EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA - Grupa za kreativnu ekonomiju
EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA - Grupa za kreativnu ekonomiju
EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA - Grupa za kreativnu ekonomiju
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
94<br />
RAZVOJNA ULOGA KREATIVNOG SEKTORA I NJEGOVA POZICIJA U INVESTICIONOJ POLITICI<br />
prosečno godišnje u periodu 1975-2007), što je omogućeno strukturnom transformacijom<br />
i razvojem kreativnog sektora. 5<br />
2. teorijsKe osnove razmatranja razvojne uloGe<br />
KreativnoG seKtora u nacionalnoj privredi<br />
Prva decenija XXI stoleća obeležena je promenama sektorskih doprinosa ekonomskom<br />
razvoju, kojima je kreativni sektor dobio na značaju. ovaj sektor postaje jedan<br />
od najdinamičnijih segmenata globalne ekonomije, a njegov doprinos formiranju<br />
svetskog BDP neprestano raste. Procenjuje se da kreativni sektor učestvuje u<br />
stvaranju svetskog BDP sa 7% i da je prosečan rast BDP ovog sektora u periodu<br />
2000-2005 iznosio oko 8,7% godišnje. 6 Navedene tendencije <strong>za</strong>jedno sa opštim<br />
promenama koje se dešavaju u širem ekonomskom okruženju i potrošnji, ubr<strong>za</strong>ni<br />
rast kreativnog sektora u pojedinim zemljama, stvaranje granskih neravnoteža i <strong>za</strong>ostajanje<br />
razvoja određenih privrednih grana, uticale su da se preispitaju dotle važeća<br />
teorijska i praktična stanovišta. Postindustrijski kontekst <strong>za</strong>padnih država i postmoderna<br />
dovode do redefinisanja pojma kulture i kulturne proizvodnje, te se i razmatranja<br />
o kreativnom sektoru kao činiocu razvoja pomeraju sa duhovne komponente<br />
kulturno-simboličke proizvodnje, u najvećoj meri na njenu materijalnu komponentu,<br />
odnosno sadržaje i dobra putem kojih se mogu prenositi duhovni elementi kulture<br />
(norme, ideje, verovanja, ponašanja i komunikacijska dejstva). Kultura postaje izvorište<br />
kreativne proizvodnje, a prelaz sa kulturnih vrednosti na kreativnost podržan je<br />
razvojem novih tehnologija i sve većom industrijali<strong>za</strong>cijom i pojavom novih područja<br />
kulturne proizvodnje. 7<br />
Promišljanja o ulozi kreativnog sektora u ekonomskom razvoju karakteriše nekoliko<br />
različitih fa<strong>za</strong>, primarno opredeljenih društvenim kontekstom u kome su određeni<br />
teorijski i ideološki pravci mišljenja nastajali i imali dominantan uticaj. Istorijski<br />
posmatrano, saznanja o obuhvatu i ulozi kreativnog sektora brzo su se uspostavljala<br />
i smenjivala, pa se u literaturi susreću različiti alternativni termini poput industrije<br />
autorskog prava (WIPo), kulturne industrije (Francuska, uNESCo), ekonomija doživljaja<br />
(Finska, Švedska, Norveška), industrije kreativnog sadržaja (Evropska komisija),<br />
industrije sadržaja (oECD), kulturni sektor (EuroSTaT), industrije <strong>za</strong>bave<br />
(SaD) i njihovi obuhvati. 8<br />
Do sredine 70-ih godina XX veka primat imaju škole mišljenja u kojima se pojam kulture<br />
koristi kao sinonim <strong>za</strong> označavanje vrednosnih obra<strong>za</strong>ca i svih onih nematerijalnih<br />
elemenata koji nastaju na individualnom ili kolektivnom nivou, a koji se mogu tretirati<br />
5 Florida and Tiangli (2004)<br />
6 UNCTAD (2010); Howkins (2002)<br />
7 Videti više: Švob-Ðokić, Primorac, Jurlin (2008), str. 19.<br />
8 Videti više: Fleming, T. (2007) A Creative Economy Green Paper for the Nordic Region, Nordic Innovation Center;<br />
European Commision (2010) Green paper: Unlocing potential of cultural and ceative industries, European Commision;<br />
UNESCO (2006) Understanding Creative Industries–Cultural statistics for public-policy making, UNESCO, Paris;<br />
WIPO (2003) Guide on surveying the Economic Contribution of the Copyright-Based Industries, WIPO, Geneva.<br />
EkonomskE idEjE i praksa | BroJ 3 | DECEMBar 2011.<br />
kao produkti određenog kulturnog sistema. Ceo ovaj period obeležen je razmatranjem<br />
i isticanjem duhovne komponente kulture i njenog uticaja na ponašanje pojedinca i<br />
