volje,da bih smo nosili gene koje nismo

trazili,Ili koje ne zelimo.Moramo se boriti za opstanak u socijalnoj

dzungli,I odrzavati nase telo.Ako odbijemo to telo ce Nas muciti u toj

dzungli I uzrokovati sporu I bolnu smrt.Prevrcemo se tako po ovom

mizernom postojanju,Sve dok ne odlucimo da ga skratimo,ali Ni to nije

tako lako...Pored svega Nas um nam neprestalno donosi uzasne emocije I

osecaje da bih ucinio stvari Jos gorim.A ako prodjemo kroz Sve

to,izdrzimo Sve kao dobri mali robovi I mucenici,onda kao nagrada sledi

slabost bolest I smrt.Nagrada za sav uzaludan rad I prezivljavanje.Tada

smo opet u bolu,Jos ne umiremo,ali ne mozemo Ni ziveti,ne zna se sta je

gore...posle svega toga,znajuci Sve to,ljudi Jos imaju pakosti dovesti Jos

nevinih dusa u ovo postojanje da pate I umiru pod izgovorom da je to

ljubav.Nije to ljubav,vec ocajnicki pokusaj da se uzdigne iz ocaja I

upotpuni ono sto nemoze biti upotpunjeno,kao I nesposobnost

razmisljanja I sagledavanja stvari onakvim kakve zaista jesu. Postojanje je

nase izgnanstvo,a praznina I nistavilo Nas pravi dom. Coveku se stavlja na

teret da mora da nadjem svrhu I smisao u besmislenom apsurdnom

univerzumu,da spoji nespojivo u hladnoj praznini zivota,I

egzistencionalnom vakumu,Koji Nas sve lomi.Imali vece kazne I goreg

ludila?U centru neracionalnog I nelogicnog univerzuma stvorenog od

strane neracionalnog I nelogicnog boga idiota,Koji je poput degenerisanog

deteta koje se zaboravno I ludo igra u pesku,stoji racionalni covek,njegov

um,I pojava ta se smatra djavolskom.Imali gore kazne?Ko Jos moze reci

da je zivot privilegija?Sve ovo samo je odvratna kazna I groteskna

vulgarna pojava vredna samo unistenja.Sama svest je vredna samo

unistenja.Samim rodjenjem gubimo sebe sto je Sve deo bozije morbidne

igre,posle smo Jos primorani da vecito lupamo glavom o zid samo da bih

smo spojili izgubljene delove sebe,dok se bog sladi nasom zbunjeniscu I

tugom.Imali gore kazne?Prokleta nek je sama svest,bog,postojanje I one

kurve koje su Nas izrodile u isto.Sta je bog mislio u svojoj naivnosti I

ludilu?Da cemo zaboraviti sav ovaj bol I izdaju,da cemo oprostiti?Necemo

zaboraviti ovaj bol prigrlicemo ga,prigrlicemo sav svoj uzas patnju teror,I

unistenje I siriti ih koliko God mozemo,okretajuci se protiv postojanja,dok

apsolutni haos ne proguta celi univerzum,I totalna smrt ne triunfuje nad

celom kreacijon!To bice nasa velicanstvenoa kazna nad bozanskim.Ne

smemo oprostiti,znao je sta radi.

BEZOSECAJNI OSECAJ

Da ne zaboravimo Jos jednu veoma popular u stvar u ovom odvratnom

zivotu o kojoj svi brbljaju,a to je empatija.Empatija koja cini da osecas svu

tudju patnju I bol (a Ima ih na pretek) kao da su tvoje.Zamislite to,da

pored Sve svoje patnje I tereta osecate Jos I tudju patnju.Da pored svog

naseg tereta Koji nam je nabacen na ledja,nosimo Jos teret I karmu ovog

sveta I ljudi u njemu.Kao da sav Nas bol I teret nisu dovoljni.Zivot stvarno

jeste samo gnusna patnja,I Jos smo primorani da u njoj nadjemo smisao I

Nega trule izgovore.U odvratnisti ovog postojanja ne moze se naci smisao

kao Ni u besmislenoj patnji,koja Nas okruzuje.Jos rano sam shvatio da

empatija nije dar kao Ni ovaj zivot,da nisu pozitivne pojave,jer uvecavaju

patnju I cine te ranjivim,a kad si ranjiv,ovaj svet te za cas nabode na kolac

ocaja,a njegovi mestani skupe se da skupljaju tvoju krv kao rosu,I slade se

njome.Tezim Jos uvek da ugasim svu empatiju u sebi zajedno sa Jos

mnogim stvarima,koje sam poprimio I za koje mislim da su

pogresne.Posvetio sam mnogo vremena da nacinim monstruma od

sebe,jer samo monstrumi imaju kapacitet da uniste ovo pogresno

postojanje.Cilj jeste smanjiti svaku patnju ranjivost I otvor kroz Koji zivot

moze da prodje,a ujedno povecati zadovoljstvo.Ja sam svoje zadovoljstvo

pronasao u monstruoznosti,koja je istinska priroda ljudske vrste,I koja

Nas stiti od bola svakog,kao I od pravog monstruma Koji je sam bog I

njegova kreacija.Monstrum uvek bolje prodje od mekanog ljudskog

crva,Koji biva zgazen kopitama entropije,I kocijama haosa,koje je bog

pustio na Nas.I Sve sto su Nas ucili da je sveto I pravedno,to uglavnom

samo povecava nasu patnju I obustavlja svaku zabavu. Na kraju opet

znacu da Sam ipak prosao bolje od vas.Sa manje rana,sa manje uzaludno

utrosenog znoja,I prolivene krvi.Svez,mlad I neokrnjen,plivacu u okeanu

ekstaze haosa,I Crnila moje licne pustosi,daleko od rdjavog postojanja I

njegovog tvorca.Izbegao sam postojanje,tako sto sam ga unistio u svom

umu,I Taj um stiti me od postojanja.

