You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
izDaje stUDentska Unija ekOnOmskOG fakUlteta beOGraD, Dec 2006.<br />
stUDentski izbOri<br />
JELENA JANKOVIĆ<br />
prvi reket Srbije<br />
Intervju sa dr Obradom Vidojevićem<br />
sekte u holivudu<br />
Deset godina studentskog protesta<br />
kUDa za nOvU GODinU<br />
Dodatak u sredini<br />
GODina iX - <strong>brOj</strong> <strong>47</strong>
Izbori u slici
Uvodnik<br />
Prošla je još jedna kalendarska godina i naših šest mesečnih izdanja. Nekako se uvek<br />
na kraju osvrćemo na ono urađeno, planirano i ispunjeno. Što se MonopolLista tiče<br />
ocenu (ne)uspešnosti prepustićemo vama, dragi čitaoci. Mi smo se svojski trudili da<br />
budemo što korisniji i što zaniljiviji i nadam se da će se to isplatiti. Ako ništa drugo, barem<br />
smo se mi u redakciji fino družili, a za narednu godinu spremamo veliki broj akcija i<br />
ako samo deo njih realizujemo, napredak će biti ogroman.<br />
Protekla godina donela nam je par novina, a ono najveće i najbitnije što nas je zadesilo,<br />
reklo bi se, slučajno i ne našom zaslugom, jeste samostalnost Srbije. Ako ništa drugo,<br />
barem je lepo konačno čuti ceo stadion kako peva domaću himnu, međutim ostaje nam<br />
još da naučimo da ispoštujemo i tuđe. Ugođaj će tada biti potpun. Valjda su ljudi navikli<br />
da zvižde na početku utakmice, pa je sve stvar vremena kada će ih proći.<br />
Ono što je bitno za nas studente jeste i donošenje novog Zakona o visokom obrazovanju,<br />
koji je definisao Bolonjski proces u Srbiji. Takođe, njime je omogućeno i stvaranje<br />
osnovnog vida studentskog organizovanja ubuduće – Studentskog parlamenta. Naš je<br />
već počeo sa radom i videćemo kako će sve teći. Ostaje nam da loša iskustva ostavimo<br />
za nama, a da u 2007. godinu uđemo sa optimizmom, elanom i osmehom na licu.<br />
Drage koleginice i kolege, srećna vam Nova godina!<br />
Nikola Ćirković<br />
Glavni i odgovorni urednik<br />
Sadržaj<br />
04 BEOGRAD JE SVET!<br />
06 SRBiJA u GlOBAlnOJ TRci zA OBRAzOVAnimA i TAlEnTOVAnimA<br />
10 uVOz mEDAlJA iz iTAliJE<br />
11 DOSiJE: EFzG<br />
14 «GODinE pROlAzE, mi GlEDAmO...»<br />
16 Centar za izdavačku delatnost<br />
18 studentski parlament<br />
20 investiCiono bankarstvo<br />
22 ciTADEl<br />
24 novosadska produktna berza<br />
26 FAST FOOD – nO GOOD<br />
29 BOpAl A nA TAmišu<br />
30 VOAJERizAm – nAJpOpulARniJi HOBi nA SVETu<br />
32 da li sekte osvajaju svet?<br />
34 Osmeh kaO zaštitni znak<br />
37 Pariz<br />
39 «recePt za PrOfitabilnU televizijU»<br />
41 hOkej U Patikama<br />
Glavni i odGovorni urednik<br />
NIKOLA ĆIRKOVIĆ<br />
FakulTeT: Ivana BOJANOVIĆ<br />
ekonoMiJa: Milica LAZAREVIĆ<br />
druŠTvo: Sanja AVRAMOVIĆ<br />
MoZaik: Neva BOJOVIĆ<br />
diZaJn i PriPreMa: www.trid.co.yu<br />
lekTor: Ivana MARKOVIĆ<br />
MENADŽER: Vladimir Gojković<br />
ČLANOVI REDAKCIJE:<br />
Jelena Ljubišić, Adrian Stojanović, Marija Nenadović, Mladen<br />
Stevanović, Slobodan Britvec, Marko Simendić, Vladimir<br />
Gojković, Dragana Aleksić, Branko Krstić, Ivana Marković,<br />
Dejan Zec, Marko Trifković, Ivana Bojanović, Branko<br />
Kubat, Milijana Komnenić, Anđela Dukovski, Milica Nikolić,<br />
Ana Šantak, Mile Bijelić, Milan Savić, Milica Božanić, Bojana<br />
Džepina, Marija Starčević, Branko Skoković<br />
SARADNICI:<br />
Goran Javorac, Nenad Maslovara, Ljubomir Javorina, Milen<br />
Kakuća<br />
ADRESA REDAKCIJE:<br />
Kamenička 6, 11000 Beograd<br />
Tel: 011/30-21-165<br />
Mob: 064/130-39-30<br />
e-adresa: monopollist@gmail.com<br />
Sajtovi: www.monopollist.org i<br />
www.monopollist.ekof.bg.ac.yu
4<br />
Deseta godišnjica studentskih protesta 1996/1997.godine<br />
BEOGRAD JE SVET!<br />
Prošlo je već deset godina od čuvenih lokalnih izbora na kojima je opozicija<br />
osvojila većinu odbornika u najvećim gradovima i opštinama Srbije, a vlast<br />
odlučila da tu pobedu poništi. Na taj akt pravnog nasilja oštro su reagovali<br />
studenti Beogradskog univerziteta i ostalih univerziteta u Srbiji, organizovavši<br />
se i pruživši odlučan otpor tiraniji i bezakonju. Tih dana je svet, posle mnogo<br />
vremena, mogao da vidi pravo, ponosno i čisto lice Srbije.<br />
uzROci<br />
Sve je počelo 17. novembra 1996.<br />
godine, kada je u 188 opština u<br />
Srbiji održan drugi krug lokalnih<br />
izbora. Dve nedelje ranije održan<br />
je prvi krug uporedo sa izborima<br />
za Saveznu skupštinu, na kojima<br />
je trijumfovala vladajuća koalicija<br />
SPS – JUL – ND. Malo ko je<br />
očekivao da će rezultati na lokalu<br />
biti drugačiji, iako su u drugi krug<br />
izbora uglavnom ušli predstavnici<br />
vladajuće koalicije i kandidati<br />
koalicije ZAJEDNO (DS – SPO<br />
– GSS). Međutim, par sati po zatvaranju<br />
birališta, počelo je da se<br />
događa nešto čudno. Nezavisne<br />
radio stanice B92 i Radio Index,<br />
kao i neki elektronski mediji iz gradova<br />
u unutašnjosti počeli su da<br />
izveštavaju o pobedi opozicije u<br />
skoro svim većim gradovima i opštinama<br />
u Srbiji, pozivajući se na<br />
izborne štabove koalicije ZAJED-<br />
NO. Sutradan se već sve znalo:<br />
opozicija osvaja vlast u Beogradu<br />
(sem Zemuna i Barajeva), Nišu,<br />
Novom Sadu, Kragujevcu, Čačku,<br />
Pirotu... U nekim opštinama je poraz<br />
socijalista iznenađujuće ubedljiv<br />
(u beogradskoj opštini Vračar<br />
je od 60 odborničkih mesta demokratska<br />
opozicija osvojila svih<br />
60). Rezultati izbora su u velikoj<br />
meri iznenadili i vlast, ali i samu<br />
opoziciju, pokazujući da se raspoloženje<br />
u Srbiji polako menja. Posebno<br />
je iznenađenje bio veliki uspeh<br />
na jugu Srbije, koja je oduvek<br />
smatrana jakim bastionom vlasti.<br />
Zvanične reakcije vlasti nije bilo.<br />
Funkcioneri vladajuće partije nisu<br />
odgovarali ni na kakva pitanja vezana<br />
za rezultate izbora, a državna<br />
televizija je sve događaje<br />
vezane za izbore<br />
ignorisala. Kasnije se iz<br />
ispovesti jednog visoko<br />
situiranog režimca dalo<br />
saznati da je raspoloženje<br />
u vladajućoj stranci<br />
bilo takvo da se priznaju<br />
rezultati izbora, pa da se<br />
nova demokratska vlast<br />
sabotira odbijanjem saradnje<br />
sa saveznom i<br />
republičkom Vladom. Situacija<br />
se, međutim, drastično promenila<br />
kada se vlastodrščeva žena<br />
vratila iz službene posete Indiji i<br />
izjavila da ’’se pred reakcijom i kontrarevolucijom<br />
ne sme uzmaknuti<br />
ni korak’’. Po naređenju odozgo,<br />
vladajuće partije ulažu brojne prigovore<br />
na regularnost izbornog postupka,<br />
a sudovi, jedva dočekavši,<br />
poništavaju rezultate u opštinama<br />
gde socijalisti nisu dobili većinu. Sa<br />
punim pravom se moglo reći da se<br />
u Srbiji odigrao coup d’etat.<br />
kako je sve<br />
počelo?<br />
Građani Srbije su sa protestima<br />
počeli već 18. novembra u Beogradu,<br />
a sledećeg dana i u Nišu,<br />
a poslanici opozicionih stranaka u<br />
Narodnoj skupštini su počeli štrajk<br />
glađu. Ono što nas najviše zanima<br />
otpočelo je 22. novembra kada su<br />
se studenti više <strong>fakultet</strong>a Univerziteta<br />
u Beogradu okupili na platou<br />
ispred Filozofskog <strong>fakultet</strong>a, otpočinjući<br />
svoj bunt i protiv izborne<br />
krađe i protiv svega onoga što se<br />
u Srbiji dešavalo od 1990. godine.<br />
Generacije mladih ljudi koji su<br />
svedočili propasti jednog društva<br />
i države, koji su bežali od vojne<br />
obaveze ili su ginuli i bili ranjavani<br />
u besmislenim ratovima, koji su<br />
doživeli ekonomski slom i potpunu<br />
propast svakog sistema vrednosti,<br />
i moralnih i etičkih i estetskih,<br />
odlučili su da se pobune. Bilo je<br />
i ranije studentskih protesta, ali<br />
ono što se zbivalo u zimu 1996.<br />
na 1997. godinu, nikada se ranije<br />
nije dogodilo i nikada posle toga.<br />
Na zboru studenata od 22. novembra<br />
izabrano je rukovodstvo protesta,<br />
veoma demokratski, gde su svi<br />
<strong>fakultet</strong>i davali određen broj delegata.<br />
Takođe su jasno formulisani zahtevi<br />
protesta: traženo je priznavanje<br />
volje građana izražene na lokalnim<br />
izborima i smena rektora Beogradskog<br />
univerziteta Dragutina Veličkovića<br />
i studenta prodekana.<br />
Dekan Filozofskog <strong>fakultet</strong>a Marija<br />
Bogdanović je isti dan izašla pred<br />
studente i vrlo emotivno podržala<br />
njihove zahteve, a zajedno sa njom<br />
i mnogi ugledni profesori. Odmah je<br />
odlučeno da protest sudenata bude<br />
odvojen od protesta pristalica opozicionih<br />
stranaka, jer su studenti u<br />
startu želeli da pokažu da se bore<br />
za zaštitu zakonitosti i ustavnosti, a
ne za nečiji partijski interes. Zvanični<br />
moto protesta postala je krilatica<br />
BEOGRAD JE SVET!<br />
DAni pOnOSA i SlAVE<br />
Političke partije podrazumevaju<br />
određeni nivo organizacije i podele<br />
poslova i stalne izvore fi nansiranja,<br />
stoga je njima relativno<br />
lako da u logističkom smislu brzo<br />
organizuju proteste i slične manifestacije.<br />
Kada se, pak, govori o<br />
studentima, takav jedan poduhvat<br />
izgleda nemoguće. Godine državne<br />
represije su se refl ektovale i na<br />
<strong>fakultet</strong>ima: zvanična studentska<br />
udruženja su bila samo produžena<br />
ruka režima i oni su odmah<br />
osudili ’’političku manipulaciju studentima<br />
i đacima’’. Nije bilo nikakve<br />
logističke podrške (tada još<br />
nije bio rasprostranjen internet<br />
niti mobilne telekomunikacije),<br />
nije bilo pristupa medijima, osim<br />
malobrojnim koji su se, zbog nepristrasnog<br />
izveštavanja, odmah<br />
našli na udaru režima, nije bilo<br />
para, zbog sankcija nije bilo čak<br />
ni papira na kojem je moglo nešto<br />
da se štampa. Pa ipak, studentski<br />
protest je funkcionisao brilijantno.<br />
Štampan je bilten protesta, čak je<br />
štampano i nekoliko različitih, jer<br />
je svaki <strong>fakultet</strong> sam organizovao<br />
štampu. Za komunikaciju su korišćene<br />
stare radio stanice i kuriri<br />
koji su lično prenosili poruke or-<br />
Za koga?<br />
ganizatora. Studenti su sami sebi<br />
pripremali hranu i piće ili su snabdevali<br />
građani koji su ih podržavali<br />
u protestu.<br />
Sam koncept protesta je bio aktivna<br />
politička manifestacija. U početku<br />
se pretpostavilo da će se studenti<br />
zatvoriti na svoje <strong>fakultet</strong>e i blokirati<br />
nastavu, ali takav pristup nije<br />
imao nikakvu svrhu. Svaki dan su<br />
se studenti okupljali na određenom<br />
mestu, uglavnom na platou ispred<br />
Filozofskog, i kretali u protesnu šetnju<br />
gradskim ulicama, uzvikujući<br />
parole i noseći transparente. Te su<br />
šetnje bile vrhunac protesta. Nekome<br />
sa strane, ko nije bio upoznat<br />
sa prilikama u Srbiji u to vreme,<br />
učinilo bi se da prisustvuje nekakvom<br />
karnevalu. Transparenti koje<br />
su studenti nosili nadmetali su se<br />
u duhovitosti, nošeni su šareni baloni,<br />
najrazličitije zastave (srpske,<br />
raznih evropskih i svetskih zemalja,<br />
ali i velikih evropskih fudbalskih<br />
klubova i timova Formule 1). Sve<br />
to je bilo propraćeno udaranjem<br />
u bubnjeve, lonce i šerpe i duvanjem<br />
u pištaljke i trube. Neretko je<br />
ispred kolone studenata išao i automobil<br />
sa ozvučenjem na kojem<br />
se puštala karnevalska i plesna<br />
muzika. Često su studentske akcije<br />
bile odgovor na nepromišljene<br />
poteze vlasti: kada je, na primer,<br />
jedan državni funkcioner izjavio da<br />
su to slučajni prolaznici koji šetaju<br />
svoje pse, studenti su sledeći dan<br />
zaista i izveli u šetnju svoje kućne<br />
ljubimce; kada su prvi put uniformisani<br />
policajci izvedeni na ulice<br />
grada da ograniče kretanje studenata,<br />
studenti su uzvratili obukavši<br />
najrazličitije uniforme koje su<br />
mogli da pronađu, od vatrogasnih<br />
do kostima koje su sami napravili.<br />
Kada je postavljen kordon policije<br />
u Kolarčevoj ulici koji je trebao da<br />
prepreči prolazak studentima do<br />
Terazija, studenti su se ulogorili u<br />
ulici pored kordona, napravivši žurku<br />
koja je bez prestanka trajala desetak<br />
dana, sve dok se policija nije<br />
povukla. Najupečatljiviji događaj je<br />
svakako bio doček Nove godine,<br />
koju je na Trgu slobode zajedno<br />
dočekalo oko 300.000 ljudi, i koji je<br />
bio toliko spektakularan, da je čak i<br />
tada režimska TV Politika prekinula<br />
program i sa vrha svoje zgrade u<br />
Makedonskoj ulici direktno prenosila<br />
doček.<br />
Kako je protest dobijao na snazi,<br />
pojačavala se represija vlasti.<br />
Prvo su pretili da će studenti i profesori<br />
koji ometaju nastavni proces<br />
biti izbačeni sa <strong>fakultet</strong>a, ali kada<br />
su videli da su skoro svi studenti<br />
u protestu i da ih podržava većina<br />
profesora, promenili su taktiku.<br />
Policija je izvedena na ulice. Prvo<br />
su pokušali da ograniče kretanje<br />
studentima postavljajući blokade<br />
po gradu, ali studenti<br />
su razbijali<br />
kolone na po nekoliko<br />
grupa koje<br />
su sporednim ulicama<br />
uspevale da<br />
prođu pored kordona.<br />
Počele su i<br />
sabotaže opreme,<br />
pojedinačna privođenja<br />
i zastrašivanja<br />
i prvi fi zički<br />
obračuni. Treba<br />
pomenuti da je<br />
Kreativnost na delu<br />
karakter protesta<br />
sve vreme bio miran, incidente je<br />
uvek provocirala policija i specijalni<br />
batinaši u civilu. Državni teror je<br />
dostigao vrhunac 24. decembra<br />
1996. godine. To je bio jedan od<br />
najcrnjih dana u modernoj srpskoj<br />
istoriji, kada je vlast pokušala da<br />
isprovocira otvoreni građanski<br />
rat. Tog dana je na Terazijama<br />
organizovan tzv. kontramiting, na<br />
koji je vlast dovela svoje pristalice<br />
iz cele Srbije. Ceo dan su se<br />
u gradu dešavali manji obračuni,<br />
da bi posle završetka kontramitinga<br />
policija krenula u juriš na studente<br />
i građane koji su podržavali<br />
opoziciju. Crni bilans je bio jedan<br />
mrtav i nekoliko teško povređenih<br />
demonstranata. Tenzije su bile velike<br />
i u januaru naredne godine,<br />
vezano za već pomenuta dešavanja<br />
u Kolarčevoj ulici. Stvari su se<br />
smirile tek pošto se policija sklonila<br />
iz Kolarčeve da bi tuda prošla<br />
Svetosavska litija predvođena<br />
patrijarhom Pavlom, litija u kojoj je<br />
bilo nekih 100.000 ljudi.<br />
Uvidevši da neće uspeti da trijumfuje<br />
u sukobu sa odlučnim studentima<br />
i opozicijom, vlast je počela<br />
da posustaje. Pozvala je u Srbiju<br />
delegaciju OEBS-a da utvrdi izborne<br />
rezultate. Šef delegacije,<br />
bivši španski premijer Felipe Gonzales,<br />
dao je za pravo opoziciji.<br />
Nekih mesec dana kasnije, skup-<br />
5
6<br />
ština Srbije je usvojila lex specialis,<br />
svojevrsnu pravnu travestiju,<br />
kojom se za konačne priznaju rezultati<br />
drugog kruga izbora od 17.<br />
novembra 1996. godine. Time je<br />
Ko tebe pendrekom, ti njega cvetom<br />
posle 88 dana okončan građanski<br />
protest. Studenti su nastavili sa<br />
protestom sve dok nije ispunjen<br />
i drugi njihov uslov, što se ubrzo<br />
desilo. Više od tri meseca je trajao<br />
bunt srpskih studenata i okončan<br />
je potpunom pobedom.<br />
EpilOG<br />
Kada se danas čovek osvrne i<br />
objektivno pogleda na protest od<br />
pre deset godina, može slobodno<br />
reći da je on bio jedna od retkih<br />
svetlih tačaka u istoriji srpskog naroda<br />
90-tih godina XX veka. Iako<br />
tekovine protesta nisu bile trajne<br />
zbog kratkovidosti i gluposti opozicionih<br />
prvaka, iako je najstrašnije<br />
kušnje Srbija prošla tek 1999. godine,<br />
građanski i studentski protest<br />
bili su znak da normalna Srbija još<br />
nije umrla i da se nije predala, što<br />
će se u septembru i oktobru 2000.<br />
godine i pokazati. Trud i muke kroz<br />
koje su pre deset godina prošle<br />
naše starije kolege zaveštanje su<br />
za budućnost. Studenti su cvet<br />
jednog naroda i njegova buduća<br />
elita i istorija je pokazala da su<br />
oni skoro uvek u pravu. Događaji<br />
koji su Evropi i svetu, a možda još<br />
bitnije, i nama samima pokazali da<br />
nije sve gotovo i da je Srbiji mesto<br />
među civilizovanim narodima<br />
i državama zaslužuju više pažnje<br />
od usputnog pomena u dnevnoj<br />
štampi, i to upravo sada kada oni<br />
koji su uništili svoj narod ponovo<br />
dižu glavu i pozivaju na oružje.<br />
Dejan ZEC<br />
kreiranje ekonomije znanja u srbiji<br />
Srbija u<br />
globalnoj trci za<br />
obrazovanima i<br />
talentovanima<br />
Sve je više dokaza da se granska struktura privrede<br />
i struktura poslova po zanimanju u razvijenim<br />
zemljama menja prema profi lu koji podrazumeva<br />
privreda i društvo zasnovano na znanju. Siromašnoj<br />
i maloj zemlji kao što je Srbija, znanje bi trebalo da<br />
bude ‘’kec iz rukava’’ koji bi mogao da posluži kao<br />
adut od koga zavisi razvoj, standard i budućnost<br />
njenih građana. Znanje u 21. veku je dobilo posebnu<br />
cenu i neke zemlje se prosto utrkuju koja će više da<br />
odreši kesu za unapređenje obrazovnog sistema.<br />
ekonomija znanja<br />
Ako bi trebalo podsetiti, razvoj<br />
moderne ekonomije zasnovane<br />
na znanju odražava tektonsko<br />
pomeranje ekonomije od one zasnovane<br />
na zemlji, radu i kapitalu<br />
ka onoj u kojoj su glavne komponente<br />
proizvodnje informacije i<br />
znanje. Sve više proizvoda nema<br />
nikakvu težinu. Sve je veći udeo<br />
u BDP-u onih proizvoda koji imaju<br />
malu ili nikakvu fi zičku manifestaciju.<br />
Jedinična cena u dolarima<br />
po funti za Pentium procesore je<br />
42.893$, Vijagru 11.766$, Mercedes<br />
benc E-klase 19$ i vruće<br />
valjani čelik 0.2$, po najnovijim<br />
podacima časopisa Fortune. Očigledno,<br />
vrednost Pentium procesora<br />
ili Vijagre nije u fi zičkoj težini.<br />
Potrošači ne plaćaju materijalnu<br />
supstancu. Realna vrednost leži<br />
u znanju i veštinama ljudi koji<br />
stvaraju proizvod i u marketinškoj<br />
moći kompanija da prodaju isti. To<br />
su sve nematerijalne, neopipljive<br />
stvari koje zadobijaju dominaciju<br />
u društvu koje časopis Fortune<br />
naziva ‘’društvom sa bestežinskim<br />
blagostanjem’’.<br />
Ovo su delovi teksta izdvojeni iz veoma<br />
interesantnog i opširnijeg članka prof.<br />
dr. Ljubinke Joksimović, pod naslovom<br />
“Srbija u globalnoj trci za obrazovanima<br />
i talentovanima”, <strong>Ekonomski</strong> vidici,<br />
novemabar 2006. Beograd.<br />
Objavljujemo ih po odobrenju profesorke.<br />
ekonomski<br />
eFekti razvoja<br />
OBRAzOVAnJA<br />
Iz sve brojnijih analiza koje publikuju<br />
razne međunarodne i nacionalne<br />
organizacije potvrđuje se da<br />
zemlje koje značajno i promišljeno<br />
investiraju u obrazovanje i kvalifi -<br />
kacije ostvaruju najveće ekonomske<br />
i društvene koristi od takvog<br />
izbora. Za svaki evro investiran u<br />
sticanje visoke kvalifi kacije, poreske<br />
platiše dobijaju više novca<br />
nazad kroz ekonomski rast. Ove<br />
investicije pružaju opipljive koristi<br />
za sve u društvu, a ne samo za<br />
pojedince koji imaju koristi od<br />
većih obrazovnih mogućnosti.<br />
U studijama o makroekonomskim<br />
prinosima od obrazovanja procenjuje<br />
se da povećanje prosečnog
nivoa obrazovanja za jednu godinu<br />
povećava nivo outputa per capita<br />
za 3 do 6%. OECD - ove studije<br />
ukazuju da novac potrošen na<br />
dobijanje univerzitetske diplome<br />
donosi dividende koje su veće od<br />
realne kamatne stope. Razlika u<br />
iznosu novca koju osoba koja ima<br />
tercijarno (više i visoko) obrazovanje<br />
može očekivati da zaradi u poređenju<br />
sa iznosom koji može da<br />
očekuje da zaradi osoba sa samo<br />
srednjim obrazovanjem povećavala<br />
se u proseku za 1,3% svake<br />
godine u periodu između 1997. i<br />
2004 godine u skoro svim zemljama<br />
OECD-a.<br />
Kada se nadalje navode koristi od<br />
višeg stepena obrazovanja sve<br />
studije nepobitno dokazuju da je<br />
manja verovatnoća da osobe sa<br />
višim nivoom obrazovanja budu<br />
nezaposlene nego one sa nižim<br />
nivoom. Ovo je potkrepljeno<br />
fenomenom ‘’jobless recovery’’<br />
koji otkriva da ekonomski rast<br />
ne rezultira i sa povećanjem<br />
zapošljavanja, već naprotiv da sa<br />
oporavkom privrede nezaposlenost<br />
stagnira ili čak raste. Kako se sa<br />
oporavkom sve više investicijskih<br />
ulaganja ostvaruje uvođenjem<br />
visokih tehnologija, najdeblji kraj<br />
izvlače radnici i to oni najmanje<br />
obrazovani. Otuda je izvesno da<br />
će ljudi u budućnosti ostajati češće<br />
Srbiji je potreban strukturni iskorak<br />
prema većem i efi kasnijem ulaganju u<br />
obrazovanje i istraživanje i iskorak prema<br />
višim tehnologijama i vrednosnim<br />
sadržajima u okviru sektora.<br />
bez posla nego u prethodnom<br />
periodu i može se samo raditi na<br />
tome da se što pre vrate u svet<br />
rada. To podrazumeva da se<br />
mora ubrzati proces edukacije,<br />
sticanja novih znanja i veština,<br />
prilagođavanja i nezaposlenih i<br />
zaposlenih osoba.<br />
Podaci OECD-a pokazuju da širom<br />
sveta sve je veći broj osoba<br />
koje stiču više obrazovne kvalifi<br />
kacije. U 1960 godini Koreja je<br />
imala isti BDP kao Avganistan i<br />
zauzimala je krajnje nepovoljnu<br />
poziciju kad je reč o obrazovanju,<br />
Danas, 97% Korejanaca, starih od<br />
25 do 34 godina, ima više i visoko<br />
obrazovanje. Koreja je na 3 mestu<br />
OECD zemalja ne samo u smislu<br />
kvantiteta obrazovnog autputa,<br />
već i u smislu kvaliteta rezultata<br />
učenja i formiranja jednakih šansi<br />
za učenje. Neke evropske zemlje,<br />
Irska, Španija i Portugalija su poboljšale<br />
svoje relativne pozicije,<br />
većina velikih evropskih privreda,<br />
Francuska, Italija i V.Britanija zadržale<br />
su nepromenjeno mesto,<br />
dok je pozicija Nemačke pogoršana.<br />
Ako se gleda nešto unapred<br />
može se očekivati da će se<br />
razlike u nivoima obrazovanja<br />
povećavati. Tradicionalno,<br />
SAD su na prvom mestu<br />
po broju upisanih studenata<br />
na tercijarni nivo i očekuje se da će<br />
to tako ostati. Međutim, u Finskoj,<br />
Švedskoj, pa i Norveškoj, već više<br />
godina unazad, više od 2/3 srednjoškolaca<br />
se upisuje na <strong>fakultet</strong>e<br />
prestižući i SAD, dok Francuska i<br />
Nemčka znatno zaostaju.<br />
Neko bi mogao da kaže da ovakva<br />
ekspanzija obrazovnih mogućnosti<br />
može da produkuje masovnu<br />
infl aciju i onda opadanje vrednosti<br />
diplome i kvalifi kacija. Međutim,<br />
svi podaci kazuju suprotno. Sa<br />
izuzetkom Španije, zarade i druge<br />
varijable koje nam govore nešto o<br />
vrednosti obrazovanja na tržištu<br />
rada su rasle brže nego ponuda<br />
sve vreme od 1998. godine. To<br />
govori da tražnja za visokim<br />
kvalifi kacijama raste brže nego što<br />
postojeće institucije mogu da ih<br />
obezbede.<br />
Znanje ne čini posao samo<br />
konkurentijim, ono donosi takođe<br />
kontinuirani društveni napredak.<br />
Napredak na poljima kao što su<br />
zdravlje, očuvanje prirode i održivo<br />
snabdevanje energijom. Ekonomija<br />
zasnovana na znanju unapređuje<br />
kvalitet zapošljavanja prenoseći<br />
ga ka radnim mestima sa višim<br />
kvalifi kacijama, većom dodatom<br />
vrednošću i kreativnošću.<br />
SVEpRiSuTnA<br />
TRAnziciJA<br />
Iznenađujuće je, međutim, da su<br />
u Srbiji dominantne politike još<br />
uvek politike tranzicije. One se<br />
tiču makroekonomske stabilizacije<br />
i institucionalne konvergencije<br />
prema tržišnoj privredi, a manje<br />
rasta i strukturne promene.<br />
Postoji dobra doza skepticizma<br />
koliko su tranzicione politike<br />
pogodne za strukturnu promenu<br />
prema ekononomiji zasnovanoj<br />
na znanju. Naročito zbog toga<br />
što obrazloženje koje čini osnovu<br />
7
8<br />
tranzicionih politika i obrazloženje<br />
politika koje podstiču učenje nisu<br />
ista. Dok se prve zasnivaju na<br />
obrazloženju tržišnog neuspeha,<br />
politike učenja i znanja su šire<br />
zasnovane zbog specifi čnih<br />
karakteristika znanja kao robe koja<br />
sadrži snažne elemente javnog<br />
dobra i elemente mreže.<br />
Nesumnjivo je da su politike<br />
liberalizacije nužne za proces<br />
transformacije. One obezbeđuju<br />
