urbanizam-javna rasprava - Hronika za Zemun
urbanizam-javna rasprava - Hronika za Zemun
urbanizam-javna rasprava - Hronika za Zemun
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
URE|ENJE GRADA - JAVNA RASPRAVA<br />
JAVNA RASPRAVA<br />
O URBANISTI^KIM PLANOVIMA<br />
303 O^I U O^I gra|ani i urbanisti o Starom jezgru<br />
i mnogobrojnim urbanisti~kim problemima <strong>Zemun</strong>a<br />
PO[TOVATI NASLE\E I PLANIRATI VELEGRAD<br />
(Br. 66/ 30. novembar 2002.)<br />
308 Javna <strong>rasprava</strong> i<strong>za</strong>zvala veliko interesovanje gra|ana<br />
op{tine <strong>Zemun</strong><br />
PROBLEMI DNEVNI, VIZIJE ZA DECENIJE<br />
(Br. 72/ 8. mart 2003.<br />
311 Rasprava o regulacionom planu izme|u ulica<br />
Jakuba Kuburovi}a, Novogradske, Ugrinova~ke i Ivi}eve<br />
"DIVLJI" NESPORNI, STAROSEDEOCI U NEMILOSTI<br />
(Br. 76/ 7. jun 2003.)<br />
314 Burna tro~asovna <strong>rasprava</strong> o re{enjima<br />
Regulacionom plana Starog jezgra <strong>Zemun</strong>a<br />
IZ BEOGRADA BOLJE NISMO MOGLI NI DA O^EKUJEMO<br />
(Br. 80/ 4. oktobar 2003)<br />
318 Regionalni prostorni plan Beograda od 1. decembra<br />
na javnom uvidu<br />
ZEMUN - GRAD SA PET OP[TINA<br />
(Br. 88/ 29. novembar 2003)<br />
321 Uo~i usvajanja Regulacionog plana Starog jezgra <strong>Zemun</strong>a<br />
D@ABA STE PISALI!<br />
(Br. 89/ 6. decembar 2003.)<br />
301
302<br />
DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.<br />
Na prvoj javnoj tribini posve}enoj urbanisti~kom planu<br />
<strong>za</strong> staro gradsko jezgro odr`anoj u tesnim prostorijama<br />
Kluba mati~ne kulture <strong>Zemun</strong>a okupio se veliki broj<br />
gra|ana
URE|ENJE GRADA - JAVNA RASPRAVA<br />
"<strong>Hronika</strong>" broj 66/ 30. novembar 2002.<br />
O^I U O^I gra|ani i urbanisti o Starom jezgru i mnogobrojnim<br />
urbanisti~kim problemima <strong>Zemun</strong>a<br />
PO[TOVATI NASLE\E I PLANIRATI<br />
VELEGRAD<br />
<strong>Zemun</strong>ci ho}e da znaju ne samo {ta urbanisti planiraju, ve}<br />
`ele i da uti~u na budu}i razvoj svoga grada sa namerom da<br />
o~uvaju njegovo nasle|e, ali i da pobolj{aju kvalitet `ivota u<br />
vekovnoj varo{i na Dunavu. Zato je sa tribine posve}ene<br />
urbanoj obnovi Starog jezgra <strong>Zemun</strong>a, 19. novembra u Klubu<br />
mati~ne kulture, potekla gra|anska inicijativa Skup{tini<br />
grada Beograda i gradskom Urbanisti~kom <strong>za</strong>vodu da se<br />
<strong>Zemun</strong>cima omogu}i javni uvid u Nacrte regulacionog plana<br />
Starog jezgra <strong>Zemun</strong>a u zemunskoj op{tini. Ovaj <strong>za</strong>htev<br />
podr`ao je Jovica An|elkovi} potpredsednik Izvr{nog odbora<br />
SO <strong>Zemun</strong>, uz obe}anje da }e i op{tina ista}i primedbe bitne<br />
<strong>za</strong> ba{tinu i <strong>za</strong> savremeni `ivot <strong>Zemun</strong>a.<br />
Ljubazno{}u arh. Milice Grozdani}, rukovodioca izrade<br />
regulacionog plana, Aleksandre Dabi`i} stru~nog saradnika<br />
Zavoda <strong>za</strong> <strong>za</strong>{titu spomenika kulture Beograda i in`. Zorana<br />
Zotovi}a direktora Sektora <strong>za</strong> saobra}aj u Urbanisti~kom<br />
<strong>za</strong>vodu Beograda, mnogobrojni <strong>Zemun</strong>ci u~esnici Tribine,<br />
saznali su ciljeve unapre|enja vrednosti gradskog centra<br />
grada na Dunavu. Re~eno je da je pitanje dana kad }e svi <strong>za</strong>interesovani<br />
mo}i da se upoznaju na mapama regulacionog<br />
plana sa predlozima o budu}oj nameni svake zna~ajne<br />
gra|evine, ali i o mogu}nostima modernog razvoja u svakoj<br />
ulici najstarijeg dela <strong>Zemun</strong>a. Znati`elju gra|ana koja se<br />
ticala svakodnevice planeri nisu mogli u potpunosti da<br />
ispune, pogotovo da odgovore na mnogobrojna pitanja o saobra}aju.<br />
Sugerisano je da se o~i u o~i sa gra|anima uskoro<br />
na|u predstavnici gradskih slu`bi, koji bi mogli da<br />
<strong>Zemun</strong>cima odgovore <strong>za</strong>{to se komunalni i saobra}ajni problemi<br />
u najstarijoj urbanoj sredini tako sporo re{avaju ili se<br />
guraju na marginu velegradskog `ivota.<br />
Staro jezgro <strong>Zemun</strong>a u novom regulacionom planu prvi put<br />
je, prema re~ima arh Grozdani} tretirano kao jedinstvena celina<br />
koja oboga}uje i u direktnoj je vezi sa starim Beogradom.<br />
303
Zato su ekipe stru~njaka Urbanisti~kog <strong>za</strong>voda i Zavoda <strong>za</strong><br />
<strong>za</strong>{titu spomenika kulture timski radile na o~uvanju istorijskih,<br />
arhitektonskih i ambijentalnih vrednosti, uz po{tovanje<br />
prostorno vremenskog kontinuiteta. Posebna pa`nja posve}ena<br />
je valori<strong>za</strong>ciji i obnovi ne samo pojedina~nih objekata<br />
ve} i ambijentalnih celina kao {to su kej i park i mre`a karakteristi~nih<br />
trgova u samom centru.<br />
Po oceni Aleksandre Dabi`i}, koja je radila valori<strong>za</strong>cionu<br />
kartu, veoma je va`no da se u metodu urbane obnove po|e od<br />
`igosanja onoga {to je ruinirano i devastirano u proteklom<br />
periodu urbanisti~kog i arhitektonskog haosa. Posebnu<br />
pa`nju pri obnovi <strong>za</strong>htevaju ]ukovac, Gardo{, donje jezgro<br />
sa vi{e trgova, park, kej, a naknadno }e se svakako obraditi i<br />
zemunsko groblje sa Hari{ovom kapelom, kao spomenikom<br />
kulture. Mnogi pojedina~ni objekti imaju spomeni~ku vrednost,<br />
arhitektonsku i ambijentalnu, o ~emu }e budu}i graditelji<br />
morati posebno da vode brigu i ne}e smeti, kako je<br />
re~eno, da se oglu{e o posebne mere <strong>za</strong>{tite propisane <strong>za</strong><br />
svaki gra|evinski postupak - od adaptacije do rekonstrukcije,<br />
nadzi|ivanja ili dogradnje. Prema njenim re~ima Omladinski,<br />
Masarikov, Trg pobede kao i Trg Branka Radi~evi}a i Senjski<br />
trg treba prostorno afirmisati. Milenijumskoj kuli na Gardo{u<br />
treba ponuditi bogatstvo sadr`aja, posle odgovaraju}e obnove<br />
i <strong>za</strong>{tite. Istovremeno, naglasila je Aleksandra Dabi`i} do{lo je<br />
vreme da se vrednuju i objekti savremene arhitekture kakva<br />
je zgrada O[ “La<strong>za</strong>r Savati}” i zgrada „Pinki“ sa trgom ispred,<br />
u zemunskom parku, a da se <strong>za</strong>{tite varo{ke ku}e ambijentalne<br />
vrednosti s kraja 19. veka.<br />
Prostor „Hronike“ je nedovoljan da se <strong>za</strong>bele`i sve {to su<br />
gosti Tribine saop{tili <strong>za</strong>interesovanim gra|anima, kao {to ne<br />
mogu da se plasiraju ni sva pitanja i odgovori izre~eni u vi{e<br />
od dva i po sata rasprave.<br />
Prema re~ima in`. Zorana Zotovi}a u Urbanisti~kom planu<br />
Beograda, koji }e se brzo obelodaniti, kad je re~ o saobra}aju,<br />
nema revolucionarnih ideja. Povezivanje <strong>Zemun</strong>a u gradski<br />
sistem preko uli~ne mre`e ostvaruje se pravcem koji je ranije<br />
<strong>za</strong>crtan. To je pravac biv{eg Bulevara Lenjina, danas Mihaila<br />
Pupina, od Merkatora, od Tvorni~ke ulice preko Obu}e<br />
„Beograd“, Vrtlarskom ulicom, Ugrinova~kom ulicom na<br />
novosadski put. Ta planska re{enja nisu dovedena do kraja.<br />
Ideje iz Generalnog plana ako ih ne razradimo mogu ostati<br />
304<br />
DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.
