NEDELJNE TABOO VESTI - BROJ 51 (.pdf)

uiosvetu marketinških komunikacija
Važna ispravka!
Jedan zarez
Grey Worldwide
prvi, ali...
Korektorskom greškom, u
50. broju NTV-a objavljeno
je da je Grey Worldwide ostvario
ukupan prihod od
127.572.589 evra a trebalo je
da piše 12.757.259 evra.
Izvinjavamo se Agenciji
Grey Worldwide, čitaocima i
konkurenciji.
Udarne vesti
Održana XIX sednica Saveta suizdavača časopisa TABOO
Ubrzati rad na sajtu
Marketinški događaj godine
Beograd, 31. oktobra
2008. godine
U prijatnoj atmosferi i iskazanom gostoprimstvu gospodina Marina Šimurine, u prostorijama Agencije za oglašavanje sa
potpunim servisom (full service) Grey Worldwide, održana je XIX redovna sednica Saveta suizdavača časopisa TABOO (41
članica).
Radilo se po predloženom dnevnom redu:
1. Analiza uređivačke politike časopisa
TABOO – u i o svetu marketinških komunikacija, i
NEDELJNIH TABOO VESTI.
2. Utvrđivanje propozicija za izbor laureata 2008. godine prema rezultatima poslovanja u 2007. godini (firme) i zapaženim
aktivnostima u 2008. godini (31. oktobar 2007 – 31. oktobar 2008) – pojedinci.
Materijal za diskusiju bio je objavljen u NTV broj 48 od 8. maja (stranice 1 i 2).
Predlog Vladimira Čeha da se dopuni dnevni red sa mogućnošću i potrebom da se organizuje Festival marketinških
ostvarenja ZLATNI PETAO 2008 Savet nije prihvatio (predlog je da se ta tačka pripremi za XX sednicu Saveta planiranu da
se održi krajem septembra).
Osnov za diskusiju, pored uvoda datog od strane glavnog i odgovornog urednika oba časopisa, bila je i pisana poruka
gospodina Miše Lukića, predsednika Upravnog odbora oglasne agencije (sa punim servisom) Leo Burnett:
NTV je prevazišao moja očekivanja i svakim danom je sve bolji. Ako ima neka stvar koja se može popraviti, onda je to
dizajn (kako u pisanom tako i u elektronskom izdanju), a ono što je još važnije – potruditi se da NTV postane još aktuelniji.
Na primer, mislim da bi mnogi voleli da iz prve ruke saznaju informacije o pitchevima (pre desetak dana je bio pitch za
Državnu lutriju Srbije na kome je učestvovalo 12 najrenomiranijih agencija u zemlji, a pitch je dobila nepoznata agencija Full
House, tako da bi bilo interesantno pitati klijenta i agencije koje su učestvovale šta je razlog takvog ishoda). U svakom slučaju,
sve pohvale i još jednom, čestitam!!!
Što se tiče Marketinškog događaja godine, saglasan sam da se usvoji tvoj predlog razdvajanja kategorija Najveća agencija
po ukupno ostvarenom prihodu i Najveća agencija po neto ostvarenom prihodu.

Članovi Saveta, diskutujući o uređivačkim politikama
i njihovim realizacijama, jedinstvenog su mišljenja
da će najmerodavniju ocenu izneti pretplatnici – njihov
rast ili pad.
Sugestija je članova Saveta da se, što je pre moguće,
postavi sajt ne samo sa sadržajem oba izdanja, već svih
aktuelnih vesti i događanja iz sveta marketinga.
Istaknuta je sugestija da se uvede blog (elektronski
dnevnik), u početku sa autorima iz reda članova Saveta
kako bi, vremenom, to postala tribina učesnika na tržištu
marketinških usluga, ne samo iz Srbije.
Ponovljen je stav da časopis TABOO bude kvartalno
izdanje (zaključak sa XVIII sednice Saveta od 17. decembra
prošle godine), uz preporuku da u njemu bude
što više stručnih radova (iz teorije i prakse), sa predstavljanjem
uspešnih poslovnih slučajeva (case study),
kao i što kvalifikovanijeg „prevođenja” stranih reči i
izraza na srpski jezik.
Sa pažnjom je prihvaćena sugestija Marina Šimurine
da se pristupi formiranju profesionalnog „muzeja”
oglasnih poruka i sredstava. Prihvaćen je zaključak da
TABOO pristupi izradi elaborata o osnivanju, ciljevima,
radu, finansiranju, do načina korišćenja arhive.
NTV 2
Liderska pozicija u kontinuitetu
Direct Media
neprikosnovena
Direct Media, specijalizovana agencija
iz Beograda za zakup i planiranje
oglasnog prostora, već više godina čuva,
i snažno razvija, lidersku poziciju u ovoj
grupaciji marketinških agencija.
Prema preliminarnim podacima NBS
za 2007. godinu, ukupan prihod iznosi
5.284.798.000 dinara (oko 66 miliona evra
– prosečna vrednost srednjeg kursa
u 2007. godini 1 evro=80,04 dinara).
Dobit pre oporezivanja povećana je sa
286 u 2006. godini na 380 miliona dinara
u 2007. godini (oko 33%).
Udarne vesti
Podignimo čaše...
Učesnici sastanka
Na XIX sednici Saveta učestvovali su:
GfK (Marijana Agić-Molnar),
MASMI (Milina Petković),
MARCONS (Tomislav Mićović),
MASS MEDIA (Đorđe Glamočlija),
ROADSTAR RADIO i EUROPEN GROUP (Vladimir Čeh),
PROFILE (Marko Nikolić),
GREY WORLDWIDE (Marin Šimurina),
McCANN ERICKSON GROUP (Vanda Kučera),
ALMA QUATTRO (Kosanče Dimitrijević),
STRATEGIC MARKETING (dr Jasna Milošević),
MEDIA HOUSE (Slavica Šimić),
OVATION BBDO (Dragoslav Ilić), i
MARK-PLANETAK (Žozef-Ivan Lončar).
Generalno, druga tačka u delu koji se odnosi na pojedince, zaključena je da se opišu karakteristike koje bi trebalo da krase
potencijalnog laureata, kako bi Savet na narednoj sednici, na osnovu usvojenih propozicija, doneo odluku o izboru ovogodišnjih
dobitnika.
Potvrđeno je da će se Marketinški događaj godine održati 31. oktobra.
(Komentar redakcije: „Nepoznata” firma, pobednik pitcha kod Državne lutrije Srbije zove se FULLHOUSE GROUP iz Beograda. Osnovana je 19.
septembra prole godine. Direktorka je Ivana Radan (bivša visoko pozicionirana direktorka u agenciji McCann Erickson). Sedište je u Ulici gospodara
Jovana broj 65/3.
Ostvareni ukupni prihod u 2007. godini je 27,3 miliona dinara.
Već u prvih tri ipo meseca prošle godine ostvarena je dobit od 7,1 milion dinara)
Slatki jubilej
Redakcija časopisa Taboo i Nedeljnih Taboo vesti, u pauzi svakodnevnih
obaveza, čašom šampanjca i širokim osmehom, obeležila je jubilej –
50. broj NTV-a. Motiva imamo, a 100. broj i nije tako daleko!

55. kreativna radionica
Prodor marketinške teorije i prakse
U organizaciji Foruma za ekonomski razvoj (FER) koji
deluje objedinjujući studente, docente i profesore, a u saradnji
sa Agencijom za mala i srednja preduzeća Bosne
i Hercegovine, na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u
Banjaluci, 23. i 24. maja realizovana je 55. kreativna radionica
Žozef i njegovi prijatelji.
Preko četrdeset slušalaca, među kojima su bili i diplomirani
ekonomisti koji već rade u privredi Republike
Srpske, bili su aktivni učesnici kreativne radionice koja
je realizovana pod sloganom Primena marketinških funkcija
pri lansiranju novog proizvoda (usluge) i njegovo vođenje
na tržištu do epiteta čuvene (ili nesumnjivo poznate)
robne marke (brenda).
Učesnike je posebno dojmilo
izlaganje Milana Ristića, predsednika
Agencije za marketing i
komunikacije Profile iz Beograda
koji je temu Integrisane marketinške
komunikacije kao osnov
za tržišno liderstvo ilustrovao poslovnim
slučajem Pivare Nektar
– od analize problema, utvrđivanja
projektnog zadatka do ostvarenih
(impresivnih) rezultata
i po ostvarenom fizičkom obimu
prodaje i adekvatnog finansijskog
rezultata.
Žozef Lončar je kroz šestočasovno
izlaganje razvijao svoju
omiljenu temu: Razumevanje filosofije
marketinga projektujući
i programirajući određene odluke
na putu do utvrđenih ciljeva,
ilustrujući radio i TV oglasnim
porukama, te sa preko 420 slika
u Power Point prezentaciji.
Dodeljena nagrada „Privredni pobednik”
NTV 4
Poslovne vesti
Privredna komora Beograda
(PKB) 22. maja dodelila je tradicionalne
nagrade najuspešnijim
preduzećima, preduzetnicima i
pojedincima koji su svojim poslovanjem
doprineli razvoju privrede
u protekloj godini. Svečanost
je održana u Jugoslovenskom
dramskom pozorištu (JDP) uz
prisustvo velikog broja predstavnika
privrede, visokih zvanica
iz Vlade Republike Srbije i diplomatskog
kora, kao i predstavnika
kulturnog i javnog života.
Nagradu za najuspešnije privredno društvo ponelo je sedam kompanija: Beogradski sajam, Europen Group, Univerzal
banka, Beogradske elektrane, ABS Holdings, Interkomerc i Sistem FTO. Godišnja nagrada PKB za Poslovnu ženu godine pripala
je Nadi Momirović, vlasnici kompanije Mona. Radomir Živanić, vlasnik kompanije Verano, proglašen je za poslovnog
čoveka godine. Plakete za lični doprinos i unapređenje privrednog ambijenta pripale su: Rajku Đurđeviću, vlasniku i direktoru
Autokomerca, prof. dr Mići Jovanoviću, osnivaču i rektoru Megatrend univerziteta, i Dušanu Vidakoviću, predsedniku grupe
Vesti.

