VASTRIDIUM VASTORDIUM INTERIRUS VITA

razjeda srz.Virusi su najsavrseniji organizmi,I zapravo oni su na vrhu
lanca ishrane,a ne covek,jer virus opseda I hrani se celijama coveka kao I
drugih zivih organizama.Virusi nisu ni zivi ni mrtvi,oni obtivaju
nezivi,dok ne dodju u dodir sa zivotom domacina,a tada oduzimaju I ruse
Sve.Taj virus dubokog Crnila tesko je zaustaviti jer on je sustina zivota,I
sloboda smrti.Ne Mozes me zaustaviti,nisu mogli ni pre tebe,a nece moci
ni posle tebe.Ne boj se Sve ce uskoro proci.Ja nudim ti mir Koji ja nikada
nisam imao,mir Koji cu omoguciti svima.Zato miruj sada I zapitaj
se.Dozvoli mislima da haoticno teku.Taj potok Koji izvire iz tvog uma
odvesce te do prvobitnog okeana,gde Sve I pripada.Neka ti misli teku I krv
neka ih prati.Zagledaj se dobro u ogledalo,I vidi sta to lezi sa druge strane
istog.I zapitaj se dokle vise?
Dosta je bilo.Zivot je nepotrebni problem,I ako ne moze biti lepo,u svako
trenu,vecno,nece onda moci ni ruzno.Ali ruzno nas uvek nekako
zadesi,dok se ono lepo tako lako izgubi I bude zaboravljeno.Cak I kada
doznamo svu istinu,odmah zatim bivamo ponovo baceni u laz I nemoc,I
tako u krug.Ovome dolazi kraj.Svi nasi zlocini su opravdani,jer gresi nad
nama nisu.Niko jos nije pocinio ni jedan zlocin zato sto mu je sve
divno,unutar I spolja.Nasi zlocini odvesce nas do nase strahovite
pobede.Zato lomi,kidaj I rusi sve sto je od zlata,srebra I bronze,celicnom
voljom svoje osvete,I vrelim gvozdjem svoje krvi,sve dok kosmos se u
strahu ne sagne da poljubi te u cizmu,kojom ga gazis.Jer upamti,ako ne
zgazis ti njega,zgazice on tebe,I vec jeste,odavno,zato si I ovde I trazis
svoje mesto u njemu…Mesto koje trazis ne postoji,namerno si isteran iz
njega I bacen u ovaj kosamr.Oces li nastaviti da imas kosamare,I budis se
u novoj agoniji vecno,ili ces ti postati kosamr,kosmar svih onih zbog kojih
imas kosmare?Mesto koje trazis ne postoji,I uskoro ako budes imao srece
neces vise nI ti.Nasi umovi jos su mladi,ali najmladji umovi imaju najvise
kapaciteta za unistenje.Zato iskoristi svoju priliku,dok jos si mlad.Rasiri
svoje celjusti,gutaj svetove,I drobi zubima svojim svaku cesticu ovog
bednog kosmosa,koji te drzi kao taoca,jer svi smo robovi traumi
postojanja.Izlij reku svog besa I mrznje da u njoj se utope tiranini,I oni
koji odrzavaju red I balans koji su ti samo jad doneli.Sve te reke ulivaju se
u prvobitni okean haosa,sile koja okoncava postojanje.Okreni svoje koplje
na dole,I prati tok te reke,koja odvesce te tvom istinskom domu.
Zahtevaj uvek svoju pravdu.Ne drzavnu pravdu,ne bozansku pravdu,vec
samo svoju pravdu.I zbog nje uvek budi spreman na opsti pokolj,jer haos
je jedina Pravda,jedini zakon koji ide u tvoju korist,a ne u korist tvojim
muciteljima.Zakon u kome zivis je zamka u koju se hvataju samo male
muve,dok one krupne prolaze bez problema.Uhvacen si u tu zamku I ruke