URE|ENJE GRADA - JAVNA RASPRAVA<br />
samo idejna re{enja, naglasio je Zotovi}, posve}uju}i <strong>za</strong>tim<br />
obja{njenja saobra}ajnim re{enjima.<br />
- Predlo`ili smo na obodu centra dve velike gara`e - na uglu<br />
Ivi}eve ulice, gde je danas poslovni prostor „[ipada“ i u Ulici<br />
\ure \akovi}a, gde je sada{nji parking. Osim toga, postoji<br />
izvestan broj manjih podzemnih gara`a u okviru javnih prostora<br />
i povr{ina po{tuju}i ograni~enja i potrebe regulisanja<br />
saobra}aja, rekao je in`. Zotovi} i potvrdio da jo{ nisu utvr-<br />
|ena re{enja <strong>za</strong> dugoro~ni {inski sistem saobra}aja. ^eka se i<br />
studija o saobra}aju u glavnom gradu koju radi francuska<br />
firma „Sistra“ i o~ekuje se da }e njeni rezultati biti poznati do<br />
kraja rasprave o Generalnom planu Beograda. Ina~e, kako je<br />
Zotovi} naglasio vi{e od dvesta stru~njaka radilo je na ovom<br />
projektu a od toga samo je tridesetak specijalista <strong>za</strong> saobra}aj<br />
koji su tra`ili najracionalnija re{enja u datim uslovima. Po<br />
oceni Zotovi}a bitno je da planovi idu u susret `ivotu. Ali i u<br />
skladu sa tim urbanisti~kim stavom <strong>za</strong>sad nema odgovora da<br />
li }e se i kada graditi jo{ jedan most koji bi spajao <strong>Zemun</strong> sa<br />
Beogradom {to je `ivot odavno potvrdio kao nasu{nu potrebu<br />
ne samo stanovnika <strong>Zemun</strong>a.<br />
LJILJANA ZORKI}<br />
KAPU NAM KROJE U BEOGRADU<br />
Lepo je po{tovati istoriju, radujemo se boljoj budu}nosti, ali<br />
`elimo da popravimo i vi{e uti~emo na sada{njost. Taj <strong>za</strong>htev<br />
<strong>Zemun</strong>aca Goran Jankovi}, u~esnik tribine, formulisao je potrebom<br />
da zemunska op{tina dobije ovla{}enja da <strong>za</strong>{titi interese<br />
svojih bira~a, jer „kapu nam kroje u Beogradu“ ne mare}i mnogo<br />
<strong>za</strong> stvarno stanje stvari u <strong>Zemun</strong>u. Kako normalno `iveti u gradu<br />
~ije prednosti polako nestaju pred nemarom i ove{talom<br />
birokratijom.<br />
- Na Keju nema toaleta, Kula propada, nemamo kuda da odvedemo<br />
stranca da se civili<strong>za</strong>cijski ose}a u na{em gradu, a autobuske<br />
okretnice pored Dunava - gde treba da bude pe{a~ka zona -<br />
fenomen je koji je te{ko objasniti bilo kom gra|aninu Evrope,<br />
naglasio je Jankovi}, {to bi se moglo nazvati <strong>za</strong>jedni~kim<br />
imeniteljem rasprave na tribini u kojoj je u~estvalo desetak od<br />
najmanje {ezdesetak gra|ana koji su se strpljivo tiskali u nedovoljno<br />
velikim prostorijama Kluba mati~ne kulture.<br />
305
306<br />
DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.<br />
Gordana Vuji~i} iz Sin|eli}eve uka<strong>za</strong>la je planerima da se njena<br />
ulica na <strong>za</strong>prepa{}enje sugra|ana uveliko razorava i gradi mimo<br />
svega {to su urbanisti planirali, a u Zavodu <strong>za</strong> <strong>za</strong>{titu spomenika<br />
kulture proglasili „nedirnutim nasle|em“. Dobila je odgovor da je<br />
to u nadle`nosti republi~ke gra|evinske inspekcije i da }e ona<br />
intervenisati nadaju se svi dok ne bude kasno.<br />
Petar Alivojvodi} <strong>za</strong>brinut je {to u Gospodskoj ne mo`e da se normalno<br />
`ivi zbog neodgovaraju}eg saobra}ajnog re`ima, a<br />
Aleksandar Popovi} je uka<strong>za</strong>o da izduvni gasovi u centru<br />
<strong>Zemun</strong>a postaju nemilosrdni trova~i, {to ne bi smelo planere da<br />
ostavi ravnodu{nim prema eko <strong>za</strong>{titi Starog jezgra. Du{an<br />
Babovi} je hteo da zna {ta }e biti sa njegovom ku}om u Ivi}evoj 3<br />
a, dok je Gordana Bogdanovi} iz Gospodske istakla da se ne sme<br />
graditi na zemlji{nim parcelama bez saglasnosti pravih vlasnika.<br />
Ljiljana Maletin iz To{inog bunara 8 `elela je da zna kakva je<br />
budu}nost ove ulice, da li je pod <strong>za</strong>{titom dr`ave...<br />
Na primedbe gra|ana koje upute povodom regulacionog plana<br />
planeri }e biti du`ni pismeno da odgovore, re~eno je uz<br />
ohrabrivranje <strong>Zemun</strong>aca da budu uporni i da kada <strong>za</strong> to do|e<br />
vreme istaknu svoje <strong>za</strong>hteve. Dodu{e, u Urbanisti~ki <strong>za</strong>vod je,<br />
prema re~ima arh Milice Grozdani} ve} stiglo oko dvesta inicijativa<br />
<strong>za</strong> detaljnu regulaciju, a me|u njima su i inicijative SO <strong>Zemun</strong>.<br />
Komisija <strong>za</strong> <strong>urbani<strong>za</strong>m</strong> SO <strong>Zemun</strong>, prema re~ima Aleksandre<br />
Dabi`i}, tako|e je tra`ila da se izmeste autobuske stanice sa Keja,<br />
iz Ma`urani}eve ulice, a park uredi prema prvobitnoj nameni.<br />
Prema njenim saznanjima ove primedbe na Generalni urbanisti~ki<br />
plan su prihva}ene i ostaje da se ~eka pogodan trenutak <strong>za</strong><br />
reali<strong>za</strong>ciju...