IPI kongres u Beogradu
Mediji, marketing i poslovanje
Poslovne vesti
Srbija i Beograd biće domaćini Svetskog kongresa Međunarodnog instituta za
štampu (International Press Institute – IPI). Kongres počinje 14. juna i traje tri
dana. Očekuje se dolazak nekoliko stotina uglednih urednika, novinara i medijskih
stručnjaka iz celog sveta. O mogućnostima za učešće na kongresu, kao i o
temama koje će biti u žiži interesovanja medijskih stručnjaka iz celog sveta, detaljne
informacije na Internet adresi: www.ipibelgrade.com.
ASMEDI Newsletter, maj 2008.
U okviru najavljenog kongresa regionalni ogranak IPI - Medijska organizacija
Jugoistočne Evrope (SEEMO) održaće 18. juna u Beogradu konferenciju Mediji,
marketing i poslovanje.
SEEMO je mreža urednika, medijskih menadžera i vodećih novinara, posvećena
jačanju veza između međunarodnih medijskih trendova i razvoja medijske scene
regiona. SEEMO konferencija prvi put pokreće pitanja vrednosti medijskog tržišta
i uticaja ekonomskih faktora na programske i uređivačke standarde u regionu Jugoistočne
Evrope. Među govornicima panela nalaze se istaknuti međunarodni i regionalni
stručnjaci i vlasnici medija, a očekuje se prisustvo više od 100 urednika,
novinara i medijskih menadžera iz regiona.
Planirani skup ima za cilj da obezbedi javnu i otvorenu debatu o najznačajnijim
pitanjima medijske industrije, da pruži pregled regionalnih i međunarodnih iskustava
u oblasti medijskog poslovanja, identifikuje glavne probleme i utvrdi mehanizme
za unapređenje odnosa u ovoj oblasti.
Jednodnevna konferencija biće podeljena na nekoliko tematskih celina:
1. Politički uticaj, vlasništvo, regulativa i uređivačka nezavisnost: mogućnosti
za razvoj profesionalnog novinarstva i kvalitetnog medijskog sadržaja.
Debata posvećena aktuelnoj društvenoj, političkoj i ekonomskoj situaciji u regionu
i mogućnostima saradnje, konkurenciji i uticaju kulturnih specifičnosti.
Posebna pažnja će biti usmerena na razmenu regionalnih iskustava u vezi sa vlasničkim
odnosima, privatizacijom i primenom međunarodnih standarda i propisa.
2. Regionalno medijsko tržište: kako voditi uspešnu medijsku kompaniju.
Glavne teme biće regionalno i lokalno medijsko okruženje, mogućnosti za razvoj
medijskog poslovanja u specifičnim uslovima i finansijska održivost i samostalnost
medija.
3. Oglašivači, agencije za zakup i planiranje oglasnog prostora i mediji: konkurencija
i uticaj dominantnih tržišnih faktora.
Panel diskusija o specijalizovanim, oglasnim i PR agencijama, njihovom odnosu
sa medijima i uticaju na programsku i uređivačku politiku; komparativna analiza
regionalne prakse u oblastima kao što su održivost poslovanja, cene oglasnog prostora,
finansijski modeli i sponzorstvo.
4. Globalna medijska tržišta: sudar novog i tradicionalnog medijskog modela.
Diskusija je posvećena izazovima i mogućnostima Interneta i novih medija, razvoju
novih modela poslovanja i usluga, kao i promenama u medijskom okruženju.
Konferencija se organizuje uz podršku Austrijske agencije za razvoj (ADA), Misije
OEBS-a u Srbiji, IREX-a kao i ostalih međunarodnih i lokalnih partnera.
Pred raspravu o Zakonu o sprečavanju
medijske koncentracije
Izvršni tim Asocijacije medija uputio je na adrese članica osnivača radnu verziju
Zakona o nedozvoljenom objedinjavanju i javnosti vlasništva javnih glasila kao i
tekst pravne ekspertize ovog zakona koju su sačinili eksperti Saveta Evrope.
Nakon što pravni i ostali stručnjaci medijskih kuća okupljenih oko Asocijacije
medija budu dostavili primedbe i sugestije na Nacrt zakona, ovoj temi biće posvećena
posebna sednica Upravnog odbora Asocijacije koji će, tom prilikom, zasedati
u proširenom sastavu imajući u vidu da je reč o zakonu od posebnog značaja za
dalje funkcionisanje medijske industrije u Srbiji.
ASMEDI Newsletter, maj 2008.
Preporuka
marketinškim
poslenicima
Časopise
Čitajte!
Market
Progressive
E-magazin
Wine style
GM -
Business&Lifestyle
Ekonomist magazin
Novine
Biznis
Projekat „Budi za medalju”
Press Publishing Group, preduzeće
Budi svoj čovek i agencija Gistro Advertising
organizuju godišnji konkurs za
najbolji biznis, najoriginalniju poslovnu
ideju i najuspešnijeg poslovnog čoveka
godine. Radi se o projektu pod nazivom
Budi za medalju 2008. koji će se održati
pod sloganom Poslovanje za odlikovanje.
Prema rečima Radmile Zlatanović, direktorke
preduzeća Budi svoj čovek, radi
se o inicijativi koja doprinosi razvoju
preduzetništva u Srbiji i nastanku nove
generacije uspešnih preduzetnika.
U kategoriji Biznis za medalju trebalo
bi da se nađu perspektivna mala i srednja
preduzeća, dok Ideja za medalju podrazumeva
postojanje originalne poslovne
ideje. Kako kaže Zlatanovićeva, Medaljom
za poslovnog čoveka okitiće se radoholik
koji je tokom godine uspešno realizovao
zadate poslovne ciljeve. U svakoj
od tri oblasti žiri će birati pet najboljih
kandidata. Prema najavama organizatora,
glavnu nagradu u kategoriji
Biznis za medalju, plaćenu medijsku
kampanju u vrednosti od 50.000 evra,
dodeliće Press Publishing Group.
Konkurs će biti otvoren od 10. juna i
trajaće sve do novembra, kada će na Sajmu
preduzetništva u Beogradu biti svečano
uručena priznanja. Dodatne informacije
o konkursu mogu se naći na sajtu:
www.budisvojcovek.com.
NTV 5

Sanader – Betina
fotografija godine
Prvu nagradu na Petom međunarodnom konkursu
Betina fotografija godine dobio je Vjekoslav
Skledar, fotoreporter zagrebačkog Jutarnjeg
lista, za fotografiju Sanader.
Žiri je drugu nagradu dodelio Marku Đurici,
fotografu Blica i Rojtersa, iz Beograda, a treća
nagrada pripala je Maji Zlatevskoj, koja radi
za skopski Dnevnik. Nagrade će biti uručene
dobitnicima 10. juna u 18 časova u Galeriji
New Moment u Beogradu, kada će biti otvorena
izložba odabranih fotografija iz sedam zemalja
regiona.
ASMEDI Newsletter, maj 2008.
I nagrada
Magazin Hello!
postaje nedeljnik
NTV 6
Poslovne vesti
Novosadska Color Press Group koja, od
jula 2007. godine, izdaje za tržište Srbije i
susedna područja magazin Hello!, odlučila
je da je došlo vreme da ovaj magazin promeni
ritam pojavljivanja. Tako će dosadašnji dvonedeljnik Hello!, počev od petka,
6. juna, preći na nedeljnu dinamiku izlaženja. Glavnoj i odgovornoj urednici Jeleni
Janković u kreiranju srpskog izdanja magazina pridružio se i Aleksandar Đuričić
kao izvršni urednik.
ASMEDI Newsletter, maj 2008.
Svetski tokovi
Svečana promocija
Udruženje pivara i slada će, u četvrtak, 5. juna, svečano promovisati Kodeks odgovornih
komercijalnih komunikacija. (o tome je već pisano u prošlom broju NTV
– 2. strana).
Na promociji će govoriti predsednik Skupštine Udruženja pivara, gospodin Aralica,
direktor Udruženja, gospodin Miodrag Maksimović i članovi Odbora za pritužbe
– gospoda Mijat Lakićević, Žozef-Ivan Lončar i Goran Papović, zamenik predsednika
Nacionalnog društva potrošača Srbije.
II nagrada
III nagrada
Konkurs za dodelu
preostalih frekvencija
Republička radiodifuzna agencija objavila
je konkurs za dodelu licenci za neka
od upražnjenih mesta regionalnih i
lokalnih emitera. Tako je u ponudi za teritoriju
centralne Srbije pet frekvencija
za regionalne televizije i devet za emitovanje
regionalnih radijskih programa.
Na području Beograda za emitovanje
regionalnog programa ima mesta još za
četiri radio-stanice.
U Vojvodini je konkursom predviđeno
da lokalne televizije dobiju Bela Crkva,
Vršac, Alibunar, Kikinda, Zrenjanin, Bečej
i Bačka Palanka (dve). Upražnjena
su i mesta za lokalne radio-stanice u Kikindi,
Zrenjaninu, Titelu i Žablju.
Rok za prijavljivanje na ovaj konkurs
jeste 60 dana, a Savet RRA će odluku o
dodeli licenci doneti u roku od 90 dana od
objavljivanja liste prijavljenih kandidata.