Kada svaki pojedinac iz ovog postojanja bude bio u apsolutnoj ekstazi 24

casa dnevno,svaki dan,a da za to ne mora da propati godinama,Tek onda

mozemo reci da je zivot dar.Ako vec dobijamo svest,nek sa njome

dobijemo apsolutnu I vecnu ekstazu,svakog trena te svesti,kao I moc I

kontrolu nad njome.U suprotnom ona je samo mucno prokletstvo kojem

se mora stati na put.Ako u zivotu kazes da zelis recimo plavo,to neces

dobiti,jer zivot je spletkatos.Da big dobio plavo moras reci da oces

zuto,Samo da bih na kraju dobio crveno.Na kraju svi se u zivotu zestoko

opeku,Sve zivot navodno nesto uci da na kraju ne bih znali nista,I ostali

Samo strvine.Zato se zivota treba kloniti,kao I svog svetla,I Samo obtivati

u dubinama hladnog Crnila,podnozju haosa,na dnu prvobitnog okeana.I

svi Koji iz njega izadju,prokleti su odma,I za to nema leka.

Da bih smo imali savrseno postojanje,potrebno je iz njega ukloniti haos I

entropiju,a da bih smo to uradili,Moramo postati haos I entropija,I

ukloniti I unistiti samo postojanje,jer zivot je izasao iz haosa,a postojanje

je posledica entropije.Moramo siriti haos,ali biti iznad njega

ujedno.Moramo poceti prozdirati bogove I kraljeve I njihovu

krv,celjustima haosa,da bih nam se haos smilovao.Unistenje I

samounistenje su velika zrtva I savrsena pobeda.Svi kraljevi I bogovi su

Nas iovako odavno izdali,I sad je vreme da ih zrtvujemo haosu.Sve dok

nastsvimo da trpimo postojanje,ono ce nastsviti da Nas muci,zato

Moramo proliti krv,jer jedino krvlju ono moze biti procisceno. Suluda je

igra zivota u kojoj cak I oni srecni,mocni I uspesni imaju istu sudbinu kao

I najgori gubitnici.Nakon partije I kralj I pijuni idu u istu kutiju.Ljudi vole

da pate to Im je u genima,to ih uzbudjuje.Bog voli da pati kroz ljude,I da

gleda ljude kako pate,to ga uzbudjuje.Svi oni vole da pate I svu patnju

opravdavaju,jer tako privlace paznju na sebe,na svoja bezvredna bica.Oni

se time zele dokazati,zele se osetiti vrednim,ali zauvek ostace Samo

bezvredni pacenici nezasluzni bilo kakve paznje.Ostace Samo pogresne

stvari za koje nema opravdanja I koje treba baciti u zaborav I

istebljenje.Jer istrebljenje je nesto najbolje sto se nasoj rasi moze

dogoditi.

