pdf - Univerzitet u Nišu

UNIVERZITET U NIŠU 

ELEKTORNSKI FAKULTET 

KATEDRA ZA ELEKTRONIKU 

Programiranje i iščitavanje sadržaja 

serijskog EEPROM-a pomoću 

mikrokontrolera PIC16F877 

Studenti: 

Darko Prvulović 10610 

Ivan Trucić 9264 

Mentor: 

Mile K. Stojčev, prof. dr. 

1

Sadržaj 

Uvod.................................................................................3 

Serijska komunikacija – RS232.......................................4 

Serijski EEPROM...........................................................10 

Opšte karakteristike mikrokontrolera.............................15 

Funkcionalne jedinice mikrokontrolera..........................16 

RISK procesori i HARVARD arhitektura......................20 

Mikrokontroler PIC16F877............................................22 

Osnovne karakteristike mikrokontrolera........................25 

Arhitektura mikrokontrolera..........................................26 

Realizacija projektnog zadatka.......................................41 

Program u mikroC-u.......................................................46 

Program u asembleru......................................................47 

Heksadecimalni kod.......................................................58 

Sotver ICprog.................................................................59 

Softver microC...............................................................62 

UART terminal...............................................................63 

Laboratorijska vežba......................................................65 

Zaključak........................................................................73 

Literatura........................................................................74 

Kraće biografije autora...................................................75 

dodatak: Data sheet 

2

Uvod 

Osnovna ideja ovog projekta je praktična realizacija upisa i čitanja sadržaja 

serijskog EEPROM-a uz pomoć mikrokontrolera PIC16F877A. 

U drugom poglavlju ukratko je objašnjena serijska komunikacija na PC 

računarima, koja je u ovom slučaju realizovana uz pomoć kola MAX232 koje 

ima ulogu prilagođenja između serijskog porta računara i samog uređaja. 

Treće poglavlje opisuje serijski EEPROM 24C02 uz odgovarajuće slike 

samog kola i karakteristike. 

U četvrtom poglavlju opisane su opšte karakteristike mikrokontrolera, dok 

peto i šesto poglavlje opisuje funkcionalne jedinice mikrokontrolera, RISK 

procesore, kao i HARVARD arhitekturu. Poglavlja 7, 8, 9 i 10 vezana su 

konkretno za mikrokontroler koji je iskorišćen za ovaj projekat (PIC16F877). 

7. poglavlje opisuje pomenuti mikrokontroler, a prikazan je i njegov fizički 

izgled. U 8., 9., i 10. poglavlju, redom su opisane osnovne karakteristike 

mikrokontrolera, arhitektura mikrokontrolera, kao i oranizacija njegove 

memorije. 

Projektni zadatak, kao i programski kod u microC-u, program u asembleru 

i heksadecimalni kod, redom su opisani u poglavljima 11, 12, 13 i 14. Poglavlja 

15, 16, 17 opisuju način instalacije programa Icprog, microC i podešavanje 

parametara UART terminala. 

Laboratorijska vežba je detaljno opisana u osamnaestom poglavlju, da bi 

na kraju izveli zaključak i dali spisak literature korišćene prilikom izrade ovog 

projekta. Priložene su i kratke biografije autora projekta. 

Uz projekat su priloženi izvodi data sheet-ova serijskog EEPROMA 24C02 

i mikrokontrolera PIC16F877. 

3

Serijska komunikacija – RS232 

Komunikaciju mikrokontrolera sa računarom, odnosno zadavanje određenih 

naredbi, vršimo preko RS232 linije. U tekstu koji sledi objasnićemo serijsku 

komunikaciju između računara i mikrokontrolera AT89S8253. 

‘Telecommunication Industry Association, 1997-e godine izdala je TIA 232 

Version F serijsko komunikacijski protokol poznat kao RS 232 (Recommended 

Standard) protokol. 

RS232 standard je široko korišćen pri prenosu podataka brzinama u 

granicama od 115 do 330 kb/s, a maksimalna razdaljina za komunikaciju je oko 

30 metra. 

RS 232 predstavlja peer-to-peer komunikacijski standard, tako da je 

pogodan za aplikacije koje sadrže 2 čvora gde je na svakom od njih 

mikrokontroler ili računar, tako da možemo povezati jedan mikrokontroler za 

jedan PC. 

Pretpostavimo da brzina kojom šaljemo podatke sa računara 9600 baud-a 

odnosno 9600 bita u sekundi, što je i široko preporučljiva brzina za bezbedno 

slanje podataka. U tom slučaju će za slanje jednog bajta, plus jedan start i jedan 

stop bit, biti potrebno 1ms. 

Na Slici 1. prikazan je jedan od nacina realizacije serijske komunikacije 

MAX232 kolom. 

Slika 1. Realizacija serijskog prenosa MAX232 kolom 

4

Slika 2. Raspored pinova kod kola MAX232 

5

Slika 3. Fizičke dimenzije MAX232 kola 

Serijski port se drugačije naziva i komunikacijski (communication - 

COM) port i on je bidirekcioni. Bidirekciona komunikacija omogućuje uređaju 

i da prima i da šalje podatke. U zavisnosti od toga da li serijski uređaji koriste 

različite pinove za prijem i slanje ili samo jedan, moguće je razlikovati dva tipa 

komunikacije: full-duplex (informacije se mogu istovremeno prenositi u oba 

smera) i half-duplex (dok se informacije prenose u jednom smeru, prenos iz 

drugog smera je zabranjen). 

Serijski port se zasniva na UART kontrolerskom čipu, koji predstavlja 

ključnu komponentu serijske komunikacije. Ovaj čip, s jedne strane prihvata 

bajtove podataka od mikroprocesorskog sistema, transformiše ih u bitski niz i 

šalje bit-po-bit. 

Postoje dva glavna oblika serijskog prenosa: sinhroni i asinhoni. Sinhoni 

prenos podrazumeva da predajnik i prijemnik dele zajednički takt, ili da 

predajnik obezbedi poseban signal kojim će obaveštavati prijemnik kada 

dolazi sledeći podatak. Kod asinhronog prenosa ne postoji poseban signal već se 

sinhronizacija vrši pomoću posebnih bitova koji se umeću. 

Serijski port PC računara koristi se za serijski prenos podataka (bit po bit) i 

samim tim je sporiji od paralelnog porta. Uređaji koji koriste serijsku 

komunikaciju koriste dve vrste kablova i to: DCE (Data Communications 

6

Equipment) i DTE (Data Terminal Equipment). DCE koriste modemi, ploteri i 

sl. dok se DTE koristi za vezu između PC računara. Električne osobine serijskog 

porta su definisane EIA (Electronics Industry Association) RS232C 

standardom, čiji su parametri: 

Logička nula "SPACE" nalazi se u opsegu napona +3V do +25V 

Logička jedinica "MARK" je u opsegu -3V do - 25V 

Oblast između -3 do + 3 V nije definisana 

Napon na kolu ne sme da pređe 25V u odnosu na masu (GND) 

Struja kola ne sme preći 500 mA. 

Inače, serijski port koristi dve vrste konektora: DSUB-9 (9-pinski) i 

DSUB-25 (25-pinski). Oblik konektora i raspored pinova na njima kao i glavni 

signali na pojedinim pinovima dati su na Slikama 4. i 5. i Tabeli 1. 

Slika 4. Raspored pinova na konektoru DSUB-9 

7

Slika 5. Raspored pinova na konektoru DSUB-25 

DSUB-9 Signal Opis signala 

DSUB-25 

pin 2 pin 3 TD Transmit Data 

pin 3 pin 2 RD Receive Data 

pin 4 pin 7 RTS Request To Send 

pin 5 pin 8 CTS Clear To Send 

pin 6 pin 6 DSR Data Set Ready 

pin 7 pin 5 SG Signal Ground 

pin 8 pin 1 CD Carrier Detect 

pin 20 pin 4 DTR Data Terminal Ready 

pin 22 pin 9 RI Ring Indicator 

Tabela 1. Značenje pojedinih signala 

Oblik signala kod RS232 standarda dat je slici 6. 

Slika 6. Oblik signala kod RS232 standarda 

8

Situacija kada nema slanja podatka, tj. linija je slobodna, označena je 

MARK naponom. Prenos počinje kada linija pređe u SPACE stanje, što 

predstavlja START bit. Iza start bita dolaze bitovi podataka i to tako da je 

jedinica predstavljena negativnim naponom, a nula pozitivnim. Ovo je najčešće 

u suprotnosti sa ustaljenom logikom da je +5 V logička jedinica, a 0 V logička 

nula. Problem rešava prijemno kolo (npr. MAX232, ST232, ICL232, 

MAX3232, ST3232, ICL3232 itd.) konvertujući napo-ne tako da su prilagođeni 

naponima interfejsa koji se koristi. Posle bita podatka dolazi bit parnosti koji se 

koristi za detekciju jednostruke greške u prenosu. Iza bita parnosti signal se 

postavlja u MARK stanje što označava početak STOP bita. Prema RS232 

standardu broj stop bitova može biti: 1, 1.5 ili 2. Nakon završetka STOP bitova, 

linija je spremna za slanje novog karaktera. PC računari koriste kao DATA bite 

najčešće 7 ili 8 bita. Između slanja dva karaktera linija se nalazi u MARK 

stanju, a u toku prenosa više puta prelazi iz MARK u SPACE stanje u zavisnosti 

od broja jedinica i nula. To znači da se linija može nalaziti u SPACE stanju 

najviše u slučaju kada karakter sadrži sve nule. Ova osobina prenosa 

upotrebljena je za uvođenje specijalnog znaka nazvanog BREAK (prekid). Ovaj 

se signal ko-risti kako bi se dala prijemniku signalizacija da je došlo do 

problema u slanju podataka. 

Serijski prenos počinje tako da predajna strana šalje prijemnoj strani signal 

RTS - zahtev za slanjem, dok prijemnik ako je spreman za prijem odgovara 

signalom CTS - spreman za prijem. Predajnik zatim šalje podatke prijemniku. 

Nakon prijema podataka, prijemnik proverava da li su podaci primljeni bez 

greške i za to vreme javlja predajniku da je zauzet. Ako su podaci primljeni bez 

greške, prijemnik šalje predajniku signal potvrde ACK (Acknowledgment - 

ASCII 6), a u slučaju ako se pojavila neka greška, šalje signal nega tivne potvrde 

NAK (ASCII 21). Zavisno od upotrebljenog protokola, odgovor predajnika na 

dobijeni NAK signal može biti ponovno slanje podataka. 

Protokol za prenos može se izvesti na dva načina i to: hardverski i 

softverski. Za realizaciju hardverskog protokola neophodno je da postoje linije: 

RTS, CTS i linija za prenos bitova poruke. Softverska realizacija koristi umesto 

linija RTS i CTS, ASCII znakove XON i XOFF (nazivaju su i DC1 i DC3), 

zbog čega je umesto tri dovoljna samo jedna linija. Kada se primenjuje ovaj 

protokol prijemnici i na predaji i prijemu proveravaju svaki prispeli znak radi 

utvrđivanja da li je to XON, XOFF ili podatak. Strana koja ne može da primi 

karakter kao indikator tog stanja drugoj strani šalje XOFF znak. 

Prilikom serijskog prenosa podataka moguća je pojava sledećih vrsta 

grešaka: 

Greška uokvirenja ili greška rama podatka (framing error). Do ove 

greške dolazi u slučaju kada prijemnik očekuje STOP bit ali se on ne 

pojavljuje. 

9

Greška prekoračenja (overrun error). Nastaje kada se pojavljuje novi 

znak u prijemniku a prethodni nije upotpunosti primljen. 

Greška parnosti (parity error). Nastaje kada bit parnosti ne odgovara 

stanju bitova u bitovima podatka. 

Serijski EEPROM 

Serijski EEPROM-i su danas sve pristupačniji za korišćenje. Tome 

doprinose njegove male dimenzije (DIP 8), niska cena i mali broj potrebnih 

linija za njegovo povezivanje sa mikrokontrolerom. Najčešća primena serijskih 

EEPROM-a je u televiziji, SAT prijemnicima, video rekorderima gde služe za 

memorisanje kanala…. 

Specifikacijom datom od strane proizvođača, prilikom nestanka napajanja 

garantovano je čuvanje podataka do 40 godina. Opseg radnog napona kreće su u 

granicama od 3V do 5,5V. U sam čip ugrađen je Power on Reset kojim su 

zabranjene sve funkcije sve dok napon ne dostigne nominalnu vrednost. 

Fabrički je određeno da serijski EEPROM ima isti sadržaj svih ćelija, $FF. 

Microchip 24Cxx kola su kompatibilna sa I 2 C protokolom razvijenim od 

strane Philipsa, koji omogućava korišćenje samo 2 bi-direkcione open-drain 

linije. 

Radna frekvencija kola kreće se u granicama od 100kHz do 400kHz. 

Slika 7. Serijski EEPROM 24C02 

10

Slika 8. Raspored pinova serijskog EEPROM-a 

PIN Function 

VCC Supply Voltage 

SDA Serial Data Address I/O 

SCL Serial Clock 

DC Don`t connect 

TEST Test PIN 

SDA serijski bidirekcioni kontakt sluzi za prenos adresa i podataka u 

memoriju, takođe i za prenos adresa i podataka iz memorije. Pošto je izveden 

kao Open Drain potrebno je i na njega priključiti ‘Pull up’ otpornik na 

VCC(tipična vrednost je 10kΩ za 100kHz, 1kΩ za 400kHz). 