Poslovne vesti Tri pitanja - tri odgovora
Održan Mobile fest 2008.
Prva specijalizovana manifestacija
posvećena mobilnim i bežičnim komunikacijama
Mobile fest 2008. održana je
od 27. do 29. maja u Kongresnom centru
Master Novosadskog sajma. Ovu jedinstvenu
manifestaciju u našoj zemlji organizovali
su Novosadski sajam i kompanija
ITeam events. Osnovna ideja kojom
se rukovodilo prilikom organizovanja jeste
činjenica da se više ne može zamisliti
ni svakodnevni život, niti moderno poslovanje
bez korišćenja mobilnih i bežičnih
uređaja. S obzirom na to da je tržište
mobilnih i bežičnih komunikacija
jedno od najbrže rastućih, namera je bila
da ovaj događaj predstavlja i svojevrsni
presek stanja, kakvo je ono u ovom
trenutku.
Na manifestaciji su se predstavili mobilni
operateri, Internet provajderi, sistem
integratori, vendori mobilnih i „wireless”
tehnologija, kompanije za razvoj
softvera. Mobile fest 2008. bio je podeljen
u dva segmenta: Mobile expo – izložbeni
deo smešten u Auli Kongresnog
centra Master, koji je bio namenjen širokom
auditorijumu, i konferencijski i prezentacioni
deo, namenjen menadžerima
svih nivoa, projektantima rešenja, inženjerima
razvoja, a koji se odvijao u salama
Kongresnog centra Master.
Proglašeni pobednici
Simensovog takmičenja
„Create the future”
Svečano proglašenje pobednika takmičenja
Create the future održano je u
utorak u Svečanoj sali Starog dvora.
Ove godine na takmičenje se prijavilo
oko 140 timova osnovnih i srednjih škola
iz Beograda, a završene multimedijalne
prezentacije predalo je 80 timova.
Takmičenje Create the future jeste projekat
koji kompanija Siemens sprovodi
u okviru svog programa Korporativna
društvena odgovornost u cilju edukacije
mladih. Takmičenje je sprovedeno pod
pokroviteljstvom Skupštine grada Beograda,
a na njemu su učestvovali učenici
osnovnih i srednjih škola. Cilj takmičenja
je bio da učenici kreiraju multimedijalnu
prezentaciju informativnog i zabavnog
karaktera na računaru, što podrazumeva
ideju, maštovitost, istraživanje,
prikaz prezentacije u formi stabla (tree
view), kreiranje vizuelnih i audio elemenata.
Tema je bila Beograd 2020. godine.
Najbolji timovi iz svake starosne kategorije
dobili su nagrade i diplomu Create
the future.
Multimedijalna umesto
tradicionalne redakcije
Svetski kongres INMA (International
Newsmedia Marketing Association) svake
godine okuplja predstavnike izdavačkih
kuća iz celog sveta. Ove godine održavao
se od 7. do 9. maja u Los Anđelesu
(Beverli Hils) i prisustvovalo mu je oko
280 delegata, predstavnika službi za
marketing izdavača iz 45 zemalja. Jedini
direktor marketinga srpskog štampanog
medija koji je prisustvovao ovom
događaju, bila je Dalila Petronijević,
izvršni direktor za marketing kompanije
Novosti.
1. O kojim temama su na ovogodišnjem Kongresu INMA na Beverli Hilsu
delegati iz celog sveta najviše raspravljali i po čemu se upravo održani
razlikovao od prethodnih?
Najviše se raspravljalo o sledećim temama:
strateške mere koje izdavačke kuće treba da preduzmu kako bi zaustavile
opadajući trend u svom poslovanju,
kako transformisati tradicionalnu redakciju dnevnih novina u multimedijalnu
kako bi išla u korak sa vremenom i zadovoljila potrebe čitalaca čije su se životne
navike promenile,
primeri iz prakse različitih izdavačkih kuća za podizanje tiraža i osvajanje
nove publike,
inovativni pristup u prodaji oglasnog prostora (nestandardni formati, sponzorstva,
kros medija kampanje),
novi modeli za formiranje cenovnika oglasnog prostora i drugačiji pristupi u
radu sa klijentima.
2. Kongres INMA uvek sadrži i takmičarski deo (biraju se najbolje kampanje
objavljene u štampanim medijima tokom prošle godine). Ove godine
prijavljeno je preko 700 radova iz tridesetak država. Priznanja su dodeljena
u 10 kategorija. Vaše impresije o nagrađenim radovima.
Takmičarske kategorije su vrlo dobro osmišljene tako da se u njih jasno mogu
svrstati različita novinska izdanja i različite kampanje koje su ta izdanja organizovala.
Bitno je i to što svaki kandidovani rad u prezentaciji projekta mora da
uključi i podatke o postignutim rezultatima. Akcenat kampanja nije na kreativnosti
oglasnih rešenja, iako ima kampanja koje su baš zbog toga postigle efekat,
već na ideji na koji način i kojim sredstvima ili mehanizmima doći do čitalaca, ili
kako inicirati promenu u okruženju, jer je bilo i dosta humanitarnih kampanja.
Nagradama su obuhvaćeni radovi iz celog sveta tako da se definitivno ne može reći
da samo neka tržišta imaju monopol na znanje kako se uspešno baviti izdavačkim
poslom.
3. Kakva je bila zastupljenost predstavnika štampanih medija iz regiona
Jugoistočne Evrope i bivših jugoslovenskih republika? Zašto je Srbija imala
samo jednog predstavnika na najvažnijem događaju za kompanije koje
se bave izdavaštvom?
Od zemalja bivše Jugoslavije prisutne su bile samo Srbija i Hrvatska, pri čemu
je upravo Večernji list iz Hrvatske dobio jednu od nagrada. Inače, INMA trenutno
na svom spisku ima samo dva člana iz Srbije, i to su Novosti i Blic. Možda zato što
se naše izdavačke kuće tradicionalno više pojavljuju na evropskim sajmovima koji
se bave štampom i produkcijom. Mlađe kompanije se pojavljuju na novinarskim
skupovima, u poslednje vreme i na konferencijama o digitalnim medijima, ali zaista
retko na marketinškim skupovima ili na skupovima koji se bave distribucijom,
namenjenim upravo izdavačkim kućama. Teško je oceniti da li je ovo najznačajniji
strukovni događaj za izdavaštvo, ali je definitivno od velike koristi za one koji se
bave marketingom i oglašavanjem u izdavaštvu
NTV 7

