KOLIKO NAM SE MENJA KLIMA, KAKVA ĆE BITI NAŠA BUDUĆA ...

KOLIKO NAM SE MENJA KLIMA,
KAKVA E BITI NAA BUDUA KLIMA?
TIHOMIR POPOVI, ELIZABETA RADULOVI, MILENKO JOVANOVI
Ministarstvo nauke i zatite ivotne sredine, Agencija za zatitu ivotne sredine
Abstract: Rad sadri kratke opise klimatskog sistema,
efekta staklene bate i pojavu globalnog zagrevanja.
Date su glavne odlike klime Srbije. Navode se izvodi iz
domaih istraivanja tendencija osnovnih klimatskih
elemenata i nekih posledica.. Prezentuju se dopunjeni i
novi rezultati. U radu su prikazani rezultati analiza
tendencija godinjih temperatura vazduha i godinjih
koliina padavina na podruju Srbije i SCG u periodu
1951-2000. Tendencije su predstavljene kliznim trendom
za Srbiju, a prikazana je teritorijalna raspodela
trendova. Rad sadri i hod normalizovanih odstupanja
godinjih temperatura i padavina za podruje Srbije i
SCG. Iz procene promene klime na globalnom i
regionalnom nivou po scenarijima IPCC SRES A2 i B2,
data je procena promene klime na naem podruju.
Kljune rei: Klima, efekat staklene bate, globalno
zagrevanje, normalizovano odstupanje, trend, procena
promene klime
1. UVOD
Za razliku od susednih planeta na planeti Zemlji postoje i
opstaju oblici ivog sveta. To su dozvolili prirodni
uslovi. Osnovni prirodni resurs je klima. Klima je
"proizvod" klimatskog sistema. Klimatski sistem je
sloen dinamiki sistem koga ine atmosfera, hidrosfera,
biosfera, kriosfera i njihove meusobne interakcije.
Klima je bazini prirodni resurs i stoga ima dominantan
uticaj na eko sisteme kao i stanje i razvoj drutva i
ljudske civilizacije uopte.
Klima se, pojednostavljeno, moe posmatrati kao prosek
stanja vremena za odreeni vremenski period,
ukljuujui verovatnou raspodele iz tih srednjaka,
ekstremne vrednosti i dr. Period 1961-1990. je period
poslednje standardne klimatoloke normale.
1
Temperatura i padavine su najvaniji klimatski elementi.
Prosena temperatura planete Zemlje je oko 15 o C.
Zasluga za takvu prosenu temperaturu planete pripada
efektu staklene bate. Efektom staklene bate se naziva
prirodan proces vraanja dela dugotalasnog zraenja
Zemlje na njenu povrinu. Radi odravanja radijacionog
balansa Zemlja emituje dugotalasno zraenje u atmosferu
i dalje u vasionu. Pojedini gasovi ( vodena para, ugljen
dioksid, azotsuboksid, metan ) imaju sposobnost da
zemljino dugotalasno zraenje apsorbuju i da potom deo
emituju u vasionu a deo vrate prema zemljinoj povrini.
ovek ne moe direktno upravljati procesima u
klimatskom sistemu i tako uticati na klimu. Nagli rast
atmosferske koncentracije gasova staklene bate u
prethodnom stoleu, uzrokovan ljudskim aktivnostima,
doveo je do naruavanja energetskog bilansa atmosfere i
njenog zagrevanja u globalnim razmerama.
2. GLAVNE ODLIKE KLIME SRBIJE
Preovlaujui deo Srbije ima umereno kontinentalnu
klimu, dok planinski delovi iznad 1000m nadmorske
visine imaju kontinentalnu klimu, po Torntvajtovoj
klasifikaciji vei deo Srbije ima subhumudnu (malo
vlanu) klimu, a neka podruja na jugozapadu i zapadu
imaju humidnu (vlanu) klimu [1].
TEMPERATURA VAZDUHA Prosena godinja
temperatura vazduha, za teritoriju Republike Srbije, po
podacima iz perioda 1961-1990. iznosi 10.1 °C . Po
podacima sa Glavnih meteorolokih stanica ona se nalazi
u intervalu od 3.0°C; Kopaonik, (1710m), do 11.9 °C,
Beograd, (132m.).Najhladniji mesec je januar. Prosena
vrednost za Srbiju je -1.3°C ; od -6.0°C na Kopaoniku do
0.4 °C u Beogradu. Najtopliji mesec je juli, sa prosekom
za Srbiju 19.9°C; minimalnu julsku temperaturu u Srbiji
ima Kopaonik 11.6 °C, a maksimalnu Prizren 22.2 °C.

