OBJAŠNJENJE

KLIMA 

OBJAŠNJENJE 

EFEKAT STAKLENE BAŠTE I KRUŽENJE UGLJENIKA 

Šta je efekat 

staklene 

bašte? 

Efekat staklene bašte je proces 

u kome deo sunčeve energije, 

koji ostaje zarobljen u atmosferi, 

zagreva Zemlju i menja klimu. 

Veliki broj klimatologa smatra da 

se povećava ljudski uticaj – 

veštački, na gasove koji 

Kruženje 

ugljen-dioksida 

Kruženje ugljen-dioksida 

Nakon isparavanja vode, 

ugljen-dioksid CO 2 je osnovni 

gas koji izaziva efekat 

staklene bašte. Ugljenik se 

nalazi ispod zemlje, daleko od 

biosfere, u fosilnim gorivima. 

Kruženje organskog ugljenika 

opisuje se kao razmena 

ugljenika između mora, 

terestičnih /kopnenih 

ekosistema i atmosfere. Bez 

uticaja čoveka razmena 

ugljenika između ovih 

ekosistema odvija se prirodno 

i neprekidno se uspostavlja 

ravnoteže između njih. Na 

primer, biljke u procesu rasta 

apsorbuju ugljenik, ali a ga 

oslobađaju u procesu 

izazivaju efekat staklene bašte, 

utičući tako na povećanje tog 

efekta, a zatim, i na porast 

temperature na globalnom nivou 

kao i na klimatske poremećaje. 

U ove gasove spada ugljen 

dioksid, koji nastaje 

sagorevanjem fosilnih goriva i 

sečom šuma, metan koji se 

oslobađa sa pirinčanih polja, 

deponije, iz proizvoda dobijenih 

sagorevanjem kao i iz niza 

industrijskih hemikalija. 

raspadanja. 

Međutim ljudskom 

aktivnošću - sečom drveća ili 

sagorevanjem fosilnih 

goriva - javlja se dodatna 

količina ugljenika u atmosferi i 

na taj način povećava se 

efekat staklene bašte. Veliki 

problemi nastaju priliko 

vađenja i sagorevanja fosilnih 

goriva, jer se na taj način u 

prirodne tokove ugljenika 

uključuje ugljenik koji bi inače 

ostajao duboko pod zemljom. 

Jedan deo ovog ugljenika 

završi u atmosferi, jedan deo 

vezan u organskim 

jedinjenjima biljaka, jedan dao 

u sastavu zemljišta, a jedan 

deo u okeanima. Veći deo 

završi u atmosferi jer sečom 

šuma i izgradnjom gradova, 

puteva, fabrika smanjujemo 

sposobnost biosfere, da 

apsorbuje ugljenik. 

Sunce 

zračenje 

Sunca 

240W/m2 

Sunčevo 

zračenje prolazi 

kroz atmosferu 

Efekat 

staklene 

bašte 

Deo sunčevog 

zračenja odbije se 

od atmosfere 

zemljine površine. 

Površina prima 

više toplote i 

infracrveno 

zračenje se emituje 

ponovo. 

Sunčevu energiju apsorbuje 

zemljina površina i zagreva se... 

...i pretvorena u toplotu 

uzrokuje emitovanje 

dugotalasnog (infracrvenog) 

zračenja nazad 

u atmosferu. 

Zemlja 

Gasovi staklene bašte 

Atmosfera 

Deo infracrvenog 

zračenja prolazi kroz 

atmosferu i gubi se 

u svemiru 

Deo infracrvenog 

zračenja se 

apsorbzje i 

reemituje od 

gasova staklene 

bašte. Direktna 

posledica je 

zagrevanje 

zemljine površine 

i troposfere 

Ciklus kruženja ugljenika Atmosfera 750 

Rast biljaka 

i raspadanje 

Kopnena vegetacija 

540-610 

Vatra 

Brzina procesa 

Vrlo brz (100 godina) 

Izmena 

korišćenja 

zemljišta 

Zemljište i 

organske materije 

Razmena: 

zemljište-atmosfera 

Emisija 

fosilnih goriva 

posledica je 

zagrevanje 

zemljine 

površine 

i troposfere 

Prerada fosilnih goriva i 

proizvodnja cementa 4000 

Zalihe uglja 

Zalihe gasa 

i nafte

KLIMA 

UTICAJ 

PORAST TEMPERATURE 

Koliko velike 

klimatske promene 

možemo da 

podnesemo? 

Svakoga dana mi upotrebom 

fosilnih goriva (nafte, uglja i 

gasa) za energiju i transport 

nanosimo štetu našoj klimi. 