NTV 8
Poslovne vesti UEPS
Zapažen nastup srpskih firmi
na Halal sajmu u Kuala Lumpuru
Kompanije Paraćinka iz Paraćina i Ikarbus iz Beograda imale su
zapažen nastup na najvećem Halal sajmu u Kuala Lumpuru koji je
održan od 7. do 11. maja.
Roki bombone, proizvod kompanije Paraćinka, bile su veoma tražene
i bile su pravi hit sajma, rekao je Mustafa Jusufspahić, generalni
direktor Agencije za sertifikaciju halal proizvoda iz Srbije (HAS), čijom
zaslugom su islamskim kupcima svoje proizvode predstavili i Lido mit
iz Zemuna, voda rada, Turković i Ademović kompanija.
Posetioci sajma zainteresovali su se za Ikarbusovu idejnu prezentaciju
prvog u svetu hadž autobusa. Dogovoreno je da se ovaj projekat
doradi i predstavi finansijerima iz islamskog sveta.
Ne idu svi na hadžiluk u Meku avionom. Ikarbusov specijalni autobus
pružio bi poseban komfor na ovakvim dalekim putovanjima. Vozilo
će imati poseban prostor za molitvu, a takođe i mogućnost obrednog pranja.
Omogućio bi se i prevoz hendikepiranih lica, a imao bi odvojen deo
za žene koje idu na hadž – objasnio je Jusufspahić.
O tome koliko je malezijski internacionalni Halal sajam značajna
manifestacija, govori podatak da su sklopljeni poslovi u vrednosti od
400 miliona evra. Jusufspahić ističe da je ponosan što se Srbija, uz pomoć
Ministarstva poljoprivrede, prvi put sa svojim halal proizvodima
pojavila u Maleziji, u kojoj Srbija nema ni ambasadu. Direktor HAS-a je
na sajmu imao i kratak susret sa malezijskim premijerom Datukom
Sari Abdulahom Ahmad Badavijem. U Maleziji je naša halal agencija
primljena u Svetski halal koncil, a Mustafa Jusufspahić je postao član
borda Svetske federacije za halal sertifikate.
U islamske zemlje ništa od hrane, farmaceutskih proizvoda, kozmetike
i predmeta od kože ne može biti izvezeno bez halal sertifikata, što
je dokaz da proizvodi ne sadrže ne samo svinjske sastojke već ni određene
emulgatore i aditive koji su, po Kuranu, zabranjeni muslimanima.
Prema nekim procenama, svetsko halal tržište vredi oko 700 milijardi
dolara.
Halal sertifikat u našoj zemlji poseduju proizvođači: Dijamant, Subotička
mlekara, Fidelinka, Svislajon i Juhor. Takođe, kompanija Delta
planira da u skorije vreme uvede takozvane halal kornere u svoj
sistem prodaje.
Kutlešić umesto Zeremskog na čelu Štampe
Prema pisanju dnevnog lista Biznis, za novog generalnog direktora
Štampa sistema postavljen je Slobodan Kutlešić, dosadašnji finansijski
direktor tog preduzeća.
Dojučerašnji generalni direktor Aleksandar Zeremski nije više na
platnom spisku te kompanije. Takođe, nekoliko ključnih menadžera u
Štampi ne nalazi se više na dosadašnjim funkcijama. Razlog zbog kojeg
je izvršena promena na čelu Štampa sistema nije poznat.
Apsolutni vlasnik akcija u firmama Štampa sistem, Štampa pres i
Štampa komerc odnedavno je postala nemačka kompanija Vac koja je
prodala svoj udeo od 50 procenata u trgovinskom društvu Futura plus.
Kao razlog za taj potez navedeno je da se Vac na to odlučio zbog poštovanja
srpskog kartelskog prava, jer se uskoro očekuje usvajanje nove
verzije antimonopolskog zakona po kome bi nemačka kompanija, da je
zadržala suvlasništvo u Futuri plus i pri tom kupila celokupan kapital
Štampe, mogla da se nađe na udaru tog zakona.
Štampa je sa 600 kioska u Srbiji, od čega 254 u Beogradu, drugi po
veličini lanac kioska u zemlji, posle Future plus koja raspolaže sa
1.200 sopstvenih prodajnih mesta i 800 maloprodajnih objekata.
Štampa se u Srbiji, prema nezvaničnim podacima, prodaje na oko
35.000 mesta
Inicijativa UEPS-a
Zaštita intelektualne svojine
UEPS je pokrenuo inicijativu za zaštitu intelektualne
svojine, robnih marki, žigova i patenata na
teritoriji Kosova u saradnji sa advokatskom kancelarijom
specijalizovanom za zaštitu intelektualne
svojine iz Skoplja, koja ima svoju kancelariju i u
Prištini.
Generalno, sada se radi o reregistraciji, produženju
postupaka registracije započetih i obavljenih u
Beogradu. Krajnji rok je 1. oktobar 2008. godine.
U tom periodu će moći da se prenesu sva ova prava
i da se sačuvaju prioriteti, kao i rok važnosti zaštite,
a nakon toga će morati da se podnesu prijave
ispočetka, s tim što prioritet neće važiti.
S obzirom na to da je ovo od prioritetnog značaja
za sve naše firme, molimo sve zainteresovane da
kontaktiraju UEPS radi dostavljanja neophodnih
materijala i dopunskih informacija.
UEPS
Bulevar vojvode Mišića 14,
11000 Beograd, WTC - Beograd
011/26-88-376; 26-55-935 i 064/611-67-46
E-mail: ueps@yubc.net
UEPS nije nadležan
Kosovo nije država
Što se tiče registracije prava intelektualne svojine
na Kosovu i ponude UEPS-a, ističemo da UEPS
nije organizacija koja je nadležna da organizuje zaštitu
prava intelektualne svojine. Kao drugo, radi
se o dezinformaciji jer Kosovo nema još status države
da bi imalo oficijelno međunarodno priznati zavod
i da bi radilo na registracijama.
Najzad, radi se o gruboj dezinformacji i iz razloga
što ne samo da ne počinje da teče rok za redeponovanja
i prijave prava, već i nikakav krajnji odnosni
rok ne postoji.
Transparentnost nalaže da se navede kancelarija
saradnik koja se spominje
Advokati & patentni zastupnici
Dr Milenko Manigodić i Đuro Manigodić
Kumanovska 2-B, 11111 Beograd, Srbija
011/38-30-699; 24-37-804;
065/24-37-804 i 062/24-37-80
E-mail: mmanigodic@sbb.co.yu

Istina je negde tamo
Savet za promociju Srbije ovih dana na stand by-u •
Tokom Evrosonga ugnjavili smo strance pitanjem: Kako
vam se sviđa Beograd? • Da li treba biti manje servilan
prema njima i realnije sagledavati istinu?
Ovih dana sa svih strana stižu čestitke organizatorima Evrosonga
na besprekorno obavljenom poslu i sjajnoj promociji
Srbije pred više od 100 miliona Evropljana (procena je da je
tolika bila gledanost ovog takmičenja). Komplimenti su zasluženi
jer je zaista sve izgledalo besprekorno a mi smo, nakon
dužeg vremena, sa razlogom mogli da kažemo svetu: I ovo je
slika Srbije.
Interesantno je, međutim, ili je medijima to nekako promaklo,
da čestitke iz nekog razloga nisu stigle od Saveta za
promociju Srbije o kojem se, donedavno, mnogo pričalo a sada
se ne čuje gotovo ništa. No, čestitke i nisu toliko važne, možda
su one upućene nezvaničnim kanalima, ali ostaje pitanje
da li je, i kako, Savet iskoristio ovaj događaj. Da li je pre Evrovizije
uputio neke savete organizatorima ili Turističkoj organizaciji
Beograda i Srbije? Da li je sarađivao sa njima i predložio
neke akcije? Da li je osmislio neku prateću manifestaciju,
uspostavio bitne kontakte ili, na bilo koji način, učestvovao
u projektu Evrovizija 2008. pre, za vreme ili posle njenog
održavanja?
Redakcija Nedeljnih Taboo vesti od početka je podržala
projekat formiranja Saveta. Pratimo njegove delatnosti, pa
otuda i interesovanje za Savet nakon Evrosonga jer je ovo bila
prilika da se pokaže njegova kreativnost i šansa da se testiraju
neke mogućnosti.
Nažalost, u zemlji trenutno imamo veliki problem (i projektovan
i očekivan) sa formiranjem Vlade, tako da je, verovatno,
i rad Saveta za promociju Srbije na stand by-u. Da nije
tako, verovatno bismo znali odgovore na navedena pitanja.
No, ako o Savetu nismo čuli ništa ovih dana, barem smo imali
priliku da u svim domaćim medijima čujemo jedno klonirano
pitanje koje glasi: Kako vam se sviđa Beograd, šta mislite
o Srbiji?
Postavljamo pitanja na koja unapred znamo odgovor
Baš smo ga preterali. Naša želja da nas Evropa konačno
prigrli, i san o tome da nas Evropljani vide u željenom svetlu
i da nas, konačno, prihvate kao ravnopravne i normalne građane,
prevazišli su zdravu dozu servilnosti. Toliko želimo da
nas prihvate da smo sposobni da sugestivno postavljamo pitanje
znajući da ćemo dobiti odgovor koji želimo da čujemo.
Da, Beograd je predivan grad sa predivnim ljudima i lepom
arhitekturom. Pogled sa Kalemegdana ostavlja bez daha. Nisam
ovo očekivao kada sam dolazio. Moje mišljenje o Srbiji je
zaista pozitivno.
To je otprilike ono što smo čuli od stranaca.
Naravno da nam stranci koji borave tu par dana neće pričati
o našim manama jer su, izgleda, svesni da nam treba neka
vrsta podrške i tapšanja po leđima. Ne žele da nas uvrede.
Istina je negde tamo, čuveni je slogan još čuvenije serije
Dosije X. Treba biti realniji i verovati svojim očima a ne samo
onome što čujemo.
Arhitektura Beograda neuporediva je, osim nekoliko veoma
značajnih izuzetaka, sa arhitekturom npr. Rima ili Praga.
Nas jednostavno ubi socijalizam. Sazidane kutije bez imalo
duše i građevinarske umetnosti izgledaju koliko-toliko lepše
Lični stav
kada su okrečene. Kamo sreće da je ceo Beograd izgrađen i
sačuvan poput Knez Mihajlove ulice.
Takođe se kunu stranci da nigde nisu videli prijatnije ljude.
Tako barem prenose mediji. To je zaista tačno. Srdačni
smo samo prema njima jer smo željni da nas, za promenu, nakon
dugog niza godina, gledaju u pozitivnom kontekstu. Neznaju,
nažalost, da smo sami sebi najveći neprijatelji i da, kada
ostanemo „sami u kući”, pokazujemo pravo lice i neviđenu
dozu netrpeljivosti jedni prema drugima. To se može videti
svakoga dana u svakoj oblasti života, tako da primere nije
potrebno navoditi.
Pogled sa Kalemegdana zaista ostavlja bez daha. Tu makar
znamo da nema dodvoravanja.
Neka pitaju oni nas
Beograd i Srbija imaju šta da pokažu strancima, ali pustimo
ih ubuduće da nam o tim lepotama pričaju sami. Neka
pitaju oni nas.
Stanovnicima Francuske, Španije, Italije verovatno je turista
preko glave iako im donose značajan profit. Mi ih očekujemo
raširenih ruku i sa velikim osmehom. Tako i treba da
bude, ali neke stvari moramo svesti na razumnu meru. Najpre,
to očigledno i nesmotreno davanje do znanja da smo željni
prihvatanja i pohvala od drugih.
Evrosong takmičenje pokazalo je da možemo u mnogim
stvarima biti ispred tih „drugih”. Moramo samo više verovati
u sebe, imati više samopouzdanja, bez potrebe da nam ga
drugi ulivaju, i truditi se da organizujemo još dobrih stvari
kao što je bila Evrovizija. Takve manifestacije mogu da
menjaju imidž. One dovode turiste i šire lepu sliku o Srbiji.
One najbolje promovišu našu zemlju.
Predstoji nam Međunarodni kongres novinara u junu u
Beogradu. Exit u julu u Novom Sadu. Ogroman broj koncerata
svetskih zvezda. Univerzijada u Beogradu iduće godine.
Imali smo Evroviziju, Beogradski maraton, Evropsko prvenstvo
u košarci i mnogo toga još.
Mi smo se po nekim merilima odavno vratili tamo gde pripadamo,
mada je realnije reći da nikada nismo ni odlazili.
Moramo ipak više voditi računa o tome da svoju nesigurnost
i želju da budemo prihvaćeni ne serviramo strancima
večitim, izlizanim pitanjem: Da li vam se sviđa u Srbiji?
Srbija je, bre, super. Zar to nije očigledno?
Petar Stakić
NTV 9