SCL ulaz obezbeđuje sinhronizaciju podataka koji se u memoriju upisuju ili 

iščitavaju. 

Proizvođač u specifikaciji daje okvirnu procenu od oko 1,000,000 mogućih 

upisa-čitanja memorije. U komercijalno dostupnoj verziji kola, radna 

temperatura se kreće u granicama od 0 o C do 70 o C. 

11

EEPROM 24c02 ima kapacitet od ukupno 2kbit-a, organizovanih u singleblokove 

od 256 x 8 bita. Protok informacija iz kola i prema kolu je moguć samo 

kad je magistrala slobodna. Prenos podataka mora biti konstantan, a ukoliko 

dođe do određene varijacije, može doći do prekida(dolazeći bit moze biti 

interpretiran kao START ili STOP bit). 

START bit nastaje promenom logičkog nivoa na liniji SDA sa ‘1’ na ‘0’ 

kada je SCL na visokom logičkom nivou. Komanda START mora prethoditi 

bilo kojoj komandi za transfer podataka. 

STOP bit nastaje promenom nivoa na liniji SDA sa ‘0’ na ‘1’ dok je linija 

SCL na visokom logičkom nivou. Naredba STOP prekida komunikaciju između 

master i slave čipa ( čip koji kontroliše protok podataka se zove master, a 

drugi drugi slave). 

Slika 9. Oblik START I STOP nivoa 

Ako je STOP komanda nastala nakon READ komande, tada EEPROM 

prelazi u “Stand by režim”, a ako je nastala nakon komande WRITE tada 

inicira interno upisivanje u EEPROM. Uspešno izveden prenos podataka 

potvrđuje se ACK (Acknowledge) bitom. 

12

Nakon generisanja START bita, master šalje slave adresu koju čine 4 “device 

select” bita (1010) i 3 ”don’t care” bita. Osmi bit ima vrednost 1 ili 0 za čitanje 

ili upis. 

Slika 10. Pozicija device-select bita u adresnoj reči 

13

Upisivanje u EEPROM 

Postoje 2 načina upisa u serijski EEPROM 24c02: 

- upisivanje pojedinačnih bajtova 

- upisivanje grupa bajtova 

Upisivanje pojedinačnih bajtova inicijalizuje START bit sa master kola. 

Za njim slede “device select” bitna reč (1010) i logička nula što znači da sledi 

upisivanje. Deveti bit je ACK, bit potvrde. 

Nakon potvrde, memorija čeka na osmobitnu adresu, kojom se određuje u 

koju od 256 lokacija, u jednom od odabranih blokova, treba da upiše bajt 

podataka. Po prijemu adresnog bajta memorija opet odgovara bitom potvrde. 

Master šalje osam bita podataka a slave posle osmog bita odgovara bitom 

potvrde. Master završava upisivanje slanjem STOP bita. Da bi se što više 

skratilo vreme potrebno za upisivanje vrši se ciklično ispitivanje bita potvrde. 

Drugim rečima, po prijemu bajta adrese i bajta podatka, memorija se 

“isključuje” sa BUS-a da bi izvršila interno upisivanje. To vreme iznosi 

maksimalno 10ms za režim upisivanja pojedinačnih bajtova. U stvarnosti je to 

vreme znatno kraće, pa se zato vrši ciklično ispitivanje bita potvrde. 

Upisivanje grupa bajtova na isti način počinje bajtom za upis, adresom i 

prvim bajtom iz grupe. Umesto generisanja STOP stanja, MASTER šalje do 8 

data bajtova koji su privremeno uskladišteni u bafreru čipa i koji će biti upisani 

u memoriju nakon što MASTER pošalje STOP bit. 

Nakon svakog pristiglog bajta, tri najniža adresna pokazivača svaki put se 

uvećavaju za jedan, dok pet viših ostaju nepromenjena. Ukoliko MASTER 

pošalje više od 8 bajtova, brojač adresa se vraća na početno stanje i upisani 

sadržaj se briše. 

14

Opšte karakteristike mikrokontrolera 

Mikrokontroleri su elektronske komponente namenjene konstruisanju 

elektronskih sistema za digitalno upravljanje i nadzor. Pomoću takvih sistema 

moguće je upravljati različitim eletronskim uređajima i sistemima, a takođe 

vršiti i prikupljanje i obradu različitih električnih i neelektričnih veličina. 

Digitalni sistemi zasnovani na mikrokontrolerima mogu se programirati da u 

zavisnosti od stanja upravljanog kola izvršavaju određene obrade i na osnovu 

rezultata tih obrada vrše upravljanja u kolu. 

Na početku je veoma važno napomenuti koje su razlike između 

mikrokontrolera i mikroprocesora. Mikroprocesori su elektronske komponente 

koje su namenjene različitim vrstama obrade u digitalnim računarima. Da bi se 

mikroprocesor mogao koristiti u sistemima digitalnog upravljanja, potrebno ga 

je povezati sa komponentama za memorisanje programa za obradu i podataka 

nad kojima se ta obrada izvodi, kao i sa komponentama za interakciju sa 

spoljnim svetom – ulaznim i izlaznim uređajima. Na taj način se dobija digitalni 

sklop koji je dosta složen i glomazan, te je stoga i dosta skup. 

Za razliku od mikroprocesora, mikrokontroleri su projektovani tako da 

objedine kompletan digitalni računar na jednom čipu, jer osim procesora sadrže 

i memorijske i periferne jedinice. Tako se postiže da željeni sistem ima 

minimalan broj komponenata, čime se štedi prostor i vreme potrebno za 

konstruisanje uređaja. 

U sadašnje vreme na tržištu postoji nekoliko velikih proizvođača 

mikrokontrolera koji u svom proizvodnom programu imaju najrazličitije 

familije mikrokontrolera. Najpoznatiji od njih su Intel, Motorola, Atmel i 

Microchip. Primene mikrokontrolera su veoma široke, što je posledica njihove 

osobine da sami zavisno od željene namene možemo da isprogramiramo 

kakvo će biti ponašanje digitalnog uređaja koji projektujemo. 

15

Funkcionalne jedinice savremenih 

mikrokontrolera 

U zavisnosti od tipa, odnosno namene, savremeni mikrokontroleri mogu da 

imaju sledeće funkcionalne jedinice: 

• ROM memorija 

• RAM memorija 

• EEPROM memorija 

• Registri posebne namene (SFR registri) 

• Programski brojač 

• Upravljačka jedinica 

• Aritmetičko logička jedinica 

• A/D konvertor 

• U/I portovi 

• Oscilator 

• Tajmeri 

• Sigurnosni tajmer – Watchdog tajmer 

• Jedinica za napajanje 

Mikrokontroleri mogu da imaju sve, ili samo neke od ovih funkcionalnih 

jedinica. Svaka od ovih jedinica ima svoju tačno definisanu funkciju, što je 

opisano do kraja ovog poglavlja. 

ROM memorija 

U ROM memoriji smešten je program koji mikrokontroler izvršava, a 

tokom normalnog rada sadržaj ove memorije se ne može menjati. ROM 

memorija savremenih mikrokontrolera može biti programabilna, pri čemu se 

jedan mikrokontroler može programirati više puta, čime se projektantu olakšava 

konstruisanje željenog sklopa. Programabilni ROM uglavnom je EEPROM ili 

Flash tipa, što zavisi od konkretnog mikrokontrolera. Sadržaj ROM memorije 

se ne menja nakon isključenja napona napajanja. 

16

RAM memorija 

Ova memorija ima funkciju privremenog pohranjivanja podataka, 

međurezultata i konačnih rezultata u toku izvođenja programa. Pristup ovoj 

memoriji je proizvoljan – može se i čitati i u nju upisivati podaci. RAM 

memorija gubi svoj sadržaj ukoliko se isključi napajanje . 

EEPROM memorija 

Sadržaj EEPROM memorije može da se menja tokom rada, ali se nakon 

isključivanja napajanja sadržaj ne gubi, nego ostaje sačuvan u memoriji. Kod 

mikrokontrolera EEPROM se uglavnom koristi kao memorija za postavljanje 

početnih podataka neophodnih za rad. 

Registri posebne namene SFR 

Grupa SFR registara predstavlja skup registara koji imaju tačno definisanu 

namenu, a neophodni su za rad mikrokontrolera. Hardverski se realizuju kao 

memorija RAM tipa. To su razni statusni i upravljački registri, na primer 

registar u kojem se definiše da li će određeni pinovi biti ulazni ili izlazni. 

Programski brojač 

Ovo je registar u mikrokontroleru koji ima funkciju da u sebi uvek sadrži 

adresu memorijske lokacije u programskoj memoriji u kojoj se nalazi sledeća 

instrukcija programa koju treba izvršiti, sem u slučaju da se trenutno izvršava 

instrukcija skoka. 

Upravljačka jedinica 

Upravljačka jedinica ima funkciju da upravlja radom mikrokontrolera i 

kontroliše izvršavanje svih operacija. U sklopu ove jedinice se uglavnom nalazi 

dekoder instrukcija i kontrolna logika koja na osnovu instrukcije koja se 

trenutno izvršava uključuje odgovarajuće upravljačke signale. 

17

Aritmetičko logička jedinica ALU 

Sve operacije nad podacima se izvršavaju u aritmetičko logičkoj jedinici. 

Zavisno od složenosti i tipa arhitekture, mikrokontroler može imati instrukcije 

za jednostavnije ili složenije aritmetičke i logičke operacije. 

Aritmetičko logička jedinica je čvrsto spregnuta sa akumulatorom. 

Akumulator je jedan od SFR registara u kome se nalazi podatak nad kojim se 

obavljaju sve operacije ALU. 

A/D konvertor 

Ovo je elektronski sklop koji ima ulogu da analognu ulaznu veličinu, 

uglavnom napon, pretvori u njen digitalni ekvivalent u odgovarajućem 

digitalnom kodu. Kod modernih mikrokontrolera ovi A/D konvertori su 8 bitni, 

10 bitni ili 12 bitni. Jedan mikrokontroler može da ima više A/D konvertora. 

U/I portovi 

Funkcija U/I portova je da obezbede mikrokontroleru povezivanje sa 

ostalim komponentama digitalnog sistema. Svaki od U/I portova ima dodeljeni 

registar u kojem je smešten podatak koji se šalje na port ili je primljen sa porta. 

Zavisno od konkretne arhitekture, portovi mogu biti bit adresibilni, što znači da 

se svakom bitu na portu može dodeliti da li će biti ulazni ili izlazni. 

Oscilator 

Oscilator obezbeđuje taktni signal određenog oblika i frekvencije koji je 

neophodan za dobru sinhronizaciju rada pojedinih komponenata u sistemu sa 

mikrokontrolerom. Za dobar rad sistema neophodno je da takt signal bude 

stabilne frekvencije i talasnog oblika, što se obezbeđuje spoljnom 

stabilizacijom, najčešće uz pomoć kristala kvarca. Kod većine mikrokontrolera 

interni takt signal sa kojim se sinhronizuju sve operacije dobija se deljenjem 

frekvencije oscilatora nekim brojem koji je dobijen celobrojnim stepenovanjem 

broja 2. 

18

Tajmeri 

Tajmeri su registri čije se stanje menja prilikom dovođenja impulsa na 

njihov ulaz. Mogu se koristiti za merenje vremena između dve pojave impulsa 

na ulazu, ukoliko se pobuda dovodi iz internog oscilatora. Ukoliko je izvor 

pobude izvan mikrokontrolera, tada se tajmer ponaša kao brojač impulsa. 

Watchdog tajmer (sigurnosni) 

Watchdog je specijalni tajmer koji je projektovan tako da nakon nekog 

vremenskog interval izaziva reset mikrokontrolera, ukoliko je omogućen. Reset 

se dešava svaki put kada dođe do prekoračenja opsega ovog tajmera. Prilikom 

normalnog izvršavanja programa, posebnim instrukcijama povremeno se vrši 

postavljanje stanja ovog tajmera na početnu vrednost inicijalizacija, te se na taj 

način ostvaruje da ne dolazi do reseta. Ukoliko iz bilo kog razloga program 

upadne u mrtvu petlju, neće se izvršavati instrukcije za inicijalizaciju Watchdog 

tajmera, tako da će on da broji sve do prekoračenja i izazvaće reset 

mikrokontrolera i program će ponovo početi da se izvršava od početne 

vrednosti. 

Jedinica za napajanje 

Ova jedinica kod većine mikrokontrolera sadrži logiku koja proverava 

kakvog je kvaliteta napajanje komponente, pošto je za kvalitetan rad kola 

neophodno stabilno napajanje dovoljne snage. Ova logika projektovana je tako 

da u slučaju nekvalitetnog napajanja, tzv. “brown out“ izazove reset 

mikrokontrolera. Sem toga, u sastavu ove jedinice nalazi se i spoljni priključak 

za reset, tako da se reset mikrokontrolera može izvršiti i izvan mikrokontrolera. 