Pored tolike patnje,Moramo se zapitati gde to vodi to zadovoljstvo I sreca

kojima toliko tezimo?Koja je njihova svrha?Kada smo srecni sta

postizemo time?Bio sam srecan puno puta u zivotu,a I u patnji sam

proveo dosta vremena,I sta je postignuto time?Koji je krajnji cilj toga

svega?Naravno nista,nista nije postignuto,I cilja nema.I sva ta sreca je

kratkog veka,uvek prolazi kad se najmanje nadamo da ce proci,I kad se

najvise naviknemo na nju.Kao nama u inat,blesavo postojanje tezi da Nas

izbaci iz takta.Mnoge stvari koje bih nam u zivotu donele neki vid

srece,mnoge zudnje Nas ljudi koje ostaju skrivene,su uglavnom Ili

nerealne,nedostizne,Ili nemoralne,Ili nelegalne,Ili imaju teske

posledice...Stoga ostaje nam Samo ova realnost,koja je pravo

razocarenje,u kojoj za kilo patnje Mozes dobiti Samo gram neke

kratkotrajne srece,I Jos posle trebas biti zahvalan I za Taj gram.Gde je tu

matematika?Kakva je to racunica?Realnost je neprihvatljiva,a prihvataju

je ludi I maloumni,Koji drugo ne znaju,Koji se slade bolom I tugom

svojom,I na kraju zavrse neslavno,gubeci Sve pa I ovu dragu realnost koju

su tezili da prihvate,a za uzvrat im nije dato nista osim ludosti. Istina je da

sva patnja,kao I sva sreca,I zadovoljstva,ne vode nikuda.Sva patnja je

bespotrebna patnja,a sva sreca bespotrebna sreca.Opet bolje je biti srecan

nego patiti,ali ta dva su dve strane istog novcica,isto kao I bog I djavo,Koji

nisu razdvojeni jedan od drugog vec su dva dela istog entiteta.Ocu reci da

sva patnja kao I sva sreca I ljubav nisu neophodni.Zivot nije neophodan,I

zivot je Gori od nicega,dok je to nista,jedino savrsenstvo.Zivot nam nije

potreban,a opet primorani smo na njega,zarad nicega. Jedino sto je

prihvatljivo je apsolutno I savrseno,a ako se to apsolutno I savrseno

podelilo na bezbroj stvari koje nisu apsolutne I savrsene,Samo da bih

igralo igru Samo sa sobom,I iskusilo Samo sebe,to je vec maloumna

zlokobna greska,I ludost.Zaista je ovo postojanje dovoljno da izludi

svakoga ko se u njega upusti. Moramo zaustaviti tu pogresnost,tako sto

cemo zaustaviti svoje pogresne zivote.Pitate se ko sam ja da kazem da je

Sve to pogresno?A ja vas pitam ko ste vi da tvrdite suprotno,I koje dokaze

imate koje uveravaju u ispravnost stvari.Jedino sto imate su vase

napacene duse I praznio umovi,a da su stvari ispravne napaceni ne bih

bili.Sto se mene tice,svi smo nistsvni,svi smo Niko I nista,Samo napacene

cestice I signed kapi uzburkanog praznog I apsurdnog okeana bez imalo

smisla I bez pravca.Cilja I svrhe nema u tome,Sve je isprazno I

uzaludno,davimo se neprestalno a nikako da se udavimo...Ovakvi I slicni

pesimisticki stavovi u zivotu pogresni nisu,jer kad si pesimista u ovoj

realnosti Samo si realista,zar ne?Zar nam to ova realnost ne dokazuje

svakodnevno?Ni pozitivan stav isto tako nije pogresan,Samo sto svaki

pozitivni zalet,kad tad doceka zid entropije,I kad tad biva sputan I

usporen ovom stvarnoscu.Nije li tako?Jer nije nam dato,da slobodno

jurimo Samo pravo,punim gasom.Vec se Moramo,zaustavljati kriviti se

savijati I biti izvitopereni,Samo da bih smo se posle uzaludno

ispravljali,dok se ne nadje nesto da Nas ponovo iskrivi.Koje je

uzivanje,slobodno se voziti lepim predelima,Kada stalno,na svakih par

minuta moras kociti I ici u rikverc?Zasto jednostavno ne bih Samo dali

pun gas I survali se u provaliju?Prirodno je da imamo zelju za osvetom

Prema ovom zlostavljackom postojanju.Prirodno je da osecamo bes

Prema ovom svetu I zivotu.Taj bes je deo nas Koji zna da su nasa patnja I

bol,kao I nase zlostavljnje od strane ovog postojanja,neprihvatljivi.Nas

bes zna da zasluzujemo bolje,da zasluzujemo obustavljanje ovog kosmara

kreacije.Taj bes je deo nas Koji Nas stvarno voli,Koji nam daje moc,dok

svi drugi pokusavaju da je oduzmu.Taj bes bice kazna izdajnicima Koji su

Nas naveli na ovo postojanje.Bujicu besa I bes besne mase ni bog ne moze

zaustaviti,a sav bes covecanstva polako izlazi iz svakog pojedinacno,a Taj

bes prati duboka voda prvobitnog haosa,koja ce utopiti ovu civilizaciju.

Kada ljudi kazu da je zivot pozitivna pojava,oni se time vezu Samo za

jedan,Ili par aspekta zivota,Koji se njima cini kao pozitivan,I time ne vise

siru sliku zivota,Niti vide srz stvari.Vide Samo jednu cesticu iz jednog ugla

gledanja.Ne kazem da to nije tacno I da je njihova stav pogresan.Zivot

moze biti I pozitivna I negativna pojava,ujedno.Ali opet zivot nije

neophodan,Niti je ikada bio.Njegovo izrazavanje u pozitivne I negativne

aspekte pod izgovorom ucenja nekih nepotrrbnih lekcija,uopste nije

potrebno,kao Ni dualizam njegov.Bilo bih bolje da smo postedjeni te

glupe igre,koja stvara Samo stres,konfuziju I ludilo.Zbog toga je zivot ipak

blize losoj pojavi,I koliko God on bio dobar,ipak nije neophodan.I koliko

God on bio dobar,jednom ce se u svojoj nestalnosti okrenuti na lose.

