RAD OP[TINSKE UPRAVE I JP ”POSLOVNI PROSTOR”

OP{TINSKA UPRAVA I JP “POSLOVNI PROSTOR 

RAD OP[TINSKE UPRAVE I 

JP ”POSLOVNI PROSTOR” 

395 Kako da se ne ponove krupne gre{ke prethodne vlasti 

BRUKA OD POÂSTI 

(Br. 24/ 10. februar 2001.) 

397 Iznu|eni op{tinski budèt u senci prvog razmimoilaènja 

NE]E DOS DA KADRIRA U DS 

(Br. 30/ 5.maj 2001.) 

400 O~igledne nelogi~nosti u zakupu poslovnog prostora 

kao da niko ne èli da ispravi 

KAFANA KAO POLITI^KA PARTIJA 

(Br. 52/ 23. mart 2002.) 

402 Oduzeta imovina se raznim manipulacijama 

ne vra}a vlasnicima: Slu~aj lokala u Zmaj Jovinoj 23 

PETA PONUDA NAJBOLJA, ZBOG TATE 

(Br. 52/ 6. april 2002.) 

404 Optu`be na ra~un direktora JP "Poslovni prostor Zemun" 

INFORMACIJU NEMA KO DA SASLU[A 

(Br. 54/ 11. maj 2002.) 

406 Nesuglasice u Upravnom odboru 

JP "Poslovni prostor Zemun" 

SEDNICA PONI[TENA SVE ODLUKE POTVR\ENE 

(Br. 58/ 20. jul 2002.) 

408 ûdni putni nalozi za kori{}enje slu`benog vozila 

Skup{tine op{tine Zemun u poslednja dva meseca 

VOZI MI[KO, ZA KILOMETRE NE BRINI 

(Br. 65/ 16. novembar 2002.) 

410 î{}enje snega sa ulica i trotoara nije zadovoljilo gra|ane 

KO SE SE]A LANJSKOG SNEGA 

(Br. 67/ 18. januar 2003.) 

393

DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003. 

412 DOKUMENTI Izvr{ni odbor SO Zemun usvojio detaljnu 

informaciju o prvom koncertu u dvori{tu op{tinskog zdanja 

"SOLARNO PLA]ANJE" IZ BUD@ETA 

(Br. 78/ 20. septembar 2003.) 

414 U susret 22. oktobru 

BIV[I SPOMENIK NA TRGU BIV[E VOJSKE 

(Br. 82/ 18. oktobar 2003.) 

416 Beograd obeleàva 200 godina od Prvog srpskog ustanka 

NEKAD ODE ZAHVALNOSTI, DANAS 

NEMA PLOÊ ZA ZEMUN 

(Br. 89/ 6. decembar 2003.) 

417 Dok je paramilicija izbacivala i maltretirala radnike 

“policija” je samo posmatrala... 

FORSIRANJE “Drine” tre}i put 

(Br. 82/ 18. oktobar 2003.) 

418 Ne sti{avaju se strasti u UDP "Central" 

posle nasilnog zauzimanja nekoliko lokala 

KOMANDOSI U "DRINI" RADNICI NA ULICI 

(Br. 83/ 25. oktobar 2003.) 

421 "ZAKON TOPUZA 

(Br. 84/ 01. novembar 2003.) 

423 Blokada ra~una Javnog preduze}a "Poslovni prostor" 

posledica izgubljenog spora. Kamate ve} prestigle glavnicu 

]UTANJE "BRI[E" KRIVICU 

(Br. 90/ 13. decembar 2003.) 

426 Ko je tri godine krio od javnosti Ugovor Srpske radikalne 

stranke i JP ZIPS od 6. oktobra 2000. godine 

NAPRAVILI UGOVOR SAMI SA SOBOM 

(Br. 90/ 13. decembar 2003.) 

428 Nosilac liste demokrata Boris Tadi} u kratkom roku 

dva puta posetio Zemun. 

KO JE ZABORAVIO DA OBAVESTI PREDSEDNIKA 

JANI]IJEVI]A 

(Br. 91/ 20. decembar 2003.) 

394


"Hronika" broj 24/ 10. februar 2001. 

Kako da se ne ponove krupne gre{ke prethodne 

vlasti 

BRUKA OD POÂSTI 

Odbornici SO Zemun su jo{ u oktobru zaklju~ili da 

se opozovu priznanja @irinovskom, Le Penu, [enhuberu… 

Da li je to dovoljno? 

Na prvoj konstitutivnoj sednici Skup{tine op{tine Zemun, 

odrànoj 13. oktobra 2000. godine, usvojen je zaklju~ak da se 

opozovu odluke SO Zemun prethodnog saziva, kojima su za 

po~asne gra|ane Zemuna progla{eni osvedo~eni ultranacionalisti 

Vladimir @irinovski, @an Mari Le Pen i Franc [enhuber. 

Komisija za dodelu priznanja op{tine Zemun, kojom predsedava 

Zorka Jovanovi}, u potpunosti opravdava takav zaklju~ak, jer je 

tim odlukama naneta ogromna {teta kako Zemunu, tako i ugledu 

Srbije i Jugoslavije. 

- [iroj javnosti je poznato kakvi su politi~ki stavovi pomenute 

trojice, ~ak smo imali prilike da vidimo nema~kog publicistu i 

knjièvnika, Franca [enhubera, u nacisti~koj uniformi. Tako 

ne{to je nespojivo sa dugogodi{njom antifa{isti~kom tradicijom 

na{eg grada i njihovo promovisanje u po~asne gra|ane Zemuna 

je predstavljalo sramotu, poniènje i uvredu za sve Zemunce, 

izjavila je za "Hroniku" Zorka Jovanovi}. 

Nije, me|utim, ba{ najjasnije da li je dovoljno to {to je 

u~injeno 13. oktobra, odnosno moè li se neka odluka, ma koliko 

bila naopaka, opozvati zaklju~kom odbornika ili je potrebno 

pripremiti i ({to pre) doneti novu odluku. Prema re~ima Zorke 

Jovanovi}, najva`niji zadatak Komisije, na ~ijem se ~elu nalazi, je 

da donese novu Odluku o ustanovljenju javnih priznanja op{tine 

Zemun, kako se sli~ne stvari ubudu}e ne bi doga|ale. Prethodna 

radikalska vlast je Odluku o dodeli priznanja, koja je jo{ na snazi, 

donela 9. juna 1997. godine, i na osnovu nje odlikovala pojedine 

gra|ane za koje samo radikali znaju ~ime su to zasluìli. Me|u 

njima se nalaze i Vladika Filaret, dipl. ing. Rajko Un~anin, 

Miroslav An|eli} i jo{ neki, ~ije su zasluge za uspeh i razvoj 

Zemuna, u najmanju ruku, pod senkom sumnje. 

Komentari{u}i takve primere, Zorka Jovanovi} je istakla da u 

op{tinskoj arhivi nema podataka o tome ko su predlaga~i za 

dobitnike priznanja, kao ni o njihovim zaslugama. Iz tih razloga, 

395


smatra Jovanovi}, ne bi bilo dobro automatski ukidati nagrade 

dodeljene u prethodnim sazivima, bez jakih argumenata. Kao 

predsednik Komisije, ona }e se zalagati da se, umesto dosada{nje 

politi~ke podobnosti, uvede eti~ki i stru~ni kriterijum za dodelu 

ovih laskavih priznanja. 

I Milan Ilijin, ~lan ove komisije, u izjavi za "Hroniku", izneo je 

sli~ne stavove, uz opasku da treba stvoriti mogu}nost da i kolektivi, 

a ne samo pojedinci, budu nagra|eni za uspe{ne rezultate i 

doprinos afirmaciji Zemuna kroz privrednu, kulturnu i sportsku 

delatnost. 

N. KOJI} 

Letak zbog kojeg je stradala fotokopirnica Lj. Rankova, zbog kojeg 

je oduzeta televizijska kamera TV produkcije Mreà... 

396


"Hronika" broj 30/ 5. maj 2001. 

Iznu|eni op{tinski budèt u senci prvog 

razmimoilaènja u DOS 

"NE]E DOS DA KADRIRA U DS 

Uzdrànim glasovima odbornici nisu èleli da 

izaberu direktora ZIPS-a pre ramatranja izve{taja o 

radu javnog preduze}a 

Peta sednica Skup{tine op{tine Zemun, odràna u ~etvrtak 

05. maja 2001. godine, donela je dugo o~ekivanu Odluku o 

budètu Op{tine za 2001. godinu. Sa kona~nom brojkom od 

90.315.797 dinara gotovo nijedan odbornik iz redova DOS nije 

bio zadovoljan, ali je to ostalo u senci prvih razmimoilaènja u 

vladaju}oj koaliciji. Naime, na samom po~etku zasedanja predloèno 

je da se ta~ka dnevnog reda, kojom je predvi|eno imenovanje 

direktora Javnog preduze}a "Zemunski informativno 

poslovni sistem", ne razmatra bez prethodne analize {estomese~nog 

poslovanja JP "ZIPS". Ovaj predlog, kao i predlog da 

se kao posebna ta~ka u dnevni red uvrsti rasprava o inicijativi 

da Sur~in postane op{tina, ve}inom glasova su odbijeni. 

Prihode i rashode u okviru budèta op{tine Zemun za 2001. 

godinu odbornicima je obrazloìo ~lan Izvr{nog odbora Jovica 

An|elkovi}, koji je ocenio da od projektovanih prihoda po 

osnovu zakupa objekata op{tine u iznosu od 57,5 miliona 

dinara, ne}e biti mogu}e naplatiti vi{e od 35 miliona. Od tog 

iznosa }e 11,5 miliona dinara biti izdvojeno za JP "ZIPS". 

Najvi{e primedbi odbornika odnosilo se na visinu prihoda od 

poreza na promet na teritoriji Zemuna, jer grad Beograd uzima 

15,1 odsto, a Op{tina Zemun svega 0,67 odsto od napla}enog 

iznosa. Kad je u pitanju prihod od poreza na imovinu i komunalnih 

taksi, Zemunu ostaje samo 20, odnosno 10 odsto od svih 

sredstava prikupljenih na njenoj teritoriji po ovom osnovu. 

- Ovaj budèt je iznu|en i njime ne moèmo biti zadovoljni, 

ali se nadam da }e gra|ani imati razumevanja za aktuelne 

finansijske probleme u kojima se nalazi na{a op{tina, rekao je 

potpredsednik SO Zemun Andreja Mladenovi}. 

Odbornici su izrazili nezadovoljstvo visinom sredstava predvi|enih 

za rad mesnih zajednica, kao i sredstvima namenjenih 

finansiranju oranizacija i udruènja gra|ana, koji u Zemunu 

imaju zna~ajnu ulogu. 

397


Prema re~ima predsednika SO Zemun dr Vladana 

Jani}ijevi}a nije isklju~ena ni mogu}nost kasnijeg rebalansa 

budèta, u slu~aju da predvi|ena sredstva ne budu dovoljna za 

obavljanje poslova Op{tine. 

U okviru druge ta~ke dnevnog reda odbornici su usvojili 

predlog zaklju~ka o objektima na teritoriji op{tine Zemun koji 

se nalaze u fondu JP "ZIPS", a imaju poseban zna~aj za istoriju, 

kulturu, sport i turizam. Usvojenim zaklju~kom se JP "ZIPS" 

obavezuje da prilikom izdavanja u zakup kulturnih dobara i 

dobara koja uìvaju ovakvu za{titu, postupa u skladu sa Zakonom 

o kulturnim dobrima. Istim zaklju~kom Izvr{ni odbor 

SO Zemun se zaduùje, da radi sprovo|enja mere za{tite, vr{i 

kontrolu davanja u zakup pomenutih dobara i o svim nastalim 

promenama izve{tava Skup{tinu op{tine Zemun. 