URE|ENJE GRADA - JAVNA RASPRAVA<br />
BEZ METROA ZEMUN JE PALANKA<br />
Prvi u~esnik u raspravi bio je arh Branislav Jovin, urbanisti~ki<br />
veteran, jedan od prvonagra|enih na konkursu o ure|enju Starog<br />
jezgra <strong>Zemun</strong>a. On je provokativno komentarisao predloge planera<br />
i okarakterisao ih tako da <strong>Zemun</strong> ne vode u budu}nost, kao<br />
uostalom ni Beograd, jer bez metroa nema modernog velegrada.<br />
U <strong>Zemun</strong>u ne}e biti pe{a~kog carstva, {to grad na Dunavu<br />
svakako <strong>za</strong>slu`uje, kao mnoge sli~ne varo{i u Evropi. Po njegovom<br />
mi{ljenju <strong>Zemun</strong> marginalizuju beogradski urbanisti i <strong>za</strong>ustavljaju<br />
ga na njegovom putu ka Evropi, <strong>za</strong>po~etom jo{ pre dva<br />
veka.<br />
- <strong>Zemun</strong> je u dalekoj pro{losti imao tramvaj, a urbanisti~ki<br />
planeri mu sada opet obe}avaju - tramvaj kao saobra}ajno sredstvo.<br />
To zna~i da se <strong>Zemun</strong> pribli`ava palanki, a to njegovi gra|ani<br />
ne bi smeli dozvoliti. Lokalnoj upravi se mora vratiti nadle`nost<br />
planiranja, smatra Jovin, po ~ijoj oceni u prioritete svakako treba<br />
ubrojati izgradnju novog mosta izme|u <strong>Zemun</strong>a i Beograda <strong>za</strong>{ta<br />
postoji „milion“ argumenata.<br />
307
308<br />
DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.<br />
"<strong>Hronika</strong>" broj 72/ 8. mart 2003.<br />
Javna <strong>rasprava</strong> i<strong>za</strong>zvala veliko interesovanje<br />
gra|ana op{tine <strong>Zemun</strong><br />
PROBLEMI DNEVNI, VIZIJE ZA DECENIJE<br />
Niti je sala dru{tveno-politi~kih organi<strong>za</strong>cija u Kosovskoj 9 bila<br />
dovoljno velika da primi 27. februara, sve <strong>za</strong>niteresovane gra|ane<br />
<strong>Zemun</strong>a da prisustvuju prezentaciji Generalnog urbanisti~kog plana<br />
Beograda (koji }e biti na snazi do 2021. godine), niti su stru~njaci<br />
Urbanisti~kog <strong>za</strong>voda i Gradskog sekretarijata <strong>za</strong> <strong>urbani<strong>za</strong>m</strong> predvo|eni<br />
Miodragom Feren~akom, Du{anom Milanovi}em i Goranom<br />
Obradovi}em, i pored najbolje volje i strpljenja mogli da <strong>za</strong>dovolje<br />
znati`elju <strong>Zemun</strong>aca, `itelja Batajnice, Sur~ina, Ugrinovaca i drugih<br />
naselja razu|ene zemunske op{tine. Oni su u ~etvorosatnom susretu<br />
sa urbanistima i gradskim vlastima izneli sijaset <strong>za</strong>hteva koji `ivot<br />
zna~e.<br />
Predsednik i potpredsednik Izvr{nog odbora SO <strong>Zemun</strong>, Veroljub<br />
Jovan~evi} i Jovica An|elkovi} prikupili su hrpu pitanja i <strong>za</strong>hteva<br />
koje su gra|ani u pisanoj formi uputili komisiji, o~ekuju}i odgovor<br />
posle sumiranja tzv. javnog uvida. To istovremeno zna~i da svi koji<br />
`ele da se obaveste {ta }e se, kad i kako graditi u zemunskoj op{tini,<br />
koje }e se saobra}ajnice pro{irivati, gde automobili parkirati i gara`e<br />
podi<strong>za</strong>ti, kakva je sudbina pojedina~nih parcela i uslova <strong>za</strong><br />
stanogradnju i dalje (do 27. marta) mogu tra`iti informacije u zgradi<br />
Skup{tine grada na Trgu Nikole Pa{i}a, gde svakoga dana urbanisti<br />
daju dragocena obave{tenja i primaju primedbe i predloge <strong>za</strong>interesovnih<br />
gra|ana.<br />
O karakteristikama Generalnog urbanisti~kog plana Beograda<br />
predstavnici Urbanisti~og <strong>za</strong>voda govorili su i na~elno i detaljno, sa<br />
posebnim naglaskom kakav }e urbanisti~ki re`im va`iti do 2021. u<br />
Starom jezgru <strong>Zemun</strong>a, u Sur~inu i Batajnici, kuda }e prolaziti saobra}ajne<br />
<strong>za</strong>obilaznice, gde }e biti privredne a gde poljoprivredne<br />
zone. Me|utim, ne<strong>za</strong>dovoljstvo gra|ana i<strong>za</strong>zvalo je ve} samo saznanje<br />
da ovim spasonosnim urbanisti~kim dokumentom nisu obuhva}ena<br />
mnoga naselja, nastala u periodu urbanisti~kog haosa, jer se<br />
nalaze u vangradskom podru~ju. Ba{ stanovnici tih naselja bez ulica,<br />
struje i vode, kao {to su "Busije", "Plavi horizonti" ili "Grmovac" u<br />
Ugrinovcima o~ekuju da na <strong>za</strong>konit na~in i do njih stigne civili<strong>za</strong>cija.<br />
Sli~no su reagovali i predstavnici <strong>Zemun</strong> Polja, koji su apelovali<br />
na urbaniste da ne budu blagonakloni prema nameri gradskih vlasti<br />
da u njihovom ataru na parcelama Kamendina grade naselje kolektivnog<br />
stanovanja <strong>za</strong> zbrinjavanje stanovnika nehigijenskog naselja
URE|ENJE GRADA - JAVNA RASPRAVA<br />
sa starog aerodroma. Predstavnici <strong>Zemun</strong> Polja obrazlo`ili su svoje<br />
stavove protiv gradske odluke potrebom da pobolj{aju sopstvene<br />
uslove stanovanja, ostvarenje davnih komunalnih planova, pobolj-<br />
{anje saobra}aja, snabdevanja, zdravstvene <strong>za</strong>{tite i {kolovanja dece<br />
~iji je broj odavno prerastao kapacitete Osnovne {kole "Ilija<br />
Bir~anin." Iznad svega je nelogi~no i nehumano da se prvi stanovi na<br />
ovoj lokaciji obe}avaju "doseljenicima", a da se <strong>za</strong>obilazi potreba<br />
zbrinjavanja mnogobrojnih romskih porodica starosedelaca nehigijenskog<br />
naselja u susedstvu <strong>Zemun</strong> Polja. Ni{ta dobro stanovnicima<br />
ovog naselja ne}e doneti ni to {to se slabi pozicija Instituta <strong>za</strong> kukuruz,<br />
ugledne nau~ne institucije kojoj se oduzimaju ogledne parcele<br />
radi izgradnje tzv. higijenskog naselja kolektivnog stanovanja, upozoravaju<br />
predstavnici mesne <strong>za</strong>jednice <strong>Zemun</strong> Polje.<br />
- Od 1971. `ivim u <strong>Zemun</strong> Polju i svedok sam svih la`nih obe}anja<br />
mnogih garnitura vlasti u zemunskoj op{tini. Ne mo`emo se pomiriti,<br />
posle tri decenije i{~ekivanja da se u naselju izgradi sve {to je<br />
planirano, da na{ kraj ide na gore i umesto elitnog stambenog bloka<br />
postane prvo u Beogradu namenjeno sirotinji, ka`e Vojislav<br />
Kopjerski, <strong>za</strong>htevaju}i odgovornost urbanista da ispune ono {to je<br />
bilo <strong>za</strong>crtano detaljnim urbanisti~kim planom.<br />
Ni Du{an Milanovi}, rukovodilac saobra}ajnih sistema, ni<br />
Miodrag Feren~ak direktor Sektora <strong>za</strong> generalno, prostorno i urbanisti~ko<br />
planiranje Urbanisti~kog <strong>za</strong>voda nisu umeli da odgovore na<br />
pitanje gra|ana koliko }e se i koje ku}e ru{iti na levoj strani<br />
Ugrinova~ke ulice zbog izgradnje magistralne saobra}ajnice i njenog<br />
povezivanja sa novosadskim autoputem kroz takozvanu transver<strong>za</strong>lu<br />
T 6. I izgradnja druge saobra}ajnice koja treba da rastereti ulice<br />
Starog jezgra <strong>Zemun</strong>a, kroz Prvomajsku ulicu ostavlja dosta pitanja<br />
bez odgovora najvi{e vlasnika poslovnih zgrada koje im istovremeno<br />
slu`e i <strong>za</strong> stanovanje, na parcelama gde su pre dve - tri decenije<br />
poru{ene mnoge porodi~ne ku}e radi pro{irenja Prvomajske ulice<br />
zbog saobra}aja.<br />
Izuzetnu pa`nju i <strong>za</strong>interesovanih gra|ana i stru~njaka privuklo<br />
je izlaganje Ljiljane \oki}, gra|evinskog in`enjera <strong>za</strong> niskogradnju,<br />
koja je rekla da je izradila elaborat o rastere}enju saobra}aja kroz<br />
centar <strong>Zemun</strong>a izgradnjom tunela koji bi po{tedeli postoje}e ulice od<br />