Lepo da lepše ne može!
NTV 10
Vest iz Agencije Vesti iz sveta
Nova promotivna kampanja austrijske kompanije Kotanyi, proizvođača začina
vrhunskog kvaliteta, nastavlja se i total brendingom beogradskih autobusa i tramvaja.
Začine, inspirisane strašću, direktno iz prirode, možete prepoznati i na beogradskim
ulicama...
Origano, cimet, bosiljak, biber beli ili crni, đumbir, majčina dušica, majoran...
paleta neodoljivih ukusa i mirisa ukrašavaće ovog leta Beograd navodeći potrošače
da ih isprobaju.
Idejno rešenje delo je kreativaca Agencije Nova Communications, predvođenih
čvrstom rukom gospodina Zorana Stanojkovića, direktora marketinga kompanije
Kotanyi
Komentar
Dovijajmo se na razne načine
U Novostima od 27. maja objavljen je zanimljiv članak pod nazivom Mečka bez
carine. Tekst koji potpisuje G. Bulatović posvećen je aktuelnom fenomenu (neki
će reći da on to i nije) uvoza ekskluzivnih automobila i njihovog pojavljivanja sa E,
odnosno privremenim tablicama na ulicama Beograda.
Po rečima Zorana Lalića, šefa ispostave Carinarnice Beograd, primetan je trend
povećanja privremenog uvoza automobila za potrebe stranih predstavništava u
Srbiji. „Caka” je u pravnoj praznini, koja omogućava da se fiktivnim ili stvarnim
osnivanjem firme u nekoj od zemalja u okruženju, dođe do kvalitetnih vozila za
čiji uvoz se ne plaća ni carina ni porez. A onda sledi zanimljiva konstatacija gospodina
Lalića: Prilikom evidentiranja uvoza ovakvih vozila, predstavništva carinarnici
dostavljaju izvod iz privrednog registra. Primetno je da je većina tih predstavništava
ovde uglavnom registrovana za obavljanje delatnosti istraživanja tržišta.
Iz ove izjave se ne može zaključiti radi li se ovde o pravim istraživačkim agencijama,
nevladinim organizacijama ili kojekakvim preduzećima koja nemaju, ama
baš nikakve veze, sa šifrom svoje delatnosti. Ili je nekako najlakše registrovati svoju
firmu pod šifrom poslovne delatnosti 74130 – istraživanje tržišta i ispitivanje
javnog mnjenja?! Dakle, po ovom podatku, istraživači voze dobre automobile. Ili se
dobro dovijaju? A ostali? Ne voze ili se ne dovijaju? Pitanje je sad.
A zatim i informacija za malo „ulja na vatru”: Predstavništvo koje ima prijavljene,
kao zaposlene, dve osobe, ima pravo na privremeni uvoz jednog vozila, a ona
koja zapošljavaju do sedmoro ljudi, imaju mogućnost da privremeno registruju dva
automobila. Predstavništva koja zapošljavaju više od sedmoro radnika, mogu, uz
povoljnosti, privremeno da uvezu tri motorna vozila.
Zanimljiva računica, nema šta. Model određivanja nepoznat, bar autoru ovog
teksta. Samo, rekli bismo da je još zanimljivija ona druga računica po kojoj, zahvaljujući
svim ovim olakšicama, gubi budžet države Srbije. Za kraj – državne institucije
ne nameravaju da predstavništvima stranih firmi oduzmu ove olakšice, ali
su saglasne sa tim da je neophodna veća kontrola dostupne dokumentacije.
Pa dobro, ljudi, i to je nešto
Dušan Šunjka
Strategija
američkih oglašivača
Oko 74 odsto oglašivača u Sjedinjenim
Američkim Državama koristi integrisane
marketinške komunikacije u promovisanju
svojih robnih marki, pokazali
su nedavno objavljeni rezultati istraživanja
Američkog udruženja oglašivača
(ANA).
ANA, ipak, napominje da se njeni članovi
i dalje suočavaju sa dosta problema
u postizanju optimalnih efekata primenom
integrisanog marketinga jer, prema
istraživanju, samo jedna trećina ispitanika
svoje kampanje ocenjuje kao veoma
dobre i odlične. Kao glavne prepreke
u razvoju integrisanog marketinga ispitanici
su naveli nedovoljno veliki budžet
namenjen marketinškim aktivnostima
(36 odsto), nepostojanje odgovarajućeg
postupka merenja (33 odsto), zahtev da
se dođe do velike, kreativne ideje koja će
se, kasnije, adaptirati na različite medije
(32 odsto).
Bob Liodajs, predsednik Američkog
udruženja oglašivača, prokomentarisao
je rezultate istraživanja: Integrisani marketing
postaje sve važniji, jer se moć pomera
od oglašivača ka potrošačima. Ovo
istraživanje je značajno jer je uspelo da
identifikuje promene na koje oglašivači
treba da odgovore.
Istraživanje ANA-e otkrilo je da čak
87 odsto članica ovog udruženja angažuje
oglasne agencije koje pružaju potpune
usluge (tzv. Full Service) u primeni
integrisanih marketinških kampanja.
Emi Fuler, direktor MasterCard Worldwidea,
smatra da se primenom integrisanog
marketinga brzo dolazi do rezultata,
do veće prodaje a, osim toga, po njegovom
mišljenju, pojačavaju se i efekti
pojedinačnih marketinških taktika.
Odgovorni oglašivači
Koka-Kola i Pepsiko, najveći svetski
proizvođači bezalkoholnih pića, planiraju
da do kraja 2008. godine obustave
oglašavanje namenjeno mlađima od 12
godina, kao odgovor na rastuću zabrinutost
zbog gojaznosti dece, objavio je
Fajnenšl tajms.
Drugi svetski proizvođači, navodi se
u britanskom listu, takođe nameravaju
da poštuju pravila Kodeksa Međunarodnog
saveta proizvođača bezalkoholnih
pića (ICBA).
Svetska zdravstvena organizacija (WHO)
i nacionalne vlade godinama unazad
vrše pritisak na industriju hrane i pića
zbog sve češće pojave gojaznosti kod de-

