košnica rodna voja - Beekeeping Dragoslav

str 241-246, Niška Matica br.
10, 11, 12, i 13/99, kao i u
Poljoprivrednom kalendaru za
2000. godinu Španskom
ĉasopisu Vida Apicola 2002 i
sl.). Ova tema je obraĊena u
ovoj skripti.
METODA – KAO KRITIKA
DOSADAŠNJIH METODA
Dosadašnji realni uslovi pĉelarenja
sa varoom i nekim
drugim okolnostima (prskanje
voća insekticidima, prskanje
protiv komaraca i dr) idu na
štetu brojnosti-jaĉini pĉelinjeg
društva, ĉime se narušava
biološka celina u odnosu na
mlade pĉele prema starijima
koji treba da bude 2 : 1 u
korist mladih, kućnih pĉela, a
time pĉelinje društvo-organizam
slabi i postaje podloţan
raznim bolestima (nozema,
ameriĉka truleţ, evropska truleţ,
kreĉno leglo i dr). Široko
je prihvaćena metoda ojaĉavanja
samo jednog pĉelinjeg
društva koje predstavlja najsavremeniju
proizvodnu laboratoriju
za pĉelinje proizvode, na
raĉun drugog ili trećeg
pĉelinjeg društva, koji postaju
pomoćna (u savremenoj -
19
najnovijoj tehnologiji za tako
nešto ne postoji opravdanje).
U bivšoj Jugoslaviji, odnosno
sada u svim bivšim republikama
postoje pĉelari koji se
deklarišu da pĉelare sa 100,
200 i više košnica, a sele,
odnosno pripremaju samo 1/3
do najviše 1/2 za pašu, a ostatak
ostavljaju na oporavak.
Takvo rešenje napravljeno je
iz potrebe ili liĉnih iskustava i
znanja pĉelara t.j. nepoznavanja
boljih rešenja za stvaranje
vrlo jakih društava i dobijanja
većih prinosa. Ovakvo pĉelarenje
i nije tako loše, ali ima
mnogo slabosti, a to su što:
traţi više od dvostrukog
ulaganja u kupovini košnica,
više rada i ţrtvovanja pĉelara i
pri pojaĉavanju proizvodnih
društava leglom, narušava se
prirodna biološka celina društva
i potstiĉe ih prirodnom
rojenju, što za pĉelara pretstavlja
nepopularno krajnje rešenje,
a rezultat toga je šteta u
koliĉini pĉelinjih proizvoda i
velikog oduzimanja vremena,
a znamo, da je vreme novac.
Za prevazilaţenje ovih nedostataka,
koji su jako bitni za
pĉelara, a u potrazi za boljim