plaža lido i noćna buka - Hronika za Zemun

LIDO
091 Zapis sa Lida PRA[INA I PREGLASNA MUZIKA
(Br. 13/ 2. sept. 2000)
092 Pred letnju sezonu Zemunci apeluju na zakupca "Lida"
NE NARU[AVAJTE OAZU TI[INE!
(Br. 30/ 5. maj 2001)
094 Prvi dani na Lidu u znaku nezadovoljstva gra|ana
zbog skupih karata KARTA PO KARTA - ^AMAC
(Br. 34/ 21. jul 2001)
095 [ta pokazuje ra~unica zakupca Velikog ratnog ostrva
PRAVA MERA 40 DINARA/ NATEZANJE OKO PONTONA/
Saop{tenje SO Zemun "LIDO" JE I NA[A BRIGA
(Br. 35/ 21. jul 2001)
097 Zavrzlame oko kori{}enja Lida i postavljanja pontona
I PREPLIVA]U DUNAV...
(Br. 56/ 8. jun 2002.)
100 Neodgovorno pona{anje odgovornih
LETO JE STIGLO BEZ PRETHODNIH KONSULTACIJA
(Br. 57/ 22. jun 2002)
101 Sramota je da je gotovo ceo jul pro{ao, a da op{tinski organi
nisu uspeli da obezbede odgovaraju}e uslove na omiljenom
kupali{tu Zemunaca KAKO JE I ZBOG ^EGA LIDO
PRETVORENO U DIVLJU PLA@U
(Br. 58/ 20. jul 2002)
106 Nadle`nost nad Velikim ratnim ostrvom bi mogla da pre|e u
Grad LIDO „PLOVI“ IZ ZEMUNA?"
(Br. 67/ 14. decembar 2002.)
89

90
DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.
NO]NA BUKA
108 Nesnosna buka ometa miran san mnogim Zemuncima
koji stanuju na Keju
@URKA I KADA JOJ VREME NIJE
(Br. 17/ 28. oktobar 2000.)
110 Jednima zabava, drugima teror sa druge strane Dunava
BUKA NE ZNA ZA OP[TINSKE ME\E
(Br. 31/19.maj 2001.)
113 Gra|ani pitaju nadle`ne u inspekcijama
DOKLE ]EMO DA TRPIMO TEROR
(Br. 58/ 20. jul 2002.)
114 "LIDO" i ovog leta u centru pa`nje, ne samo Zemunaca, i ne
samo zbog sezone kupanja ZEMUNCI NISU PTICE
(Br. 76/ 7. jun 2003.)
117 La`na obe}anja su obele`ila ovogodi{nju sezonu i zbivanja
na “Lidu” i oko njega ZEMUNE[VIL
(Br. 77/ 13. septembar 2003.)
120 Povodom vesti da je ECHO festival
ostao du`an gra|anima Zemuna
SVI PO[TENI, PARA NEMA
(Br. 91/ 20. decembar 2003.)

"Hronika" broj 13/ 2. septembar 2000.
Zapis sa Lida
PRA[INA I PREGLASNA MUZIKA
Mnogi se nostalgi~no prise}aju starih dobrih vremena,
kad je odlazak na Lido imao posebnu dra`
Stariji stanovnici priobalnih podru~ja ka`u: "Ko je jednom
pio dunavsku vodu iz ispolca, taj se Dunava ne odri~e!" Da su
zakupci Velikog ratnog ostrva okusili reku, koja je pesma
vode, {ume i trave, znali bi da ni trim staze, ni pla`a sa
prate}im objektima, ni klozeti, ni preglasna muzika, ne mogu
vratiti onaj zov divljine koji se nekad mogao osetiti i ~uti sa
Velikog ratnog ostrva.
- U zoru kad se polako Sunce pomalja iz ravnice, moglo se
~uti kako se priroda budi, i u jednom trenutku neka patka
prhne, tako da se trgne{ i stvarnost se pojavi ispred tebe,
otkine ti deo sanjarenja, a riba trza, prise}a se jedan od povrtara,
~ija je da{~ara izgorela u tajanstvenom po`aru koji se
dogodio 1997. godine, upravo u vreme kad je bio izdat nalog
za ru{enje {esdeset sojenica i oko stotinak ba{ti na ostrvu. I
dodaje: "Marija Terezija je ovo ostrvo dala zemunskoj sirotinji
da bi se prehranila, a radikali su nam ga oteli".
Od tada na{ sagovornik vi{e ne dolazi na ostrvo. I danas,
kako ka`e, dok ga posmatra sa druge strane vidi samo
pe{~ani oblak pra{ine pome{an sa preglasnom muzikom.
^ak i mla|i Zemunci tvrde da sve te aktivnosti na pla`i,
muzika, zabava, pa ~ak i organizovanje takmi~enja za "Mis",
ne mogu zameniti gitaru, pesmu oko vatre, ro{tilj, {atore,
vo`nju ~amcem do ostrva, onu sliku prirode, sliku mira...
Posetioci koji svojim ~amcima dolaze na Lido, rado se
se}aju "starog" ostrva.
- Nekad mi je trebalo pet minuta da pre|em preko, ali otkad
je Vojska postavila ovaj pontonski most do pla`e imam sat
vremena vo`nje oko Velikog ratnog ostrva, pri~a kapetan
hrastovog kabina{a "Ki}a" i dodaje da "ako je Vojska ve}
besplatno postavila taj most za danono}ne potrebe gra|ana,
za{to i prelaz nije besplatan".
- Nije, zato {to zakupci Velikog ratnog ostrva najve}i profit
ostvaruju prelazom na pla`u Lido, zaklju~uje kapetan "Ki}a".
ANDREA PRODANOVI}
VELIKO RATNO OSTRVO - LIDO
91

92
"Hronika" broj 30/ 5. maj 2001.
DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.
Pred letnju sezonu Zemunci apeluju
na zakupca "Lida"
NE NARU[AVAJTE OAZU TI[INE!
Stihovi ka`u da "leto opet sti`e u na{e krajeve, sa juga
donosi Sunce zlatne valove", koji }e, ako je suditi prema
trenutnim hidrolo{kim prilikama, duboko u sezoni prekrivati
jedinu pla`u na Velikom Ratnom Ostrvu.
I dok starijim Zemuncima i stanovnicima belih solitera
odgovara odlaganje po~etka sezone zbog nesnosne buke i
oblaka pra{ine koji se di`e sa "Lida", zakupac Ostrva je
zabrinut da mu se ova sezona nikako ne}e isplatiti.
Me|utim, ukoliko se voda ipak povu~e, zakupci }e spremno
do~ekati sezonu. Prema re~ima, Gorana Jankovi}a iz firme
"Lido kompani" za sada je sigurno da }e in`enjerska jedinica
Vojske Jugoslavije i ove godine postaviti pontonski most, koji
}e se nalaziti neposredno uz splav "Marinero" i proteza}e se
do pla`e "Lido".
Kako saznajemo iz razgovora sa ~lanovima marine "^etvrti
jul" i "Sveti Nikola" i ove godine }e im pontonski most biti
brana da sa svojim ~amcima krstare uzvodno Dunavom.
- Nekad mi je trebalo pet minuta da pre|em preko, ali otkad
je Vojska postavila pontonski most potrebno mi je sat vremena
vo`nje da obi|em Ostrvo - `ali se Milenko Puziga}a,
kapetan hrastovog kabina{a i dodaje da }e mu na vesla trebati
i ceo dan, budu}i da benzin nije besplatan.
Da pontonski most do "Lida" nije za sve najbolje re{enje
pokazuje nam pro{logodi{nja peticija grupe gra|ana koji su u
ime svih ljubitelja Dunava i kupali{ta "Lido" zahtevali od
tada{njeg predsednika SO Zemun Steve Dragi{i}a da, spre~i,
kako ka`u, uzimanje "hara~a" na pontonu. U vreme kada je
gradski prevoz ko{tao tri dinara, posetioci "Lida" su mostarinu
pla}ali osam dinara, {to je direktan udarac na d`ep i standard
najsiroma{nijeg sloja gra|ana kojima je ova pla`a jedino
re{enje za vrele dane.