19

RISK procesori i HARVARD arhitektura 

Osamdesetih godina prošlog veka dolazi do pojave procesora poznatih pod 

nazivom RISC procesori, čija je arhitektura nešto pojednostavljena u odnosu na 

do tada standardne procesore. Sam naziv RISC znači da su to procesori sa 

smanjenim brojem instrukcija – Reduced Instruction Set Components, dok je 

filozofija projektovanja RISC procesora takva da se sa jedne strane postignu 

bolje performanse pri obradi, a sa druge strane arhitektura učini vidljiva 

softveru. Osnovne osobine RISC arhitektura su: 

1. Instrukcije obavljaju primitivne operacije, tj jedna instrukcija može da 

obavlja samo jednu operaciju na registru ili memoriji. 

2. Sve instrukcije koje pristupaju memoriji u cilju čitanja sadržaja lokacija, 

pročitane podatke smještaju u registar, i obrnuto. 

3. Većina RISC procesora ima razdvojena registarska polja za celobrojne i 

podatke sa pokretnim zarezom. 

4. Da bi se pojednostavilo dekodiranje instrukcija, sve instrukcije RISC 

procesora su jednake dužine. 

5. Postavljanje markera uslova kod RISC procesora nije implicitno. 

RISC procesori imaju pojednostavljenu arhitekturu, te je stoga smanjena i 

površina potrebna za realizaciju RISC procesora. Na taj način je direktno 

smanjen i broj potrebnih tranzistora u kolu, a i sama potrošnja. Sa druge strane, 

čip sa manjim brojem tranzistora brže se projektuje, a i greške se lakše mogu 

uočiti i ispraviti. Prilikom proizvodnje, pošto je čip manji, u jednom 

proizvodnom ciklusu može se proizvesti veći broj čipova. 

RISC procesori imaju i određene nedostatke, od kojih je najznačajniji taj da 

se za obavljanje jedne operacije mora izvršiti veći broj RISC instrukcija, što 

povlači da je neophodno procesoru staviti na raspolaganje više memorije i više 

internih registara. 

20

Većina RISC procesora imaju protočnu arhitekturu, u kojoj se izvođenje 

jedne instrukcije obavlja u više faza. Broj faza u obradi definisan je brojem 

stepeni u protočnom sistemu. Broj stepeni u protočnom sistemu u uskoj je vezi 

sa složenošću arhitekture RISC procesora i brzinom njegovog rada. Uglavnom 

je kod većine protočnih procesora karakteristično da su razdvojene faze 

dobavljanja instrukcije iz memorije i njenog izvršavanja. 

Harvard arhitektura je jedan od načina realizacije RISC procesora koji ima 

osobinu da se za pristup podacima i instrukcijama koriste razdvojene 

memorijske komponente kojima se razdvojeno i pristupa. Pri tome je put za 

pribavljanje instrukcija maksimalno iskorišten, dok se put za pribavljanje 

podataka koristi samo kod operacija čitanja i pisanja u memoriju. Na ovaj način 

se postiže velika brzina rada, dok je potreban veći broj pinova za adrese i 

podatke. Naravno, to je potrebno samo ako se radi o mikroprocesoru, dok kod 

mikrokontrolera koji imaju memoriju unutar istog kućišta ne dolazi do 

povećanja broja pinova. 

Memorija za 

podatke 

Podaci 

Centralna 

procesorska 

jedinica 

Instrukcije 

Slika 11. Objašnjenje Harvard arhitekture 

Memorija za 

program 

RISC procesori se u današnje vreme mnogo više koriste nego 

konvencionalni CISC procesori u tzv. “embedded“ sistemima u industriji – 

raznim kontrolerima u robotici, štampačima, grafičkim kontrolerima itd. 

Naravno, postoji i veliki broj mikrokontrolera koji su realizovani kao RISC 

procesori. Dva osnovna razloga za ovakvu dominaciju su veća propusnost RISC 

procesora nego CISC procesora na istom radnom taktu i što za većinu ovih 

aplikacija ne postoji softver, pa je razvoj upravljačkog sklopa brži sa RISC 

procesorom. 

21

MIKROKONTROLER PIC16F877 

Mikrokontroler PIC16F877A predstavlja integraciju mikroprocesora 

(CPU), memorije i periferija. Ovaj mikrokontroler je izrađen u CMOS 

tehnologiji sa ugrađenim FLASH i EEPROM memorijama, za čuvanje programa 

i podataka. PIC16F877A ima tipičnu RISC arhtekturu (karakteriše manjim 

skupom instrukcija koje se brže izvšavaju u odnosu na CISC arhitekturu). Ovaj 

mikrokontroler poseduje većinu potrebnih periferija na samom čipu tako da je 

podesan za aplikacije na jednom čipu. U ovom projektu koristićemo 

mikrokontroler proizvođača Microchip. 

Možemo još reći da koristi ISP (In System Programming) tehniku 

programiranja, za čiji programator je dovoljno realizovati manji sklop od tri 

otpornika i imati vezu sa serijskim portom računara. Takođe, kompatibilan je sa 

ostalim mikrokontrolerima iz Microchip-ove familije u smislu instrukcijskog 

seta i arhitekture, tako da je prelazak na bilo koji drugi njihov mikrokontroler 

veoma jednostavan. 

RISC arhitektura omogućuje odvojene magistrale 8-bitnih podataka i 14bitne 

programske memorije, pa je moguće da se pribavlja naredna instrukcija 

dok se izvršava tekuća (eng. pipelining). Sve instrukcije traju jednako (osim u 

slučaju grananja programa) i završe se za četiri ciklusa oscilatora. Dakle, ako je 

oscilator konfigurisan na 4 MHz, dobija se da ciklus instrukcije iznosi 1 µs. 

Kao što smo ranije napomenuli, većina današnjih mikrokontrolera je 

bazirano na Harvard arhitekturi, koja jasno definiše četiri osnovne komponente 

potrebne za embedded sistem. To uključuje CPU jezgro, memoriju za program 

(ROM, EPROM ili Flash memorija), memoriju za podatke (RAM), jedan ili 

više tajmera (podesive i watchdog tajmere), kao i I/O linije za komunikaciju sa 

eksternim periferijama i dopunskim resursima – sve to treba da bude smešteno u 

jednom integrisanom kolu. U daljem tekstu detaljnije će biti opisani delovi od 

kojih je sastavljen mikrokontroler PIC16F877A. 

22

Jezgro mikrokontrolera PIC16F877 proizvodi se u 40-pinskom (DIP) ili u 

44-pinskim kućištima (QFP i PLCC), Slike 12 i 13. 

Slika 12. Fizički izgled mikrokontrolera PIC 16F877 u 40-pinskom kućištu 

Slika 13. Fizički izgled mikrokontrolera PIC 16F877 u 44-pinskom kućištu 

23

Na slikama 12. i 13, mogu se videti fizički izgledi mikrokontrolera PIC16F877 

u različitim varijantama, dok je na slici 14. ilustrovan raspored pinova kod 

pomenutog mikrokontrolera. 

Slika 14. Raspored pinova kod mikrokontrolera PIC16F877 u kućištu DIP40 

U narednim poglavljima biće reči o osnovnim karakteristikama 

mikrokontrolera PIC16F877, o njegovoj arhitekturi sa odgovarajućom šemom, 

kao i o vrstama oscilatora koji se koriste kao izvor takta za dotični 

mikrokontroler. 

24

Osnovne karakteristike mikrokontrolera 

RISC mikroprocesor visokih performansi 

35 instrukcija obima jedne reči 

Radna frekvencija do 20 MHz 

Trajanje taktnog intervala 200 ns, pri frekvenciji 20 MHz 

Opkôd obima 14 bita 

Harverski magacin sa osam nivoa 

Tri načina adresiranja (direktno,indirektno i relativno) 

Programska flash memorija kapaciteta 8 k X 14-bitnih reči 

Memorije za podatke tipa RAM kapaciteta 368 X 8 bita 

Memorije za podatke EEPROM tipa kapaciteta 256 X 8 bita 

Prekidi (do 14 izvora prekida) 

U/I portovi: A, B, C, D, E 

Tri tajmera: 

- Timer0 (TMR0): 8-bitni tajmer/brojač_događaja 



10-bitni 8-kanalni analogno-digitalni (A/D) konvertor 

Serijska komunikacija: MSSP, USART 

Paralelna komunikacija: PSP 

Power-on Reset - reset pri uključenju napajanja (POR) 

Power-up timer - unošenje kašnjenja nakon uključenja napajanja 

(PWRT) 

Oscillator Start-up Timer - unošenje kašnjenja nakon 

stabilizovanja radne frekvencije oscilatora (OST) 

Sleep mode - režim rada sa malim utroškom energije 

Watchdog tajmer sa sopstvenim integrisanim RC oscilatorom za 

nezavisni rad 

Izbor tipa oscilatora 

Radni napon od 2V do 5.5V 

Mala potrošnja energije: (

Arhitektura mikrokontrolera 

Kao što je istaknuto, mikrokontroler PIC16F877A poseduje tipičnu 

RISC arhitekturu, koja je prikazana na Sl.15. Arhitektura poseduje odvojene 

magistrale za podatke i programski kôd. Obim podataka je 8-bitni, dok je 

programski kôd 14-bitni. Moguće je protočno izvršenje (pipelining). Sve 

instrukcije su istog obima (osim instrukcija grananja) i izvšavaju se za četiri 

taktna intervala. Dakle, ukoliko se koristi oscilator od 20 MHz, ciklus 

instrukcije traje 200 ns. Na Sl.15 prikazani su gradivni blokovi mikrokontrolera 

PIC16F877A. 

U prethodnim celinama rečeno je da strukturu mikrokontrolera 

PIC16F877A čini nekoliko celina: 

Aritmetičko-logička jedinica (ALU) 

Akumulator (Working Register) 

Hardverski magacin (Stack) organizivan u 8 nivoa 

EEPROM memorija podataka obima 256 bajtova 

Flash programska memorija – 8 kiloreči obima 14 bita 

RAM (File Registers) – 368 bajtova 

Višekanalni A/D konvertor, 

USART, 

SPI interfejs, 

I2C interfejs, 

Šest U/I portova, 

Tajmere itd. 

26

Slika 15. Arhitektura mikrokontrolera PIC16F877A 

27

Organizacija memorije mikrokontrolera 

Memorija mikrokontrolera PIC16F877A je organizovan u sledeće tri 

celine: 

Programska memorija (FLASH) 

Memorija podataka (RAM) 

EEPROM memorija podataka. 

U mikrokontroleru postoji i magacin (stack), koji radi na principu 

cikličnog bafera, što znači da se u njega mogu staviti osam različitih adresa, 

dok se sa upisom devete adrese – briše prva i tako redom. Programski se ne 

može utvrditi da li je došlo do prepunjeja magacina. 

- Programska memorija (FLASH) 

U mikrokontroler PIC16F877A integrisan je trinaestobitni programski 

brojač (PC) koji je u mogućnosti da adresira 8K programskih reči od 14 

bita. Izvršavanje programa počinje od Reset vektora, a prekidni (interrupt) 

vektor je 0x0004. Mapa programske memorije i magacin su prikazani na 

Slici 14. 

- Memorija podataka (RAM) 

Memorija podataka je podeljena u više banki (banks), a čine je registri 

opšte namene (General Purpose Registers) i registri specijalne funkcije 

(Special Function Registers). U jednom od specijalnih registara, tzv. 

STATUS registru postoje dva bita RP1 i RP0 koji služe za izbor željene 

banke podataka. 

28

Slika 16. Mapa programske memorije i magacin (stack) 

Svaka banka može da sadrži do 128 registara (0x7F). Niže lokacije u banci 

zauzimaju specijalni registri, a ostatak prostora popunjavaju registri opšte 

namene implementirani kao statički RAM. Neki specijalni registri koji se 

često koriste mapirani su u sve banke da bi se omogućio brzi pristup i redukcija 

kôda. Mapa registara mikrokontrolera PIC16F877 prikazana je na Slici 17. 

Nekoliko specijalnih registara su registri jezgra, uskopovezani sa funkcionisanjem 

mikroprocesora kontrolera. Ostali registri su vezani za periferne module i 

služe za njihovo upravljanje i kontrolu statusa. 

Programski brojač (PC) je 13-bitni registar i određuje adresu naredne 

instrukcije u programskoj flash memoriji. Simboličko ime nižeg bajta je PCL i 

to je registar u koji se može i upisivati i iščitavati. Viših pet bita programskog 

brojača (PC) smešteni su u izolovani registar PCH kojem se pristupa samo 

preko latch-a PCLATH, mapiranom u internom RAM-u na ad-resi 0x0A. 

STATUS registar je veoma važan i zato je predviđeno da se može 

adresirati iz bilo koje banke. On pokazuje status aritmetičko-logičke jedinice, 

reset status mikrokontrolera i sadrži bite za selekciju banki internog RAM-a. 

Od navedenih flegova posebno treba izdvojiti Zero bit (Z), koji se postavlja kad 

je rezultat aritmetičke operacije jednak nuli i bit prenosa/pozajmice Carry (C). 