Klimatske promene već imaju 

uticaja na naš život, a očekuje 

se da će u godinama koje slede 

uništiti mnoštvo prirodnih 

okruženja. Potrebno je da 

značajno smanjimo zagađenje 

putem staklene bašte. Takvo 

smanjenje imalo bi smisla i 

kada je u pitanju zaštita 

čovekove okoline, ali i kada su u 

pitanju ekonomski interesi. 

Gasovi iz staklene bašte koje 

smo do sada „ispumpali“ u 

atmosferu izazvali su globalno 

zagrevanje za 1,2 ili 1,3 °C. Ovo 

se ne bi promenilo čak ni kada 

bi emisije otrovnih materija u 

ovom trenutku prestale. Cilj 

klimatske politike treba biti 

očuvanje osnovnog globalnog 

temperaturnog rasta na nivou 

za nepuna 2 °C više u odnosu 

na predindustrijski period. Sve 

iznad 2°C dramatično se 

povećava šteta koja se nanosi 

ekosistemima i trajne 

negativne. Ostalo nam je jako 

malo vremena, ne više od 20 

godina, da promenimo 

energetski sistem da bi ispunili 

ove ciljeve. 

approximate annual mean surface temperature 

distribution for global increase by 2°C 

note: Employed linear pattern scaling method as implemented in the SCENGEN model (by Wigley et al.). 

The displayed pattern is the average of the default set of models, namely CSM (1998), ECHAM3 (1995), ECHAM4 

(1998), GFDL (1990), HADAM2 (1995), HADAM3 (2000).The pattern has been derived for a temperature increase of 

2°C above 1990 in a transient run with emission scenario IPCC SRES B2. Note that the equilibrium temperature pattern 

for a 2°C increase above pre-industrial levels will be quantitatively different, although qualitatively similar. 

Temperature između 

1850. i 2005. godine 

Deset najtoplijih godina 

na svetskom nivou* 

Deset najtoplijih godina na svetskom nivou* 

Godina 

Promene u temperaturi 

na globalnom nivou 

Mesto 

1998 0.63 °C 1 

2003 0.56 °C 2 (deli mesto) 

2002 0.56 °C 2 (deli mesto) 

2004 0.54 °C 4 

2001 0.51 °C 5 

1997 0.47 °C 6 

1995 0.40 °C 7 (deli mesto) 

1990 0.40 °C 7 (deli mesto) 

1999 0.38 °C 9 

2000 0.37 °C 10 

Izvor: Državni klimatski centar * odnosi se 

na podatke između 1880-2003.god) 

Prosečno globalno zagrevanje za dva stepena Celzijusa: 

• predstavlja opasnost za milione ljudi jer utiče na povećanje rizika od širenja gladi u svetu, širenja malarije i povećanja mogućnosti 

poplavljivanja. Milijarde ljudi ugrožene su mogućim nestašicama u snabdevanju vodom; 

• štetu ponajviše nanosi najsiromašnijim zemljama i zemljama u razvoju, naročito područjima podsaharske Afrike, južne Azije i u delovima 

jugoistočne Azije i Latinske Amerike; 

• povećava rizik od topljenja glavnih naslaga leda na polovima i čini verovatnim porast nivoa mora tokom nekoliko vekova, naročito kada je 

u pitanju ledeni pokrivač na Grenlandu (7 metara) i ledeni pokrivač u iznosu od 5 do 7 metara na zapadnom Antarktiku (tzv. WAIS). 

Brzina otopljavanja na Grenlandu već sada raste; 

• porast nivoa mora koji sledi, predstavlja pretnju za veliki deo stanovništva svugde u svetu, naročito za područja na maloj nadmorskoj visini 

u zemljama u razvoju kao sto su Bangladeš, južni deo Kine i ostrvske države iz celog sveta koje se nalaze na maloj nadmorskoj visini, 

da ne spominjemo tzv.”niske zemlje” (Belgija, Holandija i severozapadni deo Nemačke) i jugoistočni deo Velike Britanije; 

• opasnost preti glavnim ekosistemima od Arktika i Antarktika do tropskih predela; 

• Gubitak šuma i životinjskih vrsta uticaće na život svih stanovnika na Zemlji s tim da će veći deo privrednih troškova snositi siromašne i 

nerazvijene zemlje.