VELIKO RATNO OSTRVO - LIDO
Sa druge strane, sa pro{logodi{njim sportskim aktivnostima
na pesku i preglasnim ki~ programom su nezadovoljni i
mla|i posetioci ovog kupali{ta.
- Nekad smo "Lido" voleli zbog "zova divljine" i netaknute
prirode koju je ovo Ostrvo pru`alo. Poslednjih godina moje
dru{tvo izbegava ovaj nekada{nji biser Dunava, koji se
pretvorio u pravi pra{njavi "mravinjak" ljudi. Sve te aktivnosti
na pla`i koje su iz godine u godinu bu~nije i bombastije, ali
manje privla~ne za Zemunce, ne mogu zameniti gitaru, pesmu
oko vatre, ro{tilj, {atore, u`ivanje na ~amcu, onu sliku
prirode, sliku mira, ka`e Slobodan Mitrovi}, ljubitelj prirode.
A.P. - P.P.
“Lido” je decenijama bilo vi{e od obi~ne pla`e - to je bio
deo identiteta Zemunaca
93

"Hronika" broj 34/ 21. juli 2001.
Prvi dani na Lidu u znaku nezadovoljstva gra|ana
zbog skupih karata
KARTA PO KARTA - ^AMAC
Jedna ra~unica za prelazak na "Lido"
Prilike su, po svemu sude}i takve, da }e i ove godine biti
malo onih koji }e sebi mo}i da priu{te odmor na moru.
Gra|ani Zemuna, osve`enje su do sada pronalazili na "Lidu",
ali ovo leto sa vru}inama koje te{ko padaju, donelo je i nove
cene, koje mnogima padaju jo{ te`e.
Ukoliko za osnovicu uzmemo cenu od 40 dinara (20 za
prelazak pontonskog mosta i 20 za novouvedeno "kori{}enje
pla`e"), nije te{ko izra~unati da prose~na ~etvoro~lana porodica
dnevno treba da izdvoji 160 dinara samo da bi na "Lido"
stigla. Taj iznos za istu porodicu, ukoliko ovo kupali{te
pose}uje samo preko vikenda, iznosi mese~no 1.280 dinara.
Ako je u pitanju pet dana u nedelji - mese~na ra~unica je 3.200
dinara, odnosno gotovo dve tre}ine prose~ne mese~ne plate.
Na tu cenu treba dodati i ostale tro{kove, bez kojih dan
retko prolazi - sladoled, sok, poneka kafa, sendvi~. Oni koji }e
deci priu{titi "slane ili slatke zanimacije", izdvaja}e oko 10
maraka po danu, {to mese~no mo`e da prema{i iznos od 200
nema~kih maraka. Dakle, za dva meseca dolazimo do iznosa
za koji je mogu}e kupiti omanji ~amac.
A kakve su nam alternative?
Sa prijateljima koji poseduju ~amac, dovoljno je samo
zaploviti Dunavom i izabrati pe{~ani sprud po `elji. Ada
Ciganlija jeste daleko, ali autobuska linija 88 iz Zemuna vozi
direktno do nje. Po~etna stanica je tik uz Kej oslobo|enja,
mesto za sedenje uvek mo`ete na}i, te ovaj "poduhvat" ne
predstavlja specijalan napor. Do Ade i nazad, potrebne su dve
autobuske karte, odnosno 14 dinara po osobi, ili 56 dinara za
~etvoro~lanu familiju dnevno. U{teda od 100 dinara (u odnosu
na Lido) mo`e da pokrije sladoled, kafu i sendvi~.
Privatni prevoznici, koji na Adu prevoze ~amcima iz bloka
70, svoje usluge napla}uju 15 dinara po osobi za povratnu
kartu. Oni ~ak nude i mogu}nost kupovine mese~ne karte za
110 dinara.
94
SANJA BURG
DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

"Hronika" broj 34/ 21. jul 2001
VELIKO RATNO OSTRVO - LIDO
[ta pokazuje ra~unica zakupca Velikog ratnog
ostrva
PRAVA MERA - 40 DINARA
Preduze}e "Lido company" je jedan od najve}ih zakupaca
poslovnog prostora i javnih povr{ina kod Javnog komunalnog
preduze}a "Zemunski informativno poslovni sistem". Po
nekim procenama ~ak 600.000 dinara su mese~ne obaveze
ovog preduze}a prema ZIPS-u za zakup lokala i objekata,
po~ev od Milenijumske kule i Letnje pozornice do Velikog
ratnog ostrva. Najve}u pojedina~nu stavku svakako predstavlja
zakup pla`e "Lido" na Velikom ratnom ostrvu, koji
iznosi oko 186.000 dinara mese~no, ili 2,2 miliona dinara
godi{nje.
Sa Goranom Jankovi}em, direktorom Lido tursa, razgovarali
smo o argumentima ovog preduze}a za odre|ivanje cene
od 40 dinara za prelazak i boravak na "Lidu".
- Iako zakup pla}amo cele godine, eksploatacija je mogu}a
samo u {picu letnje sezone, u julu i avgustu. Zbog nivoa
Dunava nije bilo mogu}e ranije postavljanje pontonskog
mosta, a zbog vremenskih uslova i osilacija u poseti u odnosu
na radne dane i dane vikenda, ne radi se ni o puna dva meseca
- obja{njava Jankovi}. - Pro{le nedelje, posle postavljanja
pontona, na "Lidu" je bilo oko 5.000 posetilaca. Taj broj predstavlja
neki optimum. Maksimum postignut na "Lidu" poslednjih
godina je do 8.000 prodatih ulaznica. Rekord i dalje dr`i
"Kormoran", koji je jednog letnjeg dana 1996. godine prodao
13.300 ulaznica."
Jankovi} ka`e da u ceni od 40 dinara Vojska Jugoslavije
u~estvuje sa 12 dinara. Ostatkom od 28 dinara pokrivaju se
ostali tro{kovi: pre svega zakup ZIPS-u, zatim organizacija
spasila~ke i zdravstvene slu`be, tro{kovi vodovoda,
zapra{ivanje komaraca i krpelja, odr`avanje ~isto}e. Tokom
cele godine "Lido company" je u obavezi i da odr`ava priobalje
ostrva koje je ugro`eno se~om drve}a.
- Gra|ani, na{e kom{ije i poznanici, dolazili su i li~no da
nam reklamiraju visoku cenu prevoza na "Lido" ali, posle razgovora
odlazili su pomireni sa ~injenicama. Moje mi{ljenje je
95

da je o svemu ovome trebalo blagovremeno da se razgovara i
da se tra`e re{enja u interesu gra|ana. A ako negde postoji
prostor za smanjenje cene, onda je on u ceni zakupa koju je
odredila Op{tina - zaklju~io je Jankovi}.
D.S.
96
DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.
NATEZANJE OKO PONTONA
Nedelju dana posle postavljanja Vojska je uklonila pontonski
most, u ranim jutarnjim ~asovima, u petak 20. jula. Svi su bili
iznena|eni ovim doga|ajem, od gra|ana do nadle`nih u "Lidu" i u
Op{tini. Kako je "Hronika" saznala iz svojih izvora, naredbu je
izdao sam general Simi}, komandant 3. armije sa obrazlo`enjem
da Ugovor o postavljanju mosta nije potpisan do 19. jula.
Najavljeno je da }e do utorka svi problemi na ovoj relaciji biti prevazi|eni,
sa ugovorom koji }e "precizirati i neke detalje" i most
ponovo postavljen.
Saop{tenje SO Zemun
"LIDO" JE I NA[A BRIGA
Pre dve godine, Javno preduze}e Zemunski informativno-poslovni
sistem (ZIPS), ~iji je osniva~ Skup{tina op{tine Zemun, sklopilo je
Ugovor o dugoro~nom zakupu pla`e "Lido" na Velikom ratnom
ostrvu sa preduze}em "Lido kompani" iz Zemuna.
Pro{le nedelje zakupac (preduze}e "Lido kompani") postavio je u
saradnji sa Vojskom Jugoslavije pontonski most za prelazak na
"Lido".
Reaguju}i na pritu`be gra|ana, povodom cene od 40 dinara za
prelazak preko pontona i kori{}enja pla`e, rukovodstvo SO
Zemun je zakazalo sastanak sa zakupcem za ponedeljak 23. jul
2001. godine.
Nadle`ni organi SO Zemun poku{a}e da na|u zajedni~ko re{enje
sa zakupcem oko cene prelaza na ostrvo i kori{}enja pla`e,
imaju}i u vidu interese i gra|ana i zakupca Velikog ratnog ostrva.

"Hronika" broj 56/ 8. jun 2002.
VELIKO RATNO OSTRVO - LIDO
Zavrzlame oko kori{}enja Lida
i postavljanja pontona
I PREPLIVA]U DUNAV...
Pod sloganom "Provedite leto u svom gradu" upu}en je
poziv Beogra|anima i Zemuncima u okviru kampanje koju je
nedavno promovisao premijer Srbije Zoran \in|i}. Za
Zemunce to zna~i uglavnom letovanje na Lidu, jedinstvenoj
prirodnoj pe{~anoj pla`i u celom toku Dunava. Za razliku od
beogradskih "adad`ija" koji na svoju pla`u dolaze pe{ice,
zemunske "lidad`ije" mogu da u`ivaju samo ako na svoje ostrvo
pre|u ~amcima.
Istina, poslednjih godina Vojska je postavljala pontonski
most. Iako je most predstavljao prekretnicu u mogu}nosti
kori{}enja ovog javnog prirodnog dobra, on je izazvao i nove
probleme. Mostarina je bila, po oceni gra|ana, suvi{e velika,
a zakupac pla`e "Lido company" je cenu pravdao visokim
tro{kovima investicija u opremanje, odr`avanje, slu`bu spasavanja,
pija}u vodu... Naravno, i Vojska je `elela da tu ostvari
nekakav prihod. Lane je do{lo i do mu~nih situacija, natezanja
oko pontona kad je most najpre postavljen pa demontiran,
da bi posle pregovora sa op{tinskim funkcionerima vra}en uz
korigovanu cenu prelaska.
Leto se uveliko pribli`ava i pri~a o Lidu i pontonu postaje
sve aktuelnija. Iz Direkcije za imovinu Republike Srbije pre
vi{e od tri meseca stigao je tu`beni zahtev za raskid ugovora
o tridesetogodi{njem zakupu pla`e Lido, koji je jo{ 1999.
godine, bez saglasnosti Direkcije, sklopljen izme|u
radikalske vlasti u Skup{tini op{tine Zemun i "Lido company".
Tako|e pre tri meseca, na sednici Upravnog odbora JP
"Poslovni prostor" zadu`en je direktor Neboj{a Simonovi} da
u roku od deset dana obavi potrebne razgovore sa "Lido company"
i podnese izve{taj Upravnom odboru.
- Ta~no je da je pokrenut postupak za raskid ugovora, ali
na{ stav je da je sve mogu}e re{iti bez sporenja i sudskih
dokazivanja i razvla~enja. Sla`em se i da se ugovor mora
menjati, jer je on nastao u vreme kad je prethodna vlast
zloupotrebila svoja prava i dovodila mnoge investitore i
97