29

Registar OPTION_REG se koristi za konfiguraciju preskalera za tajmer 0 

ili Watchdog, za upravljanje tajmerom 0, selekciju ivice okidanja eksternog 

interapta, te za omogućenje Pull-up otpornika na portu B. 

INTCON je registar za manipulisanje sistemom prekida 

mikrokontrolera. Pored bita za omogućenje svih prekida (GIE) i bita za 

omogućenje perifernih prekida (PEIE), u ovom registru su interapt-flegovi i 

biti omogućenja prekida tajmera 0, spoljašnjeg prekida na pinu RB0/INT i 

prekida porta B na promenu stanja. Osim ova tri osnovna prekida postoji još 

11 periferijskih prekida. Bitovi za njihovo omogućenje nalaze se u registrima 

PIE1 i PIE2, a korespondentni flegovi, vesnici interapta, u registrima PIR1 i 

PIR2. Ovi se flegovi setuju čim se ispuni uslov interapta bez obzira na stanje 

njihovog bita omogućenja, a po izvršenju servis rutine potrebno ih je soſtverski 

resetovati. 

Kada je reč o registrima jezgra ne treba zaboraviti par FSR (File Select 

Register) i INDF (Indirect File), koji služe za indirektno adresiranje memorije 

podataka. Bilo koja instrukcija koja se obraća INDF registru, u stvari, 

indirektno pristupa onoj lokaciji internog RAM-a čija je adresa trenutno u 

registru FSR. 

Konačno, treba spomenuti registar PCON (Power Control Register). U 

PIC16F877 ovaj registar sadrži samo dva bita. Pomoću bita POR detektuje se 

razlika između Power-on reseta i reseta izazvanih drugim uzrokom. Drugi 

bit (BOR) služi kao indikacija Brown-out stanja (nedozvoljeni naponski nivoi u 

napajanju mikrokontrolera), zbog kojeg se takođe može desiti reset. 

30

- EEPROM memorija podataka 

Kada je potrebno da se upamte neki parametri (podaci) i posle prestanka 

napajanja mikrokontrolera, treba ih, prethodno, zapisati u interni EEPROM. 

Ova memorija je obima 256 bajtova. 

Slika 17. Mapa registara mikrokontrolera PIC16F877 

31

Oscilator 

Kod mikrokontrolera PIC16F877A postoje četiri konfiguracije oscilatora: 

RC Resistor/Capacitor 

XT Crystal / Resonator 

LP Low Power Crystal 

HS High Speed Crystal / Resonator. 

Najjednostavnija varijanta je RC oscilator, a to je ilustrovano na Sl.18. 

Ovakav pristup je ispravan u aplikacijama u kojima se ne zahteva precizna 

procena vremenskih intervala. Ovde ćemo naglasiti kako je moguće koristiti i 

interni RC oscilator, koji je integrisan u mikrokontroleru. 

Slika 18. Povezivanje eksternog RC oscilatora 

Frekvencija oscilovanja zavisi ne samo od vrednosti Rext i Cext, već i od 

napona napajanja kao i radne temperature. Vrednost otpornika Rext treba da 

bude u opsegu od 3 KΩ do 100K KΩ. Izvan ovog opsega rad oscilatora nije 

stabilan i osetljiv je na spoljašne uticaje. Kondenzator Cext se može čak i 

izostaviti. Međutim, zbog stabilnosti preporučuje se vrednost oko 20pF. Na pinu 

OSC2/CLKOUT generiše se taktni impuls čija je perioda četiri puta veća od 

periode rada oscilatora. 

32

Kod vremenski kritičnih aplikacija treba ugrađivati kvarcni oscilator ili 

keramički rezonator. Vrednosti kondenzatora C1 i C2 (Sl.19.), treba da budu 

identične. 

Slika 19. Povezivanje eksternog kvarca (LP, XT, HS) 

Mikrokontroleru PIC16F877A može da se dovede i spoljašnji takt, što je 

prikazano na Sl. 20. 

Slika 20. Dovođenje spoljašnjeg takta 

Odnos između takta i instrukcijskog ciklusa 

Takt koji se dovodi na pin OSC1 oscilatora u mikrokontroleru deli se na 

četiri vremenski nepre-klapajuća taktna signala nazvana Q1, Q2, Q3 i Q4. 

Skup ovih signala čine jedan instrukcijski cik-lus . U zavisnosti od trenutka 

generisanja u okviru ciklusa instrukcija, taktni signali Q1-Q4 se koriste za 

sledeće namene: 

Q1 - pribavljanje instrukcije iz programske memorije 

Q2 - dekodiranje naredbe iz prethodnog instrukcijskog ciklusa 

Q3 - izvršenje naredbe iz prethodna dva instrukcijska ciklusa 

Q4 - prenos opkôda naredbe pozvane u Q1 u instrukcijski registar. 

33

Portovi 

PIC16F877A poseduje pet portova (PORTA, PORTB, PORTC, PORTD i 

PORTE) i oni pred-tavljaju vezu njegove interne strukture sa spoljašnjim 

svetom. Svaki od njih može da se konfiguriše kao ulazni ili kao izlazni. 

Pomenuti portovi su različitog obima: 

8-pinski (PORTB, PORTC, PORTD) 

6-pinski (PORTA) 

3-pinski (PORTE). 

Svakom pinu bilo kojeg porta, u zavisnosti od režima rada, mogu da se 

dodele fiksne ili promen-ljive funkcije. Konfiguracija smera prenosa ostvaruje 

se upisom na odgovarajuću bit-poziciju u pripa-dajućem TRIS registru (0 - pin 

je izlazni, 1 – pin je ulazni). 

Svakom portu je dodeljen registar podataka (PORTX), preko kojeg se 

programski pristupa U/I pinovima. Upis u neki od tih registara iniciraće upis u 

latch tog porta, a njegovo čitanje rezultiraće čita-njem logičkih stanja direktno 

sa pinova. Sve instrukcije upisivanja su tipa read-modify-write . To znači da se 

pri upisu u port najpre očitaju stanja pinova, zatim izvrši modifikacija, a 

potom korigovana vrednost upiše u latch porta. Ne postoji velika razlika u 

konstrukciji pomenutih pet portova. Jedino se PortB od ostalih razlikuje zbog 

posebne opcije koju nude četiri MSB. Ukoliko se setuje bit RBIE u registru 

INTCON, svaka promena stanja na ovim pinovima, generisaće prekid 

mikrokontrolera. 

PortA 

PortA je 6-bitni (RA5-RA0) bidirekcioni port (podaci mogu da se šalju u 

oba smera). Sadržaj re-gistra TRISA određuje smer (ulazni ili izlazni) pinova na 

portu. Blok-dijagrami za pin RA4 je prikazan na Sl. 21 i 22, dok su u tabeli 

21.a) prikazane funkcije portaA i registri. 

34

Slika 21. Blok-dijagram pina RA4 

Sada ćemo kroz nekoliko primera ilustrovati postavljanje smerova na portu: 

TRISA = 0b000000 (PORTA je izlazni) 

TRISA = 0b111111 (PORTA je ulazni) 

TRISA = 0b101000 (RA5 i RA3 pinovi su ulazni, a RA4, RA2, RA1 i 

RA0 su izlazni) 

TRISA = 0b111000 (RA5-RA3 su ulazni, a RA2-RA0 su izlazni) itd. 

Tabela 21a). Funkcije PortaA i registri 

35

Slika 22. Blok-dijagram pinova RA5, RA3-RA0 

PortA ima mogućnost analogno-digitalne konverzije i prvenstveno se 

koristi u te svrhe. A/D kon-vertor, koji je integrisan u mikrokontroleru, je 10bitni 

sa 8 ulaznih kanala, jer se u ove svrhe koriste i svi pinovi PortaE (i pinovi 

PortaA izuzev RA4). 

Pin RA4 je sa otvorenim drejnom i može da se iskoristi za ulazni takt za 

tajmer TMR0. 

Port B 

Port B je 8-bitni bidirekcioni port. Svakom pinu porta korespondira 

odgovarajući bit u regis-tru TRISB, kojim se definiše smer. Svi pinovi unutar 

PortB poseduju pull-up otpornike. Ovi otpor-nici mogu da se uključe 

jednim kontrolnim bitom. To se postiže postavljanjem RBPU' bita na ‘0’. 

Pull-up otpornici se automatski isključuju kada se pin konfiguriše kao izlazni. 

Otpornici su isklju-čeni i kod Power-on reseta. 

Četiri pina na PORTB (RB7-RB4) imaju mogućnost generisanja prekida. 

Samo pinovi koji su definisani kao ulazni mogu da prouzrokuju prekid. 

36

Kombinacija prekida na promenu stanja PortaB i pull-up otpornik mogu se 

iskoristiti kao jednostavan interfejs za tastaturu. Na slikama 23. i 24. prikazana 

je struktura PORTB. 

Slika 23. Blok-dijagram pinova RB3-RB0 

Slika 24. Blok-dijagram pinova RB7-RB4 

37

Port C 

Tabela 24.a) Funkcije PortaB i registri 

Port C je 8-bitni bidirekcioni port. Posebnost ovog porta se ogleda u tome 

što poseduje ugrađen USART modul, koji služi za serijsku komunikaciju 

(npr. sa racunarom ili drugim mikrokontro-lerom). Modulu se pristupa preko 

pinova RC7 i RC6. Pinove treba softverski konfigurisati da budu u funkciji 

USART modula. 

Na Slikama 25. i 26. prikazana je struktura PortaC, dok je funkcionalna 

tabela registara koji se koriste za konfigurisanje samog porta data u Tabeli 

26.a). 

Slika 25. Blok-dijagram pinova RC7-RC5, RC2-RC0 

38

Slika 26. Blok-dijagram pinova RC7-RC5, RC2-RC0 

Tabela 26.a) Funkcije PortaC i registri 

39

Portovi D i E 

Port D je 8-bitni bidirekcioni port. Ovaj port može da se konfiguriše kao 8bitni 

paralelni mikro-procesorski port (parallel slave port-PSP) i to 

podešavanjem konfiguracionog bita PSPMOTE (TRISC). U ovom režimu 

rada ulazni bafer je TTL tipa. 

Port E je bidirekcioni veličine 3 bita. Ima mogućnost A/D konverzije. 

Ulazni bafer je tipa Schmitt Trigger. Pinovi mogu da se konfigurišu kao 

digitalni ili analogni, kao i u slučaju PortaA, o čemu je već bilo reči. 

Periferijske jedinice 

Mikrokontroler PIC16F877 poseduje nekoliko korisnih periferijskih 

modula. S obzirom da mikro-kontroler treba da razmenjuje podatke sa ostalim 

komoponentama (registrima, memorijama, drugim mikrokontrolerima itd.) u tu 

svrhu je opremljen sa tri hardverska komunikaciona modula. 

Prvi od njih je SSP modul (Synchronous Serial Port), koji služi za 

komunikaciju sa serijskim EEPROM-ima, pomeračkim registrima, displejdrajverima 

itd. Ovaj modul može da radi u jednom od dva režima: 

Serial Peripheral Interface (SPI) 

Inter-Integrated Circuit (I2C). 

Drugi serijski komunikacioni modul je USART (Universal Synchronous 

Asynchronous Receiver Transmiter). On uglavnom služi za povezivanje sa 

personalnim računarom, mada to nije jedina njegova mogućnost primene. 

USART može da se konfiguriše u neki od sledećih režima rada: 

Asinhroni rad (full duplex) 

Sinhroni master rad (half duplex) 

Sinhroni slave rad (half duplex). 

Osim serijskih, postoji i jedan paralelni komunikacioni modul. U 

pitanju je modul PSP (Pa-rallel Slave Port). Njegov zadatak je da PIC16F877 

direktno poveže na 8-bitnu magistralu podataka drugog mikroprocesora. 

Eksterni mikroprocesor tada, preko linija Read (RD) i Write (WR) može da 

čita i upisuje u registar PortD kao u svaki drugi 8-bitni latch. 

40

Realizacija projektnog zadatka 

Na Slici 27 je prikazana blok šema, dok je na Slici 28 prikazana električna 

šema veze mikrokontrolera PIC16F877 i serijskog EEPROM-a 24C02. 