Najvi{e bure izazvala je tre}a ta~ka dnevnog reda, kojom je 

predloèno re{enje o imenovanju Neboj{e Simonovi}a za 

direktora JP "Zemunski informativno poslovni sistem". U obrazloènju 

ovog predloga potpredsednik SO Zemun Aleksandar 

Ra`natovi} je naveo da je Upravni odbor JP "ZIPS" predloìo 

osniva~u - Skup{tini op{tine Zemun, da za direktora predloì 

upravo Simonovi}a, imaju}i u vidu da on sa uspehom ve} 

obavlja du`nost direktora u v.d. statusu. Sa tim predlogom 

saglasila se i Komisija za administrativna i mandatna pitanja, a 

prema Ra`natovi}evim re~ima to mesto, shodno koalicionom 

dogovoru, svakako pripada Demokratskoj stranci, koja je stala 

iza predloga Upravnog odbora JP "ZIPS". 

Odbornici iz redova Socijaldemokratije su izrazili sumnje u 

efikasnost rada ovog preduze}a u prethodnom periodu i 

zatraìli po{tovanje procedure kojom bi se najpre uradila analiza 

poslovanja JP "ZIPS", a tek potom pre{lo na kadrovska 

re{enja. Nakon kra}e rasprave pre{lo se na glasanje o predlogu, 

za koji se izjasnilo 17 odbornika, 5 je bilo protiv, a ~ak 16 

uzdràno, {to je zna~ilo da predlog nije dobio potrebnu ve}inu. 

Vidno uzbu|en ovakvim ishodom glasanja, Aleksandar 

Ra`natovi} je zapretio da }e Demokratska stranka istupiti iz 

DOS i pre}i u opoziciju, oceniv{i da je "ovo udar na 

Demokratsku stranku". Na njegove re~i reagovao je potpredsednik 

SO Zemun i ~lan Socijaldemokratije, Ivan 

Aksentijevi}, konstatacijom da je i êdomir Stankovi}, jedan 

od direktora u JP "ZIPS", kao i 80 odsto novih radnika u tom 

preduze}u, primljeno na predlog Demokratske stranke, te da ni 

jednog trenutka to niko iz drugih stranaka nije sporio. 

398


- Oko ovako ozbiljnog pitanja Demokratska stranka treba da 

zauzme druk~iji stav i predloì adekvatnog kandidata koga }e 

ova Skup{tina da prihvati, zaklju~io je Aksentijevi}. 

Predsednik Upravnog odbora JP "ZIPS" Andreja Mladenovi} 

je podneo ostavku na mesto predsednika i ~lana odbora, zbog 

toga {to odbornici nisu stali iza predloga Upravnog odbora. 

Raspravu o ovom pitanju zavr{io je Aleksandar Ra`natovi} 

re~ima da "Demokratska stranka vi{e ne}e dozvoliti da se u 

njeno ime kadrira" i zatraìo da se odborni~ka grupa DOS sastane 

u najskorijem roku. 

NIKOLA KOJI} 

TRA@E OD BEOGRADA VE]E STOPE OD POREZA 

Odbornici SO Zemun, nezadovoljni raspodelom budètskih prihoda 

po osnovu poreza na promet, usvojili su zaklju~ak kojim 

Skup{tina op{tine Zemun zahteva od Skup{tine grada Beograda 

pove}anje stope sredstava koja se prikupe na ovaj na~in, tako {to 

bi op{tini Zemun, umesto dosada{njih 0,67 odsto, ostajalo od 15 

do 20 odsto napla}enog poreza. 

Odborni~ka pitanja 

NEPOZNATI INVESTITOR 

Na odborni~ko pitanje Milo{a Milutinovi}a, koji se na pro{loj 

sednici interesovao kad }e biti uklonjen objekat na uglu ulica 

Prvomajske i Banijske, stigao je slede}i odgovor od strane 

Odeljenja za inspekcijske poslove: 

"Uvi|ajem na licu mesta utvr|eno je da je objekat napu{ten, da je 

ozidan do plo~e, a vlasnik- investitor objekta je nepoznat". 

Na zahtev odbornika komunalcima je bilo potrebno mesec dana 

da iza|u na teren. Koliko je potrebno kada zahtev podnesu 

gra|ani zapitao se jedan od odbornika. 

UTI[ATI NO]NU MUZIKU SA SPLAVOVA 

Nekoliko hiljada stanovnika Kara|or|evog trga i Keja 

oslobo|enja ispod ~ijih prozora u no}nim satima "tutnji" muzika 

sa splavova "Marinero" i "Bambola" poslednjih godina su izgubili 

elementarno pravo na odmor u no}noj ti{ini. Odbornik sa ove 

izborne jedinice, Dragan Stojkovi}, postavio je pitanje da li ovi 

splavovi imaju potrebne dozvole i da li je mogu}e da zabrani 

izvo|enje muzike sa elektri~nim poja~anjem zvuka. 

399


"Hronika" broj 52/ 23. mart 2002. 

O~igledne nelogi~nosti u zakupu poslovnog prostora 

kao da niko ne ~eli da ispravi 

KAFANA KAO POLITI^KA PARTIJA 

Cene poslovnog prostora odre|ene su cenovnikom koji smo 

objavili u celini u na{em 47. broju. Po tom cenovniku 

najpovla{}enije su politi~ke organizacije, udruènja gra|ana i 

dru{tvene organizacije - oni pla}aju kvadrat najvi{e 52,50 dinara 

u ekstra zoni do 30 dinara u tre}oj zoni. Pre poskupljenja, tokom 

prethodnih godinu dana, raspon je bio od 35 do 20 dinara. 

Od ovog cenovnika izuzeta su samo dva, o~igledno povla{}ena 

korisnika. O Srpskoj radikalnoj stranci u zgradi Magistrata ve} 

smo pisali i objasnili na koji na~in su do{li do toga da su kvadratni 

metar prostora u elitnoj zoni platili 30 godina unapred po ceni 

od 1,75 dinara. Ovog puta èlimo da obavestimo gra|ane 

Zemuna da je restoran "Stara kapetanija" do 10. oktobra 2003. 

obezbedio svojih 300 kvadrata po ceni od 20 din po kvadratu, ili 

oko 6.000 dinara mese~no. 

Op{te poznata je ~injenica iz savremene istorije na{eg grada 

da je dolaskom na vlast Srpske radikalne stranke u zgradi Stare 

kapetanije ukinuta sala za ven~anje, koja je bila ponos Zemuna 

jer su u nju i Beogra|ani dolazili da sklope brak. Umesto prostora 

koji je osim sale za ven~anje i kancelarija za mati~ara bio na 

usluzi za razne kulturne programe, koncerte, predavanja i 

sve~anosti, useljen je restoran koji se van granica Zemuna i 

Beograda pro~uo po specijalitetu ku}e "[e{elj pljeskavica". 

Tokom nekoliko godina restoran je bio baza za odmor i rekreaciju 

radikalskog vo|stva koje je tu uz muziku i dobru kuhinju 

provodilo ve~eri. Na fasadi se jo{ uvek na par mesta moè videti 

oslikan grb Srpske radikalne stranke, samo su police za 

besplatne primerke "Zemunskih novina" prazne. I dok je pro{le 

godine mesecima "Venecija" bila zatvorena zbog {trajka, posao u 

"Staroj kapetaniji" je cvetao. 

Posle izbora 24. septembra, a naro~ito posle 5. oktobra, 

radikalske vlasti su u povla~enju sklopile mnoge, za op{tinu 

Zemun {tetne ugovore i izdale akceptne naloge da bi za{titili 

svoje saradnike. Jedan od tih ugovora bio je i Aneks ugovora 

ZIPS-a sa Ljubinkom Ruì} i njenom "Kazablankom" o kori{}enju 

400


Stare Kapetanije. Samo tri dana pre primopredaje vlasti, 10. oktobra 

2000. godine sklopljen je trogodi{nji ugovor i uplatom "odjednom" 

i u roku od tri dana, na 240.000 dinara. 

Novo rukovodstvo Poslovnog prostora, Upravni odbor i organi 

nove vlasti su se odmah pomirili sa ovom ~injenicom i ~ak 

obnovili taj ugovor zbog gramati~kih i pravopisnih doterivanja. 

Nekoliko politi~kih stranaka DOS jo{ uvek, posle skoro godinu 

i po "na vlasti" nisu dobile minimum uslova za rad - makar i 

zajedni~ku prostoriju. "Hronika za Zemun" kao jedino javno 

{tampano glasilo je prakti~no na ulici, jer ima ra~un na 13.500 

dinara mese~nog zakupa za kancelariju od 16 kvadrata. Radio 

"Kontakt" 65 kvm suterena na Kalvariji pla}a 350 evra mese~no. 

Eto kako izgleda legalizam u praksi koji provode pojedinci iz 

nove vlasti, i kako su "te{ko progonjeni" radikali u op{tini Zemun. 

A gra|ani Zemuna i dalje se ven~avaju na stepeni{tu op{tinske 

zgrade ili traè uto~i{te u galerijama, pored Kule, mati~ari im 

dolaze u restorane. 

Direktor JP "Poslovni prostor" Neboj{a Simonovi}, predsednik 

Upravnog odbora Andreja Mladenovi}, predsednik op{tine dr 

Vladan Jani}ijevi} i op{tinske vlade Veroljub Jovan~evi} o~igledno 

misle da to sve nije va`no i verovatno se nadaju da }e svi 

zajedno do~ekati oktobar 2003. godine, da istekne ovaj ugovor. 

DRAGAN STOJKOVI} 

Uprava JP “Poslovni prostor” je ispo{tovala {tetan ugovor koji su 

radikali sklopili sa samim sobom, a nisu hteli ni da razgovaraju o 

projektu “Pristani{te kulture”. 

401


"Hronika" broj 52/ 6. april 2002. 

Oduzeta imovina se raznim manipulacijama ne 

vra}a vlasnicima: Slu~aj lokala u Zmaj Jovinoj 23 

PETA PONUDA NAJBOLJA, ZBOG TATE 

U lokalu u Zmaj Jovinoj ulici broj 23 se godinama nalazila 

prodavnica "Donji Srem", a odnedavno je useljen novi zakupac 

koji tu drì diskontnu prodaju raznih sredstava za higijenu 

i kozmetiku. Ono {to ovaj slu~aj ~ini posebno zanimljivim 

je ~injenica da je zakupac radnje, kako smo proverili, 

Danijela Kenig, }erka Dragoljuba Keniga, funkcionera DOS 

(koordinator za Zemun, pa zamenik kordinatora za Beograd), 

~lan Izvr{nog odbora SO Zemun, i {to je kuriozitet, ~lan 

Nadzornog odbora JP "Poslovni prostor Zemun". 