Godinje kolebanje temperature (razlika izmeu
najhladijeg i najtoplijeg meseca) u Srbiji 22°C. Ono je
vee na severu nego na jugozapadu. Apsolutni ekstremi
izmerenih vrednosti temperature vazduha u Srbiji su u
intervalu od -38°C ( Sjenica) do 44°C (Kraljevo).
PADAVINE Normalna, prosena, koliina godinjih
suma padavina, za teritoriju Republike Srbije, po
podacima iz perioda 1961-1990 iznosi 734 mm.
Okolina Kikinde i severoistoni deo Srbije imaju
najmanje godinje sume padavina, od 535 do 550 litara
po m 2 . Sredinji i severni delovi Vojvodine, delovi
Kosova i dolina Jablanice imaju godinje sume padavina
do 600mm. Dolina Velike Morave, Donje Podunavlje,
Posavina, kao i vei deo Jugoistone Srbije, Kosova i
oblasti Rake imaju godinje koliine padavina manje
do 650 mm. Navedena podruja razdvajaju tri oblasti sa
veim godinjim koliinama padavina od 650mm. U
podruju Homoljskih planina i Istonoj Srbiji, kao i na
samom jugoistoku Srbije iznos godinjih koliina
padavina raste sa poveanjem nadmorske visine. Na
irem podruju Crnog Vrha, izmeu Bora i agubice,
godinje sume su izmeu 800 i 850mm. Na jugozapadu
Srbije registruju se godinje sume do 800 mm.
3. PROMENA KLIME U SRBIJI
Klimatski elementi imaju prirodnu varijabilnost o ijem
iznosu se zakljuuje direktno, iz rezultata meteorolokih
merenja, kao i indirektno primenom vie metoda. Kada
se na prirodnu varijabilnost superponiraju posledice
promena sastava atmosfere govorimo o promeni klime.
Promene ne nastaju naglo, njihov tok se dobro moe
predstaviti trendovima osnovnuh klimatskih elemenata.
Analizi tendencija osnovnih klimatskih elemenata kod
nas vea panja se posveuje tek poetkom devedesetih
godina prolog veka. U okviru tih istraivanja uraeno je
vie analiza osnovnih klimatskih elemenata u periodu
1931-1990. godina. Poetna, [2], ukazuju na promene u
prostornoj raspodeli normalnih godinjih koliina
padavina za period 1961-1990 u odnosu na period 1931-
1960. Promene, preciznije smanjenje godinjih kolina
padavina, javljaju se u podrujima sa godinjim
prosekom ispod 800mm a posebno su izraene u
oblastima sa prosenim padavinama ispod 650mm. U
istom periodu, 1961-1990, najvee oscilacije godinjih
koliina padavina registruju se u istonoj Vojvodini,
umadiji, Pomoravlju, Stigu i Negotinskoj Krajini.
Deficit padavina posle 1980 na podruju SRJ je veoma
izraen. Prva procena promene klime na naem
podruju, [3] i kasnije analize ukazuju na opravdanu
zabrinutost za nau buduu klimu [4].
2.1. Trend temperature u Srbiji
Trend kao mera tendencije vrednosti, kako po znaku tako
i po intenzitetu, moe zavisiti od duine niza podataka, a
unutar jednog dueg niza i od izbora perioda. Da bi se
eliminisale eventualne nedoumice zbog navedenih
razloga odreen je i grafiki prezentovan klizni trend.
Primenjujui proceduru kao u [5] poev od 1951. godine
2
odreivan je trend vrednosti za podnizove razliite
duine. Rezultati su prikazani grafiki, Sl. 1.
Prikaz ukazuje da trend vrednosti niza podataka
godinje temperature vazduha za Srbiju, duine 50
godina, a koji se zavrava 2000, ima pozitivnu vrednost .
Intenzitet mu je izmeu 0.2 i 0.5 o C za 100 godina. Sa
skraivanjem niza podataka, koji se zavrava 2000.
intenzitet trenda raste. Po trendu vrednosti podataka u
poslednjih 35 godina, 1966−2000, godinja temperatura
vazduha za podruje Srbije se poveavala intenzitetom
od 1 o C za 100 godina. Krai periodi imaju vee
pozitivne vrednosti, to praktino znai da se
otopljavanje, na godinjem nivou intenziviralo
poslednjih decenija.