ce. Podatak da oko 400 miliona ljudi u
svetu ima prekomernu težinu i da se radi
o prvoj generaciji koja će imati kraći
životni vek od svojih roditelja, zabrinula
je i ovaj industrijski sektor.
Budući da su mnoge kompanije u svetu,
naročito u Evropskoj uniji, dobrovoljno
donele pravila koja regulišu oblast,
Kodeks će predstavljati obavezu sa najširim
dejstvom.
Alan Bumon, generalni sekretar Evropskog
udruženja proizvođača napitaka,
smatra da je donošenje novih pravila
korisno za sve: Kao roditeljima, jasno
nam je da oglasne kampanje mogu da izvrše
snažan uticaj na decu, kao i da ona
nisu uvek u stanju da donose ispravne
odluke koje se tiču ishrane.
Ipak, kod nekih proizvođača bezalkoholnih
pića pojavio se strah da bi ovaj
sektor mogao da se nađe na udaru, kao
što se dogodilo proizvođačima cigareta.
Svetsko udruženje za zaštitu potrošača (CI),
sa druge strane, u svom izveštaju objašnjava
svoje nezadovoljstvo novim kodeksom:
Potreban nam je dokument koji će
ustanoviti zabrane na svetskom nivou i
obuhvatiti čitavu industriju hrane i napitaka,
a ne samoregulacija koju neko
prihvata, a neko ne.
Tim Armstrong, ekspert Svetske zdravstvene
organizacije (WHO), smatra da je
donošenje novog kodeksa napredak na
globalnom nivou, ali konstatuje da će
primena ovih restrikcija biti najteža u
siromašnim državama.
Dobitna kombinacija
Ljudi koji su videli oglas na televiziji
i Internetu, pokazuju znatno veću spremnost
da kupe određeni proizvod nego oni
koji su oglas videli samo na jednom mediju,
pokazalo je istraživanje koje je sproveo
britanski Biro za Internet oglašavanje
i Thinkbox (savetodavno telo najvećih
komercijalnih TV kanala u Velikoj
Britaniji ustanovljeno 2005. godine. Njegova
glavna funkcija jeste davanje uputstava
oglašivačima i agencijama kako
da se, na najefikasniji način, oglašavaju
na televiziji – Prim. Redakcije).
Istraživanje je obuhvatilo 3.000 ljudi
i šest kampanja vođenih na televiziji i
Vesti iz sveta
Globalna kampanja novinskih izdavača
Štampa optužuje agencije
Međunarodno udruženje novinskih izdavača
smatra da su štampani mediji komercijalno
neopravdano zapostavljeni.
Prvi put se u svetu, a u skladu sa time i
kod nas, javlja organizovana oglasna kampanja
štampanih medija za zaštitu svog položaja
na tržištu. Kod nas, na primer, svi dnevni
listovi su prihvatili inicijativu Udruženja novinskih
izdavača da oglasima istaknu svoje
prednosti kao medija za oglašavanje. Oglasna kampanja organizovana je u maju,
a završiće se početkom juna. Uzburkana medijska pozornica, posebno u poslednje
dve godine, unela je toliko novosti na tom polju da su jednostavno potrebna nova
razmišljanja. To se naročito odnosi na metode oglašavanja.
Još preovladavaju štampani mediji
Međunarodno udruženje novinskih izdavača, podjednako dnevnih novina i magazina,
smatra da su štampani mediji komercijalno neopravdano i bez razloga zapostavljeni
i za to okrivljuje pre svega oglasne agencije. Čitavim nizom argumenata
dokazuje da to postaje ozbiljan problem i najavljuje ofanzivu koja bi trebalo da promeni
trendove. Transformacija novinskih kuća od novinskih na multimedijalna
izdanja – trend koji jača novinsku delatnost širom sveta – ne nailazi na potrebnu
pažnju, pa ni razumevanje kod oglasnih agencija i odražava se na podelu kolača.
Protivakcija novinskih izdavača mogla bi promeniti odnose na tržištu oglašavanja
i ugroziti položaj oglasnih agencija.
U svetu preovlađuju (još uvek) štampani mediji, koji prema pokazateljima Međunarodnog
udruženja novinskih izdavača, ubiru 43 odsto, prema televiziji koja
participira sa 38 odsto. Kod nas je odnos obrnut: TV ubire otprilike 67 odsto, dok
štampani mediji zajedno učestvuju sa 27 odsto. Nadiru novi mediji koji odnose deo
oglasnog kolača i u tome su sve agresivniji. Odatle i potreba da se na drugačiji način
meri čitanost ili uticaj oglasa u štampanim medijima, pa je uspostavljen poseban
način utvrđivanja tih elemenata – Media Measurement Integration Task Force.
Interaktivno oglašavanje
Ante Gavranović,
urednik izdanja Agencijsko bilo
Nedavna svetska konferencija na temu Oglasi i reklame pokazala je potrebu
interaktivnog oglašavanja, posebno oglasnim nagradnim igrama, Internet programima,
blogovima i socijalnim umrežavanjem. Praksa mnogih velikih novinskih
kuća pokazuje da su uspele takvom logikom, dakle metodom miksa u oglašavanju,
osetno povećati prihod. Deo tih poslovnih slučajeva biće prikazan na predstojećem
kongresu Međunarodnog udruženja novinskih izdavača u Geteborgu početkom
juna.
Ima, međutim, i drugih primera. Prema najnovijim podacima, ugledni poslovni
časopisi Fortune i Business Week smanjili su u 2007. godini prihod od oglašavanja
i broj oglasnih stranica. To ih očigledno prisiljava da preispitaju svoju politiku cena
(koja je važan element), ali i da ubrzaju pokušaje prelaska u multimedijalne servise
za poslovni svet.
Preneto iz specijalnog izdanja Agencijsko bilo broj 3, 16. maj 2008.
Izdavač: Lider press d.d. Zagreb
Internetu. Među onima koji su oglas videli samo na jednom mediju, raspoloženih za kupovinu bilo je 40 odsto, dok ih je među
onima koji su oglas videli na televiziji i Internetu bilo čak 61 odsto.
Po mišljenju Dejvida Brenana, direktora istraživanja, rezultati su pokazali medija planerima da je tzv. onlajn oglašavanje
najbolje koristiti kao dodatni instrument namenjen ljudima koji su već videli spot na televiziji, nego pokušavati da proširiš
efekte kampanje na one koji ga nisu videli. Takođe, došli smo do zaključka da su najefikasniji oni Internet oglasi koji su imali
jasnu vezu sa televizijskim oglašavanjem, ali i sa nekim posebnostima, zaključio je on.
Jedna od šest eksperimentalnih kampanja bila je za hondu i, prema rečima istraživača Thinkboxa, 50 odsto ljudi među
onima koji su gledali istovremeno TV spotove i onlajn oglase reklo je da će u budućnosti verovatno kupiti hondu, dok je među
ispitanicima koji su videli oglas samo na Internetu tu spremnost izrazilo samo njih 30 odsto.
NTV 11

Golden Drum
Objavljen sastav žirija
Svi zaradili od finala Lige šampiona
Ukupna zarada od finalne utakmice Lige šampiona između Mančester junajteda
i Čelzija, koja je odigrana nedavno u Moskvi, veća je od 267 miliona
evra, saopštila je kompanija MasterCard koja je oficijelni sponzor UEFA Lige
šampiona još od 1994. godine. Kako navodi ova kompanija, procene su da je
ruska prestonica od tog meča zaradila oko 45 miliona evra. Prema istraživanju
MasterCarda, pobednik finala na stadionu Lužniki zaradio je više od 108 miliona
evra, dok je poraženi inkasirao oko 38 miliona evra.
Moskva je zaradila skoro
20 miliona evra više nego Atina
gde je prošle godine igrano
finale. Ovogodišnju finalnu
utakmicu pratilo je oko
120 miliona ljudi a ukupna
dobit od TV prava iznosi neverovatnih
165 miliona evra.
Istraživanje pokazuje da
je i Mančester, grad iz koga
je pobednik finala, zaradio
više od 12,7 miliona evra. Nakon
inicijalnog priliva novca
gradskim barovima, pabovima,
prodavnicama i kladionicama oko samog finala, novac će biti prihodovan
i kasnije usled poboljšanog imidža i reputacije grada, što će dovesti do povećanja
broja turista i potrošačke aktivnosti.
MasterCard studiju izradio je jedan od vodećih svetskih eksperata za biznis
u sportu profesor Sajmon Čedvik iz Centra za međunarodno poslovanje u sportu
na Univerzitetu Koventri.
Čedvik veruje da je pozitivna trgovinska dobit ostvarena time što su navijači
trošili novac na kupovinu u barovima, klubovima, prodavnicama, hotelima,
gradskim atrakcijama, na kladionicama i pri kupovini na samom stadionu
Lužniki. Međutim, ruska prestonica će profitirati i na duge staze, putem većeg
broja turista, sponzorstava samom gradu, kao i zahvaljujući većoj šansi da bude
domaćin sličnih mega događaja u budućnosti.
Čedvik je rekao da je ovo finale, ne računajući kvalifikacije, igru po grupama
i „nokaut” fazu ovog turnira, postalo takmac najvećem svetskom sportskom
događaju NFL Superbowlu.
NTV 12
Vesti iz sveta
Organizatori Golden Drum festivala već su objavili
imena predsednika i članova žirija šest takmičarskih
kategorija ovogodišnjeg festivala u Portorožu koji će se
održavati od 5. do 10. oktobra.
Predsednik žirija u grupi TV spotova, štampanih i
radio-oglasa i bilborda, biće Bob Mur, kreativni direktor
agencije Publicis SAD; predsednik žirija koji će ocenjivati
oglasne kampanje jeste Per Pedersen, kreativni
direktor agencije Uncle Grey Denmark, dok je prvi među
jednakima u žiriju za interaktivne komunikacije
Serđ Fenenko, direktor holandske agencije Novocortex.
Žirijem koji će odlučivati o nagradama za medije, predsedavaće Kristof Kovi,
direktor britanskog EMEA McCann WorldGroup, a žirijem za promotivne spotove
i filmove Stivi Dejvis, direktor britanske Asocijacije agencija za produkciju.
Kurt Georg Dikert, kreativni direktor agencije TBWA u Nemačkoj, prema
najavama organizatora, biće predsednik žirija za dizajn i umetnost, kao i žirija
koji će ocenjivati radove u kategoriji Portorož Piran Advertising.
Zanimljivo je da su među članovima žirija u šest kategorija, petnaestog po
redu Golden Drum festivala, samo četiri imena sa prostora bivše Jugoslavije –
tri iz Slovenije i jedno iz Hrvatske.
Rolan Garos
unosno takmičenje
U Francuskoj je počeo čuveni teniski turnir
Rolan Garos. Kao što je i običaj na velikim
turnirima na kojima igraju i najveće
svetske teniske zvezde, radi se o velikim
brojkama i velikom novcu koji je u opticaju.
Ukupan budžet ovogodišnjeg turnira povećan
je u odnosu na prošlu godinu za šest
miliona evra i iznosi 126 miliona. Od toga
televizijska prava donose 40 miliona, od čega
samo francuska
televizija plaća
11,5 miliona.
Odkarataćesezaraditi
21 milion,
anjihovacenakrećeseod14evrakoliko
koštaju najjeftinije,
do 77 evrakolikovredenajskuplje.
Za praćenje ovogodišnjeg Rolan Garosa
akreditovano je čak 1.517 novinara iz celoga
sveta. Sliku sa turnira emitovaće više
od 83 televizije sa svih kontinenata. Očekuje
se da će turnir posredstvom televizije
pratiti oko tri milijarde ljudi u više od 200
zemalja.
Nagradni fond iznosi 15,5 miliona evra,
a pobedniku turnira u muškoj i ženskoj konkurenciji
sleduje milion evra.
Očekuje se da, kada se odbiju troškovi i
nagrade, turnir ostvari zaradu od 50 miliona
evra. Ovaj novac, međutim, neće ostati
samo Rolan Garosu, već će biti raspodeljen
svim klubovima Francuske teniske federacije.
Kazna za spam 234 miliona
Sud u Los Anđelesu izrekao je rekordnu
kaznu od 234 miliona dolara Sanfordžu Valasu
i Volteru Rajansu, pošiljaocima neželjenih
poruka elektronske pošte (spamovi),
u sudskom procesu koji je protiv njih pokrenuo
Internet portal MySpace.
Valas i Rajans su proglašeni krivim za
kršenje odredbi Zakona o kontroli napada
neželjenim pornografskim i marketinškim
porukama. Tokom suđenja je utvrđeno da
su oni na prevaru došli do korisničkih imena
i lozinki registrovanih korisnika My-
Spacea, koje su potom „bombardovali” spamovima
u kojima se oglašavaju različiti proizvodi.
Dvojica optuženih poslali su ukupno
730.000 poruka korisnicima portala
MySpace. Rekordna kazna izrečena dvojici
optuženih određena je tako što je za svakog
primaoca spamova utvrđena odšteta od 100
dolara, a ta suma je zatim utrostručena zbog
utvrđenog delovanja u nameri da se drugim
korisnicima nanese šteta