KLIMA 

UTICAJ 

TOPLJENJE LEDA I PORAST NIVOA MORA 

Arktik 

Na Arktiku bez leda polarni 

medvedi, morževi, neke vrste 

foka i morskih ptica mogle bi da 

izumru u divljini. Došlo bi do 

masovnog izumiranja severnih 

sobova, a pod uticajem topljenja 

snežnog sveta, mogući rast 

nivoa mora na globalnom nivou 

mogao bi izazvati katastrofu 

neslućenih razmera. Novi 

izveštaj ”Otopljavanje Arktika i 

njegov uticaj: Procena uticaja 

klimatskih promena na Arktiku”, 

rezultat je četvorogodišnjeg 

istraživanja koje je sprovelo više 

od 300 naučnika, objedinjuje na 

jednom mestu sve naše znanje 

o uticaju klimatskih promena na 

Arktiku. Zagrevanje Arktika 

odvija se mnogo brže nego što 

je to bilo ko mogao pretpostaviti, 

dva puta većom brzinom od 

ostatka sveta, a u nekim 

delovima čak i brže. Ne samo da 

polarna ledena kapa nestaje već 

se topi i masivni ledeni pokrivač 

na Grenlandu. Kada bi se sve 

ovo istopilo opšti nivo mora 

porastao bi za 7 metara, 

ostrvske države nestale bi pod 

vodom, a mnogi priobalski 

gradovi širom sveta bili bi 

potopljeni. Ukoliko se ne 

zaustave klimatske promene i to 

ako se ne zaustave u skorije 

vreme, oblik i veličina država 

kakve ih mi sada poznajemo 

biće promenjeni zauvek. 

Stepen 

topljenja 

ledenog 

pokrivača 

Grenlanda 

SVEDOK. U maju 2005. Greenpeace je podržao ekspediciju Lonnie Dupre-a i 

Eric Larsen-a prvog letnjeg prelaska Severnog ledenog okeana, jedinstvenog 

mesta na planeti, da iz prve ruke vide uticaj globalnog zagrevanja gde se 

ono najviše i ispoljava. Tim će veslati, skijati, pecati... i tako preći 1996 kilometara 

do geografskog Severnog Pola a zatim do ostrva Ellesmere, najsevernijeg 

kopna Kanade. Naučnici će se pridružiti Greenpece-u na brodu Arctic 

Sunrise gde će analizirati i dokumentovati najsvežije nalaze posledica globalnog 

zagrevanja na Grenlandu. 

Antarktik 

Nove i uznemirujuće informacije 

koje nam stižu povodom 

pomeranja ledenih naslaga na 

zapadnom Antarktiku ukazuju 

na to da ledeni pokrivač gubi 

stabilnost, što je verovatno 

posledica zagrevanja okeana. 

Ako se takav proces nastavi, 

njegov nestanak uticao bi na to 

da nivo mora poraste za 

dodatnih 5-7 metara. 

Kada je 1997.godine 

”Greenpeace” objavio 

informaciju u ogromnoj pukotini 

u ledenoj santi na istočnoj 

strani poulostrva Antarktik pod 

nazivom Larsen B, izazvali smo 

pažnju javnosti i ukazali na to 

da štetne posledice izbacivanja 

štetnih gasova u atmosferu 

počinju da se osećaju širom 

planete. Međutim, tada je u 

pitanju bila plutajuća santa 

leda i kao takva nije mogla 

imati uticaja na nivo mora. 

Topljenje glečera 

Zajedno sa ledom na polovima, 

glečeri sa planina širom sveta, 

od Aljaske do Alpa, od Himalaja 

do Patagonije i od Kolorada do 

afričke planine Kilimandžaro, 

brzo nestaju zahvaljujući rastu 

temperature tokom posljednjih 

decenija. Ovi glečeri često čine 

osnov lokalnog snabdevanja 

vodom i njihov nestanak bi 

poremetio poljoprivredu, izazvao 

suše i zajedno sa ledom 

koji se topi i u ostalim delovima 

sveta doprineo jačanju 

povratne sprege. (Pogledaj 

uokvireno). 

ALBEDO 

EFEKAT 

EFEKTI 

POVRATNE SPREGE 

Globalno zagrevanje podstiče početak 

nekih procesa koji deluju kao efekti 

pojačane povratne sprege od kojih neki 

ubrzavaju dalje globalno zagrevanje a 

neki ga ublažavaju. 

1. Naslage leda uspešno reflektuju 

sunčevu energiju. 

2. Zemljišta izložena Sunčevom zračenju 

tamnije su boje i apsorbuju više 

energije. 

3. U isto vreme, dok se topi led, veće 

površine zemljišta izložene su 

Sunčevim zracima. 

Više zemlje apsorbuje više toplote, 

topeći više leda. 

4. Snižena je nadmorska visina leda 

koji se topi pa je na taj način 

otežano formiranje novih naslaga.

KLIMA 

UTICAJ 

EKSTREMNE VREMENSKE PRILIKE 

Oluje i poplave 

Tokom 80.-ih godina 20. veka 

ekstremne vremenske prilike, 

uključujući snažne oluje, 

poplave i suše direktno su 

izazvale smrt više od 700 000 

ljudi. Devedesete godine 

pokazale su se još pogubnijim 

dok globalni trend prirodnih 

katastrofa ubrzano raste. 