Treba primetiti postojanje perioda sa dominantnim
negativnim i dominantnim pozitivnim trendom godinje
temperature vazduha u Srbiji. Dominacija negativnog
trenda godinje temperature vazduha u Srbiji prestaje
1981. godine. Od 1982. detektuju se pozitivni trendovi,
prvo kraih nizova a kasnije sve duih. Isti znak trenda
se odrava i na kraju raspoloivog niza podataka,
1951−2004.
To praktino znai da je od 1982 zapoeo rast godinje
temperature u Srbiji koji i dalje traje.
Znak, intenzitet i teritorijalna raspodela trenda godinjih
temperatura vazduha na podruju Srbije, po podacima iz
perioda 1951-2004 i 1991-2004, prikazani su na Sl. 3.
2.2. Trend padavina u Srbiji
Vrednosti kliznog trenda godinjih suma padavina,
osrednjenih (po povrini) za podruje Srbije, grafiki su
prikazane na Sl. 2.
Trend vrednosti celog niza podataka, na apscisi 2004, za
vrednost na ordinati 52 godine, pokazuju da su godinje
sume padavina u Srbiji poslednjih 52 godine imale
tendenciju opadanja. Intenzitet smanjivanja je 10 %
normale za 50 godina. Sa smanjenjem duine
posmatranog niza intenzitet redukcije godinjih suma
padavina raste, dostii maksimum po podacima iz
poslednjih 35 i 30 godina. Nakon toga negativan trend
slabi po intenzitetu i nestaje. Kod nizova kraih od 25
godina imamo pozitivne tendencije vrednosti godinjih
suma padavina. Tumaenja kliznog trenda koji se
zavrava u drugim godinama je analogno. Recimo, trend
vrednosti godinjih suma padavina svih nizova koji se
zavravaju sa 1990. je negativan i td.
Vredi zapaziti poklapanje perioda preovlaujuih
negativnih vrednosti trenda godinjih padavina sa
periodom preovlaujuih pozitivnih vrednosti trenda
godinjih temperatura vazduha. Praktino je, u srednjem,
u Srbiji poetak perioda rasta temperature vazduha
praen periodom redukcije godinjih suma padavina.
Znak, intenzitet i teritorijalna raspodela trenda godinjih
suma padavina na podruju Srbije, po podacima iz
perioda 1951-2004 i 1991-2004, prikazani su na Sl. 4.

Length of period
Length of period
50
45
40
35
30
25
20
15
10
1960 1965 1970 1975 1980 1985 1990 1995 2000 2005
50
45
40
35
30
25
20
End of period
Slika 1. Klizni trend godinje temperature vazduha, o C /100 godina,
za podruje Srbije, period 1951−2004.
15
1965 1970 1975 1980 1985 1990 1995 2000 2005
End of period
TIPO_05
Slika 2. Klizni trend godinjih suma padavina, u % normale 1961−1990 za 50 godina,
za podruje Srbije, period 1951−2004.
3
15.0
9.0
4.0
2.5
2.0
1.0
0.5
0.2
0.0
TIPO_05
-0.2
-0.5
-1.0
-2.0
-4.0
-10.0
60
50
40
30
20
10
5
0
-5
-10
-20
-30
-40
-50
-60
-70
-80

46.0
45.5
45.0
44.5
44.0
43.5
43.0
42.5
42.0
46.0
45.5
45.0
44.5
44.0
43.5
43.0
42.5
42.0
19.0 19.5 20.0 20.5 21.0 21.5 22.0 22.5 23.0
-0.8 -0.2 0.0 0.2 0.6 1.0 1.4 1.8
Slika 3. Trend godinje temperature vazduha,
o C za 100 godina, na podruju Srbije;
Gore - period 1951−2004,
Dole – period 1991-2004.
TIPO_05
TIPO_05
19.0 19.5 20.0 20.5 21.0 21.5 22.0 22.5 23.0
2.0 4.5 5.5 6.5 8.0
4
46.0
45.5
45.0
44.5
44.0
43.5
43.0
42.5
42.0
46.0
45.5
45.0
44.5
44.0
43.5
43.0
42.5
42.0
SOMBOR
PALIC
KIKINDA
ZRENJANIN
N.SAD
S.MITROVICA
BEOGRAD
LOZNICA
VRSAC
V.GRADISTE
VALJEVO
S.PALANKA
NEGOTIN
C.VRH
Kragujevac
CUPRIJA
ZAJECAR
POZEGA
ZLATIBOR KRALJEVO
KRUSEVAC
Ivanjica
NIS
SJENICA KOPAONIK
N.PAZAR KURSUMLIJA
LESKOVAC DIMITROV.