ru{enja i {to bi po njenoj tvrdnji bilo efikasnije i jevtinije re{enje od<br />
ponu|enih u GUP. Ona je pozvana da ve} 3. marta obrazlo`i ovaj svoj<br />
predlog u Skup{tini grada pred stru~nim auditorijumom.<br />
Gra|ani su se interesovali i {ta }e biti sa pijacom, da li su joj<br />
odbrojani dani, kada }e se urediti <strong>Zemun</strong>ski kej kako dolikuje najstarijem<br />
{etali{tu pored reke u Beogradu, da li su preduzete mere<br />
<strong>za</strong>{tite <strong>za</strong> <strong>Zemun</strong>ski park i posebno <strong>za</strong> o~uvanje prirodnog blaga na<br />
Ratnom ostrvu...<br />
LJILJANA ZORKI}<br />
309
310<br />
PREDLOZI KOMISIJE ZA URBANIZAM SO ZEMUN<br />
"LIDO", "JELOVAC", AUTODROM…<br />
Najkompetentnije predloge <strong>za</strong> uno{enje u novi Generalni plan<br />
Beograda sabrala je Komisija <strong>za</strong> <strong>urbani<strong>za</strong>m</strong> pri Izvr{nom odboru<br />
Skup{tine op{tine <strong>Zemun</strong>. Ovaj dokument zvani~no je obrazlo`ila<br />
arh. Gordana Kosti}, predsednik ove komisije, koja smatra da bi predlaga~i<br />
GUP morali da se izjasne o svih 20 predloga, a svakako<br />
o~ekuje da }e biti i ozvani~eni u kona~noj verziji GUP.<br />
Posebvnu pa`nju privuklo je nekoliko predloga:<br />
"LIDO": Voditi ra~una o urbanom identitetu <strong>Zemun</strong>a, uz obaveznu<br />
<strong>za</strong>{titu Velikog ratnog ostrva predlog je na~elnog karaktera Komisije<br />
<strong>za</strong> <strong>urbani<strong>za</strong>m</strong>, ali tu je i dopuna da se kori{}enje zelenih povr{ina na<br />
ovom jedinstvenom ostrvu stavi pod strogi re`im. Treba urediti "Lido"<br />
prvenstveno kao kupali{te uz prate}e sadr`aje i prevoz, tako|e je preporuka<br />
pomenute Komisije. [etali{te pored Dunava od hotela<br />
"Jugoslavija" do "[iroke staze" treba urediti po principu vodenog<br />
ogledala i <strong>za</strong>{titi zelene povr{ine obale radi o~uvanja `ivotne sredine.<br />
"EKO-EKO": Komisija <strong>za</strong> <strong>urbani<strong>za</strong>m</strong> <strong>za</strong>la`e se <strong>za</strong> primenu kriterijuma<br />
evropske ekolo{ke povelje "eko-eko", naro~ito u strukturi izgra|enog<br />
tkiva u industrijskoj i stambenoj zoni, a predvideti trajnu <strong>za</strong>{titu i<br />
unapre|enje postoje}eg {umskog pojasa i podi<strong>za</strong>nje novih drvoreda u<br />
industrijskim delovima Batajnice i Nove Galenike. Istovremeno<br />
stru~ne slu`be op{tine <strong>za</strong>la`u se <strong>za</strong> obnavljanje parka "Jelovac" i<br />
podi<strong>za</strong>nje novog u <strong>Zemun</strong> Polju.<br />
"FORMULA JEDAN": Najambiciozniji predlog koji SO <strong>Zemun</strong> `eli da<br />
ugradi u GUP je rezervisanje povr{ine <strong>za</strong> izgradnju autodroma <strong>za</strong><br />
"formulu jedan", sa pate}im funkcijama. Istovremeno predla`e se<br />
izgradnja sportsko rekreativnih centara u Batajnici, <strong>Zemun</strong> Polju.<br />
STANOVANJE: U Pregrevici, Kalvariji i na Lesnom platou ispod<br />
Novogradske ulice treba odrediti primenu visokih standarda<br />
stanovanja, a u Batajnici i Sur~inu planirati izgradnju pijace,<br />
obdani{ta i pove}anje kapaciteta groblja.<br />
ZONE: Planirati razvoj industrijske zone u koridoru novosadskog<br />
puta, tako|e je predlog op{tinske komisije, koja izme|u ostalog predla`e<br />
i izgradnju trgova~kih centara u koridoru puta Beograd- Zagreb.<br />
OPASAN "KOM[ILUK"<br />
DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.<br />
Me|u mnogobrojnim predlozima gra|ana Urbanisti~kom <strong>za</strong>vodu<br />
Beograda isti~e se i sugestija dr Ljiljane Veselinov da se fabrike<br />
<strong>za</strong>ga|iva~i izmeste iz stambenih zona. Ona se pozvala na medicinsko<br />
istra`ivanje koje ukazuje na u~estalost pojave karcinoma kod `ena<br />
koje stanuju u blizini "Jugohemije" u Ulici cara Du{ana, gde je u<br />
neposrednoj blizini i "Insa" i druge fabrike koje nepovoljno uti~u na<br />
`ivotnu sredinu i zdravstveno stanje gra|ana.
"<strong>Hronika</strong>" broj 76/ 7. jun 2003.<br />
URE|ENJE GRADA - JAVNA RASPRAVA<br />
Rasprava o regulacionom planu <strong>za</strong> deo <strong>Zemun</strong>a<br />
izme|u ulica Jakuba Kuburovi}a, Novogradske,<br />
Ugrinova~ke i Ivi}eve<br />
"DIVLJI" NESPORNI, STAROSEDEOCI<br />
U NEMILOSTI<br />
Prva i jedina <strong>javna</strong> stru~na <strong>rasprava</strong> o regulacionom planu izme|u<br />
ulica Jakuba Kuburovi}a, Novogradske, Ugrinova~ke i Ivi}eve u <strong>Zemun</strong>u<br />
odr`ana je 30. aprila u Skup{tini grada, na Trgu Nikole Pa{i}a. To je i bila<br />
prilika da se gra|ani iz ovih ulica susretnu o~i u o~i sa predstavnicima<br />
gradskih i republi~kih institucija koje kroje i sprovode urbanisti~ke<br />
planove Beograda, pa prema tome i <strong>Zemun</strong>a.<br />
Zanimljivo je da su mesec i po ranije <strong>za</strong>ka<strong>za</strong>noj javnoj stru~noj<br />
rspravi prisustvovali - svi od Gradskog sekretarijata <strong>za</strong> urabni<strong>za</strong>m,<br />
Urbanisti~kog <strong>za</strong>voda Beograda, Direkcije <strong>za</strong> gra|evinsko zemlji{te i<br />
izgradnju glavnog grada, Ministarstva gra|evine, osim predstavnika<br />
Skup{tine op{tine <strong>Zemun</strong>, koji bi trebalo da <strong>za</strong>stupaju interese svojih<br />
bira~a. Prepu{teno je, dakle, stanovnicima pomenutih ulica da daleko od<br />
grada u kome stanuju, i svoje op{tine, brane svoje interese.<br />
Naj<strong>za</strong>nimljivije novinaru "Hronike"- kojeg su na ovaj sastanak pozvali<br />
<strong>za</strong>interesovani gra|ani - bilo je saznanje da su sa stanovi{ta predlaga~a<br />
regulacionog plana "divlji" graditelji (oni koji su u me|uvremenu<br />
sazidali ku}e na ovom terenu bez dozvola i ikakve regulacije) bili nesporni<br />
"jer nemaju primedbi na plan", a starosedeoci ~iji se placevi prekrajaju<br />
i ru{e ku}e iz pro{lovekovnog nasle|a u nemilosti. Njima je <strong>za</strong>pravo<br />
i ovom prilikom veoma strogo predo~eno da "moraju doneti vlasni~ki<br />
list, kao i kopiju katastarske parcele - ne starije od {est meseci" da bi<br />
nadle`ni u propisanoj proceduri - razmatrali njihove primedbe, koje su<br />
ina~e po <strong>za</strong>konu - legitimne.<br />
Predo~ena procedura, kako je nalgasila Ljiljana Dra{kovi} iz Gradskog<br />
sekretarijata <strong>za</strong> <strong>urbani<strong>za</strong>m</strong>, podrazumeva da gra|ani koji imaju<br />
primedbe sve`u dokumentaciju predaju slu`bama u Ulici 27. marta, a ne<br />
u odeljenju ovog Sekretarijata sme{tenom u zemunskoj op{tini jer se<br />
"ono bavi sprovo|enjem urbanisti~kih normi, a ne planiranjem".<br />
<strong>Zemun</strong>ci su ina~e ostali uskra}eni <strong>za</strong> odgovor na pitanje - <strong>za</strong>{to mape<br />
sa regulcionim planom koji <strong>za</strong>dire u uslove stanovanja i `ivota mnogih<br />
gra|ana nisu izlo`ene u zemunskoj op{tini kako bi <strong>za</strong>interesovani mogli<br />
lak{e da vide {ta im se sprema i da u skladu sa <strong>za</strong>konom iskoriste svoja<br />
<strong>za</strong>garantovana prava.<br />
Najvi{e primedbi na ponu|eni regulacioni plan uputili su stanovnici<br />
Novogradske ulice me|u kojima su Bo{ko Markovi}, predstavnici<br />
porodica Gali}, Plazi}, Kr{ini}, Raj~evi}, Steva [egan, Janko Jurij, Milan<br />
311