- Vlasnik svih materijalnih i moralnih prava je moja majka 

Vera Maksimovi}, koja ih je dobila 1972. godine od Mare 

Plav{i}, ro|ene Petrovi}, }erke Veljka Petrovi}a i Katice - 

pri~a za "Hroniku" Katarina Maksimovi}, }erka dana{njeg 

vlasnika, koja stanuje iznad ovog lokala. - Ku}u je napravio 

oko 1875. Dimitrije Jovanovi} Vrta, trgovac i kasapin ~ija se 

}erka Katica udala za Veljka Petrovi}a (1849-1913), jednog od 

zaslu`nih gra|ana Zemuna. Veljko Petrovi} je izme|u ostalog, 

bio u~itelj i upravitelj srpske {kole, osniva~ "Srpske zanatlijske 

peva~ke i prosvetne zadruge" (1890), {kolski nadzornik 

za eparhiju temi{varsku i vr{a~ku, i jo{ mnogo toga, vi{e puta 

nagra|ivan i odlikovan. Lokal je tada{njim vlasnicima oduzet 

re{enjem iz 1959. godine. 

Katarina Maksimovi} dalje kaè: 

- Kad smo saznali da }e "Donji Srem" napustiti lokal obratili 

smo se direktoru "Poslovnog prostora" Neboj{i Simonovi}u, 

koji nas je ljubazno uputio na Sr|ana Laki}a, {efa za izdavanje 

lokala. On je bio u na{oj ku}i, a mi smo mu preneli èlju 

da koristimo pravo pre~eg zakupa i zamolili smo ga da nas 

obaveste kada konkurs bude raspisan. 

Posle toga smo samo jednog dana videli da se u lokal useljava 

novi zakupac... 

Kontradiktornu izjavu nam je dao Sr|an Laki} rukovodilac 

u "Poslovnom prostoru". 

- Nisam imao nikakvih kontakata niti sam bio kod porodice 

Maksimovi} - tvrdi Laki}. - Odluku o dodeli lokala je doneo 

402


Upravni odbor "Poslovnog prostora" na predlog na{e tro~lane 

komisije koja je samo napravila uì izbor. 

Predsednik Upravnog odbora Andreja Mladenovi} je potvrdio 

da je ponuda Danijele Kenig bila tek na petom mestu, ali, 

kako nam je objasnio, "sve ponude su bile izjedna~ene u visini 

od 850 dinara po kvadratu, a najve}a od 1.400 dinara nije 

bila realna - iz prethodnih iskustava znamo da takvi vrlo brzo 

traè umanjenje cene". Verovatno je kod ~lanova Upravnog 

odbora prevagnulo to {to je Danijela Kenig izgubila na jednom 

prethodnom konkursu, kao i to {to je njen otac èleo da 

ona ne bude diskriminisana samo zato {to joj je otac 

funkcioner DOS. 

D.S. 

Ako je koordinator lokalnog DOS-a bio nagra|an sa dobijanjem 

zakupa jednog ovakvog lokala, kakve su nagrade bile na vi{im 

nivoima? 

403


"Hronika" broj 54/ 11. maj 2002. 

Optu`be na ra~un direktora JP "Poslovni prostor 

Zemun" 

INFORMACIJU NEMA KO DA SASLU[A 

^lan Upravnog odbora Javnog preduze}a "Poslovni prostor 

Zemun" Bo{ko Nestorovi} traìo je, krajem marta, od Neboj{e 

Simonovi}a direktora ovog Javnog preduze}a, informacije 

vezane za zapo{ljavanje novih radnika i njihove zarade, 

potro{nju goriva za vozila koja su u upotrebi u Javnom preduze}u 

i na~in funkcionisanja sindikalne organizacije. 

Odgovore na ta pitanja Nestorovi} je dobio od direktora 

Simonovi}a u pisanom obliku i pretvorio ih u informaciju, 

koju je izneo na sednici Upravnog odbora JP odrànoj 19. 

aprila. Me|utim, na sednici nije bilo rasprave o toj informaciji, 

jer je sednica prekinuta zbog preobimnog dnevnog reda. 

- To je direktna posledica direktorovog neizvr{avanja 

zadataka koje mu je postavio Upravni odbor. Izme|u ostalog, 

tu spada i sastanak sa zakupcem plaè "Lido" u vezi sa tu`bom 

od strane Republi~ke direkcije za imovinu, koji je direktor 

Simonovi} bio duàn da odrì u roku od sedam dana. On je to 

uradio tek posle mesec i po dana prolongiranja, tvrdi 

Nestorovi}. 

U nastavku prekinute sednice UO, Nestorovi} je ponovo 

zatraìo obja{njenje za nezakonitost postupka prilikom 

zapo{ljavanja novih radnika, kao i za prekomernu potro{nju 

goriva od strane direktora Simonovi}a za svoje privatno vozilo, 

a na teret Javnog preduze}a. 

U tom trenutku sednicu je demonstrativno napustio ~lan 

Upravnog odbora Sr|an Laki}, a nedugo zatim isto je u~inio i 

direktor Simonovi}, ~ime je sednica prakti~no bila zavr{ena. 

Bo{ko Nestorovi} je izneo podatak da je od dana preuzimanja 

JP od strane DOS, u radni odnos primljeno 11 lica bez 

potrebnih kvalifikacija, ~ime su prekr{eni Pravilnik o sistematizaciji 

radnih mesta i odluke UO JP. Prema Nestorovi}evim 

re~ima, i ~lanovi Upravnog odbora iz reda zaposlenih 

birani su od strane direktora, a ne na predlog sindikata. 

404


- Direktora Simonovi}a smatram odgovornim i za vi{e 

sklopljenih ugovora o zakupu poslovnog prostora, izme|u 

ostalog i sa nekim politi~kim strankama, da bi sebi obezbedio 

ve}inu u Upravnom odboru. Tako je biv{oj Socijaldemokratskoj 

uniji omogu}io da dobije prostor u Kosovskoj 9, bez 

prethodne saglasnosti UO. Mi{ljenja sam da je i poku{aj oduzimanja 

mandata u direktnoj vezi kako sa ranije postavljenim 

neprijatnim pitanjima, tako i sa onim sa poslednje sednice 

Upravnog odbora, zaklju~io je Nestorovi}. 

NIKOLA KOJI} 

Andra Mladenovi}, perspektivni 

kadar DSS: potpredsednik SO 

Zemun i predsednik upravnog 

odbora JP “Poslovni prostor” 

Zemun 

Neboj{a Simonovi} predsednik 

OO DS Zemuna i direktor JP 

“Poslovni prostor” Zemun 

405


"Hronika" broj 58/ 20. jul 2002. 

Nesuglasice u Upravnom odboru JP "Poslovni prostor 

Zemun" 

SEDNICA PONI[TENA SVE ODLUKE 

POTVR\ENE 

^lanovi Upravnog odbora jedinog zemunskog javnog preduze}a, 

koji se nisu sastajali jo{ od sredine aprila, kona~no su 

se "okupili" 24. juna i odràli "sednicu", ali bez saglasnosti 

predsednika ovog tela. Ta sednica, kojoj je prisustvovalo {est 

od deset ~lanova UO, naknadno je poni{tena, jer je zakazana 

protivno Pravilniku, koji precizira da sednice saziva predsednik 

Upravnog odbora, tre}ina ~lanova ili direktor, ukoliko to 

predsednik odbija ili je spre~en da je sazove duì vremenski 

period. 

Prema re~ima Andreje Mladenovi}a, predsednika UO JP, u 

ovom slu~aju nije bilo nikakvih osnova za primenu odredbi 

Poslovnika o sazivanju sednica bez saglasnosti predsednika. 

Spor je nastao kad je, sad ve} biv{i ~lan Upravnog odbora 

Bo{ko Nestorovi}, na jednoj od prethodnih sednica postavio 

nekoliko neprijatnih pitanja direktoru Neboj{i Simonovi}u, 

nakon ~ega je u znak protesta prvi ~ovek JP napustio sednicu. 

- Kao predsednik Upravnog odbora sednicu nisam zakazivao, 

jer je postojao problem sa direktorom Simonovi}em, koji 

nije èleo da prisustvuje sednicama dok je tu, kao ~lan, prisutan 

Bo{ko Nestorovi}. Inicijativa za njegovo smenjivanje je 

ve} bila pokrenuta, me|utim nisam èleo da sazivam sednicu 

u krnjem sastavu dok se ne odrì sednica SO Zemun, na kojoj 

se o~ekivalo da }e biti re{en status Nestorovi}a, rekao je za 

"Hroniku" Andreja Mladenovi}. 

Mladenovi} je istakao da je to bio prvi put da se na takav 

na~in saziva sednica, bez ikakve potrebe. 

- Ukoliko je i bilo neke ùrbe kod odre|enih ljudi, sednica 

je mogla biti sazvana na na~in na koji to predvi|a Poslovnik, 

ocenio je predsednik UO JP. 

Ta sednica je ipak odràna u prisustvu {est ~lanova i na njoj 

je doneto niz odluka. Predsednik UO Mladenovi} je nakon 

toga zakazao novu sednicu za 1. jul, sa samo jednom ta~kom 

dnevnog reda vezanom za status plaè "Lido". Toj sednici 

prisustvovali su i ~lanovi Predsedni{tva i Izvr{nog odbora SO 

406


Zemun, jer se radilo o pitanju od javnog zna~aja. U nastavku 

te sednice, poni{tena je sednica odràna 24. juna, ali je pod 

istim datumom potvr|ena nova sednica, zajedno sa svim ranije 

donetim odlukama. Razlog za to je prisustvo ve}ine ~lanova 

na poni{tenoj sednici, a poni{tenje tih odluka, prema 

re~ima Mladenovi}a, dovelo bi do velikih problema. 

- Nakon maratonske rasprave do{li smo do tog re{enja, 

kako bismo na najbezbolniji na~in iza{li iz cele te pri~e. Sve 

drugo bi dovelo do prekida rada. Ipak, nije sporno je da je tom 

prilikom prekr{en Poslovnik. Vide}emo kako }e se stvari dalje 

odvijati, a {to se mene ti~e sve ove probleme izne}u na prvoj 

narednoj sednici Skup{tine op{tine Zemun, najavio je Andreja 

Mladenovi}. 

Zbog neodràvanja sednica u proteklom periodu, na Javno 

preduze}e vr{en je veliki pritisak. Nagomilale su se ta~ke 

poput odre|ivanja zakupaca poslovnog prostora, raznih 

konkursa, vi{e od trideset zahteva zakupaca i odre|ene ta~ke 

vezane za unutra{nje funkcionisanje JP "Poslovni prostor - 

Zemun". Jedna od najbitnijih tema o kojoj se nije na vreme 

raspravljalo, bila je plaà "Lido". 

NIKOLA KOJI} 

PARE UREDNO PRIMAJU 

Problemi sa neodràvanjem sednica Upravnog odbora JP 

"Poslovni prostor - Zemun", dobijaju i drugu dimenziju zbog 

~injenice da ~lanovi tog tela ne ulaù preterani trud u ispunjavanju 

obaveza za koje ih svojim novcem pla}aju poreski obveznici. 

Kad se zna da je mese~na naknada za ~lanstvo u tom Upravnom 

odboru ne{to preko 7.000 dinara po jednom ~lanu, postavlja se 

pitanje koliko bi ~esto trebalo da se odràvaju sednice ovog tela. 

Ako se uzmu i doprinosi na ovaj iznos, onda je to 12.000 dinara, 

to jest 120.000 dinara mese~no za deset ~lanova Upravnog odbora. 

U prethodnih dvadeset meseci odràne su 24 sednice 

Upravnog odbora, dakle ne{to vi{e od jedne mese~no. U preduze}u 

kao {to je "Poslovni prostor - Zemun", definitivno ima 

razloga za mnogo ~e{}e odràvanje sednica Upravnog odbora, za 

{ta su, uostalom, i sami njegovi ~lanovi nagra|eni gotovo istim 

iznosom novca za koji prose~an radnik u Srbiji radi ceo mesec. 