preduzećima slobodu<br />
poslovanja, slobodu da<br />
se traga za profi tnim<br />
mogućnostima i otuda<br />
se mogu smatrati nužnim<br />
uslovom za izgradnju<br />
ekonomije zasnovane na<br />
znanju. Ali one, svako,<br />
nisu i dovoljan uslov.<br />
Slično, privatizacija, kao<br />
jedna od bazičnih politika,<br />
ima značajne direktne<br />
implikacije za ekonomiju<br />
zasnovanu na znanju, ali<br />
preokupacije privatizacionim<br />
programima su brojne<br />
i restruktuiranje i rast<br />
preduzeća nisu uvek prvi<br />
na listi. Osnovni kriterijum<br />
za ocenu privatizacionih<br />
politka sa stanovništva<br />
ekonomije zasnovane na<br />
znanju je stepen u kome<br />
one omogućavaju raznolikost<br />
oblika preduzeća,<br />
veličina i strategija što je<br />
bitno za generisanje i difuziju<br />
znanja.<br />
perspektive za<br />
SRBiJu<br />
Neki od naših trgovinskih partnera<br />
se takmiče prirodnim resursima<br />
koje mi nemamo. Neki se takmiče<br />
Za svaki evro investiran u sticanje<br />
visoke kvalifi kacije, poreske<br />
platiše dobijaju više novca nazad<br />
kroz ekonomski rast.<br />
jeftinom radnom snagom, što mi<br />
ne želimo. Neki se takmiče na<br />
teret njihove životne sredine, što<br />
mi ne bi trebalo da prihvatimo.<br />
Jedini način na koji Srbija i srpsko<br />
preduzetništvo može da izgradi<br />
za sebe jedno dobro i održivo<br />
mesto na globalnoj sceni jeste<br />
da se okrene u potpunosti<br />
eksploataciji trougla znanja:<br />
stvaranje, prenošenje i<br />
korišćenje znanja kroz obrazovanje,<br />
istraživanje, trening<br />
i inovacije. Da bi Srbija<br />
bila spremna za tržišta sutrašnjice<br />
potreban je strukturni iskorak pre-<br />
ma većem i efi kasnijem ulaganju<br />
u obrazovanje i istraživanje i iskorak<br />
prema višim tehnologijama<br />
i vrednosnim sadržajima u okviru<br />
sektora.<br />
Pred Srbijom je dugoročni proces<br />
strukturne promene privrede i<br />
krajnje je vreme da se time bavimo<br />
ako želimo da budemo konkurentna<br />
zemlja u globalnom okruženju.<br />
Prema nekim procenama do 2010.<br />
godine treba stvoriti generaciju<br />
‘’proizvođača znanja’’, ali pre<br />
nego što počnemo ‘’proizvoditi’’<br />
stručnjake koji će prenosti znanje<br />
potrebno je temeljno reorganizovati<br />
postojeći obrazovni sistem.<br />
Skromna ulaganja u obrazovanje i<br />
neefi kasnost sistema prve su prepreke<br />
koje treba ukloniti kako bi<br />
smo za narednih 4-5 godina posti-<br />
Pre nego što počnemo da ‘’proizvodimo’’<br />
stručnjake koji će prenosti znanje<br />
potrebno je temeljno reorganizovati<br />
postojeći obrazovni sistem.<br />
gli neke rezultate. Najnoviji rezultati<br />
istraživanja Privredne komore<br />
Srbije pokazali su da će<br />
u Srbiji u budućnosti biti<br />
posla u proizvodnji hrane,<br />
informatici, telekomunikacijama,<br />
fi nansijama i građevinarstvu.<br />
Više škole<br />
i <strong>fakultet</strong>i u Srbiji moraju<br />
ponuditi modernije i kvalitetnije<br />
studijske programe<br />
koji prate potrebe tržišta.<br />
Ulaganje u znanje je potrebno<br />
pre svega zbog<br />
podizanja proizvodnje.<br />
Privreda još uvek nema<br />
višak novca koji bi ulagala<br />
u razvoj. Iako nema<br />
relevantnog istraživanja<br />
koliko se ulaže, podaci iz<br />
Poreske uprave su poražavajući.<br />
Prošle godine<br />
je samo 7 fi rmi prijavilo<br />
ulaganje u istraživanje,<br />
razvoj i edukaciju tražeći<br />
povraćaj troškova. Retke<br />
su fi rme poput Galenike,<br />
Hemofarma, Delte,<br />
Tarketa i Inveja koje to<br />
mogu priuštiti. U SAD, na<br />
primer, 75% naučnih istraživanja<br />
se fi nansira novcem privatnog<br />
preduzetništva.<br />
Dakle, očigledno da revitalizacija<br />
srpske privrede i poboljšanje njene<br />
konkurentnosti podrazumeva<br />
akcije u tri ključne sfere:<br />
- akcije koje će učiniti Srbiju atraktivnijim<br />
mestom za investicije i posao;<br />
- akcije kojima će se povećati uticaj<br />
znanja i inovacija za razvoj;<br />
- akcije koje će biti direktno usmerene<br />
u kreiranje većeg broja i boljih<br />
poslova.<br />
prof. dr Ljubinka JOKSIMOVIĆ
ela maska<br />
Prvi put su ove godine organizvoani izbori za Studentski parlament<br />
na našem <strong>fakultet</strong>u. I pored opšte apatije u srpskom društvu,<br />
skoro 20% studenata se pojavilo na biračkom mestu i ubacilo<br />
listić u kutiju. Ovolika izlaznost zaista daje određenu dozu<br />
optimizma da će se, barem kod studenata, javiti svest da svojim<br />
glasom mogu na nešto i nekoga da utiču. Takođe, i pored toga<br />
što su izbori sprovedeni po prvi put, može se slobodno reći da<br />
su sprovedeni u fer i demokratskoj atmosferi. Izborna komisija je<br />
odlično odradila svoj posao, a i svakih je sat vremena obaveštavala<br />
javnost o izlaznosti.<br />
Studentski parlament sada čini 19 parlamentaraca koji će nastojati<br />
da opravdaju poverenje koje su im kolege ukazale. Čeka ih<br />
posao donošenja osnovinih akata na bazi kojih će svaki sledeći<br />
Parlament raditi, ali takođe i ozbiljan posao promocije među profesorima,<br />
studentima i upravom <strong>fakultet</strong>a. Iskreno se nadamo da<br />
će uspešno odraditi svoj posao!<br />
Takođe, kao odličnu stvar moramo istaći i konačno angažovanje<br />
uprave Fakulteta oko sređivanja nove studentske čitaonice. Posle<br />
dugo ubeđivanja i peripetija, radovi na adaptaciji slušaonice<br />
19 su u punom jeku. Na uporno insistiranje studenta prodekana,<br />
studentskih organizacija i MonopolLista, dobićemo slušaonicu<br />
nalik na staru, sa IV sprata. A sad, svi na učenje...<br />
Crna maska<br />
Više od mesec dana se u javnosti vodila polemika da li će<br />
dosadašnji diplomirani studenti dobiti titulu mastera. Kako je<br />
vrhovna odluka nezvanično negativna, naš faklulet je organizovao<br />
dugo najavljivani prijemni ispit za upis na master studije<br />
– petu godinu. Zbog čitave zbrke na ”globalnom” nivou upis<br />
je kasnio, a samim tim i početak prvog semestra. Od mogućih<br />
400, na master studije na našem <strong>fakultet</strong>u upisao se 281<br />
student, od čega se samo 30 fi nansira iz budžeta. Mali broj<br />
budžetskih studenata nije odluka <strong>fakultet</strong>a, već Ministarstva i<br />
naš <strong>fakultet</strong> je izrazio negodovanje zbog toga. Jedan od mogućih<br />
razloga manjeg odziva od očekivanog jeste i visina školarine,<br />
u iznosu od 120.000 dinara, pri čemu još uvek nije poznato<br />
da li su u ovu sumu uračunati i troškovi prijave ispita i prijave<br />
master rada. Predavanja su počela, ali neće biti organizovana<br />
iz svih predmeta, jer se ne zna koliko je interesovanje za<br />
one izborne. Umesto predavanja iz tih izbornih ispita postojaće<br />
konsultacije, što i nije najbolje rešenje ukoliko postoji veliki broj<br />
studenata koji pripremaju određeni ispit. Ono što se sigurno<br />
zna jeste to da knjige nisu uračunate u iznos školarine, jer od<br />
strane <strong>fakultet</strong>a nema propisanih i objavljenih udžebnika, te<br />
studenti nemaju ni šta da dobiju.<br />
Zaista, veliku manu predstavlja to što mnogo toga još uvek<br />
nije defi nisano, između ostalog i kako će, u kvalitativnom i kavnititativnom<br />
smislu, izgledati master rad. I za profesore i za<br />
studente peta godina je nešto potpuno novo i baš zbog toga<br />
nije trebalo dozvoliti da se neke veoma bitne stvari rešavaju ”u<br />
hodu”, jer će, u krajnjem slučaju, posledice ove nepripremljenosti<br />
snositi samo studenti.<br />
<strong>fakultet</strong>ske vesti<br />
Godišnja skupština Studentske unije Ekonomskog<br />
<strong>fakultet</strong>a (SUEF) održana je u četvrtak,<br />
14. decembra. Izabrani su novi članovi Izvršnog i<br />
Nadzornog odbora. Nadamo se da će novoizabrano<br />
rukovodstvo nastaviti sa akcijama u korist studenata.<br />
Tokom meseca decembra u organizaciji Debatnog<br />
kluba studenata ekonomije u saradnji sa<br />
SUEF-om, održane su dve prezentacije kulturnih<br />
centara – Servantes i Američki kutak, koje su bile<br />
propraćene predavanjima na temu kulture prezentiranih<br />
zemalja.<br />
Na Fakultetu je 9. decembra održano savetovanje<br />
na temu «Izazovi ekonomske politike u 2007.<br />
godini», u organizaciji Naučnog društva ekonomista<br />
(NDE) i Uprave Ekonomskog <strong>fakultet</strong>a. Savetovanje<br />
su otvorili dekan prof. dr Marko Backović i<br />
predsednik NDE, prof. dr Božidar Cerović.<br />
USAD u saradnji sa Američkom ambasadom u<br />
Beogradu, u okviru FORECAST Exchange programa,<br />
objavljuje konkurs za stipendirano pohađanje jedne<br />
školske godine dodiplomskih studija u Sjedinjenim državama,<br />
sa početkom od avgusta 2007. Stipendija pokriva<br />
troškove puta, školarine, stanovanja, osiguranja,<br />
uključujući i određenu mesečnu sumu za kupovinu<br />
knjiga i ostale troškove. Sve informacije o Programu<br />
možete naći na web strani http://start.worldlearning.<br />
org. ili putem telefona: 011 362 0570.<br />
Sva uputstva za prijavljivanje, kao i formular za<br />
prijavu naćićete na http://start.workdlearning.org. (login:<br />
serbia, password: serbia), ili lično u World Learning<br />
kancelariji u Beogradu, Durmitorska 21, Stan 2.<br />
Popunjene prijave treba dostaviti (lično ili<br />
poštom) u tri primerka na engleskom jeziku, na<br />
gore datu adresu, najkasnije do 15. januara, 2007.<br />
Skenirane prijave kao i ostala potrebna dokumenta<br />
mogu se do navedenog roka poslati i u elektronskoj<br />
formi na E-mail adresu: applicationas@worldlearning.org.yu<br />
9
10<br />
“eurosportland 2006” – international university tournament<br />
uvoz medalja iz italije<br />
Milano je od 23. do 26. novembra bio centar studentskog sporta, raskrsnica<br />
kultura, mesto susreta mladih iz celog sveta i domaćin Šestog međunarodnog<br />
univerzitetskog takmičenja “Eurosportland 2006”.<br />
Beogradski <strong>Ekonomski</strong> <strong>fakultet</strong> je<br />
poslao svoje predstavnike u odbojci,<br />
košarci i malom fudbalu. Posle<br />
mnogo peripetija oko dobijanja<br />
viza, zalaganjem i snalažljivošću<br />
uprave Sportskog kluba “Ekonomist”<br />
i kontaktima u italijanskoj<br />
kompaniji “Delta Generali”, autobus<br />
sa studentima sportistima<br />
konačno je krenuo put Milana.<br />
Očekivanja su opravdana, želje<br />
studenata su ispunjene, a madalje<br />
su osvojene!<br />
mEDAlJE<br />
Muška košarkaška ekipa je u konkurenciji<br />
šesnaest timova osvojila<br />
prvo mesto i zasluženi pehar,<br />
savladavši u polufi nalu <strong>fakultet</strong> iz<br />
Italije, a u fi nalu predstavnike Slovačke.<br />
Odbojku su igrali “miks” timovi,<br />
što je podrazumevalo tri igrača i tri<br />
igračice u timu. Ekonomija je igrala<br />
u konkurenciji šesnaest ekipa,<br />
podeljenih u četiri grupe. U četvrtini<br />
fi nala pobedili smo italijanski<br />
<strong>fakultet</strong>, u polufi nalu su savladani<br />
Slovaci, a zlato je osvojeno nad<br />
Austrijom.<br />
Od <strong>fakultet</strong>a iz Srbije učestvovali<br />
su i košarkaši sa beogradskog<br />
Medicinskog <strong>fakultet</strong>a, ženski fud-<br />
Sportisti EKOFa<br />
balski tim sa FON-a, a zapaženi<br />
su bili fudbaleri sa Građevinskog<br />
<strong>fakultet</strong>a iz Beograda, koji su<br />
osvojili prvo mesto.<br />
U sveukupnom plasmanu, kada<br />
se saberu sjaj zlata, srebra i bronze,<br />
<strong>Ekonomski</strong> <strong>fakultet</strong> iz Beograda<br />
osvojio je drugo mesto, a prvi<br />
je bio <strong>fakultet</strong> iz Bejruta.<br />
Pored ekipnih sportova, u Milanu<br />
se igrao i tenis, a interesantno je<br />
bilo i takmičenje navijačica.<br />
“SlOBODnE<br />
aktivnosti”<br />
Van takmičenja, ekonomisti su<br />
Zlatni odbojkaši<br />
vreme provodili obilazeći dvorove,<br />
katedrale i druge znamenitosti Milana<br />
preko dana, a noću su imali<br />
dobar provod u diskotekama.<br />
Naše kolege i koleginice su žitelje<br />
Milana doživeli kao ljubazne i<br />
prijatne, a Milanke kao devojke<br />
koje plene oblačenjem i stilom<br />
više nego lepotom. Dok su devojke<br />
kupovale “krpice” u buticima<br />
ovog modno-industrijskog centra,<br />
momci su na impozantnom “San<br />
Sir”-u gledali utakmicu italijanskih<br />
fudbalskih prvoligaša Milana i Mesine.<br />
Pored osvojenih medalja i pehara,<br />
iza ovog takmičenja ostaju vredna<br />
iskustva i prijateljstva koja su<br />
naše kolege stekle među studentima<br />
iz celog sveta, igrajući protiv<br />
njih, navijajući sa njima za svoje<br />
favorite, ludujući u noćnim klubovima<br />
i spavajući u zajedničkim hostelskim<br />
sobama.<br />
Odlazak studenata-sportista na<br />
takmičenje u Milano omogućio je<br />
<strong>Ekonomski</strong> <strong>fakultet</strong> u Beogradu, a<br />
pored njega i Agrobanka, Jugopetrol,<br />
Marbo, Demokratska stranka<br />
i Centroproizvod.<br />
Branko KRSTIĆ
ekonomski <strong>fakultet</strong> zagreb<br />
Dosije: EFzG<br />
Krajem novembra, tri člana naše redakcije su učestovala na konferenciji<br />
SPINE-a (mreže studentskih časopisa Evrope). Budući da je ona održana na<br />
Ekonomskom <strong>fakultet</strong>u u Zagrebu, mogli su se iz prve ruke uveriti u kakvim<br />
uslovima naši zapadni susedi studiraju. Ujedno su shvatili da je sa dosta truda<br />
i dobrog upravljanja moguće stvoriti vrhunsku visokoškolsku ustanovu, čak i<br />
na ovim prostorima. Upravo zato će verovatno mnogima biti interesantno da<br />
pročitaju kako funkcioniše <strong>fakultet</strong> u Zagrebu.<br />
upis na Fakultet<br />
Prijemni ispit za ovaj <strong>fakultet</strong> podrazumeva<br />
proveru znanja iz<br />
matematike, informatike i hrvatskog<br />
jezika. Posle prijemnog prvih<br />
35% studenata se upisuje na teret<br />
budžeta, otprilike isti procenat je<br />
samofi nansirajući, a postoji i kategorija<br />
vanrednih studenata koji<br />
plaćaju školarine i nemaju neke<br />
benefi cije koje imaju redovni studenti.<br />
Kao i kod nas postoji problem<br />
velikog broja studenata jer<br />
su procene da svake godine <strong>fakultet</strong><br />
i strukovnu školu koja postoji u<br />
okviru njega upiše 3500 studenata.<br />
Što se tiče školarina one su<br />
iste za sve godine i za samofi nansirajuće<br />
studente iznose otprilike<br />
800 evra, a za vanredne studente<br />
oko 500 evra.<br />
Fakultet je koncipiran tako da možete<br />
upisati dodiplomske studije<br />
koje traju četiri godine i možete<br />
upisati strukovne studije koje traju<br />
pet semestara i koje obezbeđuju<br />
višu stručnu spremu. Na redovnim<br />
studijama postoje dve opcije<br />
koje birate – studije Poslovne<br />
ekonomije ili Ekonomije. U okviru<br />
11
12<br />
njih na trećoj godini birate smerove, pa u okviru Poslovne<br />
ekonomije možete birati da studirate: Analizu<br />
i poslovno planiranje, Finansije, Računovodstvo,<br />
Jedna kuna = 11 dinara<br />
Studenti iz Srbije su bili iznenađeni, kada su videli kakve<br />
su studentske cene u Zagrebu. Tako je na primer mesečna<br />
cena doma 210 kuna, školarina na <strong>fakultet</strong>u 5.500<br />
kuna, a parče pice u <strong>fakultet</strong>skom restoranu 2 kune. Sistem<br />
menzi je razvijeniji nego kod nas. Država mesečno,<br />
preko kartica daje subvenciju od 1200 kuna, a studentima<br />
iz Zagreba 350 kuna. Hrana se uzima preko linija, gde<br />
svakodnevno postoji 5-6 različitih glavnih jela. Međutim<br />
dodaci su dosta raznovrsniji, pa za jedan obrok od 30<br />
kuna možete dobiti glavno jelo, salatu, supu, hleb, sok,<br />
voće, puding i čokoladice. Na kraju linije dobijate račun,<br />
koji čuvate i na izlasku iz menze plaćate benefi ciranu<br />
cenu od 20% (ako je račun 30 kuna, vi plaćate 6). Menze<br />
postoje u svim domovima i na svakom <strong>fakultet</strong>u. Imajući<br />
u vidu, da je prosečna plata u Zagrebu 5500 kuna,<br />
možete steći predstavu u kakvom su položaju studenti.<br />
Interesantno je i da je ove godine gradonačelnik Zagreba<br />
odobrio svim studentima povlasticu za prevoz po ceni od<br />
30 kuna koja važi tokom cele godine i uopšte nije potrebna<br />
kupovina mesečnih markica.<br />
Marketing, Organizaciju i menadžment, Poslovnu<br />
informatiku, Trgovinu, Turizam i studijski program<br />
na engleskom - Economics and Business International<br />
Programme. Predavači na engleskom programu<br />
su profesori iz Hrvatske, ali i iz Budimpešte, Pariza,<br />
Njujorka (na <strong>fakultet</strong>u čak postoje i apartmani, koji<br />
služe za smeštaj gostujućih profesora). Kuriozitet je<br />
da pored ovog, isključivo engleskog programa, na<br />
svim smerovima možete polagati 4 ispita na engleskom<br />
jeziku pod uslovom da ste prethodno dobili 4<br />
ili 5 (u našem sistemu 9 ili 10) iz predmeta Poslovni<br />
engleski.<br />
U okviru opcije Ekonomija možete birati između smerova<br />
Makroekonomija i Privredna analiza i razvoj. U<br />
okviru strukovnih studija možete birati Trgovinsko<br />
poslovanje, Turističko poslovanje, Računovodstveno<br />
i fi nansijsko poslovanje i Poslovna sekretarica/sekretar.<br />
Slično kao i kod nas najbrojniji i najteži smer je<br />
Finansije, a po brojnosti za njim slede Računovodstvo<br />
i Marketing.<br />
iSpiTi<br />
Ispitni rokovi su faktički identični našim rokovima,<br />
sem aprilskog i decembarskog roka koji su dozvoljeni<br />
vanrednim studentima i studentima koji su odslušali<br />
predmet iz prethodne godine, a nisu ga položili<br />
u prethodnim rokovima. Ništa od nastavnih aktivnosti<br />
nije obavezno, ali oni koji dolaze na časove su<br />
naravno u prednosti jer ih profesor zapamti, mogu<br />
se skupiti dodatni poeni, a na nekim ispitima ukoliko<br />
imate dovoljan broj rešenih studija slučaja ili položenih<br />
kolokvijuma, ispit se i ne mora polagati.<br />
Ispiti se inače prijavljuju preko posebnih aparata koji<br />
postoje svuda na <strong>fakultet</strong>u tzv. ’studomata’ uz pomoć<br />
studentske kartice Iksice. Naime, kada postanete<br />
brucoš dobijate takozvanu Iksicu (X-ica) - karticu<br />
koja ima višestruku primenu. Ona služi kao identifi -<br />
kaciono sredstvo, za benefi ciranu ishranu menzi, za
prijavu ispita, pruža i mogućnost<br />
zapošljavanja preko studentskog<br />
servisa, mnogobrojne popuste<br />
i sl. Od ove godine inovacija za<br />
studente prve i druge godine je činjenica<br />
da su oni prijavljeni u takozvanu<br />
ISVU bazu i da mogu ispite<br />
prijavljivati preko bilo kog kompjutera<br />
koji je priključen na internet.<br />
Na ovaj način se eliminišu ogromne<br />
gužve ispred skriptarnice za<br />
vreme ispitnih rokova.<br />
Oko polovine udžbenika predstavljaju<br />
prevedene strane udžbenike,<br />
kao što je na primer Ekonomija<br />
Pola Semjuelsona. Kolege iz Zagreba<br />
kažu da je pravo zadovoljstvo<br />
učiti iz takvih knjiga, jer su<br />
domaće knjige preopširne, nezanimljive<br />
i grafi čki loše urađene. Kao<br />
negativan primer navode knjigu<br />
iz Javnih fi nansija, sa svojih 800<br />
strana sitno kucanog teksta.<br />
BOLONJSKA<br />
DEKLARACIJA<br />
Kao i kod nas i na Ekonomskom<br />
<strong>fakultet</strong>u u Zagrebu je trenutno<br />
tranzicioni period po ovom pitanju.<br />
Prva generacija studenata koji u<br />
potpunosti primenjuju Bolonju je<br />
već upisana. Nove generacije studiraju<br />
po sistemu 4+1, što naše<br />
kolege ocenjuju kao otpor promenama.<br />
Oni ističu da su <strong>fakultet</strong>i,<br />
koji su prešli na sistem 3+2 mnogo<br />
efi kasniji. Dolaskom Bolonje<br />
promenjeni su uslovi studiranja i<br />
za starije studente – naime, dozvoljen<br />
im je tzv. bezuslovni upis<br />
godine pod uslovom da diplomiraju<br />
do 2009. godine.<br />
ORGANIZACIJE<br />
Organizacije na <strong>fakultet</strong>u su brojne.<br />
Postoji Hrvatska studentska asocijacija<br />
(pandan našem SUEF-u),<br />
koja se bavi rešavanjem problema<br />
studenata, izdaje studentski časopis<br />
„Manager“, organizuju brojne<br />
događaje kao što su Dani Evropske<br />
unije, Međunarodna nedelja<br />
Zagreb, Brucošijada, a verovali ili<br />
ne, i izbor za miss i mistera. Studentski<br />
časopis „Manager“ postoji<br />
od 1995. godine, fi nansira ih <strong>fakultet</strong>,<br />
ali deo sredstava (50%) moraju<br />
i sami da nabave preko reklama,<br />
donacija i sl. Pisanje za ovaj časopis<br />
je volonterskog tipa jer studenti<br />
ne dobijaju honorare za članke.<br />
Časopis je besplatan i distribuira<br />
se ne samo na matičnom <strong>fakultet</strong>u<br />
već i na ekonomskim <strong>fakultet</strong>ima<br />
širom zemlje. Sadrži tri rubrike –<br />
Privreda, Fakultet i rubrika Lounge<br />
koja je pandan našem Mozaiku.<br />
Glavni i odgovorni urednik časopisa<br />
Danijel Ćorić nam je objasnio<br />
da im najveću prepreku uglavnom<br />
predstavlja nedostatak motivacije<br />
kod studenata da se uključe u bilo<br />
kakve aktivnosti van studiranja pa<br />
i pisanje za ovaj časopis. Jedna od<br />
važnijih na <strong>fakultet</strong>u je i organizacija<br />
E-student (skraćeno od Excellent<br />
student) koja je predviđena<br />
tako da okuplja najbolje studente<br />
(sa prosekom preko 3,5) sa Ekonomskog,<br />
Pravnog i Elektroteh-<br />
ničkog <strong>fakultet</strong>a i pomaže im da<br />
se lakše ubace u poslovne vode,<br />
a ima veliku potporu od strane<br />
asistenata i profesora koji aktivno<br />
Obavezna praksa<br />
Da biste diplomirali na Ekonomskom<br />
<strong>fakultet</strong>u u Zagrebu, neophodno je<br />
da prethodno prođete praksu u trajanju<br />
od minimum 3 sedmice. Kakva će<br />
biti praksa i da li ćete nešto naučiti,<br />
zavisi od toga gde nađete praksu.<br />
Neke prakse se svode na kopiranje<br />
i nošenje bureka, a neke kao one<br />
u Zagrebačkoj banci, Koka Koli ili<br />
Simensu su dosta kvalitetne. Naime,<br />
tamo postoji dobra Služba za ljudske<br />
resurse, koja praktikantima svakodnevno<br />
daje zanimljive radne zadatke.<br />
učestvuju u njihovim projektima.<br />
Na <strong>fakultet</strong>u postoji naravno ogranak<br />
AIESEC-a, Studentski parlament,<br />
Hrvatska akademska zajednica,<br />
sportska društva i mnoge<br />
druge organizacije.<br />
ZANIMLJIVOSTI<br />
Ono što je interesantno jeste da<br />
Fakultet u svom sastavu ima i<br />
sportske objekte (između ostalog<br />
sportsku dvoranu sa tribinom za<br />
nekoliko hiljada ljudi), koji su ostali<br />
od Univerzijade iz 1987. godine.<br />
Takođe poseduje tri restorana<br />
(običan restoran, fast food i menza),<br />
kafi ć, knjižaru i internet centar,<br />
koji je prema priči naših kolega<br />
slaba tačka <strong>fakultet</strong>a, zbog „kanti“<br />
starih 5 godina. U knjižari se pored<br />
<strong>fakultet</strong>skih izdanja mogu kupiti<br />
i ekonomska izdanja drugih<br />
izdavačkih kuća. Svi amfi teatri i<br />
slušaonice su u poslednjih par godina<br />
renovirani sredstvima velikih<br />
kompanija, kao što su Koka Kola,<br />
Podravka, Zagreb Osiguranje,<br />
Zubak Auto, Privredna banka Zagreb,<br />
Agrokor... Za uzvrat, <strong>fakultet</strong><br />
je postavio table sa imenom sponzora<br />
ispred svake slušaonice, a<br />
menadžeri sponzorskih kompanija<br />
imaju pravo na besplatne master<br />
studije.<br />
Ivana BOJANOVIĆ<br />
Vladimir GOJKOVIĆ<br />
13
14<br />
Intervju sa ekonomistom dr Obradom Vidojevićem<br />
«Godine prolaze, mi gledamo...»<br />
Jesmo li sretniji i jesmo pametniji, pitao je u svojoj pesmi Bajaga. I jasno je da<br />
niko to ne može da zna dok ne čuje kako je to bilo u godinama koje su prošle.<br />
<strong>Ekonomski</strong> <strong>fakultet</strong> je jedan od najstarijih <strong>fakultet</strong>a u Srbiji, a o prohujalim<br />
vremenima na njemu i oko njega pričali smo sa dr Obradom Vidojevićem,<br />
studentom generacije 1938/39. Da, broj indeksa dr Obrada počinje ciframa 3<br />
i 8. Impozantno, zar ne?<br />
MonopolList: Gospodine Obrade,<br />
recite nam kako je naš <strong>fakultet</strong><br />
izgledao u vreme kada ste vi<br />
studirali?<br />
Obrad Vidojević: Tad nije ni postojao<br />
<strong>fakultet</strong>, već Ekonomskokomercijalna<br />
škola. Današnje<br />
masovnosti ni izdaleka nije bilo i<br />
u to vreme nisu postojali ni klasični<br />
ispiti. Mi smo se u prvo vreme<br />
mučili u Balkanskoj ulici, a predavanja<br />
su držana u nekim<br />
privatnim stanovima. Za<br />
vreme Drugog svetskog<br />
rata bilo je malo nastave,<br />
ali su pojedini predmeti,<br />