Mladenovi}, Mirolsav Ru`i} i Nenad Jevremovi} kojem opstanak ku}e<br />
<strong>za</strong>visi od sudbine Ugrinova~ke ulice u novom Generalnom urbanisti~kom<br />
planu Beograda koji treba da se usvoji najesen.<br />
Bo{ko Markovi} je u svoje i ime brata, kao i u ime svojih predaka ali<br />
i potomaka uputio <strong>za</strong>merke planerima {to nisu najpre pitali `itelje ovog<br />
dela <strong>Zemun</strong>a kako pri izradi regulcionog plana pobolj{ati i njihove<br />
uslove stanovanja i `ivota kad je ve} odlu~eno da se na ovoj lokaciji zidaju<br />
luksuzne vile koje }e ina~e pove}ati broj stanovnika <strong>za</strong> oko 670 `itelja.<br />
Logi~no bi bilo, naglasio je Markovi}, da se uva`i to {to su stanovnici<br />
Novogradske ulice - ~ekaju}i pet decenija regulacioni plan - sami ulagali<br />
sopstvena sredstva u gradsku infrastrukturu i da bi pobolj{ali uslove<br />
stanovanja o svom tro{ku uvodili vodovod i kanali<strong>za</strong>ciju do svojih ku}a.<br />
Ako je ve} to tako, onda bi urbanisti~ki planeri trbalo da nastoje da<br />
sa~uvaju tu urbanu nadogradnju a ne da je uni{tavaju ili da koriste}i i<br />
dalje pogodnosti nacionalizovanog (otetog) zemlji{ta na privatnim parcelama<br />
- kao da nikada ne}e biti donet <strong>za</strong>kon o denacionali<strong>za</strong>ciji oku}nica<br />
i vra}anja privatne svojine i dedovine - crtaju luksuzne vile namenjene<br />
<strong>za</strong>sad nepoznatim investitorima.<br />
Milan Mladenovi} iz Novogradske 49 kojem bi u slu~aju da se ne<br />
uva`e primedbe starosedelaca sru{ili dva objekta u dvori{tu - koje <strong>za</strong><br />
stanovanje koristi njegova porodica - upozorio je op{tinske i gradske<br />
vlasti da ne ra~unaju na to da }e mirno gledati kako mu ru{e krov nad<br />
glavom.<br />
Nijedan gra|anin nije prihvatio tuma~enje Ljiljane Dra{kovi} da je<br />
regulacioni plan u saglasnosti sa va`e}im propisima, da su `itelji Novogradske<br />
ulice gradili na sopstveni rizik i da se moraju suo~iti sa<br />
posledicama urbanisti~kog planiranja. Niko u komisiji koja je organizovala<br />
stru~nu javnu raspravu nije bio upoznat sa zvani~nom primedbom<br />
Skup{tine op{tine <strong>Zemun</strong> na Nacrt GUP u ime ne<strong>za</strong>dovoljnih gra|ana da<br />
se ne ru{i desna strana Ugrinova~ke ulice zbog njenog pretvaranja u<br />
magistralnu saobra}ajnicu mimo svih ranijih planova. Ukoliko se uva`e<br />
<strong>za</strong>htevi <strong>Zemun</strong>aca izvesno je i da }e regulacioni plan dela <strong>Zemun</strong>a<br />
izme|u ulica Jakuba Kuburovi}a, Novogradske, Ugrinova~ke i Ivi}eve<br />
morati da pretrpi izmene, ba{ u skladu sa <strong>za</strong>htevima gra|ana.<br />
LJ. ZORKI}<br />
"INTEGRISANA" ULICA<br />
Takozvana "integrisana ulica" koja bi po projektantskom planu<br />
arhitekata Ane Vuji} Kovenc i Miroslave Balund`i} "pojela" ba{te i<br />
placeve starosedelaca bila je, pored ostalog, naj~e{}i predmet<br />
sporenja sa gra|anima koji su u~estvovali u javnoj raspravi. U pisanim<br />
primedbama Bo{ka Markovi}a navodi se da je ova "integrisana<br />
ulica" gde nije predvi|en u~estali saobra}aj nesvrsishodno {iroka 23<br />
metra koliko i Ulica Kne<strong>za</strong> Milo{a, jedna od glavnih beogradskih<br />
saobra}ajnica, {to je svakako po oceni i laika - nelogi~no.<br />
312<br />
DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.
URE|ENJE GRADA - JAVNA RASPRAVA<br />
"STARO JEZGRO" I DALJE ^EKA<br />
Odgovaraju}i na pitanje "Hronike" arh Milica Grozdani},<br />
rukovodilac izrade regulacionog plana "Starog jezgra <strong>Zemun</strong>a",<br />
izjavila je da su sve relevantne institucije - me|u kojima je najva`niji<br />
gradski Zavod <strong>za</strong> <strong>za</strong>{titu spomenika kulture - usaglasile stavove o<br />
sadr`aju ovog regulacionog plana. Dokument je predat Gradskom<br />
sekretarijatu <strong>za</strong> <strong>urbani<strong>za</strong>m</strong> 12. maja. Me|utim, zbog primene novog<br />
Zakona o gradnji i planiranju mora se sa~ekati propisivanje nove<br />
procedure usvajanja regulacionih planova. Prema o~ekivanjima arh<br />
Grozdani}, nema razloga da uskoro regulacioni plan "Starog jezgra<br />
<strong>Zemun</strong>a" ne bude dostupan svim <strong>za</strong>interesovanim gra|anima, pogotovo<br />
{to je Skup{tina op{tine <strong>Zemun</strong> izrazila `elju da se pre usvajanja<br />
detalji prezentiraju na uvid gra|ana neposredno u prostorijama<br />
lokalne uprave u <strong>Zemun</strong>u.<br />
Gra|ani su poku{ali da objasne urbanistima kakva<br />
je situacija i njihove potrebe na terenu<br />
313
314<br />
DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.<br />
"<strong>Hronika</strong>" broj 80/ 4. oktobar 2003.<br />
Burna tro~asovna <strong>rasprava</strong> o re{enjima<br />
Regulacionom plana Starog jezgra <strong>Zemun</strong>a<br />
IZ BEOGRADA BOLJE NISMO MOGLI<br />
NI DA O^EKUJEMO<br />
Samo podzemni {inski saobra}aj odnosno pravi metro<br />
mo`e stvoriti uslove da staro jezgro <strong>Zemun</strong>a postane prava<br />
pe{a~ka zona, a grad koji je jo{ u 19. veku si{ao na Dunav,<br />
sada u sastavu Beograda, ponudi atraktivni turisti~ki program<br />
dostojan evropske konkurencije.<br />
To je, ukratko, imenitelj tribine o Regulacionom planu<br />
starog jezgra <strong>Zemun</strong>a u prepunoj velikoj sali SO <strong>Zemun</strong>, koju<br />
su organizovali Urbanisti~ki <strong>za</strong>vod Beograda i op{tinski<br />
Izvr{ni odbor. Gra|ani su puna tri sata postavljali pitanja arh.<br />
Milici Grozdani}, rukovodiocu izrade ovog urbanisti~kog<br />
dokumenta, iskazuju}i istovremeno ne<strong>za</strong>dovoljstvo {to se<br />
<strong>Zemun</strong> i dalje marginalizuje u gradskoj politici razvoja.<br />
Predsednik IO SO <strong>Zemun</strong> Veroljub Jovan~eve} je na izri~it<br />
<strong>za</strong>htev u~esnika tribine obe}ao da }e op{tinska Komisija <strong>za</strong><br />
<strong>urbani<strong>za</strong>m</strong> objediniti primedbe i predloge u <strong>za</strong>htev da se<br />
dovr{e urbanisti~ki projekti, pre svega oni koji se ti~u saobra}ajnica.<br />
GUP Beograda 2021. <strong>za</strong> <strong>Zemun</strong>ce je ostao fali~an,<br />
jer nije utvrdio saobra}ajne pravce ostavljaju}i neprihvatljivu<br />
mogu}nost, kako je ocenjeno, da <strong>Zemun</strong> postane - automobilski<br />
grad.<br />
Ne mo`e se "glancati" regulacioni plan starog jezgra<br />
<strong>Zemun</strong>a, a da se ne zna - kako je to slikovito rekao arh. Milan<br />
Korica - "da li }e kroz <strong>Zemun</strong>, do Muhara i}i autoput, koji }e<br />
se, <strong>za</strong>tim, u starom jezgru mo`da <strong>za</strong>vr{iti slepom ulicom?!"<br />
Aplauz je bio odobravanje tvrdnji urbanisti~kog veterana<br />
arh. Branislava Jovina da se <strong>Zemun</strong> pretvara u palanku bez<br />
metroa. GUP je, po njegovom mi{ljenju, retrogradan plan koji<br />
se <strong>za</strong>sniva na automobilskom saobra}aju, a osnovni nosilac<br />
gradskog prevo<strong>za</strong> je tramvaj {to je bila saobra}ajna ve<strong>za</strong><br />
izme|u Beograda i <strong>Zemun</strong>a do 1941.<br />
Arh. Jovin je <strong>za</strong> smelije urbanisti~ke <strong>za</strong>hvate tzv. remoderni<strong>za</strong>ciju<br />
<strong>Zemun</strong>a kako bi ovaj grad na Dunavu i danas bio u<br />
ravni evropskih gradova gde mu je bilo mesto u 19 veku.