Među različitim tipovima 

prirodnih 

katastrofa, poplave, tropske 

oluje, suše i zemljotresi imale 

su najrazornije posledice, a za 

njima slede odroni zemlje i 

oluje. Nekoliko miliona ljudi, 

čije se zdravstveno stanje 

znatno pogoršalo nakon nesreće 

koju su preživeli, nekoliko 

miliona koji su ostali bez 

svojih domova, ozbiljni 

ekonomski gubici i lične 

tragedije, posledice su 

ovakvih prirodnih katastrofa. 

Sve više je zastupljeno mišljenje 

da klimatske promene 

utiču na učestalost jakih oluja 

- kao što je npr. do tada nezabeležena 

pojava 4 tajfuna u 

nizu u kojima je, krajem 

2004. godine, na Filipinima 

za samo tri nedelje nastradalo 

više od 2.000 ljudi. 

Najveće vremenske 

katastrofe i poplave u 

poslednjih 40 godina 

Gubici u milijardama dolara 

Ukupna 

ekonomska 

šteta 

Ukupno 

osigurana 

šteta 

Evropa 

Azija 

Amerika 

Snažne oluje u Evropi, tipa 

uragana Lotara iz decembra 

1999.godine, krećući se 

preko Francuske, Švajcarske 

i Nemačke, razvijale su 

brzinu vetra od više od 215 

km/h. Osamdeset ljudi je 

umrlo, čitave šume su 

uništene, a srušeni su i trafo 

stubovi visokog napona. 

Visina naplaćenog osiguranja 

nakon ove oluje popela se 

na devet milijardi američkih 

dolara. 

Blage zime, sa kišom umesto 

snega, povećavaju izglede za 

nastanak poplava u Evropi. Broj 

poplava koje izazivaju evropske 

reke kao što su Rajna, Dunav i 

Elba primetno raste. 

U Aziji su snažne poplave 

nedavno zadesile Nepal, 

Indiju, Kinu, Vijetnam, 

Kambodžu i Bangladeš. U leto 

2004. dve trećine 

Bangladeša, zajedno sa 

velikim delom Asama i Bihara 

u Indiji, bilo je pod vodom. Ova 

poplava ugrozila je živote više 

od 50 miliona ljudi a desetine 

hiljada bolovalo je od 

stomačnih infekcija jer se 

kanalizacioni otpad pomešao 

sa vodom od poplave. Slična 

poplava snažnih razmera 

izbila je i pre samo 6 godina, 

1998. godine. Glavni zasadi 

pirinča bili su ozbiljno 

oštećeni, a za 20 milona ljudi 

bila je potrebna pomoć u 

hrani, bar u jednom delu 

naredne godine. 

Iznenadne oluje i visoke plime 

Porast nivoa mora i učestalost 

iznenadnih oluja uništavaju ostrva 

koja leže na niskoj nadmorskoj 

visini, kao što je slučaj s 

Kiribatijem, ostrvskom državom u 

Tihom okeanu, gde ljudi žive samo 

metar ili dva iznad nivoa mora. 

Koga okriviti? 

Sve do skora bilo je vreoma 

nezahvalno tvrditi da su 

klimatske promene uzročnik 

ekstremnih vremenskih prilika. 

Da bi otkrili uzročnike ovih 

promena, morali smo se 

oslanjati na statističke varijacije 

u istorijskim zapisima. Nasuprot 

tome, sada su naučnici sa 

Oksfordskog univerziteta i iz 

Hadli centra crno na belo 

dokazali da za talas vrućina koji 

Slika 1: Jun-avgust temperaturne nepravilnosti (prema 1961- 

1990 u K) regionalno pokazane u umetku Prikazane su posmatrane 

temperature (crna linija, temperature propustene kroz 

usporavajući filter kao tamno crna linija). Modelirane četiri temperature 

prema HADCM3 simulaciji uključujući i antropogeni i 

prirodni uticaj do 2000 (crvena, zelena, plava i tirkizna linija) i 

procenjene temperature prema HADCM3 na osnovu samo prirodnih 

uticaja (žuta linija). Temperatura za 2003. prikazana je 

zvezdicom. Takođe su prikazane (crvena, zelena i plava linija) tri 

simulacije (početak 1989.) uključujuće efekat staklene bašte i 

emisiju sumpornih gasova prema SRESA2 scenariu do 210022 . 

je zadesio Evropu u leto 2003. 

godine, kada su smrtno 

nastradale desetine hiljada ljudi, 

bar 50% krivice snosi ljudski 

faktor koji je odgovoran za 

novonastale klimatske promene. 

Naučnici takođe tvrde da će pre 

polovine ovog veka leta, kao što 

je leto 2003., postati „normalna“ 

ili uobičajena pojava.

