EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA - Grupa za kreativnu ekonomiju
EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA - Grupa za kreativnu ekonomiju
EKONOMSKE IDEJE I PRAKSA - Grupa za kreativnu ekonomiju
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
102<br />
RAZVOJNA ULOGA KREATIVNOG SEKTORA I NJEGOVA POZICIJA U INVESTICIONOJ POLITICI<br />
procentni poen omogućio bi dodatni rast BDV <strong>za</strong> oko 1,06 milijardi evra prosečno<br />
godišnje (vrednovano u cenama iz 2000. godine). Prema tome, kumulativno <strong>za</strong> celokupan<br />
33-godišnji period efekat realokacije investicija iz nekreativnog u kreativni<br />
sektor dostigao bi iznos od 34,9 milijardi evra što predstavlja oko 24,55% obima<br />
BDV (izražene u stalnim cenama iz 2000)u 2007. godini.<br />
recesija koja poslednjih godina pogađa svetsku <strong>ekonomiju</strong>, pokrenula je nove diskusije<br />
o mogućoj razvojnoj ulozi kreativnog sektora. 22 u nekim prilozima ukazuje se<br />
da recesija ima negativne implikacije na kreativni sektor: 1) smanjuje se budžetsko<br />
finansiranje tradicionalnih grana (kulturno nasleđe, bibliotečka delatnost, izvođačke<br />
umetnosti i sl) u cilju povećanja učešća oblasti koje su oštrije pogođene krizom<br />
(čije <strong>za</strong>ostajanje može i<strong>za</strong>zvati nepovoljne socijalne posledice) 2) smanjuje se tražnja<br />
<strong>za</strong> pojedinim kulturnih dobrima i uslugama. 23 recesija ne pogađa podjednako<br />
sve oblasti kreativnog sektora. 24 Finski kreativni sektor karakteriše dominacija kapitalno<br />
intenzivnih grana: njihova prosečna <strong>za</strong>stupljenost u BDV sektora je 45%,<br />
te 20% u sektorskoj <strong>za</strong>poslenosti. 25 Prosečni godišnji rast <strong>za</strong>poslenosti ovog dela<br />
kreativnog sektora bio je oko 2,2%, a BDV oko 4,05% (1975-2007). ostvarena<br />
stopa rasta BDV bila je <strong>za</strong> 1,63 procentna poena viša od proseka rasta sektorskog<br />
BDV i <strong>za</strong> 1,32 procentna poena viša od proseka rasta BDV ukupne privrede. reč je<br />
dakle o segmentu kreativnog sektora koji je u posmatranom periodu beležio skoro<br />
najviše stope rasta.<br />
S obzirom da je analizirani period 1975-2007. razvoja finske privrede sadržao<br />
i recesiona dešavanja tokom razdoblja 1990-1994. u određenoj meri se može<br />
steći izvestan uvid u strukturna kretanja kreativnog sektora u uslovima recesije.<br />
u recesionom periodu, udeo ukupnih bruto fiksnih investicija u BDV smanjen je<br />
sa 29,79% u 1990 na 17,73% u 1994, dok je učešće “kreativnih” fiksnih investicija<br />
<strong>za</strong>beležilo manji pad (sa 2,6% na 1,85%). Isti period karakteriše <strong>za</strong> 0,5<br />
procentnih poena niži pad BDV u kreativnom sektoru (2%) u odnosu na prosek celokupne<br />
privrede (2,5%). Prosečna godišnja stopa pada učešća bruto investicija u<br />
kreativnom sektoru iznosila je oko 6,1%, dok se isti poka<strong>za</strong>telj na nivou celokupne<br />
finske privrede smanjivao prosečno godišnje <strong>za</strong> 12,6%. Istovremeno, <strong>za</strong>poslenost<br />
u kreativnom sektoru opada 1,42% prosečno godišnje, dok ukupna <strong>za</strong>poslenost<br />
beleži prosečni godišnji pad <strong>za</strong> 4,2%. 26<br />
Iako je društveno-ekonomski kontekst bio drugačiji, analizirani podaci ukazuju na<br />
blaži uticaj recesije na pad ekonomske aktivnosti u kreativnom sektoru, od onoga<br />
koji se može očekivati na nivou celokupne privrede. ovaj nalaz potvrdilo je i naše<br />
22 Videti: European Commision (2010) Green paper: Unlocking potential of cultural and ceative industries, European<br />
Commision, Brussels COM (2010) 183; Public consultation on post-i2010: priorities for new strategy for European<br />
information society (2010-2015), Brussels, Directorate-General Information Society and Media European Commission,<br />
August-October 2009;<br />
23 PEARLE (2009), str. 1<br />
24 Kod tradicionalnih oblasti može se očekivati opadanje kreativne produkcije, dok su neke od njih indiferentne u<br />
odnosu na opšti ekonomski pad. Oblasti sa najvećim rastom prodaje su muzika, video <strong>za</strong>pisi, video igre i informativno-<strong>za</strong>bavni<br />