URE|ENJE GRADA - JAVNA RASPRAVA<br />
- Gromoglasno je promovisan izla<strong>za</strong>k Beograda na Dunav -<br />
pa to je <strong>Zemun</strong> odvajkada - stari evropski centar na reci.<br />
<strong>Zemun</strong> ima sve uslove da se ostvari pe{a~ka zona u starom<br />
jezgru i sila<strong>za</strong>k na reke sa sijaset arhitektonskih mogu}nosti<br />
koje bi se nadovezivale na postoje}e urbanisti~ke planove<br />
nastale 150 godine pre nego {to ih je dobio Beograd, istakao<br />
je pored ostalog Jovin koji se tako|e usprotivio podzemnim<br />
gara`ama tvrde}i da su one dokaz nastojanja da se <strong>Zemun</strong><br />
pretvori u automobilski grad.<br />
Dr Ljiljana Veselinov je <strong>za</strong>htevala da posebna komisija o<br />
<strong>Zemun</strong>u odlu~uje, jer se iz Beograda <strong>za</strong>sad ni{ta dobro ne<br />
predla`e. Ona se usprotivila izgradnji podzemnih gara`a u<br />
srcu <strong>Zemun</strong>a, navode}i pored ostalog kao razlog visoke<br />
podzemne vode. Nedopustivo je da se u Parku, spomeniku<br />
prirode gradi manastir SPC, pogotovo {to bi onda s punim<br />
pravom to tra`ile i ostale konfesije. Po njenom mi{ljenju protivno<br />
interesima `itelja gornjeg dela <strong>Zemun</strong>a je ru{enje<br />
Ugrinova~ke ulice i <strong>za</strong>to bi urbanisti od toga trebalo da odustanu.<br />
Metro je pravo re{enje i <strong>Zemun</strong>ci moraju tra`iti njegovu<br />
izgradnju pogotovo {to o interesima `itelja ovog grada u<br />
Beogradu niko ne brine.<br />
Prof. dr Iva Berisavac, direktor KBC <strong>Zemun</strong> ocenio je da bi<br />
ru{enje Vrtlarske ulice ugrozilo razvoj ove medicinske<br />
ustanove koja je predvidela otvaranje modernog urgentnog<br />
neurohiru{kog centra upravo na lokaciji u Vrtlarskoj ulici,<br />
gde je danas ko`no odeljenje zemunske bolnice.<br />
Nenad Jevremovi} je uka<strong>za</strong>o na <strong>za</strong>ga|enost zemunskih<br />
ulica u centru zbog nere{enog saobra}aja, {to ozbiljno preti<br />
da uni{ti i unikatno drve}e u Parku. Grad sve obnavlja u<br />
Beogradu, a centar <strong>Zemun</strong>a - uni{tava. Vladan Darijevi} smatra<br />
da je va`no da se urbanisti~ka pravila po{tuju, me|utim to<br />
ne podr`avaju gra|evinske inspekcije koje toleri{u nicanje<br />
vi{espratnica na Gardo{u {to svim <strong>Zemun</strong>cima bode o~i.<br />
Predsednik op{tinske Komisije <strong>za</strong> <strong>urbani<strong>za</strong>m</strong> arh Gordana<br />
Kosti} je obe}ala da }e nastojati da se protivre~ni interesi<br />
pomire i svi <strong>za</strong>htevi gra|ana dostave Planskoj komisiji Grada,<br />
ali da su mali izgledi da se bilo {ta od op{tinskih predloga i<br />
usvoji jer je, kako sada stvari stoje, <strong>Zemun</strong> potpuno nenadle`an<br />
<strong>za</strong> urbanisti~ku kreativnost.<br />
Arh. Dragomir Manojlovi} smatra da bez saobra}ajnih<br />
re{enja nema prave urbanisti~ke osnove <strong>za</strong> uspele regulacione<br />
planove. Me|utim, zbog njegovih beskompromisnih<br />
315
<strong>za</strong>laganja <strong>za</strong> "~ista re{enja" i <strong>za</strong> metro on je "izba~en" iz svih<br />
stru~nih komisija pa sada mo`e na tribinama da izla`e svoje<br />
stavove. A po njegovom mi{ljenju ne bi se smela ru{iti<br />
Ugrinova~ka ulica i time omogu}ilo nestajenje Senjskog trga,<br />
kao {to bi ru{enje po~etka Ulice Cara Du{ana naru{ilo Trg<br />
Branka Radi~evi}a. On se <strong>za</strong>lo`io <strong>za</strong> raspisivanje me|unarodnog<br />
konkursa <strong>za</strong> urbanisti~ko ure|enje starog jezgra, smatraju}i<br />
da bi se tako najbolje sa~uvale vrednosti <strong>Zemun</strong>a, ali da<br />
bi to bilo i dragoceno <strong>za</strong> Beograd u ~ijem je interesu da se ovaj<br />
grad na reci ne provincijalizuje na {ta mnoga re{enja, na<br />
`alost, ukazuju i {to postaje opasna tendencija. Strani<br />
stru~njaci uka<strong>za</strong>li bi nam da li je isplativo zidati podzemne<br />
gara`e na Keju, jer bi to bile gara`e u kadama, zbog visokih<br />
podzemnih voda. A kada se govori o drugim gradovima onda<br />
treba primetiti da ih nema ni u Bratislavi ni u Be~u, ni u<br />
Budimpe{ti u <strong>za</strong>{ti}enim gradskim zonama.<br />
In`. Mirko Jokanovi} koji smatra i da {to pre treba raspisati<br />
konkurs <strong>za</strong> studijska re{enja saobra}aja u <strong>Zemun</strong>u, s tim {to<br />
je ve} sada jasno da je metro spas <strong>za</strong> <strong>Zemun</strong>. Ina~e, po njegovom<br />
mi{ljenju o svemu treba vi{e da se pitaju <strong>Zemun</strong>ci i<br />
velika je {teta {to izradi Regulacionom plana starog jezgra<br />
<strong>Zemun</strong>a nije prethodila anketa sa gra|anima da se ~uje {ta<br />
oni ka`u o perspektivi okru`enja u kojem `ive.<br />
- U starom jezgru moraju se sa~uvati sokaci i prolazi, a graditi<br />
{iroke saobra}ajnice u novim naseljima. Za <strong>Zemun</strong> se<br />
moramo boriti, tra`iti da se miris <strong>Zemun</strong>a sa~uva, naglasila je<br />
Aleksanda Dabi`i}, vo|a tima u Zavodu <strong>za</strong> <strong>za</strong>{titu spomenika<br />
kulture koji je radio na regulacionom planu starog jezgra<br />
<strong>Zemun</strong>a.<br />
In`. Ljiljana \oki} je rekla da se gra|ani <strong>Zemun</strong>a moraju<br />
suprotstaviti beogradskoj agresiji da glavna ulica postane saobra}ajnica<br />
prvog reda a Ugrinova~ka magistralni pravac.<br />
Tutorstvo Beograda nad <strong>Zemun</strong>om ni{ta nam napredno ne<br />
obe}ava sem {to `ele da u Kamendin smeste po{tovane Rome<br />
iz celog Beograda, naglasila je \oki}.<br />
- Kad tr`i{te bude presu|ivalo u mnogim stvarima verujem<br />
da }emo i kad govorimo o urbanisti~kim re{enjima imati<br />
mogu}nost da biramo izme|u bar pet opcija. Ovako kada nam<br />
sve sti`e iz jednog centra u Beogradu, malo je izgleda da<br />
mo`emo na bilo {ta da uti~emo, primetio je dr Milan Jeki},<br />
savetnik <strong>za</strong> menad`ment u Klini~ko bolni~kom centru Srbije.<br />
316<br />
DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.