KLIMA 

UTICAJ 

POLJOPRIVREDA I SUŠE 

Do 1970.godine približno 15% 

zemljine površine bilo je zahvaćeno 

sušom u nekom datom 

momentu. Sada ta cifra dostiže 

i do 30% sa izgledima za 

pogoršanje. 

Nema vode: nema hrane. 

Kako temperature rastu usled 

klimatskih promena, tako se 

pustinjski predeli šire. U 

Africi, centralnoj Aziji, severnoj 

Indiji i Južnoj Americi suše 

teraju ljude u siromaštvo. 

Poljoprivrednici iz centralne i 

severne Evrope gube veliki 

deo useva za vreme sušnih i 

vrelih letnjih meseci. 

Razvijene zemlje Svet ukupno Zemlje u razvoju 

Samo klimatski utacaj 

Plus fiziološki efekti CO2 

Promene u proizvodnji 

žitarica prema tri različita 

GCM scenarija 

Plus adaptivnost- nivo1 

Plus adaptivnost- nivo2 

GISS scenario- Godard institut 

za svemirska istraživanja 

GFDL scenario- Laboratorija 

za geofizičku dinamiku fluida 

UKMO scenario- Meteorološka 

stanica Velike Britanije 

GCM- Globalni klimatski model 

Poljoprivreda 

Poljoprivreda je jako ugrožena 

pod uticajem klimatskih promena. 

Mnoge zemlje u razvoju 

mogle bi izgubiti i preko petine 

proizvedenih useva što bi moglo 

imati ozbiljne posledice kada je 

snabdevanje hrane u pitanju. 

Cene hrane će skočiti, ukupna 

proizvodnja žitarica u većini 

tropskih i subtropskih predela 

će opasti. U isto vreme visoke 

temperature negativno će uticati 

na živinu, a talasi visokih 

temperatura izazvaće štetu na 

usevima. Kratkoročno gledano, 

mali broj razvijenih zemalja 

mogao bi ostvariti neku dobit 

zbog globalnog rasta temperatura 

ali bi preko 90% ovog 

mogućeg dobitka zahvatilo 

samo područja Rusije i Kanade. 

Šezdeset i pet zemalja u razvoju, 

koje naseljava više od polovine 

ukupne svetske populacije, u 

1995.godini izgubiće oko 280 

miliona tona potencijalne 

proizvodnje žitarica. Sve u svemu, 

na prostoru od Afrike preko Južne 

Amerike do Azije postoji 40 

država koje su „veliki gubitnici“. 

Te zemlje imaju više od 2 milijarde 

stanovnika od čega je 450 

miliona neuhranjeno. 

• Postoji smanjenje u iznosu od 

33 miliona tona ukupne 

poljoprivredne proizvodnje u 

ovim zemljama i to smanjenje 

stvara manjak od 15 miliona 

tona u proizvodnji hrane. Broj 

neuhranjenog stanovništva 

može drastično porasti zajedno 

sa klimatskim promenama; 

• Veliki broj ovih zemalja 

spadaju u siromašne, a u 

mnogima hrana nije u potpunosti 

obezbeđena; 

• Velikom broju ovih zemalja 

nedostaju resursi za 

proizvodnju dovoljne količine 

hrane a finansijske rezerve 

često nisu dovoljne da bi se 

hrana uvezla iz inostranstva. 

Amerika 

Smanjenje zimskih snežnih 

padavina u severozapadnom 

delu Amerike uzročnik je 

mnogih problema u ekosistemima, 

ljudskim naseobinama 

kao i u poljoprivredi. Za sve 

njih topljenje snega predstavlja 

veći deo njihovog snabdevanja 

vodom. Glavna poljoprivredna 

područja u Kaliforniji i veliki 

gradovi kao što je Los Anđeles 

već su se našli na udaru, a 

izgleda kao da će se situacija 

uskoro značajno pogoršati. Pod 

uticajem veoma niskog 

snežnog pokrivača ove zime, 

kontrolisana potrošnja vode 

već je na snazi u mnogim regijama 

na američkom Zapadu. 

U povlačenju 

1950-2000 

Prosečni porast 

temperature od 

1950 smanjio je 

prolećne snegevo 

prema zapadu 

Istorijski tok reke Kolorado 

i potrošnja vode Gornjem 

i Donjem basenu i Meksiku 

Prirodni tok 

Linearni trend

KLIMA 

UTICAJ 

OBEZBOJAVANJE KORALA 

Koralni grebeni su najspektakularniji 

i najraznolikiji 

ekosistemi u morima na 

planeti danas. Složeni i 

produktivni, ponosno čuvaju 

na stotine hiljada različitih 

vrsta. Poznati su po svojim 

izuzetnim prirodnim l 

epotama, biološkoj 

raznovrsnosti i visokom 

stepenu produktivnosti. 