Slika 27. Blok šema sprege mikrokontrolera i seijskog EEPROM-a 

41

1 

2 

S 1 

C 5 

2 7p F 

C 6 

2 7p F 

1 

2 

S W DI P -2 

R 1 

1 0K 

T T 1 

4 

3 

R 2 

1 0K 

Qu 1 

4 MH z 

D 8 1 N 58 1 9 

R 3 

1 0K 

D 1 

L E D 

IK 5 

A 0 

A 1 

N C 

R 4 

2 K 2 

G N D S D A 

2 4C 0 2 

V C C 

W P 

S C L 

C 1 

2 20 u F 

C 2 

1 

1 00 n F 

R 5 

1 

2 

3 

4 

5 

2 K 2 

D 2 

L E D 

6 

7 

8 

9 

1 0 

1 1 

1 2 

1 3 

1 4 

1 5 

R 6 

R 7 1 6 

1 7 

1 8 

1 0K 1 0K 1 9 

2 0 

IK 1 

V in 

L M78 0 5 

IK 2 

G n d 

2 

M C L R P B 7 

P A 0 P B 6 

P A 1 P B 5 

P A 2 P B 4 

P A 3 P B 3 

P A 4 P B 2 

P A 5 P B 1 

R D P B 0 

W R V D D 

C S V S S 

V D D P D 7 

V S S P D 6 

O S C 1 P D 5 

O S C 2 P D 4 

P C 0 P C 7 

P C 1 P C 6 

P C 2 P C 5 

P C 3 P C 4 

P D 0 P D 3 

P D 1 P D 2 

P IC 1 6 F8 7 7 -0 4 

IK 4 

A 0 

A 1 

N C 

G N D S D A 

2 4C 0 2 

V C C 

W P 

S C L 

V o ut 

3 

4 0 

3 9 

3 8 

3 7 

3 6 

3 5 

3 4 

3 3 

3 2 

3 1 

3 0 

2 9 

2 8 

2 7 

2 6 

2 5 

2 4 

2 3 

2 2 

2 1 

1 

2 

3 

C 3 

2 20 u F 

C 4 

1 00 n F 

R 8 

D 3 

5 V 1 

C 1 0 

C 9 

2 K 2 R 9 

D 4 

5 V 1 

1 00 n F 

1 00 n F 

C 8 

1 00 n F 

C 1 1 

1 00 n F 

IK 3 

1 

C 1 + V cc 

2 

V + G n d 

3 

C 1 - T 1o u t 

4 

C 2 + R 1 in 

5 

C 2 - R 1 ou t 

6 

V - T 1i n 

7 

T 2o u t T 2i n 

8 

R 2 in R 2 ou t 

Slika 28. Električna šema sprege mikrokontrolera i seijskog EEPROM-a 

Inače, mikrokontroler ima takt od 4MHz i napaja se preko standardnog 

stabilizatora napona LM7805 (Vout = 5V±0,1V, Imax = 500mA). 

Komunikacija između mikrokontrolera i računara ostvaruje se preko 

interfejsnog kola MAX232N. Komunikacija je bez handshaking-a. 

Uloga diode D8 je zaštita pogrešnog priključivanja napona napajanja. 

Tasterom TT1 se resetuje mikrokontroler. 

Na samoj pločici je omogućeno programiranje serijskog EEPROM-a i to se 

ostvaruje preko serijskog porta računara. Zener diodama se prilagođavaju 

naponski nivoi. 

Za definisanje režima rada koriste se DIPSW2 prekidači, a kao indikacija 

režima koriste se crvene LED i zelena LED sa malom potrošnjom (low-power). 

O ovome će detaljnije biti reči u poglavlju Laboratorijska vežba. 

J 1 

2 K 2 

MA X 23 2 

1 6 

1 5 

1 4 

1 3 

1 2 

1 1 

1 0 

9 

C 7 

2 20 n F 

1 

6 

2 

7 

3 

8 

4 

9 

5 

C N 1 

D B 9 /F 

42

Spisak komponenti: 

Designator Part Type Footprint 

1 R1 2K2, Carbon Film Resistor, 0.25W, 5% AXIAL0.4 


3 R3 10K, Carbon Film Resistor, 0.25W, 5% AXIAL0.4 





8 C1 220uF, Electrolytic Capacitor 16V RB.1/.2 

9 C2 100nF, Polyester Block Capacitor, 5% RAD0.2 

10 C3 220uF, Electrolytic Capacitor 16V RB.1/.2 


12 C5 27pF, Multilayer Ceramic Capacitor, 5% RAD0.1 

13 C6 27pF, Multilayer Ceramic Capacitor, 5% RAD0.1 






19 Y1 Quartz HC-49U, 4MHz, 20ppm, 20pF XTAL1 

20 D1 L-53LRD, Red Diffused LED D0.1 

21 D2 L-53LYD, Green diffused LED D0.1 

22 D3 Zener Diode 5V1 AXIAL0.3 

23 D4 Zener Diode 5V1 AXIAL0.3 

24 D5 Shottkey Diode 1n5819 AXIAL0.3 

25 IK1 LM7805, Linear voltage regulator, 5V TO-126 

26 IK2 PIC16F877A, Microcontroller DIP40 

27 IK3 MAX232, Driver/Receiver for EIA/TIA-232E DIP16 

28 IK4 Serial EEPROM 24C02 DIP8 

29 DC YDJ-1134, Power Jack POWER3 

30 DB9F DB9F PCB, DB9 Connector DB9RA/F 

31 TT1 Tact switch TS-062 SW-4 

32 DIPSW2 Switch DIP2 DIPSW2 

33 LC8 Low_cost Socket DIP-8 DIP8 

34 LC8 Low_cost Socket DIP-8 DIP8 

35 LC40 Low_cost/Professional Socket DIP-40 DIP40 

36 J2 Pin_Header/F 1x3 PH3/F 

Tabela 27. Spisak komponenata za kolo sa Sl.7.1 

Legenda: 

Carbon Film Resistor Ugljenoslojni otpornik 

Carbon Trimmer Potentiometer Ugljenoslojni potenciometar 

Electrolytic Capacitor Elektrolitski kondenzator 

Polyester Block Capacitor Poliesterski blok kondenzator 

Multilayer Ceramic Capacitor Keramički kondenzator “through hole” 

43

Quartz Kristal kvarca 

Red Diffused LED Crvena difuzna LED dioda 

Yellow diffused LED Žuta difuzna LED dioda 

Linear voltage regulator Linearni regulator napona 

Microcontroller Mikrokontroler 

Driver/Receiver Drajver/prijemnik 

Power Jack Konektor (džek) za napajanje 

Switch Prekidač 

Tact switch Taster 

Low_cost/Professional Socket Jeftino/profesionalno podnožje 

Pin_Header/F Pin-letvica (muška) 

Slika 29. Izgled štampane ploče 

44

Slika 29a: Realizovani uređaj 

45

Program u mikroC-u 

unsigned short i=0, j=0, k; 

void main() { 

TRISA = 0b000011; //Definisanje pinova Porta A 

PORTA = 0; 

ADCON1 = 6; 

delay_ms(1000); 

PORTA.F3 = !PORTA.F0; // Nacin paljenja LED. 

PORTA.F2 = !PORTA.F1; 

i.F0 = !PORTA.F1; 

i.F1 = !PORTA.F0; 

// Inicijalizacija USART terminala 

Usart_init(2400); 

Usart_Write(i); 

Soft_I2C_Config(&PORTD, 1, 0); // Inicijalizacija USART terminala 

Soft_I2C_Start(); // Pocetak upisa 

Soft_I2C_Write(0xA2); // Adresa 24C02 

Soft_I2C_Write(i); // Pocetna lokacija 

while ((j < 10)&& (i!=0)) { 

Soft_I2C_Write(2*i+j); 

Usart_Write(2*i+j); 

j++; 

} 

Soft_I2C_Stop(); 

j=0; 

if (i==0) { 


while (j < 32) { // Citanje lokacije EEPROM-a 

Soft_I2C_Start(); 

Soft_I2C_Write(0xA2); // Adresa 24C02 

Soft_I2C_Write(j); 


Soft_I2C_Start(); 

46

Soft_I2C_Write(0xA3); 

k = Soft_I2C_Read(0); // Citanje 

Usart_Write(k); 


j++; 

} 


Usart_Write(j-1); 

j=0; 

} 

}//~! 

Napomena: 

Korišćena je gotova I2C biblioteka iz kompajlera mikroC. 

Program u asembleru 

; ADDRESS OPCODE ASM 

; ---------------------------------------------- 

$0000 $28F8 GOTO _main 

$0004 $ _Delay_1us: 

;delays.c,7 :: void Delay_1us() { 

;delays.c,8 :: Delay_us(1); 

$0004 $0000 NOP 

;delays.c,9 :: } 

$0005 $0008 RETURN 

$0006 $ _PutZerosToLAT: 

$0006 $0804 MOVF FSR, 0 

$0007 $1303 BCF STATUS, RP1 

$0008 $1283 BCF STATUS, RP0 

$0009 $00AA MOVWF PutZerosToLAT_k_L0 

$000A $0820 MOVF ___porti2c, 0 

$000B $0084 MOVWF FSR 

$000C $1384 BCF FSR, 7 

$000D $0800 MOVF INDF, 0 

$000E $00A9 MOVWF PutZerosToLAT_temp_L0 

$000F $10A9 BCF FLOC_PutZerosToLAT+0, ____sdai2c 

$0010 $1029 BCF FLOC_PutZerosToLAT+0, ____scli2c 

$0011 $0829 MOVF PutZerosToLAT_temp_L0, 0 

47

$0012 $0080 MOVWF INDF 

$0013 $082A MOVF PutZerosToLAT_k_L0, 0 

$0014 $0084 MOVWF FSR 

$0015 $0008 RETURN 

$0016 $ _Usart_Write: 

$0016 $ L_Usart_Write_3: 

$0016 $3000 MOVLW 0 

$0017 $1303 BCF STATUS, RP1 

$0018 $1683 BSF STATUS, RP0 

$0019 $1898 BTFSC TXSTA, 1 

$001A $3001 MOVLW 1 

$001B $00F1 MOVWF STACK_1 

$001C $0871 MOVF STACK_1, 0 

$001D $3A00 XORLW 0 

$001E $1D03 BTFSS STATUS, Z 

$001F $2822 GOTO L_Usart_Write_4 

$0020 $0000 NOP 

$0021 $2816 GOTO L_Usart_Write_3 

$0022 $ L_Usart_Write_4: 

$0022 $1283 BCF STATUS, RP0 

$0023 $0824 MOVF FARG_Usart_Write+0, 0 

$0024 $0099 MOVWF TXREG 

$0025 $0008 RETURN 

$0026 $ _Soft_I2C_Start: 

$0026 $1303 BCF STATUS, RP1 

$0027 $1283 BCF STATUS, RP0 

$0028 $0820 MOVF ___porti2c, 0 

$0029 $0084 MOVWF FSR 

$002A $1383 BCF STATUS, 7 

$002B $1480 BSF INDF, ____sdai2c 

$002C $2004 CALL _Delay_1us 

$002D $1400 BSF INDF, ____scli2c 

$002E $2004 CALL _Delay_1us 

$002F $2006 CALL _PutZerosToLAT 

$0030 $1080 BCF INDF, ____sdai2c 

$0031 $2004 CALL _Delay_1us 

$0032 $2006 CALL _PutZerosToLAT 

$0033 $1000 BCF INDF, ____scli2c 

$0034 $0008 RETURN 

$0035 $ _Soft_I2C_Write: 

$0035 $3008 MOVLW 8 

$0036 $1303 BCF STATUS, RP1 

$0037 $1283 BCF STATUS, RP0 

$0038 $00A5 MOVWF Soft_I2C_Write_temp_L0 

$0039 $01A6 CLRF Soft_I2C_Write_r_L0, 1 

$003A $0820 MOVF ___porti2c, 0 

$003B $0084 MOVWF FSR 

$003C $1383 BCF STATUS, 7 

$003D $ L_Soft_I2C_Write_0: 

$003D $0825 MOVF Soft_I2C_Write_temp_L0, 0 

48

$003E $1903 BTFSC STATUS, Z 

$003F $285A GOTO L_Soft_I2C_Write_1 

$0040 $2004 CALL _Delay_1us 

$0041 $2004 CALL _Delay_1us 


$0043 $1000 BCF INDF, ____scli2c 

$0044 $2004 CALL _Delay_1us 

$0045 $0824 MOVF FARG_Soft_I2C_Write+0, 0 

$0046 $1903 BTFSC STATUS, Z 

$0047 $2848 GOTO L_Soft_I2C_Write_2 

$0048 $ L_Soft_I2C_Write_2: 


$0049 $0DA4 RLF FARG_soft_i2c_write+0, F 

$004A $1C03 BTFSS STATUS, 0 

$004B $284F GOTO l_018 

$004C $1784 BSF FSR, 7 

$004D $1480 BSF INDF, ____sdai2c 

$004E $2851 GOTO l_01C 

$004F $ l_018: 

$004F $1784 BSF FSR, 7 

$0050 $1080 BCF INDF, ____sdai2c 

$0051 $ l_01C: 

$0051 $0000 NOP 

$0052 $2004 CALL _Delay_1us 

$0053 $1400 BSF INDF, ____scli2c 

$0054 $1384 BCF FSR, 7 

$0055 $1C00 BTFSS INDF, ____scli2c 

$0056 $2855 GOTO $-1 

$0057 $1784 BSF FSR, 7 

$0058 $03A5 DECF Soft_I2C_Write_temp_L0, 1 

$0059 $283D GOTO L_Soft_I2C_Write_0 

$005A $ L_Soft_I2C_Write_1: 

$005A $01A6 CLRF Soft_I2C_Write_r_L0, 1 

$005B $2004 CALL _Delay_1us 

$005C $2006 CALL _PutZerosToLAT 

$005D $0000 NOP 

$005E $1000 BCF INDF, ____scli2c 

$005F $2004 CALL _Delay_1us 

$0060 $1480 BSF INDF, ____sdai2c 

$0061 $2004 CALL _Delay_1us 

$0062 $2004 CALL _Delay_1us 

$0063 $0826 MOVF Soft_I2C_Write_r_L0, 0 


$0065 $2866 GOTO L_Soft_I2C_Write_3 

$0066 $ L_Soft_I2C_Write_3: 