URE|ENJE GRADA - JAVNA RASPRAVA<br />
Arh. Milica Grozdani} sa velikom pa`njom i strpljenjem<br />
saslu{ala je sve sugestije, <strong>za</strong>hteve i odgovarala na pitanja<br />
gra|ana. Ona je rekla da u datim uslovima kada je usvojeni<br />
GUP Beograda osnova Regulacionom plana, ona ne mo`e da<br />
menja neke stavove usvojene kao sintezu timskog rada, ~ak<br />
kada se i kao profesionalac u pojedinim stvarima sla`e <strong>za</strong><br />
iznetim primedbama. Me|utim, svi gra|ani koji `ele da<br />
u~estvuju u <strong>za</strong>vr{nici ovog dokumenta mogu u pisanoj formi<br />
da dostave svoje primedbe koje }e Planska komisija s du`nom<br />
pa`njom razmatrati. Javni uvid, kako je naglasila, na Trgu<br />
Nikole Pa{i}a traje sve do osmog oktobra a utorkom i<br />
~etvrtkom od 11 do 15 ~asova gra|ani mogu da direktno daju<br />
primedbe i dobijaju odgovore na svako pitanje.<br />
LJILJANA ZORKI}<br />
RU[I SE DEO "ZEMUNIKUMA"<br />
Obrazla`u}i svoje stanovi{te da se urbanisti~ke gre{ke ne mogu<br />
opra{tati niti kompromisno "nadogra|ivati", arh. Dragomir<br />
Manojlovi} koji se, kako je rekao rade}i u Urbanisti~kom <strong>za</strong>vodu<br />
ve} dve decenije bavi <strong>Zemun</strong>om, rekao da se ne bi smelo tolerisati<br />
postojanje "<strong>Zemun</strong>ikuma" koji je divlje iznikao u dvori{tu<br />
Magistrata.<br />
Divlje izgra|eni tr`ni centar "<strong>Zemun</strong>ikum" pretrpe}e promene u<br />
svojoj nameni sve do ru{enja vi{e lokala. Prema re~ima arh.<br />
Grozdani} tu bi mogla da se <strong>za</strong>dr`i eventualna galerija ili muzejski<br />
depo namenjen arheolo{kim eksponatima, <strong>za</strong>tim turisti~ki<br />
biro ili neka kulturna ustanova sa eventualnim kafeom.<br />
Vizija arh Jovina: <strong>Zemun</strong> pogled sa Dunava<br />
317
"<strong>Hronika</strong>" br. 88/ 29. novembar 2003.<br />
Regionalni prostorni plan Beograda<br />
od 1. decembra na javnom uvidu<br />
ZEMUN - GRAD SA PET OP[TINA<br />
Idealni uslovi da se primene svi moderni oblici lokalne<br />
samouprave po evropskim standardima<br />
Staro jezgro <strong>Zemun</strong>a je na sredini osovine razvoja<br />
regiona od Fru{ke Gore do Oplenca<br />
Regionalni prostorni plan Beograda ~iji je sadr`aj od 1. decembra<br />
na javnom uvidu podrazumeva teritorijalno - administrativno<br />
ure|enje dr`ave prema evropskom tipu regionalizovane dr`ave po<br />
nomenklaturi EUROSTAT-a u Luksemburgu, ide u susret novom<br />
Ustavu i Zakonu o glavnom gradu, sa osnovnom pretpostavkom da<br />
}e Beograd sa svojom okolinom postati centralni region Srbije.<br />
Novi polo`aj <strong>Zemun</strong>a, kao gradskog centra u metropolitenu,<br />
omogu}io bi bolju iskori{}enost svih njegovih prirodnih, ekonomskih<br />
i dru{tvenih potencijala, {to bi bilo od koristi gra|anima koji bi<br />
stekli poziciju sli~nu drugim modernim lokalnim samoupravama u<br />
Evropi.<br />
- Po broju stanovnika, strukturi ruralnog i gradskog podru~ja,<br />
<strong>Zemun</strong> bi mogao da postane gradski centar u okviru Beograda sa jo{<br />
pet manjih op{tina. Me|u njima je Sur~in ve} dobio takav status, na<br />
<strong>za</strong>htev svojih `itelja. Ako postoje sli~ni <strong>za</strong>htevi i u Batajnici, treba ih<br />
razmotriti jer po evropskim pravilima obi~no sela od pet do deset hiljada<br />
stanovnika imaju pretpostavke <strong>za</strong> formiranje jedinica lokalne<br />
samouprave ili malih op{tina. Zatim dolaze op{tine od 10 do sto hiljada<br />
stanovnika koje se organizuju prema potrebama gra|ana. A te<br />
potrebe svakako su uslovljene time da li se stanovni{tvo bavi<br />
poljoprivredom, turizmom, industrijom ili nekom drugom delatnosti<br />
u zdravstvu, obrazovanju, kulturi ili sportu, obja{njava prof. dr<br />
Borislav Stojkov, glavni metodolog i konceptor Regionalnog prostornog<br />
plana administrativnog podru~ja Beograda.<br />
On smatra da ba{ na podru~ju zemunske op{tine postoje idealni<br />
uslovi da se primene svi moderni oblici lokalne samouprave po<br />
evropskim nomenklaturama. To }e se me|utim, administrativno urediti<br />
kad se donese Zakon o glavnom gradu, a pre toga novi Ustav<br />
Srbije koji }e, kako se o~ekuje, prihvatiti principe moderne evropske<br />
regionali<strong>za</strong>cije i decentrali<strong>za</strong>cije. Jer, da bi se iskoristili svi postoje}i<br />
potencijali potrebno je dovesti lokalnu samoupravu u poziciju da<br />
mo`e samostalno da upravlja resursima u skladu sa strategijom<br />
regiona i politikama koje budu propisane na nivou regiona.<br />
318<br />
DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.
URE|ENJE GRADA - JAVNA RASPRAVA<br />
Centralizuje se samo ono {to je neophodno. Krupna pitanja, generalnog<br />
karaktera, napominje na{ sagovornik, {to je znatno druga~ije<br />
od va`e}ih pravila i navika.<br />
Kad je re~ o zemunskim prednostima dr Stojkov pominje da je to<br />
svakako Dunav, koji je okosnica razvoja svih gradova na njegovim<br />
obalama. Geografski polo`aj stavlja <strong>Zemun</strong> u prioritetnu poziciju<br />
saobra}ajnog koridora VII, <strong>za</strong>tim, u centar saobra}ajnog ~vora kakav<br />
je aerodrom "Beograd". Bogato poljoprivredno <strong>za</strong>le|e i turisti~ke<br />
mogu}nosti na obali Save u Boj~inskoj {umi i u biv{im Titovim<br />
lovi{tima u Dobanovcima gde }e se razvijati osim lovnog, rekreativni<br />
i edukativni turi<strong>za</strong>m, pogotovo {to je tu Obedska bara kao jedinstveno<br />
prirodno stani{te.<br />
- Staro jezgro <strong>Zemun</strong>a je na sredini osovine razvoja centralnog<br />
regiona koja povezuje najzna~ajnije ta~ke i ambijente prirodne, kulturne<br />
i duhovne ba{tine Beograda i Srbije. Ona ide od Novog Sada,<br />
Fru{ke Gore, preko Sremskih Karlovaca i <strong>Zemun</strong>a, Savom i<br />
Dunavom, preko Beograda, Avale, Tre{nje, Kosmaja sa<br />
Gubereva~kim {umama, mladenova~kog Seltersa do Topole,<br />
Oplenca i Kragujevca isti~e dr Stojkov uz napomenu da Regionalni<br />
plan Beograda ra~una i na ~vr{}e povezivanje Beograda preko<br />
<strong>Zemun</strong>a sa Donjim Sremom, pre svega sa Starom Pazovom, Rumom<br />
i Pe}incima, {to je tako|e ukorenjena gravitacija stanovnika ovih<br />
op{tina ka <strong>Zemun</strong>u.<br />
LJILJANA ZORKI}<br />
DA SE PLANIRANO I IZVR[I<br />
Regionalni prostorni plan Beograda koji se prostire, osim<br />
pomenutog, sve do Pan~eva, Smedereva i Smederevske Palanke<br />
donosi i jednu novinu - predvi|a ostvarivanje svega {to je planirano.<br />
- Grad Beograd sve odnose sa Republikom i pojedinim institucijama<br />
koje treba da realizuju projekte do 2006. godine uredi}e<br />
ugovorima. Na taj na~in ugradi}e se i element odgovornosti da se<br />