kao na primer statistika,<br />
bivali predavani i polagani.<br />
Moja supruga je tada<br />
bila demonstrator.<br />
Vreme neposredno posle<br />
Drugog svetskog rata,<br />
kad sam ja bio student,<br />
bilo je karakteristično po<br />
tome što smo mi golim<br />
rukama zidali zgradu u<br />
kojoj vi danas studirate.<br />
Kad smo čuli da će da<br />
se zida <strong>fakultet</strong>, spontano<br />
smo svi saznali gde je<br />
lokacija i potrčali, poređali<br />
se u redu jedno do drugog,<br />
među kojima moja<br />
buduća supruga i ja, pa smo nosili<br />
cigle, pesak i šljunak. Gradili<br />
smo sve dok nije podignut zid od<br />
metar-dva, a onda su nas majstori<br />
poterali odatle, jer je postalo opasno<br />
zbog visine. Kažem, nešto u<br />
nama je gorelo od želje da vidimo<br />
jednog dana svoju kuću.<br />
ML: Kako je funkcionisao <strong>fakultet</strong><br />
na samom svom početku? Jeste<br />
li vi išli na predavanja i gde su se<br />
školovali profesori koji su tada<br />
predavali?<br />
OV: Fakultet je, čim je izgrađen,<br />
kompletno profukncionisao. Prema<br />
tome, ona kuća tamo je vaša kuća.<br />
Ja sam još isto što i vi, student. To<br />
nije kuća profesora, koji dođu tamo,<br />
održe predavanja i za to prime platu.<br />
To je vaša kuća, studentska,<br />
dakle, nije građena za profesore,<br />
nego za studente. Ja sam se malo<br />
našalio, ali to je suština.<br />
Naši prvi profesori su bili dobri<br />
stručnjaci. Neki su se školovali u<br />
inostranstvu, a za predmete koje<br />
su pokrivali bili su dobro potkovani.<br />
I u moje je vreme, kao i danas,<br />
na <strong>fakultet</strong>u bilo dosta teorije. Tek<br />
kasnije studenta će život da doškoluje.<br />
Život i praksa.<br />
ML: Kako ste počeli svoju karijeru<br />
i šta se dešavalo posle studija?<br />
OV: Zaposlio sam se 1939. godine<br />
u Narodnoj banci Jugoslavije,<br />
a nakon toga sam počeo da<br />
studiram. U NBJ sam bio izuzetno<br />
uspešan činovnik. Govorili su<br />
mi da sam talentovan bankar, na<br />
šta sam se ja smejao i pitao kako<br />
neko može biti talentovan za bankara.<br />
Šestnaest godina sam ostao<br />
u NBJ, i nikada kasnije nisam<br />
doživeto takvu službu.<br />
Svaki pripravnik je<br />
išao 3 meseca na obuku<br />
u Švajcarsku, da vidimo<br />
kako oni to rade. Inače<br />
naša Banka je osnovana<br />
po švajcarskom modelu.<br />
Posle rata sam diplomirao,<br />
magistrirao, doktorirao,<br />
ostvario jednu veliku<br />
i vrlo značajnu međunarodnu<br />
stipendiju u Parizu<br />
u trajanju od šest meseci,<br />
zatim sam bio gost Sovjetske<br />
akademije nauka<br />
15 dana, a posle toga,<br />
1968. godine, bio sam<br />
predstavnik Jugoslavije u<br />
Ujedinjenim nacijama za<br />
jedno određeno pitanje.<br />
To je bio seminar po pitanju<br />
regionalnog razvoja zemalja<br />
u razvoju, sa posebnim osvrtom<br />
na prostorni raspored. Raspisan<br />
je konkurs za sve Ekonomske<br />
<strong>fakultet</strong>e i institucije na prostoru<br />
Jugoslavije. Pošto sam pre toga<br />
radio disertaciju na sličnu i blisku<br />
temu, rekao bih da sam bio dosta<br />
zreo da prihvatim jedan takav zadatak,<br />
tim pre što sam iskonsul-
tovao celu svetsku literaturu i ko<br />
zna koliko sam para dao za sve<br />
te knjige i prevode. I napravim ja<br />
svoje viđenje regionalnog razvoja<br />
Jugoslavije, baš onako kako se<br />
zahtevalo i pokažem svom direktoru,<br />
koji je bio jedan veoma pametan<br />
i prijatan mlad čovek, Crnogorac,<br />
a on kaže: „Ja mislim da<br />
„Napredovao sam do zamenika<br />
direktora fi lijale Narodne banke<br />
na Senjaku, koja je bila najvažnija<br />
fi lijala jer je pokrivala i Železnik.<br />
A u Železniku se nalazila<br />
fabrika Ivo Lola Ribar, pojam<br />
toga vremena. Kao Jevanđelje.<br />
Čovek, iako komunista, mora da<br />
se prekrsti kad izgovori to ime.”<br />
ovo može da ide“. I spakujem ja<br />
svoj rad i pošaljem. SIV je napravio<br />
komisiju iz svih republika, svih<br />
učesnika na konkursu. Čitali su 10<br />
dana radove i jednog dana dobijem<br />
pismo da sam ja određen da<br />
budem predstavnik Jugoslavije na<br />
Konferenciji UN u Minsku.<br />
Na Konferenciji su svi gledali u<br />
mene, jer je Jugoslavija u to vreme<br />
bila nešto drugo nego danas.<br />
Dođu Bugari i Rusi kod nas i oslepe<br />
gledajući čega sve ima, ne<br />
mogu da veruju da mogu da kupe<br />
čokolade i svega koliko žele. Titov<br />
režim jeste bio izrazito diktatorski,<br />
međutim, pomoć koju je naša<br />
zemlja primala je stvorila zbrku<br />
i izvitoperila ceo sistem. Ljudi iz<br />
komunističkih zemalja su se pitali:<br />
„Šta je ovo, kakav je ovo truli<br />
kapitalizam?“ Od 1948. godine,<br />
„To tamo je vaša kuća. Nije<br />
građena za profesore, već za vas<br />
studente.” (Gospodin Obrad o<br />
Ekonomskom Fakultetu)<br />
od rezolucije Inform-biroa, Tito je<br />
primao 2 milijarde dolara godišnje<br />
bespovratne pomoći, pre svega od<br />
Amerike. To mi je potvrdio i Petar<br />
Stambolić (predsednik Savezne<br />
skupštine, ministar fi nansija i kasnije<br />
premijer u Vladi Srbije, save-<br />
zni ministar poljoprivrede – prim.<br />
autor.), sa kojim sam odrastao,<br />
živeo zajedno i išao u vojsku.<br />
Da vam saopštim nešto tužno. Na<br />
današnji dan, 7. decembra 1944.<br />
godine je streljan moj otac. Komunisti<br />
su, kad su ušli u Čačak, pobili<br />
15-20 viđenijih građana, one<br />
kojima je imalo šta da se otme i<br />
konfi skuje. Pobili su ih Miloš Minić<br />
i Marko Mesić, stric sadašnjeg<br />
predsednika Hrvatske, Stjepana<br />
Mesića. Tog dana nam je u kuću<br />
došao moj brat od strica, mlad<br />
dečko, a član OZNE, Nikola Vidojević.<br />
Došao je u vreme ručka<br />
i pred svima rekao “Čika Radovane,<br />
joj morate poći sa nama u sud,<br />
na samo jedno kratko saslušanje”.<br />
Iste večeri moj otac je streljan.<br />
ML: Jeste li kasnije imali problema<br />
zbog svih tih poratnih dešavanja?<br />
Kako je tada tekla vaša karijera u<br />
Narodnoj banci Jugoslavije?<br />
OV: U mom službenom listu, dosta<br />
skriveno, je kasnije pisalo „sin<br />
narodnog neprijatelja“. Zbog svega<br />
toga, ja sam tokom studija, a<br />
i kasnije, posebnu pažnju obratio<br />
na tu prokletu<br />
političku ekonomiju,<br />
na<br />
marksizam,<br />
da vidim šta<br />
je to, kakva<br />
je to nauka.<br />
Čitao sam i<br />
«Kapital» i ruske<br />
brošure,<br />
te sam se na<br />
najbolji mogući način „naoružao“,<br />
pa kada sam u Narodnj banci na<br />
sastancima diskutovao, ja sam se<br />
po koji put služio tim novim, modernim<br />
terminima, pa bi mnogi<br />
samo zinuli. A ja sam to osetio, te<br />
sam se još više služio tim terminima.<br />
I desilo se to da je Narodna banka<br />
osnovala svoju školu za direktore<br />
banaka. Svaka republika je slala<br />
po pet svojih najodabranijih ljudi.<br />
To su bili diplomirani pravnici i ekonomisti<br />
i sa njima je bilo lako raditi.<br />
Ali bilo je i ljudi koji su završili, na<br />
primer, nemački jezik, koji nisu ni<br />
videli političku ekonomiju. Škola je<br />
bila u Knez Mihailovoj 36, gde je<br />
sada Nacionalna štedionica i na<br />
četvrtom spratu su bile službene<br />
prostorije, a na petom internat,<br />
gde su učenici, njih 35, stanovali. I<br />
mene, oni iz Narodne banke, ništa<br />
manje nego postave za nastavnika<br />
te škole iz političke ekonomije.<br />
Imao sam još jedan predmet o<br />
bankarstvu, a to je meni bilo u malom<br />
prstu. Svi viši činovnici NBJ,<br />
njih oko 650, koji su morali da imaju<br />
veća znanja, su polagali političku<br />
ekonomiju. Postojala je Komisija,<br />
koju su sačinjavali guverner,<br />
dva viceguvernera, viši savetnik i<br />
ja ispitivač.<br />
Kasnije, kada sam u Narodnoj<br />
banci napredovao do mesta zamenika<br />
direktora fi lijale na Senjaku,<br />
došli su kod mene personalci<br />
i spremili pristupnicu Partiji da je<br />
potpišem. Sve moji bivši đaci, polagali<br />
kod mene ispit. I došli oni i<br />
bog-zna-kako mi ispričaju priču,<br />
kakvi su uslovi za napredovanje,<br />
kako treba da upoznam ljude iz<br />
partije, i tako dalje, a ja njima kažem:<br />
„Pa dobro ljudi kako mogu da<br />
potpišem kad<br />
nisam pismen?“.<br />
Oni<br />
su odmah videli<br />
o čemu<br />
se radi, nasmejaše<br />
se,<br />
izgladiše tu<br />
neprijatnu situaciju<br />
i rekoše<br />
da ćemo<br />
to rešiti na drugi način. I sutradan<br />
ja dobijem premeštaj na drugo<br />
radno mesto, u Savezno izvršno<br />
veće, gde je tada predsednik bio<br />
moj prijatelj Petar Stambolić.<br />
Svi su me zavideli, mislili su da<br />
sam otišao u nebesa, a ja sam<br />
znao da to nije za mene, jer sam<br />
ja već duboko zaronio u poslove<br />
bankarstva. U SIV-u je bila vrhovna<br />
birokratija i tamo sam proveo<br />
10 godina. Ali sam tamo naučio<br />
mnogo, jer sam bio u zakonodavstvu.<br />
Imao sam zadatak, da sve<br />
što pravnici napišu iz oblasti privrede,<br />
dobro pročitam i dobro procenim<br />
da li može biti nekih rupa u<br />
15
16<br />
zakonu, kakav efekat može da ima i može li doći do<br />
izigravanja u praksi.<br />
U međuvremenu sam i magistrirao. Nakon toga me<br />
polako preuzme Branko Čolanović, guverner, i privuče<br />
me u svoj <strong>Ekonomski</strong> institut u Kralja Milana<br />
broj 16. Tamo sam proveo 18 godina i imao sam 44<br />
godine i 4 meseca ukupnog radnog staža.<br />
ML: Pošto ste vi došli iz Čačka, recite nam, gde su<br />
tada stanovali studenti iz unutrašnjosti i kakav je bio<br />
tada studentski standard?<br />
OV: Ja sam stanovao privatno i imao sam dobru platu<br />
u NBJ. Prva godina, kao pripravnik 1800 dinara, a<br />
nakon godinu dana i državnog ispita 2500 dinara. U<br />
to vreme, za jedan dinar je moglo da se kupi osam<br />
jaja. Imao sam stan u Pašićevoj ulici, na prvom spratu,<br />
u jednoj garsonjeri i tu sam dobro bećario. Kad mi<br />
je otac streljan, majka je došla u Beograd. Jedno vreme<br />
smo stanovali kod rođaka, a pre 62 godine smo<br />
došli u današnji stan.<br />
To je bilo mučenje. Tu<br />
smo živeli moja žena i<br />
ja, kao mladenci, moja<br />
majka, dvoje Hrvata,<br />
bračni par - policijski<br />
inspektori, i vlasnik<br />
celog stana u drugoj sobi. Polako se jedno po jedno<br />
iseljavalo i nas dvoje smo skupljali dinar po dinar<br />
da kupimo stan. Platili smo ga 600.000 dinara. Nešto<br />
smo uštedeli, nešto od banke uzeli. Vlasnik cele<br />
zgrade je bio Slovenac, zgrada je nacionalizovana,<br />
a njemu su ostavili ovaj stan. On nije hteo da ostane<br />
u Beogradu, otišao je u Sloveniju, a stan je prodao<br />
relativno jeftino.<br />
Evo i još jedne moje tragedije. Sve papire i dokumenta<br />
sam čuvao još od srednje škole, od komemorativnog<br />
govora koji sam imao povodom smrti kralja<br />
Aleksandra Karađorđevića. Sve što mi je smetalo u<br />
stanu sam stavljao u podrum. Imao sam dosta dokumentacije,<br />
dugo smo pratili i jedan francuski časopis,<br />
udžbenik iz političke ekonomije, koji sam ja sklopio<br />
i to sve smo stavili na desnu stranu podruma, a sa<br />
leve strane smo stavljali ono što nam ne treba. I kad<br />
smo pošli na odmor, rekli smo majci da treba da dođu<br />
ovi što skupljaju papir. Rekli smo, „Pazi dobro ovo sa<br />
leve strane mogu da nose, a ovo sa desne nikako“.<br />
Međutim, oni kad su došli, odneli su sve. Bolovao<br />
sam tri meseca. To je bilo pre 20 godina.<br />
ML: Gospodine Obrade, hoćete li opet posetiti naš<br />
<strong>fakultet</strong>?<br />
OV: Na Dan <strong>fakultet</strong>a, 31. marta, ću imati referat pod<br />
nazivom „Mi o nama“. To će biti osvrt na celokupan<br />
naš rad i življenje i na sve režime koje smo preturili<br />
preko glave. Jer mi smo doživeli i ispruženu šaku Hitlera<br />
i stistnutu pesnicu Staljina. Vidimo se tada.<br />
Intervju vodili<br />
Nikola ĆIRKOVIĆ<br />
Vladimir GOJKOVIĆ<br />
„Titov režim jeste bio izrazito<br />
diktatorski, međutim, pomoć koju<br />
je naša zemlja primala stvorila je<br />
zbrku i izvitoperila ceo sistem.”<br />
Intervju sa prof. dr Ðorđem<br />
Kaličaninom<br />
Centar za<br />
izdavačku<br />
delatnost<br />
Prošao je još jedan<br />
sajam knjiga, a posle<br />
sajma ostaju nam knjige.<br />
Dela beletristike iliti lepe<br />
knjizevnosti (belle lettre)<br />
prepuštamo ovoga puta<br />
subjektivnom sudu i<br />
preferencijama čitalacke<br />
publike, a u fokusu će<br />
biti knjige iz stručne, nama najbliže<br />
sfere - ekonomije. Na ovogodišnjem<br />
sajmu mogao se primetiti značajan<br />
broj izdanja na temu ekonomije i<br />
srodnih nauka, kako domaćih tako<br />
i stranih autora. Zanimljiva je bila<br />
ponuda izdavača kao što su Clio,<br />
Data Status (koje ćemo se potruditi<br />
da predstavimo u nekom od narednih<br />
izdanja ML-a), a veoma zanimljivi<br />
prevodi su se mogli naći na štandu<br />
hrvatskih izdavača. U hali 14 svoj<br />
štand imao je i <strong>Ekonomski</strong> <strong>fakultet</strong><br />
na kome su predstavljena izdanja<br />
njegovog Centra za izdavačku<br />
delatnost. Nedavno je CID objavio<br />
knjigu Odnosi s javnošću, tako da<br />
smo tu priliku iskoristili da studentima<br />
našeg Fakulteta približimo ovaj<br />
segment i ekonomsku literaturu<br />
uopšte. Tim povodom razgovarali<br />
smo sa direktorom Centra dr<br />
Đorđem Kaličaninom.
MonopolList: Recite nam nešto<br />
o dosadašnjem radu CID-a, broju<br />
do sada objavljenih knjiga stranih i<br />
domacih autora?<br />
Đorđe Kaličanin: Centar za izdavačku<br />
delatnost Ekonomskog<br />
<strong>fakultet</strong>a u Beogradu (popularna<br />
skraćenica je CID prim. aut.) u<br />
ovoj formi postoji na Fakultetu poslednjih<br />
15 godina. Godine 1991.<br />
broj izdatih knjiga je bio nešto<br />
preko četrdeset, da bi poslednjih<br />
godina ovaj broj premašio cifru od<br />
osamdeset knjiga domaćih i stranih<br />
autora. Pri tome, ostvaren je<br />
vidljiv pomak u pogledu kvaliteta<br />
izdanja. Takođe, ostvaren je rast u<br />
obimu prodaje svih izdanja. Knjige<br />
po prihvatljivim cenama kupuju<br />
naši studenti, ali i oni koji nemaju<br />
indeks Ekonomskog <strong>fakultet</strong>a.<br />
Naime, CID danas predstavlja<br />
nezamenljivu podršku ne samo<br />
nastavnom i naučnom procesu<br />
Ekonomskog <strong>fakultet</strong>a, već i nastavnom,<br />
naučnom, tehnološkom<br />
i poslovnom procesu izvan Fakulteta<br />
u Republici Srbiji i na prostoru<br />
Jugoistočne Evrope.<br />
ML: Kako Vam se čini srpska izdavačka<br />
delatnost na polju stručne<br />
litetature u oblasti ekonomije?<br />
Gospodin Kotler najavio je<br />
dolazak i na «prvi i pravi» <strong>fakultet</strong><br />
ekonomskih nauka na ovim<br />
prostorima. Ovo će se desiti oko<br />
25. maja 2007. godine.<br />
ĐK: Poslednjih godina nekoliko<br />
izdavačkih kuća učinilo je napore<br />
da knjige iz oblasti ekonomije što<br />
više dolaze do naših sugrađana.<br />
Uvažavajući izuzetke, vrlo često<br />
je reč o «prevodima» izdanja<br />
koja nude formule brzog uspeha<br />
i fantastičnog bogaćenja. U ovom<br />
slučaju, reč je o delima koja su<br />
«pliće» naučne, pa i stručne<br />
sadržine, i u tom smislu predstavljaju<br />
«lako štivo». Bez lažne<br />
skromnosti, CID je najozbiljni<br />
izdavač izdanja iz oblasti ekonomije<br />
sa svim njenim podoblastima,<br />
kao i komplementarnim naučnim<br />
oblastima u Republici Srbiji.<br />
ML: Kakav je proces za dobijanje<br />
stranih autorskih prava? Koliko<br />
uopšte traje proces pripreme i<br />
objavljivanja stranih autora i kakva<br />
je reakcija tržista na takva dela?<br />
ĐK: Reakcija studenata, kao ključnog<br />
tržišnog segmenta CID-a, na<br />
„Prevode“ je izuzetno pozitivna.<br />
Tražnja za knjigama iz ove edicije<br />
na nestudentskom tržišnom<br />
segmentu u stalnom<br />
je porastu. Imajući u vidu<br />
ovakvu reakciju na tržištu,<br />
CID nastavlja da priprema<br />
nova izdanja iz edicije<br />
„Prevodi“. Koliki značaj se<br />
pridaje ovoj proizvodnoj liniji<br />
CID-a dovoljno govori i<br />
činjenica da redakciju edicije<br />
„Prevodi“ čini dekan<br />
prof. dr Marko Backović,<br />
koji je i glavni i odgovorni<br />
urednik i svi šefovi katedara.<br />
Redakcija ove<br />
edicije pažljivo bira najkvalitetnije<br />
naslove iz razmatranih oblasti na<br />
globalnom nivou, kontaktira isključivo<br />
originalnog izdavača, dobija<br />
saglasnost za izdavanje, a zatim<br />
počinje i prevođenje. Prevođenje<br />
je vremenski ekstenzivan posao<br />
sa obzirom na to da je reč o specifi<br />
čnoj terminologiji koja se brzo<br />
menja u živoj ekonomskoj i poslovnoj<br />
nauci. CID povodom ovog<br />
posla ima dodatnu odgovornost<br />
koja proizlazi iz činjenice da njegova<br />
izdanja predstavljaju izvore<br />
koji se koriste u naučnoj, stručnoj<br />
i poslovnoj javnosti i da „Prevodi“<br />
CID-a oblikuju novi poslovni jezik<br />
u Srbiji i zemljama gde se čitaju<br />
naša izdanja.<br />
ML: Koji su dalji planovi CIDa?<br />
Nova izdanja koja bi trebalo da<br />
očekujemo? Kakav ce biti marketinški<br />
nastup CID-a u budućnosti?<br />
ĐK: Dalji planovi CID-a direktno<br />
su vezani za kuću kojoj on pripada,<br />
odnosno Fakultet. Podrška<br />
nastavnom, ispitnom i naučnom<br />
procesu u cilju zadovoljenja obrazovnih<br />
potreba naših studenata<br />
primarna je svrha CID-a. CID je<br />
uvek bio i biće jedan od centara<br />
Fakulteta, koji je kao svojevrsna<br />
poslovna jedinica odgovoran za<br />
svoj rezultat. Međutim, CID je i<br />
deo Fakulteta preko koga se on<br />
«otvara» za druge autore, koji ne<br />
ulaze u red nastavnika i saradnika<br />
na Fakultetu. CID sebe vidi kao<br />
mesto na kome će se stvarati i<br />
čuvati znanje iz ekonomije i komplementarnih<br />
oblasti nezavisno da<br />
li su autori zaposleni na Fakultetu<br />
CID na Sajmu knjiga<br />
ili na nekom od <strong>fakultet</strong>a Univerziteta.<br />
Pri tome, u realizaciji svoje<br />
misije i ovde pomenutih ciljeva,<br />
CID ostvaruje značajnu podršku<br />
rukovodstva Fakulteta, a unutar<br />
koga su njegovi prethodni rukovodioci,<br />
sada dekan prof. dr Marko<br />
Backović i prodekan dr Vlade<br />
Milićević.<br />
ML: Filip Kotler, jedan od najcitiranijih,<br />
ako ne i najcitiraniji autor u<br />
udžbeničkoj literaturi našeg <strong>fakultet</strong>a<br />
bio je ove jeseni gost u Zagrebu<br />
gde je održao predavanje. Da li<br />
postoji mogućnost da će se tako<br />
nešto organizovati i na Ekonoms-<br />
Poslednjih godina nekoliko izdavačkih<br />
kuća učinilo je napore da knjige iz<br />
oblasti ekonomije što više dolaze do<br />
naših sugrađana. U ovom slučaju, reč<br />
je o delima koja su «pliće» naučne,<br />
pa i stručne sadržine, i u tom smislu<br />
predstavljaju «lako štivo».<br />
kom <strong>fakultet</strong>u Beograd - «prvom i<br />
pravom»?<br />
ĐK: Gospodin Kotler najavio je<br />
dolazak i na «prvi i pravi» <strong>fakultet</strong><br />
ekonomskih nauka na ovim<br />
prostorima. Ovo će se desiti oko<br />
25. maja 2007. godine. Ovim se<br />
dokazuje da je <strong>Ekonomski</strong> fakul-<br />
17
18<br />
tet vodeća visokoobrazovna institucija<br />
na polju ekonomije, a na<br />
ovaj način samo povećava svoju<br />
konkurentsku prednost. Inače, sa<br />
velikim nestrpljenjem očekuje se<br />
gostovanje Filipa Kotlera u redovima<br />
nastavnika, ali i u poslovnoj<br />
javnosti u koju je «procurela» ova<br />
informacija.<br />
ML: Vaše mišljenje o tome da li bi<br />
udžbenici trebalo da budu manje<br />
obimni i da li studenti treba da se<br />
u toku svog rada preko godine ponekad<br />
upućuju na izvorna dela?<br />
ĐK: Moje mišljenje je da naši<br />
udžbenici nisu preobimni. Dobro<br />
znate da neki udžbenici sa više<br />
strana obuhvataju i gradivo koje<br />
ne predstavlja ispitnu materiju<br />
na dodiplomskim studijama, već<br />
može da predstavlja gradivo na<br />
diplomskim akademskim studijama<br />
– master. Uporedite samo<br />
naše udžbenike sa onima koji se<br />
koriste u Velikoj Britaniji ili SAD,<br />
pa ćete videti da u tom smislu<br />
nema neke značajne razlike.<br />
Štaviše, vodeći udžbenici u ovim<br />
zemljama često su i obimniji od<br />
udžbenika izdanja CID-a. Kada<br />
je reč o drugom delu Vašeg pitanja,<br />
smatram izuzetno korisnim da<br />
se studenti upućuju na originalne<br />
izvore, a naročito prilikom izrade<br />
eseja, seminarskih radova i sl.<br />
Ovo proširuje uvide u problem koji<br />
se studira i obezbeđuje ono što je<br />
studentima kada diplomiraju vrlo<br />
bitno za posao, a to je prihvatanje<br />
različitosti. Pogled iz drugog ugla<br />
izvor je kreativnosti, a kreativnost<br />
je izvor uspeha.<br />
Milica BOŽANIĆ<br />
Izbori na EKOFu<br />
Studentski<br />
parlament<br />
U opštoj predizbornoj kampanji za srpski Parlament,<br />
na Ekonomskom <strong>fakultet</strong>u odigravala se tokom prethodnih<br />
par nedelja prava predizborna kampanja u<br />
malom. Plakati, fl ajeri, tribine, promocije…sve ovo<br />
je bilo deo trke naših kolega koji su za sebe mislili<br />
da svojim radom u Parlamentu mogu doprineti boljem<br />
studiranju za sve nas. Nažalost, za sve te ljude<br />
željne rada, pune optimizma i novih ideja nije bilo<br />
mesta, jer predviđeno je tek 19 mandata.<br />
U dva dana, tačnije 28. i 29. novembra,<br />
u holu našeg <strong>fakultet</strong>a sprovedeni<br />
su prvi izbori za Studentski parlament<br />
Ekonomskog <strong>fakultet</strong>a, čije osnivanje<br />
je po prvi put defi nisano Zakonom o<br />
visokom obrazovanju.<br />
Kutije, stolovi, birački spiskovi…sve<br />
je ličilo na regularne izbore na državnom<br />
nivou. Prvog dana izbore su<br />
ispratili i mediji, među kojima dnevni<br />
časopisi Novosti i 24 sata. Izborna<br />
komisija, koju su sačinjavali doc. dr<br />
Saša Veljković, Milen Kakuća i Biljana<br />
Dereta, utvrdila je da na našem<br />
<strong>fakultet</strong>u ima aktivnih 8330 studenata<br />
i 281 upisanih na Master studije.<br />
Posle prebrojanih glasova došlo se<br />
do podatka da je ukupna izlaznost<br />
na izborima bila 18,51%, što je zaista<br />
ohrabrujuće i daje nam nadu za bolje<br />
sutra, ako uzmemo u obzir opštu<br />
apatiju koja vlada u našem društvu.<br />
Ono što kvari lep osećaj, zbog uspešno<br />
sprovedenih izbora, jeste to što je izlaznost<br />
studenata na prvoj godini bila<br />
ispod 10% (tačnije 9,42%). Ovaj podatak<br />
pokazuje nezainteresovanost<br />
brucoša za rešavanje sopstvenih problema,<br />
iako većina studenata upravo<br />
ističe probleme na ovoj godini studija<br />
kao najveće i najozbiljnije. Isto tako,<br />
za svaku je pohvalu podatak da je<br />
na četvrtoj godini izlaznost bila blizu<br />
37%, čime su starije kolege pokazale<br />
zrelost i spremnost da stvari preuzmu<br />
u svoje ruke i preko Parlamenta<br />
pokušaju da izbore bolje uslove za<br />
sebe i sve nas.<br />
Ova garnitura parlamenatraca ima<br />
zadatak da<br />
donese<br />
potrebna<br />
sva<br />
do-<br />
Članovi<br />
Parlamenta su:<br />
kumenta koja<br />
će omogućiti<br />
nesmetan i<br />
kvalitetan rad<br />
S t u d e n t s k o g<br />
parlamenta u<br />
b u d u ć n o s t i .<br />
Zbog toga je<br />
I godina<br />
Savo Stanojević<br />
Marko Radojković<br />
Lav Odorović<br />
Stefan Drljača<br />
II godina<br />
Marko Dekić<br />
Nikola Milić<br />
njihov mandat Robert Barbu<br />
ograničen do Aleksandar Rakić<br />
aprila 2007. go- III godina<br />
dine, kada će Nikola Balaban<br />
se održati novi Miloš Nastasijević<br />
izbori u skladu Veljko Miljušković<br />
sa aktima koja IV godina<br />
će ovaj Parlament<br />
doneti.<br />
Ostaje nam<br />
da se nadamo<br />
da će se vremenom<br />
svest<br />
s t u d e n a t a<br />
o značaju i<br />
mogućnostima<br />
S t u d e n t s k o g<br />
p a r l a m e n t a<br />
podići na viši<br />
nivo i da će već<br />
na sledećim iz-<br />
Igor Nedeljković<br />
Mario Grujanović<br />
Nemanja Miljković<br />
Apsolventi<br />
Miljan Petković<br />
Mihajlo Škorić<br />
Master<br />
Siniša Milošević<br />
Marija Ranđelović<br />
Predstavnik<br />
studenata sa<br />
hendikepom<br />
Jelena Jevtović<br />
borima izlaznost preći 20%.<br />
MonopolList će se truditi da redovno<br />
informiše studente o aktivnostima<br />
Parlamenta i stavlja se na rasplaganje<br />
svima onima kojima su potrebne dodatne<br />
informacije.<br />
Pratite dešavanja i uključite se!