različitih društvenih grupa, a u manjoj meri i na razvoj društva. 9 razumevanje odnosa<br />
ekonomskog razvoja i razvoja umetnosti i kulture bilo je pod uticajem marksističke<br />
analize kulture po kojoj kultura i ideologija datog društva kao nadgradnja, odražavaju<br />
bazu društva, odnosno ekonomske odnose. S tim u vezi, dominantni teorijski opus<br />
odredio je i glavnu tezu koja je dominirala skoro čitavih 20 godina u razumevanju<br />
odnosa između kulture i razvoja: razvoj umetnosti uslovljen je ekonomskim razvojem<br />
društva. Pod uticajem vladajuće ideologije, razvojne politike i strategije kretale su se<br />
od podržavanja elitnih umetničkih formi, pa do demokrati<strong>za</strong>cije visoke kulture i povećanja<br />
učešća pojedinaca i određenih društvenih grupa u kulturnom životu.<br />
osnivanjem Centra <strong>za</strong> savremene studije kulture u Birmingemu stvorena je nova škola<br />
mišljenja poznata kao Studije kulture, a krajem 70-ih i tokom 80-ih godina XX veka dolazi<br />
do ekspanzije ovog pravca na većinu <strong>za</strong>padnih društava. utemeljivači studija kulture<br />
reymond Williams i Stuart Hall svojim radovima i metodološkim pristupom uvode<br />
<strong>za</strong>okret u promišljanju i razumevanju kulture, pomerajući težište sa duhovne komponente<br />
kulture na kulturni materijali<strong>za</strong>m i namesto elitističkih kulturnih formi, u centar<br />
svojih istraživanja postavljaju popularnu kulturu. 10 ujedno formirano je i drugačije razumevanje<br />
odnosa između kulture i ekonomskog razvoja, te je među teoretičarima ove<br />
orijentacije dominantno učešće autora koji smer delovanja između umetnosti i društva<br />
sagledavaju na način da je razvoj društva uslovljen razvojem umetnosti i kulture, a ne<br />
obrnuto. S tim u vezi, razvojne politike i strategije prate dominantne društvene tokove<br />
i usmerene su sve više na kulturne industrije i preduzetništvo u kreativnom sektoru.<br />
Početak 90-ih godina prošlog stoleća obeležen je kulminacijom interesovanja <strong>za</strong><br />
ekonomske učinke kreativnog sektora i novim pristupima u proučavanju odnosa između<br />
kulture i ekonomskog razvoja. u tom pogledu, posebno se insistira na kvantifikaciji<br />
razvojnih doprinosa kulture. Manjim delom ispitivanje ekonomskih efekata<br />
kreativnog sektora bilo je prisutno u SaD sredinom 70-ih godina iz perspektive pronalaženja<br />
argumenata <strong>za</strong> dalje finansiranje kulture, obrazovanja i nauke od strane<br />
države. Tokom 80-ih godina istraživački interes usmeren je na ispitivanje uticaja<br />
kreativnog sektora na razvoj lokalnih <strong>za</strong>jednica u SaD. Nove teme i perspektive istraživanja<br />
i politički tretman kreativnog sektora u najrazvijenijim zemljama, rezultirali<br />
su formulisanjem inoviranog razvojnog okvira u kome su kreativno-simbolički resursi<br />
koncentrisani u kreativnom sektoru prepoznati kao ekonomski činilac razvoja. Tako<br />
je <strong>za</strong>počeo period u kome je kulturno-simbolička proizvodnja (scenske umetnosti i<br />
interpretacija, muzičko stvaralaštvo, digitalna umetnost, prostorne instalacije, itd)<br />
shvaćena i prihvaćena kao jedan od ključnih elementa <strong>za</strong> određivanje daljeg toka i<br />
razvitak društveno-ekonomskih struktura.<br />
u prvo vreme, tradicija liberalne ekonomije opredelila je da uloga kreativnog sektora<br />
bude viđena u kontekstu razvoja potrošačke ekonomije, te se razvojni doprinos krea-<br />
9 U radovima koji se tiču kulture i kulturne produkcije, do sredine 60-ih XX veka dominantan je uticaj kulturalizma<br />
koji se kreće u dva pravca: 1) metafizičke teorije o kulturi (Benedikt, R.; Boas, F.; Dirkem, E. i dr), 2) idealističke<br />
teorije o kulturi i umetnosti (Vajt, L; Collingwood R.G. i dr). Krajem 60-ih dominantni naučni okvir <strong>za</strong> razmatranje<br />
odnosa kulture, kulturnih obra<strong>za</strong>ca i vrednosti postaje dijalektički materijali<strong>za</strong>m i marksističko shvatanje kulture.<br />
Videti više: Petrović, 2005; Aleksander, 2007.<br />
10 Videti više: Gojković (1978), str. 196-206; Spasić (2004), str. 243-244.<br />
95
Change language