sadržaji, a u njihovoj distribuciji putem mobilne mreže 2009. <strong>za</strong>beležen je rast prihoda od prodaje od<br />
27% Videti više: MEF (2009)<br />
25 Kapitalno intenzivnim granama tretirali smo radio i televiziju, kinematografiju i video produkciju, novinsku delatnost<br />
i štampu.<br />
26 Anali<strong>za</strong> kretanja makroekonomskih poka<strong>za</strong>telja na nivou kreativnog sektora i celokupne finske privrede izvršena je<br />
na osnovu podataka dostupnih iz ba<strong>za</strong> Finskog <strong>za</strong>voda <strong>za</strong> statisiku (http://www.stat.fi), pristup februar 2010.<br />
EkonomskE idEjE i praksa | BroJ 3 | DECEMBar 2011.<br />
ispitivanje uticaja recesije na efekte realokacije investicija iz nekreativnog u kreativni<br />
sektor u Finskoj koje je poka<strong>za</strong>lo da nema statistički značajne razlike u efektima<br />
realokacije u uslovima recesije, te bi međusektorski transfer investicija iz nekreativnog<br />
u kreativni sektor i u uslovima recesije imao svoje ekonomsko opravdanje. 27<br />
To bi značilo da pod određenim uslovima, kreativni sektor u uslovima recesije može<br />
imati katali<strong>za</strong>torski uticaj, kao što je poka<strong>za</strong>no na primeru Finske<br />
4. <strong>za</strong>KljuČaK<br />
Efikasnija alokacija resursa može suštinski da deluje na porast bruto dodate vrednosti<br />
nacionalne privrede. Efekti poboljšanja alokacije resursa su veći u onim fa<strong>za</strong>ma razvoja<br />
privrede kada su međusektorske razlike u efikasnosti faktora velike. Pošto su efekti<br />
realokacije resursa po svojoj prirodi strukturni efekti, porast udela sektora sa višom<br />
efikasnošću u ukupnoj privredi veći je ako su razlike u globalnoj efikasnosti sektora<br />
izraženije. u razvijenim zemljama, može se očekivati da su efekti realokacije resursa<br />
značajniji, ali ostaje otvoreno pitanje kvantifikacije efekata realokacije investicionih<br />
resursa u zemljama sa nižim nivoima razvijenosti kreativnog sektora. uopšteno uzev,<br />
kreativni sektor u Finskoj, zbog velikog učešća kreativno–profesionalnih usluga (npr.<br />
industrijski di<strong>za</strong>jn) u njegovoj strukturi, kao i kapitalno intenzivnih grana predstavlja<br />
jedan od značajnih nosilaca nove tehnologije i inovacija u privredi. Imajući ovo u<br />
vidu, čak i u uslovima globalne krize, realokacija investicija pod određenim uslovima<br />
imala bi svoju opravdanost u zemljama slične privredne strukture, kao što je Finska.<br />
Naime, zbog pozitivnog efekta koji se postiže na rast BDV nacionalne privrede,<br />
realokacija investicija imala bi u uslovima recesije katali<strong>za</strong>torski učinak u određenim<br />
zemljama slične privredne strukture i kreativnog sektora kao što je to slučaj u Finskoj,<br />
te bi mogla delovati u pravcu ublažavanja oštrih padova ekonomske aktivnosti.<br />
5. literatura<br />
adorno, T., M. Horkheimer (1989) Dijalektika prosvetiteljstva: filozofijski fragmenti,<br />
Filip Višnjić, Beograd.<br />
aleksander, V (2007) Sociologija umetnosti, Clio, Beograd<br />
andresen, V. K, M. Lorenzen (2005) The Geography of the Danish Creative Class: A<br />
Mapping and Analysis. report. Creative Industries research. Copenhagen Business<br />
School, Copenhagen<br />
27 U ispitivanju efekata recesije na realokaciju investicija iz nekreativnog u kreativni sektor, pošli smo od pretpostavke<br />
da postoji statistički značajna razlika u efektima realokacije investicija u <strong>za</strong>visnosti od toga da li se privreda<br />
nalazi u uslovima ekspanzije ili recesije. Testiranje smo izvršili tako što smo <strong>za</strong> periode 1990-1994. uveli veštačku<br />
promenjivu (V=1) uz parametar /Y na osnovu koga kvantificiramo efekte realokacije investicija u kreativni sektor,<br />
dok je svim ostalim godinama pre i posle recesionog perioda dodeljena vrednost V=0. Regresiona jednačina (1.1.)<br />
razlikovala se <strong>za</strong> vrednost koeficijenta . Ocenjeni koeficijent regresije nije statistički značajan, te na osnovu toga<br />
<strong>za</strong>ključujemo da nema statistički značajne razlike u efektima realokacije investicija iz nekreativnog u kreativni sektor<br />
ukoliko se privreda nalazi u fazi recesije.<br />
103
Change language