$0066 $1400 BSF INDF, ____scli2c 

$0067 $1384 BCF FSR, 7 


$0069 $2868 GOTO $-1 

$006A $01A6 CLRF FLOC_soft_i2c_write+1 

49


$006C $1384 BCF FSR, 7 

$006D $1880 BTFSC INDF, ____sdai2c 

$006E $1426 BSF FLOC_soft_i2c_write+1, 0 

$006F $2004 CALL _Delay_1us 

$0070 $2004 CALL _Delay_1us 

$0071 $2004 CALL _Delay_1us 

$0072 $2004 CALL _Delay_1us 

$0073 $2004 CALL _Delay_1us 

$0074 $2004 CALL _Delay_1us 

$0075 $2004 CALL _Delay_1us 

$0076 $2004 CALL _Delay_1us 


$0078 $1784 BSF FSR, 7 

$0079 $1000 BCF INDF, ____scli2c 

$007A $1080 BCF INDF, ____sdai2c 

$007B $0826 MOVF Soft_I2C_Write_r_L0, 0 

$007C $00F0 MOVWF STACK_0 

$007D $0008 RETURN 

$007E $ _Soft_I2C_Stop: 

$007E $1303 BCF STATUS, RP1 

$007F $1283 BCF STATUS, RP0 

$0080 $0820 MOVF ___porti2c, 0 

$0081 $0084 MOVWF FSR 

$0082 $1383 BCF STATUS, 7 


$0084 $1080 BCF INDF, ____sdai2c 

$0085 $2004 CALL _Delay_1us 

$0086 $1400 BSF INDF, ____scli2c 

$0087 $1384 BCF FSR, 7 


$0089 $2888 GOTO $-1 

$008A $1784 BSF fsr, 7 


$008C $2004 CALL _Delay_1us 

$008D $2004 CALL _Delay_1us 


$008F $1480 BSF INDF, ____sdai2c 

$0090 $2004 CALL _Delay_1us 

$0091 $0008 RETURN 

$0092 $ _Soft_I2C_Read: 

$0092 $3008 MOVLW 8 

$0093 $1303 BCF STATUS, RP1 

$0094 $1283 BCF STATUS, RP0 

$0095 $00A5 MOVWF Soft_I2C_Read_temp_L0 

$0096 $01A6 CLRF Soft_I2C_Read_r_L0, 1 

$0097 $0820 MOVF ___porti2c, 0 

$0098 $0084 MOVWF FSR 

$0099 $1383 BCF STATUS, 7 

$009A $ L_Soft_I2C_Read_4: 

50

$009A $0825 MOVF Soft_I2C_Read_temp_L0, 0 

$009B $3C00 SUBLW 0 

$009C $1803 BTFSC STATUS, C 

$009D $28B4 GOTO L_Soft_I2C_Read_5 


$009F $0000 NOP 

$00A0 $1480 BSF INDF, ____sdai2c 

$00A1 $2004 CALL _Delay_1us 

$00A2 $0826 MOVF Soft_I2C_Read_r_L0, 0 

$00A3 $1903 BTFSC STATUS, Z 

$00A4 $28A5 GOTO L_Soft_I2C_Read_6 

$00A5 $ L_Soft_I2C_Read_6: 

$00A5 $1400 BSF INDF, ____scli2c 

$00A6 $1384 BCF FSR, 7 

$00A7 $1C00 BTFSS INDF, ____scli2c 

$00A8 $28A7 GOTO $-1 

$00A9 $1880 BTFSC INDF, ____sdai2c 

$00AA $1403 BSF STATUS, C 

$00AB $1C80 BTFSS INDF, ____sdai2c 

$00AC $1003 BCF STATUS, C 

$00AD $0DA6 RLF FLOC_soft_i2c_read+1, F 

$00AE $2004 CALL _Delay_1us 

$00AF $2006 CALL _PutZerosToLAT 

$00B0 $1784 BSF FSR, 7 

$00B1 $1000 BCF INDF, ____scli2c 

$00B2 $03A5 DECF Soft_I2C_Read_temp_L0, 1 

$00B3 $289A GOTO L_Soft_I2C_Read_4 

$00B4 $ L_Soft_I2C_Read_5: 

$00B4 $1480 BSF INDF, ____sdai2c 

$00B5 $2004 CALL _Delay_1us 

$00B6 $0824 MOVF FARG_Soft_I2C_Read+0, 0 

$00B7 $1903 BTFSC STATUS, Z 

$00B8 $28BA GOTO L_Soft_I2C_Read_7 

$00B9 $2006 CALL _PutZerosToLAT 

$00BA $ L_Soft_I2C_Read_7: 

$00BA $0824 MOVF FARG_soft_i2c_read+0, W 

$00BB $1903 BTFSC STATUS, 2 

$00BC $28BE GOTO L_07C 

$00BD $1080 BCF INDF, ____sdai2c 

$00BE $ L_07C: 

$00BE $0000 NOP 

$00BF $2004 CALL _Delay_1us 

$00C0 $1400 BSF INDF, ____scli2c 

$00C1 $1384 BCF FSR, 7 

$00C2 $1C00 BTFSS INDF, ____scli2c 

$00C3 $28C2 GOTO $-1 

$00C4 $1784 BSF FSR, 7 

$00C5 $2004 CALL _Delay_1us 

$00C6 $2006 CALL _PutZerosToLAT 

$00C7 $1000 BCF INDF, ____scli2c 

51

$00C8 $2004 CALL _Delay_1us 

$00C9 $2006 CALL _PutZerosToLAT 

$00CA $1080 BCF INDF, ____sdai2c 

$00CB $0826 MOVF Soft_I2C_Read_r_L0, 0 

$00CC $00F0 MOVWF STACK_0 

$00CD $0008 RETURN 

$00CE $ GlobalIniI2C: 

$00CE $3000 MOVLW 0 

$00CF $1303 BCF STATUS, RP1 

$00D0 $1283 BCF STATUS, RP0 

$00D1 $00A1 MOVWF _i+0 

$00D2 $3000 MOVLW 0 

$00D3 $00A2 MOVWF _j+0 

$00D4 $0008 RETURN 

$00D5 $ _Usart_Init: 


$00D6 $1683 BSF STATUS, RP0 

$00D7 $1698 BSF TXSTA, 5 

$00D8 $3090 MOVLW 144 


$00DA $0098 MOVWF RCSTA 

$00DB $1683 BSF STATUS, RP0 

$00DC $1787 BSF TRISC, 7 

$00DD $1307 BCF TRISC, 6 

$00DE $ L_Usart_Init_0: 

$00DE $1283 BCF STATUS, RP0 

$00DF $1E8C BTFSS PIR1, 5 

$00E0 $28E4 GOTO L_Usart_Init_1 

$00E1 $081A MOVF RCREG, 0 

$00E2 $00A8 MOVWF Usart_Init_tmp_L0 

$00E3 $28DE GOTO L_Usart_Init_0 

$00E4 $ L_Usart_Init_1: 

$00E4 $0008 RETURN 

$00E5 $ _Soft_I2C_Init: 

$00E5 $1303 BCF STATUS, RP1 

$00E6 $1283 BCF STATUS, RP0 

$00E7 $0824 MOVF FARG_Soft_I2C_Init+0, 0 

$00E8 $0084 MOVWF FSR 

$00E9 $0800 MOVF INDF, 0 

$00EA $00A5 MOVWF Soft_I2C_Init_temp_L0 

$00EB $10A5 BCF FLOC_Soft_I2C_Init+0, ____sdai2c 

$00EC $1025 BCF FLOC_Soft_I2C_Init+0, ____scli2c 

$00ED $0825 MOVF Soft_I2C_Init_temp_L0, 0 

$00EE $0080 MOVWF INDF 

$00EF $1784 BSF FSR, 7 

$00F0 $0804 MOVF FSR, 0 

$00F1 $00A0 MOVWF ___porti2c 

$00F2 $1480 BSF INDF, ____sdai2c 

$00F3 $1400 BSF INDF, ____scli2c 

$00F4 $1384 BCF FSR, 7 

52

$00F5 $1C00 BTFSS INDF, ____scli2c 

$00F6 $28F5 GOTO $-1 

$00F7 $0008 RETURN 

$00F8 $ _main: 

;I2C.c,3 :: void main() { 

;I2C.c,4 :: TRISA = 0b000011; //Definisanje pinova Porta A 

$00F8 $20CE CALL GlobalIniI2C 

$00F9 $3003 MOVLW 3 

$00FA $1683 BSF STATUS, RP0 

$00FB $0085 MOVWF TRISA 

;I2C.c,5 :: PORTA = 0; 

$00FC $1283 BCF STATUS, RP0 

$00FD $0185 CLRF PORTA, 1 

;I2C.c,6 :: ADCON1 = 6; 

$00FE $3006 MOVLW 6 

$00FF $1683 BSF STATUS, RP0 

$0100 $009F MOVWF ADCON1 

;I2C.c,7 :: delay_ms(1000); 

$0101 $3006 MOVLW 6 

$0102 $00FC MOVWF STACK_12 

$0103 $30FF MOVLW 255 

$0104 $00FB MOVWF STACK_11 

$0105 $30FF MOVLW 255 

$0106 $00FA MOVWF STACK_10 

$0107 $0BFC DECFSZ STACK_12, F 

$0108 $290A GOTO $+2 

$0109 $2911 GOTO $+8 

$010A $0BFB DECFSZ STACK_11, F 

$010B $290D GOTO $+2 

$010C $2910 GOTO $+4 

$010D $0BFA DECFSZ STACK_10, F 

$010E $290D GOTO $-1 

$010F $290A GOTO $-5 

$0110 $2907 GOTO $-9 

$0111 $301A MOVLW 26 


$0113 $30FF MOVLW 255 


$0115 $0BFB DECFSZ STACK_11, F 

$0116 $2918 GOTO $+2 

$0117 $291B GOTO $+4 

$0118 $0BFA DECFSZ STACK_10, F 

$0119 $2918 GOTO $-1 

$011A $2915 GOTO $-5 

$011B $3042 MOVLW 66 

$011C $00FA MOVWF STACK_10 

$011D $0BFA DECFSZ STACK_10, F 

$011E $291D GOTO $-1 

;I2C.c,8 :: PORTA.F3 = !PORTA.F0; // Nacin paljenja LED. 

$011F $3001 MOVLW 1 

53

$0120 $1283 BCF STATUS, RP0 

$0121 $1805 BTFSC PORTA, 0 

$0122 $3000 MOVLW 0 

$0123 $00F0 MOVWF STACK_0 

$0124 $3000 MOVLW 0 

$0125 $1870 BTFSC STACK_0, 0 

$0126 $3008 MOVLW 8 

$0127 $0605 XORWF PORTA, 0 

$0128 $3908 ANDLW 8 

$0129 $0685 XORWF PORTA, 1 

;I2C.c,9 :: PORTA.F2 = !PORTA.F1; 

$012A $3001 MOVLW 1 

$012B $1885 BTFSC PORTA, 1 

$012C $3000 MOVLW 0 

$012D $00F0 MOVWF STACK_0 

$012E $3000 MOVLW 0 

$012F $1870 BTFSC STACK_0, 0 

$0130 $3004 MOVLW 4 

$0131 $0605 XORWF PORTA, 0 

$0132 $3904 ANDLW 4 

$0133 $0685 XORWF PORTA, 1 

;I2C.c,11 :: i.F0 = !PORTA.F1; 

$0134 $3001 MOVLW 1 

$0135 $1885 BTFSC PORTA, 1 

$0136 $3000 MOVLW 0 


$0138 $3000 MOVLW 0 

$0139 $1870 BTFSC STACK_0, 0 

$013A $3001 MOVLW 1 

$013B $0621 XORWF _i, 0 

$013C $3901 ANDLW 1 

$013D $06A1 XORWF _i, 1 

;I2C.c,12 :: i.F1 = !PORTA.F0; 

$013E $3001 MOVLW 1 

$013F $1805 BTFSC PORTA, 0 

$0140 $3000 MOVLW 0 


$0142 $3000 MOVLW 0 

$0143 $1870 BTFSC STACK_0, 0 

$0144 $3002 MOVLW 2 

$0145 $0621 XORWF _i, 0 

$0146 $3902 ANDLW 2 

$0147 $06A1 XORWF _i, 1 

;I2C.c,14 :: Usart_init(2400); 

$0148 $3067 MOVLW 103 

$0149 $1683 BSF STATUS, RP0 

$014A $0099 MOVWF SPBRG 

$014B $1518 BSF TXSTA, BRGH 

$014C $20D5 CALL _Usart_Init 

;I2C.c,15 :: Usart_Write(i); 