PEC PRISTINA
PRIZREN
VRANJE
TIPO_05
. 19.0 19.5 20.0 20.5 21.0 21.5 22.0 22.5 23.0
SOMBOR
-30 -15 -5 0 5 10 17
PALIC
KIKINDA
ZRENJANIN
N.SAD
S.MITROVICA
BEOGRAD
LOZNICA
VRSAC
V.GRADISTE
VALJEVO
S.PALANKA
NEGOTIN
C.VRH
Kragujevac
CUPRIJA
ZAJECAR
POZEGA
ZLATIBOR KRALJEVO
KRUSEVAC
Ivanjica
NIS
SJENICA KOPAONIK
N.PAZAR KURSUMLIJA
LESKOVAC DIMITROV.
PEC PRISTINA
PRIZREN
VRANJE
TIPO_05
. 19.0 19.5 20.0 20.5 21.0 21.5 22.0 22.5 23.0
-5 0 5 15 25 35
Slika 4. Trend godinjih padavina u Srbiji;
Gore - 1951−2000, u % N1961−1990 za 50 god.
Dole – 1991-2001, u % N1961−1990 za 10 god.
.
.

4. JESMO LI VE ULI U KLIMATSKU
BUDUNOST ?
Analize meteorolokih podataka iz perioda 1951-2000.,
ukazuju da godinja temperatura poslednjih godina i
decenija zadrava kontinuirani rast, a da su kod padavina
prisutne oscilacije sa om pojavom deficita. Kako
izgleda istorijski hod ova dva najvanija klimatska
elementa, posmatrana istovremeno preko svojih
normalizovanih odstupanja, [6], prikazano je na Sl. 5
i Sl. 6.
Na apscisi su normalizovana odstupanja godinjih
temperatura vazduha za podruje Srbije, a na ordinati
normalizovana odstupanja godinjih koliina padavina.
Godine u granicama normale su grupisane u delu polja
oivienog vrednostima –1 i +1 po obe ose. Godine koje
su znatno izvan ove oblasti su ili kine, sune ili hladne,
tople. Moe se primetiti da je znatan broj godina koje su
toplije od normale neka od skoranjih prethodnih godina.
Pri tom one mogu da budu i veoma sune, karakteristina
je 2000, ekstremno topla i ekstremno suna. Ako se za
sve prezentovane vrednosti odredi i oznai linearna
zavisnost, mada je takva veza daleko sloenija, dobija se
opadajua prava. Njeno tumaenje bi se sastojalo u
objanjenju da nam obraeni podaci govore o porastu
godinje temperature i opadanju vrednosti godinjih
koliina padavina. Da li je to pravac ka nekim novim
normalnim klimatskim uslovima na naem podruju ?
Znaaj poslednjih decenija prolog veka, u odnosu na
ceo protekli vek, se moe jasno uvideti iz analize iji su
rezultati prikazani na Sl. 6. Hod vrednosti kombinovanog
indeksa [7] koji efektivno razdvaja tople i suve godine od
hladnih i vlanih, ukazuje da su uestale toplije i suve
godine u Srbiji.
S RR
4
3
2
1
0
-1
-2
-3
-4
1980
1954
1955
1999 2001
Slika 5. Tendencije ka novim klimatskim
normalama u Srbiji
Na osnovu podataka za ceo protekli vek, dobijenih
reanalizom [8], moemo zakljuiti da je period na kraju
prolog veka bio ubedljivo najtoliji sa deficitom
padavina u odnosu na normalu 1961-1990. Rezultat
ovakve analize je u saglasnosti sa zakljukom iz [4]. Po
pokazateljima klimatolokih statistika za period 1951-
2000, prosetena temperatura za podruje Srbije je
prevazila opseg normalnih vrednosti. Imajui i druge
injenice u vidu, naa klimatska budunost je poela.
1952
1956 1951
1993
1990
1994
2002
-3 -2 -1 0 1 2 3 4
S t
2000
5
sd t - sd RR ( Indeks Sazonova )
8
6
4
2
0
-2
-4
+dT, -dRR
Reanaliza_Tynd SHMZ_2001.