Maja i Aleksandra, studenti druge godine<br />
“U MonopolListu mi se najviše dopadaju tekstovi vezani<br />
za pisanje C.V. i drugi praktični tekstovi. A na <strong>fakultet</strong>u<br />
nam najviše smetaju guzve na predavanjima.“<br />
Vladimir, student druge godine<br />
„Časopis prati zanimljive teme, naročite one vezane za<br />
našu budućnost i prakse studenata. Najpozitivnija strana<br />
<strong>fakultet</strong>a je način na koji su organizovana predavanja – u<br />
računskom centru, ali <strong>fakultet</strong> suviše prima studenata pa<br />
se ne možemo dobro organizovati.“<br />
Siniša, student master studija<br />
„ML je koristan časopis koji daje informacije o ekonomiji<br />
i važnim dogadjajima na <strong>fakultet</strong>u. Tema koja mi je<br />
poslednja ostala u sećanju je vezana za studentski<br />
parlament i izbore koji su bili organizovani. Na <strong>fakultet</strong>u je<br />
najbolje druženje i dobra ekipa.“<br />
Ljubomir, apsolvent<br />
„ML je vodeći časopis na Beogradskom univerzitetu. Ima<br />
dosta zanimljivih tekstova.“<br />
Jelena, Milena i Marina, studenti treće godine<br />
„ML nemamo priliku da redovno čitamo jer nikako ne<br />
možemo doći do njega. Imamo stara izdanja. Na faksu je<br />
odlično što su uveli projektore u svaku slušaonicu, ali su<br />
mnogo velike gužve.“<br />
Gordana, student četvrte godine<br />
„Brucoš specijal sam poslednji pročitala. Tekst o smeru<br />
Međunarodna ekonomija je bio odličan. A sve negativno<br />
na <strong>fakultet</strong>u polako kreće ka pozitivnom.“<br />
Mirko, student treće godine<br />
„Fakultet se u poslednje vreme trudi da ide u korak sa<br />
evropskim i svetskim tokovima, ali se prilično degradirao<br />
primanjem velikog broja studenata i gradivom koje nije u<br />
toku sa praksom.“<br />
Rekli su o EKOFu<br />
19
20<br />
Novo vreme – novi zahtevi<br />
Investiciono<br />
bankarstvo<br />
Cilj ovog teksta je da čitaocima<br />
Monopollista osvetli jednu od<br />
najperspektivnijih oblasti u kojoj bi<br />
nakon <strong>fakultet</strong>a mogli da se oprobaju.<br />
Dalje jačanje naše ekonomije, rast i<br />
produbljivanje našeg fi nansijskog<br />
tržišta, svakako će sa sobom doneti i<br />
veće šanse za sve.<br />
Imajući u vidu dolazak sve većeg<br />
broja renomiranih svetskih<br />
kompanija na naše tržište koje sa<br />
sobom donose know-how, nova<br />
rešenja i novi pristup problemima,<br />
kao i podizanje standarda u poslovanju<br />
domaćih kompanija, javljaju<br />
se novi zahtevi na koje moramo<br />
biti spremni.<br />
ŠTA JE INVESTICIONO<br />
BANKARSTVO?<br />
Teško je dati preciznu defi niciju<br />
jer se radi o veoma širokoj<br />
oblasti fi nansija koja se sastoji iz<br />
mnoštva segmenata. U najkraćem,<br />
investicione banke pomažu<br />
kompanijama, državi i njenim<br />
agencijama da generišu i prodaju<br />
hartije od vrednosti kako bi privukle<br />
kapital na primarnom tržištu<br />
kapitala neophodan za njihov dalji<br />
rast.<br />
Investicono bankarstvo čine mladi, sposobni, inteligentni<br />
ljudi. Međutim, oni takođe mogu biti arogantni,<br />
sveznalice, „gospodari svemira“. Pripremite se da<br />
budete okruženi ljudima kojima je glavna motivacija<br />
prilikom izbora karijere bio novac.<br />
Mogu se javiti u ulozi pokrovitelja<br />
(underwriter-a), kada otkupljuju<br />
emitovane hartije od vrednosti i<br />
prodaju ih preuzimajući na sebe<br />
kompletan rizik i zarađuju na razlici<br />
u ceni po kojoj su akcije prodale<br />
i ceni po kojoj su kupile akcije.<br />
Pored toga, mogu se javiti i u ulozi<br />
„običnog“ prodavca emitovanih<br />
hartija kada ne otkupljuju emitovane<br />
hartije, već ih distribuiraju,<br />
bez obaveze da neprodate akcije<br />
otkupe. Za ovaj posao investiciona<br />
banka naplaćuje proviziju koja<br />
zavisi od iznosa prodatih hartija.<br />
Ovaj tip poslova se obavlja na<br />
strani prodaje (sell side).<br />
Pored ove bazne delatnosti, investicione<br />
banke, takođe, pomažu<br />
investitorima kako individualnim<br />
tako i institucionalnim kao što su<br />
osiguravajuća društva, penzioni<br />
fondovi i drugo pri odlukama o<br />
kupovini, odnosno investiranju u<br />
hartije od vrednosti (buy side).<br />
„Asortiman proizvoda“ investicionih<br />
banaka čine i brokersko-dilerske<br />
usluge na sekundarnom<br />
tržištu, usluge upravljanja fi nansijskim<br />
sredstvima preduzeća i<br />
restrukturiranja<br />
preduzeća (corporate<br />
fi nance),<br />
zatim one vrše<br />
brojna istraživanja,<br />
analize<br />
i snabdevaju<br />
svoje klijente različitim<br />
fi nansijskim savetima. Veoma<br />
je značajna uloga investicionih<br />
banaka kao savetnika prilikom<br />
sklapanja merdžera i akvizicija<br />
(M&A transakcije). Radi se, dakle<br />
o veoma širokoj delatnosti punoj<br />
izazova, ali i rizika.<br />
GLOBALNO TRŽIŠTE<br />
- „BORBA DŽINOVA“<br />
Investiciono bankarstvo je, slobodno<br />
možemo reći, najresponzivnija<br />
fi nansijska delatnost, o<br />
čemu govori podatak da je globalni<br />
prihod ovih kompanija iznosio<br />
52,8 milijardi dolara u 2005. godini<br />
(zabeležen je rast od čak 14% u<br />
odnosu na 2004. god.) i u stalnom<br />
je porastu.<br />
„Globalni lideri“ na ovom tržištu<br />
su: Merrill Lynch (koja ima najveće<br />
tržišno učešče u SAD i koja je<br />
u konzorciumu sa Raiffeisen Investment<br />
AG izabrana za glavnog<br />
privatizacionog savetnika u privatizaciji<br />
našeg NIS-a), Citigroup,<br />
Morgan Stanley, Goldman Sachs,<br />
JPMorgan Chase i mnoge druge.<br />
Popularan naziv za banke koje su<br />
lideri po svojoj veličini, klijentima<br />
i reputaciji je bulge brackets, dok<br />
se za one manje, specijalizovane<br />
za određenu aktivnost koristi naziv<br />
boutiques.<br />
PRIMER UČEŠĆA<br />
INVESTICIONE BANKE<br />
U M&A TRANSAKCIJI<br />
Investicioni bankari pripremaju<br />
ideju o spajanju dveju fi rmi koju<br />
prezentiraju svojim klijentima, ističu<br />
prednosti takvog poslovnog poteza,<br />
očekujući da će njihova ideja<br />
biti percipirana od strane klijenata<br />
kao dobra i da će dobiti mandat da<br />
ideju sprovedu u delo. Trenutak
izvršenja zavisi od klijenta i njegove<br />
spremnosti za ovaj poduhvat.<br />
Kada dobiju mandat, investicione<br />
banke su obavezne da pripreme<br />
kompletan materijal neophodan<br />
za realizaciju transakcije i obave<br />
mnoštvo operacija neophodnih za<br />
izvršenje samog posla, kao što je<br />
koordinacija ponuda ili pregovori<br />
sa ciljnim merdžerom.<br />
POSAO<br />
INVESTICIONOG<br />
BANKARA<br />
Radi se o biznisu u kome se<br />
puno radi, puno rizikuje, ali i<br />
puno zarađuje. Investiciono<br />
bankarstvo je jedan od najboljih<br />
puteva za mladog čoveka<br />
jer mu omogućava da, nakon<br />
izlaska sa <strong>fakultet</strong>a, stekne<br />
bogato znanje i postane „kvalitetan“<br />
fi nansijski stručnjak, a<br />
da pored toga zaradi solidan<br />
novac.<br />
Međutim, u investiciono bankarstvo<br />
ne bi trebao ulaziti<br />
samo zbog novca, jer je životni<br />
stil investicionog bankara<br />
suviše zahtevan. Da bi<br />
neko opstao u ovom poslu,<br />
ne pominjući zahteve da korektno<br />
obavlja svoje zadatke,<br />
morao bi, pre svega, da<br />
zaista voli ono što radi. Čak i kad<br />
voli, karijera u investicionom bankarstvu<br />
može biti jako težak i trnovit<br />
put. Od zaposlenih se očekuju<br />
visoke analitičke, komunikativne<br />
mogućnosti, sistematičnost, kreativnost,<br />
visoka posvećenost poslu<br />
i spremnost da se radi pod pritiskom.<br />
Radno vreme investicionog<br />
bankara je, verovali ili ne, između<br />
50 i 120 sati sedmično. Zaposleni<br />
tokom prve tri godine, obično,<br />
imaju najduže radno vreme.<br />
CENA USPEHA<br />
U mislima većine investicionih<br />
bankara, nema puno toga kao<br />
što je privatni život. O tom govori<br />
ispovest jednog od njih: „ Moraš<br />
biti voljan da posao staviš kao<br />
top prioritet. Ja sam neoženjen i<br />
veoma je teško započeti vezu sa<br />
nekim kada radiš toliko sati i putu-<br />
ješ u Džakartu. To nije, samo rad<br />
100 sati sedmično, jer se svakog<br />
trenutka može desiti da dobijem<br />
zadatak da letim za Albukerki na<br />
tri dana. Viđao sam se s jednom<br />
devojkom prošle jeseni i morao<br />
sam da otkažem brojne sastanke<br />
sa njom. Ona mora da je pomislila<br />
- Ovaj tip me „zavlači“, ne može<br />
da odlazi u 2:00 posle ponoći nekoliko<br />
puta za redom.“<br />
Izborom jedne od najplaćenijih<br />
karijera nakon završetka <strong>fakultet</strong>a,<br />
takođe si izabrao da zaboraviš<br />
na neka zadovoljstva u kojima<br />
uživaju tvoji prijatelji (naravno, sa<br />
manjim platama). Svi očekuju od<br />
tebe da budeš dostupan 24 sata<br />
dnevno, 365 dana u godini. Mnogi<br />
u tom ne vide problem. Jedan<br />
insajder kaže: „Moje nastojanje<br />
je da uđem u sve to na neke tri<br />
godine, želim da radim puno sati<br />
i naučim što više mogu. Ne vidim<br />
ništa loše u svemu tome.“ Mislite<br />
o tome!<br />
Bitno je naglasiti i sledeće. Investicono<br />
bankarstvo čine mladi, sposobni,<br />
inteligentni ljudi. Međutim,<br />
oni takođe mogu biti arogantni,<br />
sveznalice, „gospodari svemira“.<br />
Pripremite se da budete okruženi<br />
ljudima kojima je glavna motivacija<br />
prilikom izbora karijere bio novac.<br />
DA LI SU SVA<br />
OVA ODRICANJA<br />
I PREPREKE NA<br />
PRAVI NAČIN<br />
KOMPENZOVANA?<br />
Svakako! Zarada se sastoji od<br />
osnovne plate i bonusa koji se<br />
dobija u zavisnosti od ostvarenih<br />
performansi kompanije. Studenti<br />
koji poseduju zvanje bachelor-a<br />
zapošljavaju se kao analitičari,<br />
dok oni koji završe MBA svoju<br />
karijeru počinju kao saradnici.<br />
Plata u prvoj godini, zajedno<br />
sa bonusom za analitičara<br />
(bachelor nivo) iznosi između<br />
60.000 i 110.000 $ u bulge<br />
brackets investicionim bankama,<br />
dok u manjim iznosi<br />
između 30.000 i 70.000$.<br />
Nakon tri godine ona naraste<br />
na između 80.000 i 200.000$<br />
u najpoznatijim, dok u manjim<br />
bankama na između 70.000 i<br />
150.000$ na godišnjem nivou.<br />
Plata zajedno sa bonusom<br />
za saradnika (MBA nivo)<br />
iznosi između 125.000 i<br />
235.000$ (da, dobro ste<br />
videli) u vodećim investicionim<br />
bankama, dok u boutiques<br />
iznosi između 70.000<br />
i 150.000$. Nakon tri godine u<br />
bulge brackets ona naraste na<br />
između 150.000 i 450.000 hiljada,<br />
dok u boutiques na između<br />
Da bi neko opstao u ovom poslu, ne<br />
pominjući zahteve da korektno obavlja<br />
svoje zadatke, morao bi, pre svega, da<br />
zaista voli ono što radi.<br />
120.000 i 250.000$ na godišnjem<br />
nivou. Podaci važe, naravno, za<br />
američko tržište. Nažalost, pristup<br />
i šansu da se zaposle u najvećim<br />
i najpoznatijim imaju, mahom, studenti<br />
sa najprestižnijih svetskih<br />
univerziteta poput Harvarda.<br />
KAKVA JE SITUACIJA U<br />
SRBIJI?<br />
Imajući u vidu da je naše fi nansijsko<br />
tržište relativno slabo razvij-<br />
21
22<br />
eno u odnosu na tržišta u razvijenim<br />
zapadnim zemljama i u nekim<br />
segmentima nedovoljno zakonski,<br />
ali i institucijalno zaokruženo, i<br />
delatnost investicionih banaka je<br />
prilično sužena. Najveći deo svojih<br />
aktivnosti investicione banke<br />
su usmerile na poslove svojinske<br />
transformacije, odnosno privatizacije.<br />
Bilo je potrebno oronula<br />
i posrnula društvena preduzeća<br />
restrukturirati (neka likvidirati) i<br />
pripremiti ih za prodaju.<br />
Među kupcima su se pojavili takozvani<br />
„strateški kupci“ koji su kupovali<br />
fi rme iz delatnosti kojom se<br />
bave kako bi integracijom ostvarili<br />
veće performanse, ali zantno brojniji<br />
su bili fi nansijski kupci, odnosno<br />
investicioni fondovi koji su postajali<br />
većinski vlasnici sa namerom da<br />
kupljena preduzeća restrukturiraju,<br />
povećaju tržišno učešće, obezbede<br />
njihov rast i da ga zatim u periodu<br />
od tri do pet godina prodaju - što im,<br />
inače, zakon u razvijenijim zemljama<br />
ne bi dozvolio, jer postoji zakonski<br />
utvrđena gornja granica udela u<br />
vlasništvu, čime je onemogućeno<br />
da investicioni fond postane većinski<br />
vlasnik konkretnog preduzeća (kod<br />
nas je Zakon o investicionim fondovima<br />
tek nedavno donet).<br />
Na tržištu Srbije u ovim transakcijama<br />
pojavili su se brojni svetski,<br />
ali i domaći igrači. Među njima se<br />
izdvojio Citadel kao lider. Citadel je<br />
učestvovao kao savetnik u transakcijama<br />
ukupne vrednosti preko<br />
5 milijardi €. Neki od značajnijih<br />
projekata su, svakako, savetovanje<br />
Vlade Republike Srbije u prodaji<br />
Mobi 063 norveškom Telenor-u<br />
(1,513 mlrd €), savetovanje Agencije<br />
za privatizaciju prilikom prodaje<br />
dela kapitala DIN i DIV Philip<br />
Morris-u i BAT-u (645 miliona €),<br />
akvizicija Delta banke od strane<br />
Banca Intesa (370 miliona €)... Iza<br />
njih slede BNP Paribas, francuski<br />
Rothschild koji su bili savetnici u<br />
transakcijama vrednim oko 2 milijarde<br />
€, zatim Nomura, Raiffeisen<br />
Investment AG i Merrill Lynch<br />
u transakcijama vrednim oko 1 milijarde<br />
€, Morgan Stanley...<br />
Branko SKOKOVIC<br />
Za uspeh je potrebno znanje, iskustvo i<br />
upornost<br />
Citadel<br />
Od kraja devedesetih do marta 2000. godine na<br />
američkom fi nansijskom tržištu je došlo do kontrakcije<br />
i velike krize. Na drugoj strani, u Srbiji se<br />
dešavala sasvim drugačija situacija. Zemlja je nakon<br />
decenijskog propadanja počela da staje na<br />
svoje noge.<br />
KAKO JE SVE<br />
POČELO...<br />
U leto 2001. u Beogradu su se<br />
sastala četvorica Srbina koji<br />
su do tada svoju karijeru gradili<br />
u Njujorku i Londonu, oprobani<br />
profesionalci u investicionom<br />
bankarstvu i na berzama<br />
u Americi i Engleskoj. Jedan od<br />
njih, Pavle Kavran, našao je angažman<br />
kao savetnik Gorana<br />
Pitića, ministra u novoosnovanom<br />
Ministarstvu za ekonomske<br />
odnose sa inostranstvom, gde<br />
je radio četiri meseca. U januaru<br />
2002. u Genex apartmanima<br />
osnovali su Citadel, danas vodeću<br />
investicionu banku u celoj<br />
jugoistočnoj Evropi.<br />
Početak svakako nije bio lak. Zemlja<br />
je bila u potpunom haosu.<br />
Naizgled sofi sticirani privrednici,<br />
puni ega, nisu shvatali neophodnost<br />
snabdedvanja uslugama,<br />
kvalitetnim informacijama i preporukama<br />
od strane profesionalaca,<br />
vodeći se geslom “glupim ljudima<br />
su potrebni savetnici”.<br />
Takvi, slobodno možemo reći,<br />
primitivni stavovi su u značajnoj<br />
meri prisutni i danas. Probleme<br />
su predstavljali i nepostojanje<br />
adekvatne zakonske regulative,<br />
visok nivo korupcije, institucionalna<br />
neuređenost itd. Ustaljene<br />
poslovne prakse koja postoji u<br />
razvijenim zemljama praktično da<br />
nije ni bilo. Stručnjaci iz Citadela<br />
su obavljanjem svojih poslova<br />
uspostavljali nove standarde poslovanja<br />
u Srbiji.<br />
SVAKI POČETAK JE<br />
TEŽAK<br />
Dvojica od četvorice osnivača<br />
nisu verovala u razvoj ovog tržišta,<br />
tako da su odlučila da izađu iz<br />
posla i vrate se u inostranstvo, ne<br />
sluteći da će fi rma koju su osnovali<br />
postati neprikosnoveni lider u<br />
svojoj oblasti. Zasluge za to svakako<br />
pripadaju Milutinu Nikoliću<br />
i Pavlu Kavranu - čelnim ljudima<br />
Citadela.<br />
Nakon šest meseci od osnivanja,<br />
Citadel kupuje dilersko-brokersku<br />
kuću jedne domaće banke koja<br />
je tada bila u stečaju, čime svoju<br />
delatnost proširuje i na brokersko<br />
dilerske poslove. Tako je nastao<br />
Citadel Sekjuritis.<br />
Uvidevši veliki potencijal u poslovima<br />
sa nekretninama, nizak rizik,<br />
relativno niska ulaganja i izrazito<br />
rastuće tržište, početkom 2003.<br />
nastaje Citadel Ril Estejt. Ovaj<br />
departman je pre svega transakciono<br />
orijentisan - zauzimaju pozicije<br />
u kupovini i prodaji i kreiraju<br />
transakcije.<br />
CITADEL DANAS<br />
Danas je Citadel vodeća fi rma za<br />
investiciono i fi nansijsko savetovanje,<br />
berzansko posredovanje,<br />
upravljanje investicijama i savetovanje<br />
u poslovima sa nekretninama<br />
u Jugoistočnoj Evropi. Zahvaljujući<br />
iskustvima koja je stekao u
Milutin Nikolić, MBA<br />
Managing Director u Citadelu, poseduje<br />
12 godina iskustva u investicionom<br />
bankarstvu, savetujući međunarodne<br />
i domaće kompanije u svim fazama<br />
njihovog razvoja. Upravljao je<br />
investicionim fondom Akropolis Kapital<br />
Partners sa sedištem u Londonu. Pre<br />
toga, savetovao je veliki broj klijenata sa<br />
liste Fortune i FTSE 100, kao član grupe<br />
za spajanja i akvizicije investicionih<br />
banakaa Salomon Broders i Vaserštajn<br />
Perela & Co (danas Citigroup i Drezdner<br />
Klajvort Vaserštajn). Bio je suosnivač i<br />
fi nansijer londonske fi rme Kjubiks koja<br />
se bavila visokim tehnologijama, koju<br />
je prodao investicionoj kući Morgan<br />
Stanlez. Osnovnu školu je završio<br />
u Beogradu. Uporedo je diplomirao<br />
ekonomiju na Univezitetima u Lozani<br />
i Sen Galenu. Magistrirao je biznis<br />
administraciju na Harvardu.<br />
Pavle Kavran<br />
Rukovodilac u Citadelu, ima<br />
osmogodišnje iskustvo u investicionom<br />
bankarstvu. Radio je kao trejder u<br />
Hartland Sekjuritisu u Njujorku pre<br />
osnivanja sopstvene brokerske kuće.<br />
Njegovo iskustvo obuhvata vrednovanje<br />
i analizu akcija, trgovanje na NYSE i<br />
NASDAQ-u i upravljanje višemilionskim<br />
portfoliom. Pre nego što je osnovao<br />
Citadel, radio je kao specijalni savetnik<br />
u Ministarstvu za međunarodne<br />
ekonomske odnose Vlade Republike<br />
Srbije. Diplomirao je ekonomiju na Klark<br />
Univerzitetu.<br />
Srbiji, svoje poslovanje je proširio<br />
na gotovo sva okolna tržišta.<br />
Pored kancelarija koje poseduje<br />
u Beogradu, Citadel je izuzetno<br />
aktivan na tržištima Hrvatske, Slovenije<br />
i Crne Gore gde ima svoje<br />
fi lijale. Poslovi M&A savetnika,<br />
istraživanja i analize akcija, savetnika<br />
za nekretnine, analize makroekonomskih<br />
kretanja vrše se i<br />
na tržištima Rumunije, Bugarske,<br />
BiH, Makedonije i Albanije.<br />
NAJMANJA<br />
KORUPCIJA U SRBIJI<br />
Prema rečima jedonog od glavnih<br />
ljudi Citadela, g-dina Milutina Nikolića,<br />
danas je Srbija najrazvijenije<br />
tržište u regionu što se tiče investicionog<br />
bankarstva, sa manje<br />
korupcije, sa mnogo više aktivnih<br />
posrednika nego u okolnim zemljama<br />
poput Bugarske, Rumunije,<br />
BiH... Prema njegovim rečima<br />
naš najveći problem je što<br />
nismo uspeli da u većoj meri<br />
animiramo strane investitore,<br />
što je rezultiralo manjim<br />
ulaganjima kapitala u odnosu<br />
na ulaganja u okruženju.<br />
Kako biznis zahteva permanentan<br />
rast, Citadel u zadnje<br />
vreme, kako bi smanjio promenjivost<br />
(volatilnost) svojih<br />
prihoda, pored poslova posredovanja,<br />
ulazi u poslove<br />
u kojima „preuzima rizik“ -<br />
ulaže svoja sredstva u akcije<br />
preduzeća i postaje većinski<br />
vlasnik. Tim njegovih stručnjaka<br />
vrši restrukturiranje i<br />
kasnije se isto preduzeće,<br />
ali sa znatno boljim performansama,<br />
prodaje. U planu<br />
je i osnivanje investicionog<br />
fonda u skladu sa zakonom<br />
koji stupa na snagu početkom<br />
naredne godine, čime<br />
će Citadel prerasti u pravi<br />
fi nansijski konglomerat.<br />
„Mi moramo da idemo dalje.<br />
Naš sadašnji uspeh je plod<br />
cilja i težnje da budemo najbolji“,<br />
ističe Nikolić.<br />
ŠTA JE TO ŠTO<br />
CITADEL ČINI<br />
TAKO MOĆNIM?<br />
To je svakako pristup usmeren ka<br />
klijentu, gde se u prvi plan stavljaju<br />
njegovi zahtevi, njihovo razumevanje,<br />
posvećenost samom<br />
klijentu i stremljenje ka maksimiziranju<br />
vrednosti za njega. Razumevanje<br />
domaćeg i regionalnog<br />
tržišta i besprekorno sprovođenje<br />
transakcija se podrazumevaju.<br />
Sve to obavlja kvalitetan i iskusan<br />
tim konsultanata.<br />
Diversifikovana<br />
lista klijenata<br />
uključuje domaće<br />
i međunarodne<br />
korporacije,<br />
Vlade, fi nansijske<br />
institucije, fi -<br />
zička lica sa visokim<br />
kapitalom<br />
i preduzetnike.<br />
Sve Citadelove<br />
klijente je zaista<br />
teško nabrojati.<br />
On je ubedljivo najveći savetnik<br />
Agencije za privatizaciju Republike<br />
Srbije na transakcijama<br />
koje defi nišu industriju. Lider je u<br />
vrednosti zaključenih transakcija<br />
prodaje preduzeća i kao savetnik<br />
na strani kupca na privatizacijama<br />
u Srbiji. Na prvom mestu je i kao<br />
savetnik na spajanjima i preuzimanjima<br />
u privatnom sektoru, sa<br />
6 potpisanih mandata.<br />
REZULTATI CITADELA<br />
U nedavnoj prodaji kompanije<br />
Mobi 63, u kojoj je ostvarena rekordna<br />
cena od 1,513 milijardi €,<br />
Citadel je, zajedno sa francuskim<br />
Rotčildom, aktivno učestvovao<br />
kao savetnik Vlade Republike Srbije.<br />
Takođe je radio, zajedno sa<br />
Morgan Stenlijem, kao savetnik<br />
pri prodaji Duvanske Industrije Niš<br />
i Duvanske Industrije Vranje – Filip<br />
Moris, odnosno BAT-u, gde je<br />
postignuta ukupna cena od oko<br />
649 miliona €. Poznat je i angažman<br />
kao savetnika pri kupovini<br />
Beopetrola od strane Lukoila,<br />
vrednost transakcije oko 210 miliona<br />
€. Među poznatijim klijentima<br />
su i Hajniken, Nestle, Danone,<br />
Telenor, Delta Holding, Merkator,<br />
Knof, B92, Našicecement, Farmako<br />
i mnogi drugi.<br />
Citadel je bio izuzetno aktivan i<br />
kao savetnik na transakcijama u<br />
bankarskom sektoru. Istakao se<br />
i kao vodeći savetnik Agencije<br />
za osiguranje depozita. Ukupna<br />
vrednost transakcija u ovoj oblasti<br />
na kojima je radio iznosi preko 1,1<br />
milijardi € u čemu je, takođe, bolji<br />
od konkurenata. O tome govori<br />
naredni grafi kon.<br />
23
Neke od poznatijih transakcija su preuzimanje Delta<br />
banke od Banke Intesa gde je Citadel, zajedno<br />
sa Rotčildom, bio savetnik pri kupovini, a transakcija<br />
je iznosila 370 miliona €. U skorašnjoj privatizaciji<br />
Vojvođanske banke i Panonske banke Citadel je,<br />
takođe, imao funkciju savetnika, ovog puta na strani<br />
prodaje. Vojvođanska banka je prodata za 385 miliona<br />
€, a Panonska za 140 miliona €. Savetovao<br />
je i Eurobank pri kupovini Nacionalne Štedionice (85<br />
miliona €). Učestvovali su i u privatizacijama Kulske<br />
banke, Niške banke...<br />
Citadel, svakako, možemo okarakterisati kao jedan<br />
od srpskih brendova. Američki sistem poslovanja i<br />
iskustvo sa razvijenih svetskih tržišta, adekvatno prilagođeni<br />
domaćim uslovima, pokazalo se kao dobitna<br />
kombinacija, jer ova kompanija nezadrživo raste.<br />
Kao jedan od<br />
najvećih problema<br />
u Srbiji<br />
jedan od vlasnika,<br />
g-din<br />
Nikolić, vidi<br />
nedostatak kadrova.<br />
Postoji<br />
ogroman problem<br />
u samom<br />
školskom sistemu,mentalitetu<br />
i samom konceptu života. „Ovde ne postoji<br />
konkurencija, ovde ljudi nisu ugroženi time što nisu<br />
dobri“, ističe on. Prema njegovim rečima situacija je<br />
slična i u okolnim državama. Međutim, te stvari će se<br />
polako menjati jer je to nužno.<br />
HR – LJUDSKI RESURSI U<br />
CITADELU<br />
Da bi postao deo Citadel porodice mlad čovek mora<br />
da ima želju za stalnim napretkom i usavršavanjem,<br />
on mora da teži ka tome da bude bolji i spreman da<br />
se dokazuje. „Potrebni su nam ljudi koji mogu dovoljno<br />
brzo da uče, koji imaju permanentnu želju za<br />
boljitkom i dovoljno energije da istraju“, naglašava<br />
Nikolić. On uočava značaj Ekonomskog <strong>fakultet</strong>a u<br />
edukovanju kadrova potrebnih ovoj delatnosti, ali ne<br />
isključuje mogućnost da i sposobni ljudi sa drugih<br />
<strong>fakultet</strong>a poput FON-a, Elektrotehničkog <strong>fakultet</strong>a<br />
itd. jednog dana izrastu u kvalitetnog konsultanta. U<br />
najavi je i produbljivanje saradnje između Ekonomskog<br />
<strong>fakultet</strong>a i Citadela, vezano za stručne prakse,<br />
regrutovanje kadrova, predavanja i seminare. Ovo<br />
je velika šansa za sve one koji razmišljaju o svojoj<br />
budućnosti.<br />
Upitan da nam kaže formulu uspeha, g-din Nikolić<br />
nam je poručio: „U životu sam se uvek vodio onim<br />
što volim i to je pobedilo, to mi se isplatilo. To je preporuka<br />
svima vama, znači, radite ono što volite“.<br />
Branko SKOKOVIĆ<br />
24<br />
Organizovana poseta studenata<br />
koji prate predmet Ekonomika<br />
agrara<br />
Novosadska<br />
produktna<br />
berza<br />
Na osnovu Zakona o javnim berzama<br />
od 3. novembra 1886. god., a u cilju<br />
unapređenja, olakšanja i regulisanja<br />
trgovinskog prometa, u Novom Sadu je<br />
5. marta 1921. godine osnovana berza.<br />
Njen službeni naziv bio je “Novosadska<br />
produktna i efektna berza”.<br />
TRGOVANJE NA BERZI<br />
Predmet trgovine na Novosadskoj berzi od osnivanja<br />