54

$014D $0821 MOVF _i, 0 

$014E $00A4 MOVWF FARG_Usart_Write+0 

$014F $2016 CALL _Usart_Write 

;I2C.c,16 :: Soft_I2C_Config(&PORTD, 1, 0); // Inicijalizacija USART terminala 

$0150 $3008 MOVLW PORTD 

$0151 $00A4 MOVWF FARG_Soft_I2C_Init+0 

$0152 $20E5 CALL _Soft_I2C_Init 

;I2C.c,17 :: Soft_I2C_Start(); // Pocetak upisa 

$0153 $2026 CALL _Soft_I2C_Start 

;I2C.c,18 :: Soft_I2C_Write(0xA2); // Adresa 24C02 

$0154 $30A2 MOVLW 162 

$0155 $00A4 MOVWF FARG_Soft_I2C_Write+0 

$0156 $2035 CALL _Soft_I2C_Write 

;I2C.c,19 :: Soft_I2C_Write(i); // Pocetna lokacija 

$0157 $0821 MOVF _i, 0 

$0158 $00A4 MOVWF FARG_Soft_I2C_Write+0 


;I2C.c,21 :: while ((j < 10)&& (i!=0)) { 

$015A $ L_main_0: 

$015A $300A MOVLW 10 

$015B $0222 SUBWF _j, 0 

$015C $1803 BTFSC STATUS, C 

$015D $2982 GOTO L_main_1 

$015E $0821 MOVF _i, 0 

$015F $3A00 XORLW 0 


$0161 $2982 GOTO L_main_1 

$0162 $ L64_ex_L_main_1: 

;I2C.c,24 :: Soft_I2C_Write(2*i+j); 

$0162 $3001 MOVLW 1 


$0164 $0821 MOVF _i, 0 


$0166 $0874 MOVF STACK_4, 0 

$0167 $ L_main_7: 


$0168 $296D GOTO L_main_8 

$0169 $0DF0 RLF STACK_0, 1 

$016A $1070 BCF STACK_0, 0 

$016B $3FFF ADDLW 255 

$016C $2967 GOTO L_main_7 

$016D $ L_main_8: 

$016D $0822 MOVF _j, 0 

$016E $0770 ADDWF STACK_0, 0 

$016F $00A4 MOVWF FARG_Soft_I2C_Write+0 


;I2C.c,25 :: Usart_Write(2*i+j); 

$0171 $3001 MOVLW 1 


$0173 $0821 MOVF _i, 0 

55


$0175 $0874 MOVF STACK_4, 0 

$0176 $ L_main_9: 


$0177 $297C GOTO L_main_10 

$0178 $0DF0 RLF STACK_0, 1 

$0179 $1070 BCF STACK_0, 0 

$017A $3FFF ADDLW 255 

$017B $2976 GOTO L_main_9 

$017C $ L_main_10: 

$017C $0822 MOVF _j, 0 

$017D $0770 ADDWF STACK_0, 0 

$017E $00A4 MOVWF FARG_Usart_Write+0 

$017F $2016 CALL _Usart_Write 

;I2C.c,27 :: j++; 

$0180 $0AA2 INCF _j, 1 

;I2C.c,28 :: } 

$0181 $295A GOTO L_main_0 

$0182 $ L_main_1: 

;I2C.c,29 :: Soft_I2C_Stop(); 

$0182 $207E CALL _Soft_I2C_Stop 

;I2C.c,31 :: j=0; 

$0183 $01A2 CLRF _j, 1 

;I2C.c,32 :: if (i==0) { 

$0184 $0821 MOVF _i, 0 

$0185 $3A00 XORLW 0 

$0186 $1D03 BTFSS STATUS, Z 

$0187 $29C4 GOTO L_main_4 

;I2C.c,33 :: delay_ms(100); 

$0188 $3082 MOVLW 130 


$018A $30FF MOVLW 255 

$018B $00FA MOVWF STACK_10 

$018C $0BFB DECFSZ STACK_11, F 

$018D $298F GOTO $+2 

$018E $2992 GOTO $+4 

$018F $0BFA DECFSZ STACK_10, F 

$0190 $298F GOTO $-1 

$0191 $298C GOTO $-5 

$0192 $3087 MOVLW 135 


$0194 $0BFA DECFSZ STACK_10, F 

$0195 $2994 GOTO $-1 

$0196 $0000 NOP 

;I2C.c,35 :: while (j < 32) { // Citanje lokacije EEPROM-a 

$0197 $ L_main_5: 

$0197 $3020 MOVLW 32 

$0198 $0222 SUBWF _j, 0 

$0199 $1803 BTFSC STATUS, C 

$019A $29B1 GOTO L_main_6 

56

;I2C.c,36 :: Soft_I2C_Start(); 

$019B $2026 CALL _Soft_I2C_Start 

;I2C.c,37 :: Soft_I2C_Write(0xA2); // Adresa 24C02 

$019C $30A2 MOVLW 162 

$019D $00A4 MOVWF FARG_Soft_I2C_Write+0 

$019E $2035 CALL _Soft_I2C_Write 

;I2C.c,38 :: Soft_I2C_Write(j); 

$019F $0822 MOVF _j, 0 

$01A0 $00A4 MOVWF FARG_Soft_I2C_Write+0 

$01A1 $2035 CALL _Soft_I2C_Write 


$01A2 $207E CALL _Soft_I2C_Stop 

;I2C.c,40 :: Soft_I2C_Start(); 

$01A3 $2026 CALL _Soft_I2C_Start 

;I2C.c,41 :: Soft_I2C_Write(0xA3); 

$01A4 $30A3 MOVLW 163 

$01A5 $00A4 MOVWF FARG_Soft_I2C_Write+0 

$01A6 $2035 CALL _Soft_I2C_Write 

;I2C.c,42 :: k = Soft_I2C_Read(0); // Citanje 

$01A7 $01A4 CLRF FARG_Soft_I2C_Read+0, 1 

$01A8 $2092 CALL _Soft_I2C_Read 

$01A9 $0870 MOVF STACK_0, 0 

$01AA $00A3 MOVWF _k 

;I2C.c,43 :: Usart_Write(k); 

$01AB $0870 MOVF STACK_0, 0 

$01AC $00A4 MOVWF FARG_Usart_Write+0 

$01AD $2016 CALL _Usart_Write 


$01AE $207E CALL _Soft_I2C_Stop 

;I2C.c,45 :: j++; 

$01AF $0AA2 INCF _j, 1 

;I2C.c,47 :: } 

$01B0 $2997 GOTO L_main_5 

$01B1 $ L_main_6: 

;I2C.c,48 :: delay_ms(100); 

$01B1 $3082 MOVLW 130 

$01B2 $00FB MOVWF STACK_11 

$01B3 $30FF MOVLW 255 

$01B4 $00FA MOVWF STACK_10 

$01B5 $0BFB DECFSZ STACK_11, F 

$01B6 $29B8 GOTO $+2 

$01B7 $29BB GOTO $+4 

$01B8 $0BFA DECFSZ STACK_10, F 

$01B9 $29B8 GOTO $-1 

$01BA $29B5 GOTO $-5 

$01BB $3087 MOVLW 135 

$01BC $00FA MOVWF STACK_10 

$01BD $0BFA DECFSZ STACK_10, F 

$01BE $29BD GOTO $-1 

$01BF $0000 NOP 

57

;I2C.c,49 :: Usart_Write(j-1); 

$01C0 $0322 DECF _j, 0 

$01C1 $00A4 MOVWF FARG_Usart_Write+0 

$01C2 $2016 CALL _Usart_Write 

;I2C.c,50 :: j=0; 

$01C3 $01A2 CLRF _j, 1 

;I2C.c,53 :: } 

$01C4 $ L_main_4: 

;I2C.c,54 :: }//~! 

$01C4 $29C4 GOTO $ 

Heksadecimalni kôd 

:10000000F828FF3FFF3FFF3F0000080004080313EC 

:100010008312AA002008840084130008A900A910F4 

:100020002910290880002A088400080000300313E2 

:10003000831698180130F1007108003A031D222838 

:100040000000162883122408990008000313831265 

:100050002008840083138014042000140420062048 

:1000600080100420062000100800083003138312BB 

:10007000A500A601200884008313250803195A2827 

:100080000420042006200010042024080319482816 

:100090000620A40D031C4F288417801451288417B0 

:1000A00080100000042000148413001C55288417BD 

:1000B000A5033D28A601042006200000001004200E 

:1000C00080140420042026080319662800148413D1 

:1000D000001C6828A601042084138018261404201C 

:1000E00004200420042004200420042004200620EE 

:1000F0008417001080102608F000080003138312F4 

:100100002008840083130620801004200014841328 

:10011000001C882884170420042004200420801454 

:1001200004200800083003138312A500A60120084C 

:10013000840083132508003C0318B4280420000021 

:100140008014042026080319A52800148413001C19 

:10015000A72880180314801C0310A60D0420062075 

:1001600084170010A5039A2880140420240803197A 

:10017000BA28062024080319BE2880100000042095 

:1001800000148413001CC2288417042006200010C9 

:100190000420062080102608F00008000030031319 

:1001A0008312A1000030A2000800031383169816E2 

:1001B00090308312980083168717071383128C1EC2 

:1001C000E4281A08A800DE28080003138312240874 

:1001D00084000008A500A5102510250880008417BC 

:1001E0000408A000801400148413001CF5280800E3 

:1001F000CE200330831685008312850106308316D6 

:100200009F000630FC00FF30FB00FF30FA00FC0BC3 

:100210000A291129FB0B0D291029FA0B0D290A298E 

58

:1002200007291A30FB00FF30FA00FB0B18291B29A5 

:10023000FA0B182915294230FA00FA0B1D29013052 

:10024000831205180030F0000030701808300506E1 

:1002500008398506013085180030F000003070182C 

:100260000430050604398506013085180030F00099 

:1002700000307018013021060139A106013005183F 

:100280000030F00000307018023021060239A1065B 

:100290006730831699001815D5202108A400162070 

:1002A0000830A400E5202620A230A4003520210833 

:1002B000A40035200A302202031882292108003ABE 

:1002C000031982290130F4002108F0007408031991 

:1002D0006D29F00D7010FF3F672922087007A400F8 

:1002E00035200130F4002108F000740803197C293E 

:1002F000F00D7010FF3F762922087007A400162029 

:10030000A20A5A297E20A2012108003A031DC4290D 

:100310008230FB00FF30FA00FB0B8F299229FA0B89 

:100320008F298C298730FA00FA0B9429000020309D 

:1003300022020318B1292620A230A4003520220869 

:10034000A40035207E202620A330A4003520A4015F 

:1003500092207008A3007008A40016207E20A20A34 

:1003600097298230FB00FF30FA00FB0BB829BB292C 

:10037000FA0BB829B5298730FA00FA0BBD2900001D 

:100380002203A4001620A201C429FF3FFF3FFF3F24 

:02400E00313D42 

:00000001FF 

Softver IC-Prog 

Za programiranje mikrokontrolera PIC16F877A može da se koristi softver 

IC-Prog. Inače, ovaj softver je kompatibilan sa mnogim bootstrap loader-ima, 

kao što su JDM Programmer, TAFE Programmer, TAIT Programmer, 

Conquest Programmer, ProPIC 2 Programmer itd. ICProg poseduje 

mogućnost čitanja, upisa i verifikacije (Read, Write, Verify) sadržaja 

mikrokontrolera. Naravno, softver dozvoljava mogućnost podešavanja 

parametara (WDT, PWRT, BODEN, LVP, CPD, CO, Debugger), kao i izbor 

oscilatora (RC, LP, XT, HS). 

Program IC-Prog se ne instalira na računaru, već se pokreće direktno – 

tačnije, klikom na fajl ICPROG.EXE (Sl. 30). 

Slika 30. Startovanje programa 

59

Ako programer ima računar sa verzijom Windows-a «višom» od 

Windows-a 98, odmah po startovanju progra-ma IC-Prog na ekranu će se 

pojaviti prozor sa upozorenjem, koji je prikazan na Slika 31. Razlog je što su 

kod svih Windows-a sa platformom NT zaštićeni portovi. Zbog toga je 

neophodno da se instalira odgovarajući drajver. 

Slika 31. Upozorenje prilikom pokretanja programa 

Korak 1. Instaliranje drajvera 

Ulaskom u podmeni Misc, koji se nalazi u meniju Options, ostvaruje se 

instaliranje/uključivanje drajvera icprog.sys (Settings → Options → Misc: √ 

Enable 2000/NT/XP), što je ilustrovano na Slika 32. Na taj način omogućava se 

pristup serijskom portu računara. Isto tako, neophodno je da se prioritet 

programiranja postavi ili na High ili na Realtime, a nikako na Normal. Ovo 

potonje je veoma bitno. Naime, program po startovanju automatski podesi 

normalan prioritet i ukoliko se ne promeni na High ili Realtime, računar ne 

može da pristupi PIC mikrokontrolerima preko serijskog porta. 

60

Slika 32 Uključivanje drajvera i prioriteta 

Slika 33. Podešavanje parametara programa 

61

Korak 2. Podešavanje hardverskih parametara 

Nakon što je instaliran/uključen drajver, program će se restartovati i 

ponudiće opciju podešavanja hardverskih parametara, koji treba da budu 

postavljeni kao na Slika 33. Ic-Prog ima sličnu konfiguraciju kao JDM 

Programmer, signali su bez inverzije – dok se komunikacija obavlja preko, na 

primer, serijskog porta COM2. Ako računar ima samo jedan serijski port, 

podrazumeva se da je to COM1. 