Velike karakteristike malih automobila
Volkswagen oglasnom kampanjom kroz štampane medije
poziva potrošače sa Novog Zelanda da razmisle o kupovini malih
automobila predstavljajući na neuobičajen način svoja tri
VW golf modela TSI, GTI i TDI.
Iako su u pitanju mali, oni poseduju moć i šarm velikih ili
modifikovanih automobila koji su ovim oglasnim rešenjem predstavljeni
ispred naslikanog zida uz odgovarajuću poruku kojom
se ukazuje na karakteristike automobila, poput boljeg sagorevanja
goriva, brzog dostizanja željene brzine i minimalne
potrošnje.
Kampanju za Volkswagen uradila je agencija DDB sa Novog
Zelanda.
Zanimljivosti iz sveta
Novi logo za Opel
Kada novi Opelov model insignia
bude debitovao na Sajmu
automobila u Londonu, u julu, imaće
na sebi prefinjeniji logo koji će
biti vesnik novog doba u inovacijama,
tehnologiji i dizajnu.
Insignia je oličenje pouzdanosti
i uzbudljivog pravca u kojem
se Opel kreće, ističe Alan Viser,
direktor marketinga u General
Motors Evropa. A ovaj pravac
je lako prepoznatljiv i oslikava
se na ispoliranom logotipu brenda. Naravno, novi logo ćemo
od sada koristiti na svim budućim modelima.
Najnoviji logo ponosno integriše Opelovo ime u širi okvir
koji okružuje simbol – munju kao njegov zaštitni znak. Bolje
je oblikovan sa kružnim površinama koje mu daju izgled trodimenzionalnog
znaka.
Opel blic je jedan od najpoznatijih logotipa u Evropi i on
ukrašava sva vozila kompanije od 1963. godine. Evoluirao je
od cepelina, koji je u to vreme simbolisao napredak, i koji se
nalazio na hladnjaku Opelovih vozila s početka 30-ih godina,
objašnjava Hajnc H. Cetl, direktor u Odeljenju za komunikacije.
Zatim je 1937. godine dodat krug – točak koji simbolizuje
mobilnost. Ova promena je takođe bila pod uticajem naziva
Opelovih laganih komercijalnih vozila koja su u periodu od
1930. do 1957. godine nosila ime „blic” i imala munju kao prepoznatljiv
znak
BASCAP
ICC
Pripreme Evropske unije
Državljanin Sjedinjenih
Američkih Država
osuđen je na dvadeset
godina zatvora
nakon što je sud utvrdio
da je učestvovao
u prodaji lekova u vrednosti
od devet miliona
dolara za lečenje
kancera i SIDE, glavna je vest poslednjeg Izveštaja Akcije za
sprečavanje krijumčarenja i piraterije Međunarodne trgovinske
komore (BASCAP).
U periodu od 12. do 18. maja sa tržišta Velike Britanij povučena
je falsifikovana roba u vrednosti od 250.000 funti.
Tajvanske vlasti zatvorile su laboratoriju piratskih CD-ova
koja je godišnje proizvodila 9,4 miliona diskova.
Nadležne institucije Evropske unije razmatrale su mogućnost
uvođenja strožih zakona koji regulišu oblast zaštite intelektualne
svojine. Zakonodavna vlast u američkoj državi
Floridi usvojila je novi zakon o sprečavanju piraterije. Nova
verzija zakona predviđa strože kazne za tzv. povratnike, odnosno
one koji ga više puta prekrše, kao i za one koji stavljanjem
u promet falsifikovanih proizvoda ugroze zdravlje i bezbednost
ljudi (naročito medicinska sredstva i automobilske
delove).
U BASCAP-ovom izveštaju navodi se da je pretprošle nedelje
objavljen Godišnji izveštaj o softverskoj pirateriji Biznis
softver alijanse (BSA)
NTV 13

Piše: Miroslav A. Mušić
Život je najvredniji!
NTV 14
Očima stručnjaka
Oglasi Merkur osiguranja oslanjaju se na fotografiju majke i deteta sa
ciljem da se pokrenu emocije, uspostavi identifikacija i ukaže na vrednosti
koje treba zaštititi i – osigurati. Pažnja je zagarantovana, a time je
znatan deo cilja postignut.
Komunikacija slikom, pogotovo kada je specijalnim efektima, animacijom i drugim
vizuelno zanimljivim elementima obogaćena, uspešnija je od hiljadu reči. Era
tehničke reprodukcije slika, kako ju je Valter Benjamin nazvao, transformisala je
umetničko delo oduzevši mu auru i izmenila evropsku kulturu. Novi mediji – fotografija
i film – kao i usavršena tehnologija štampe, znatno su uvećali broj slika. Od
sredine dvadesetih godina proizvode se u velikim tiražima ilustrovane dnevne
novine, časopisi, plakati, propagandni leci, razglednice i drugi informativno-propagandni
materijali. Sfera agitacije i propagande u društvu masovne kulture i
spektakla, po Milanki Todić, nije se mogla zamisliti bez aktivnog sudelovanja
fotografije. Ona je postala vizuelna matrica kojom se uspostavljala norma predstavljanja
stvarnosti u popularnoj kulturi.
Kako je zadobila značaj masovnog medija, njena vizuelna poruka, osim u estetskoj,
jednako dobro funkcioniše, između ostalog, i u ravni propagandnog delovanja.
Uspostavljanjem semantičke ravni fotografije kao vizuelnog jezika, dolazimo do
osnovnih principa komunikacije slikom u ekonomskoj propagandi. Čitanjem fotografije
kao skupa kulturnih, psihoanalitičkih, ideoloških simbola ili kodova koji
su u nju upisani, dolazimo do odgovora o vrednovanju fotografije i njenoj uspešnosti.
Prepoznavanjem vizuelnih simbola, posmatrač čita sliku, nesvesno bira
kakvu će istinu iščitati iz fotografije. Činjenica da fotografija ne može svoju „istinu”
protumačiti svima na isti način, često je kamen spoticanja u odabiru fotografije u
propagandnom delovanju. Najuspešnija je ona čije su semantičke vrednosti dostupne
najvećem broju korisnika.
Autori oglasa Merkur osiguranja opredelili su se za fotografiju kao osnovu komunikacije.
I to ne običnu, usput zabeleženu, već bajkoviti prizor majke i deteta.
Veseli, gotovo božanski, lik deteta na majčinom uzglavlju pokreće niz emocija,
ukazuje na sreću koju bi svako poželeo. Pažnja je uspostavljena. Gledalac je ganut.
Uspostavljena je identifikacija. Time je znatan deo cilja postignut. U tekstu koji sledi,
kompoziciono definisan u nizu, kreatori apeluju: Osiguravamo najvrednije, osiguravamo
život. I to ne bilo gde, već kod Merkur osiguranja. U to nas uveravaju podacima
o kompaniji i broju aktuelnih polisa osiguranja. Tako saznajemo da se radi
o najstarijoj austrijskoj osiguravajućoj kući sa preko 210 godina dugom tradicijom
sigurnosti i poverenja
Personalna vest
Novosti iz Marcons-a
Tomislav Mićović, dugogodišnji direktor
Centra za korporativne komunikacije
Naftne industrije Srbije, napustio
je NIS i od 1. juna biće izvršni direktor
novosadske Agencije Marcons
Pismo čitaoca
Poštovani Žozefe,
Dobila sam Vaše pisamce i upit i evo
uzvraćam, verujem adekvatno.
Agencija Spark baš 29. maja ima interni
workshop sa gostima iz Proximity
networka, koji je u pripremi još od kraja
februara o.g. tako da nisam, ni teoretski,
u mogućnosti da prisustvujem priredbi.
Međutim, u ime članstva u GMA i prijateljskih
odnosa naše dve kuće, mi ćemo
se opredeliti za nivo pokroviteljstva pod
istoimenim nazivom: Prijatelj marketinške
filozofije.
Ja Vam želim uspešan dan 29. maj i
radujem se sledećem susretu
Veliki pozdrav,
Nevena Vasojević, direktorka
Spark Event Promotion
Čestitke
Dragi Žozefe,
Uz zahvalnost što redovno dobijam Nedeljne
Taboo Vesti, najiskrenije Vam čestitam
što ste stigli do pedesetog broja.
U uređenim zemljama, to je jubilej koji
se može a i ne mora obeležiti. U Srbiji je,
međutim, takva stvar ništa manje nego
podvig dostojan svakog poštovanja.
Srdačan pozdrav Vama i Vašoj redakciji,
Ivan Ivačković
Vrlo draga i poštovana redakcijo Nedeljnih
Taboo vesti,
Čestitam vam 50. broj NTV-a i želim
vam još puuuuno pozitivne energije i dobre
volje u budućem radu! Nadam se da
je ovo sićušan jubilej u odnosu na planove
koje imate!
Srdačno,
Maja Petrašinović–Nikolić
direktorka marketinga
KBC banka a.d. Beograd