su bile razne poljoprivredne robe. Berza je funkcionisala<br />
do 1941. godine. Produktna berza Novi Sad<br />
obnovljena je Rešenjem i Uredbom Izvršnog veća<br />
Skupštine NR Srbije decembra 1958. i januara 1959.<br />
godine. Prvi zvanični berzanski sastanak, održan je<br />
29. maja 1959. godine i obeležava se kao dan “Produktne<br />
berze” Novi Sad. Produktna berza je u procesu<br />
transformacije sa ciljem da preraste u modernu<br />
berzu fjučersa, opcija i robe.<br />
Sadašnji delokrug rada se, kroz standardizaciju i<br />
regulaciju, uređuje kao SPOT tržište poljoprivrednih<br />
proizvoda i predstavlja temelj »Novosadske berze«<br />
Novi Sad.<br />
Produktna berza je od decembra meseca 2001. godine<br />
uvela novu tehnologiju trgovine na SPOT tržištu,<br />
preko Naloga za kupovinu i Naloga za prodaju, čime<br />
je obezbeđena potpuna transparentnost berzanskog<br />
poslovanja i smanjena mogućnost eventualnog<br />
neispunjenja obaveza po ovim poslovima.<br />
Produktna berza Novi Sad vrši berzansko posredovanje<br />
na tržištu poljoprivrednih proizvoda (kukuruz,<br />
pšenica, suncokret, soja i ostalo), čiji je kvalitet<br />
utvrđen standardima Pravilnika trgovine Produktne<br />
berze Novi Sad.<br />
O USLOVIMA TRGOVANJA<br />
Kao učesnici u trgovanju na berzi mogu se pojavljivati<br />
isključivo članovi berze. Članstvo na berzi<br />
stiče se plaćanjem polugodišnje berzanske članarine<br />
u visini od 10.000 dinara. Sticanjem svojstva člana,<br />
domaće pravno lice stiče pravo trgovanja na berzi,
ima pristup podacima o cenama<br />
na sajtu berze i raspolaže usmenim<br />
informacijama o cenama,<br />
stanju i uslovima na tržištu.<br />
Produktna berza izdaje svakog<br />
petka “Berzanski informator”<br />
u kome se nalaze sve značajne<br />
informacije o cenama, obimu<br />
trgovine, stanju i uslovima na<br />
tržištu za proteklu nedelju. Pored<br />
ovoga, Produktna berza je jedina<br />
ovlašćena institucija na ovim prostorima<br />
za izdavanje zvaničnih Potvrda<br />
o cenama za pojedine poljoprivredne<br />
proizvode za određeni<br />
period u prošlosti.<br />
Berzanska provizija, koju berza<br />
naplaćuje svakom učesniku koji<br />
trguje na berzi, iznosi 0,5% od<br />
vrednosti posla. Kao subjekti trgovine<br />
na berzi se mogu pojaviti<br />
samo domaća pravna lica.<br />
NAČIN TRGOVANJA<br />
Od 1. januara 2002. godine na<br />
Berzi se u potpunosti prešlo na<br />
sistem trgovanja preko naloga za<br />
kupovinu i naloga za prodaju.<br />
Tehnika trgovine podrazumeva<br />
sledeći redosled: ukoliko se želi<br />
prodati izvesna količina neke<br />
robe, potencijalni prodavac berze<br />
faksom šalje popunjen i overen<br />
nalog za prodaju, na osnovu koga<br />
berza kotira za prodaju robu iz naloga<br />
za prodaju. Na drugoj strani,<br />
kupac robe berzi šalje popunjen<br />
i overen nalog za kupovinu, na<br />
osnovu koga berza kotira za kupovinu<br />
robu iz naloga za kupovinu.<br />
Onog momenta kada se na berzi<br />
upare nalozi za kupovinu i prodaju,<br />
berza šalje faksom prodavcu<br />
potvrdu prodaje i od njega traži<br />
da berzi faksom pošalje profakturu<br />
za količinu robe koja je prodata po<br />
nalogu za prodaju i berza faksom<br />
šalje kupcu potvrdu kupovine i<br />
profakturu prodavca čime se konretna<br />
transakcija završava<br />
KO MOŽE NA BERZU<br />
Berza, kao organizovan prostor<br />
na kome se trguje strogo standardizovanim<br />
tržišnim materijalima,<br />
pruža potpunu materijalnu i pravnu<br />
sigurnost učesnicima u trgovini<br />
i garantuje sigurnost realizacije<br />
sklopljenih poslova. Berzanski<br />
posrednici mogu biti: brokerske<br />
kuće, dilerske kuće i investicioni<br />
fondovi.<br />
Brokeri rade u svoje ime a za tuđi<br />
račun i za svoje usluge naplaćuju<br />
proviziju tzv. brokeražu.Oni takođe<br />
mogu na zahtev klijenta pružati<br />
i konsultantske usluge.<br />
Dileri rade u<br />
svoje ime i za<br />
svoj račun,<br />
a sve u cilju<br />
ostvarenja pozitivne<br />
razlike u<br />
ceni. Oni imaju<br />
još jednu važnu<br />
ulogu, a to<br />
je da ukoliko<br />
obim trgovine<br />
na berzi opadne, oni budu ti koji<br />
će pokrenuti trgovinu (engl. “to<br />
make market “).<br />
Investicioni fondovi predstavljaju<br />
evolutivno najrazvijeniji oblik<br />
berzanskih posrednika. Oni vrše<br />
koncentraciju i mobilizaciju tako<br />
predujmljenog kapitala, a sve sa<br />
ciljem kreiranja takvog portfolija<br />
koji će minimizirati rizike na osnovu<br />
“držanja” određenih tržišnih<br />
materijala. Imaju još jednu značajnu<br />
funkciju, a to je konsultativna.<br />
Na Berzi se obavljaju dve vrste<br />
poslova: promptni i terminski poslovi.<br />
Promptni berzanski poslovi<br />
su poslovi kod kojih se posao<br />
sklapa danas, a obaveze po ovom<br />
poslu se izvršavaju ili odmah po<br />
zaključenju posla ili u roku od<br />
dva do pet radnih dana. Primarni<br />
motiv odvijanja ovih poslova jeste<br />
prodaja ili kupovina konkretnog<br />
tržišnog materijala bez ambicije<br />
da se ostvare izvesni špekulativni<br />
efekti na osnovu ostvarenja razlike<br />
u ceni.<br />
Terminski berzanski poslovi su<br />
poslovi kod kojih se posao sklapa<br />
danas, a obaveze po ovom poslu<br />
se izvršavaju na neki budući termin,<br />
duži od pet radnih dana. S<br />
Internet adrese nekih svetskih berzi:<br />
Chicago Board of Trade www.cbot.com<br />
Chicago Mercantile Exchange www.cme.com<br />
Kansas City Board of Trade www.kcbt.com<br />
New York Mercantile Exchange www.nymeks.com<br />
Mid-America Commodity Exchange www.midam.com<br />
Minneapolis Grain Exchange www.mgeks.com<br />
The Tokyo Grain Exchange www.tge.com<br />
obzirom da je vreme kao varijabla<br />
kod ovih poslova vrlo izražena<br />
promenljiva, rizici koje ovi poslovi<br />
sa sobom nose su značajni. Jedan<br />
od motiva za obavljanje ovih<br />
poslova je vrlo često ambicija za<br />
ostvarenje poztivne razlike u ceni<br />
tržišnog materijala. Trgovci koji se<br />
javljaju kao učesnici u berzanskim<br />
aktivnostima se u globalu dele u<br />
dve grupe : hedžeri i trejderi.<br />
Ana Šantak<br />
anasantak@hotmail.com<br />
25
26<br />
Koliko je zaista štetna brza hrana?<br />
FAST FOOD – NO GOOD<br />
Brza hrana je osvojila svet, a sa njom je došla i epidemija gojaznosti.<br />
Mekdonalds, najveći lanac restorana brze hrane, posluje u 119 svetskih<br />
zemalja i dnevno usluži <strong>47</strong> miliona ljudi. Koka Kola je najvredniji svetski<br />
brend sa vrednošću od 67 milijardi dolara i profi tom od 5 milijardi. Prosečna<br />
težina Amerikanaca povećala se za četiri kilograma u prošloj deceniji i danas<br />
65% Amerikanaca ima višak kilograma. Evropa se suočava sa epidemijom<br />
gojaznosti i predviđa se da će do 2010. god. u Evropi biti 150 miliona gojaznih.<br />
Širom sveta procenat gojaznih se udvostručio u poslednjih trideset godina.<br />
KO JE KRIV ZA<br />
EPIDEMIJU?<br />
Svetska zdravstvena organizacija<br />
je gojaznost proglasila za bolest.<br />
Ljudi uglavnom višak kilograma<br />
smatraju estetkim problemom, ali<br />
su posledice gojaznosti po zdravlje<br />
mnogo opasnije. To su: povišen<br />
krvni pritisak, oboljenja srca<br />
i krvnih sudova i povišen holesterol.<br />
Rizik od bolesti kao što su<br />
dijabetes, rak, artritis, impotencija<br />
i psihički poremećaji značajno raste.<br />
Gojazni ljudi imaju teškoća u<br />
„Quick facts“<br />
- Jedna kalorija je količina energije koja je<br />
potrebna da bi se litar vode zagrejao za jedan<br />
stepen celzijusa.<br />
- Preporučena dnevna potreba za kalorijama je<br />
2500 kod muškaraca i 2000 kod žena.<br />
- U Big Meku ima 545 kalorija.<br />
- Najviše kalorija ima u mastima. Gram masti ima 9<br />
kalorija.<br />
- U restoranima brze hrane svakog dana jede 25%<br />
Amerikanaca.<br />
- Godišnje američke aviokompanije troše dodatnih<br />
275 miliona dolara za gorivo kako bi mogle da<br />
prevezu sve deblje Amerikance.<br />
- Benzinske pumpe u Americi zarade više para od<br />
prodaje slatkiša i sokova nego do prodaje benzina.<br />
- Dokazano je da što više gledate hranu, to ćete<br />
više hteti da je pojedete. Istraživači su testirali 40<br />
žena i otkrili da su dva puta veće šanse da će im<br />
se jesti čokolada ako je vide.<br />
- Preko 40% prehrambenih proizvoda u Americi<br />
ima oznaku “light”. Bez obzira na to, Amerikanci<br />
su i dalje najdeblja nacija na svetu.<br />
- Većina dijeta je kratkog efekta – 90 do 95% ljudi<br />
koji smršaju vrati se na staru težinu.<br />
privatnim životu, često su depresivni<br />
i izolovani od društva. Za<br />
epidemiju gojaznosti najčešće<br />
se okrivljuju restorani brze hrane<br />
i industrija „mekih pića“ (soft<br />
drinks) i slatkiša. Korporacije kao<br />
Mekdonalds, Koka Kola i Pepsi se<br />
okrivljuju za agresivan marketing,<br />
naročito usmeren prema deci.<br />
Ronalda Mekdonalda, maskotu<br />
„Meka“, prepoznaje 96% američke<br />
dece i samo je Deda Mraz poznatiji<br />
od njega. Industrija brze hrane<br />
ulaže milione dolara u obrazovne<br />
programe u Americi<br />
u zamenu za proda-<br />
ju svojih proizvoda u<br />
školama. U Vašingtonu<br />
su stalno aktivni<br />
lobisti koje kompanije<br />
plaćaju kako bi<br />
se donosili zakoni u<br />
njihovu korist. Kritika<br />
se upućuje i zbog<br />
stalnog povećavanja<br />
porcija koje se nude<br />
mušterijama. Mekdonalds<br />
je u početku<br />
imao samo malu<br />
porciju pomfrita od<br />
200 kalorija, a danas<br />
postoje četiri od kojih<br />
najveća ima 600 kalorija.<br />
Hranljiva vrednost<br />
je isto predmet<br />
kritike. Brza hrana je<br />
bogata mastima, šećerom<br />
i solju. Voća<br />
i povrća praktično<br />
nema, kao i minerala<br />
i vitamina. Topljeni sir na picama<br />
i u čizburgerima ispušta endorfi n<br />
koji je opijat i izaziva osećaj zadovoljstva.<br />
Gazirana pića i slatkiši<br />
su bogati šećerom i kofeinom.<br />
Stručnjaci upozoravaju da ova<br />
kombinacija izaziva zavisnost.<br />
Brzoj hrani i sokovima dodaju se<br />
aditivi kako bi se poboljšao ukus i<br />
zadržala svežina. Uticaj aditiva na<br />
ljudsko zdravlje i dalje je diskutabilan.<br />
Peciva, veoma popularna u<br />
Srbiji, prave se od brašna i industrijskog<br />
margarina koji je bogat<br />
transmasnim kiselinama, najopasnijim<br />
uzročnikom povišenog<br />
holesterola. Neke naučne studije<br />
pokazuju da nije samo nezdrava<br />
ishrana kriva za epidemiju gojaznosti.<br />
Tu su i nedostatak fi zičkih<br />
aktivnosti, nasleđe, stres i nedostatak<br />
sna. Po jednoj studiji krive<br />
se i klima uređaji i centralno grejanje.<br />
Objašnjenje je da ljudi ne<br />
troše energiju na prilagođavanje<br />
temperaturi i da zbog toga manje<br />
troše kalorije.<br />
MESEC DANA U MEKU<br />
Kada su 2004. godine dve tinejdžerke<br />
u Americi tužile Mekdonalds<br />
zbog gojaznosti, američki producent<br />
Morgan Spurlok došao je<br />
na interesantnu ideju. Odlučio je<br />
da pokuša nesvakidašnji eksperiment<br />
i snimi dokumentarni fi lm.<br />
Tri puta dnevno, punih 30 dana<br />
jeo je samo u Mekdonaldsu. Pravilo<br />
je bilo da jede i pije svako jelo<br />
sa menija bar jednom (uključujući
i vodu) i da prihvata „super size“<br />
porcije samo ako mu ponude.<br />
Takođe, Spurlok je smanjio svoju<br />
fi zičku aktivnost i ograničio se na<br />
2500 koraka koliko prosečni Amerikanac<br />
hoda svakog dana. Na<br />
početku eksperimenta pregledala<br />
su ga tri lekara koja su zaključila<br />
da je odličnog zdravlja. Bio je visok<br />
188 centimetara i težak 84,1<br />
kilogram. Sve telesne funkcije bile<br />
su mu normalne. Dok je trajao eksperiment<br />
Spurlok je dnevno unosio<br />
oko 5000 kalorija, dva<br />
puta više od preporučene<br />
količine. Uneo je ukupno<br />
5,5 kilograma masti i skoro<br />
14 kilograma šećera.<br />
Devet puta su mu ponudili<br />
„super size“ opciju. Za<br />
samo 30 dana ugojio se<br />
11 kilograma. Holesterol<br />
mu je porastao za 39%.<br />
Često je bio depresivan<br />
i imao glavobolju koju je<br />
mogao da izleči jedino<br />
novim porcijama brze hrane.<br />
Doktori su bili zaprepašćeni<br />
stanjem njegove<br />
jetre, koja je zbog velike<br />
količine masti ličila na jetru<br />
alkoholičara. Spurlok<br />
je posle dva meseca stroge<br />
dijete vratio holesterol<br />
i funkcije jetre na normalu<br />
i trebalo mu je punih 14<br />
meseci da se vrati na staru<br />
kilažu. Morgan Spurlok<br />
je izveo još jedan eksperiment<br />
prilikom snimanja<br />
svog dokumentarca. Sve<br />
namirnice iz Mekdonaldsa<br />
ostavio je nezaštićene<br />
kako bi pratio raspadanje. Većina<br />
se brzo pokvarila, ali je Big Meku<br />
bilo potrebno čak 5 nedelja da se<br />
pokvari, a pomfrit ni posle 6 nede-<br />
lja nije pokazivao znake kvarenja.<br />
Film „Super size me“ je bio nominovan<br />
za Oskara i privukao je veliku<br />
pažnju javnosti.<br />
BRZA HRANA<br />
UZVRAĆA UDARAC<br />
Industrija brze hrane nije dugo čekala<br />
da odgovori na ovaj fi lm. Šest<br />
nedelja posle premijere fi lma,<br />
Mekdonalds je objavio da povlači<br />
„super size“ opcije iz prodaje negirajući<br />
da to ima veze sa fi lmom.<br />
Ubrzo je uveo nove „Premijum“<br />
salate. Svi restorani su dobili informacije<br />
o hranljivosti kako bi se<br />
mogle pokazati kupcima. Lanci<br />
brze hrane danas pričaju o „saradnji“<br />
i „zdravoj brzoj hrani“. Glavni<br />
argument je slobodan izbor kupca<br />
koji ne mora da kupuje njihovu<br />
hranu. Međutim i pored uvođenja<br />
nove „zdrave“ taktike lanci brze<br />
hrane nastavili da uvode nove, još<br />
kaloričnije proizvode. Interesantno<br />
je da je uvođenje novih proizvoda,<br />
kao što je Burger Kingov „džinovski<br />
omlet sendvič“ sa 730 kalorija i<br />
<strong>47</strong> grama masti uvek praćeno rastom<br />
prodaje. Posle Spurlokovog<br />
eksperimenta pojavili<br />
su novi koji su doveli<br />
do zanimljivih rezultata.<br />
Skot Kasvel je snimio<br />
sličan dokumentarac,<br />
samo što je on smršao<br />
skoro devet kilograma.<br />
Za razliku od Spurloka,<br />
Kasvel nije jeo sve<br />
sa menija, uglavnom je<br />
jeo salate i nije otkrio<br />
sve detalje svog eksperimenta.<br />
Soso Veli<br />
i Merab Morgan su skinuli<br />
12 i 17 kilograma<br />
u Mekdonaldsu pazeći<br />
da jedu manje od 2000<br />
kalorija dnevno. Profesor<br />
Džejms Parter sa<br />
Univerziteta Južni Ilinois<br />
pripremio je specijalnu<br />
dijetu u Mekdonaldsu<br />
za dvoje tinejdžera.<br />
Oboje su smršali. Nijedan<br />
od ovih pokušaja<br />
nije ispitao uticaj brze<br />
hrane na holesterol i jetru.<br />
U svom fi lmu Spurlok<br />
je intervjuisao Dona<br />
Gorskog, čoveka koji<br />
praktično jede samo Big Mek. Don<br />
je normalne težine i holesterol mu<br />
je nizak, iako je pre snimanja fi lma<br />
pojeo preko 19 hiljada hamburge-<br />
Plakat za fi lm<br />
„Super size me“<br />
BMI UHRANJENOST RIZIK OD BOLESTI<br />
< 18.5 Mršavi Minimalni<br />
18.5 - 25 Normalno uhranjeni Nizak<br />
25 - 30 Prekomerno uhranjeni Umeren<br />
30 - 35 Umereno gojazni Visok<br />
35 > Jako gojazni Vrlo visok<br />
27
28<br />
ra.<br />
Brza hrana je preživela udarac.<br />
Dve tinejdžerke su posle šestomesečne<br />
parnice izgubile spor sa<br />
Mekdonaldsom. Sudija je zaključio<br />
da nemaju dokaza da je brza<br />
hrana uticala na njihovo zdravlje.<br />
Marta 2004. Kongres je doneo<br />
„Čizburger zakon“ kojim je onemogućeno<br />
parničenje sa „fast<br />
food“ restoranima. Mnoge škole u<br />
Americi su zabranile prodaju brze<br />
hrane i proterale automate sa sokovima<br />
i slatkišima iz škola. Uprava<br />
za zdravstvo Njujorka je donela<br />
zabranu korišćenja transmasnih<br />
kiselina u restoranima. Svi restorani,<br />
uključujući i „fast food“ moraće<br />
potpuno da izbace ove masti<br />
do 2008. godine. Džejmi Oliver,<br />
poznati engleski kuvar, ubedio<br />
je engleski parlament da uvede<br />
njegov program zdrave ishrane<br />
u škole. Međutim, „fast food“ restorani<br />
i dalje beleže rast prodaje<br />
– predviđa se da će ukupna prodaja<br />
u Americi iznositi 142 milijarde<br />
dolara u 2006. godini, 5% više<br />
nego u 2005.<br />
KAKO JE U SRBIJI?<br />
Brza hrana je svuda oko nas: pljeskavice,<br />
peciva, pice, slatkiši, grickalice<br />
i gazirani sokovi mogu se<br />
kupiti na svakom ćošku. Danas je<br />
sasvim normalno da doručkujemo<br />
burek, ručamo picu, a za večeru<br />
jedemo čips i pijemo Koka Kolu. U<br />
Srbiji od velikih svetskih korporacija<br />
prisutni su Mek Donalds i Koka<br />
Kola, dok je učešće drugih simbolično.<br />
Mekdonalds ima 12 restorana<br />
u Srbiji, od toga 9 u Beogradu.<br />
Prodaja je skromna u odnosu na<br />
rezultate sa početka devedesetih i<br />
menadžment fi rme smatra zapadni<br />
Balkan „poslednjim neosvojenim<br />
tržištem“. Kod nas se uglavnom<br />
kupuju peciva, pice i hamburgeri i<br />
to najčešće u kioscima i pekarama.<br />
Pre 6 godina u Beogradu je<br />
bilo preko dve hiljade ilegalnih kioska,<br />
a danas ih ima 1116. Planira<br />
se smanjivanje broja objekata na<br />
oko 750. Obično su ova smanjivanja<br />
praćena negodovanjem, pa je<br />
gradska vlada obećala da građani<br />
„neće morati da pešače previše“.<br />
Opština Zemun je odbila da smanji<br />
broj lokala.<br />
Leskovačka Roštiljada<br />
Brojke su zabrinjavajuće. Istraživanja<br />
su pokazala da 95% odraslih<br />
i 89% dece doručkuje van<br />
kuće, uglavnom u pekarama. Preko<br />
polovine odraslih (54%) ima višak<br />
kilograma, a 16% je gojazno.<br />
Raste broj gojazne dece i dece sa<br />
visokim pritiskom. Brza hrana zamenjuje<br />
doručak i manje od 20%<br />
dece unosi dovoljno kalcijuma i<br />
vitamina. Moderan život je učinio<br />
ishranu van kuće normalnom<br />
pojavom. Srbi sve više jedu brzu<br />
hranu i postaju sve deblji. Zajedno<br />
sa stresom i pušenjem, gojaznost<br />
je postala osnovni uzrok kardiovaskularnih<br />
bolesti. Po smrtnosti od<br />
BMI (Body Mass Index) je<br />
jednostavan pokazatelj<br />
za utvrđivanje gojaznosti.<br />
Odobrila ga je SZO i koristi<br />
se u celom svetu. Računanje<br />
je jednostavno: težina u<br />
kilogramima deli se sa<br />
kvadratom dužine u metrima<br />
BMI= TT(kg)/TV(m 2)<br />
bolesti srca, Srbija je druga u svetu<br />
posle Rusije!<br />
ŠTA DA JEDEMO?<br />
Postoji dovoljno dokaza o štetnosti<br />
brze hrane, ali je ljudi širom sveta<br />
jedu. Teško je naći čoveka koji ne<br />
voli pljeskavice, picu ili čips. Stiven<br />
Viterli, stručnjak za ishranu,<br />
izneo je u svojoj knjizi „Zašto ljudi<br />
vole brzu hranu“ zanimljivu teoriju.<br />
Njegovo mišljenje je da smo mi<br />
genetski predodređeni da volimo<br />
„fast food“ jer je čovekova ishrana<br />
hiljadama godina bila siromašna<br />
mastima, šećerom i solju. Ljudski<br />
mozak je evoluirao da ih traži<br />
gde god je to moguće. Danas je<br />
ovakva hrana lako dostupna, ali<br />
nasleđe je ostalo. Život u 21. veku<br />
podrazumeva sve manje slobodnog<br />
vremena, stres i brzinu. Brza<br />
hrana je danas način života. Jeftina<br />
je, brzo se pravi i još brže jede.<br />
Većina nutricionista smatra da<br />
brzu hranu ne treba jesti. Stručnjaci<br />
savetuju raznovrsnu ishranu<br />
sa puno voća i povrća, integralnih<br />
žitarica i umerenim unošenjem<br />
mesa i mlečnih proizvoda. Umesto<br />
gaziranih sokova preporučuju<br />
se čaj i mineralna voda. Masti, ulja<br />
i šećer trebalo bi da čine oko 5%<br />
dnevnog kalorijskog unosa. Na<br />
kraju, svako od nas ima pravo na<br />
izbor, a on je jednostavan - živeti<br />
zdravo ili biti debeo i (ne)srećan.<br />
Branko KUBAT
Plamene zore bude me iz sna: Dobro jutro, Vojlovico!<br />
Zbog čega Južni Banat ostaje bez daha?<br />
Bopal a na Tamišu<br />
Sudbina Pančeva stvara glavobolju ne samo onima<br />
koji udišu njegov vazduh, već i onima koji nas<br />
uveravaju da tako mora biti: tu ne pali ni pozivanje<br />
na Bolonjsku deklaraciju ni na Kosovo. Neprijatelj je<br />
nevidljiv, ali svoj račun isto dostavlja sa par decenija<br />
zakašnjenja. Welcome to Planet Pančevo.<br />
Opis duštvenih prilika u Pančevu lako<br />
staje u jednu rečenicu. Defi nicija da<br />
“jedna četvrtina živi a tri četvrtine umiru<br />
od hemijske industrije“ govori nam<br />
sve o stanju ovog južnobanatskog<br />
centra u kome je “zagađenje“ odavno<br />
zamenilo pivo i Utvine poljoprivredne<br />
avione kao zaštitni znak. No, o zagađenju<br />
i njegovim posledicama je već<br />
dovoljno rečeno i pisano. Bolje se zapitajmo<br />
šta u stvari navodi malo više<br />
od 100.000 Pančevaca da redovno i<br />
spokojno konzumira otrovni koktel koji<br />
im servira tzv. Južna zona? Nije dovoljno<br />
crtati sliku o pokornom srpskom<br />
podaniku koji se plaši da uzme stvari u<br />
svoje ruke, jer individualni angažman<br />
“ionako ništa ne vredi“. Nije to ni ona<br />
apatija koja je svugde oko nas – i u<br />
nama. Uzroci pančevačke katastrofe<br />
su svojevrstan amalgam nerealnih<br />
očekivanja, inertnosti mase građana<br />
i politikantstva. Uzmite jedan od ta tri<br />
faktora i imaćete problem. Uzmite sva<br />
tri zajedno i imaćete katastrofu.<br />
Niko neće osporiti Pančevcima zabrinutost<br />
za svoje zdravlje, kao ni povremene<br />
erupcije nezadovoljstva i proteste.<br />
Ali šta s tim? Zagađenje deluje<br />
dan i noć, a ne samo kad jednom u<br />
sedam godina zavijaju sirene. Scenario<br />
za takve situacije je jednoobrazan.<br />
Digne se [a] frka (opravdano), skupe<br />
se [b] demonstranti (krajnje opravda-<br />
no) i formulišu [c] zahtevi (nebuloza).<br />
Tu nastupa problem nerealnih očekivanja.<br />
Pošto nema kakvog valjanog<br />
i realnog plana, zahtevi se kreću u<br />
jednoj razini od maksimalističkih (tipa<br />
katanac na fabriku) i apstraktnih do<br />
najbanalnijih formi izliva palanačkog<br />
duha – npr. zahteva za održavanjem<br />
sednice Vlade u gradu, ne bi li i u našem<br />
gradu neke bitne face konačno<br />
bile viđene. Slede koraci [d] formiranja<br />
komisije za utvrđivanje broja rupa<br />
na saksiji od strane vlade i krajnje logično<br />
[e] tj. jenjavanja protesta. Žitelji<br />
grada nakon toga opet tonu u zimski<br />
san.<br />
U čemu je problem sa maksimalističkim<br />
zahtevima? Ni u čemu, osim što<br />
su nerealni. Umesto gesla “budimo<br />
radkalni – tražimo realno“ Pančevci su<br />
na svoje barjake okačili moto francuskih<br />
studenata iz vrele 1968. godine<br />
“budimo realni – tražimo nemoguće“.<br />
U stvari, kad bolje razmislim, ne traži<br />
se ništa. Ni realno ni nemoguće. Čak<br />
ni jedna daleko sposobnija i agilnija<br />
Vlada od ove sadašnje se ne bi snašla<br />
sa apstraktnim zahtevima poput<br />
onog da se “reši problem zagađenja<br />
– i to odmah“. Za olaki pristup pančevačke<br />
gradske vlasti neka nam posluži<br />
primer da opština Pančevo nije ni<br />
konkurisala za dobijanje sredstava za<br />
ekološku zaštitu iz Nacionalnog inve-<br />
sticionog plana.<br />
Međutim, nema svrhe ukazivati prstom<br />
samo na Pančevce zbog nevolje<br />
u kojoj su se našli. Koliko se<br />
samo Pančevo muči da stvori adekvatne<br />
zahteve i kritičnu masu koja<br />
će ih promovisati, toliko i zvanični<br />
Beograd pokazuje nezainteresovanost<br />
za bilo kakva ekološka pitanja.<br />
Uostalom, šta će nam ekologija kad<br />
svetlosnom brzinom usvajamo ustave<br />
i Beograd opet afi rmišemo kao centar<br />
vaskolikog srpstva? Još pitanja? Najpametnija<br />
preporuka koju je ministar<br />
zaštite životne sredine imao da poruči<br />
Pančevcima je da se smanji gustina<br />
gradskog saobraćaja, kao da ne zna<br />
da se po širokim i raskošnim pančevačkim<br />
bulevarima i avenijama vozi<br />
manje automobila nego na Novom<br />
Beogradu. Pošto nema obećavajućeg<br />
koncepta na vidiku, vlast i opozicija<br />
nas teše evanđeljem (neo)liberalnog<br />
kapitalizma: privatizacijom. Kao da<br />
su potencijalni investitori prožeti kojekakvim<br />
altruizmom, a ne čežnjom za<br />
optimalnom profi tnom stopom!<br />
Niko neće osporiti Pančevcima<br />
zabrinutost za svoje zdravlje, kao ni<br />
povremene erupcije nezadovoljstva<br />
i proteste. Ali šta s tim? Zagađenje<br />
deluje dan i noć, a ne samo kad jednom<br />
u sedam godina zavijaju sirene.<br />
Sve je to tragično i zato što se ne<br />
shvata da borba za zdravu životnu<br />
sredinu nije specifi čno pančevački<br />
problem, već isto toliko problem Bora,<br />
Beočina, Kragujevca pa i Beograda.<br />
Naime, situacija u pomenutim gradovima<br />
nije mnogo, ako ne i uopšte,<br />
bolja od pančevačke.<br />
Zato su možda i u pravu cinici koji,<br />
uzaludno iščekavajući pančevački<br />
ekološki ustanak, kažu da je najbolje<br />
po odgovarajućim vremenskim okolnostima<br />
odvrnuti ventile i pustiti malo<br />
otrova na Beograd. Može u provinciji<br />
da nastupi smak sveta, a da vlast sedi<br />
mirno u svojim klimatizovanim prostorijama.<br />
Ali kad se Beograd digne na<br />
noge i najneobavešteniji predsednik<br />
Vlade shvata da je vrag odneo šalu.<br />