407


"Hronika" broj 65/ 16. novembar 2002. 

ûdni putni nalozi za kori{}enje slu`benog vozila 

Skup{tine op{tine Zemun u poslednja dva meseca 

VOZI MI[KO, ZA KILOMETRE NE 

BRINI 

U periodu od 24. septembra do 16. oktobra op{tinsko 

slu`beno vozilo marke "opel kadet" koristilo je nekoliko ~lanova 

Izvr{nog odbora SO Zemun, i to Ivana Mar{i}anin 15 puta, 

\or|e Nedeljkovi} u 12 navrata, dok su Veroljub Jovan~evi} i 

Jovica An|elkovi} svega po dva puta seli u pomenuti automobil. 

U posmatranom periodu to vozilo je kori{}eno i za potrebe 

prvog i drugog kruga predsedni~kih izbora. 

Iz putnih naloga moè se videti da je ~lan IO SO Zemun 

Ivana Mar{i}anin koristila ovaj slu`beni automobil kako u 

radno vreme, tako i u popodnevnim ~asovima, a jednom ~ak i 

subotom (28. septembar od 10,00 do 21,45). Me|u destinacijama 

na koje je ona (slu`beno?) odlazila na{la se dva puta i 

Krunska ulica, gde se nalazi sedi{te Demokratske stranke ~iji 

je Ivana Mar{i}anin ~lan. Oba evidentirana odlaska u sedi{te 

DS bila su u radno vreme, iako to sigurno nije u opisu posla 

kojim se bave ~lanovi Izvr{nog odbora. Jo{ manje je pohvalna 

~injenica da se strana~ke aktivnosti jednog broja ~lanova 

op{tinske vlade finansiraju novcem gra|ana Zemuna. 

Prema podacima iz putnih naloga, Ivana Mar{i}anin je 14. 

oktobra (opet slu`beno?) iz zgrade SO Zemun op{tinskim 

automobilom "skoknula" do Terazija, ali ovog puta ne u radno 

vreme, ve} u pola devet uve~e. Slede}eg dana Mar{i}anin je 

sela u auto ve} u devet ujutru i uputila se u pravcu Beograda 

(tako pi{e u nalogu), odakle se vratila dvanaest sati kasnije. 

Njen kolega iz Izvr{nog odbora, advokat \or|e 

Nedeljkovi}, po prirodi svog posla ~esto je odlazio na razli~ita 

ro~i{ta u Palatu pravde i êtvrti op{tinski sud. Radno vreme 

suda sli~no je onom u Op{tini, pa je verovatno to uzrok 

Nedeljkovi}evog ~estog odsustvovanja iz op{tine. Ipak, 

de{ava se i da se posao u sudu ponekad "otegne", pa se tako 

\or|e Nedeljkovi} 11. oktobra iz êtvrtog op{tinskog suda 

vratio tek oko devet uve~e. Ni{ta manje ~udna nije ni udaljenost 

tog suda od zgrade Op{tine, jer je jednom prilikom na 

408


toj relaciji pre|eno ~etiri kilometra, a drugi put (relacija je 

identi~na) - ~ak 51 kilometar. 

Advokat Nedeljkovi} "provozao" se 9. oktobra slu`benim 

automobilom do Beànijske ulice, pre{av{i u oba smera ~ak 

12 kilometara, iako se rastojanje izme|u te ulice i op{tinskog 

zdanja te{ko moè meriti kilometrima. Ukoliko se ne ide 

preko Batajnice. 

Ovakvih primera nenamenskog kori{}enja slu`benog vozila 

u svega dvadesetak dana ima toliko da se njihovim prostim 

nabrajanjem moè popuniti i vi{e od jedne strane novina. 

Postavlja se pitanje da li pojedinci iz nove vlasti, upisuju}i u 

putne naloge samo jednu destinaciju, poku{avaju da sakriju 

sva odredi{ta na koja "slu`beno" odlaze (pa se tako i javlja razlika 

u pre|enim kilometrima). U svakom slu~aju, pri~a o putnim 

nalozima ima vi{e dimenzija: od nenamenskog kori{}enja 

slu`benog vozila (samim tim i novca gra|ana Zemuna), pa do 

~injenice koju otkrivaju ovi putni nalozi, da pojedini pripadnici 

op{tinske vlasti svoje radno vreme vi{e provode vozikaju}i 

se po Beogradu, nego u svojim kancelarijama, gde treba da su 

na usluzi gra|anima koji su ih birali. 

H.Z.Z. 

409


"Hronika" broj 67/ 18. januar 2003. 

î{}enje snega sa ulica i trotoara nije zadovoljilo 

gra|ane 

KO SE SE]A LANJSKOG SNEGA 

Svake godine nas u sred zime iznenadi hladno}a, kao, 

uostalom i svakog leta velike vru}ine. Za razliku od nekada{njih 

ve`banja da nas ni{ta ne moè iznenaditi, svaki put, 

kao da je to prvi put, iznova se iznena|ujemo i treba nam 

nekoliko dana dok se ne sna|emo. Blokada snega i mraza je 

pro{la, za ovu godinu smo valjda pregurali najgore, ali rano je 

da se neke stvari zaborave - pripreme za slede}u zimu treba 

odmah da po~nu. 

Uklanjanje snega sa prometnih trotoara u centru grada, sa 

autobuskih stajali{ta i prilaza zgradama predstavlja prioritet. 

To je jedna obi~na, logi~na stvar koja je jasna svakom ko ìvi 

u gradu. Da to ipak nije tako, posvedo~ila je situacija u gradu 

Zemunu 8. i 9. januara. Glavna ulica je predstavljala kaljugu, 

putnici su iz autobusa uskakali u gomile snega i blata. U isto 

vreme, na trotoaru u duìni od nekoliko kilometara iza Palate 

federacije, kojim ni u letnje doba ne pro|e deset pe{aka 

dnevno, mogle su se videti grupe od po desetak radnika 

(verovatno gradske ~isto}e) kako lopatama i metlama uklanjaju 

sneg. 

Ova apsurdna scena postavlja mnogo zna~ajnija pitanja 

koja prevazilaze problem snega koji }e se i tako sigurno otopiti 

za par nedelja. Za ovu o~iglednu glupost na {tetu gra|ana 

ne treba okrivljavati op{tinsko i gradsko rukovodstvo. Pa zar 

predsednik op{tine treba da raspore|uje ~ista~e snega po ulicama?! 

Odgovor nadle`nih je da je staza iza SIV-a u 

nadle`nosti Gradskog zelenila - pogon Novi Beograd, a trotoari 

Glavne ulice u Zemunu u nadle`nosti Gradske ~isto}e - 

pogon Zemun. 

Bila su potrebna dva dana da bi radnici Gradske ~isto}e, 10. 

januara raskr~ili autobuska stajali{ta i zgrnuli sneg u gomile. 

Ali, avaj. To su uradili samo na trotoarima. Na kolovozu su 

ostale i dalje gomile sne`ne kaljuge. Nije u njihovoj 

nadle`nosti ~i{}enje kolovoza! To je u nadle`nosti 

410


"Beogradputa"? Zbog toga putnici, da bi iskora~ili iz autobusa 

na trotoar, moraju da pregaze dvadesetak cantimetara 

kaljuge… 

Postavlja se pitanje kako je mogu}e da ~inovnik u gradskoj 

upravi, koji bi trebao da koordinira rad raznih komunalnih 

slu`bi, nije mogao da organizuje redosled prioriteta za 

~i{}enje i da poveè razne slu`be u svim op{tinama. Da li je 

on samo nesposoban ili je bezobrazan, ili se "pravi blesav" da 

bi se sprdao sa gradskom upravom. Mo`da se namerno drì 

"ko pijan plota" neke direktive koja vi{e ne vaì, jer mu nije 

stigla nova? 

Odgovornost funkcionera u ovom slu~aju se ogleda u njihovoj 

ravnodu{nosti prema ovoj pojavi, njihovom zadovoljavanju 

statisti~kim izve{tajima o broju angaòvanih ~ista~a, 

kamiona, tona soli… Oni mo`da i ne prime}uju ove scene. A i 

kako bi kada na primer na{a mlada op{tinska funkcionerka 

ima upisanih vi{e hiljada kilometara vo`nje slu`benim kolima, 

kad su stakla na automobilima zatamnjena, i kad su 

zagledani u svetlu i daleku budu}nost. Zbog iste vrste 

vizionarstva - zagledanosti njihovi prethodnici su nas i uvalili 

u mentalnu rupu u kojoj ni najobi~niji {ef komunalnog preduze}a 

ne zna kako da radi svoj posao. A mi psujemo i 

gacamo po blatu, dok ne otopli. Onda sve zaboravimo, pa 

slede}e zime Jovo nanovo. 

D.S. 

PARTIJSKE LOPATE 

Gordana ômi}, vi{i funkcioner jedne politi~ke partije, uputila je 

apel svom partijskom ~lanstvu preko medija da bude u prvim 

redovima borbe za ~i{}enje snega. Eto lepog primera kako obrasci 

pona{anja iz Titovog doba imaju duboke korene. Jedna komunalna 

stvar, koja je u domenu inspekcije, kumunalnih para za 

nadle`na javna preduze}a, dobija partijsku dimenziju. Ovako se 

opet udaljavamo od principa civilnog dru{tva, a vra}amo u 

pro{lost partijske dràve. Bez obzira kako se partija zove. 

411


"Hronika" broj 78/ 20. septembar 2003. 

DOKUMENTI Izvr{ni odbor SO Zemun usvojio detaljnu 

informaciju o prvom koncertu u dvori{tu op{tinskog zdanja 

"SOLARNO PLA]ANJE" IZ BUD@ETA 

● Prodata 351 karta, besplatno 250 

● Pokriven manjak od 91.000 dinara 

● "Zemunske novine" i dalje u "ZIPS-u" 

Na sednici Izvr{nog odbora SO Zemun odrànoj 12.septembra 

razmotren je Izve{taj o koncertu "\or|e David 

&Band" i usvojen predlog Re{enja za pokri}e tro{kova 

odràvanja ovog koncerta. Da bismo izbegli opasnosti interpretacije, 

ovaj dokument objavljujemo u integralnom obliku. 

"Na osnovu autorskog ugovora, a u okviru manifestacije 

'Leto na Gardo{u' odràn je dana 05.septembra 2003. g. u 

dvori{tu op{tine Zemun, koncert rok izvo|a~a \or|a Nikoli}a 

pod nazivom '\OR\E DAVID & BAND'. 

Koncert je odràn u prostoru koji je prvi put kori{ten za tu 

namenu sa idejom da se taj prostor promovi{e i oìvi za eventualne 

programe u budu}nosti, kao logi~ni zavr{etak letnjeg 

festivala na Gardo{u. Ovaj doga|aj je organizovao JP 

'Poslovni prostor - Zemunske novine' u saradnji sa ovla{}enim 

~lanovima Izvr{nog odbora SO Zemun. 

Osnovna ideja bila je da se obeleì po~etak {kolske godine 

na teritoriji op{tine Zemun. Za tu svrhu je obezbe|en promotivni 

materijal (torbe, kape, bedèvi i agende) iz UNICEF-ove 

kampanje za mlade pod nazivom "Da znam pravo" koji je deljen 

okupljenim posetiocima. 