zakupce u pravnu zabludu - rekao nam je Milan Jankovi},
direktor "Lido company". - "Poslovnom prostoru" sam ponudio
da sklopimo novi ugovor, koji bi se odnosio samo na zakup
objekta restorana na Lidu, pod uslovima koji oni ponude, na
neodre|eno vreme, kao i za ostale objekte poslovnog prostora
u gradu. Oni mi nude privremeni ugovor na godinu dana, "a
posle }emo da vidimo", {to za "Lido company" nije prihvatljivo,
jer smo za ovih nekoliko godina investirali u objekte i
prate}e sadr`aje mnogo vi{e nego {to smo platili za zakup.
U slu~aju da se "Lido company" ograni~i samo na pru`anje
ugostiteljskih usluga, osta}e otvorena pitanja ko }e da organizuje
i plati tro{kove spasila~ke slu`be, odr`avanja ~isto}e,
organizacije zabavnih programa… Dve nedelje pred po~etak
sezone kupanja o~igledno da je situacija ista kao i pre godinu
dana, i da je ostalo malo vremena da se rizikuje sa radikalnim
promenama odnosa. Zbog ~ega direktor "Poslovnog prostora"
Neboj{a Simonovi} nije pre vi{e meseci, blagovremeno,
ispunio obavezu koju je preuzeo, poku{ali smo da saznamo od
njega li~no
Direktor JP "Poslovni prostor - Zemun" Neboj{a Simonovi},
smatra da spor oko zakupa pla`e "Lido" zavisi od Direkcije za
imovinu Republike Srbije, koja je pokrenula postupak za
poni{taj ugovora sklopljenog od strane prethodne op{tinske
vlasti sa sada{njim zakupcem "Lida". Taj postupak je i dalje u
proceduri, a na sastanku koji je direktor Direkcije nedavno
odr`ao sa direktorom JP "Poslovni prostor - Zemun" i predsednikom
Upravnog odbora JP, predlo`eno je da se u {to skorijem
roku odr`i sastanak sa zakupcem.
- Sastanak sa zakupcem bi}e odr`an slede}e nedelje, i to u
{irem sastavu, jer }e biti prisutni i predstavnici Skup{tine
op{tine Zemun. Bi}e to prilika da se razgovara i iznesu predlozi
sa obe strane, jer je u interesu Zemunaca da se sve nejasno}e
{to pre re{e, isti~e Simonovi}, ali i dodaje da se "nada da
ove godine ne}e biti problema kakvih je bilo pro{log leta".
Posledice mogu biti veoma nepopularne - odlazak na Lido
bi se pretvorio u avanturu rizi~nog prelaska, neobezbe|enog
kupanja, prljav{tine. Tako bi Lido kao pre vi{e decenija postalo
oaza za "povla{}ene" koji bi kao nekad svojim ~amcima
do{li "na {pic" i u`ivali u pesku, suncu i vodi, sa tranzistorom
i sendvi~om od ku}e.
D.S. - N.K.
98
DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

VELIKO RATNO OSTRVO - LIDO
NATEZANJE OKO PONTONA JO[ NIJE PO^ELO
Situacija sa postavljanjem pontona je i dalje neizvesna. Do sada
jo{ nije ni{ta dogovoreno. Jedna od mogu}nosti je da se vojska
odrekne svog dela na ime kompenzacije svojih dugovanja prema
Gradu Beogradu, ali bi takva inicijativa trebala od nekoga da
potekne, da se obave razgovori "na svim nivoima", postigne
saglasnost… Cena prevoza ~amcima za sada je 30 dinara, {to je za
pet dinara skuplje nego pro{le godine. Da li }e to biti limit i za
cenu pe{a~enja preko mosta ili }e se cena saznati na sam dan
otvaranja mosta, ostaje da se vidi.
Dok traju natezanja oko pontona, umesto pe{a~enja po usijanom
gvo`|u, za iste pare Zemunci se prevoze u ~amacima
99

"Hronika" broj 57/ 22. jun 2002.
Neodgovorno pona{anje odgovornih
LETO JE STIGLO BEZ PRETHODNIH
KONSULTACIJA
Jedan od simbola Zemuna, pla`a "Lido" prvog letnjeg dana
je i dalje samo izuzetan prirodni ambijent i ni{ta vi{e. Kad smo
pre dve nedelje upozorili na mogu}nost da leto do~ekamo bez
neophodnih uslova za boravak na na{oj, najlep{oj, pla`i na
Dunavu, nadali smo se da }e razum prevladati i da }e odgovorni
imati u vidu pre svega interese gra|ana Zemuna. Na
`alost, to se nije dogodilo.
Jo{ nije odr`an sastanak na kojem bi nosioci vlasti odgovorno,
u interesu desetina hiljada svojih sugra|ana, re{ili postoje}e
probleme. Naprotiv, predsednik gradske vlade (Beograda)
Nenad Bogdanovi}, koji se predstavlja i kao "Zemunac", rekao
je u jednoj prilici da je Beogradu dovoljna Ada Ciganlija.
Gradske vlasti i javna komunalna preduze}a su potpuno
nezainteresovani za zemunsko "Lido".
Novi ugovor sa dosada{njim zakupcom, firmom "Lido company",
nije sklopljen. U preduze}u "Lido company" smo nai{li
na nemo}no sleganje ramenima…
- U prethodne dve godine mnogo je u~injeno da "Lido"
postane ukras Zemuna i Beograda. Mnogo smo ulagali, sve je
funkcionisalo - i struja iz na{ih agregata, i voda koju smo
pla}ali, i spasioci, lekari, zabavni programi, izjavio nam je
direktor "Lido tursa" Goran Jankovi}. - S druge strane, predstavnici
vlasti su samo `eleli da poni{te ugovor koji smo imali,
a nisu razmi{ljali o posledicama za gra|ane. Bar da je to sve
zavr{eno pro{le jeseni, pa bi se do sada ne{to dogovorilo i organizovalo.
Ovako, samo mo`emo da molimo Boga da ne bude
nesre}nih slu~ajeva.
Podsetimo, direktor JP "Poslovni prostor" Neboj{a
Simonovi} je pre vi{e od tri meseca dobio zadatak od Upravnog
odbora da obavi potrebne razgovore i o tome podnese izve{taj.
On to do danas nije uradio.
Iako je ve} sasvim uobi~ajeno da se stotine hiljada kupa~a
tokom dva letnja meseca na|e u Dunavu, za prethodne tri
godine nije bilo ni jedne `rtve, a spasioci su bezbroj puta intervenisali
i to spre~avali. Ako se to ove godine ipak dogodi,
postavlja se pitanje ko }e biti odgovoran? D.S.
100
DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

"Hronika" broj 58/ 20. jul 2002.
VELIKO RATNO OSTRVO - LIDO
KAKO JE I ZBOG ^EGA LIDO
PRETVORENO U DIVLJU PLA@U
Sramota je da je gotovo ceo jul pro{ao, a da op{tinski
organi nisu uspeli da obezbede odgovaraju}e
uslove na omiljenom kupali{tu Zemunaca
Ovaj, 58. broj "Hronike" nosi datum - 20. jul 2002. godine. U
prvom broju nove serije (sa datumom 2. septembar 2000. godine,
ina~e, 13. po "numeru") objavili smo pismo grupe gra|ana, koji su
se potpisali kao "posetioci Lida", tada{njem predsedniku SO
Zemun. Oni su ga jo{ 12. juna 2000. godine obavestili o svojevrsnom
"hara~u na pontonu". Objavili smo i reporterski zapis sa
omiljenog kupali{ta Zemunaca, uz komentar da su "samo buka i
pra{ina za d`abe". Predsednik op{tine je tada bio radikal, ali je
ovo pismo "`ivi dokaz" da je i tada, ve} po~etkom leta, izme|u
Zemuna i Velikog ratnog ostrva stajao pontonski most.
Lane smo u ovo vreme (broj 35. sa datumom 21. jul 2001.
godine) na naslovnoj strani objavili fotografiju vojnika koji su
ne{to radili na pontonu, uz informaciju da je tih dana iznenada
uklonjen ponton za Lido i da "gra|ani o~ekuju njegovo vra}anje i
dogovor u interesu svih". Dakle, i pored odre|enih problema,
ponton je ve} po~etkom leta bio "na svom mestu". Kasnije je
zaista i vra}en, sve se sredilo, pa smo u avgustovskom broju
"Hronike" srednje strane posvetili zbivanjima na "zemunskom
moru".
Ovih dana, dok smo pripremali ovaj broj "Hronike" o Lidu su
mnogi govorili, ali su se na njemu kupali samo najuporniji, kojima
nije smetalo to {to ovo kupali{te ove sezone prakti~no ima
status "najve}e divlje pla`e na Balkanu". Pri~alo se i o pontonu,
koji "samo {to nije postavljen", pominjali su se stari i novi ugovori,
ispunjena i neispunjena obe}anja, gra|ane je "davio" ko je stigao,
a ~ula su se i upozorenja da }e se "ta~no znati ko }e biti
odgovoran ako se neko zaista udavi na Lidu". Sve bi se to lak{e
podnelo da temperatura nije danima bila iznad tridesetpetog
podeoka i da "dugo, toplo leto kakvo ne pamte ni najstariji
Zemunci" nije proticalo br`e nego Dunav.
Gra|anima Zemuna i svima koji vole Lido svakim danom
postajalo je jasnije da u Zemunu nema nikoga ko je sposoban da
organizuje nekoliko osnovnih "sitnica", koje ~ine `ivot na Lidu:
pontonski most, razumnu cenu prelaska ~amcima, vodu za
101