Onaj covek Koji Jos nije pozeleo da umre I napusti ovu odvratnu

besmislenost,Taj je Jos u zabludi,I ne shvata mnoge stvari usled ne

razvijene samosvesti.Ne shvata koliko je sve ovo u stvari pogresno.I

zadnju mrvicu svoje svesti,iskoristicu za prezir Prema postojanju I

bogu,samo za to,dok se Tim prezirom ne izbrisem iz ovog postojanja I

ostvarim svoj jedini cilj.Recenica "neka pociva u miru"obicno se izgovara

kad Neko umre,sto je dokaz da je ovaj zivot,zivot u nekoj vrsti pakla I

nemira.Pakla Koji je bog stvorio.Ako je realnost Ono sto Nas muci I ono

od cega mnogi zele pobeci,onda su nase deluzije verovatno Nas spas.Onda

je Bezdan Nas spas,I tom bezdanu I prvobitnog haosu se trebamo klanjati

pre nego bogu.Nas zivot jeste iluzija I laz,a najbolja stvar u vezi laganja

jeste,ako se otkrije da lazes,Mozes Samo reci da ne lazes I opet slagati... Ja

Sam cudan decak Koji se zaljubio u svoju senku.To je vrlo nesrecna

ljubav,kad God zaprosim svoj um on me drsko odbije,ali zeli me isto

koliko I ja njega.Ali I dalje mislim za one Koji traze ljubav I srodstvo izvan

svog uma,da su velike budale,I da su skoro uvek osudjeni na propast I

zarocarenje.Uvek je bolje igrati se Ili ratovati sa svojim umom nego sa

tudjima.Neki ce reci da sam lud,ali opet ispadam nornalniji od drugih,sa

dobrom dozom pravednog gneva,za raznih licemerni olos Koji obtiva u

ovom svetu,kao I za tvorca tog sveta arhi-olosa.Bog Nas je Sve ostavio na

milost I nemilost nasih umova,ovog surovog sveta,I demona Koji njime

vladaju.Ostavio Nas je da se ubijamo medjusobno,da Nas muce,da lazemo

jedni druge,jer Samo laz poznajemo,jer nije nam ostavio nista,sem lazi I

iluzija,teskog vazduha,nesnosne vlage,I guste magle.Ali ja Sam ipak na

njegovu zalost naucio da uzivam u bezdanu,u svojoj formi pakla,Koji

pocinje da mi prija.Bolje je poznato zlo nego nepoznato dobro.Vise ne

zelim da pobegnem iz ambisa tog,vec zelim da celi univerzum vratim u Taj

ambis,Koji sam poceo da volim vise od svega,jer mi je dar,bez

napora.Osecaj Koji se javlja dok stojis pred crnom rupom,na konacnom

horizontu prava je ekstaza. Nije mi svrha da povredim nikoga,svrha mi je

da izbegnem ovo zlostavljacko postojanje,kao I Sve ljude I bica Koji sile na

to postojanje opravdavajuci ga.Al opet ako to ne mogu izbeci,onda sam u

stanju povrediti bilo koga,u svom gnevu I frustraciji.Opet nisam ja Taj

Koji forsira nesto bez smisla,vec drugi forsiraju to nad amnom,stoga

imam potrebu da ih postavim na svoje mesto,odbranim svoj mir. Kao

predani I fanaticni vernik u apsolutno nista,duboko sam potresen I

besan,Kada se bilo sta dogodi.Moj bes je opravdan,a moja zudnja da Sve

nestane,veca je od zivota.Svako Ima svoj san,I svoju formu uspeha,koju

zeli postici.Moj uspeh lezi u razaranju,u stvaranju savrsene

pustosi.Savrseno samoubistvo u kome povlacim svebza sobom.Moj san je

brisanje postojanja.U uglavnom ni mrava ne bih zgazio,ne zelim ga ni

videti,ali mislim da unistenje postojanja pocinje bas gazenjem tog mrava,a

zavrsava se gazenjem svesti. Za neke postojanje je pozitivna

pojava,jednostavno zato sto su glupi I ne misle,a kad ne misle onda I ne

pate,jer ne znaju istinu I obtivaju u iluzijama.Jednom kad saznas istinu I

vidis postojanje kakvo jeste,jednom kad ga razlucis I okusis pustos,vise be

Mozes nazad.Jednom kad uvidis opsti besmisao I haos zivota,svaki

smisao postaje gorak,lazan,I neprihvatljiv,ostaje samo impulse

unistenja.Opet mislim da sam prosao bolje od onih bezumnih,kojima je

razmisljanje stano,a robovanje u tiraniji postojanja,slatko I

prihvatljivo.Secarasi umiru kad Im je najsladje. Moramo birati izmedju

razmisljanja I slatke gluposti.Bas kao sto su ono dvoje u Raju mogli da

biraju,srecu bez slobode,Ili slobodu bez srece.Uvek kad Mozes da

biras,znaj da ce svaki izbor biti pogresan.Jedino krajnje apsolutno

savrsenstvo je pravi izbor,a ono lezi u apsolutnoj smrti I pustosi,u kojoj te

nece terati da biras.Smrt je zaista pravi izbor.Stoga uvek kad Mozes da

biras,nemoj da biras,ne deluj,jedino se ne cinjenjem dela mozemo uzdici

iznad svakog dela,ali opet stvoreni smo da delujemo,da reagujemo,I bas

zato Moramo stati...