U prisustvu preko 600 posetilaca, koncert je odràn bez 

incidenta, o{te}enja ili drugih neèljenih posledica za lica i 

imovinu. Prodata je 351 karta, a oko 250 je podeljeno. Koncert 

su propratile brojne novinske ekipe i drugi mediji. 

Putem prodajne mreè prodato je 223 karte po ceni od 

150,00 dinara, {to iznosi 33.450,00 dinara. U zemunskim 

srednjim i vi{im {kolama prodato je 65 karata po promotivnoj 

ceni od 100,00 dinara, {to iznosi 6.500,00 dinara. Na ra~un JP 

'Poslovni prostor - Zemunske novine' upla}ena je suma za 63 

prodate karte preko prodajne mreè, {to umanjeno za 

tro{kove poreza i provizije iznosi 9.015,30 dinara. 

412


Ukupni prihodi od prodaje karata iznose 48.915,30 dinara, 

a razlika izme|u ukupnih tro{kova i prihoda iznosi 64.884,70 

dinara. 

Prodajom pi}a na {anku ostvaren je prihod od 11.100,00 

dinara kojim su pla}eni tro{kovi angaòvanja osoblja (8+30 

kao i pokrivena nabavka za utro{eno pi}e koje je ili prodato ili 

je utro{eno za potrebe organizatora i izvo|a~a. 

Tro{kovi honorara izvo|a~a uklju~uju}i i predgrupu 

"Virus", iznajmljivanje profesionalnog ozvu~enja i rasvete, 

tehni~are, 1100 plakata iznosili su 1.700 evra, ili 110.500,00 

dinara. Sa tro{kovima lepljenja plakata (3,00 din/kom) ukupni 

tro{kovi koncerta iznose 113.800,00 dinara. 

Po{to je izvo|a~u ve} isla}eno 40.000,00 dinara na ruke, 

ostalo je da mu se isplati jo{ 73.800,00 dinara {to u bruto iznosu 

~ini 99.886,30 dinara a predstavlja sumu unetu u ugovor. S 

obzirom da je na teku}i ra~un JP 'Poslovni prostor - 

Zemunske novine' ve} preba~en iznos od 9.015,30 dinara, 

neophodno je prebaciti jo{ 91.000,00 dinara, pa se predlaè 

Izvr{nom odboru SO Zemun, da na osnovu ~l. 32 Odluke o o 

rganizaciji i radu organa op{tine Zemun (Sl.list grada 

Beograda br.15/00, 17/00, i 5/01), donese slede}e 

RE[ENJE 

ODOBRAVA SE isplata nedostaju}ih sredstava za pokri}e 

tro{kova koncerta \O\E DAVID&BAND koji je 5.septembra 

2003. odràn u dvori{tu op{tine Zemun u iznosu od 91.000,00 

dinara…" - stoji u ovom dokumentu, overenom sa dva pe~ata i tri 

potpisa (obra|iva~ Vesna Kova~evi}, na~elnik Mira Banjac i u ime 

Izvr{nog odbora, kao predlaga~, Vladimir Novicki). 

413


"Hronika" broj 82/ 18. oktobar 2003. 

U susret 22. oktobru 

BIV[I SPOMENIK 

NA TRGU BIV[E VOJSKE 

Zemunci su oguglali na sramotu svake vrste. Posle svega {to im se 

doga|alo u protekloj deceniji, od op{teg sunovrata po~etkom 

devedesetih i prihvata desetina hiljada nevoljnika, preko radikalnog 

razaranja grada bespravnom gradnjom, do instaliranja kriminalnih 

organizacija koje su stekle svetsku, crnu slavu. Prolaznici zaokupljeni 

li~nim problemima preìvljavanja u susret zimskim neda}ama, 

i ne prime}uju u svom gradu mnoga rugla. Po{to im je ìvot postao 

ruglo, rugla u okolini su im prirodan ambijent. Jedan od primera je 

spomenik "Palima u revoluciji", u parku na Trgu JNA. 

Mi ìvimo na izuzetno istorijski prometnom mestu. Na teritoriji 

Zemuna hiljadama godina su se smenjivali narodi, osvaja~i, carstva i 

kraljevstva. U takvim prilikama svako je gledao da poru{i zate~eno i 

da napravi novo. Prilikom takvih naglih promena, kratak period revolucionarnog 

zanosa i afekta je uobi~ajena pojava, pa tako stradaju 

obele`ja prethodne epohe. Poznata je pri~a o prevoènju jednog 

istog kamenja sa Zemunske tvr|ave na Beogradsku tvr|avu i nazad 

kad su Beograd i Zemun naizmeni~no osvajani od Vizantije i Ugara. 

U Zemunu je tako stradala bista Franje Josifa u Velikom parku, zatim 

reljef sa zadu`bine Kralja Aleksandra na de~joj bolnici, zatim 

katoli~ka crkva u Francenstalu. Zavetni krst je bio sklonjen sa centralnog 

gradskog trga ~etiri decenije. 

Svako vreme ima svoje spomenike. Ozbiljan grad i gra|ani koji 

drè do sebe, ~uva}e svaki taj istorijski sloj koji su nasledili, bez obzira 

na ideolo{ke i ostale antagonizme. 

Znak da su se na{i gra|ani, i na{a vlast, uozbiljili bi}e kada ne{to 

preduzmu sa pomenutim spomenikom koji je doìveo potpunu devastaciju 

tokom protekle decenije. Ovaj spomenik je primer (a takvih 

je u biv{oj SFRJ bezbroj) pogre{ne identifikacije "palih `rtava" sa 

politi~kim reìmom koji su oni svojim kostima izgradili. Energija 

pozitivne èlje za druga~ijim dru{tvom pretvorila su u skrnavljenje i 

jo{ jedno ubijanje `rtava rata, ali i svojih ideala ili zabluda, svejedno. 

Moglo se, sasvim opravdano, postaviti pitanje mesta ovog 

spomenika sa stanovi{ta urbanizma i arhitekture i razmi{ljati o njegovom 

preme{tanju na neku pogodniju lokaciju. Isto kao {to treba 

razmi{ljati o nekoj drugoj lokaciji za spomenik `rtvama poslednjih 

ratova u parki}u kod op{tine. Ali, pretvoriti spomenik u ruglo sa 

izvaljenim mermernim plo~ama, i{arati ga grafitima, nema vi{e veze 

sa politikom i ideologijom - to je najobi~niji varvarizam. Obnova 

414


ovog dru{tva posle 5. oktobra 2000. predpostavljala je i ovakve 

popravke. Na àlost, popravljeni su op{tinski klozeti, a spomenik i 

dalje ~eka. Zbog toga licemerno izgleda polaganje venaca na tu 

ru{evinu i odavanje neke po{te 22. oktobra, na dan kada je ovaj grad 

bio oslobo|en od vladavine tada{njih varvara. Umesto polaganja 

venaca i te groteskne scene bolje bi bilo na vreme postaviti neku 

skelu i sramotu zakloniti. Mo`da }e se do, slede}eg 22. oktobra, 

2004. na 60. godi{njicu, ve} ne{to smisliti. D.S. 

Predsednik SO Zemun dr Vladan Jani}ijevi} govori pored 

spomenika 22. oktobra 2003. 

415


"Hronika" broj 89/ 6. decembar 2003. 

Beograd obeleàva 200 godina od Prvog srpskog 

ustanka 

NEKAD ODE ZAHVALNOSTI, DANAS 

NEMA PLOÊ ZA ZEMUN 

Kako javlja informativni sevis Skup{tine grada Beograda “Beoinfo” 

godi{njica Prvog srpskog ustanka bi}e obeleèna 12. decembra nizom 

aktivnosti i manifestacija. Proslavu organizuju Skup{tina grada 

Beograda i Zadu`binsko dru{tvo „Prvi srpski ustanak” kao se}anje na 

13. decembar 1806. godine, kada su ustanici vo`da Kara|or|a oslobodili 

Beograd. 

Izme|u ostalog bi}e otkrivena spomen-plo~a na fasadi Narodnog 

pozori{ta na mestu gde je nekad bila Stambol kapija, kroz koju su 

ustanici prodrli u Beograd, a sva mesta kuda su oslobodioci 1806. 

godine prodrli u grad (Stambol kapija, Varo{ kapija, Vidin kapija i Sava 

kapija) bi}e obeleèna umetni~ki oblikovanim spomen-plo~ama. Komisija 

za imena ulica i trgova je odlu~ila je i da se 45 beogradskih ulica 

koja nose imena ustanika obeleè tablama na kojima }e biti ispisane 

njihove biografije – Kara|or|eva, Vasina, Hajduk Veljkova, Pop Lukina, 

Sin|eli}eva i druge, stoji izme|u ostalog u ovoj informaciji. 

O zna~aju Zemuna i njegovih istaknutih gra|ana koji su svesrdno 

pomagali Ustanak, napisane su mnoge istorijske studije. O ~uvenom 

“I~kovom miru” u~e svi |aci u dràvi. Obnovljena ku}a u Beànijskoj 

18 upravo nosi ime Petra I~ka. Autenti~na je i ku}a porodice Uro{evi} 

u kojoj se spremala pomo} ustanicima, dok Beograd nema ni jednu 

zgradu iz tog perioda. Jedna ulica nosi ime Jovana Petrovi}a Kova~a, 

druga kapetana Radi~a Petrovi}a, koji je bio i gradona~elnik Beograda. 

Beogra|ani i Srbijanci su nekada pevali ode - “Blagodarnost i 

hvala…osobito Zemuncem… /koji ljubav i revnost jesu pokazivali/ 

Servijance u nu`di slo`no zastupali…” (Gavrilo Kova~evi} Pjesn…). 

Na àlost, kako vidimo, u susret proslavi 200 godi{njice Prvog srpskog 

ustanka, to je sve zaboravljeno. Ruku na srce, ni dana{nji Zemunci 

se nisu potrudili (setili) da se u ovoj proslavi izbore za mesto koje im 

pripada. Zavi~ajni Muzej je odavno zatvoren, ali “kustoskinja” prima 

redovno platu. Politi~ari zaduèni za kulturu nisu dobili direktivu odozgo 

da smeju takve inicijative podnositi. Nije to Aleksandar Dub~ek, pa 

da mu se po hitnom postupku, preko no}i, da ulica i postavi plo~a. 

Ipak, ima jo{ dosta vremena da se uspavani a za takve aktivnosti 

pla}eni probude i ne{to organizuju. 

D.S. 

416



Dok je paramilicija izbacivala i maltretirala radnike 

“policija” je samo posmatrala... 

FORSIRANJE “DRINE” TRE]I PUT 

U ve~ernjim satima 16. oktobra ekipe od pripadnika INEX 

obezbe|enja u{le su nasilno u ,,Drinu", ,,Toplicu”, “Jadran" i ,,Belo 

jagnje" objekte UDP Dentral" sa obrazloènjem da ho}e da spre~ 

blokadu prostora pred sutra{nje prinudno iseljenje. Ovim ~inom spor 

zaposlenih UDP ,,Central" i JP ,,Poslovni prostor" Zemuna u{ao je u 

kriti~nu fazu, a u drugi plan je ba~ena su{tina spora u kome 

zaposleni skoro godinu dana uzaludno poku{avaju objasne da se 

radi o otima~ini poslovnog prostora u kojoj nekoliko pojedinaca ho}e 

da profitira na ra~un nekoliko desetina radnika koji bi ostali bez 

posla. 