- dT, +dRR
-6
1901 1911 1921 1931 1941 1951 1961 1971 1981 1991 2001
Slika 6. e tople i suve godine u Srbiji
5. NAA BUDUA KLIMA
Iako smo poetak klimatske budunosti iskusili, njene
zrele faze procenjujemo na osnovu rezultata numerikog
modeliranja. Tako emo raditi dok se ne shvati strateka
vanost regionalnog klimatskog modeliranja i baziranja
strategija na dobijenim rezultatima..
Procene [9] u blaoj varijanti, scenario SRES B2, za nae
podruje, do kraja ovog veka, daju poveanje godinje
temperature vazduha od ak 4 o C. Zabrinuta Evropa je
procenila vrednost ″odrivog″ porasta godinje
temperature na 2 o C. I sama se plai da e ova vrednost
biti prevaziena sredinom veka, [10].
Slika 7.Procena porasta temperature do kraja veka
u Evropi, IPCC 2001.
Za razliku od temperature, iji se rast oekuje u celoj
Evropi, promene padavina su sloenije. Ipak, postoji
izraena saglasnost u procenama da e doi do smanjenja
letnjih padavina u podruju Mediterana, [10], Sl. 8. Po
ovakvim procenama neka naa podruja e tokom leta
imati manje padavina i za 20%. Teinu ovog gubitka
moemo sagledati kroz podseanje da i sada mnoge
poljoprivredne kulture puno zavise od raspodele
padavina unutar vegetacione sezone. Procene promene
temperature i padavina do kraja ovog veka za podruje
SCG, [8], po neekolokom scenariju SRES A2,
ekolokom scenariju SRES B2, izvedene razliitim
modelima prikazane su na Sl. 9.
s

Slika 8. Procena promena letnjih padavina u
Evropi, EEA 2004.
Procene su saglasne u proceni porasta temperature:
tokom zime oko 2 o C, tokom leta vie od 2 o C. Tokom
zime se moe oekivati blagi porast koliina padavina,
tokom leta smanjenje. Iznos smanjenja letnjih padavina,
po najnepovoljnijoj opciji, premauje 50% sadanjih
normala.
REFERENCE
[1] S.Savi, A.Obuljen, ″Klimatska klasifikacija
Jugoslavije po Kepenu i Torntvajtu″, Prilozi
poznavanju vremena i klime SFRJ, SHMZ, 1979,
Beograd
[2] T.Popovi, D.Spasova, O.Jovanovi, ″Prilog
prouavanju padavina i sua″, JKP-1, SHMZ,
1994, Beograd
[3] T.Popovi, O.Jovanovi, ″Procena klimatskih
promena na podruju SR Jugoslavije do 2020.
godine″, 11. Savetovanje hidrauliara i hidrologa;
str. 571 -578, JDHI i JDH, 1994, Beograd
[4] T. Popovi, ″IS IT ALREADY WARM? -
TEMPERATURE TREND ON THE
TERRITORY OF FR YUGOSLAVIA″-, 18 th
International Conference on Carpathian
Meteorology, CD, 2002, Belgrade
[5] O.Jovanovi, T.Popovi, ″Analysis of Total
Annual Precipitation Trends in Belgrade (1888-
1994)″, 17 th International Conference on
Carpathian Meteorology, pp. 143-146, Visegrad,
1996, Hungary
6
Slika 9. Procene promene temperature i padavina
do kraja ovog veka za podruje SCG, [8].
6. UMESTO ZAKLJUAKA - TA INITI
Klimatski sistem je globalni sistem. I kad se veruje u
procene budue globalne klime ostaju neizvesnosti i
nepoznanice naroito na regionalnom nivou. Njihovo
prevazilaenje, naroito za nas, je mogue to brim
ukljuivanjem u integrativne procese na regionalnom i
evropskom nivou. Oklevanje, u spoznaji i
implementaciji glavnih odlika nae budue klime, e nas
samo vie kotati.
[6] T.Popovi, O.Jovanovi, B.Zivlak, ″Trendovi
temperature i padavina u SCG kao mogua
posledica globalnog otopljavanja″
KONFERENCIJA “SISTEMI UPRAVLJANJA
ZATITOM IVOTNE SREDINE”, NVO “ZORA
XXI”, CD, Novi Sad, 2004.
[7] WMO,″Drought and desertification″, WMO/TD
No. 605, 1994.
[8] http://www.tyndall.ac.uk/
[9] IPCC, ″CLIMATE CHANGE 2001″, Synthesis
Report; Cam. Uni. Press, 2001
[10] EEA, ″Impacts of Europe’s changing climate″,
EEA Report No. 2/2004 , 2004.