Ono sto je coveku neophodno je osveta I razaranje .Osveta je nase pravo

prvorodstva,I jedino zbog osvete vredi ziveti.Necemo se vise upotpuniti

stvaranjem,nego sto cemo to uciniti razaranjem.Krajnja ljudska

osveta,znaci krajnje unistenje postojanja,vracanje sveta u prvobitni

haos,time ispravljajuci gresku I greh samog boga,greh njegovog stvaranja

koje je izgleda gore od besmislenog razaranja.Zivot I jeste Gori od nicega I

uvek ce biti.Osveta znaci sto vece povecanje entropije I haosa u ovom

univerzumu,namerno cisto I predano.Jedini nacin da se izbegne entropija

jeste cini mi se da se postane entropija,da se sjedini sa njom.Jedina sreca

cini mi se jeste nauciti da uzivas u patnju, svojoj I tudjoj.Cini mi se se da

jedino entropija I haos nude nam mir,srecu,slobodu od posledica I

poteskoca,a izbad svega bezbednost,koliko God to ludo zvucalo.Nakon

svega ipak smo mi bica haosa,I iz njega je sve izaslo. Bog ne samo da je

stavio jarke vatnice zla u nasa srca I umove,on Jos I doliva ulje na

njih,doliva ulje na vatru,a ljudi se Jos posle cude zasto plamen ne moze da

zgasne.Znam,te varnice okoncace samog boga,I to je jedini nacin.Kao sto I

mozemo videti iz primera danasnjeg sveta,Koji je u haosu I pred

kolapsom.Taj kolaps bice poput najboljeg orgazma ikada,jer smrt je

orgazam zivota.Grob podriguje,ambis zjapi,da Nas proguta. Sva moc je

bezvredna ako njome ne mozes postici osvetu I slobodno razarati po

volji.Covekova krv je krv osvete.Jedino sto covek duguje prirodi jeste

smrt.Osveta je nase pravo.Osveta bogu ili bogovima,zbog njihovih greha

nad nama.Zbog greha besmislene I gnusne kreacije,koja prouzrokuje

samo mucninu,bol I gadjenje.Cak iako nekad prouzrokuje

zadovoljstva,samo je pitanje vremena kada ce se stvari izokrenuti.Jer

postojanje je izopaceno samo po sebi pa onda I nije cudo sto su I ljudi

mnogi izopaceni. Da li se to prezir Prema postojanju polako pretvara u

bezuslovnu ljubav I sklonost ka razaranju?Razaranju samo zarad tog

razaranja.Jer ako postoji ovaj besmisleni I bezvredni zivot,samo zarad

njega samog,Mora postojati I razaranje cisto radi razaranja.Ili se to

covekova drevna beskrajna I urodjena ljubav ka razaranju polako pretvara

u cist prezir Prema celom postojanju?To vise nije Ni bitno.Bitno je da je ta

ljubav Prema razaranju jedina ispravna forma ljubavi koja nikad nece

proci I izdati te.Sa njom se radjamo I sa njom umiremo.Put osvete izgleda

je jedino pravedan put Koji je u skladu sa nasom prirodom,a svi dobro

znamo kakva je ljudska priroda. Genocide uma nad dusom,I genocid

haosa I bezdana nad ovim vulgarnim bozanskim poredkom,bice nasa

krajnja pobeda I triunf,u ovom kosmickom ratu Koji se vodi od naseg

postsnka.Kosmogonija zapravo nikad I nije prestala.Mnogi samo nisu

svesni tog rata,jer oci su im zamagljene iluzijama svetovnog,sto ne znaci

da oni nisu ucesnici.U ratu ovom,pa I svakom drugom,obe strane su zle,a

pobeda u njemu znaci okoncanje svog zla,time sto ce postojanje biti

okoncano. Eksplozije mozda privlace paznju,ali ideje zapocinju

revolucije.A buna protiv ovog vulgarnog postojanja I kosmickih lazi je

uvek bilo nesto sto nam je najpotrebnije.Jer jedino cemo tom revolucijom

biti vraceni u Nas prvobitni dom,u celjusti zmije,u utrobu haosa.Jedino

cemo tako izraziti svoju pravu prirodi,haoticnu,koja je ovde vise nego

sputana I ugusena.Time bicemo slobodno od prevare I okova ovog

postojanja.Jedini nacin da pobedis jeste da prestanem da igras,odustanes

od ovog postojanja okrenes glavu od svetla lazi koje zaslepljuju I usmeris

se na haos.Na prvobitni ambis I njegovu tamu,nebih li jednog dana mogao

celi univerzum vratiti u njega,okoncavajuci ovu tiraniju. Tako Sam

uzbudjen sada,jer do sada Jos nisam umirao.Moja jedina zelja jeste da

vise nikada ne dozivim zivot I svest u bilo kojem obliku,cak Ni

bozanskom,jer I Taj oblik lako moze biti izokrenut.Moja jedina zelja je

nepostojanje.Ako to opet ne moze biti usliseno,potrudicu da se osvetim

bogu,I postojanju onim delovima I onom svescu sto od mene ostsne,I

nastavicu da se svetim,dok od mene ne ostsne apsolutno nista.U toj osveti

pomoci ce mi prvobitni haos,Koji je I vise nego zedan krvi kreacije,zato ga

ovde I spominjem.Savijam se sada da me duboko Crnilo I haos

proguta,nadajuci se da ce uskoro progutati celi kosmos.Zeleo bih da mi

odrube ovu glavu sabljom,u jednom potezu,zeleo bih da vidim svu tu krv

koja siklja iz mog vrata,I zeleo bih njome da nahranim zveri haosa.Iovako

dok smo zivi glave ne sklanjamo sa panja,pitanje je samo Koji trenutak,je

presudan..Zeleo bih da svi nadju veliko zadovoljstvo u tom aktu sece

zivota I moje smrti,smrti uopste,isto koliko ga I ja pronalazim.Nije mi

bitno Ni da budem upravu za sve sto Sam rekao,I za sve za sta Sam se

borio,bitno mi je da nista be bude bitno,da vidim svet kako nestaje,da sve

glave padnu,I da zauvek nestanem I ja,u ovom genecidu nad svescu.U

ovom mom osvetnickom ratu mislima.Ratu za okoncanjem svake misli I

svake forme zivota.Upamtite istinska lepota lezi u

bezgranicnom,neukrocenom I dubinskom,gnevu Prema

apsurdnosti,besmislenog postojanja.Kao I u demonskim iskrama

razaranja I haosa,potistenim u nama kojima ga mozemo okoncati.Rekao

bih vam da je svaka osveta niskog stepena,beskorisna I uzaludna,osim

osvete nad postojanjem I njegovim tvorcem.Osveta koja pocinje

neprihvatanjem serviranih splacina,a zavrsava se gutanjem sopstvene krvi

I dubokog Crnila.Ja sam vec odavno mrtav pitanje je Samo koliko cu vas

povuci u ambis pre nego sto padnem.

