Preuzmite KOLAPS - pro.ba

isprebijan i zapaljen mu je skuter, tek kupljen, ''polovan, ali ok''.
Posle te epizode odlučno je krenuo putem nezavisnosti. Zasadio je
svoje biljke nedaleko od grada, u dvorištu vikendice koju mu je
ostavila baba, ''pa šta, kriminal se isplati, to bi i baba shvatila''. I
krenulo mu je, troškovi su bili jako mali u odnosu na prihode, pazio
je da nikome ne stane na žulj, čak je razmišljao o tome da sam
ponudi novac za reket nekom od velikana, ''pa da radi ko čovek, da
se uopšte ne štreca''. Nije radio sa klincima i nepoznatim ljudima,
samo po preporuci, samo proverene mušterije i redovne platiše,
samo veće količine. Preko nekog časopisa naručio je hibridno seme
iz Holandije i to je bez problema stiglo poštom. Kad je procvetalo bio
je prezadovoljan rezultatima, ''samo da dripci ne objave legalizaciju,
pašće cena, he-he''. Jedini problem bili su transport i lager. Veći deo
robe držao je na tavanu vikendice. Nije prenosio mnogo odjednom,
samo ono što je već naručeno ili za šta je bio siguran da će prodati u
narednih par dana. Kupio je motor, ovog puta ozbiljnu mašinu, isto
''polovan ali ok, baš jeftin'', jer ''žandarmima ne pada na pamet da
pretresaju motor ili bajkera, samo proveravaju je l imam kacigu, pitaju
kolko kubika, kolko konja, kolko sam platio''. Na korpu je montirao
koferčić, moderne plastične bisage, i u njemu prenosio te manje
količine, koje je jedno vreme držao ispod kreveta u stanu u kom je
živeo sa roditeljima i sestrom. Kako mu je to bilo nepraktično, hteo
je da promeni štek i izbor je pao na jedan nedovršeni a već ruinirani
soliter koji je takav već mnogo godina, otkad je država rekla da će
sagraditi stanove za mlade bračne parove, ''ja nisam mladi bračni
par, al sam svakako perspektivan''. U visokom suterenu te ruine,
između ostalih fantazmagoričnih konstrukcija, uz stub dimnjaka
visoko iznad tla stajala je betonska platforma, izvan domašaja ruku,
bez stepenica koje bi vodile do nje, a njeno postojanje delimično
je opravdano limenim vratima na dimnjaku. Boban je pronašao
dugačku i debelu dasku koja mu je služila kao rampa do platforme
i koju je čuvao sakrivenu na posebnom mestu. Kroz vrata je ubacio
u dimnjak veliku količinu otpada i predmeta koji se mogu naći
na napuštenom gradilištu i tako ga ispunio do određenog nivoa.
Preko otpada uglavio je metalnu ploču tačnih dimenzija, na njoj
držao pakete i pokrio ih tablom iverice, ''savršen štek za savršen
posao''. Preko puta fantazmagorične ruine, koja izdaleka podseća na
Kadinjaču, stoji zgrada većinski naseljena penzionisanim ofi cirima.
Bilo bi zaista idilično da su se doselili mladi bračni parovi koji prave
decu k'o mutavi. Elem, posle izvesnog vremena jedan od penzionera
počeo je dvogledom da osmatra ruinu, jer mu se učinilo, a brzo je
shvatio da je u pravu, da su ljudi koji relativno često ulaze tamo, da
se olakšaju kako je mislio, zapravo ista osoba, uvek sa ruksakom
na leđima. Gardijski ofi cir je prema svakoj vrsti lenjosti, subverzije i
nacionalnog nihilizma osećao gađenje i čim je potvrdio svoje sumnje
obavestio je nadležne organe. Policija je postavila zasedu, ljudi u
civilu u civilnom autu. Nisu morali mnogo da čekaju. Druge večeri
pojavio se moj nesretni komšija sa rancem na leđima. Kad se spustio
u podrum shvatio je da je zaboravio baterijsku lampu, ''jebiga,
mrzelo me da se vraćam''. Nekako je izvukao dasku, naslonio je na
41