tu{iranje i pi}e, javne toalete, korpe za otpatke, spasila~ke ekipe,
osve`enje po pristupa~nim cenama, pristojan "razglas", a da ne
govorimo o sportskim rekvizitima, ponudi "brze hrane" ili zanimljivim
programima u ve~ernjim satima… Pla`a na kojoj je, kako
je pro{log leta pisao Branko Najhold, jo{ 1927. godine snimljen
film "Kralj ~arlstona i vesele kupa~ice" ovog leta pretvorena je u
tu`nu pozornicu jo{ tu`nijeg vodvilja, poznatog po onoj "brigo
moja, pre|i na drugoga"…
OPCIJE: Tako je Upravni odbor JP "Poslovni prostor", kad se
kona~no sastao na koliko-toliko regularan na~in, mogao samo da
konstatuje da je jedna od najbitnijih tema o kojoj se nije na vreme
raspravljalo, bila upravo pla`a Lido i spor oko ugovora sa
zakupcem "Lido company", posle tu`be Republi~ke direkcije za
imovinu. Odgovorni u Skup{tini op{tine Zemun i Javnom preduze}u
"Poslovni prostor" imali su nekoliko opcija za re{avanje
tog problema: prvi na~in je bio da se sa~eka odluka Suda i pored
o~iglednih elemenata ni{tavnosti u pomenutom ugovoru, druga
opcija je bila da se taj ugovor raskine, a tre}a da se ipak dogovore
sa zakupcem.
- Mi smo se odlu~ili za tu poslednju opciju, me|utim od
po~etka aprila zakupac nam nije odgovorio na nekoliko zahteva
koje smo mu uputili. Nismo nikako uspevali da napravimo zajedni~ki
sastanak, ukoliko tu ne ra~unamo neformalni sastanak na
jednom splavu, kojem nisam ni `eleo da prisustvujem. Iz
Direkcije su nam savetovali da poku{amo da prona|emo neki
dogovor sa zakupcem i tako "spasimo sezonu", ili da u krajnjem
slu~aju raskinemo taj ugovor i prona|emo drugog zakupca,
obja{njava Andreja Mladenovi}, predsednik Upravnog odbora JP
"Poslovni prostor".
Vreme je prolazilo, a od dogovora nije bilo ni{ta, pa se tako
do{lo u situaciju da se sa zakupcem pregovara u sred sezone. Kad
je ipak do{lo do sastanka sa zakupcem, predmet razgovora bio je
novi ugovor, me|utim tu su se mi{ljenja dve strane razmimoi{la.
Zakupac je `eleo ugovor o zakupu objekta na "Lidu" na deset
godina, pa nije prihvatio predlog da se ugovor napravi na period
od godinu dana. To je ozna~ilo i kraj svake nade da se mo`e do}i
do kompromisa, zbog ~ega opet najvi{e ispa{taju gra|ani
Zemuna.
- O~igledno je da zakupac nije ispunio svoje ugovorne
obaveze, uklju~uju}i tu i pla}anje zakupa, za {ta je rok istekao jo{
15. maja. Bili smo spremni da zakupcu omogu}imo pla}anje
iznosa zakupa u visini od oko 1,5 miliona dinara i na vi{e rata. Iz
svih tih razloga bili smo prinu|eni da na poslednjoj sednici
102
DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

VELIKO RATNO OSTRVO - LIDO
Upravnog odbora, a na preporuku IO SO Zemun, raskinemo taj
ugovor i poku{amo da prona|emo neko drugo re{enje da spasimo
sezonu, zaklju~io je Andreja Mladenovi}.
STRANKE: U takvoj situaciji nisu se ogla{avali ni oni ~ije su
grudi poplavele od "busanja" i tvrdnji da ba{ oni "najvi{e brinu o
interesima gra|ana". Strankama na vlasti (DOS) odgovaralo je da
se {to manje talasa, stranka na poluvlasti (DSS) nije umela da
iskoristi priliku da javno likuje kad u lokalu ne{to zabrljaju
funkcioneri Demokratske stranke (u ovom slu~aju Neboj{a
Simonovi} iz JP "Poslovni prostor"), nova opozicija gotovo i da ne
postoji na op{tinskom nivou, pa nije ~udo {to se oglasio jedino
Op{tinski odbor Socijaldemokratije Zemuna.
- Najo{trije osu|ujemo nemarno i neodgovorno pona{anje
nadle`nih u Op{tini i Javnom preduze}u "Poslovni prostor" zbog
nedopustivih propusta u pripremi za letnju sezonu na Lidu.
Direktor JP "Poslovni prostor" Neboj{a Simonovi}, ina~e
predsednik Demokratske stranke u Zemunu, zadu`en je,
odlukom Upravnog odbora, jo{ u martu ove godine da obavi
neophodne razgovore sa zakupcem Ratnog ostrva - preduze}em
"Lido kompani". On tu obavezu nije izvr{io ni do po~etka jula,
verovatno spre~en, za njega, va`nijim obavezama, kao na primer
oduzimanjem mandata odbornicima Socijaldemokratije i Saveza
nezavisnih gra|ana za Zemun, glancanjem svog "mercedesa" ili
raznim prijemima, koktelima i proslavama.
Njegov partijski kolega, predsednik SO Zemun dr Vladan
Jani}ijevi} nedavno re~e da }e utvrditi ko je odgovoran {to
pripreme nisu izvr{ene na vreme. Izgleda da nije svestan da je,
kao prvi ~ovek Op{tine on jedan od najodgovornijih jer je dozvolio
da gra|ani budu prepu{teni prevoznicima koji sami odre|uju
cene karata za prevoz svakojakim ~amcima, da na Lidu nema
spasilaca, ~ista~a, sanitarnih i komunalnih inspektora, lekara… -
napisale su socijaldemokrate.
Oni su podsetili da "biti nesposoban nije stra{no, ukoliko sam
trpi{ posledice, ali ako time ugro`ava{ `ivot i bezbednost hiljadama
gra|ana Zemuna, kojima }e Lido i ovog leta biti jedina
razonoda i odmor, to je sramno i poni`avaju}e".
- U~estvuju}i u op{tinskoj vlasti ~lanovi Socijaldemokratije su
pro{le sezone znali da pomire interese Op{tine i zakupca na
zadovoljstvo gra|ana. To bi znali i sada da gore pomenuta gospoda
nisu smatrala da }e im bez nas biti lak{e. Ponovo su pogre{ili
kao i puno puta do sada. Zato se Socijaldemokratija Zemuna
zala`e za vanredne izbore na svim nivoima, {to pre, kako bi na
103

vlast do{li sposobni i odgovorni ljudi, stoji u ovom saop{tenju.
JAVNOST: Me|utim, izbori nikako ne idu sa letnjim danima,
pa je to jo{ sporiji put da se re{e problemi Lida, od svih kojih su
se do sada opsetili zemunski ~elnici.
Na konferenciji za novinare, odr`anoj 9. jula u kabinetu
predsednika op{tine, jedna od tema, a pokazalo se najva`nija i
naj`u~nije zastupljena, bila je spor Op{tine Zemun sa
dosada{njim zakupcem "Lido company".
Predsednik "op{tinske vlade" Veroljub Jovan~evi} obavestio je
prisutne da je postoje}i ugovor sa "Lido company" ni{tavan, obrazla`u}i
da op{tina brine o op{tem interesu gra|ana, a ne o interesu
pojedinaca. Predsednik SO Zemun dr Vladan Jani}ijevi} nazvao
je Lido "biserom Zemuna", koji pripada svim gra|anima, ne
samo Zemuna. Jani}ijevi} je podsetio da "iako je celo Veliko ratno
ostrvo u katastru Zemuna, ono je kao prirodno bogatstvo na{eg
grada pod posebnom zakonskom regulativom Republike Srbije".
Tom prilikom je istaknuto da je na 99. sednici Izvr{nog odbora
SO Zemun, odr`anoj 24. maja ove godine, formulisan "Zahtev
za hitno re{avanje pitanja sportskog, rekreativnog i ugostiteljskog
sadr`aja pla`e Lido", kao i izja{njavanje o tu`bi
Republi~ke direkcije za imovinu. Predsedni{tvo Skup{tine
op{tine Zemun, Izvr{ni odbor i Upravni odbor "Poslovni prostor"
skoro jednoglasno su (istina, svaki za sebe i svaki kad je stigao
da se time bavi) odlu~ili da se sada{njem zakupcu ponudi revizija
postoje}eg Ugovora, sa rokom va`enja do 31. decembra ove
godine, ra~unaju}i kao predmet zakupa samo povr{inu od samo
200 kvadratnih metara, kao prvu zonu poslovnog prostora po
ceni od 210 dinara po kvadratu, odnosno samo za restoran na
pla`i je zara~unata "kirija" od 42.000 dinara mese~no. I ovo
"obja{njenje" re~ito govori da o svim ostalim apsektima "leta na
Lidu" u svim tim razgovorima niko nije brinuo, ve} je samo bilo
va`no da "Jankovi}u crkne ugovor"…
EKIPA H.Z.Z.
104
DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.
UKUPNO TRIDESET GODINA
Zakupac pla`e, "Lido company", ugovorom iz 1999. godine dobila dozvolu
za desetogodi{nje kori{}enje objekta i okolnog zemlji{ta, a aneksom
ugovora (1999. i 2000.god.) produ`eno je vreme za jo{ 20 godina. Do sada
je na ime nadoknade za zakup u op{tinsku kasu upla}eno 2.600.000
dinara (1999. - 500.000, 2000. - 900.000 i 2001. - 1.200.000). Za ovu sezonu
potra`ivanja su iznosila 1.500.000 dinara, ali su ona pokretanjem spora
obustavljena.