Već smo videli to.<br />
Slobodan Britvec<br />
britvec@my.beocity.net<br />
29
30<br />
”Big brother is watching you”<br />
VOAJERIZAM –<br />
NAJPOPULARNIJI HOBI NA<br />
SVETU<br />
Holanđanin Džon de Mol je čitajući roman Džordža Orvela “1984“ došao na<br />
ideju koja je samo u prvi mah delovala čudno i neostvarivo. Ta “nerealna“<br />
ideja je ubrzo prerasla u rijaliti šou, počela je svoj pohod po svetu i evo već<br />
gotovo 100 dana Orvelov Veliki Brat je i među nama.<br />
Zapad nam stalno šalje svoje raznovrsne<br />
produkte, a mi ih sve olako,<br />
nekritički prihvatamo, pa smo i<br />
ovu masmedijsku ponudu “prigrlili“<br />
bratski. Kako se prvo nadmetanje<br />
ove vrste kod nas bliži kraju, tako<br />
sve veći broj “male braće“ okružuje<br />
svog Velikog Brata, i svi imaju<br />
istu parolu: “ne misli svojom glavom,<br />
ne budi drugačiji, Veliki Brat<br />
te gleda i misli za tebe! “<br />
ROPSTVO KAO NOVA<br />
SLOBODA<br />
Dok je najavljivan dolazak ovog<br />
šoua, mnogi su sumnjali u njegov<br />
uspeh kod nas. Mentalitet ljudi<br />
na Balkanu se suviše razlikuje od<br />
mentaliteta stanovnika Zapadne<br />
Evrope; istorijska nasleđa, kultura,<br />
način života se ne podudaraju.<br />
Sve su to razlozi zbog kojih<br />
je prvobitno vladalo mišljenje<br />
da će ovaj serijal biti zanimljiv<br />
samo nekolicini televizijskih zavisnika,<br />
dok će ga ostala većina<br />
prezirati. Te tvrdnje su pobijene<br />
čim su se objavile audicije<br />
za potencijalne učesnike rijaliti<br />
šoua, kada su se hiljade i hiljade<br />
ljudi satima tiskale u redovima<br />
kako bi se borili za šansu<br />
koja im “može promeniti život“.<br />
Već tada je bilo potpuno jasno<br />
koliko je našeg sveta spremno<br />
da se odrekne svoje privatnosti,<br />
da olako pređe granicu ka<br />
javnom životu, da prihvati ropstvo<br />
umesto slobode, da postane<br />
marioneta u rukama neke<br />
imaginarne ličnosti zvane Veliki<br />
Brat. Cilj je za najviše njih bio<br />
izlazak iz anonimnosti. Biti popularan,<br />
gledan svakodnevno<br />
od miliona gledalaca, postati<br />
uzor drugima ipak je primamljivije<br />
od novčane nagrade koja<br />
sledi samo jednom od njih,<br />
samo pobedniku. Cena svega<br />
toga je ipak previsoka. Možda<br />
nisu svi među ukućanima bili<br />
svesni toga, možda nisu bili<br />
svesni potpune kontrole pod<br />
koju će pasti, možda nisu bili<br />
svesni kakva je sreća govoriti<br />
slobodno, imati trenutke potpunog<br />
mira i privatnosti. Nemački<br />
psiholozi su utvrdili da izolovanost<br />
od spoljnog sveta i život<br />
pod potpunom prismotrom kod<br />
nekih učesnika mogu izazvati,<br />
po izlasku iz kuće, neke vrste<br />
posttraumatskog stresa. Jedan<br />
od učesnika Velikog Brata u<br />
Poljskoj je bio podvrgnut psihijatrijskom<br />
lečenju, a pobednik<br />
ovog šoua u Portugaliji, više<br />
puta je pokušao da izvrši samoubistvo.<br />
Psiholozi objašnjavaju da se posledice<br />
javljaju zato što je boravak<br />
u kući život u stalnom grču. Taj<br />
konstantni grč postoji jer je prirodno<br />
da tamo niko ne može biti ono<br />
što jeste, ili ono što bi želeo da<br />
bude, ma koliko se trudio.<br />
Sistem vrednosti ljudskog bića<br />
je potpuno degradiran, pa spontanost,<br />
neposrednost, iskrenost,<br />
koje su bile na vrhu hijerarhije<br />
vrednosti bivaju zamenjene nekim<br />
“savremenim vrednostima“,<br />
kao što su koristoljublje, lukavost,<br />
odricanje od intime i svog<br />
tela i svojih misli, a uzrok svega<br />
toga je pohlepa. Naravno, i<br />
skromnost je zamenjena egoizmom,<br />
jer, sigurno je, da samo<br />
osobe sa visokom dozom samoljublja<br />
mogu verovati da će baš<br />
one biti pobednik ovakve vrste<br />
takmičenja.<br />
ŠTA JE TU REALNO?<br />
Sam naziv ove vrste serijala navodi<br />
na pomisao da je reč o nečemu<br />
stvarnom, o običnom životu<br />
anonimnih ljudi. To je samo privid.<br />
Cela ideja o bivstvovanju u zatvorenom<br />
prostoru sa ljudima koje<br />
ne poznaješ, gde je najveći problem<br />
ispunjenje zadataka koji su<br />
banalni naspram onih koje nam
život postavlja, biti prijatelj i zavistan<br />
od onih koji su ti najveći rivali,<br />
truditi se neprestalno da se svidiš<br />
širokom auditorijumu koji odlučuje<br />
slanjem SMS poruke o “tvojoj<br />
sudbini“, nema nikakve veze sa<br />
stvarnošću. Sam šou je veštačka<br />
tvorevina, pa se nikako ne može<br />
posmatrati kao išta što je stvarno.<br />
To je prosto uočljiva kontradiktornost.<br />
Međutim, izumitelji ovakvih<br />
serijala pokušavaju da ovaj žanr<br />
učine toliko jakim, toliko dominantnim,<br />
da po svom uticaju postane<br />
moćniji od stvarnosti. Nadam se da<br />
se to neće dogoditi, mada trenutna<br />
dešavanja ne idu tome u prilog.<br />
Svi, od osnovaca do penzionera,<br />
žive ovaj rijaliti šou. Iako nisu sami<br />
u kući Velikog Brata proživljavaju<br />
sve što se tamo dešava, ukućani<br />
slavne kuće su glavna tema razgovora.<br />
Raspravlja se o njihovim<br />
vrlinama i manama, sudi o njihovim<br />
postupcima, sa strepnjom se<br />
prati svako nedeljno izbacivanje iz<br />
kuće. Naravno da je sve to iskori-<br />
Skromnost je zamenjena egoizmom,<br />
jer, sigurno je, da samo<br />
osobe sa visokom dozom samoljublja<br />
mogu verovati da će baš<br />
one biti pobednik ovakve vrste<br />
takmičenja.<br />
šćeno od strane producenata i autora<br />
ovog serijala, koji su odlučili<br />
da tako vernoj publici dodele deo<br />
moći Velikog Brata, kako bi i oni<br />
glasanjem uticali na događaje u<br />
kući. A o profi tu koji se na taj način<br />
zgrće niko još uvek ne govori.<br />
Televizija svakako ima najviše koristi,<br />
jer koristeći svoju mogućnost<br />
direktnog prenosa, uspeva da održi<br />
korak sa novim konkurentnim<br />
tehnologijama. Više ljudi ne koriste<br />
televiziju za svoje potrebe, već<br />
postaje obrnuto.<br />
NEGATIVNA UTOPIJA<br />
Zašto je ipak balkanska verzija<br />
Velikog Brata uspela?<br />
Zato što je naša sredina idealno<br />
mesto za negativnu utopiju.<br />
Ovdašnji svet je umoran od<br />
sumornih političkih emisija, od<br />
svakodnevnih prikaza surovosti<br />
života u našoj zemlji, opala je<br />
gledanost čak i latino-američkih<br />
serija. Gledaoci su tražili<br />
nešto novo. Sa druge strane,<br />
prihvatanje ovakvog programa<br />
je i psihološki fenomen. Ljudi<br />
praznine u sopstvenom životu<br />
pokušavaju da nadomeste ulazeći<br />
u tuđe živote. Umesto da<br />
traže suštinu sopstvenog postaju<br />
pasivni posmatrači tuđeg<br />
života. To dalje znači ogromne<br />
voajerske afinitete svakog pojedinca.<br />
Posmatrati svaki detalj<br />
dana druge osobe, ubaciti se u<br />
kolotečinu tuđih života vrhunac<br />
je voajerizma. Zar nisu voajeri<br />
psihički poremećene osobe?<br />
Zar se za onoga ko se popne na<br />
terasu svog komšije i posmatra<br />
šta se događa u njegovoj kući<br />
ne kaže da je manijak?<br />
Najveća opasnost leži u mogućnosti<br />
da se Veliki Brat useli<br />
u život i onih koji to ne žele.<br />
Naime, London je postao prava<br />
pozornica otkada je postavljeno<br />
200.000 kamera za nadzor<br />
širom grada. Svaki stanovnik<br />
ovog grada, bilo da je na poslu,<br />
na pijaci, na stanici metroa, u<br />
samoposluzi, ili na ma kom drugom<br />
mestu biva sniman sa oko<br />
300 kamera. Britanci se sada<br />
neprestalno smeškaju, uvek su<br />
spremni za fotografisanje.<br />
DIREKTAN PRENOS<br />
SMRTI<br />
I pored sve halabuke koja prati<br />
rijaliti šou Veliki Brat kod nas,<br />
mnogi gledaoci nisu zadovoljni<br />
dešavanjima. Oni kažu da su<br />
ukućani nezanimljivi, da nema<br />
dovoljno erotskih scena, niti<br />
žučnijih rasprava ili čak, fizičkih<br />
sukoba među njima.<br />
Veliki deo auditorijuma očekuje<br />
vulgarne scene, poput onih u<br />
drugim zemljama gde seks nije<br />
tabu tema. Nije li to još jedan<br />
psihološki problem ličnosti?<br />
Nije li to znak seksualne isfrustriranosti<br />
koje se treba stideti?<br />
Niko se od vernika Velikog Brata<br />
toga ne stidi, šta više da mogu<br />
uzviknuli bi “Vodite ljubav pred<br />
kamerama i bićete pobednici! “.<br />
Pravo pitanje koje treba postaviti<br />
jeste to koliko može daleko<br />
ići televizija kako bi povećala<br />
gledanost. Izgleda da granica<br />
ne postoji, da bi čak i prizor<br />
Ljudi praznine u sopstvenom<br />
životu pokušavaju da nadomeste<br />
ulazeći u tuđe živote. Umesto da<br />
traže suštinu sopstvenog, postaju<br />
pasivni posmatrači tuđeg života.<br />
smrti upriličila kao spektakl putem<br />
direktnog prenosa. Televizija<br />
se stalno trudi da prikaže<br />
srž života u svoj njegovoj lepoti,<br />
sa jedne strane, i surovosti,<br />
sa druge strane. Zato su epizode<br />
tipa ubistva predsednika<br />
Kenedija ili pogibije Patersona<br />
na trci Formule 1 tako značajne<br />
u svetskoj brošuri direktnih<br />
prenosa. Čak je jedna američka<br />
mreža ponudila da direktno<br />
prenosi pogubljenje teroriste<br />
Timotija Mekveja, ali predlog<br />
nije prihvaćen. Strah leži u mogućnosti<br />
da jednog dana ta ideja<br />
bude realizovana od strane<br />
nekog rijaliti serijala.<br />
Sigurno će se vremenom cela<br />
ta buka oko Velikog Brata stišati<br />
i ljudima će prosto dosaditi da<br />
budi pasivni posmatrači drugih<br />
koji to ničim ne zaslužuju.<br />
Podigao se veliki dim oko ovog<br />
nerealnog prikaza realnosti,<br />
a gde ima dima tu ima i vatre.<br />
Nadam se da će tu vatru ljudski<br />
razum ugasiti pre nego što ne<br />
satre i ono malo ljudskog što je<br />
ostalo u svakom od nas.<br />
Bojana DŽEPINA<br />
31
32<br />
Religija u Holivudu<br />
Da li sekte osvajaju svet?<br />
Sekte se najčešće vezuju za satanizam, mračne rituale i novčano iskorišćavanje<br />
svojih članova. Neke sekte, kao na primer Mormoni imaju milione vernika<br />
širom sveta i dugu tradiciju. Druge su obavijene tajnošću. Danas se dešava<br />
nešto interesantno – neke sekte postaju poznate širom sveta korišćenjem<br />
poznatih ličnosti u svojoj promociji.<br />
RELIGIOZNI<br />
MARKETING<br />
Prema istraživanju preko 90%<br />
Amerikanaca je religiozno. U<br />
Sjedinjenim Američkim Državama<br />
postoji preko 200 verskih<br />
organizacija, a procenjuje se da<br />
je broj kultova i sekti veći od 5<br />
hiljada. U borbi za svoje pristalice,<br />
verske organizacije su se<br />
služile brojnim sredstvima, a u<br />
poslednje vreme upotrebljeno<br />
je najglamuroznije oružje – Holivud.<br />
Danas je tamo „in“ biti u<br />
nekoj od sekti. Moda se menja,<br />
pa su do skora popularni Budizam<br />
zamenile Kabala i Sajentologija.<br />
KABALA<br />
Kabala je oblik Judaizma koji<br />
postoji više od 500 godina.<br />
Dugo je bila rezervisana samo<br />
za Jevreje. Filip i Karen Berg<br />
osnovali su 1984. godine Kabala<br />
centar u Los Anđelesu i promenili<br />
su staro učenje. Organizacija<br />
je registrovana kao neprofitna<br />
i oslobođena poreza. Danas<br />
centar ima preko 50 ogranaka u<br />
svetu, uključujući i jedan u Zagrebu.<br />
Članovi se prepoznaju<br />
po crvenoj narukvici koju nose<br />
na ruci. Obavezni su da bar jednom<br />
nedeljno idu u centar i propovedaju<br />
svoju religiju. Sekta<br />
propoveda misticizam i traženje<br />
sreće. Kabala je postala moda<br />
u Holivudu i mnoge poznate ličnosti<br />
su njeni članovi. Madona<br />
je danas praktično sinonim za<br />
Kabalu. Primila je Kabalu 1998.<br />
godine, za vreme snimanja albuma<br />
„Ray of light“. Posle nje-<br />
nog ulaska, Kabali je naglo porasla<br />
popularnost te su danas<br />
pored Madone njeni članovi i<br />
Britni Spirs, Gaj Riči, Paris Hilton,<br />
Elizabet Tejlor, Naomi Kembel,<br />
Mik Džeger, Dajan Kiton,<br />
Hju Džekman, Demi Mur, Ešton<br />
Kučer, Gvinet Paltrou, Barbara<br />
Strejsend i Entoni Kedis, pevač<br />
Red Hot Čili Pepersa. Madona<br />
je najaktivnija u sekti i procenjuje<br />
se da je donirala milione funti,<br />
uključujući i novac za izgradnju<br />
Kabala hotela u Londonu. Pored<br />
toga zaslužna je za „regrutovanje“<br />
mnogih slavnih ličnosti.<br />
Kritičari Kabale su brojni, uključujući<br />
i mnogobrojne Jevreje.<br />
Rabini kritikuju Kabalu da<br />
je mešavina starog jevrejskog<br />
učenja i „pseudonauke“. Kabala<br />
se uglavnom kritikuje za „izvlačenje“<br />
novca od svojih članova.<br />
Članovima se prodaju narukvi-<br />
Sajentološki centar u Los<br />
Anđelesu<br />
ce, knjige i diskovi. Kabala je<br />
brend i mnogi proizvodi se prodaju<br />
pod tim imenom – voda,<br />
energetska pića, čak i modni<br />
proizvodi. Lekovita „Kabala“<br />
voda koja se prodavala članovima<br />
po izuzetno visokoj ceni<br />
od 4 funte za bocu navodno je<br />
prolazila kroz poseban kabalistički<br />
ritual pročišćenja i meditacije.<br />
Kabalisti su čak tvrdili da<br />
voda leči rak. Otkriveno je da se<br />
voda flašira u fabrici u Kanadi i<br />
da proces flaširanja ne zadovoljava<br />
sve sigurnosne standarde.<br />
Najveći skandal je izbio kada<br />
je sekta prikupljala sredstva<br />
za žrtve cunamija u Indoneziji.<br />
Prikupljen novac je potrošen za<br />
potrebe same kabalističke organizacije,<br />
a mnoge žrtve kojima<br />
je pomoć bila preko potrebna<br />
dobijale su samo Zohar – svetu<br />
kabalističku knjigu. Bez obzira<br />
na brojne kritike, popularnost<br />
Kabale i dalje raste širom sveta,<br />
najviše zahvaljujući slavnim<br />
ličnostima koje su njeni članovi.<br />
Danas je Kabala sekta bogatih i<br />
stvar prestiža.<br />
SAJENTOLOGIJA<br />
Kontroverznu „Sajentološku<br />
crkvu“ osnovao je 50-ih godina<br />
Ron Hubard, pisac naučne<br />
fantastike. Učenje sajentologije<br />
je tajnovito i samo su najstariji<br />
i najverniji članovi upoznati<br />
sa njim. Nedavno su u javnost<br />
„procureli“ detalji učenja sekte<br />
koji su od Sajentologije napravili<br />
predmet podsmeha. Ovo je danas<br />
jedna od najmoćnijih sekti i<br />
procenjuje se da je broj članova
preko 500 hiljada širom sveta.<br />
Među najpoznatijim sajentolozima<br />
su Džon Travolta i Tom Kruz,<br />
kao i veliki broj glumaca u Holivudu.<br />
Doni Masterson i Laura<br />
Prepon, nama poznati kao Hajd i<br />
Dona iz „Veselih sedamdesetih“<br />
su članovi, kao i Džena Eflman,<br />
poznata po ulozi Darme u seriji<br />
Darma i Greg. Nensi Kertvrajt,<br />
glumica koja pozajmljuje glas<br />
Bartu Simpsonu je sajentolog<br />
skoro dvadeset godina. Nikol<br />
Kidmen je napustila sektu kada<br />
se razvela od Toma Kruza, kao<br />
i Šeron Stoun i komičar Džeri<br />
Sajnfeld koji je „odslušao nekoliko<br />
predavanja“. Slavne ličnosti<br />
se aktivno angažuju u propagiranju<br />
Sajentologije. Džon Travolta<br />
je samostalno finansirao<br />
film „Battlefield Earth“ sniman<br />
po romanu Rona Hubarda koji<br />
je trebalo da pomogne u promovisanju<br />
Sajentologije. Film<br />
je doživeo fijasko. Tom Kruz je<br />
otvorio crkvu u Madridu i aktivno<br />
je na televiziji promovisao ideje<br />
Sajentologije. Njegovo venčanje<br />
sa Kejti Holms obavljeno je po<br />
sajentološkom obredu i vest je<br />
obišla svet.<br />
Sajentolozi su predmet brojnih<br />
kontroverzi. Optužuju se za<br />
kontrolu svojih članova i „ispiranje<br />
mozga“. Slično kabalistima,<br />
uzimaju veliki novac od svojih<br />
članova. Nedavno su New York<br />
Times i USA Today otkrili tajni<br />
sporazum koji je sekta sklopila<br />
Madona u spotu za pesmu „Like a prayer“ iz<br />
1989. godine. Katolička crkva je osudila spot<br />
zbog vređanja religije, a spot je kasnije proglašen<br />
najkontroverznijim spotom svih vremena.<br />
sa IRS-om, američkom poreskom<br />
službom, 1993. godine.<br />
Po tom sporazumu sekti je otpisan<br />
neplaćeni porez u iznosu<br />
od skoro milijardu dolara,<br />
u zamenu za povlačenje 2200<br />
tužbi protiv IRS-a koje su podneli<br />
sajentolozi. Sajentolozima<br />
je dat poseban poreski status<br />
i imaju veća poreska prava od<br />
katoličke, protestantske i jevrejske<br />
crkve u Americi. Sajentološka<br />
crkva je prisutna i u Evropi,<br />
ali ni Francuska ni Nemačka joj<br />
nisu dale status religiozne organizacije.<br />
U Nemačkoj je ta crkva<br />
okrivljena za pokušaj infiltracije<br />
u organe državne vlasti. Američki<br />
kongres je čak kritikovao<br />
nemačku vladu za odnos prema<br />
Sajentologiji, kriveći je za „kršenje<br />
verskih sloboda“. Poseban<br />
status koji sajentolozi uživaju u<br />
Americi i lobiranje Kongresa za<br />
njihove interese širom Evrope<br />
pokrenulo je brojne teorije zavere.<br />
Neke teorije sajentološku crkvu<br />
povezuju sa CIA, a postoje<br />
optužbe da sajentolozi lobiraju i<br />
kod internet pretraživača kako<br />
bi se internet stranice koje pišu<br />
negativno o njima „sklonile“.<br />
Koliko su sajentolozi moćni najbolje<br />
je pokazao slučaj sa popularnim<br />
crtanim filmom South<br />
Park i epizodom „Trapped in the<br />
Closet“ koja je novembra 2005.<br />
godine prikazana u Americi. Epizoda<br />
je podigla veliku prašinu jer<br />
je ismejala tajno učenje sekte<br />
koje je poznato<br />
samo najstarijim<br />
članovima.<br />
South park je<br />
i pre ove epizode<br />
ismevao<br />
H r i š ć a n s t v o ,<br />
Islam i Judaizam,<br />
ali se sve<br />
završavalo na<br />
kritikama. Isak<br />
Hejes, poznati<br />
pevač i sajentolog,<br />
napustio<br />
je šou zbog<br />
„vređanja verskih<br />
osećaja“.<br />
U martu 2006. godine prvi put<br />
se desilo da nije puštena repriza<br />
jedne epizode South Parka.<br />
U javnost je procurela priča da<br />
je Tom Kruz pretio direktorima<br />
Viakoma, u čijem su vlasništvu<br />
Paramaunt i TV stanica Komedi<br />
sentral da će bojkotovati promociju<br />
filma „Nemoguća misija 3“<br />
Realijanska sekta veruje da su ljude<br />
stvorili vanzemaljci. Imaju i svoju fi rmu<br />
Klojned koja se bavi kloniranjem ljudi.<br />
Juna 2004. godine vrh sekte posetio je i<br />
Beograd, iako u Srbiji imaju samo 4 člana.<br />
U februaru 2005. godine Vatikan je<br />
organizovao kurs za isterivače đavola<br />
koji je pohađalo 120 ljudi. Vatikan je<br />
započeo ovaj kurs kako bi se borio<br />
protiv satanističkih sekti koje su sve<br />
aktivnije u Italiji.<br />
Oko 90% sekti je iz Sjedinjenih Američkih<br />
Država Madona nije „cool“ mama kako<br />
mnogi zamišljaju. Svojoj deci zabranila<br />
je gledanje televizije i sladoled i svake<br />
nedelje idu sa njom u Kabala centar.<br />
Međunarodno poznat sektolog<br />
Aleksandar Dvorkin upozorava: “Ko<br />
napusti Hare Krišnu oporavlja se 11<br />
meseci, Unifi kacionu crkvu - 15 meseci, a<br />
Sajentologiju - 22 meseca”.<br />
U Gijani je 1978. godine 914 ljudi izvršilo<br />
masovno samoubistvo pod vođstvom<br />
Džima Džonsa. Bili su članovi sekte „Ljudi<br />
hrama“<br />
Oktobra 2004. godine 102 pripadnika<br />
sekte „Red sunčevog hrama“ izvršilo je<br />
masovno samoubistvo u Švajcarskoj.<br />
Četrdeset pripadnika sekte „Nebeska<br />
kapija“ izvršilo je samoubistvo za vreme<br />
prolaska komete Hejl – Bop pored zemlje.<br />
Verovali su da će ih vanzemaljci povesti sa<br />
sobom.<br />
ako se pomenuta epizoda reprizira.<br />
Viakom je popustio pod<br />
pritiskom, ali film nije postigao<br />
očekivani uspeh. Posle dugih 14<br />
godina rada za Paramaunt Tom<br />
Kruz je ove godine dobio otkaz.<br />
Direktor je optužio Toma Kruza<br />
za neprimereno ponašanje, verovatno<br />
aludirajući na njegovu<br />
veru. Posle otkaza Kruzu, Trej<br />
Parker i Met Stoun, autori South<br />
Parka, potpisali su ugovore za<br />
dve komedije sa Paramauntom.<br />
NA KRAJU...<br />
Kritičari religija tvrde da svaka od<br />
33
34<br />
njih iskorišćava svoje vernike i uzima novac.<br />
Mnoge ljude religija ne zanima i smatraju se<br />
ateistima. Poznate ličnosti koje se izjašnjavaju<br />
kao pripadnici kultova i sekti danas su uobičajena<br />
pojava. Jačanje kultova i sekti je činjenica<br />
koja danas privlači pažnju svetskih religija i vlada<br />
mnogih zemalja. Istorija nas uči da su najveće<br />
svetske religije počele kao sekte. Hrišćanstvo<br />
je sve do donošenja Milanskog edikta 313.<br />
godine bilo samo<br />
jedna od brojnih<br />
sekti u Rimskom<br />
carstvu. Procenjuje<br />
se da su<br />
hrišćani činili<br />
oko 10% stanovništva.<br />
Kada je<br />
na samrti imperator<br />
Konstantin<br />
primio Hrišćanstvo,<br />
moć crkve<br />
je naglo porasla,<br />
a imperator<br />
Teodosije ga je<br />
395. godine proglasio<br />
za jedinu<br />
dozvoljenu religiju<br />
u carstvu.<br />
Hrišćanstvo se<br />
uglavnom širilo<br />
tako što su prvo<br />
pokrštavani vladari,<br />
pa tek onda<br />
narod i to često<br />
na silu. Islam<br />
se širio sa arapskimosvajačima.<br />
U početku,<br />
svi muslimani<br />
su bili oslobođeni<br />
poreza. Ljudi<br />
su toliko brzo<br />
prihvatali Islam<br />
da je arapskom<br />
kalifatu zapretio<br />
bankrot. Turci<br />
su na sličan način<br />
širili Islam na Balkanu – poturice su plaćale<br />
manje poreze. Misionari i mirno propovedanje<br />
i pokrštavanje došli su kasnije. U modernom<br />
društvu sve se reklamira, pa i religija. Danas se<br />
koriste mnogo suptilnija sredstva. Možda nam<br />
Sajentologija i Kabala deluju ucenjivački ili naivno,<br />
ali ko zna? Možda Kabala centar u Los<br />
Anđelesu postane nov Jerusalim, a knjige Rona<br />
Hubarda nova Bilblija. Vreme će pokazati.<br />
Branko Kubat<br />
Sajentolozi veruju da su duhovi<br />
vanzemaljaca, koje je gospodar<br />
galaksije Ksenu ubio pre 75<br />
miliona godina, zaposeli tela ljudi.<br />
Po njihovom verovanju duhovi<br />
su razlog svih naših sumnji i<br />
nedoumica.<br />
Sajentolozi preziru psihologiju i<br />
smatraju da je psihologija kriva<br />
za Prvi svetski rat, uspon Hitlera i<br />
Staljina, slab obrazovani sistem u<br />
Americi, ratove u Bosni i na Kosovu,<br />
kao i za terorističke napade 11.<br />
septembra u Njujorku. Nisu pružili<br />
nikakve dokaze za svoje tvrdnje.<br />
Riders Dajdžest je 1980. godine<br />
u jednom članku citirao Rona<br />
Hubarda: „Ako želiš da zaradiš<br />
milion dolara, osnuj svoju<br />
religiju“. Sajentolozi tvrde da on to<br />
nikada nije rekao.<br />
Sajentolozi u Nemačkoj nemaju<br />
pravo da otvaraju račune<br />
u bankama jer ih smatraju<br />
fi nansijskom organizacijom.<br />
U Bavarskoj je zabranjeno<br />
primanje sajentologa u državnu<br />
službu. Svi zaposleni moraju da<br />
napišu izjavu da ne pripadaju<br />
sajentolozima.<br />
Tirana, glavni grad Albanije, smatra<br />
se jezgrom sajentologa na Balkanu.<br />
Tom Kruz je na venčanju poklonio<br />
Kejti Holms tiganj, češalj i mačku<br />
kako nalažu običaji sekte.<br />
Dejvid i Viktorija Bekam su bili<br />
povezani sa Kabalom. U poslednje<br />
vreme Tom Kruz ih vrbuje da pređu<br />
u sajentološku sektu.<br />
U društvu sa Jelenom Janković<br />
Osmeh kao<br />
zaštitni znak<br />
Sredinom godine izgledalo je da će<br />
naš teniski tim izgubiti jednog velikog<br />
člana. Jelena Janković, posle niza<br />
loših rezultata, ozbiljno je razmišljala<br />
da zauvek okači reket o klin. Srećom,<br />
usledio je igrački preporod i kao kruna<br />
ove sezone, odigrala je sjajno polufi nale<br />
US Opena i dogurala do 12. pozicije<br />
na listi svetskih teniserki. Najbolje<br />
rangirana srpska teniserka u našoj<br />
sportskoj istoriji pristala je da za naš list<br />
podeli svoja iskustva o «belom sportu»,<br />
učenju, druženju i drugim stvarima iz<br />
njenog života.<br />
MonopolList: U prvom delu sezone igrala si veoma loše<br />
i, kako si sama rekla, bila na pragu odustajanja od tenisa.<br />
Potom je usledio zadivljujući “come-back” i kao kruna<br />
svega, polufi nale US Opena, a sada i pozicija broj 12 na<br />
WTA listi. Kako si uspela da posle tako lošeg dela sezone<br />
prebaciš lopticu na drugi deo terena - pobednički?<br />
Jelena Janković: Što se tiče prvog dela godine, ja se ne<br />
bih osvrtala na taj loš period jer sam na to odgovorila u<br />
više navrata. Samo bih napomenula da sam loš gubitnik,<br />
tj. da ne volim da gubim, da volim da pobeđujem, tako<br />
da mi je taj početak lošeg igranja nametnuo razmišljanje<br />
o odustajanju od tenisa ukoliko nisam u prilici da pokažem<br />
svoj kvalitet. Moji roditelji i naš prijatelj koji je vrhunski<br />
sportski psiholog u Americi pomogli su mi razgovorima i<br />
uverenjima da u svakom sportu postoje usponi i padovi,<br />
ali da na sve događaje moramo da gledamo pozitivno i da<br />
gledamo napred.<br />
POGLED U BUDUĆNOST<br />
ML: Čini se da si sebi postavila visoke, ali dostižne ciljeve za<br />
narednu sezonu. Koja su tvoja očekivanja?<br />
JJ: Svake godine sebi postavljam određene ciljeve. U<br />
svakom slučaju, unapređivanje igre je to što mi je na prvom<br />
mestu i sigurno je da ću pokušati da iz sebe izvučem<br />
maksimum, tako da očekujem da se nađem u najboljih deset<br />
na svetu.<br />
ML: Osvojila si Australian Open u konkurenciji juniorki,<br />
2001. godine. Da li je možda 2007. godina kada ćes osvojiti<br />
i titulu u singlu na ovom Grand Slam-u?
