EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA - Grupa za kreativnu ekonomiju
EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA - Grupa za kreativnu ekonomiju
EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA - Grupa za kreativnu ekonomiju
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
98<br />
RAZVOJNA ULOGA KREATIVNOG SEKTORA I NJEGOVA POZICIJA U INVESTICIONOJ POLITICI<br />
u koncipiranju modela međusektorske realokacije investicija pošli smo od nekoliko<br />
pretpostavki: 1) da se jedan deo ekonomskog rasta može pripisati realokaciji investicija<br />
iz manje produktivnih u efikasnije sektore; 2) da se privreda nalazi u stanju<br />
neravnoteže; 3) da se privreda sastoji iz 2 sektora: kreativnog i nekreativnog sektora.<br />
analitički okvir <strong>za</strong> procenu efekata realokacije investicija koji primenjujemo <strong>za</strong>sniva<br />
se na modifikovanom neravnotežnom modelu međusektorske realokacije. 14 Modeli<br />
neravnoteže predstavljaju matematičko-statističke konstrukcije <strong>za</strong> formalizovanje<br />
ekonomskih situacija u kojima se ne odražava ravnotežno stanje, te kao takvi služe<br />
<strong>za</strong> donošenje racionalnih odluka u uslovima neravnoteže. u radu se polazi od pretpostavke<br />
dvosektorske neravnoteže, odnosno da postoji neravnoteža između kreativnog<br />
i ostalih privrednih sektora koje smo definisali kao nekreativni sektor (poljoprivreda,<br />
finansijske usluge, trgovina, turi<strong>za</strong>m itd). uzroci neravnoteže mogu biti različiti, a<br />
ovde se pretpostavlja da neravnoteža nastaje kao rezultat različite efikasnosti pojedinih<br />
sektora nacionalne ekonomije, te da se jedan deo ekonomskog rasta može pripisati<br />
efektima realokacije resursa iz manje produktivnih u efikasnije sektore privrede.<br />
Istorijski posmatrano, koncept kreativnog sektora vezuje se <strong>za</strong> Frankfurtsku sociološku<br />
školu i termin kulturnih industrija u koje su se ubrajale samo one delatnosti<br />
u kojima je moguće industrijski multiplikovati umetničko delo. 15 Preovladavanje liberalnog<br />
koncepta kulturne politike u Velikoj Britaniji tokom 90-ih godina XX veka<br />
doprinelo je širenju shvatanja kreativnog sektora kojim se obuhvataju većim delom<br />
umetničke aktivnosti neindustrijskog tipa (vizuelne umetnosti, scenske umetnosti i<br />
kulturno nasleđe) i industrijskog tipa (kinematografija, diskografija, radio i TV aktivnosti,<br />
izdavaštvo i štampa), a njima se pridodaju i sve profesionalno-kreativne aktivnosti<br />
poput arhitekture, di<strong>za</strong>jna, oglašavanja, softverske industrije, istraživanja i<br />
razvoja. Iako ne postoji opšte prihvaćena definicija kreativnog sektora, postoje težnje<br />
da se njime obuhvati što šira oblast kulturno-simboličkog stvaralaštva.<br />
u ovom radu, konceptom kreativni sektor obuhvatili smo sve one delatnosti u kojima<br />
dolazi do materijali<strong>za</strong>cije kreativnosti u proizvodima čiji je estetski i/ili simbolički karakter<br />
ne samo dominantan, već i konstitutivni element (kulturne i umetničke aktivnosti),<br />
kao i sve one proizvodne strukture u kojima se koriste kreativne veštine (npr.<br />
industrijski di<strong>za</strong>jn, arhitektura, advertajzing i sl) u proizvodnji ekonomskih dobara,<br />
kod kojih je estetska dimenzija sekundarna, ali u potpunosti usaglašena sa njihovom<br />
upotrebnom funkcijom. ovom sektoru treba pridodati i transfer<strong>za</strong>lna područja poput<br />
nauke i obrazovanja, koje mogu pripadati i drugim sektorima, a koje su u ovom radu<br />
tretirane kao domen kreativnog sektora, s obzirom na to da omogućuju razvoj fundamentalnog<br />
stvaralaštva, eksperimenta i nastanka novih disciplina koje mogu unaprediti<br />
strukturu i obogatiti kreativni sektor (nauka), kao i prenošenje kulturnih vrednosti<br />
i veština, proces socijali<strong>za</strong>cije kojim se može uticati na postojeće kulturne norme i sl.<br />
(obrazovanje). 16 Metodološki okvir i klasifikacija kreativnog sektora <strong>za</strong> potrebe procene<br />
efekata realokacije investicija iz nekreativnog u kreativni sektor prika<strong>za</strong>na je u tabeli 1,<br />
a primenjena na podacima o kretanju osnovnih makroekonomskih indikatora u finskoj<br />
privredi u periodu 1975-2007. Klasifikacija kreativnog sektora u tabeli 1 bazirana je<br />
14 Videti: Rikalović (2009), str. 38-47; Rikalović, Mikić (2010), str. 14-29.<br />