Softver mikroC 

mikroC predstavlja moćan softverski alat, koji je razvila beogradska 

Mikroelektronika, i namenjen je pisanju kôda za Microchip-ove PIC 

mikrokontrolere. Koristeći mikroC, programeru je omogućen jednostavan način 

da kontroliše proces programiranja i napravi kvalitetan firmware. 

Osnovne karakteristike programa mikroC su sledeće: 

Pisanje C kôda korišćenjem kvalitetnog editora, što se ogleda 

automatskom kontrolom i upozorenjima vezanim za sintaksu kôda, 

korišćenih parametara, kao i automatskoj korekciji pojedinih grešaka 

Preglednost strukture programa (kôda), promenljivih i funkcija 

omogućava Code explorer 

Jasan asemblerski kôd i standardna kompatibilnost generisanih HEX 

datoteka toka programa preko ugrađeg debagera (debugger) 

Programer ima na raspolaganju veliki broj integrisanih biblioteka i 

rutina, koje značajno ubrzavaju pisanje programa 

Detaljan izveštaj i grafičko predstavljanje RAM i ROM mape, 

statistike kôda i slično. 

Moramo da napomenemo kako mikroC odstupa od ANSI standarda u 

nekoliko segmenata. Neka odstupanja su načinjena su u cilju da se olakša 

programiranje, dok su druge rezultat hardverskih ograničenja PIC 

mikrokontrolera. Pomenućemo neke specifičnosti: 

Rekurzivne funkcije (function recursion) su podržane sa izvesnim 

ograničenjima, koja su posledica nešto složenijeg pristupa magacinu 

(stack) i ograničenja vezana za memoriju 

Pokazivači (pointers) promenljivih i pokazivači konstanti nisu 

kompatibilni, tj. nije moguća međusobna dodela ili upoređivanje 

mikroC tretira označavanje const kao “true constans” (kod C++), 

što omogućava koriš-ćenje const objekta na mestima gde ANSIC 

62

očekuje constant izraz .Ukoliko se teži ka prenosivosti programa, 

treba koristiti tradicionalno pretprocesorsko definisanje konstanti 

mikroC dozvoljava C++ stil jednolinijskih komentara, koristeći dve 

kose crte (//). Komentar može da počne bilo gde i traje do sledeće 

nove linije programskog kôda 

Brojne standardne C biblioteke (ctype, math, stdlib, string ) 

implementirane su u mikroC, uz individualna odstupanja. 

Napominjemo da mikroC podržava gotovo sve PIC mikrokontrolere serija 

12, 16 i 18. Izuzetak su mikrokontroleri koji imaju staro hardversko jezgro kao 

na primer PIC12C508, PIC12F508, PIC12C509, PIC12F509 itd. Inače, ograničena 

verzija (do 2KB programa) može da s preuzme sa sajta Mikroelektronike 

(www.mikroe.com). U sličaju ako se želi potpuna verzija (neograničen kapacitet 

programa), mora da se plati licenca od 99€. 

UART terminal 

Slici 34. Pokretanje terminala mikroC-a preko Tools → USART Terminal 

Na Slici 34 ilustrovano je startovanje internog (softverskog) terminala za 

UART komunikaciju. 

Na Slici 35 je prikazan izgled prozora UART terminala. Kao što se vidi, 

moguće je podesiti veliki broj parametara. Navešćemo najvažnije: 

63

Serijski port (u padajućem meniju treba izabrati željeni serijski port, a 

kod standardnih računara to su COM1 i COM2) 

Brzina prenosa (za frekvenciju kvarca od 4MHz treba izabrati 2400 

bauda, za 8MHz bira se 9600 bauda itd.) 

Broj stop bitova (1, 1.5 i 2) 

Izbor parnosti (bez, parna, neparna itd.) 

Broj bitova koji čine karakter (5, 6, 7 ili 8) 

Uključivanje/isključivanje handshaking signala (RTS i DTR) 

Izbor formata podatka koji se šalje (ASCII, heksadecimalni - HEX ili 

dekadni - DEC) 

Način slanja (odmah po kucanju ili kada se klikne na opciju SEND) itd. 

Slika 35. Izgled prozora kod UART komunikacionog terminala 

Čim se podese parametri, terminal se startuje klikom na komandno dugme 

Connect. Odmah zatim, terminal je spreman da prihvati komande (vidi Sliku 

36). Kada se završi komunikacija, treba kliknuti na komandno dugme 

Disconnect. 

64

Laboratorijska vežba 

(I) 

Podesiti parametre USART terminala (COM1, 2400bauda, One Stop Bit) 

Startovati program terminala pritiskom na komandno dugme Connect: 

Postaviti DIPSW2 prekidače u isključeno stanje (stanje «01» ili Off_On). 

Dovesti napajanje mikrokontroleru, odnosno uređaju. 

Posle jedne sekunde treba da se upali samo žuta LED na štampanoj ploči. 

Na ekranu će se pojaviti povorka osmobitnih reči: 

prva reč čini početnu adresu sa koje počinje upis (0x01), zatim sadržaj na 

toj memorijskoj lokaciji (0x02), zatim se upisuje sadržaj susedne 

memorijske lokacije (0x03) itd. Ukupno se upisuje 10 osmobitnih reči u 

deset susednih memorijskih lokacija, što je ilustrovano na Slici 36. 

Pritiskom na taster TT1, mikrokontroler se resetuje i on počinje da 

izvršava program iznova. 

Isključiti napajanje uređaja, isključiti USART terminal na komandno 

dugme Disconnect. 

Slika 36. Prozor USART terminala (DIPSW2 = «01») 

65

Prebaciti serijski EEPROM 24C02 u donje podnožje, koje je bliže 

konektoru DB9F. 

Startovati program IC-Prog, klikom na ikonicu. 

Izabrati memoriju 24C02 kao što je prikazano na Slici 37. 

Pritiskom na taster «F8» pročitati sadržaj memorije (ovo može da se uradi 

i iz Command menija). 

Na Slici 38 je prikazan sadržaj memorije. 

Obrisati memoriju na načina ilustrovan na Slikama 39-40 (učitati 

blank.hex fajl i programirati pritiskom na taster «F5»). Brisanje može da 

se obavi i na drugi način, tj. učitavanjem sadržaja praznog bafera (npr. 

Buffer 2). 

Slika 37. Izbor memorije 24C02 u programu IC-Prog 

66

Slika 38. Sadržaj memorije 24C02 za DIPSW2 = «01» 

Slika 39. Fajl blank.hex se učitava iz File menija 

67

Slika 40. Sadržaj prozora posle koga treba pritisnuti «F5» za programiranje 

(II) 

Podesiti parametre USART terminala (COM1, 2400bauda, One Stop Bit) 

Startovati program terminala pritiskom na komandno dugme Connect: 

Postaviti DIPSW2 prekidače u isključeno stanje (stanje «11» ili On_On). 

Dovesti napajanje mikrokontroleru. 

Posle dve sekunde treba da se upale obe diode. 

Na ekranu će se pojaviti povorka osmobitnih reči: 

prva reč čini početnu adresu sa koje počinje upis (0x03), zatim sadržaj na 

toj memorijskoj lokaciji (0x06), zatim se upisuje sadržaj susedne 

memorijske lokacije (0x07) itd. Ukupno se upisuje 10 osmobitnih reči u 

deset memorijskih lokacija (Slika 41). 

Isključiti napajanje uređaja, isključiti USART terminal na komandno 

dugme Disconnect. 

68



Startovati program IC-Prog, klikom na ikonicu. 

Izabrati memoriju 24C02 kao što je prikazano na Slici 37. 

Pritiskom na taster «F8» pročitati sadržaj memorije (ovo može da se uradi 

i iz Command menija). 

Na Slici 8 je prikazan sadržaj memorije. 

Obrisati memoriju na načina ilustrovan na Slikama 39-40 (učitati fajl 

blank.hex i programirati pritiskom na taster «F5»). 

Slika 41.. Prozor USART terminala (DIPSW2 = «11») 

69

Napomena: 


Posle svake operacije upisa serijskog EEPROM-a i provere sadržaja, 

vršiti brisanje EEPROM-a 24C02. 

(III) 

Ponoviti postupak za stanja DIPSW2 = «10» . Treba da se dobije sadržaj 

serijskog EEPROM-a, kao na Slici 42. 

70

(iv) 




Startovati program IC-Prog i u njemu proizvoljno upisati sadržaj prvih 20 

memorijskih lokacija serijskog EEPROM-a. 

Postaviti DIPSW2 prekidače u isključeno stanje (stanje «00» ili Off_Off). 

Startovati program USART terminal. 

Dovesti napajanje mikrokontroleru, odnosno uređaju. 

Posle jedne sekunde ne treba da se upale diode. 

Na ekranu će se pojaviti povorka od 20 osmobitnih reči koje su upisane 

programom IC-Prog. 

Proces je ilustrovan na slikama 43 i 44. Na Slici 44 su povorka 

osmobitnih reči započinje prvom (0x00), a završava se krajnjom adresom 

(0x19). 

71

Slika 43. Sadržaj memorije 24C02 posle proizvoljnog programiranja 

72

Zaključak 

Slika 44.. Prozor USART terminala (DIPSW2 = «00») 

U radu smo se bavili praktičnom realizacija upisa i čitanja sadržaja serijskog 

EEPROM-a preko mikrokontrolera PIC16F877-04 i softvera IC-Prog. 

Najpre smo opisali serijsku komunikaciju kod PC računara, koja je u ovom 

slučaju ostvarena preko kola MAX232 koje prilagođava naponske nivoe 

između serijskog porta računara i mikrokontrolera. 

U trećem poglavlje je opisan serijski EEPROM 24C02, uz odgovarajuće 

slike samog kola i njegove karakteristike. 

U četvrtom poglavlju opisane su opšte karakteristike mikrokontrolera, dok 

peto i šesto poglavlje opisuje funkcionalne jedinice mikrokontrolera, RISK 

procesore, kao i HARVARD arhitekturu. 

73

Poglavlja 7, 8, 9 i 10 vezana su konkretno za mikrokontroler koji je 

iskorišćen za ovaj projekat (PIC16F877-04). 

Zatim su prikazane blok šema i električna šema uređaja koji predstavlja 

spregu mikrokontrolera PIC16F877-04 i serijskog EEPROM-a 24C02. 

Na kraju je opisan postupak izvođenja laboratorijske vežbe, gde studenti 

mogu da se upoznaju sa načinom upisa i iščitavanja sadržaja serijskog 

EEPROM-a. 

Literatura 

[1] PIC16F87X, Datasheet, Microchip Tecnology, http://www.microchip.com 

[2] 24C0xx, Serial EEPROM, http://datasheetarchive.com 

[3] Serijska komunikacija računara i USART modula mikrokontrolera 

PIC16F877A, Dejan Lazić, Ivan Novaković, Elektronski fakultet - Niš, 

(seminarski rad), http://es.elfak.ni.ac.yu/students.html 

[4] Softver mikroC, Mikroelektronika - Beograd, http://mikroe.com 

[5] IC-Prog, Version 1.05, http://www.ic-prog.com 

[6] Serijski EEPROM, http://www.mikroe.com/sr/tools/eeprom 

[7] Mikrokontroleri, http://milan.milanovic.org/skola/mikkon/mikkon-06.htm 

74

Ime 

Prezime 

Datum rođenja 

Bračno stanje 

Adresa stanovanja 

E-mail adresa 

Obrazovanje 

Stepen stručne spreme 

Godina upisa na 

Elektronski fakultet 

Smer 

Poznavanje jezika 

Poznavanje softvera 

Interesovanja 

Osobine 

Ostalo 

Darko 

Prvulović 

08.05.1982. 

Neoženjen 

Đ. A. Kuna 13/9, Bor 

darko019@gmail.com 

„Mašinsko-elektrotehnička škola“ - Bor 

IV stepen, elektrotehničar elektronike 

2001. 

Telekomunikacije (T) 

Engleski (napredno) 

MS Office, CorelDRAW, Windows okruženje, 

Adobe Photoshop, ACDSee 

Mobilne komunikacije i mobilna telefonija, bežični 

linkovi, kablovska televizija 

Ambicioznost, temeljnost, tačnost... 

Više puta učesnik okružnih takmičenja iz 

matemetike u osnovnoj i srednjoj školi, član „FK 

Bor“ (1990-1996) 

75

Ime Ivan 

Prezime Trucić 

Datum rođenja 15.02.1977. 

Bračno stanje Neoženjen 

Adresa stanovanja Vojvode Mišića 17 

E-mail adresa trucic@gmail.com 

Obrazovanje Tehnička škola Zaječar 

Stepen stručne spreme IV stepen, Elektrotehničar automatike 

Godina upisa na 

Elektronski fakultet 

1997. 

Smer Telekomunikacije (T) 

Poznavanje jezika Engleski (napredno) 

Poznavanje softvera Windows operativni sistem, Microsoft 

Interesovanja 

Osobine 

Ostalo 

Office, Adobe Photoshop 

Elektronika, programiranje, mobilne 

komunikacije, satelitske komunikacije, 

fotografija, sport 

Istrajnost, samouverenost, komunikativnost 

Učesnik takmičenja iz matematike u 

osnovnoj i srednjoj školi, aktivno bavljenje 

sportom(odbojka i košarka) 

76

pdf - Univerzitet u Nišu

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?