JJ: Dokazala sam da mogu da pobeđujem<br />
najbolje teniserke sveta i na<br />
svaki turnir odlazim sa jednom namerom,<br />
a to je da osvojim titulu. Nije bitno<br />
da li je Grand Slam u pitanju ili neki<br />
Rođena – 28.II 1985. u Beogradu<br />
Visina – 177cm<br />
Težina – 59kg<br />
Igra desnom rukom<br />
Profesionalno igra od 2000. godine<br />
Bilans u singlu – 193 pobede i<br />
127 poraza<br />
Osvojen novac – 1.545.458$<br />
Najbolji plasman – 12. mesto<br />
drugi turnir, želim da budem u samom<br />
vrhu i u krajnjem slučaju da osvajam<br />
Grand Slemove.<br />
NA TERENU<br />
ML: Za mentora imaš jednu od najboljih<br />
teniserki svih vremena i, kako<br />
si više puta istakla, tvoj igrački uzor<br />
- Moniku Seleš. Kakva je vaša saradnja?<br />
JJ: Monika je legenda svetskog<br />
tenisa i osoba za koju<br />
imam dosta poštovanja, a<br />
takođe smo i dobre drugarice.<br />
Njeni saveti su veoma<br />
značajni, kao i podrška koju<br />
mi pruža.<br />
ML: Da li imaš trenera ili tim<br />
koji ti pomaže prilikom priprema<br />
za mečeve?<br />
JJ: U ovom trenutku najviše<br />
mi pomaže moj otac. Kada<br />
sam u Americi treniram u<br />
akademiji Nika Bolitjerija.<br />
Što se tiče turnira, putujem<br />
uvek sa mojom mamom.<br />
ML: Sportski komentatori i<br />
novinari slažu se da si pravi<br />
“showman” na terenu. Vidi<br />
se da si uvek nasmejana i<br />
zaista uživaš u igri. Koliko ti<br />
je značajna podška publike<br />
tokom meča?<br />
JJ: Uvek sam volela da<br />
igram pred punim stadionom,<br />
a jos lepše je kada je publika<br />
na mojoj strani jer mi to daje motivaciju<br />
da igram još bolje. Ja u poslednje<br />
vreme zaista uživam u tenisu,<br />
volim da zabavim sebe i publiku, a<br />
moj osmeh je postao moj zaštitni<br />
znak i drago mi je da me ljudi po dobrom<br />
prepoznaju.<br />
ML: Do sada, naša Federejšn kup<br />
reprezentacija nije zaigrala u najjačem<br />
sastavu. Očekuju te mečevi<br />
rame uz rame sa Anom Ivanović.<br />
Kakav je vaš odnos na privatnom i<br />
profesionalnom planu?<br />
JJ: Ja sam sa Anom u korektnim<br />
odnosima i nadam se da ćemo sledeće<br />
godine zaigrati zajedno i dati<br />
sve od sebe da uđemo u svetsku<br />
grupu, jer realno imamo velike šanse<br />
da napravimo ogroman uspeh.<br />
Što se tiče privatnog druženja, za to<br />
imamo jako malo vremena jer svaka<br />
ima svoj plan i program.<br />
ML: Primetno je da tokom meča<br />
sumnjive sudijske odluke jako utiču<br />
na tebe. Na primer, na ovogodišnjem<br />
US Openu imala si gotovo<br />
siguran trijumf nad Enan-Arden, ali<br />
je jedna sudijska odluka i tvoja reakcija<br />
na nju promenila ishod meča.<br />
Šta je to što te tada najviše iznervira<br />
i dovede do takvog ishoda kao što je<br />
gubitak meča? Da li takve reakcije<br />
učine da sama sebi budeš najveći<br />
protivnik?<br />
JJ: Svesna sam svojih grešaka i<br />
ne treba da dozvolim da me takve<br />
odluke izvedu iz takta. Veoma sam<br />
emotivna osoba, tenis mi puno znači<br />
i nekada odreagujem impulsivno.<br />
To je sve iskustvo i sigurna sam da<br />
u narednoj sezoni neću ponoviti iste<br />
greške.<br />
TENIS U SRBIJI<br />
ML: Da li je konačno došlo vreme<br />
da Beograd dobije jedan jači, kvalitetniji<br />
teniski turnir i šta misliš koji je<br />
razlog što ga do sada nismo imali?<br />
Šta je uopšte potrebno da bi jedan<br />
grad dobio kvalitetan teniski turnir?<br />
JJ: S obzirom na kvalitet igrača koje<br />
Srbija ima, bilo bi idealno da imamo<br />
jedan veliki ženski turnir, a za muškarce<br />
već imamo turnir od 100.000<br />
dolara. U svakom slučaju, što se<br />
tiče ogranizacije ovakvog tunira,<br />
potreban je novac i dobra volja ljudi<br />
koji vode teniski savez.<br />
ML: Šta misliš, gde se trenutno nalazi<br />
tenis kao sport u Srbiji i šta bi<br />
trebalo da se uradi da bi se kvalitet<br />
podigao na viši nivo? Da li misliš da<br />
ti lično tome možeš da doprineseš?<br />
JJ: Posmatrajući rang igrača<br />
koje trenutno imamo, ne<br />
možemo a da ne budemo<br />
zadivljeni što ovako mala<br />
zemlja Srbija ima među 100<br />
najboljih na svetu nekoliko<br />
igrača, što je za svaku pohvalu.<br />
Svako od nas može,<br />
podizanjem nivoa igre, da<br />
doprinese jos većoj afi rmaciji<br />
tenisa u našoj zemlji, a<br />
i u svetu.<br />
ML: Koliko si upoznata sa<br />
Nacionalnim investicionim<br />
planom Vlade Srbije i planovima<br />
za razvoj tenisa<br />
kod nas, npr. kroz izgradnju<br />
Nacionalnog teniskog centra.<br />
Postoji li uopšte kontakt<br />
lokalnih i državnih vlasti i<br />
profesionalnih igrača u cilju<br />
popularizacije i unapređenja<br />
ovog sporta?<br />
JJ: Jako sam srećna što će<br />
Beograd dobiti jedan veliki<br />
teniski centar. Izgradnja ovakvog teniskog<br />
projekta će pre svega pomoći<br />
novim generacijama da mogu nesmetano<br />
da treniraju i razvijaju svoj<br />
talenat. Nama koji smo sada tu će<br />
35
36<br />
pomoći da imamo uslove za trening,<br />
tako da ne moramo da odlazimo u<br />
inostranstvo da bi se pripremali za<br />
velike turnire. Naša komunikacija sa<br />
vlastima se uglavnom odigrava preko<br />
teniskog saveza.<br />
JELENA PRIVATNO<br />
ML: Postoje li neke kolege iz tenisa<br />
sa kojima se družiš i van terena?<br />
JJ: Moji prijatelji su uglavnom van<br />
sfere tenisa, ali ima ih i onih iz teniskog<br />
sveta. Ne želim da ih imenujem<br />
da slučajno ne bih nekog izostavila.<br />
ML: Tokom trajanja turnira verovatno<br />
si upoznala puno poznatih ličnosti.<br />
Kakav je osećaj sresti slavnu ličnost<br />
koju ceniš i kako je, na primer<br />
šaliti se sa legendom komedije, Džimom<br />
Kerijem, koga si imala prilike<br />
da upoznaš?<br />
JJ: Koliko god da smo mi svetski<br />
poznati, ljudi moraju da razumeju<br />
da smo mi, kao i svi ostali, normalni.<br />
Volimo da se šalimo, smejemo, pričamo<br />
i dobro provodimo. Džim Keri<br />
je veoma prijatan, zabavan i veliki<br />
fan tenisa. Na US Open su, osim<br />
njega, dolazile još mnoge druge<br />
slavne ličnosti.<br />
ML: Ističeš kako je <strong>fakultet</strong>sko obrazovanje<br />
jedan od prioriteta u tvom<br />
životu. Kako uspevaš da uskladiš<br />
tenisku i karijeru studenta? Čini li ti<br />
se da profesori dolaze u neobičnu<br />
situaciju kada ispred sebe, pored<br />
studenta, vide i trenutno jednu od<br />
najboljih sportistkinja sveta?<br />
JJ: Jako je teško uskladiti teniske<br />
obaveze sa studenskim. Što se<br />
mene lično tiče nigde ne žurim,<br />
pokušavam da spremam i dajem<br />
ispite prema svojim mogućnostima.<br />
Obrazovanje mi je uvek bilo<br />
jako bitno, cilj mi je da završim <strong>fakultet</strong>.<br />
ML: Svakog sportistu neizbežno<br />
čeka kraj profesionalne karijere.<br />
Kako vidiš sebe u tom trenutku - kao<br />
trenera ili možda poslovnu ženu, s<br />
obzirom na to da sada studiraš menadžment?<br />
JJ: Nisam sigurna da li bih ostala uz<br />
tenis. Još nisam razmišljala o tome,<br />
možda ću postati glumica, možda<br />
ću imati svoj biznis, a možda ću raditi<br />
na televiziji. Tenis mi je prioritet<br />
i tako će ostati sve dok ne odlučim<br />
da završim karijeru, a ja se nadam<br />
da neće biti razloga za to u skorije<br />
vreme.<br />
ML: Sada živiš i treniraš na Floridi,<br />
pa verovatno ne dolaziš često u Beograd,<br />
ali kada si ovde, gde ideš, sa<br />
kim se viđaš? Koja mesta nikako ne<br />
zaobilaziš i šta je to što najviše voliš<br />
u Beogradu?<br />
JJ: Veliki deo moje porodice živi u<br />
Beogradu i oni predstavljaju značajan<br />
deo mog života. Kada god mi<br />
vreme dozvoli, dođem u rodni grad,<br />
jer ipak je Beograd deo mene i mog<br />
detinjstva. Poznajem dosta ljudi,<br />
ponekad uspem da iskusim i noćni<br />
život našeg grada, idem u nacionalne<br />
restorane, na koncerte ili u<br />
pozorišta. Trudim se da budem što<br />
svestranija.<br />
ML: Koja su tvoja interesovanja?<br />
Kako provodiš vreme van teniskog<br />
terena?<br />
JJ: Volim da čitam, obožavam da<br />
slušam muziku. Kad god imam vremena<br />
u vreme turnira volim da obilazim<br />
gradove, upoznajem kulture,<br />
a kao šlag na torti, ostavim malo<br />
vremena i za šoping, ako sam raspoložena<br />
za to.<br />
ML: Poznato je da su sportisti sujeverni.<br />
Da li ti imas neke rituale pred<br />
meč i tokom njega?<br />
JJ: Nisam preterano sujeverna, ali<br />
imam običaje kojih volim da se pridržavam.<br />
Neće to odlučiti pobednika,<br />
ali jednostavno zbog nekog balansa<br />
i samopouzdanja, volim da ponavljam<br />
iste stvari iz meča u meč.<br />
ML: Da si kojim slučajem imala prilike,<br />
protiv koje teniske legende bi<br />
odigrala meč i sa kojim teniserom bi<br />
danas odmerila snage na terenu?<br />
JJ: Sigurno je da bih volela da<br />
igram sa mojim mentorom, Monikom<br />
Seleš.<br />
ML: Sigurno postoji neki trenutak u<br />
karijeri na koji si najvise ponosna,<br />
ali i oni koje želiš da što pre zaboraviš.<br />
Koji su to trenuci?<br />
JJ: Najlepši momenat je bio kada<br />
sam igrala polufi nale US Opena, jer<br />
je to najveći uspeh srpskog tenisa<br />
u poslednjih 15 godina. Loši trenuci<br />
su za zaboravljanje i trudim se da ih<br />
ne pamtim. Izvučem što pozitivnije iz<br />
njih i idem dalje, tražim nove pobede<br />
koje ću da pamtim.<br />
Intervju uradili:<br />
Nikola ĆIRKOVIĆ<br />
Ivan LATOVLJEV
NJEGOVO VISOČANSTVO...<br />
Pariz<br />
Svaki deo Pariza je sam po sebi poseban. Međutim, vrlo teško, gotovo<br />
nemoguće je steći celovit utisak o Parizu kao gradu.<br />
Kada prvi put dođete u Pariz, pokušajte<br />
da negde, pre nego što<br />
stignete, ostavite sve svoje predrasude<br />
za sobom. Ako pak ne<br />
uspete da suzbijete ovu, svima<br />
svojstvenu manu pre no što dođete<br />
u Pariz, on će vaše predrasude<br />
bezmalo saseći u korenu! Pišem<br />
iz iskustva onih kojima se to desilo<br />
i koji su jako srećni zbog toga.<br />
Jer, da su odoleli predrasudama,<br />
verovatno ne bi ni bili svesni šta<br />
su sami sebi uskratili.<br />
Znamenitosti Pariza pravi su<br />
način da usavršite svoj osećaj<br />
za lepo. Još ako niste<br />
mnogo putovali, onda stvarno<br />
ostajete bez komentara<br />
kada vidite najveći pariski<br />
trg - Trg Konkord, sa kog se<br />
u jednom pravcu pruža pogled<br />
ka Trijumfalnoj kapiji, u<br />
drugom ka Ajfelovoj kuli, u<br />
trećem ka Muzeju Luvr.<br />
Jedna od odlika čitavog Pariza<br />
je grandioznost. Kao da<br />
je politika arhitekture oduvek<br />
bila takva. Kao da su se<br />
arhitekte oduvek nadmetale<br />
ko će uspeti da osmisli,<br />
konstruiše i realizuje višu<br />
građevinu, posebniju, veličanstveniju.<br />
Jedan od stavova<br />
zašto je to tako jeste<br />
da potiče od želje mnogih<br />
vladara da izgradnjom što<br />
impozantnijih konstrukcija<br />
iskažu svoju moć.<br />
Stari deo Pariza ide rame uz<br />
rame sa novim delom grada<br />
što se grandioznosti i lepote<br />
građevina tiče. Novi deo Pariza,<br />
konkretno - dvadesetprva pariska<br />
opština La Defons, simbolično<br />
nazvana francuski Menhetn,<br />
svojom futurističkom arhitekturom<br />
jednostavno modernizuje Pariz.<br />
U pitanju su stakleni neboderi vrlo<br />
čudnih oblika - loptastog, klasičnog<br />
četvrtastog, ali gde je temelj<br />
uži od vrha, a ima i „svemirskih“.<br />
Najznačajnija građevina u ovom<br />
kvartu sigurno je „Velika kapija<br />
- Esplanada La Defons“ u obliku<br />
kocke, visine 110 metara. Prva<br />
konstrukcija u ovom kvartu sagrađena<br />
je 1958. godine i ima betonski<br />
krov, jedan od najvećih na<br />
svetu - visok 238 metara! U ovom<br />
delu Pariza i spomenici su futuristički!<br />
Jedan od takvih je spomenik<br />
u obliku palca koji je skoro<br />
desetostruko viši i širi od čoveka<br />
prosečne visine i debljine.<br />
Svaki deo Pariza je sam po sebi<br />
poseban. Međutim, vrlo teško,<br />
gotovo nemoguće je steći celovit<br />
utisak o Parizu kao gradu. Sa manjim<br />
gradovima<br />
to je izvodljivo.<br />
Ali, suočimo se<br />
sa činjenicama -<br />
kada je u pitanju<br />
grad od gotovo<br />
deset miliona stanovnika koji su<br />
smešteni na 2 hiljade kilometara<br />
kvadratnih, to je zaista teško.<br />
No, bez pogovora - svaki deo<br />
Pariza oduševljava na sebi svojstven<br />
način. Ono što se u Parizu<br />
može videti i doživeti, ne može se<br />
nigde drugde naći.<br />
Danas muzej, a nekada kraljevska<br />
rezidencija, kraljevski trezor, državni<br />
arhiv i skladište oružja, Luvr<br />
(sagrađen davne 1202. god.) kroz<br />
vekove je menjao stilove - najpre<br />
gotski, zatim renesansni... Pre<br />
nešto više od deset godina izgrađene<br />
su impozantne piramide u<br />
dvorištu Luvra, odnosno parku Tileri<br />
sa kojim je Luvr spojen u<br />
XVI veku, od kojih je najveća<br />
sastavljena od 793 romba i<br />
triangla od stakla. Kada uđete<br />
u Luvr, nema vam izlaska<br />
nekoliko dugih sati, jer ćete<br />
za to vreme proći kroz ceo<br />
srednji vek, videti egipatske<br />
i grčke antikvitete, spoznati<br />
islamsku kulturu i umetnost,<br />
najvrednija slikarska i grafi<br />
čka dela, skulpture. Prošle<br />
godine Luvr je proglašen za<br />
najposećeniji kulturno-istorijski<br />
spomenik na svetu, a u<br />
njega je ušlo preko 7,3 miliona<br />
ljudi.<br />
U Notr Damu, jednoj od<br />
najbitnijih građevina Francuske,<br />
katedrali nad katedralama,<br />
možete videti čak<br />
originalni deo krsta Hristovog<br />
raspeća, kao i njegov<br />
oreol od trnja. Ova katedrala<br />
koja fascinira čitavu Evropu,<br />
nalazi se gotovo uz Senu,<br />
a između ostalog krasi je<br />
Galerija kraljeva - 28 statua<br />
koje su bile uništene za vreme<br />
Francuske revolucije 1793. godi-<br />
Kada je u pitanju grad od gotovo deset miliona stanovnika,<br />
koji su smešteni na 2 hiljade kvadratnih kilometara, gotovo je<br />
nemoguće steći celovit utisak o Parizu kao gradu.<br />
ne, a zatim i ponovo napravljene.<br />
Katedrala Notr Dam, što na francuskom<br />
znači - Bogorodica, visoka<br />
je skoro sedamdeset metara.<br />
37
38<br />
Trijumfalna kapija, visoka četrdeset<br />
pet metara, primer imperijalne<br />
arhitekture, naručena je od strane<br />
Napoleona I. On je umro 1840.<br />
god., pet godina pošto je kapija<br />
bila sagrađena i provezen je mrtav<br />
ispod nje. Ispod Trijumfalne kapije<br />
je i Viktor Igo primio posmrtne<br />
počasti. Nalazi se na jednom od<br />
najlepših trgova na svetu - avenija<br />
Jelisejska polja ili Šanze Lize.<br />
Trg Konkord današnji izgled nosi<br />
još od XVIII veka. On predstavlja<br />
svojevrstan ulaz u Luvr. Krasi ga<br />
obelisk visine preko 20 metara i te-<br />
žine preko 230 tona, poklon egipatskog<br />
kralja. Kao Trg Revolucije, poslužio<br />
je za giljotiniranje preko 2800<br />
osoba u periodu 1793 -1795. god.<br />
Opera Garnier, kraljica među bitnim<br />
građevinama, ne zaostaje ni<br />
u kom pogledu za bečkom zgradom<br />
opere. Sagrađena po nacrtima<br />
arhitekte Šarla Garniera, pariska<br />
opera je pravi primer barokne<br />
umetnosti, sa plafonom koji je oslikao<br />
Šagal, predstavnik arhitekture<br />
XIX veka, likovima Hendla, Baha,<br />
Mocarta sa spoljašnje strane.<br />
Crkva Sakre Ker sagrađena je<br />
po nalogu dva pariska plemića u<br />
prvoj polovini dvadesetog veka.<br />
Odlikuje se belinom svog fasadnog<br />
kamena. Neuništiva belina<br />
potiče otuda što je za izgradnju<br />
korišćen poseban krečnjak koji<br />
ne zadržava prašinu. Ova snežnobela<br />
crkva nalazi se na brdu<br />
Monmart, centru kulturnih i umetničkih<br />
zbivanja Pariza još od osamnaestog<br />
veka. Ovde su živeli i<br />
radili mnogi francuski umetnici i<br />
mislioci. Jedan deo ovog brda i<br />
danas je boemska četvrt. Tačno<br />
je da je Sakre Ker gigantska građevina,<br />
međutim, ona se nalazi<br />
na brdu, te se vidi iz bilo kog dela<br />
Pariza. To je prosto neverovatno.<br />
Kada stanete ispred ove crkve,<br />
koja je bila „ružno pače“ kada je<br />
sagrađena (a tek je kasnije bila<br />
priznata kao deo kulturne baštine<br />
Pariza), pruža se jedan od najlepših<br />
pogleda na Pariz - vidite i<br />
Trijumfalnu kapiju, Senu, Ajfelov<br />
toranj, Trokadero...<br />
A sa Ajfelovog tornja vidite sve...<br />
Svaku osvetljenu ulicu, svaki brodić<br />
koji plovi Senom, Trokadero,<br />
Trijumfalnu kapiju, Sakre Ker,<br />
baš sve...<br />
Sagrađen je 1889. god.<br />
za Univerzalnu izložbu i<br />
posvećen je stogodišnjici<br />
Francuske revolucije. Glavni<br />
konstruktor bio je Gustav<br />
Ajfel - utemeljivač aerodinamike<br />
i cenjeni konstruktor<br />
gvozdenih konstrukcija, a<br />
toranj je izgrađen za samo<br />
dve godine!<br />
Visine 324 metara i težine<br />
preko 7300 tona, toranj je kao i<br />
sve građevine konstruisane za<br />
Univerzalnu izložbu, trebalo da<br />
bude srušen. Međutim, njegov<br />
tvorac Ajfel, potrudio se i uspeo da<br />
dokaže upotrebnu vrednost svog<br />
remek-dela: najpre je instalirao<br />
meteorološku stanicu, aerodinamičku<br />
laboratoriju i laboratoriju instrumenata<br />
za precizna merenja.<br />
Toranj postaje telegrafska stanica<br />
1898. god., 1921. radio stanica i<br />
1925. televizijski toranj.<br />
Za farbanje Ajfelove kule neophodno<br />
je preko 50 tona boje i 25 radnika<br />
koji rade 15 meseci i farbaju<br />
toranj isključivo četkama. Toranj<br />
se farba svakih sedam godina, a<br />
poslednje farbanje je završeno<br />
početkom 2003. god. Boja je uvek<br />
najsvetlija na vrhu, a u podnožju<br />
najtamnija. Trenutna boja je smeđe-žuta,<br />
što tornju daje još veći<br />
sjaj, premda je on stalno osvetljen.<br />
Periodično, na nekih pola sata-sat,<br />
počinje da radi specijalno osvetljenje<br />
- sijalice koje se non-stop pale<br />
i gase i taj osećaj ostavlja najdublji<br />
trag. Fantastično! Imate utisak kao<br />
da ste došli u Pariz samo da to vidite<br />
i onda možete da se vratite.<br />
I, ne samo to. Nekako vas mami<br />
da stanete direktno ispod njega,<br />
u sam centar podnožja i gledate<br />
naviše. Međutim, najverovatnije<br />
se nećete naći vertikalno direktno<br />
ispod vrha tornja, koliko god mislili<br />
da je tako, jer, verovali Vi to ili ne,<br />
to zavisi od vremenskih prilika. Pri<br />
najjačem vetru vrh kule oscilira 12<br />
cm, ali zato visina varira čak 15<br />
cm zavisno od temperature.<br />
Ako želite, možete se pešice popeti<br />
do vrha ali bi onda trebalo da<br />
pređete 1652 stepenika. Ako volite<br />
visinsku vožnju, onda obavezno<br />
idite liftom i imaćete osećaj kao<br />
da ste na najluđoj vrtešci! Možete<br />
birati i u zavisnosti od toga platiti<br />
cenu karte - da li ćete se popeti<br />
samo do prve, druge ili do treće<br />
platforme, tj. do vrha. Oni koji su<br />
probali, savetuju vam da idete do<br />
kraja! Možete fotografi sati iste<br />
delove Pariza sa prve, sa druge a<br />
onda i sa treće, najviše platforme<br />
i videti kako se ono što ste fotografi<br />
sali sve više smanjuje.<br />
Ajfelov toranj možete videti, maltene,<br />
iz bilo kog dela Pariza, a<br />
sa Ajfelovog tornja možete videti<br />
svaki deo Pariza. Taj osećaj je<br />
pravo bogatstvo.<br />
Bez pogovora, svaki deo Pariza oduševljava<br />
na sebi svojstven način. Ono<br />
što se u Parizu može videti i doživeti,<br />
ne može se nigde drugde naći<br />
Dakle, ako priželjkujete osećaj kao<br />
da dan traje neprestano, odnosno<br />
da noć nikako ne dolazi, nemojte<br />
sebi dozvoliti da ne posetite Pariz.<br />
A pomenuti utisak stičete što zbog<br />
toga što je Pariz „grad svetlosti“<br />
pa je noću kao po danu, što zbog<br />
konstantno ogromnog broja ljudi<br />
na ulicama Pariza...<br />
Pariz živi i noću, a posle posete<br />
Parizu želećete da živite za to<br />
da se vratite bar još jednom u taj<br />
grad... I ni tada nećete uspeti da<br />
obiđete sve što mislite da treba.<br />
Dragana ALEKSIĆ
VIII redovno savetovanje u Viljnusu<br />
«Recept za profitabilnu<br />
televiziju»<br />
Zašto je uzdrmana siva eminencija udruženja Free Association of Radio and<br />
Television Stations (FARTS), pogledajte i sami.<br />
Autor ovog članka je imao priliku da<br />
prošle nedelje učestvuje na seminaru,<br />
održanom u Viljnusu, na temu<br />
„Ključni marketing koncepti neophodni<br />
za dostizanje pune rentabilnosti<br />
televizija“. Učesnici su bili eminentni<br />
stručnjaci iz oblasti nekulture medija,<br />
programskih šema i montažnog<br />
režiranja. Četiri dana su se vodile<br />
žestoke rasprave, a na momente je<br />
atmosfera dolazila i do usijanja, kao<br />
na primer, kada je predstavnik Demokratske<br />
republike Kongo zapretio da<br />
