KOLIKO NAM SE MENJA KLIMA, KAKVA ĆE BITI NAŠA BUDUĆA ...

More documents

Recommendations

Info

46.0 45.5 45.0 44.5 44.0 43.5 43.0 42.5 42.0 46.0 45.5 45.0 44.5 44.0 43.5 43.0 42.5 42.0 19.0 19.5 20.0 20.5 21.0 21.5 22.0 22.5 23.0 -0.8 -0.2 0.0 0.2 0.6 1.0 1.4 1.8 Slika 3. Trend godinje temperature vazduha, o C za 100 godina, na podruju Srbije; Gore - period 1951−2004, Dole – period 1991-2004. TIPO_05 TIPO_05 19.0 19.5 20.0 20.5 21.0 21.5 22.0 22.5 23.0 2.0 4.5 5.5 6.5 8.0 4 46.0 45.5 45.0 44.5 44.0 43.5 43.0 42.5 42.0 46.0 45.5 45.0 44.5 44.0 43.5 43.0 42.5 42.0 SOMBOR PALIC KIKINDA ZRENJANIN N.SAD S.MITROVICA BEOGRAD LOZNICA VRSAC V.GRADISTE VALJEVO S.PALANKA NEGOTIN C.VRH Kragujevac CUPRIJA ZAJECAR POZEGA ZLATIBOR KRALJEVO KRUSEVAC Ivanjica NIS SJENICA KOPAONIK N.PAZAR KURSUMLIJA LESKOVAC DIMITROV. PEC PRISTINA PRIZREN VRANJE TIPO_05 . 19.0 19.5 20.0 20.5 21.0 21.5 22.0 22.5 23.0 SOMBOR -30 -15 -5 0 5 10 17 PALIC KIKINDA ZRENJANIN N.SAD S.MITROVICA BEOGRAD LOZNICA VRSAC V.GRADISTE VALJEVO S.PALANKA NEGOTIN C.VRH Kragujevac CUPRIJA ZAJECAR POZEGA ZLATIBOR KRALJEVO KRUSEVAC Ivanjica NIS SJENICA KOPAONIK N.PAZAR KURSUMLIJA LESKOVAC DIMITROV. PEC PRISTINA PRIZREN VRANJE TIPO_05 . 19.0 19.5 20.0 20.5 21.0 21.5 22.0 22.5 23.0 -5 0 5 15 25 35 Slika 4. Trend godinjih padavina u Srbiji; Gore - 1951−2000, u % N1961−1990 za 50 god. Dole – 1991-2001, u % N1961−1990 za 10 god. . .
4. JESMO LI VE ULI U KLIMATSKU BUDUNOST ? Analize meteorolokih podataka iz perioda 1951-2000., ukazuju da godinja temperatura poslednjih godina i decenija zadrava kontinuirani rast, a da su kod padavina prisutne oscilacije sa om pojavom deficita. Kako izgleda istorijski hod ova dva najvanija klimatska elementa, posmatrana istovremeno preko svojih normalizovanih odstupanja, [6], prikazano je na Sl. 5 i Sl. 6. Na apscisi su normalizovana odstupanja godinjih temperatura vazduha za podruje Srbije, a na ordinati normalizovana odstupanja godinjih koliina padavina. Godine u granicama normale su grupisane u delu polja oivienog vrednostima –1 i +1 po obe ose. Godine koje su znatno izvan ove oblasti su ili kine, sune ili hladne, tople. Moe se primetiti da je znatan broj godina koje su toplije od normale neka od skoranjih prethodnih godina. Pri tom one mogu da budu i veoma sune, karakteristina je 2000, ekstremno topla i ekstremno suna. Ako se za sve prezentovane vrednosti odredi i oznai linearna zavisnost, mada je takva veza daleko sloenija, dobija se opadajua prava. Njeno tumaenje bi se sastojalo u objanjenju da nam obraeni podaci govore o porastu godinje temperature i opadanju vrednosti godinjih koliina padavina. Da li je to pravac ka nekim novim normalnim klimatskim uslovima na naem podruju ? Znaaj poslednjih decenija prolog veka, u odnosu na ceo protekli vek, se moe jasno uvideti iz analize iji su rezultati prikazani na Sl. 6. Hod vrednosti kombinovanog indeksa [7] koji efektivno razdvaja tople i suve godine od hladnih i vlanih, ukazuje da su uestale toplije i suve godine u Srbiji. S RR 4 3 2 1 0 -1 -2 -3 -4 1980 1954 1955 1999 2001 Slika 5. Tendencije ka novim klimatskim normalama u Srbiji Na osnovu podataka za ceo protekli vek, dobijenih reanalizom [8], moemo zakljuiti da je period na kraju prolog veka bio ubedljivo najtoliji sa deficitom padavina u odnosu na normalu 1961-1990. Rezultat ovakve analize je u saglasnosti sa zakljukom iz [4]. Po pokazateljima klimatolokih statistika za period 1951- 2000, prosetena temperatura za podruje Srbije je prevazila opseg normalnih vrednosti. Imajui i druge injenice u vidu, naa klimatska budunost je poela. 1952 1956 1951 1993 1990 1994 2002 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 S t 2000 5 sd t - sd RR ( Indeks Sazonova ) 8 6 4 2 0 -2 -4 +dT, -dRR Reanaliza_Tynd SHMZ_2001. - dT, +dRR -6 1901 1911 1921 1931 1941 1951 1961 1971 1981 1991 2001 Slika 6. e tople i suve godine u Srbiji 5. NAA BUDUA KLIMA Iako smo poetak klimatske budunosti iskusili, njene zrele faze procenjujemo na osnovu rezultata numerikog modeliranja. Tako emo raditi dok se ne shvati strateka vanost regionalnog klimatskog modeliranja i baziranja strategija na dobijenim rezultatima.. Procene [9] u blaoj varijanti, scenario SRES B2, za nae podruje, do kraja ovog veka, daju poveanje godinje temperature vazduha od ak 4 o C. Zabrinuta Evropa je procenila vrednost ″odrivog″ porasta godinje temperature na 2 o C. I sama se plai da e ova vrednost biti prevaziena sredinom veka, [10]. Slika 7.Procena porasta temperature do kraja veka u Evropi, IPCC 2001. Za razliku od temperature, iji se rast oekuje u celoj Evropi, promene padavina su sloenije. Ipak, postoji izraena saglasnost u procenama da e doi do smanjenja letnjih padavina u podruju Mediterana, [10], Sl. 8. Po ovakvim procenama neka naa podruja e tokom leta imati manje padavina i za 20%. Teinu ovog gubitka moemo sagledati kroz podseanje da i sada mnoge poljoprivredne kulture puno zavise od raspodele padavina unutar vegetacione sezone. Procene promene temperature i padavina do kraja ovog veka za podruje SCG, [8], po neekolokom scenariju SRES A2, ekolokom scenariju SRES B2, izvedene razliitim modelima prikazane su na Sl. 9. s
Page 1 and 2: KOLIKO NAM SE MENJA KLIMA, KAKVA E
Page 3: Length of period Length of period 5

KOLIKO NAM SE MENJA KLIMA, KAKVA ĆE BITI NAŠA BUDUĆA ...

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?