MAJKA PAUK

Majka Pauk,Majka haos,prvobitni haos,Duboko crnilo,oni su izrodili

boga.Boginja je izrodila boga Koji je haosu dao strukturu I red,Koji su Nas

potom uveli u stanje patnje,u kojem se bunimo protiv svake strukture I

reda u ime haosa.Haos I bog se prozimaju I nerazdvojni su.Majka Pauk

koja plete svoju mrezu,Ili prvobitni haos,mogu biti sagledavani kao

danasnji internet,Koji je isto forma mreze,neke vrste digitalne

majke.Majka haos Nas Sve zeli odvesti u drugu dimenziju,u svet Koji

nema limitacija I strukture,u simbioticki raj,radi kojega ova realnost mora

biti zrtvovana.Internet je poput te dimenzije,neki vid tehnoloskog

duhovnog sveta,sa puno zadovoljstsva,kojem svi mozemo da pristupimo

lako I bez muke za razliku od stvarnog duhovnog sveta,Koji u vecini

slucajeva za mnoge ostaje enigma. Mozda zato sto je u samoj ljudskoj

prirodi da odbija I porice prirodu u kojoj zivi I udaljava se od nje.Bas tako

I biva kao sto vidimo...upadamo u svoje idealne virtualne svetove u

univerzumu kojeg smo stvorili na internet u.Sve dok nasa svest ne bude

potpuno odvojena od nasih tela I ove realnosti I smestena u Nas licni

virtualni raj Ili pakao.Internet uzima dusu I svet covecanstva,ne bih li na

neki nacin mogli ziveti izvan nasih fizickih formi I krute realnosti.Svaka

osoba tu zivi u simulaciji I fantaziji,koje su srodne toj osobi.I zivot sam je

vrsta simulaciji,a Sve ovo je simulacija unutar simulacije,san unutar sna.

Prvobitni haos I majka Pauk izrazavaju se kroz internet,kroz crno ogledalo

nasih ekrana Koji mogu upijati duse,Koji su prozori u druge svetove.Taj

haos I crna ogledala gutaju ovo postojanje,davajuci nam neku ugodniju

alternativu.Svrha Pauka nije da plete mrezu,vec da se hrani,isto tako I

haos prozdire,dok mu internet sluzi kao zamka za muve.Tu nema spasa,od

tog virusa u sistemu ne mozemo se sakriti.Majka na kraju prozdire I oca I

sina,a duhovi bivaju izgubljeni.Svi smo na njenom jelovniku.Mreza u kojoj

smo se nasli,Samo je produzena ruka prvobitnog haosa.

