EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA - Grupa za kreativnu ekonomiju

100
RAZVOJNA ULOGA KREATIVNOG SEKTORA I NJEGOVA POZICIJA U INVESTICIONOJ POLITICI
regresioni model koji smo ocenjivali imao je sledeću specifikaciju: 18
gde je parametar
stopa ukupnih investicija ;
(1.1.)
stopa rasta radne snage;
stopa rasta BDV u kreativnom sektoru; udeo BDV kreativnog sektora u ukupnoj
BDV finske privrede i udeo investicija kreativnog sektora u BDV finske privrede.
Na osnovu navedenog modela (1.1) ocenili smo i kvanitifikovali efekte realokacije
investicija iz ostalih sektora u kreativni sektor, odnosno ocenili promene u stopama
privrednog rasta, koje nastaju usled realokacije 1% investicionih resursa iz nekreativnog
u kreativni sektor. Za testiranje modela koristili smo realne iznose o kretanju
bruto investicija i bruto dodate vrednosti (BDV). 19
ovom prilikom napominjemo da smo za potrebe procene realokacije u modelu 1
tretirali kreativni sektor u njegovom širem smislu, dok je modelom 2 obuhvaćen kreativni
sektor u užem smislu, odnosno samo domen kulturnih industrija. 20 ocenjeni
regresioni modeli imaju sledeći oblik:
Model 1: (1.2)
Model 2: (1.3)
rezultati regresije i dekomponovanje izvora rasta BDV finske privrede predstavljeni
su u tabeli 2 i 3. uočava se da su sve ocenjene vrednosti parametara koji
stoje uz tretirane varijable statistički značajne. Najveći broj varijacija objašnjen
je specificiranim modelima (modelom 1 objašnjeno je 93,7% kretanja BDV u
periodu 1975-2007, dok je modelom 2 objašnjeno 94,4% varijacija BDV u
istom periodu).
Procena efekata realokacije može se dati na osnovu sledeće hipotetičke kalkulacije:
polazeći od toga da su radna snaga i fiksni fondovi konstantni, te da se investicije
u iznosu od 1% od bruto dodate vrednosti (BDV) realociraju iz nekreativnog u kreativni
sektor, ovo je moglo doprineti porastu od oko 1,15% BDV prosečno godišnje u
posmatranom periodu. S druge strane, efekti realokacije investicija iz nekreativnog
sektora u kulturne industrije su znatno ograničenijeg opsega, pa bi u istom periodu
realokacija investicija u iznosu od 1% BDV iz nekreativnog sektora u kulturne industrije
doprinela rastu od 0,09% BDV prosečno godišnje. Veći udeo investicija u
kreativnom sektoru (koji je rezultat alokacije iz nekreativnog sektora) u BDV za 1
18 Analitički okvir i matematičko modeliranje specifikacije regresionog modela videti u: Rikalović (2009), str. 38-47.
19 Iznosi bruto investicija i bruto dodate vrednosti iskazani su u evrima u stalnim cenama iz 2000. godine. Kako bi se
smanjila mogućnost postojanja korelacije između promenjivih u modelu, u testiranju smo koristili veličine iskazane u
per capita vrednostima.
20 Na međunarodnoj istraživačkoj sceni već duži niz godina vodi se bučna rasprava o kriterijumima i klasifikaciji
kreativnog sektora, te su primetni različiti stavovi po ovom pitanju. Tako na primer, u izveštaju UNESCO-a (2006)
kulturne industrije se tretiraju kao deo kretivnog sektora u njegovom užem smislu, odnosno prema kriterijumu da
su ove delatnosti prvenstveno orijentisane na proizvodnju dobara i usluga čija je funkcija primarno estetskog i komunikacijskog
karaktera, dok se kod usluga i proizvoda stvorenih u kreativnom sektoru (u širem obuhvatu) estetski
i komnikacijski karakter javlja kao konstitutivni element od sekundarnog značaja. Slično stanovište može se susresti
u izveštajima UNCTAD (2004), UNDP (2008), KEA (2007).
EkonomskE idEjE i praksa | BroJ 3 | DECEMBar 2011.
tabela 2. rezultati reGresije za finsKu privredu u periodu 1975-2007.
model 1 model 2
4,017*
(2,89627)
-0,143*
(-2,41097)
0,612*
(4,54227)
0,531*
(3,411372)
4,482*
(3,21790)
5,197*
(3,824140)
-0,127*
(-2,35607)
0,672*
(6,141318)
0,455*
(3,625152)
16,04*
(3,828911)
0,944* 0,949*
korigovano 0,937* 0,944*
DW 1,604 1,604
*Statistička značajnost na nivou p=0,05; tablično t(33)=2,021; napomena21 tabela 3. deKomponovanje izvora rasta i formiranje stope rasta
izvori rasta model 1: model 2:
I/Y 100% 25,89 25,89
formiranje stope rasta
-0,14 -0,14
2,18 0,20
0,21 0,025
4.02 5.20
-3.70 -3.29
-0.09 -0.10
1.16 0.09
0.94 0.40
2.33 2.31
21 Stacionarnost vremenske serije testirali smo Dickey-Fullerovim testom jediničnog korena, ispitivanjem značajnosti
koeficijenta u modelu: ,
na osnovu DF statistike oblika . Ispiti-
vanjem stacionarnosti je utvrđeno da se nulta hipoteza o nestacionarnosti vremenski serija odbacije i prihvata se
tvrđenje da su sve vremenske serije stacionarne.
101