VELIKO RATNO OSTRVO - LIDO
VOJSKA SPREMNA DA POSTAVI PONTON
[to se ti~e pontonskog mosta, kao jedinog sigurnog i pravog re{enja za
prelazak velikog broja ljudi, dobijena je upotrebna dozvola od Kapetanije
za postavljanje, ali je potrebno pet do sedam dana od potpisivanja ugovora
sa Vojskom Jugosavije, do monta`e koja traje par sati. Razgovara se
oko cene prelaska, koja ne bi smela da bude vi{e od sada{nje koju gra|ani
pla}aju za ~amce, jer se op{tina odri~e svake takse za prelaz u korist
gra|ana koji dolaze na Lido. Ukupna cena zakupa pontona bila bi oko
2.000.000 dinara (oko 35.000 dinara dnevno), uz jo{ neke ustupke (nafta,
benzin i dr. tro{kovi). Time bi se izbeglo da se ponovi pro{logodi{nja
bruka oko postavljanja i demontiranja zbog preterano visoke cene
kori{}enja pontona, jer i uz donaciju od 5,00 dinara koju je pokrivala
op{tina, deo od 12,00 din. za vojsku, tada{njih prvo 40 pa 25 dinara nije
odgovaralo mnogima.
U vreme letnjeg {pica, na snazi je bila zabrana
(snimljeno 18. jula )
Kad je cenkanje zavr{eno, ponton postavljen i zabrana skinuta, bilo
je kasno, leto je pri kraju i vreme se pokvarilo
(snimljeno 22. avgusta)
105

"Hronika" broj 67/ 14. decembar 2002.
Nadle`nost nad Velikim ratnim ostrvom bi mogla da
pre|e u Grad
LIDO „PLOVI“ IZ ZEMUNA?
Veliko ratno ostrvo i pla`a “Lido” uskoro }e se, mo`da,
odseliti iz Zemuna. Kako saznajemo iz nekoliko dobro
obave{tenih izvora, gradski ~elnici su blizu dono{enja
kona~ne odluke da ostrvo “otrgnu” iz nadle`nosti zemunskog
Poslovnog prostora.
Grad bi, u tom slu~aju, najverovatnije postupio po istom
modelu kao pre oko godinu dana kad je formirano Javno preduze}e
“Ada Ciganlija”, ili kasnije, JP “Beogradska tvr|ava”.
Sada se za obe ove beogradske biser-lokacije pripremaju
ambiciozni planovi rekonstrukcije i izgradnje novih atrakcija,
{to je godinama bilo neostvarivo. Ovakav recept je, me|utim,
danas izuzetno te{ko primeniti na “Lidu”.
Veliko ratno ostrvo je kao za{ti}ena prirodna ambijentalna
sredina od neprocenjivog zna~aja. Oko 200 vrsta ptica gnezdi
se u njegovom zelenilu, dok najpoznatiji na{i urbanisti i
arhitekte decenijama razmi{ljaju kako bi mogli da oplemene
(i iskoriste) ovaj dragoceni prostor koji se pru`a na samo kilometar
od naju`eg centra grada. Jo{ pre Drugog svetskog rata
predlagano je da se na Ostrvu izgradi olimpijski stadion, ili
aerodrom! Sa razvojem ekolo{ke svesti, planovi su postajali
sve naklonjeniji o~uvanju jedinstvenog ambijenta i `ivotne
sredine, uz povremene “izlete” u megalomaniju, poput pri~a o
“Srpskom Menhetnu” ili “Hongkongu”. Jedan od zapa`enih
“sve`ih” predloga jeste da se Ostrvo, kao veliki park, izdeli u
vi{e celina, od kojih bi svaka predstavljala jednu evropsku
dr`avu.
Direktor Direkcije za gradsko gra|evinsko zemlji{te i
izgradnju Beograda Sini{a Nikoli} ~esto govori da Beogradu
nedostaju atrakcije. Jedna od njih, kako smatra, mogla bi da
bude i vo`nja `i~arom sa “Lida” do, recimo, statue Pobednika
na Kalemegdanu...
106
DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

VELIKO RATNO OSTRVO - LIDO
Dok se ne odgovori na strate{ko i osetljivo pitanje {ta da se
radi sa Velikim ratnim ostrvom, Zemuncima, ali i ostalim
njegovim ljubiteljima, trebalo bi makar omogu}iti da preko
leta u`ivaju u velikoj pe{~anoj pla`i i “divljoj” prirodi.
Op{tina to ove godine nije u~inila.
MIRKO RADONJI}
NESPOSOBNOST JE UPAM]ENA
Za odluku da gazdovanje Velikim ratnim ostrvom pre|e
“na nivo Beograda”, nadle`ni u Gradu imaju i formalno
obrazlo`enje - nesposobnost nadle`nih u op{tini Zemun,
zbog ~ega je propala ovogodi{nja letnja sezona na omiljenom
kupali{tu na{ih sugra|ana.
Vizija za ostrvo i kohabitaciju ljudi i ptica
107

108
DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.
NO]NA BUKA
"Hronika" broj 17/ 28. oktobar 2000.
Nesnosna buka ometa miran san mnogim
Zemuncima koji stanuju na Keju
@URKA I KADA JOJ VREME NIJE
Kom{ije su tra`ile pomo} op{tine, zvali policiju,
pose}ivali vlasnike splavova, ali sva re{enja bila su
kratkog daha
Zemunski Kej kao da je poslednjih nekoliko godina izgubio
svoju osnnovnu svrhu - mesta za odmor i rekreaciju, i popstao
jedan od velikih problema stanovnika na{e op{tine.
Izme|u stabala su po~eli da ni~u *privremeni* objekti
razli~itih stilova i namena, naj~e{}e kafi}a i restorana, koji sa
splavovima, sme{tenim du` {etali{ta, omogu}uju razli~it
no}ni provod. Ipak, ako krenete u neki od njih, umesto sa
{eta~ima mimoilazi}ete se sa automobilima, dok }e vas na
svakom koraku "bombardovati" preglasna muzika.
Bez obzira da li je u pitanju proslava ili obi~no ve~e, vlasnici
ovih objekata ne vode ra~una o osnovama kulture
pona{anja. Ve}ima objekata radu uglavnom no}u, radno
vreme se gotovo ne po{tuje, gosti uz pesmu ~esto ostaju do
zore. Ku}ni red je potpuno zanemaren, kao i stanovnici okolnih
zgrada.
Porodica Joji}, koja stanije u jednom od oblakodera na
Keju, provodi besane no}i. Posle bezbroj poku{aja da stupe u
kontak sa biv{om op{tinskom vlasti, i policijom, kasno no}u,
obratili su se nama i odlu~ili da javno progovore o nesnosnoj
buci koja se ~uje sa splavova i iy kafi}a du` Keja.
- Ose}amo se kao osu|enici! Dok je trajalo bombardovanje
nismo mogli da spavamo, a sada na ni ovi na{i ne daju. Na{
stan je samo nekoliko desetina metara udaljen od splavova
"Marinero", "Pa{a", i ovih novih kafi}a letos izniklih. Na{
pakao po~inje gotovo svake no}i oko deset ~asova i traje do tri
- ~etiri ujutru. @iva muzika tre{ti sa svih strana tako glasno da
smo sve pesme nau~ili napamet! Gosti koji napu{taju splavove

NO}NA BUKA
~esto to rade uz veliku dreku i ciku. Poku{avali smo da ovaj
problem re{imo na sve mogu}e na~ine i{li smo u Op{tinu koja
je izdavala te privremene dozvole, zvali smo policiju,
pose}ivali vlasnike splavova, ali sva re{enja bila su kratkog
daha. Mi vlasnicima splavova ne mo`emo da zabranimo da
rade, niti `elimo da im otimamo hleb iz usta. Mi samo `elimo
da oni imaju malo razumevanja i uti{aju muziku - sa
ogor~injem nam pri~a gospo|a Joji} dok prisutne kom{ije
potvr|uju svaku njenu re~.
Re{enje bi, mo`da bilo da se problem buke zakonski reguli{e,
kako bi nadle`ni organi mogli da reaguju, a nakon toga,
opremiti inspektore aparatima za merenje ja~ine zvuka. Do
tada, porodici Joji} i svim Zemuncima koje mu~e sli~ni problemi,
ostaje nada da }e ovaj apel uroditi plodom i da }e do}i
trenutak kada }e stanari i vlasnici jedni drugima uz osmeh
po`eleti *laku no}*.
SANJA BURG
Buran no}ni `ivot pod prozorima stotina porodica
109