će fl ašom najskupljeg litvanskog vina<br />
razbiti «plazma» televizor na kojem<br />
je prikazivana paragvajska emisija o<br />
pravima predškolske dece.<br />
Čitaoci MonopolLista će imati ekskluzivnu<br />
priliku da pročitaju necenzurisane<br />
zaključke seminara, bojkotovanog<br />
od strane svih svetskih medija, na<br />
čelu sa Tedom Tarnerom, Rupertom<br />
Merdokom i Milojkom Pantićem<br />
(redakcija Sportske galaksije, prim.<br />
autora). Njih trojica su oformili interesnu<br />
grupu u okviru Saveta Evrope i<br />
pokušali lobiranjem da zataškaju celu<br />
stvar.<br />
Zaključci seminara su sledeći:<br />
1. Imajući u vidu aktuelne trendove<br />
kostjumerizacije proizvoda, usvojen<br />
je predlog stručnjaka iz Francuske<br />
Gvajane da se u programsku šemu<br />
obavezno uključe «jedna-reč» kvizovi.<br />
Voditelj ima pravo da upotrebi do<br />
12 različitih reči u pokušaju da navede<br />
gledaoca da pogodi zagonetnu<br />
reč. Kvantitativni podaci su određeni<br />
na osnovu analize zaposlenih u Svetskom<br />
odseku za jezičku ekonomiju.<br />
2. Mladi hjuman resorser iz jedne<br />
posttranzicione zemlje je argumentovano<br />
zatražio uvrštavanje eksperata<br />
iz oblasti tarota, crne magije, astrologije,<br />
spiritualne hipnoze i transceden-<br />
talne meditacije, kao obaveznog dela<br />
televizijske ekipe i uredništva obrazovnog<br />
programa na svim svetskim<br />
televizijama. Predlog je usvojen bez<br />
aktivnog protivljenja. Ipak, na zahtev<br />
gospodina iz Bandar Seri Begevana,<br />
a radi dostizanja visokog kvaliteta<br />
usluge, usvojena je i Rezolucija 2B,<br />
koja glasi: „Svaki stručnjak iz oblasti<br />
navedenih u Rezoluciji 2 ima ispuniti<br />
odgovarajuće kriterijume, pre nego<br />
što stupi u radni odnos. To su:<br />
a. Da poseduje lap-top, minimum 17inčni,<br />
sa brzinom procesora od 8000<br />
namotaja u minuti i ROM memorijom<br />
od 512 kiloherca;<br />
b. Da aktivno upravlja mišem ili da<br />
barem pomera isti u smeru tamo<br />
– onamo davajući privid veštine „mišovanja“;<br />
c. Da piše minimum 68 reči u minuti<br />
(ne istih), izgovara 386 (takođe ne<br />
istih), a iz ruke izbacuje tri karte u sekundi<br />
(naravno, pogađate... ne iste );<br />
d. Da je uspešno prošao detektor<br />
laži;<br />
e. Da je u okviru svojih master studija<br />
na Poljoprivrednom <strong>fakultet</strong>u odbranio<br />
rad na jednu od sledećih tema:<br />
kvantifi kacija kontinuuma stupiditeta<br />
medija na početku XXI veka, efi kasnost<br />
umetne oplodnje polarnih medveda<br />
i njihov uticaj na svetski fudbal,<br />
polarizacija najuticajnijih svetskih medija<br />
na relaciji Britni Spirs – Inteligencija,<br />
te sasvim aktuelna i neponovljiva<br />
tema samoodrživog razvoja estradnih<br />
sojki, krava i drugih sitnih glodara<br />
van svojih prirodnih staništa.<br />
3. Nakon kraće pauze odlučeno je<br />
da se sačini zahtev, kojim će biti<br />
zatraženo hitno uvođenje predmeta<br />
„Buljim ja, buljiš ti“, kao obaveznog,<br />
u sve nulte razrede sveta. Kako su<br />
gosti sa Holandskih Antila objasnili,<br />
kroz društvenu igru buljenja, deca<br />
će se razvijati u skladu sa zahtevima<br />
moderne globalne ekonomije<br />
te će se stati na put nekim štetnim<br />
pojavama u razvoju dece: razvoju<br />
emocionalne i drugih oblika inteligencije,<br />
razvoju moždane kore uopšte,<br />
te razvoju kritičkog razmišljanja<br />
i samosvesti kao najopasnijim bolestima<br />
zavisnosti današnjice (kampanja:<br />
IGRAJ ZA PROFIT GLO-<br />
BALNIH KORPORACIJA - RECI<br />
NE MOZGU).<br />
4. U okviru vrkšopa iz oblasti svetske<br />
muzike, došlo se do zaključka,<br />
da je globalizacija značajno uticala<br />
na ujednačavanje ukusa i mirisa potrošača,<br />
što je putem Eustahijevih<br />
tuba dovelo i do ujednačavanja sluha.<br />
Imajući u vidu sve napred izneto,<br />
stvara se potreba za postojanjem<br />
jedinstvene svetske muzike, a to će<br />
biti brzi folk ritmovi severno-kavkaskih<br />
delova Azerbejdžana. Svetska<br />
muzika će se emitovati svakodnevno<br />
u više kraćih intervala od po 3 sata.<br />
Tokom tih umetničkih intermezza<br />
poželjno je organizovanje nagradnih<br />
39
40<br />
igara sa glavnom premijom deterdžentom u količini težine<br />
dobitnika nagrade – ne treba ni pominjati da se dodela<br />
takve nagrade mora realizovati na potpuno transparentan<br />
način (javno vaganje na vagi za stočni pazar po sledećoj<br />
formuli: na jednoj strani sretni dobitnik, a na drugoj ista<br />
količina deterdženta).<br />
5. Predstavnici Madagaskara predstavili su model monopolizacije<br />
medija i svesti, prezentujući model fi nansiranja<br />
javnih medijskih servisa u zemljama Južnog Pacifi ka.<br />
Naime, svi mediji u tim zemljama dobijaju status javnih<br />
medijskih servisa i fi nansiraju se naplatom dodatka na računu<br />
za disanje čistog vazduha koji dobijaju svi građani.<br />
<strong>Ekonomski</strong> eksperti pokazali su studije i rezultate istraživanja<br />
o uticaju takvog rešenja na rast standarda građana<br />
i izneli stav da što se više<br />
dodataka za TV pretplatu<br />
doda na račune građana<br />
njihov standard će biti<br />
veći. Ova prezentacija<br />
je propraćena burnim<br />
aplauzom prisutnih uz<br />
komentare da je to jedno<br />
od najkompletnijih i<br />
najkvalitetnijih rešenja za<br />
problem profi tabilnosti televizije.<br />
6. Predstavnici partija<br />
demokratske orijentacije<br />
EU zahtevali su da<br />
se usvoji i amandman<br />
na programsku šemu i<br />
u istu uvrsti emisija „Veliki<br />
Brat – Mali mozak“<br />
kao obavezni deo obrazovnog<br />
programa rijaliti<br />
šou tipa. Organizacija<br />
emisije je sledeća: nekoliko<br />
odabranih pojedinaca (ne više od 2% svetske<br />
populacije koja drži više od 80% svetskog kapitala)<br />
boravi u potpuno izolovanoj kući i nadgleda odatle<br />
putem kamera život ostalih humanoidnih (muškarci) i<br />
poluhumanoidnih (žene, deca i muškarci drugih polova)<br />
bića na planeti. Imaju pravo posmatranima nedeljno<br />
postaviti po jedan specijalni i više tajnih zadataka i<br />
tako do kraja života. Strogo je zabranjena zloupotreba<br />
tog povlaštenog položaja te zadaci ne mogu obuhvatiti<br />
sledeće oblasti: čitanje, učenje, učenje s razumevanjem,<br />
razmišljanje, kritičko razmišljanje i druge oblike<br />
saznajno-razvojnog procesa; druženje, razgovaranje,<br />
neverbalna komunikacija i bilo koji oblik socijalizacije<br />
humanoidne i poluhumanoidne jedinke; težnja čistoj<br />
ljubavi lišene bilo kog oblika emocionalne, sexualne i<br />
sl. devijacije.<br />
Predlog je jednoglasno usvojen i označen kao perjanica<br />
zahteva i zaključaka skupa.<br />
Ostin PAUERS<br />
ostin.pauers@gmail.com<br />
Poslednja vest!<br />
Dok ovaj tekst privodim kraju,<br />
nezvanično saznajem da su<br />
meštani gradića na samom jugu<br />
Afrike dojavili državnoj novinskoj<br />
agenciji da je u lokalnom bircuzu<br />
pronađena sumnjiva poruka<br />
sledećeg sadržaja: «Uvek sam se<br />
pitao zašto pitanja sa višestrukim<br />
odgovorima pružaju veću<br />
fl eksibilnost u ispitivanju nego<br />
što je to slučaj sa dihotomnim<br />
pitanjima. U kontinuirano<br />
menjajućim uslovima, za mene i<br />
moju stanicu više nema života.»<br />
Istovremeno, na drugom kraju<br />
grada prepoznat je jedan od<br />
nezadovoljnih vlasnika medijskog<br />
giganta, kako skakanjem sa rta<br />
Dobre nade sebi pokušava da<br />
oduzme mlađani život.<br />
Strit hokej, bolhokej,<br />
hokejbol...<br />
Hokej u<br />
patikama<br />
Verzija hokeja za široke narodne<br />
mase<br />
Poznat pod mnogim imenima, u pitanju je vid rekreacije<br />
kojim se bave mnogi ljudi širom planete i koji<br />
se razvijao tokom poslednjih pola veka. Svoj put je<br />
započeo u Kanadi, zatim zahvatio SAD, da bi nakon<br />
desetak godina prešao preko Atlantskog okeana i stigao<br />
do Evrope, pre svih do tadašnje Čehoslovačke,<br />
Finske i Nemačke i na kraju stigao na drugi kraj sveta,<br />
do Japana i Indije. Vremenom je prerastao u svetski<br />
prihvaćen sport, pa je 1993. godine osnovana i Međunarodna<br />
organizacija za strit i bol hokej (ISBHA),<br />
koja danas ima čak 48 članica, među kojima je i Srbija.<br />
U protekle tri godine u ISBHA primljeno je preko<br />
30 novih država, a ta činjenica već dovoljno govori o<br />
popularnosti i razvoju ovog sporta u svetu. Svake dve<br />
godine se održava svetsko prvenstvo, kako u muškoj,<br />
tako i u ženskoj konkurenciji, u više starosnih kategorija.<br />
Ipak, hokejbol i dalje ostaje igra koja ima najviše<br />
čari kad se igra sa društvom u kraju.<br />
OPREMA<br />
Oprema je jako bitna, pošto je hokejbol kontaktni<br />
sport. Propisana oprema se sastoji od hokejaške kacige,<br />
rukavica, štapa i sportskih patika. Još jednom,<br />
igra se u patikama, a ne na rolerima. Na rolerima se<br />
igra inlajn hokej (baš ima mnogo verzija hokeja, zar<br />
ne?). Dozvoljeno je nositi još zaštitne opreme, poput<br />
štitnika za zube, laktove, cevanice, što je poželjno,<br />
imajući u vidu stalno pomeranje štapova i kretanje<br />
loptice. U prijateljskim i nezvaničnim utakmicama se<br />
uglavnom nose samo rukavice i štitnici za cevanice<br />
i/ili kolena i možda zaštitna guma za zube.<br />
EKIPA<br />
U zvaničnim takmičenjima svaka ekipa na terenu<br />
ima golmana i postavu od pet igrača, uz rezervne<br />
igrače na klupi. U svakoj postavi igraju po dva beka<br />
u odbrani i dva krila i centar u napadu. Nije teško<br />
zapamtiti, imajući u vidu da je isto kao i u košarci.<br />
Cela ekipa se sastoji od dva golmana i četiri postave.<br />
Izmene se vrše ili tokom igre ili u prekidima. Postoje i<br />
posebne postave za slučaj da ekipa igra sa igračem<br />
više ili igračem manje. Takođe, golman se može zameniti<br />
šestim igračem, što se često dešava ukoliko<br />
ekipa juri rezultat.
Kada su u pitanju nezvanični mečevi,<br />
ekipa se može sastojati i od četiri<br />
ili čak i tri igrača i golmana, a čak se<br />
ponekad igra i bez golmana.<br />
PRAVILA<br />
Pravila su skoro identična kao kod<br />
hokeja na ledu. Dozvoljena je igra<br />
telom, kao i sudaranje, ali pod strogo<br />
propisanim okolnostima. Kada<br />
se desi da se pravila prekrše, dolazi<br />
do isključenja na dva, pet ili više minuta.<br />
Iako može delovati drugačije,<br />
hokejbol, kao i hokej na ledu, nije<br />
obično „divljanje“ već je jasno defi<br />
nisano kad i kako se nešto može<br />
uraditi. Prva asocijacija na hokej su<br />
tuče i bodycheck. Tuče su jako retke<br />
na hokejbolu, ali kad do njih i dođe,<br />
odvijaju se po nepisanim, mada poznatim<br />
pravilima. Skidaju se kacige<br />
i rukavice i kreće čisto pesničenje,<br />
bez davljenja, štipanja, ubadanja prstom<br />
u oko ili nečeg sličnog. Što se<br />
tiče bodychecka on se pravilno izvodi<br />
tako što se protivnik udari ramenom<br />
ili kukom i tako se zaustavi, ili<br />
bar ometa. Ukoliko se neko posluži<br />
laktom ili pokuša da suparnika zadrži<br />
rukama, biva isključen. Isključenja<br />
se dobijaju i za udaranje palicom<br />
(slashing), povlačenje palicom (hooking),<br />
visoko podignutu palicu (highsticking),<br />
saplitanje, udarac laktom,<br />
preteranu grubost, odugovlačenje<br />
igre i još neke prekršaje.<br />
Tokom igre, loptica se može udarati<br />
štapom, šutirati nogom ili hvatati<br />
rukom, ali kada igrač uhvati loptu<br />
rukom, ne sme je rukom dodati saigraču<br />
već je mora spustiti na beton,<br />
pa je onda dodati palicom ili sam<br />
krenuti u napad. Gol se može postići<br />
jedino ako se loptica udari palicom<br />
i tako ubaci u gol. Ukoliko neko<br />
šutne loptu nogom u gol ili je ubaci<br />
rukom, pogodak se ne priznaje.<br />
TEREN<br />
Teren za hokejbol je približno istih<br />
dimenzija kao i ledena ploča za hokej<br />
na ledu, sa identičnom ogradom.<br />
Nezvanične utakmice su podložne<br />
improvizacijama, pa se igraju i na<br />
manjim terenima, poput rukometnih<br />
ili čak i košarkaških, a umesto ograde<br />
se često koriste zidovi okolnih<br />
građevina ili žičane ograde. Teren<br />
je podeljen jednom crvenom linijom<br />
na polovine i dvema plavim linijama<br />
na trećine. Svaka ekipa ima svoju<br />
trećinu, između kojih se nalazi neutralna<br />
trećina. Dva najčešća prekršaja<br />
koji ne povlače isključenje<br />
su ofsajd i fl oring (u hokeju na ledu<br />
poznat kao ajsing). Ofsajd se sudi<br />
ako se jedan ili više igrača ekipe<br />
koja napada nalaze u protivničkoj<br />
trećini u trenutku kada loptica pređe<br />
plavu liniju i uđe u tu trećinu. Deluje<br />
konfuzno, ali je mnogo lakše nego<br />
u fudbalu, samo treba odgledati par<br />
utakmica i shvati se bez problema.<br />
Floring je prekršaj koji se prevodi<br />
kao „nedozvoljeno ispucavanje“, a<br />
sudi se kada igrač iz svoje polovine<br />
izbaci lopticu tako da ona završi u<br />
prostoru iza protivničkog gola.<br />
Golovi su isti kao za hokej na ledu,<br />
široki 1,83m, visoki 1,22m (6 sa 4<br />
stope/fi ta). Koriste se i manji kada<br />
se igra na malim terenima ili kada<br />
se igra bez golmana.<br />
VREME<br />
Jedna utakmica je podeljena na tri<br />
perioda od po 20 minuta, ali se vreme<br />
zaustavlja tokom prekida tako<br />
da utakmica traje oko dva sata sa<br />
pauzama između trećina. U slučaju<br />
nerešenog rezultata, igra se jedan<br />
produžetak u kom važi pravilo zlatnog<br />
gola, a u slučaju da se ni posle<br />
produžetka ne zna pobednik izvode<br />
se penali. Penali se izvode kao u<br />
hokeju na ledu, igrač kreće sa pola<br />
terena ka protivničkom golu (na kom<br />
naravno stoji golman) i treba da postigne<br />
gol.<br />
HOKEJBOL U SRBIJI<br />
Stanje i nije baš na zavidnom nivou.<br />
Početkom devedesetih godina<br />
je postojala liga u Beogradu<br />
koja je brojala i do šest klubova koji<br />
su svoje utakmice igrali na terenima<br />
KK Crvena Zvezda i KK Partizan<br />
na Kalemegdanu. Kasnije se<br />
igralo u dvorištu Prve beogradske<br />
gimnazije i na Tašmajdanu. Liga je<br />
imala nekoliko pauza zbog raznih<br />
okolnosti koje nisu imale nikakve<br />
veze sa sportom.<br />
Trenutno se liga ne igra, ali se<br />
ipak vikendom okupljamo u Prvoj<br />
beogradskoj da zbunjujemo prolaznike.<br />
Dušan DURAKOVIĆ<br />
Kako najbolje opisati stanje hokejbola<br />
u Srbiji? Najbliže istini je reći: grupa<br />
entuzijasta (neki bi rekli zaluđenika) koji<br />
se povremeno dogovore da igraju pa se<br />
nađu i jarcaju po terenu jureći malu narandžastu<br />
loptu i tako zbunjuju slučajne<br />
prolaznike. Da, otprilike je na tom nivou.<br />
Antrfi le: Ukoliko ima zainteresovanih<br />
da probaju ovaj, za naše shvatanje<br />
egzotičan sport, pratite dole navedene<br />
linkove za dodatne informacije.<br />
www.hokej.co.yu/forum<br />
www.cbha.com<br />
www.isbha.com<br />
41
MALO IRONIJE,<br />
MOLIM.<br />
Pod snažnim naletom vetra,<br />
automobil četrdesetpetogodišnjeg<br />
Vitorio Luisa<br />
upao je u reku blizu Naplesa<br />
(Italija), 1983. godine.<br />
Vitorio je nekako uspeo da<br />
polomi prozor, izvuče se<br />
iz kola i dopliva do obale -<br />
gde je drvo palo na njega i<br />
ubilo ga.<br />
Majk Stjuart (31), iz Dalasa<br />
je 1983. godine snimao dokumentarni<br />
fi lm o opasnostima<br />
niskih mostova, kada je kamion na kome je stajao prošao<br />
baš ispod jednog od mnogih niskih mostova u tom kraju. Majk je<br />
umro od posledica udara glave o most.<br />
Volter Halas, 26-ogodišnji prodavac iz Lidsa (Engleska), toliko se<br />
plašio zubara, da je zamolio druga da mu izleči zubobolju tako što<br />
će da ga udari u vilicu. Ovaj je to uradio i to toliko jako da je Halas<br />
pao na pod, udario glavu i umro od frakture lobanje.<br />
Džordž Švarc, vlasnik fabrike iz Providensa (SAD), neverovatnom<br />
srećom je izbegao smrt, kada je njegova fabrika eksplodirala 1983.<br />
godine. Celo postrojenje je sravnjeno sa zemljom, osim jednog jedinog<br />
zida koji je i dalje stajao. Nakon što je izlecio manje povrede,<br />
Švarc se vratio do ruševina, pokušavajući da nađe ostatke fabričkih<br />
dokumenata. Dok ih je tražio, taj jedini preostali zid se srušio na<br />
njega i ubio ga na mestu.<br />
U depresiji jer ne može da nađe posao, 42-godišnji Romolo Ribola,<br />
iz mesta blizu Pize (Italija), 1981. godine seo je u kuhinju, uzeo pištolj<br />
i zapretio da će da se ubije. Njegova žena je sve vreme s njim<br />
razgovarala i molila ga da to ne čini. Nakon sat i po ubeđivanja,<br />
Ribola je zajecao, bacio pištolj i potrčao ženi u zagrljaj. Pištolj je<br />
pao na pod, opalio i ubio Romolovu ženu.<br />
Gospođa Karson iz Lejk Kusaka, N.Y. je 1983. god. proglašena<br />
mrtvom od srčane bolesti. Dok su ožalošćeni stajali pored kovčega<br />
sa Karsonovom, ona je iznenada ustala. Videvši to, njena ćerka je<br />
na mestu pala mrtva.<br />
Nakon lakšeg sudara u Nju Jorku 1977. godine, izvesni čovek je,<br />
gotovo neozleđen, završio na betonu. Ipak, ostao je da leži nakon<br />
što mu je jedan od očevidaca sugerisao da se pretvara da je povređen,<br />
kako bi dobio više novca od osiguranja. Dok je tako ležao<br />
na ulici, auto koji ga je udario (a na koji niko nije pazio), ispao je iz<br />
brzine, prešao preko njega i ubio ga.<br />
Dok su kaliforniski vatrogasci raščisćavali zgarište, nastalo nakon<br />
velikog požara, našli su mrtvog čoveka u kompletnoj ronilačkoj<br />
opremi. U početku, bili su zbunjeni otkud ronilac u sred požara, ali<br />
im je kasnije sinulo, kad su ustanovili da je tip umro od pada sa velike<br />
visine, a ne od vatre. Izgleda da je jadnik ronio blizu kaliforniske<br />
obale kad ga je pokupio vatrogasni avion (koji se puni sa otvorenih<br />
vodenih površina) i kasnije izbacio iznad područja zahvaćenog požarom.<br />
Izvor: www.humor.co.yu<br />
42<br />
ZAPOSLENI I ADMIN<br />
Razgovaraju zaposleni i sistem<br />
administrator:<br />
Zaposleni: E, crkao mi je rezač, a moram da idem za<br />
pola sata. Daj, molim te, na svom kompjuteru nareži<br />
onu moju prezentaciju na CD. Tamo je u „my documents“,<br />
poslednja, složi po datumu.<br />
SysAdmin: Prezentaciju na CD? Pa koliko je to veliko?<br />
Zaposleni: Pa, šta ja znam, valjda mega, dva, deset,<br />
sigurno će stati na CD.<br />
SysAdmin: Ali na CD stane 700 mega!<br />
Zaposleni: Pa da. Znači, staće.<br />
SysAdmin: Pa neću valjda da režem medijum od 700<br />
mega zbog par mega!?<br />
Zaposleni: Ali CD košta 20 dinara.<br />
SysAdmin: Pa da, ali na njega stane 700 mega!<br />
Zaposleni: Dam ti 20 dinara.<br />
SysAdmin: Ma ne razumeš me, nema smisla tako<br />
malo stavljati na CD, šteta je.<br />
Zaposleni: Dam ti svoj CD. I 20 dinara. I pivo ću ti<br />
platiti.<br />
SysAdmin: Pa pošalji sebi mejlom prezentaciju.<br />
Zaposleni: Ne mogu, nemam Internet u hotelu.<br />
SysAdmin: Ne kaže se...<br />
Zaposleni: DOBRO, ZNAM! Nemam... „Vezu“.<br />
SysAdmin: Daću ti ja svoj memory stick. Hoćes na stick-u?<br />
Zaposleni: Nemam USB na laptopu. Nemam gde da utaknem stick.<br />
Nareži mi CD, molim te.<br />
SysAdmin: A baš ti treba ta prezentacija tamo?<br />
Zaposleni: Da, treba mi.<br />
SysAdmin: Ne možeš..?<br />
Zaposleni: Ne mogu.<br />
SysAdmin: Kako znaš šta sam hteo da te pitam?<br />
Zaposleni: - NE ZNAM, ne znam... OK, dobro. Pitaj.<br />
SysAdmin: - Ide Milan sa tobom, mogu dati njemu na stick-u. On ima<br />
nov laptop.<br />
Zaposleni: Milan ide u drugi hotel.<br />
SysAdmin: Pa dođi do njega i neka ti da.<br />
Zaposleni: Ama, nareži mi CD. Jednostavnije je.<br />
SysAdmin: Pa u čemu je problem? Odete fi no na pivo pre prezentacije...<br />
Zaposleni: Prezentacija je u 10! Ja moram biti tamo u 9! Neću da<br />
pijem pivo za dobro jutro.<br />
SysAdmin: Ma dobro, možeš i kafu...<br />
Zaposleni: Molim te, nareži mi CD. Imam još malo vremena, moram<br />
da pokupim odelo sa hemijskog.<br />
SysAdmin: Ma bih, ali ako se može nekako drugačije, ipak...<br />
Zaposleni: Ali ne može. Ovako je najjednostavnije. Daj, NAREŽI GA.<br />
SysAdmin: Daću ti svoj laptop. Ali odmah mi ga vrati!<br />
Zaposleni: Na tvom laptopu nema Windows Offi ce.<br />
SysAdmin: Pa imaš drugi Offi ce na njemu, radi to. Još je bolji taj<br />
Offi ce, možeš da odštampaš u PDF i...<br />
Zaposleni: Verujem da radi i da je super, ali ja ne znam s time da<br />
radim, zapeće mi nešto...<br />
SysAdmin: Dođi, sada ću ti pokazati!<br />
Zaposleni: Čoveče, nemam vremena, nareži mi već jednom taj CD.<br />
Mo-Lim-Te! Daću ti sto CD-ova da bi mi narezao taj jedan.<br />
SysAdmin: Ni pet posto prostora...<br />
Zaposleni: NIJE ME...! OK, nareži prezentaciju i dodaj 600 mega<br />
pornića. I požuri.<br />
SysAdmin: Eeeee, to si mogao odmah da mi kažeš, evo sad ću.
Change language