Osim što su lepi, koralni 

grebeni imaju ključnu ulogu u 

oblikovanju ekosistema koji 

naseljavaju tropske okeane 

zadnjih 250 miliona godina. 

Koralni grebeni takođe predstavljaju 

ključni ljudski resurs 

kada je u pitanju njihova 

uloga u turizmu, ribolovu, 

obezbeđivanju građevinskog 

materijala i zaštiti obale. 

Životi mnogih ljudi širom 

sveta jednim delom ili u potpunosti 

na ovaj ili onaj način 

oslanjaju se na postojanje 

koralnih grebena. Samo 

turizam donosi milijarde 

dolara zemljama koje se 

povezuju sa koralnim 

grebenima. 

Ribarska područja u 

oblastima u kojima se nalaze 

koralni grebeni imaju značaj 

kao osnovni izvor proteina za 

više miliona najsiromašnijih 

društvenih zajednica na 

zemlji a ne samo kao 

pomoćno sredstvo za 

nagomilavanje novca. Na 

primer, 25% ulova ribe u 

zemljama u razvoju stiže iz 

ribarskih područja oko 

koralnih grebena. 

Deset procenata australijskog 

Velikog koralnog grebena već 

je izgubljeno. Ako temperatura 

nastavi da raste istom 

brzinom, u narednih 50 godina 

čitav greben može nestati. 

Povećanje 

temperature 

od +2°C ubija 

koralne grebene 

Kao i polarni led i glečeri, 

korali su jako osetljivi na temperaturu 

i dobar su pokazatelj 

uticaja globalne promene 

klime. Čak i neznatan porast 

temperature od 1°C iznad 

letnjeg maksimuma može 

uzrokovati obezbojavanje 

korala. Temperature u 

tropskim morima porasle su za 

1°C tokom poslednjih 100 

godina, a predviđa se njihov 

dalji rast za 1 do 2°C. 

Masovno nestajanje korala 

često je i u sve većoj meri 

posledica njihovog 

obezbojavanja. 

Šta je obezbojavanje korala? 

Obezbojavanje korala je stanje koje može ozbiljno oštetiti i uništiti 

čitave koralne grebene. U tkivu korala se nalaze mikroskopske 

ksantofite ili žuto-zelene alge koje koralima obezbeđuju hranu i 

njihove svetlucave boje. Rast temperatura u okeanima negativno 

utiče na korale koji izbacuju ksantofite i postaju beli ili „izbeljeni“. 

Ako se ksantofita ne vrati u tkivo korala, on će uginuti. 

„Najverovatnije predviđanje jeste da će masovno obezbojavanje 

koje će uticati na nestajanje korala biti sve češća pojava na australijskim 

koralnim grebenima u narednim decenijama.” 

Međuvladina panel diskusija o klimatskim promenama, Izveštaj o trećoj 

proceni, 2001.god.

KLIMA 

REŠENJA 

NEOGRANIČENA ČISTA ENERGIJA 

Priroda nudi niz načina za 

proizvodnju energije. Uglavnom 

je to pretvaranja sunčevog 

zračenja, energije vetra, 

biomase ili energije vode u 

električnu energiju, ili toplotu na 

najefikasniji i najjeftiniji mogući 

način i to tako da ne ugrozimo 

čovekovu okolinu. 

Sunčevo zračenje 

postaje energija 

Sunčevo zračenje širom sveta u 

proseku iznosi jedan kilovat po 

kvadratnom metru. Sudeći po 

rezultatima Asocijacije za 

istraživanje solarne energije, iz 

energetskih izvora koji se mogu 

obnoviti danas se može dobiti 

3078 puta više energije nego 

što je to svetu trenutno 

potrebno. Sunce u jednom danu 

proizvede dovoljno energije da 

se zadovolje trenutne svetske 

potrebe za strujom u periodu od 

osam godina. Samo je jedan 

procenat energetskih potencijala 

koje poseduju takvi izvori 

tehnički dostupan. Sudeći po 

istraživanju naučnika i solarnoj 

industriji ovaj procenat tehnički 

dostupnih izvora koji se mogu 

obnoviti, dovoljan je da se 

obezbedi gotovo šest puta više 

struje nego što je to svetu 

danas potrebno. 

Hidroenergija 

jedanput 

SVETSKI 

ENERGETSKI 

RESURSI 

Tehnički dostupni 

izvori današnjice 

Ukupna količina struje kojoj se 

može pristupiti uz pomoć 

današnje tehnologije obezbeđuje 

5,9 puta više struje u odnosu 

na opštu potražnju. 