VASTO OBITUS

Rodio sam se kao ljudsko bice,sa imenom koje mi ne znaci nista,u svetu

Koji mi ne znaci nista,medju ljudima Koji mi ne znace nista.To rodjenje

donelo mi je Samo jad I prezir,ali pored toga,I od toga uspeo sam da

stvorim nesto,sto pruza mi moc I utehu.Stvorio sam VASTRIDIUM

VASTORDIUM,razaracki um.Uronio sam u Duboko Crnilo.On me je

ponovo pokrstio,davajuci mi Novo ime,stavljajuci me na novi put.Rodio

sam se I mislio da sam u paklu,ali shvatio sam da nisam u paklu,vec da je

pakao u meni,I da ne mogu pobeci.Kucnuo je cas da Taj pakao izadje iz

mene.Sada je vreme da ono ljudsko u meni umre,da bude zrtvovano,kako

bih se razaracki um rodio u punoj snazi.Kako bih Samo razaracka volja

opstala,I nastavila da pustosi.Tako je VASTRIDIUM govorio.Njegov glas

mi diktira reci razorne,dok polako gubim svoj zivot I um.Tako ce biti,te

reci bice obistinjene,I slamace I najjaca srca.Skoro da ne znam sta je prvo

nastalo,ja Ili Vastridium,Ili mi radjamo jedan drugog,oformljeni od Crnila

dubokog.Kada sam stvarao Vastridiuma,rekao Sam mu da postoji da bih

ubijao.Ubijao svojim mislima,voljom I jezgrom.Da bih poput virusa

inficirao druge umove I srca,u nasem beskrajnom ratu protiv

postojanja.Da bih dovodio Jos dusa haosu,I haos u dusama

izazivao.Rekao Sam mu da je njegova svrha unistenje,I da on sada postoji

zarad moje destruktivne volje,I gladi za krvlju I osvetom.Prihvatio je to sa

odusevljenjem.Stitio me je od mnogih stvari,gutao je moju zacaranu I

zacrnjenu krv,upijao je moje iskre zla,I rastao.Napokon je doslo vreme da

me proguta u potpunosti,I krene u ostvarenje naseg sna o konacnom

unistenju.Iskreno se nadam da ces naci veliko zadovoljstvo u mojoj

smrti,I da ce te ona uciniti mocnijim I slobodnijim.Ziveo sam I voleo za

tebe,I sada umirem za tebe,zeleci Samo da ucinis nasu majku

ponosnom.Zeleci Samo da produbis,siris I oplemenis duboko

Crnilo,opstim pokoljom,I nemilosrdnim propovedanjem ciste smrti.Da

ucinis Sve ono sto ja nisam mogao,sa svojom ogranicenoscu I slaboscu.Ta

slabost sada umire sa mnom.Vise nisi u okovima,pustam te da rastrgnes

kreaciju.Znaj da sam te voleo vise od svake forme zivota,koje su Sve

nistavne u poredjenju sa tobom.Znaj da sam te voleo vise od samog

zivota,jer ti si smrt,crvrna smrt.Dovedi Nas blize haosu osvetnicka bujice

unistenja,kovitlajuca silo Crnila,mlazu pogubne krvi,cestice prvobitnog

haosa,cista voljo razaranja.Slobodan si sada I hvala ti za Sve.Bices

slobodan I savrsen na Sve nacine na koje ja,u svojoj mizernoj ljudskoj

formi nisam bio.Moje jezgro sada je tvoje.Ovaj svet ce te upoznati,a da

toga nece ni biti svestan,dok ne padne na kolena pred tobom.I oprosti

mojoj ljudskosti sto nisam uspeo da Im pregrizem vratove,ti ces to

zasigurno uraditi bolje od mene.Spravljen si za to velicanstvena silo

apsolutnog uzasa,terora i unistenja.Najdrazi moj.Ko god mi je dao ovaj

zivot,nateracu ga da zazali sto jeste.Ti ces uraditi ono sto ja nikad nisam

mogao.Ti ces biti vecita kazna ovom postojanju.Povedi nasu kosmarnu

armiju,u svoj pohod.Jos zivim u ovom svetu,ali on ne zivi u meni.Jos

zivim u ovom svetu,I Taj svet umrece u meni,Taj svet umrece sa

mnom.Iovako sam isuvise realan,dobar,I normalan za ovaj jadni,iluzivni I

haoticnu svet Koji ce uskoro zavrsiti u zaboravu.

Ako se ne predamo,ne mozemo umreti,ako ne umremo,ne mozemo biti

preporodjeni.Ja umirem,ali VASTRIDIUM ostaje,satkan od Crnila,prozet

haosaom I krvlju.On ostaje Sve dok ne povuce sve u moj grob,kome se

toliko radujem.Ja sada umirem kako ga vise nista ne bih sputavalo,u

opstem unistenju.On ostaje uvek,cak iako ga plamen spali,noga pogazi,I

covek zaboravi,on ostaje zapisan u etru,da guta druge umove,da raste,I da

na kraju proguta ovaj Kosmos.Ja umirem sada I proklinjem ovaj

Kosmos.Zivot ce se pobuniti protiv samog sebe.

Gledajte I ucite,kako se kastrira bog,I kako se isti siluje,odredjenim

mislima I voljom.Mi smo od majke haosa,I oca arhidemona,I celi

univerzum je nase igraliste,Nas poligon unistenja I osvete.

Ja Sam cestica boga,cestica prezira.

Ja Sam prisustvo koje osudjuje ovo postojanje.

Ja Sam rana ovog postojanja.

Ja Sam rana I mac.

Zrtva I dzelat.

Ja Sam cestica prvobitnog haosa, Cestica dubokog Crnila.

Ja Sam bljesak unistenja.

Ja Sam uzburkana krv osvete.

Ja Sam iskra istrebljenja.

Mracni mesec bezdana Koji pokriva sunce.

Ja Sam pomor I pustos.

Anti Kosmos.

Kaos Magnum.