ono {to je planirano i izvr{i prema ugovoru, nagla{ava dr Stojkov.<br />
POVRATAK PRISTANI[TA<br />
Veliko ratno ostrvo ubrojano je u posebne prirodne vrednosti pod<br />
<strong>za</strong>{titom i u Regionalnom prostornom planu Beograda.<br />
Rukovodilac izrade mr Aleksandar Vu~i}evi} odgovorio je na<br />
pitanje "Hronike" da li je spojivo postavljanje pontonskog mosta<br />
do pla`e Lido, o~uvanje Ratnog ostrva kao nacionalnog parka<br />
prirode i povratak pristani{ta na zemunski Kej:<br />
- Naravno, da pontonskom mostu nema mesta kao {to je ne<strong>za</strong>mislivo<br />
da se bilo {ta gradi {to bi spajalo obalu sa ostrvom. Ratno<br />
ostrvo ostaje kakvo jeste, odnosno planira se <strong>za</strong>{tita njegovog eko<br />
319
320<br />
DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.<br />
sistema, obnova flore i faune i o~uvanje izvori{ta pitkom vodom<br />
{to je bitan klju~ vodosnabdevanja Beograda. Dunav je jedan od<br />
najva`nijih strate{kih pravaca razvoja i planirana su me|unarodna<br />
pristani{ta koja bi pove}ala turisti~ku atraktivnost Beograda,<br />
pa samim tim i <strong>Zemun</strong>a. Planirana je revitali<strong>za</strong>cija zemunskog<br />
Keja kao jednog od najstarijih i razvijanje sportova na vodi, {to je<br />
tako|e nespojivo sa pontonskim mostom. Rekao bih simboli~no<br />
da je do{lo vreme da postavljamo mostove izme|u <strong>za</strong>pu{tenih<br />
vrednosti, njihove obnove i neminovnog povezivanja sa modernim<br />
evropskim razvojem, <strong>za</strong>klju~uje mr Vu~i}evi}.<br />
Zbog velikog interesovanja op{tinske sale i holovi su<br />
bili tesni
URE|ENJE GRADA - JAVNA RASPRAVA<br />
"<strong>Hronika</strong>" broj 89/ 6. decembar 2003.<br />
Uo~i usvajanja Regulacionog plana<br />
Starog jezgra <strong>Zemun</strong>a<br />
D@ABA STE PISALI!<br />
Izvesne samo podzemne gara`e/Javna <strong>rasprava</strong> sad<br />
"takozvana"/Manastir ostaje u Gradskom parku<br />
Bli`i se dan kada }e Skup{tina grada Beograda ozvani~iti<br />
Regulacioni plan Starog jezgra <strong>Zemun</strong>a. Da li }e biti usvojene<br />
primedbe <strong>Zemun</strong>aca koje su slali Urbanisti~kom <strong>za</strong>vodu ili one<br />
ozvani~ne u pismu Izvr{nog odbora SO Gradskom sekretarijatu <strong>za</strong><br />
<strong>urbani<strong>za</strong>m</strong> datirane l. oktobra?<br />
"<strong>Hronika</strong>" saznaje da su ove primedbe "otpe~a}ene" i razmatrane<br />
na Planskoj komisiji Skup{tine grada Beograda, ali da jo{ nije uobli~ena<br />
<strong>za</strong>vr{na verzija Regulacionog plana Starog jezgra <strong>Zemun</strong>a koja<br />
}e se na}i gradskim odbornicima na usvajanje. Prema postoje}oj<br />
verziji primebe gra|ana <strong>Zemun</strong>a su pale na ispitu. Zna~i, ono {to su<br />
urbanisti predvideli Nacrtom prakti~no }e biti usvojeno, uz neznatne<br />
izmene, a glavne dileme koje se ti~u regulisanja saobra}aja kroz centar<br />
<strong>Zemun</strong>a ostavljaju se <strong>za</strong> nova istra`ivanja i nove projekte.<br />
Uprkos tome {to urbanisti~ki i saobra}ajni eksperti nisu dali<br />
odgovore <strong>Zemun</strong>cima na pitanja o regulaciji saobra}aja ni do 2006,<br />
a kamo li do 2021. godine, izvesna je sudbina podzemnih gara`a u<br />
centru <strong>Zemun</strong>a! Uprkos tome {to su gra|ani tra`ili ili odlaganje njihove<br />
izgradnje ili izme{tanje na obode grada.<br />
Kako "<strong>Hronika</strong>" saznaje nije prihva}ena primedba ni Izvr{nog<br />
odbora SO <strong>Zemun</strong> u ime gra|ana, kao ni <strong>za</strong>htevi sa pedesetak potpisa<br />
`itelja Nemanjine ulice, ni predstavka O[ "Sveto<strong>za</strong>r Mileti}" i<br />
Kluba mati~ne kulture<strong>Zemun</strong>a sa vi{e argumenata protiv izgradnje<br />
podzemnih gara`a ispod platoa Doma "Pinki" u zemunskom Parku.<br />
"Primedba se ne prihvata" odgovor je i na <strong>za</strong>laganje Zavoda <strong>za</strong> <strong>za</strong>{titu<br />
spomenika kulture Beograda i Izvr{nog saveta SO <strong>Zemun</strong> da se<br />
odustane od planirane gara`e u parku izme|u ulica Sonje<br />
Marinkovi} i Ivana Ma`urani}a, kao i na Trgu Pobede. U<br />
obrazlo`enju odbijanja ovih primedbi navodi se spisak ranijih dogovora<br />
i usagla{avanja stavova svih u~esnika u izradi regulacionog<br />
plana, sve do 29. avgusta 2003. godine kada je usvojen Nacrt na sednici<br />
Izvr{nog odbora Skup{tine Beograda.<br />
Zna~i li to da je ve} tada "<strong>za</strong>kovana" sudbina Regulacionog plana<br />
i da su javni uvidi i rasprave bile samo puka formalnost?<br />
Prema onome {to je izjavila arh Milica Grozdani} rukovodilac<br />
izrade Regulacionog plana u tzv. javnoj raspravi nije bilo novih argumenata<br />
koji bi mogli da pokolebaju stru~ne timove ~iji je rezultat bio<br />
321
Nacrt. Obistinile su se njene sumnje da ne}e biti usvojene neke<br />
umesne primedbe koji se ti~u podzemnih gara`a i koje po njenoj<br />
oceni nisu sasvim bez osnova.<br />
Razo~arenje <strong>Zemun</strong>aca, pove}a}e, i prelazno re{enje koje otvara<br />
vrata izgradnji manastira pri hramu Sv Arhangela Gavrila u zemunskom<br />
Parku koji je po svim dosada{njim ocenama trebalo da ostane<br />
<strong>za</strong>{ti}en kao spomenik kulture i prirode. IO SO <strong>Zemun</strong> uka<strong>za</strong>o je da<br />
bi izgradnja manastira u Parku bila neprimerena arhitektonsko -<br />
urbanisti~kom karakteru javnog prostora, dok su gra|ani na javnim<br />
tribinama protestovali unapred strahuju}i od posledica takve izgradnje<br />
predla`u}i lokacije u neposrednoj blizini, na mestu kasarne. U<br />
pripremljenom "urbanisti~kom odgovoru" da se primedbe ipredlozi<br />
ne prihvataju, dato je i obrazlo`enje: "Ostaje se na ve} utvr|enom<br />
stavu u Planu da }e se <strong>za</strong> Manastir Sv. Arhangela Gavrila u<br />
Gradskom parku, u saradnji sa Srpskom pravoslavnom crkvom<br />
naknadno utvrditi granica i program izrade urbanisti~kog projekta."<br />
Zvu~i kao gotova stvar. Mo`e li to tako?<br />
LJILJANA ZORKI}<br />
322<br />
DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.<br />
EPILOG<br />
Samo nekoliko godina posle na videlo su<br />
i<strong>za</strong>{le sve su{tinske primedbe gra|ana i<br />
struke koje je isticao arh. Jovin. <strong>Zemun</strong> i<br />
Beograd nemaju gradske mostove kojima<br />
bi se odvijao normalan saobra}aj pa<br />
su Brankov most i Gazela postali usko<br />
grlo ne samo gradskog nego i me|unarodnog<br />
saobra}aja. Ba{ kao i nekad stari<br />
podvo`njak na Novom Beogradu koji je<br />
kao Gordijev ~vor razre{io Branko Pe{i}.<br />
Ovo vreme o~igledno nije imalo svog<br />
Branka Pe{i}a niti ljude u vlasti koji bi<br />
odgovorno razmi{ljali i gledali u<br />
budu}nost.
Change language