Sunce 3,8 puta 

Geotermalni izvori jedanput 

Vetar 

0,5 puta 

Biomasa 

0,4 puta 

Hidrodinamička energija 0,15 puta 

Snaga okeana 0,05 puta 

Solarna energija 

2850 puta 

Energija vetra 

200 puta 

Hidroenergija 

jedanput 

Izvor: Dr Joakim Nič / Grafikon: Nikol Kron, 5/93 

Biomasa 

20 puta 

Geotermalna energija 

5 puta 

Energija plimskih talasa 

2 puta

KLIMA 

REŠENJA 

SOLARNI FOTONAPONSKI ELEMENTI 

Pretvaranje 

Sunčevog zračenje 

u električnu energiju 

Dostupno je više nego 

dovoljno solarne energije 

širom sveta da zadovolji široko 

rasprostranjenu potrebu za 

solarnim energetskim sistemima. 

Opseg sunčevih zraka koji 

stižu na površinu zemlje dovoljan 

da se obezbedi 3000 puta 

više energije od one koju mi 

možemo da iskoristimo. Svaki 

kvadratni metar zemlje izložen 

je sunčevim zracima u tolikoj 

meri da on sam u proseku 

može proizvesti 1700 kWh 

struje svake godine. 

1. LIGHT (PHOTONS) 

2. FRONT CONTACT GRID 

3. ANTI-REFLECTION COATING 

4. N-TYPE SEMICONDUCTOR 

5. BOARDER LAYOUT 

6. P-TYPE SEMICONDUCTOR 

7. BACKCONTACT 

Solarni elektricitet - 

fotonaponski 

elementi 

Sunčevo zračenje pretvara se 

u struju direktnim putem. 

Proizvedena istosmerna struja 

(DC) se ili skladišti u baterijama 

ili se pomoću AC konvertera 

na dalekovodnoj mreži 

pretvara u izmeničnu struju 

(AC). Sudeći po sadašnjoj 

potrošnji Nemačka bi 

korišćenjem fotonaponski elemenata 

(PV) i instalacijom 

solarnih ploča na svim raspoloživim 

krovnim površinama 

mogla da zadovolji trećinu 

njenih potreba za strujom. 

U zaključku studije koju je 

”Greenpeace” pokrenuo u 

saradnji sa Evropskom industrijom 

fotonaponskih elemenata 

pod nazivom ”Solarna generacija” 

kaže se da količina 

solarne energije koja se 

proizvodi širom sveta toliko 

može porasti da bi se pomoću 

nje mogla obezbeđivati 

električnu energiju za više od 

milijardu ljudi do 2020.god. 

Tehnološke informacije 

Vreme neophodno za povrat inicijalnog energetskog ulaganja: Između jedne 

i tri godine (zavisi od klimatske zone / sunčanih sati u toku godine). 

Ukupan potencijal svih izvora prirodne energije: Svi izvori prirodne energije 

mogu obezbediti ukupno 3078 puta više energije nego što je to svetu potrebno. 

DIREKTNOM SOLARNOM ENERGIJOM mogli bi obezbediti ukupno 2850 

puta više struje nego što iznosi trenutna svetska potreba za njom. 

Dostupne tehnologije: Količina struje kojoj se može pristupiti uz pomoć 

današnje tehnologije obezbeđuje ukupno 5.9 puta ukupne potrebe za strujom. 

SUNCE može obezbediti 3,8 puta više nego što iznosi trenutna potreba za 

strujom.

KLIMA 

REŠENJA 

MODELI ZA OBNOVU ENERGIJE 

Parabolično kanalasto ogledalo se koristi da koncentriše 

sunčevu svetlost u prijemnike toplote 

(cevčice) postavljene u fokusu ogledala. U ovim 

cevčicama kruži tečnost za izmenjivanje toplote, 

naprimer sintetičko termalno ulje. Zagrejano na 

oko 300 stepeni C pomoću koncentrisanih 

sunčevih zraka ulje se pumpa kroz grupu izmenjivača 

toplote i proizvodi pregrejanu paru. Para se 

konvertuje u električnu energiju u običnim terbinskim 

parnim generatorima koji čak mogu biti deo 

klasičnog parnog ciklusa ili integrisani u kombinovani 

parno-gasni turbinski sistem. 

Parabolični 

kanal 

Struja - solarne 

termalne 

električne 

centrale 

Velika ogledala koncentrišu 

sunčeve zrake u jednoj liniji ili 

tački. Toplota koja se na tom 

mestu stvara proizvodi paru. 

Vrela para pod jakim pritiskom 

koristi se za napajanje turbina 

koje opet proizvode struju. U 

regionima sa mnogo sunčanih 

sati solarne termalne električne 

centrale mogu garantovati 

veliki udeo u proizvodnji 

elektriciteta. 