110
"Hronika" broj 31/19.maj 2001.
DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.
Jednima zabava, drugima teror sa druge strane
Dunava
BUKA NE ZNA ZA OP[TINSKE ME\E
Dunav, ponos Zemunaca, postao je u letnjem periodu njihova
no}na mora. Kao da buka sa ovda{njih splavova nije
bila dovoljna - sada nam dolazi i iz Beograda, sa druge
strane reke.
Velika buka koja se mogla ~uti u no}i izme|u 5. i 6. maja od
Zemuna pa sve do Starih Banovaca poticala je iz "Barutane''
na Donjem Kalemegdanu, s druge strane Dunava. Uzrok je
bila velika `urka u organizaciji AND MUSIC iz Beograda, a
nastupali su Lestart iz kluba 3D Vision i Jakov i Stole iz
Experimenta. Velika `urka zahteva i veliko ozvu~enje, pa je
tom prilikom kori{}en Martin Logan F2, snage 15 kilovata, uz
odgovaraju}u argon lasersku opremu, robo-skenere i dim
ma{ine.
Ovakve vrste `urki zahtevaju iskusne organizatore i promotere,
koji }e anga`ovati poznata svetska imena i animirati
zainteresovane da se u {to ve}em broju pojave na doga|aju.
Po{to se takvi projekti samofinansiraju, a ispla}uju prodatim
ulaznicama (ovog puta su bile 10 DM) - dovoljna je jedna ki{a
pa da organizator i promoter budu na gubitku. @urke se organizuju
uglavnom na otvorenom, zakupljenom prostoru i za
njihovo odr`avanje nije neophodno tra`iti posebnu dozvolu.
Promoter "Home run'', ~iji je vlasnik disk-d`okej Mark Vi za
"Hroniku'' ka`e da se poslednjih deset godina, koliko je u
ovom poslu, na tehno, rejv i sli~nim `urkama nisu doga|ale
konfliktne situacije i da je sasvim pogre{no predube|enje da
se na takvim skupovima prisutna omladina drogira. Uz to
dodaje da je mla|ima od 18 godina ulaz zabranjen.
Naredna rejv-`urka zakazana je u "Barutani'' za 19. maj (od
23 do 9 sati narednog dana), na dan izla`enja ovog broja
"Hronike''. Kolika }e biti njena "efektnost" ostaje da se vidi i -
~uje
S. AVRAMOVI}

NO}NA BUKA
Predsedniku Skup{tine op{tine Zemun
NAMA BESANICA, SVIMA \UBRE
Stanari Keja oslobo|enja od 1 do 11 pi{u Op{tini
Zemun
G-din Vladan Jani}ijevi}
G-dine predsedni~e, Uprava skup{tine stanara Kara|or|ev
trg 11 u Zemunu obra}a vam se sa molbom da preduzmete sve
mere koje su u va{oj nadle`nosti, kako bi vlasnici odnosno
stanari stanova u na{oj zgradi mogli da `ive u svojim stanovima
relativno mirno i kulturno.
Na 15 metara od na{e zgrade nalazi se najbli`i kafi}, a u
krugu oko 50 metara, nalazi se od 5 do 10 kafi}a. Uznemirava
nas muzika ili veselo dru{tvo, koji se ~uju od ranih poslepodnevnih
~asova do duboko u no}, a koji dolaze iz kafi}a. S
obzirom da su kafi}i vrlo blizu na{ih prozora, zvuk ve}
dovoljno jak ulazi u na{e sobe gde se reflektuje o zidove,
superponira i tako poja~ava, {to zna~i da su na{e sobe neka
vrsta rezonatora. Kako smo pro~itali u dnevnim novinama
(npr. Politika) kafi}i su u obavezi da muziku uti{aju u 21 ~, a
da sa njom prestanu u 23 ~, {to nije slu~aj sa kafi}ima u na{oj
okolini. Jaki zvu~nici stvaraju jak talasni front {to se ogleda
kroz "bubnjanje" prozora. Kafi}i najbli`i zgradi najvi{e smetaju
prizemlju i prvim spratovima, a oni dalji i oni koji su na
Dunavu smetaju gornjim spratovima, shodno zakonima prostiranja
zvuka. U toplim danima kafi}i otvaraju staklena krila
svojih objekata i tako stvaraju nove povr{ine za refleksiju
zvuka, {to nam pove}ava buku. Primetili smo da kafi}i ne
po{tuju radno vreme koje su istakli.
Poznato je da se jedan konstantan nivo buke subjektivno
~uje no}u mnogo ja~e nego danju (ja~e za 20 decibela). Zna~i
u toku dana na{e uho do`ivljava da navedeni signal buke ima
ja~inu (11 - 20)DB = 80 DB, a no}u 100 dB.
Drugi problem su lutaju}i ku~i}i koje vlasnici ili zaposleni
hrane, tako da su kafi}i mesto njihovog okupljanja, tako da
no}u nemamo mira od njihovog lave`a, a napadaju stanare,
posebno kada bacaju |ubre u kontejnere.
Pla{imo se najtoplijih dana, jer su pro{le godine vlasnici
kafi}a postavili stolove i stolice na zelenoj povr{ini izme|u
na{e zgrade i kafi}a, tako da su njihovi gosti sedeli pod na{im
prozorima.
111

Imamo i problem no}nih ~uvara kafi}a, koji da bi prekratili
vreme ponekad glasnije puste TV prijemnik, a ponekad u ranu
zoru se skupe na jedno mesto, a zajedo popiju kafu i
popri~aju, te nas tako i bude.
U nadi da }ete nam iza}i u susret u re{avanju napred navedenih
problema, mi vas pozdravljamo sa po{tovanjem.
112
PROTEST ZBOG BUKE IZ KAFANA
Molimo nadle`ne u Op{tini Zemun da nam omogu}e, odnosno
vrate miran san. Poznato vam je, a i obra}ali smo se Op{tini vi{e
puta (i pojedina~no), da mi stanari sa Keja oslobo|enja od broja 1
do 11, ne mo`emo da spavamo zbog jake muzike i buke iz kafana
"Marinero", "Bambola", "Pa{a", "Crvenkapa". Navedeni no}ni lokali
su, takore}i, u dvori{tu na{ih zgrada odnosno oko desetak metara
vazdu{ne linije od na{ih stanova. Sama zgrada kao i ceo kraj,
zbog vode, su izuzetno akusti~ni tako da se buka vi{e ~uje u
stanovima. Prozore ne mo`emo da zatvorima, jer su svi otvoreni
prema obali, pa bi se tako ugu{ili. Zna~i da biramo: bez sna ili bez
vazduha!
Mi stanari mislimo, da je onaj ko je dozvolio izgradnju i rad
no}nih lokala-kafana ispod na{ih stanova u~inio pravi zlo~in.
Normalno je da ovde `ive i stari i mladi, bolesni, nemo}ni, svakojako
o{te}eni `ivotom, ali nije normalno niti je ljudski da svi mi ne
mo`emo da zaspimo zbog nekolicine obesnih, bezobraznih i nehumanih.
Malo je re}i da se nad nama, nad Dunavom i zelenilom vr{i tihi
zlo~in. Mi smo svi ugro`eni, posebno nam je zdravlje ugro`eno. A
kako se ubija Dunav i okolina, treba samo zamisliti gde odlazi to
silno |ubre, otpatci i fekalije.
Zato vas najlep{e molimo da nas spasete ovog zla, a tako bi se i
ispunilo va{e obe}anje da }ete Zemunu "vratiti sjaj i kulturu".
(Slede potpisi)
DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

"Hronika" broj 58/ 20. jul 2002.
NO}NA BUKA
Gra|ani pitaju nadle`ne u inspekcijama
DOKLE ]EMO DA TRPIMO TEROR
Za{to smo mi gra|ani - stanari sa Keja oslobo|enja
ka`njeni, kao da smo neki zlo~inci, a i najgori zlo~inci imaju
pravo na san - mi to nemamo. Niko iz Op{tine ne mari za
na{u muku, iako znaju da nemamo mira ni sna zbog
bezobzirnosti vlasnika splavova - restorana tj. kafana
“Marinero”, “Zlatna palma”, “Sidro”. Doti~ni vlasnici se
pona{aju kao da mi ne postojimo, muzika sa razglasom tre{ti
do nesnosnog urlanja pijanih i to u vremenu od pono}i do tri,
~etiri sata ujutro. Ovo {to mi trpimo je pravi teror, koji nam
sistematski uni{tava zdravlje.
Pismo sa potpisima osamdeset stanara uputili smo predsedniku
zemunske op{tine u maju pro{le godine. Obra}ali smo
se ekolo{koj inspekciji grada Beograda. Proletos su uklonjeni
objekti sa travnjaka – “Crvenkapa” i “Azuro”, ali glavni
uzro~nici no}ne buke ispod na{ih prozora, splavovi, i dalje
nesmetano rade. Nije problem u tome {to oni postoje, problem
je {to ne po{tuju na{a elementarna prava na miran san.
Ni protesti kod milicije nisu imali rezultata. Milicija do|e, i
pridru`i se veselju u kafani! Tako|e, poznato je da su gosti
ovih splavova i neki predstavnici op{tinskih vlasti.
“Zar za{tita mentalnog zdravlja ljudi, njihov mir i san, nisu
fundamentalno pravo gra|ana? Ko to treba da obezbedi. Mi
sami ili vlast?” (Politika, 14. jun 2001. “Me|u nama”)
Na{ odbornik Dragan Stojkovi} koga je izabrala ve}ina od
2.500 bira~a imao je puno razumevanje i vrlo ~esto je pisao o
ovom problemu u “Hronici”. On se zalagao da Kej bude oaza
mira i odmora i da se ostvari po{tovanje ku}nog reda i prava
stanara. Budu}i da je njemu oduzet mandat odbornika mi
nemamo preko koga da od op{tinskih vlasti tra`imo da zastupa
na{a prava.
U prilogu vam dostavljam fotokopiju potpisa 77 stanara od
16. maja 2001. sa zahtevom da se ne{to preduzme. Na `alost
ni{ta se nije promenilo.
VERA JOJI}
Kej oslobo|enja 7
113