Angaòvanje paramilicije, primena i zauzimanje slu`benih prostorija 

bez prisustva sudskog ivr{itelja je akt koji se moè porediti 

samo sa istim takvim postupcima iz vremena prethodnog reìma. 

Zloupotreba ovih pla}enika, predvo|enih Milanom Ili}em, iz JP 

,,Poslovni prostor", sramotno pona{anje policijske patrole koja je iz 

prikrajka posmatrala doga|aj i nije se me{ala u svoj posao, stvara 

jezovito ose}anje straha od povratka vremena kada smo svojim 

gradom hodali pognute glave. 

Tokom prepodneva u petak 17. okt.uz brojnu podr{ku policije 

izvr{eno je iseljenje UDP “Central” iz “Belog jagnjeta” i ,,Jadrana”, 

dok se u ,,Drini” i “Toplici” jo{ uvek nalaze zabarikadirani radnici. 

Advokat ,,Centrala” ce podneti krivi~nu prijavu protiv INEX bezbednosti 

koji su svoju akciju pravdali papirom bez pe~ata Suda, sa 

pe~atom JP ..Poslovni prostor”. U toku sino}ne akcije nekoliko radnika 

je lak{e povre|eno o ~emu postoje lekarska uverenja. 

U momentu zaklju~ivanja ,,Hronike” situacija je i dalje neizvesna 

u restoranu ,,Drina” a radnici o~ekuju da ce na slede}em sudskom 

ro~i{tu zakazanom za novembar sud presuditi u njihovu korist. 

Bilo kako bilo, biv{i direktor Milan Rali} je uspeo da uz pomo} sile 

svom 19.godi{njem sinu oslobodi lokal ,,Belo jagnje" koje je ovaj 

dobio na konkursu ,,Poslovnog prostora", bez obzira {to je prethodno, 

kao direktor ,,Centrala" vratio ovaj lokal ,,Poslovnom prostoru" 

,,zbog nerentabilnosti". Ova o~iglednost ,,muvanja", sukoba interesa 

i mogu}e korupcije svima je jasna, osim Sudu, Policiji, Op{tinskoj 

vlasti... 

D.S. 

417



Ne sti{avaju se strasti u UDP "Central" posle nasilnog 

zauzimanja nekoliko lokala 

KOMANDOSI U "DRINI" 

RADNICI NA ULICI 

Nasilnim upadom pripadnika firme "Ineks bezbednost" u objekte 

vi{edecenijskih zakupaca UDP "Central" i brutalnim prebijanjem 

radnika u prisustvu policijske patrole, u ~etvrtak 16. oktobra u 

ve~ernjim satima, ovo ugostiteljesko preduze}e ostalo je bez svojih 

restorana - "Drina", "Toplica", Jadran" i "Belo jagnje". Povodom ovih 

doga|aja, na Vanrednoj skup{tini radnika "Centrala", odrànoj u 

ponedeljak 20. oktobra, kojoj su prisustvovali i neki op{tinski 

funkcioneri, radnici su izneli dokazni materijal koji dovodi u sumnju 

verodostojnost dokumenta izdatog od strane Trgovinskog suda, a 

koji je posluìo predstavnicima JP "Poslovni prostor" da nenajavljeno 

izbace inventar i oduzmu lokale dosada{njem korisniku. Pe~atom 

neovereni dokument o izvr{enju, navodno izdat od strane 

Trgovinskog suda, ~iji je potpisnik sudija Gordana Aran|elovi}, radnici 

"Centrala" su prona{li u fascikli koju je na stolu "Belog jagnjeta", 

prilikom upada pripadnika "Ineks bezbednosti", zaboravio radnik JP 

"Poslovni prostor". U njoj je na|en i adresar sa imenima i brojevima 

mobilnih telefona vlasnika firme "Ineks bezbednost" Dragutina 

Jakovca, komandira OUP @eljka Bure i zaposlenih u "Poslovnom 

prostoru" koji su ozna~eni nadimcima: Cirke, Zoki i Marinko. Sve 

ovo, smatraju u "Centralu", nedvosmisleno upu}uje da iza 

angaòvanja pripadnika IB stoji JP "Poslovni prostor" i njihov direktor 

Neboj{a Simonovi}, te da je on bio u dogovoru sa policijom, iako 

su pripadnici obezbe|enja izjavili da ih je angaòvao predsednik SO 

Zemun dr. Vladan Jani}ijevi}. 

Kategori~no odbaciv{i izjavu pripadnika obezbe|enja, dr. Vladan 

Jani}ijevi} je rekao: 

- Tvrdim da Op{tina nikada nije iznajmljivala pripadnike "Ineks 

bezbednosti", pa ni sada. Prekr{ena je zakonitost od strane onih koji 

su ih iznajmili, kao i policije koja nije reagovala, jer to preduze}e nije 

registrovano za poslove koji su u nadle`nosti policije. U ovom 

slu~aju su zamenjene uloge sa sudskim izvr{iteljem i policijom. 

Dovodim u sumnju i verodostojnost dokumenta izdatog od 

Trgovinskog suda. Gotovo da sam siguran da odluka "Poslovnog 

prostora" ima i politi~ku konotaciju, {to }emo tek utvrditi. Zna se ko 

obi~no no}u radi premeta~ine, a treba imati u vidu i da je doga|aj 

tempiran za kraj nedelje, zaklju~io je Jani}ijevi} i obe}ao da }e 

zatraìti razgovor sa novim na~elnikom OUP Zemun. 

418


Sporan je i dokument koji je sa "Poslovnim prostorom", o vra}anju 

zakupljenih objekata, potpisao biv{i direktor "Centrala" Milan Rali} 

16. oktobra pro{le godine, pet dana po prestanku njegove funkcije, 

sluè}i se pe~atom preduze}a. 

Veroljub Jovan~evi}, predsednik Izvr{nog odbora SO Zemun i 

~lan Upravnog odbora JP "Poslovni prostor", obe}ao je sastanak UO 

sa predstavnicima "Centrala", na kome }e se preispitati nepravilnosti 

koje su dovele do ovog doga|aja, kao i valjanost dokumenta potpisanog 

od biv{eg direktora "Centrala". Kako Trgovinski sud tek 

treba da odlu~i o pravnoj odrìvosti ovog dokumenta, Jovan~evi} 

isti~e da je tokom predhodnih poku{aja iseljenja, insistirao kod 

Simonovi}a da odloì izvr{enje o iseljenju do odluke Suda, a tako|e 

je traìo i od policije da ne primenjuje silu, ve} samo da bude prisutna 

pri zakonskoj primopredaji objekata. Ovoga puta Jovan~evi}, iako 

~lan UO, nije bio obave{ten o akciji iseljenja. 

Jovan~evi} tvrdi da je upozoravao ~lanove UO i Neboj{u 

Simonovi}a, da ne objavljuju novi konkurs o zakupu objekata koje je 

Rali} vratio, ukoliko su dokumenti sa starim zakupcem pravno 

sporni, ali je Simonovi} dao uverenja da je sve zakonski ~isto. - @ao 

mi je {to je do{lo do nasilnog izbacivanja, jer niko od nas nije bio za 

to. Hteli smo da sa~ekamo odluku Trgovinskog suda, rekao je 

Jovan~evi}. 

Budu}i da su dolaskom Tome Miliki}a za direktora "Centrala", svi 

dugovi predhodne rukovode}e garniture prema "Poslovnom prostoru" 

izmireni, a u re{enju Trgovinskog suda se jo{ uvek "Central" 

tretira kao "du`nik" prema "poveriocu" JP "Poslovni prostor", a ne kao 

zakupac, {to bitno menja poloàj ovog ugostiteljskog preduze}a u 

budu}im odlukama Suda, radnici su zatraìli od Jovan~evi}a prisustvo 

njihove delegacije sednici UO JP "Poslovni prostor". Oni su izrazili 

sumnju da je Simonovi} predo~io ovom odboru pravu dokumentaciju. 

Parnica koja se vodi pred Trgovinskim sudom izme|u JP 

"Poslovni prostor" i UDP "Central" zakazana je za 12. novembar, ali 

se u "Centralu" boje da i ova kao i predhodna ne bude otkazana. 

Sudija Trgovinskog suda Gordana Aran|elovi} otkazala je prethodno 

zakazanu parnicu sa obrazloènjem da nema zapisni~ara i to u 

trenutku kad su radnici imali svedoka, policajca Besima Hadì}a, 

koji je trebalo da svedo~i o obijanju lokala "Jadran" od strane Milana 

Rali}a i Dalimira Banovi}a, u no}i izme|u 2. i 3. decembra pro{le 

godine. Tada ih je policija uhvatila na delu. 

Direktor JP "Poslovni prostor" Neboj{a Simonovi} zbog "prezauzetosti" 

nije se pojavio na Vanrednoj skup{tini "Centrala". 

SLOBODAN AVRAMOVI} 

419


Delegacija na sednici op{tinske vlade 

SELEKTIVNO LEGITIMISANJE 

Tro~lana delegacija radnika UDP "Central" prisustvovala je u ~etvrtak 

23.oktobra zatvorenoj sednici Izvr{nog odbora SO Zemun, na kojoj je 

jedna od ta~ka dnevnog reda bio i doga|aj od 16. oktobra. Za to vreme 

radnici su se okupili ispred zgrade Op{tine, daju}i podr{ku svojim predstavnicima 

pi{taljkama, trubama i udaranjem posluàvnicima, traè}i 

smenu rukovodstva UO "Poslovnog prostora". 

Posle zavr{ene sednice IO SO Zemun, Veroljub Jovan~evi}, predsednik IO, 

izneo je stav ovog tela da je problem UDP "Central" u nadle`nosti 

Trgovinskog suda ~ija se odluka mora sa~ekati. 

Policijska patrola legitimisala je za vreme protesta 23. oktobra, ispred 

zgrade Op{tine, jednu radnicu UDP "Central", zbog "uznemiravanja 

op{tinara za vreme njihovog radnog veremena". 

Zaposleni u UDP "Central" se pitaju zbog ~ega policija, iako je bila prisutna, 

nije legitimisala i pripadnike "Inex bezbednost" koji su 16. oktobra 

uve~e brutalno pretukli njihove radnike u toku njihovog radnog vremena. 

NAREDBA SA VRHA 

Danicu Ili}, poslovo|u restorana "Toplica" i predsednicu Skup{tine radnika 

UDP "Central", pripadnici IB su zatekli na radnom mestu i - pretukli. 

- Uleteli su kao komandosi i pretukli Branislava Mladenovi}a, ~lana UO 

"Centrala", kao i pomo}nika direktora Vukotu Tepav~evi}a. Njih deset je 

nasrnulo na mene i po~eli su da me udaraju, {utiraju i ~upaju za kosu. 

Gosti su izjavili da su se oni predstavili kao policija. Policija nije reagovala, 

samo nam je jedan od njih rekao da je to sa vrha nare|eno. Imam i 

lekarsko uverenje kakve su mi povrede nanete za vreme redovnog radnog 

vremena. Vukotu su pretu~enog izneli napolje. U nepe~atiranoj presudi 

Trgovinskog suda stoji da je iseljenje zakazano za 17. oktobar. Pitam se 

za{to su do{li 16. oktobra u 19:40. 

Slike govore kakav je odnos snaga policije 

i takozvanih “za{titara” 

420


"Hronika" broj 84/ 01. novembar 2003. 