15 Adorno i Horkheimer (1989)<br />
16 Ovaj pristup u skladu je sa UNESCO klasifikacijom kulture koja transfer<strong>za</strong>lne oblasti poput nauke i obrazovanja prepoznaje<br />
takođe kao domene kulture, a koji se smatra međunarodnim standardom u ovoj oblasti. UNESCO (2009),<br />
str. 28-30.<br />
EkonomskE idEjE i praksa | BroJ 3 | DECEMBar 2011.<br />
na proizvodnom konceptu, po kome kreativnom sektoru (u širem smislu) pripadaju<br />
delatnosti koje kao finalni output stvaraju proizvode ili usluge čija je osnovna upotrebna<br />
funkcija simboličkog karaktera (estetski doživljaj, komunikacija, simbolička poruka<br />
i sl), kao i sve one usluge i proizvodi u kojima je estetska dimenzija sekundarna, ali u<br />
potpunosti usaglašena sa njihovom upotrebnom funkcijom (arhitektura, advertajzing,<br />
video industrija i multimedija). 17 osim nje, ispitivali smo i efekte realokacije investicija,<br />
koristeći koncept kulturnih industrija koji počiva na ideji da kulturnim industrijama<br />
pripadaju sve one delatnosti koje se bave serijski organizovanim načinom proizvodnje<br />
kulturnih i umetničkih dobara i usluga.<br />
Finska, kao zemlja socijalne tržišne privrede interesantan je primer <strong>za</strong> procenu efekata<br />
realokacije investicije iz nekoliko razloga: prvi od njih, jeste visoko učešće javnog<br />
sektora u kreativnim delatnostima (javni sektor čini oko 60% kreativne infrastrukture);<br />
sredinom ’90-ih došlo je do privati<strong>za</strong>cije i transformacije vlasničke strukture u njima<br />
i nakon 2000. došlo je do <strong>za</strong>okreta u vođenju kulturne politike od demokrati<strong>za</strong>cije<br />
kulture ka razvoju profesionalno-tržišnih uslova u kojima kreativni sektor može obezbeditii<br />
svoju dugoročnu održivost. Sve ove tendencije bitno su uticale na doprinos<br />
kreativnog sektora rastu privrede Finske, ali i na promene u efikasnosti angažovanih<br />
resursa u njemu, te kako se sa nekim od ovih i<strong>za</strong>zova suočava i naša zemlja, indikativno<br />
je saznanje o učincima koji se mogu ostvariti na tom planu i njihovim efektima<br />
na dinamiku ekonomskog rasta.<br />
analitički okvir zvanične<br />
statistike<br />
ToL 2002 Finska<br />
standardna klasifikacija<br />
delatnosti, <strong>za</strong>snovana<br />
na Klasifikaciji<br />
delatnosti Eu NaCE<br />
rev. 1<br />
Napomena: Postojeći<br />
statistički okvir ne prati<br />
<strong>za</strong>sebno ekonomsku<br />
aktivnost u oblasti 73-<br />
Istraživanje i razvoj<br />
tabela 1. metodološKi oKvir i KlasifiKacija KreativnoG seKtora finsKe privrede<br />
Kreativni sektor<br />
(u širem smislu)<br />
model 1<br />
oblast 22- izdavaštvo, štampa i<br />
reprodukcija snimljenih medija;<br />
oblast 72- kompjuterske i<br />
srodne usluge<br />
M – obrazovanje<br />
Sektor 0 – ostale društvene,<br />
socijalne i personalne usluge,<br />
oblast 92-kultura i rekreacija<br />
Kreativni sektor<br />
Kreativni sektor (u užem smislu) –<br />
kulturne industrije<br />
model 2<br />
oblast 22- izdavaštvo, štampa i<br />
reprodukcija snimljenih medija;<br />
17 Anli<strong>za</strong> koncepta i metodologija merenja ekonomskih učinaka na međunarodnom nivou poka<strong>za</strong>la je da je proizvodni<br />
pristup najprihvaćeniji standard <strong>za</strong> klasifikaciju kreativnog sektora, te je ovaj pristup evidentiran u 114 nacionalnih<br />
studija koje su se bavile merenjem ekonomskog učinka kreativnog sektora. U pojedinim zemljama (USA, Velika Britanija,<br />
Francuska, Australija, Novi Zeland) uporedo sa njim, prisutne su i klasifikacije kreativnog sektora <strong>za</strong>snovane<br />
na konceptu kreativnih/kulturnih <strong>za</strong>nimanja (kreativne klase). Operativne definicije kreativnog sektora, odnosno<br />
njegova klasifikacija često je u skladu sa kulturnom tradicijom, određena društvenim kontekstom i nacionalnim<br />
shvatanjem kulture. Tako na primer, zemlje u regionu Azije i Pacifika pod ovim konceptom podrazumevaju i tradiciju<br />
ispijanja čaja (Kina, Japan), obradu dragulja i izradu nakita (Tajland, Hing-Kong), kulturu ishrane (Japan) itd. Mikić,<br />
H. (2011) Measuring the economic contribution of cultural indstries: a review and assistement of current methodlogical<br />
approaches, (expert report) UNESCO-UIS, Montreal, international project Measuring economic contribution of<br />
cultural industries, UNESCO-UIS, Montreal.<br />
99
Change language