"Hronika" broj 76/ 7. jun 2003.
"LIDO" i ovog leta u centru pa`nje, ne samo
Zemunaca, i ne samo zbog sezone kupanja
ZEMUNCI NISU PTICE
Ve} tre}u sezonu za redom kori{}enje popularne Zemunske pla`e
"Lido" na Ratnom ostrvu izaziva pa`nju beogradske javnosti i preti
incidentnim situacijama. Po~elo je pre dve godine sa cenom prelaska
preko pontonskog mosta, postavljanjem i sklanjanjem pontona,
pro{le godine je zapo~elo i su|enje izme|u op{tine Zemun i zakupca
"Lido company", da bi ove godine u prvi plan izbila op{ta zabrinutost
za sudbinu divljih ptica na Ratnom ostrvu, zbog odr`avanja trodnevnog
muzi~kog festivala predvi|enog za 10. juli. U pozadini
najnovije afere i dalje stoje nere{ena pitanja koncepcije kori{}enja i
na~ina upravljanja ovim prirodnim dobrom kojim su se Zemunci do
skora ponosili, a koje u poslednje vreme predstavlja jabuku razdora.
PTICE: Izlazak iz pro{logodi{njeg }orsokaka op{tinska vlada je,
jednoglasnom odlukom, videla u aran`manu sa preduze}em "EHO
MJUZIK" sa kojim je sklopljen ugovor o ustupanju dela ostrva na
kori{}enje za odr`avanje trodnevnog muzi~kog spektakla, a organizator
bi za uzvrat snosio tro{kove postavljanja pontonskog mosta i
besplatnog prelaska gra|ana tokom leta, zatim organizaciju spasila~ke
i zdravstvene slu`be, te odr`avanje ~isto}e na pla`i. Op{tina bi
jo{ inkasirala i pola miliona dinara. Ovakvim aran`manom op{tinska
vlast je nameravala da "jednim udarcem ubije bar deset muva". Po
ovoj zamisli bi, dakle, razloga za zadovoljstvo imali omladina zog
mega `urke, kupa~i zbog besplatnog prelaska na ostrvo i ~isto}e i
bezbednosti, vlast bi se afirmisala u javnosti jer brine o gra|anima,
ostvaruje prihod i demantuje ocene iz Grada o nesposobnosti i
spre~ava podvo|enje "Lida" pod Beogradska gradska kupatila…
Ali, ne lezi vra`e. Idilu odjednom naru{ava protest "Dru{tva za
za{titu divljih ptica Jugoslavije" koji iz dana u dan dobija oblike
prave medijske kampanje. Kulminacija je dostignuta kad je protiv
predsednika IO SO Zemun Veroljuba Jovan~evi}a podnesena
krivi~na prijava. Opet, po ko zna koji put, na videlo isplivava podeljenost
u op{tinskom rukovodstvu, s tim {to ovog puta ona preti da
izazove sli~ne podele i na gradskom nivou, i to izme|u gradona~elnice
Radmile Hrustanovi} i predsednika gradske vlade Nenada
Bogdanovi}a. Predstavnici Gra|anskog saveza, Radomir Glu{ac i
Dragoljub Kenig zdu{no su se stavili u odbranu divljih ptica,
optu`uju}i svoje koalicione kolege u op{tinskoj vlasti da su
114
DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

NO}NA BUKA
zloupotrebili ovla{}enja i potpisali {tetan ugovor. Veroljub
Jovan~evi} je u ~udu za{to je krivi~na prijava podnesena protiv
njega, kada je navodno Izvr{ni odbor, u kome je i D. Kenig, jednoglasno
doneo odluku, a on je samo potpisao.
Kad se posmatra~ ovih doga|aja malo distancira i prelista
"Hroniku" iz 2001. i 2002. godine mo`e pre svega da uo~i kako afere
oko "Lida" izbijaju upravo u momentu kada je sve trebalo da bude
dogovoreno i kad treba da po~ne sezona. Od septembra do maja,
iako je "Hronika" najavljivala planove za koncert, niko nije ni{ta preduzimao.
Izostali su {iroki razgovori sa gra|anima, predstavnicima
udru`enja i sportskih klubova koji najbolje poznaju Dunav, njegovu
Zemunsku obalu, potrebe i `elje Zemunaca.
Da je ostvaren ovakav pristup problemu, verovatno bi dana{nji
sukobi bili izbegnuti, a Zemunci bi ta~no znali {ta ih ovog leta
o~ekuje. Ovako, postoji realna mogu}nost da zami{ljeni projekat
bude osuje}en, pa da padnu u Dunav sve planirane koristi.
^iji su sve interesi u ovom slu~aju sukobljeni, nije jasno. Jedna
pretpostavka je da iza kampanje stoji organizator novosadskog
"Egzita". U pitanju je veliki posao i u lancu u~e{}a u dobiti o~igledno
da je neko pomislio da }e ostati kratkih rukava.
BUKA: Posebno svetlo na ceo slu~aj daje saop{tenje lokalne
organizacije Saveza nezavisnih gra|ana koji upozoravaju da su sve
strane u sukobu oko Muzi~kog festivala na "Lidu" previdele najbitnije
- da je interes i pravo na{ih sugra|ana koji `ive u obalnom pojasu,
u najmanju ruku isto toliko va`an kao i argumenti Dru{tva za za{titu
divljih ptica Jugoslavije. Naime, u saop{tenju se isti~e "dugogodi{nji
problem stanovnika priobalnog dela Zemuna, a pogotovo stambenih
zgrada na samom Keju u kojima `ivi vi{e hiljada stanovnika.
Svakodnevno, muzika i galama sa splavova usidrenih ispod samih
prozora naru{ava no}ni mir i san stanara.
Logi~no se name}e pitanje {ta je pogubnije za divlje ptice na
Ratnom ostrvu - trodnevna elementarna nepogoda u vidu festivala, ili
dogogodi{nje svakodnevno ili svakonedeljno atakovanje na no}ni
mir. Ljubitelji ptica ipak u ovom slu~aju imaju manje razloga za
zabrinutost. Ptice mogu da se odsele i prona|u mirniju, civilizovaniju,
kulturniju sredinu. Ali gra|ani Zemuna nemaju kud - moraju tu
da ostanu. I moraju da trpe.
PONTON: Posebna tema je postavljanje pontona. I tu su mi{ljenja
Zemunaca podeljena. Jedna od posledica postavljanja pontona s drugom
stranom medalje, jeste skupljanje prljav{tine i zatvaranje
re~nog saobra}aja. Turisti~ki brod "Beograd" naprimer, znati`eljnim
strancima zbog pontonskog mosta, Zemun mo`e da prika`e samo iz
daljine. O ~amd`ijama koji moraju da zaobilaze kilometrima celo
ostrvo da bi do{li do Lida ili do kanala na Banatskoj strani, da ne
govorimo. Jedan broj Zemunaca pro{le godine nije `eleo da prelazi
preko mosta. - Za iste pare sedim u ~amcu i vozim se preko, umesto
115

116
DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.
da pe{a~im vi{e stotina metara po usijanom gvo`|u, - ka`e jedan od
njih. Ipak, drugi, uglavnom `itelji na potezu od Aleksina~kih rudara
do Kara|or|evog trga, ponton smatraju svojom privilegijom.
^AMCI: Bezbedan i kvalitetan prelazak na pla`u Lido, uz pristupa~ne
cene, mogu}e je obezbediti i ~amcima ili skelom. To je decenijama
bilo jedno od tradicionalnih letnjih zanimanja i izvor prihoda
Zemunaca koji `ive od Dunava i za Dunav. Deo prihoda od prevoza
mo`e se iskoristiti i za pobolj{anje uslova boravka na pla`i. Gra|ani
bi to sigurno podr`ali. Ali, sve to treba neko da organizuje, a to je
mnogo veliki posao.
Ovako, ispostavilo se da re{enja koja sa malo rada treba da donesu
mnogo koristi nisu ispala prakti~na. Kao i prethodnih godina, na
samom po~etku sezone, situacija oko "Lida" je najneizvesnija, a obrti
kao i do sad su svakodnevno mogu}i.
Samo da se nebo ne naljuti i kao one godine, ki{nom sezonom, ne
razjuri sve - i muzi~are, i kupa~e.
DRAGAN STOJKOVI}
"BARUTANA" EKSPLODIRA VIKENDOM
Poseban problem u no}ima vikenda, pri~injava buka koja dolazi
od Kelemegdanske "Barutane" do Zemunske obale i ~uje se ~ak i
na bregu, u Ugrinova~koj ulici! Zvuk tehno muzike ~iji jedini
kvalitet je "[to sna`nija poja~ala, to bolja `urka" prostire se preko
Ratnog ostrva i kroz otvorene prozore nesnosnim ritmom budi
usnule gra|ane Zemuna. Ovu vrstu terora koja traje godinama
niko ne poku{ava da zaustavi. Za razliku od divljih ptica,
stanovnike Zemuna nema ko da {titi."
Dobrodo{lica za lude no}i u
prirodnom ambijentu