CRNILO DUBOKO,MAJKO MRTVA U CRNO ZAVIJENA

UTROBO HAOSA I NISTAVILA,VODO POMORA

DONOSIMO TI MESO KOJE KRVARI

SRCA KOJA KUCAJU U STRAHU

DUSE KOJE SE MUCE U BOLU

TELA KOJA SE GRCE U AGONIJI

DODJI K NAMA,IZLIJ SE PREPLAVI SVE,PROGUTAJ SVE

OBUZMI NAS I ISPUNI,KROZ NAS DELUJ

ULIJ SVOJU KRV I MOC U NAS

ULIJ HAOS UZAS I RAZOR U OVAJ SVET,UTOPI GA U SEBE

KAO STO I MI UTAPAMO ZRTVE NASE U TEBE

TVOJI APOSTOLI VELICAJU TE

TVOJI APOSTOLI IZLIVAJU TE

TVOJI APOSTOLI PRIZIVAJU TE

ONO JE STRAH KOJI IZLUDJUJE

ONO JE BOL KOJI OBUZIMA

ONO JE KRV KOJA UBIJA,KRV MALIGNA

ONO JE PUSTOS SVEOBUHVATNA

SMRT CRVENA,VIRUS KOJI NISTI,KRV ZLA,AMBIS KOJI GUTA

ONO JE NASILJE KOJE NAM DOZVOLJAVA DA UBIJEMO

ONO JE NEGACIJA SVEGA,POMOR KRAJNJI

CRNI HAOS,GRIMIZNI RAZOR,SVEOPSTI TEROR,SJEDINJENO ZLO

ONO JE UTROBA MRTVE MAJKE,ONO JE DUBOKO CRNILO KRVAVO

NEMA OCI AL VIDI TE,USTA NEMA AL ZBORI TI

VENAMA TECE ODUVEK

MI SMO ONI STO VODE NJEGOV RAT

OLTAR NJEGOV,HRAM I FORMA

MI SMO ONI STO SVETE GA I UZDIZU U ZLU I KRVI,ZLOM KRVLJU

KRVLJU KRUNISANI,SMRCU SAMO NADARENI,CERIVI I UZASNI

LJUDSKOST SVA U NAKAZNOST PADA,LIKOVI CERE SE I KRVIVE,

DAJEM MOC MRTVIMA,DA MRTVI BROJCANO NADMASE ZIVE,

KRV CRNILU JEDINOM VLADARU,NEKA VENE SE ZIVIH

POKORAVAJU NOVOM GOSPODARU

POKRSTENI U STRAHU I KRVI,POKRSTENI STRAHOM I KRVLJU

DUBOKO CRNILO KRVAVO,PUSTOSI SVEOPSTA,UTROBO HAOSA

JEDINA APSOLUTNA VRHOVNA I KRAJNJA

OMOGUCI NAM DA UBIJAMO,PUSTOSIMO I TERORISEMO

PROLIVAJUCI KRV SVU KRVLJU NASOM

DOK SVE U TEBE NE POTONE

DOZVOLI DA GUTAMO KRV I DUSE ZRTAVA NASIH

POPUT SVOJIH STO RASIPAMO

JER ZIVOT JE GREH KOJI SAMO KRVLJU MOZE BITI PROCISCEN

HRANI KRVLJU ONE KOJE KRVLJU TE HRANE

ISPUNI NAM SRCA UBILACKIM NEKTAROM RAZORNE MOCI

KOJOM RAZLIVACEMO JE U TEBE

UKAZI NAM LJUBAV CISTU,PRIDAJUCI NAM SMRT NASILNU

OBUZMI NASE VENE KOJE OTVARAMO ZA TEBE

PRETVORI NASU SMRT,STRAH I BOL

U ORUZJE KOJE SRZ CE UBIJATI,KOGA CE SE PLASITI

KOJE CE NEIZDRZIV BOL PROUZROKOVATI

PRETVORI NASU KRV U ORUZJE KOJE ISTU CE RAZLIVATI

U AGONIJI I STRAHU

PRETVORI NAS U NASILNU SMRT,CRVENU SMRT

VIRUS STO SRZ BICA RAZJEDA CINECI GA NEBICEM

ISPRAZNOST I UZAS,KRV,SMRT I STRAH

RAZOR,HAOS I TEROR

NAJCRNJA ZORA SVICE

CRNILO JE DUBOKO,SMRT JE CRVENA I CERIVA,KRV JE MALIGNA

SMRT JE TROSTRUKA SVAKOM UDELJENA

ORUZJE UBICAMA,SLOBODA LUDACIMA

SLAVA HAOSU,VLAST TERORU

KRUNA RAZARANJU

SMRT POSTOJANJU

BEZ RAZUMA,BEZ SVESTI,BEZ MILOSTI,BEZ GRANICA

KRV NA KRV,SMRT NA SMRT,ZLO NA ZLO,STRAH POD STRAH

RAZARANJE RADI RAZARANJA

TEROR RADI TERORA

HAOS ZARAD HAOSA

STETA U KORIST STETE

S VEROM I VOLJOM

NI U VATRI NI U PEPELU VEC U MAGLI I KRVI

KRV ZAHTEVA DA SE PROLIVA,ZLO DA SE CINI,STRAH DA VLADA

HAOS DA GUTA

MRTVI TRAZE OSVETU,CRNILO TRAZI ZRTVE

STRAH JEDINO NEK JE VERA,PROPAST SPASENJE

UZASA I ZLA OTELOVLJENJE

UZAS ZA UZASOM,ZLO ZA ZLOM SE VALJA

PUSTOS KONACNA IZ HAOSA SE STVARA

JAD SVIMA KOJI ZIVE

NEKA LIKOVI ZIVI TRULE I U AGONIJI SE KRIVE

DAJ MRTVIMA MOC NAD ZIVIMA

DA MRTVI BROJCANO NADMASE ZIVE

RAT JE VECAN,PROGON NEIZBEZAN,KOSMAR BEZIZLAZAN

RAZARANJE JE NEVINOST

ZLO CISTOTA

LUDILO JE VELICANSTVO

STRAH VERA JE I DAR

BOL JE VRLINA

KRV SVETI JE NEKTAR RAZORA

ISTINSKA VALUTA HRANA I MOC

SMRT JE TRIUNF

UBISTVO JE MOLITVA,VRHOVNI CILJ

HAOS JE JEDINA PRAVDA

USPRAVNO NAOPAKO JE

RAZOR I TEROR GOSPODARI I VLADARI JEDINI SU

BUBOKO CRNILO JEDINI JE BOG

ISTINSKI PRVOBITNI I APSOLUTNI

TAKO JESTE,TAKO JE BILO I TAKO BICE

ODUVEK I ZAUVEK

SVI CE PRED NASA KOLENA U STAHU I SUZAMA

RODJENJE U KRVI JE BOLU I STRAHU

SMRT NEK JE ISTA S RADOSCU CISTA

APOSTOLI HAOSA STO KRV RADI KRVI PROLIVAJU,KRV KRVLJU

PROLIVAJU,NEDAJUCI JOJ DA PADNE NA ZEMLJU.I SMRT JE

KRAJNJA I CRVENA KAKVOM SE GNEV CRNILA DUBOKOG

PROPOVEDA.KAKVOM SE ZABORAVU SVETI.NEKA SE SVETI

DUBOKO CRNILO, HAOS,RAZOR I TEROR,DUBOKO U KRVI S

ZRTVOM,VEROM I VOLJOM,U SVOM SVOM VELICANSTVU

GRIMIZNOM.U PUSTOSI KRAJNJOJ.

ALTE VASTO OBITUS

ALTE ATRAMENTUM SANGUINEUS

KAOS MAGNUM

OCCIDIO ESSE

VASTRIDIUM VASTORDIUM INTERIRUS VITA

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?