ZAKON TOPUZA 

Ni{ta nije slu~ajno. Za~etak osnivanja paramilicija u biv{oj Jugoslaviji 

veè se upravo i za zemunsku firmu FITEP koja je me|u prvima dobila pravo 

da osim milicije i njeni slu`benici budu naoruàni. Ovaj model se, od portira 

sa pi{toljima polako {irio, a tokom rata po~etkom devedesetih dobio i 

monstruozne razmere. Svaki lokalni kabadahija je mogao da naoruà svoje 

jarane i da u svom zaseoku ili gradskom kvartu bude mali Bog – i zakon i sud 

i sudbina. Zbog takvih Juka, ]ela i Arkana i Luki}a koji su se kitili beretkama 

raznih boja mnoga je majka zaplakala. Po zavr{etku rata ovi stru~njaci za 

efikasno sprovo|enje ne~ije sile su se snalazili na razne na~ine. Neki su ostali 

u “specijalnim” jedinicama vojske i policije, neki se pozapo{ljavali kao 

telohranitelji, “body gard” u~itelji, neki su na brzinu ste~eni ratni plen 

pretvorili u legalni biznis. 

Kao jedan od novih u nomenklaturi biznisa pojavio se razvijeni “Fitepov” 

model preduze}a za poslove fizi~kog i tehni~kog obezbe|enja lica i imovine. 

Ali, to nisu vi{e oni portiri sa pi{toljima sa po~etka osamdesetih. Sada su to 

“komandosi” sa heklerima i radio vezama po uzoru na “junake” iz filmova. Po 

opisu poslova njihova uloga je pre svega defanzivna. Zna~i, oni su pla}eni od 

naru~ilaca da ~uvaju i brane. Ipak, od takve uloge do prelaska na ofanzivne 

zadatke bio je potreban mali korak. Za novac se radi sve. Tako ovi 

profesionalci po~inju da sluè i drugim interesima naru~ilaca, koji nisu samo 

odbrambeni. Po~inju da bivaju instrument sile za realizaciju poslovnih 

planova svojih nalogodavaca. Postaju aktivni i ofanzivni. 

Prve upotrebe ove vrste zabeleène su sredinom devedesetih upravo u 

slu~ajevima kada su direktori, ili kupci poslovnih prostora, izbacivali radnike 

na ulicu. Setimo se “Elektrotehne” u Knez Mihajlovoj. Da to nije bio 

specijalitet samo omraènog reìma, ve} 6. oktobra je pokazao budu}i 

ministar pravde Vladan Bati} kada je sa “specijalcima” okupirao “Galeniku”. 

Najnoviji doga|aj u Zemunu, sa izbacivanjem radnika “Centrala” iz ~etiri 

njihova lokala, jo{ jedan je primer ove vrste deljenja pravde koje mora da 

bude predmet interesovanja i me|unarodnih institucija za za{titu ljudskih 

prava. Ali, za razliku od svih drugih slu~ajeva kada su naru~ioci bili privatna 

lica, ovog puta se, opet po prvi put, i to opet u Zemunu, kao naru~ilac javlja 

Javno komunalno preduze}e kome je osniva~ Skup{tina op{tine. Dodu{e, 

prethodna vlast je to radila bez posrednika, “vlastoru~no”. Setimo se kako je 

Vojislav [e{elj kao predsednik op{tine, li~no obio katanac i izbacio na ulicu 

najstarije udruènje gra|ana Zemuna, Srpsku zanatlijsku peva~ku i 

prosvetnu zadrugu. Dana{nji to ~ine druga~ije, ne}e da prljaju ruke - kod ìve 

421


milicije angaùju paramiliciju da u njihovo ime, bez sudskog izvr{itelja i 

organa policije upadaju, ulaze u sukob za zaposlenima… dele pravdu. Da 

apsurd bude ve}i, najodgovorniji, nalogodavac, Neboj{a Simonovi}, je 

pravnik, i uz to predsednik op{tinskog odbora stranke koja se zove 

Demokratska. Sramota za Pravni fakultet i sramota za Demokratsku stranku. 

Osim gaènja prava i zakona u ovom slu~aju postoji jo{ jedna, dimenzija, 

mnogo teà i poraznija. 

înjenica je da je UDP “Central” u agoniji i da je neizbe`na sudbina 

njegove privatizacije. Da je to posledica dugogodi{njeg nemara samih 

radnika, poslovo|a i direktora. Od kojih su neki verovatno na ra~un tavorenja 

svog lokala i cele firme, li~no profitirali. “Central” jeste neizle~ivi bolesnik i 

kraj njegove agonije vidi se samo u promeni vlasni{tva. 

Ali, {ta je ~in ovakvog otimanja ~etiri lokala “Centralu” nego isto {to i 

skidanje sata sa ruke, zlatnog prstena, ili ~ak va|enje nekog vitalnog organa 

koji se moè dobro prodati za transplantaciju, sa umiru}eg, ali jo{ uvek ìvog 

bolesnika! Za ovakav ~in te{ko je na}i prave izraze. [ta tek re}i o biv{em 

direktoru Milanu Rali}u koji je u petak popodne ~astio pi}em po zemunskim 

kafanama jer je “akcija uspe{no izvedena” i zato {to }e njegov sin preuzeti 

“Belo jagnje”!? O moralnom liku ovog ~oveka, i nekih izvr{ilaca iz Poslovnog 

prostora koji su promenili sve partije od SK preko SPS, JUL-a i radikala do 

stranaka DOS, treba kona~no govoriti javno. 

Razlog za dizanje ovog glasa je mra~na, orvelovska sudbina koja nam 

preti od ljudi crnih u du{i, koji nare|uju ljudima u crnim kombinezonima da 

zavode red u njihovom interesu. 

Nije valjda da takozvana “poslednja vremena” tek dolaze. D.S. 

EPILOG 

Ugostiteljsko preduze}e “Central” je u 

tu`bi protiv JP “Poslovni prosotor” zbog 

oduzimanja ~etiri lokala dobilo spor sa 

od{tetom od oko 40 miliona dinara. U 

me|uvremenu, DP “Central” je privatizovan, 

prodat za oko 120 miliona dinara, 

tako da }e ova od{teta dobro do}i novom 

vlasniku. 

422



Blokada ra~una Javnog preduze}a "Poslovni prostor" 

kao posledica izgubljenog spora. 

Kamate ve} prestigle glavnicu 

]UTANJE "BRI[E" KRIVICU 

Blokiran je poslovni ra~un Javnog preduze}a "Poslovni 

prostor" kao posledica izgubljenog spora zbog bespravnog 

ugovora iz 1998. godine o prodaji tavana od Op{tine Zemun - 

tako je glasila agencijska vest, objavljena krajem pro{le nedelje 

u dnevnoj {tampi. 

Tragom ove vesti "Hronika" je ispitala detalje ovog slu~aja i 

do{la do ~injenica koje ne bi smele nikoga da ostave ravnodu{nim. 

Pre svega, nije re~ o tavanu, nego o placu povr{ine 804 m2 

koji se nalazi na granici Zemuna i Novog Beograda, u 

Tvorni~koj ulici, pored Salona "D". Plac je 19. oktobra 1998. za 

400.000 dinara (tada oko 58.000 DEM) kupio Pero û~kovi} iz 

Beograda, vlasnik preduze}a "Predasa". Ugovor o kupoprodaji 

je u ime JP ZIPS potpisao Momir Markovi}, direktor. Posle 

toga nastupila je zima, istorijski doga|aji od Rambujea do 

NATO bombardovanja, tek, kad se sve smirilo, û~kovi} je 

poku{ao da u|e u posed kupljenog placa. Ali, nastali su problemi 

sa adinistracijom ZIPSa, pa je tek 7. avgusta 2000. godine 

dobijena potvrda da su sredstva zaista upla}ena na ìro ra~un 

op{tine. Posle toga, usledili su opet istorijski doga|aji, promena 

vlasti, a Pero û~kovi} je bio ne malo iznena|en kad je 

ustanovio da plac koji je kupio uop{te nije bio u "pravu 

kori{}enja i raspolaganja" SO Zemun, ve} Zavoda za izgradnju 

grada Beograda. Dakle, JP ZIPS mu je prodao tu|u imovinu, 

a ugovor je bio bespravan. û~kovi} nije mogao zbog toga 

da u|e u posed na placu koji je "kupio", to jest za koji je uplatio 

na ra~un op{tine Zemun. 

Usledila je, po~etkom 2001. godine, tu`ba kod êtvrtog 

op{tinskog suda za povra}aj upla}enih sredstava, naravno, sa 

pripadaju}im zakonskim zateznim kamatama. Na sumu od 

400.000 dinara, to je iznosilo izme|u 40 i 50 hiljada dinara 

mese~no. 

Zajedno sa svojim advokatom @eljkom Milo{evi}em 

o{te}eni û~kovi} je u JP "Poslovni prostor" obavio razgovor 

sa direktorom Neboj{om Simonovi}em, sa predlogom da se 

423


{to pre poravnaju kako op{tina ne bi ulazila u nepotrebne 

gubitke rastom iznosa za kamatu. Po re~ima û~kovi}evog 

advokata Simonovi} je izbegao dogovor i obe}ao "da }e se 

javiti" kad se konsultuje sa Upravnim odborom. Vreme je prolazilo, 

Simonovi} se nije javljao, kamate su rasle. Prvostepena 

presuda 13.maja je u potpunosti naloìla tuènoj strani - JP 

"Poslovni prostor" da izmiri svoje obaveze prema o{te}enom 

Peri û~kovi}u, i glavnicu i kamate. Uprkos tome, op{tina 

Zemun je uloìla àlbu, ali i tu`beni zahtev za poni{tenje 

Ugovora koji su proglasili za "nemoralan". Nije jasno za{to se 

direktor "Poslovnog prostora" Simonovi}, ina~e pravnik, 

odlu~io za odugovla~enje postupka, jer, dobijaju}i na vremenu, 

rastao je gubitak na kamatama. Kona~no, kad je 27. 

novembra stavljena ta~ka i zatraèna blokada poslovnog 

ra~una i prinudna naplata, dug je iznosio ta~no 3.750.015,90 

dinara, ili dana{njih 55.147 evra. 

Prostom ra~unicom vidi se da je na upla}enih 58.00 DEM 

kamata iza{la za malo jo{ toliko. 

Iz ovog slu~aja na povr{inu izlaze dva drasti~na dela protiv 

dràvne imovine sa velikim {tetnim posledicama. Prvo, 

krivi~no delo direktora ZIPS Momira Markovi}a koji je u 

praksi sprovodio politiku radikalske vlasti rasprodaje svega 

pa i tu|eg, i direktora JP "Poslovni prostor" Neboj{e 

Simonovi}a koji je blago re~eno nesavesnim poslovanjem u 

javnim poslovima, ili ne~injenjem radnji na koje je obavezan, 

naneo {tetu imovini op{tine Zemun. I jedno i drugo delo se 

moè ve{ta~enjem izraziti u iznosima dinara, ili evra. Koliko 

je to u godinama trebalo bi da kaù pravosudni organi. Momir 

Markovi} je zbog ovog i mnogih drugih sli~nih dela proveo 

mesec dana u istra`nom zatvoru. Pitanje sudskog epiloga, njegovih 

sau~esnika i nalogodavaca ne sme da bude ometeno 

nikakvim politi~kim razlozima. Neboj{a Simonovi} bi samo 

zbog ovog slu~aja morao sam da podnese ostavku. Me|utim, 

njegov moralni obraz je poznat kao obu}arski |on, i on to 

ne}e u~initi. To ne}e od njega zatraìti ni njegove kolege iz 

Upravnog odbora, Predsedni{tva SO Zemun, odborni~ke 

grupe, op{tinskog odbora demokratske stranke ~iji je 

predsednik. 

