You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
- 7 0 - Savremeni principi p~elarewa 2<br />
KKaavveezzii kkoojjii ssee ppoossttaavvqqaajjuu iizzmmee||uu<br />
rraammoovvaa : Kavezi koji se mogu staviti<br />
izme|u ramova bez uklawawa jednog rama<br />
imaju mnogo argumenata koji ih preporu~uju.<br />
Jedan, preporu~en od<br />
Asocijacije za proizvodwu matica u<br />
Belgiji, je 70 nn dug sa promerom od 18<br />
nn. Kao poklopci na krajevima se mogu<br />
koristiti poga~a ili ~ak i mati~waci.<br />
Mont-Jovetovi, Ro{fusovi i Slajdovi<br />
kavezi mogu da se koriste dvojako, i za<br />
dodavawe matica, i kao negovali{ta zrelih<br />
mati~waka. U svetu je najpoznatiji<br />
kavez koji je dizajnirao Njmmfs. Gapriovi i<br />
Mont-Jovetovi kavezi su tako|e kvadratni.<br />
Mo`e se iskoristiti metalna mati~na<br />
re{etka da se napravi kavez urezan u<br />
satono{u, tako da je zaista neprimetan.<br />
AAuuttoommaattsskkoo oosslloobbaa||aawwee: Potreba<br />
uznemiravawa dru{tva po<br />
drugi put da bi se matica<br />
pustila iz kaveza, ili<br />
ponovno putovawe do<br />
udaqenih p~eliwaka<br />
je eliminisana<br />
automatskim<br />
kavezima gde<br />
p~ele osloba|aju<br />
maticu. Vilkins<br />
(1870) je na jednom<br />
kraju kaveza<br />
postavqao sa}e sa medom,<br />
~ijim konzumirawem su<br />
p~ele osloba|ale maticu za dan ili dva.<br />
Eppmjuumf je koristio cilindri~an kavez<br />
sli~an kavezu Dbsfz-a i Csbdlfuu-a<br />
napravqen uvijawem `i~ane mre`e duge<br />
10 dn oko dr{ke za metlu i sa zatvarawem<br />
oba kraja. Jedan kraj je imao deo dr{ke od<br />
metle du`ine 2 dn, a na drugom od 7,5 dn sa<br />
rupom pre~nika 6 nn izbu{enoj kroz<br />
sredinu i slu`ila je za puwewe poga~om.<br />
Tokom perioda kori{}ewa poga~e,<br />
dru{tvo naj~e{}e prihvati maticu.<br />
Njmmfs-ov kavez se jo{ uvek prodaje<br />
u evropskim prodavnicama p~elarske<br />
opreme, iako je jo{ Njmmfs! opisao verziju<br />
istog koju je osmislio K/T/!Dbmmcsfbui. Dva<br />
kaveza koje su nezavisno opisali I/D/<br />
Lbvu{ i K/X/! Qfufstpo je koristio Lethem<br />
kao osnovu za poboq{awe Njmmfs-ovog<br />
kaveza.<br />
DDaaqqiinnsskkoo oosslloobbaa||aawwee mmaattiiccee oodd<br />
ssttrraannee pp~~eellaarraa : X/! Dbss i „Sfogfsxtijsf<br />
Cff.Lffqfs“ su eliminisali uznemiravawe<br />
zbog osloba|awa matice tako {to su<br />
povezali `icu za vratanca wihovih kaveza<br />
i otvarali su ih povla~ewem iste van<br />
ko{nice (1875). M/!Tvuumjgg je wegovu verziju<br />
bazirao na logici da je svako saglasan da<br />
se osloba|awe matice mora da obavi uz<br />
{to mawe uzbu|ivawe dru{tava (1877).<br />
H/X/! Efnbsff! (1882) je tako|e `icom<br />
otvarao kavez povla~ewem kroz otvor<br />
ko{nice.<br />
PPrriinncciipp BBmmmmffzz.DDiibboouusszz : Dibousz<br />
je svoj kavez pokazao F/G/! Buxbufs-u 1902.<br />
ili 1903. i on je opisan u kwizi „Tusbz<br />
Tusbx“ koju je napisao Njmmfs 1904. Su{tina<br />
je u tesnom prolazu sa metalnom mati~nom<br />
re{etkom ili `icom (Bmmfz je napravio<br />
otvor od 4 mm u `i~anoj mre`i), ispuwen<br />
poga~om koju p~ele pojedu za nekoliko<br />
~asova, ali mati~na re{etka<br />
spre~ava izlazak matice. Teorija<br />
je da p~ele ne}e o{tetiti<br />
maticu, ve} }e je hraniti i negovati.<br />
Kada se drugi, du`i prolaz,<br />
ispuwen ve}om koli~inom<br />
poga~e, oslobodi za 2 dana, matica<br />
}e iza}i iz kaveza.<br />
„Matica se ne smatra<br />
dodatom dok ne od{eta me|u<br />
p~ele. Ako je u kavezu, ona je<br />
mo`da u poziciji da bude prihva}ena,<br />
ali }e prihvatawe da se dogodi tek<br />
po wenom izlasku iz kaveza. Ako se ona<br />
odjednom na|e me|u p~elama, mo`e da se<br />
uznemiri, ubrza pokrete, i p~ele }e je<br />
uklup~ati. Ali, kada p~ele dolaze jedna<br />
po jedna, doga|awa skre}u na pravi<br />
kolosek (K/!Tnjui, 1921.)“.<br />
Opisano je nekoliko varijacija<br />
automatskih kaveza koji se mogu upotrebqavati<br />
kod Bmmfz.Dibousz-jeve tehnike<br />
(Snelgrov, 1940., Aspera, 1909., Ajdeal,<br />
1927., Mont-Javet, 1937., Smit, 1938. i dr.)<br />
KKaavveezzii kkoojjii ssee uubbaaddaajjuu uu ssaa}}ee :<br />
Postoji jedan op{ti problem svih kaveza<br />
ove vrste. Mora se koristiti kakva traka<br />
za wihovo pri~vr{}ivawe, kako ne bi<br />
spali sa rama. ^esirovqev `i~ani<br />
podupira~ je mo`da dobro re{ewe. Manli<br />
je tunel kroz koji matica treba da iza|e
Change language