NO}NA BUKA
"Hronika" broj 77/ 13. septembar 2003.
La`na obe}anja su obele`ila ovogodi{nju sezonu i
zbivanja na “Lidu” i oko njega
ZEMUNE[VIL
Iako su pro{la dva meseca od odr`avanja ECHO festivala
na zemunskom “Lidu” od 10. do 14. jula, ova vru}a letnja tema
i dalje je aktuelna, bar za stanovnike Keja oslobo|enja, ali
i mnoge honorarno anga`ovane mlade ljude koji se nadali da
}e zaraditi neki dinar za letovanje, a ostali su kratkih rukava.
PROFITERI: Organizatori festivala su od gromoglasne najave
~etvrt miliona posetilaca sa najja~im ozvu~enjem do`iveli
krah sa ukupno pedesetak hiljada posetilaca i to najvi{e poslednjeg
dana kad je ulaz bio besplatan. Pogre{na je bila procena
da samo posle nekoliko dana omladinski d`eparci mogu
da podnesu reprizu novosadskog EXIT-a, da peskovita i pra-
{njava ledina na ostrvu mo`e da pru`i istu uzbudljivost kao
bud`aci izme|u zidina Petrovaradinske tvr|ave. Megalomanija
i provincijalno shvatanje “velikog sveta” pokvarili su mogu}nost
da publika tokom ovog dugog toplog leta na “Lidu”
ima do`ivljaje koji su primereni karakteru ambijenta – koji je
izuzetan, ali ne za bu~ne spektakle nego za intimne i romanti~ne
seanse.
Trenutni, i prividan profit su ostvarili samo politi~ari, predvo|eni
“mladim lavovima” koji su u neko doba no}i banuli iz
glisera, (muzi~ari su {ip~ili preko mosta pe{ke) i pro{etali po
muzi~kom popri{tu, slikali se za medije i ubrali kao neke poene
kod mlade generacije. Ideja “Festivala” izgleda da je i bio
projekat politi~kog marketinga usmerenog prema inostranstvu
– kao {to slike masovki sa maratona obilaze svet, tako je
neko smislio da }e na ovaj na~in ubla`iti crnu sliku Beograda
i Zemuna posle martovskog atentata.
UPOZORENJA: Kao {to su i upozoravali gra|ani iz raznih
udru`enja i NVO, stradali su samo stanari solitera preko puta,
i ptice. Iako to niko ne}e zvani~no da prizna, merenjima
je utvr|eno da je u pojedinim momentima no}na buka dostizala
i 80 decibela, {to je dvostruko vi{e od dozvoljenog. Ko
je imao uslove odlazio je da spava u prazne stanove ro|aka
i prijatelja iz drugih delova grada, ko nije, morao je da trpi.
117

Jedan na{ sugra|anin je u pid`ami oti{ao da se `ali u zemunsku
stanicu milicije, ali su mu oni odgovorili da su “po tom
pitanju nemo}ni”.
Obe}anja koja su organizatori javno davali u medijima da
}e glasnost biti do 65 decibela, da }e zvu~nici biti okrenuti
tako da ne smetaju, da }e program trajati do dva ujutro, ispostavila
su se kao neostvarljiva. Sve je bilo suprotno. Republi~ki
Zavod za za{titu prirode, Sekretarijat za ekologiju
Skup{tine grada, samo su tiho i boja`ljivo upozoravali na razne
norme i standarde, ali je, ispostavilo se, specifi~na te`ina
jednog savetnika premijera za ekologiju bila mnogo te`a
od ovih dr`avnih institucija i pisanih normi, pa se sve odigralo
onako kako je on insistirao. Kako je u {ali i sam izjavio,
po{to je on ihtiolog prirodno je da ne voli ptice, jer ptice jedu
ribe. Kako je {tampa, opet diskretno, zabele`ila, na ostrvu
su posle Echa u gnezdima prona|eni uginuli mladunci
ptica ~iji roditelji su pobegli od glasne muzike koja je trajala
~etiri ve~eri uzastopno.
Echo na “Lidu” se nastavio prvog vikenda septembra. Po
pustom ostrvu su u okviru “Beogradskog rok festivala” bu~no
“pra{ili” Cane, Keba, “Ritam nereda”. Ove svirke su privukle
par hiljada mladih, i u petak 5. septembra ostavile
\or|a Davida sa samo par stotina slu{alaca u dvori{tu Skup-
{tine op{tine Zemun. Bolje bi bilo da su te dve hiljade bile u
dvori{tu op{tine, da bar na taj na~in razbucaju i deflori{u
prostor funkcionerskog parkinga i biv{eg magacina teritorijalne
odbrane. Da znaju mladi i ubudu}e ispod kojih prozora
treba da prave buku i bes. Ovako, opet su stradali stanovnici
solitera na Keju jer je rok fe{ta trajala do sedam ujutro.
Slu~aj “Lido” ovog leta pokazao je mnoge stvari. Pre svega,
da je volja nekolicine politi~ara i dalje daleko iznad institucija
sistema – stru~nih zavoda i policije, zakonskih normi,
propisa, i iznad volje gra|ana koji su izrazili protest prikupljanjem
potpisa i peticijama. Druga ~injenica je da je javno
mnjenje koje formiraju mediji vi{e pod uticajem vlasti i finansijskih
aran`mana nego pod uticajem zahteva gra|ana.
Ostvarena je manipulacija omladinskom populacijom, jer su
re~ dobijali samo oni njeni predstavnici koji su Festival podr`avali.
Anketa je sprovo|ena na beogradskom Trgu Republike,
a Zemunce nije niko pitao.
DRAGAN STOJKOVI}
118
DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

NO}NA BUKA
HILJADU NEVIDLJIVIH GRA\ANA
U dvodnevnoj akciji prikupljanja potpisa gra|ana protiv
odr`avanja ECHO festivala, 21. i 22. juna, na dva punkta, na
zemunskoj pijaci i na Keju kod solitera, u organizaciji Saveza
nezavisnih gra|ana za Zemun skupljeno je oko 1.000 potpisa
gra|ana. Posle konferencije za {tampu odr`ane u prisustvu
nevladinih ekolo{kih organizacija iz Beograda, dokumentacija sa
potpisima gra|ana je predata predsedniku Skup{tine op{tine
Zemun dr Vladanu Jani}ijevi}u. Ova akcija je dobila publicitet u
javnosti, svi {tampani mediji su objavili informacije i tekstove o
zahtevima gra|ana. Jedino su “Zemunske novine” valjda u skladu
sa nasle|enom reputacijom, i pored objavljenog teksta na temu
Echo festivala, za`murile i 1.000 potpisa nisu pomenule ni
slovom.
Potpisivanje peticije i prijem
kod predsednika op{tine
119

“Hronika" broj 91/ 20. decembar 2003.
Povodom vesti da je ECHO festival ostao du`an
gra|anima Zemuna
SVI PO[TENI, PARA NEMA
Krupni naslovi u dnevnim listovima, kao na primer “PREVARA” u
“Kuriru”, obavestili su javnost da je “ECHO” festival ostao du`an
Skup{tini op{tine Zemun 400 hiljada dinara za neizmirene obaveze
po ugovoru o kori{}enju pla`e “Lido” na Velikom ratnom ostrvu proteklog
leta. Navodno su vlasnici i{~ezli, para nema, pa se ta~no ne
zna ni koga zapravo op{tina Zemun tu`i.
Podse}anja radi pomenu}emo neka imena koja su po~etkom jula
figurirala u ovom “projektu”. Tu je pre svega ihtiolog Sr|an Popovi}
poznat po tome {to je pu{tao riblju mla| i svedo~io da je Neda
Arneri} bila na glasanju za Kori Udovi~ki. Na konferenciji za {tampu
povodom ECHO festivala za stolom su sedeli predsednik Upravnog
odbora Turisti~ke organizacije Beograda Zoran Lukovi} i direktor
INEX bezbednosti Dragan Milovanovi}. Festival su u sred no}i,
dolaze}i gliserima, posetili Zoran @ivkovi} i ^eda Jovanovi}. Neko
od njih valjda zna ko je bio organizator i gde je sad. Mo`da }e morati
da se pojave i na sudu, kao svedoci.
Moralna satisfakcija mnogobrojnim nevladinim organizacijama,
ekolozima i udru`enjima gra|ana, potpisnicima peticije gra|ana,
do{la je posle pola godine. Dobro je “kad delo iza|e na videlo”.
Pitanje je da li }e iz ovog slu~aja neko izvu}i pouke. Ne bi bilo dobro
da slede}eg leta, negde sredinom juna, ponovo iznenada saznamo da
se na “Lidu” sprema neki spektakl. Razgovore o sezoni leto 2004.
treba po~eti ve} sad. Ako i to nije kasno.
120
DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.