Javni tuìlac bi trebao po slu`benoj du`nosti, na osnovu 

teksta objavljenog u novinama, da preduzme zakonske radnje. 

Ili }e i on, kao Simonovi}, da se opredeli za "ne~injenje" 

radnji na koje je obavezan"… 

D.S. 

424


BI]E JO[ BLOKADA 

Kako "Hronika" saznaje sli~nih slu~ajeva, manje ili vi{e drasti~nih 

od ovog, ima jo{ desetak - onih za koje se zna. 

Koliki }e kona~ni ceh platiti op{tina Zemun za prevare radikala i 

nemar "demokrata" jo{ uvek se ne zna. 

RAÛN STALNO PRAZAN 

Posle blokade ra~una i naplate oko 950.000 dinara, op{tina na 

ovaj ra~un ne upla}uje sredstva od prihoda poslovnog prostora, 

èle}i da izbegne prinudnu naplatu. Ili da opet dobije u vremenu. 

Plac pored Salona “D” je jo{ uvek prazan 

425



Ko je tri godine krio od javnosti Ugovor Srpske 

radikalne stranke i JP ZIPS od 6. oktobra 2000. g. 

NAPRAVILI UGOVOR SAMI SA SOBOM 

Jedan od funkcionera iz najuèg rukovodstva op{tine 

Zemun, pre nekoliko dana nam je sa neskrivenim revoltom i 

re~ima "To je stra{no" pokazao dokument iz vremena 

radikalske vladavine. - Tek pre nekoliko dana sam dobio 

fotokopiju Aneksa Ugovora o dugoro~nom zakupu poslovnog 

prostora Magistrata izme|u JP ZIPS i Srpske radikalne 

stranke. Ovaj aneks je sklopljen 6. oktobra 2000. godine, 

dakle dan posle stvarnog pada Milo{evi}evog reìma. Iako 

sam bio informisan o malverzacijama radikala koji su sami sa 

sobom, kao zakupodavci i zakupci, sklapali razne ugovore, 

sam dokumenat koji sam tek sada dobio, njegov "pravni jezik" 

i logika su zapanjuju}i. Mislim da bi javnost morala da se sa 

tim upozna, preporu~io nam je ovaj funkcioner i dao fotokopiju. 

Aneks je sklopljen na ugovor o zakupu Magistrata, koji je, 

kao {to je poznato, renoviran i opremljen od para iz op{tinskog 

budèta. Radikali su, u isto vreme kad su zgradu 

Narodnog pozori{ta izdali Madlenijanumu na 30 godina po 

ceni od 170 dinara po kvadratu, sebi izdali Magistrat po ceni 

od 1,57 dinara po kvadratu, smatraju}i verovatno da je to 

primer po{tenja. Ali, shvativ{i da gube vlast, u poslednji ~as su 

Aneksom koji su potpisali Vojislav [e{elj u ime stranke i 

Momir Markovi} u ime JP ZIPS, sredili da se i kompletan 

kancelarijski name{taj i oprema, kupljeni op{tinskim parama, 

prenesu u vlasni{tvo SRS. 

Da pojednostavimo - Radikali su kao zakupci (podstanari) 

Magistrata i dvori{ta godinu i po dana posle po~etka radova 

na Tr`nom centru bili toliko velikodu{ni da ustupe Op{tini 

(Zakupodavcu ili "Gazdi") deo dvori{ta koje su zakupili, kako 

bi ova divlja gradnja mogla da se legalizuje. Preuzeli su 40 

radnika JP ZIPS, ustvari telohranitelja i radnika obezbe|enja, 

novinara "Velike Srbije", dakle partijskih ljudi koji su do tada 

bili na dràvnim (op{tinskim) jaslama, a za uzvrat ih je 

op{tina (zakupodavac ili "gazda") nagradila poklonom - 

kancelarijskim name{tajem i kompjuterskom opremom. âk 

su i pravo podzakupa preneli na sebe - to jest svoju partiju! 

426


Ovakav primer radikalskog po{tenja nije verovatno 

zabeleèn u praksi odnosa izme|u dràve i bilo koje partije u 

svetu. Najskandaloznije je {to je sa svim ovim ~injenicama 

bilo upoznato êtvrto op{tinsko javno tuìla{tvo koje ni{ta 

nije preduzelo ni po slu`benoj du`nosti kod o~igledne plja~ke 

dràvne imovine. 

Tu`no je da je vlast koja je u Zemunu dobila poverenje 

gra|ana u septembru 2000. upravo zbog ovakvih zloupotreba, 

ostala neobave{tena i nemo}na da ispuni obe}anja i zadovolji 

pravdu. 

I dok se lideri stranaka biv{e demokratske opozicije trude 

da vode "pozitivne kampanje", da budu "korektni", da nikoga 

ne napadaju, radikali se busaju u svoje po{tenje i obe}avaju 

da }e nam ako oni pobede biti "radikalno bolje". Kud }e bolje 

od onog {to smo od njih ve} doìveli u periodu vladavine sa 

Slobodanom Milo{evi}em!? 

Z.H. 

KO RAZUME - SVAKA MU ÂST 

Dokumenti najbolje govore sami za sebe, pa da citiramo: 

"^lan 1 

Zakupac i zakupodavac su se sporazumeli da se iz predmeta 

zakupa trajno izuzme deo pripadaju}eg dvori{ta zgrade u povr{ini 

1.125 m2 tako da u zakupu ostane deo pripadaju}eg dvori{ta u 

povr{ini od 399,4 m2, na katastarskoj parceli broj 162 KO Zemun, 

kao i da zakupac preuzme u radni odnos 40 (~etrdeset ) radnika 

javnog preduze}a "Zips". 

Deo izuzetog pripadaju}eg dvori{ta zakupodavac }e ustupiti 

tre}em licu za izgradnju poslovno tr`nog centra. 

Sastavni deo ugovora je skica dela pripadaju}eg dvori{ta koji se 

izuzima i dela koji ostaje u zakupu, kao i spisak radnika koje 

zakupac preuzima. 

^lan 2 

Na ime naknade za izuzimanje dela pripadaju}eg dvori{ta, i 

obaveza koje je zakupac preuzeo na osnovu ^lana 1. ovog ugovora 

zakupodavcu prestaje pravo kori{}enja pet kancelarija u 

prizemlju zgrade i predaje zakupcu u vlasni{tvo kancelarijski 

name{taj i opremu koje je zakupodavac ustupio zakupcu odlukom 

Upravnog odbora broj 01-94 od 12.01.1999. godine, odlukom 

Upravnog odbora br. 01-08. od 16.02.2000. godine i odlukom 

Upravnog odbora broj 01-42 od 22.05.2000.godine. 

Zakupodavac se tako|e odri~e u korist zakupca i prava iz ^lana 6 

ugovora o dugoro~nom podzakupu br. 03-337 od 12.08.1999. 

godine." 

427



Nosilac liste demokrata Boris Tadi} 

u kratkom roku dva puta posetio Zemun 

KO JE ZABORAVIO DA OBAVESTI 

PREDSEDNIKA JANI]IJEVI]A 

Tokom protekle nedelje Boris Tadi}, nosilac liste 

Demokratske stranke, dva puta je boravio u Zemunu. Prvi 

put, u subotu 13. decembra pro{etao se Zemunskom pijacom 

i Kejom oslobo|enja. Drugi put, u ponedeljak u 16 ~asova 

odrào je, predizborni govor u sali SO Zemun. 

Ova vest bi bila sasvim obi~na da se iza nje ne krije i jedna 

vrsta malog skandala koji nije samo unutarstrana~kog 

zna~aja. Naime, predsednik SO Zemun dr Vladan Jani}ijevi}, 

ina~e ~lan Demokratske stranke, u oba slu~aja nije bio 

obave{ten niti pozvan da se sretne sa Tadi}em, ni kao ~lan 

stranke, ni kao predsednik op{tine. Borisu Tadi}u doma}ini 

su bili potpredsednik SO Aleksandar Ra`natovi} i direktor JP 

"Poslovni prostor" i predsednik op{tinskog odbora DS 

Neboj{a Simonovi}, u dru{tvu potpredsednika SO Radomira 

Glu{ca iz Gra|anskog saveza. 

Ipak, dr Jani}ijevi} je pre po~etka tribine iza{ao za govornicu 

i kratko pozdravio gosta, nagla{avaju}i da to ~ini zato {to 

je to osnovni red u ku}i u kojoj je on doma}in. Posle toga 

predsednik SO je seo u publiku, u klupe u zadnjim redovima. 

Ovo je bila jasna poruka Tadi}u i svima prisutnima da ne{to tu 

ne valja. 

Nosilac liste DS Boris Tadi} o~igledno nije bio upoznat sa 

lokalnim prilikama, pa se prepustio organizatorima. 

Pojavljivanje u javnosti, na zemunskim ulicama, trgovima i 

{etali{tima, u dru{tvu kompromitovanih lokalnih politi~ara, 

sigurno mu ne}e sluìti na ~ast, a {to se ti~e predizborne kampanje 

moè imati samo kontraproduktivan rezultat. 

Na àlost, ne}e biti vremena da se kao u slu~aju Nede 

Arneri} Boris Tadi} izvinjava Zemuncima i kaè kako "nije 

znao". 

428


Ne samo radnici Galenike "Plastika", nego i mnogi 

sugra|ani, me|u kojima i demokrate, dobro znaju za mnogobrojne 

politi~ke i poslovne gafove ovog tandema. Zapisi o njihovim 

delima su sre}om zapam}eni na stranicama "Hronike" 

tokom protekle tri godine. Posle izbora neki do sada prezauzeti 

politi~ari i funkcioneri ima}e vremena na pretek da listaju}i 

stare brojeve "Hronike" potraè odgovor na mnoga 

pitanja koja }e ih posle izbora ostaviti u ~udu. 

D.S. 

Za uspomenu i dugo se}anje na vreme kada su 

pogaèna obe}anja i izneverene nade 

429


EPILOG 

U septembru 2004. godine, na lokalnim 

izborima, Srpska radikalna stranka se u 

Zemunu vratila na vlast. 

Direktor JP “Poslovni prostor” i predsednik 

OO DS Zemuna Neboj{a Simonovi} 

je po~etkom 2006. godine dospeo na 

stranice crne hronike. Za njim je raspisana 

poternica zbog vi{e prevara, a za 

njim tragaju i policija i kriminalci kojima 

duguje novac. Izgubio se negde u belom 

svetu u pratnji mlade sekretarice. 

Radikali u Zemunu demokratskoj opoziciji, 

kad god ih prozivaju za njihova 

nedela, zapu{e usta sa slu~ajem Simonovi}. 

Politi~ari imaju svoju logiku i misle 

da je bolje }utati i dràti stare pri~e pod 

tepihom nego da se “kalja ugled” njihove 

Partije. 

Mo`da jo{ uvek ima nade se prljav ve{ 

opere javnim pokazivanjem i izvinjenjem 

gra|anima. Da bi se moglo pogledati u 

o~i i iza}i “na crtu” onima koji na laì, 

prevari i korupciji zasnivaju svoju vladavinu. 

430

RAD OP[TINSKE UPRAVE I JP ”POSLOVNI PROSTOR”

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?