Inovacija kao oruđe
Dnevni list Biznis od 23. maja pod naslovom Istina u lepšem svetlu,
objavio je intervju sa mr Borislavom Miljanovićem, direktorom Agencije
za odnose sa javnošću McCann Erickson PR.
Povod za intervju bilo je još jedno u nizu priznanja koje je ova agencija
dobila – nagrada za agenciju godine koju dodeljuje Društvo Srbije za odnose
sa javnošću. Naš posao je da se bavimo imidžom i reputacijom svojih
klijenata. To sve počinje od našeg sopstvenog imidža, jer ne možete
nekog da ubedite da ćete mu poboljšati reputaciju ako je sami nemate.
McCann Erickson PR iz godine u godinu raste. Pretprošle godine smo
imali obrt poslova od 1,5 miliona evra u PR biznisu, a u 2007. završni
račun od 2,5 miliona evra obrta.
Drugi o nama
O komunikaciji sa svojim klijentima
prvi čovek McCann
Prvi i drugačiji
PR-a kaže: U početku smo imali
različite zahteve od ljudi
Pre godinu dana osnovali smo Sek-
koji nisu najbolje shvatali šta
tor za onlajn PR. Takav PR nije po-
je to PR. Sada ljudi dolaze sa
stojao u Centralnoj i Istočnoj Evro-
jasnim poznavanjem PR-a i
pi. Sada smo po tome ispred svih agen-
određenim željama. Sada je
cija u celom regionu. U Srbiji se tek
to razgovor PR profesiona-
prihvata ova vrsta usluge, ali klijenlaca
s jedne i sa druge strane.
ti su sve više zainteresovani. Trenu-
Na pitanje kako McCann PR planira da sačuva lidersku poziciju među agentno
imamo šest klijenata i to su ugcijama
za odnose sa javnošću u Srbiji, Miljanović odgovara: Konstantno radimo na
lavnom najveće kompanije u Srbiji
poboljšanju usluga i to najbolje postižemo usavršavanjem ljudi koji rade u našoj
koje su i najotvorenije za novu teh-
agenciji. Ove godine smo napravili veliku reorganizaciju, nešto što u Srbiji i regionu
nologiju.
niko nije. Podelili smo svoj projektni sektor na sedam timova i specijalizovali ih za
određene oblasti.
Direktor McCann Erickson PR-a ističe da je posebno ponosan na dve činjenice: na to što im klijenti sa kojima sarađuju ostaju
verni, kao i zaposleni koji u ovoj agenciji rade dugi niz godina i sve vreme se usavršavaju

Piše: Ljubomir Ratković
Vikipedija istorija
...Džirlo društvo...
„Samo zvuči naučnofantastično” to što danski naučnik
Andres Bjere, iz Kopenhagenškog instituta za istraživanje
budućnosti, već 30 godina istražuje oblast zanimanja u budućnosti.
Dakle, taj institut ne istražuje prošlost, već budućnost.
U Srbiji je drugačije: istražuje se prošlost, predviđa budućnost.
Hm... davno je rečeno da u tim rasparčavanjima između
prošlosti i budućnosti strada sadašnjost.
Pomenuti Bjere, koji je u proteklim decenijama predvideo
koja će zanimanja izumreti, sada (valjda, nakon što
je dodatno istraživao budućnost?!) tvrdi: batler, savetnik
sa istinu, savetnik za maštu, uterivač zaborava, tumači kulture,
psiholog za robote... jesu zanimanja budućnosti.
Posebno je zanimljivo objašnjenje za perspektivu onih
koji se opredele za posao savetnika za istinu.
Uskoro će to postati neophodno zanimanje jer život se sve
više dešava na Internetu i slika sveta postaje sve nejasnija.
Vikipedija je primer mesta na kome korisnici sami pišu istinu...
Za uterivače zaborava se motivacija budi činjenicom da
se svet brzo menja, pa će biti neophodno razvijati sposobnost
ljudi da zaboravljaju kako ih stare rutine ne bi sputavale...
Najradikalnija novina jeste psiholog za robote, jer ljudi
su u principu mašine, zašto mislite da i mašine nekada u
budućnosti neće početi da razmišljaju...
Jedno od tih zanimanja budućnosti jeste i marketinški
strateg – zadužen ne samo za reklame, već i za izgled, dostavu
pa i cenu proizvoda...
Znači li to da je marketing strategija lišena toga što je
priroda stvari posla marketing stratega?
Tamo još piše da će najbolje proći avanturisti i futuristi...
Sudeći po nekadašnjoj avanturističko-futurističkoj kampanji
koja je svaki proizvod, uslugu, izbor za mis... reklamirala
sa džirlo kao predznakom i jedinstvenom porukom za
džirlo ljude, džirlo proizvodi, i o efektu te i takve kampanje,
može se zaključiti da i besmislu možete odrediti smisao,
jednako kao što je i haos organizovani sistem.
Haos koji je nastupio nakon izbora u Srbiji, a tiče se postizbornih
koalicija, podseća me na jednu davnu radio-poruku,
koja je počinjala tekstom: Pita gavran na drvetu čvorka,
šta to radi velika četvorka...
Ima tu „mali problem”. Predsednik države kaže da niko
nema većinu, a predstavnici „velikih četvorki” (ili, neki u
njihovo ime) kažu da imaju većinu...
B e z t e m e n e m a n i d i l e m e
Fanki biznis, fanki politika, fanki Srbija
U elektronskoj formi emituje se petkom u 15.15 sati, a štampano se distribuira ponedeljkom distribuira se redovnim pretplatnicima
časopisa TABOO i pretplatnicima na NTV u štampanoj formi glavni i odgovorni urednik: Žozef-Ivan Lončar urednik:
Dušan Šunjka grafički dizajn: Đorđo Ivanišević i Marija Komanov novinari: Jelena Ivanović, Petar Stakić i Predrag Trutin0i
osnivač i izdavač: MARK-PLANETAK d.o.o. časopis je upisan u Registar sredstava javnog informisanja u Pokrajinskom sekretarijatu
za informisanje Izvršnog veća AP Vojvodine, pod rednim brojem 1, 27. marta 2002. godine, ISSN 1451-2068 Taboo je
i glasilo Grupacije marketinških agencija (GMA) Privredne komore Srbije a:Stevana Šupljikca broj 71, 26000 Pančevo0
t/f:013/300-093,300-094 e:nedeljnik@taboomagazine.org w:taboomagazine.org štampa: Jovšić Printing Centar, Beograd
NTV 16
Činjenica će uvek biti gola, pa makar bila obučena
i po poslednjoj modi.
S. J. Lec
Kada se to zbroji, ispadne da deset mandata ima pride...
I šta Tadić sad (tad) da radi? Moguću koaliciju sa SPS-
PUPSJS pravda članstvom u socijalističkoj internacionali.
(Ne)moguć je „manifest novog doba”? u podnaslovu knjige
Fanki biznis autora Jonasa Riderstralea i Kjela Nordstroma,
stoji manifest novog poslovnog doba.
I sad tema:
...Fanki preduzetnici su ekstremni i talentovani... Zarađuju
na znanju, pristojnosti i ljudima i imaju „rastegljive
ciljeve”, koji ih teraju da rade bolje no što su mislili da mogu...
Fanki preduzetnici su integrisani, sklapaju saveze,
sarađuju sa dobavljačima i rivalima jer znaju da je biznis
igra bez ostatka... Fanki preduzetnici stvaraju nešto što pre
njih nije viđeno, eksperimentišu...
I svi ti fankisti, fankeri, fankrti pobornici su Filipa Starka:
Ono što ljudi žele, jesu topli, prijateljski odnosi, nešto
zavodljivo.
Tako je to u poslu. I nije li to, između ostalog, posao marketing
stratega u društvima i kompanijama u kojima je
marketing centralna razvojna poslovna funkcija i delatnost?
A kako je u politici?
Hmm...
Malo ko na Dan pobede broji poraze, ..., poraz je pogrešno
zavedena pobeda...
Što se tiče predizbornih koalicija, sve je belodano. Što se
tiče postizbornih koalicija, proces ulazi u džirlo ili fanki
fazu, procenite sami?!
Što se tiče vladajuće koalicije? E to već zavisi: od savetnika
za istinu, savetnika za maštu, uterivača zaborava,
tumača kulture...
Možda i od batlera?
Avanturisti i futuristi, ili avanturisti ili futuristi?
Šta god da bude, svoje viđenje istine možete napisati na
stranicama Vikipedije. Tamo ionako niko ne garantuje tačnost
podataka. Eto posla za savetnike, uterivače, tumače...
A njima je samo „potrebna reklama”.
Marketingu pripada budućnost. Sviđalo se to savetnicima,
uterivačima, tumačima, batlerima, psiholozima za
robote ili ne!
Taboo & Grafika Jovšić