U studiji koju je izveo 

Greenpeace zajedno sa 

Evropskom solarnom termalnom 

industrijom pod nazivom 

Solarne termalne električne 

centrale 2020.god., u 

zaključku se kaže da ukupna 

proizvodnja solarne energije za 

ceo svet može dostići cifru od 

54 milijarde kWh do 2020.god. 

a 2040.god. preko 20% ukupne 

svetske potražnje za strujom 

mogu obezbeđivati solarne 

termalne električne centrale. 











strujom.

KLIMA 

REŠENJA 

SOLARNO ZAGREVANJE I HLAĐENJE 

10Solarni termalni 

kolektori 

Rad solarnih termalnih sistema 

bazira se na jednostavnom, 

vekovima poznatom principu: 

Sunce zagreva vodu koja se nalazi 

u nekoj tamnoj posudi. Solarne 

termalne tehnologije, koje se 

danas mogu naći na tržištu, 

efikasne su i jako pouzdane i 

proizvode solarnu energiju koja se 

koristi u različite svrhe: od tople 

vode u domaćinstvima i zagrevanja 

prostora u stambenim i trgovinskim 

zgradama do zagrevanja i 

hlađenja bazena za plivanje, 

industrijskog zagrevanja i desalinizacije 

vode za piće. 

Topla voda u 

domaćinstvima i 

zagrevanje 

prostora pomoću 

solarne energije 

Proizvodnja tople vode je 

najčešći način upotrebe solarne 

toplote u današnje vreme. U 

nekim državama takva upotreba 

solarne energije u stambenim 

zgradama postaje uobičajena 

pojava. U zavisnosti od uslova i 

konfiguracije sistema, gotovo 

100% od ukupne potrebe za 

toplom vodom može se obezbediti 

pomoću solarne energije. 

Veći sistemi mogu dodatno pokriti 

popriličan deo energije koja je 

potrebna za zagrevanje prostora. 

Postoje 2 osnovna tipa 

tehnologije: 

Vakuumske cevi: Apsorber 

unutar vakuumskih cevi apsorbuje 

sunčevu zrake i zagreva 

tečnost koja se nalazi unutar 

cevi, kao kada su u pitanju ravne 

solarne ploče. Dodatno zrake 

sunca skuplja reflektor koji se 

nalazi iza cevi. Bez obzira na 

ugao pod kojim sunce sija, 

okrugli oblik vakuumske cevi 

omogućava da sunčevi zraci 

dopru direktno do apsorbera. 

Čak i po oblačnom vremenu, 

kada svetlo istovremeno dospeva 

iz mnogih uglova, kolektor 

vakuumske cevi i dalje može biti 

jako efikasan. 

Kolektor sa ravnom 

solarnom pločom u stvari je 

kutija za staklenim poklopcem 

koja na krovu stoji poput svetionika. 

U ovoj kutiji nalazi se 

nekoliko bakarnih cevi na koje 

su prikačena rebra hladnjaka 

takođe napravljena od bakra. 

Cela struktura premazana je 

crnom supstancom dizajniranom 

tako da uhvati i zadrži 

sunčeve zrake. Ovi zraci zagrevaju 

vodu i antifriz smešu koja 

prolazi od kolektora na dole 

prema grejaču za vodu koji se 

nalazi u podrumu. 

Hlađenje 

potpomognuto 

solarnom 

energijom 

Solarni hladnjaci koriste toplotnu 

energiju za proizvodnju hladnog 

vazduha i/ili za smanjenje vlage u 

vazduhu po sličnom principu po 

kome rade frižideri ili standardni 

klima uređaji. Ova primena je 

veoma pogodna za solarnu toplotnu 

energiju jer potreba za hlađenjem 

često najveća kada ima 

najviše sunca. Solarno hlađenje 

je uspešno predstavlje-no javnosti. 

Dok se troškovi tehnologije 

smanjuju, njegovu širu upotrebu 

možemo očekivati u budućnosti. 

Naročito kada su u pitanju sistemi 

malih razmera. 

Nepresušan izvor energije 

za budućnost 

Sunce predstavlja osnov gotovo 

svih prirodnih procesa, uključujući 

i ljudski život. I dalje će obezbeđivati 

čistu i slobodnu energiju u 

izobilju, svuda dostu-pnu i sada i 

za milijardu godina. 

Maksimalna upotreba solarne 

toplotne energije neophodan je 

korak da bismo osigurali održive 

energetske zalihe i da bismo sačuvali 

našu planetu i zdravlje 

budućih generacija. 











strujom.

KLIMA 

REŠENJE 

VETAR 

© ZENIT/GREENPEACE 

Vetar 


Energija vetra sazrela je za 

upotrebu . To je globalni 

fenomen, energetski izvor koji 

raste najbrže na svetu, čista i 

efikasna moderna tehnologija 

koja predstavlja svetionik nade 

za budućnost. Njenu osnovu 

čini održiva tehnologija koja ne 

izaziva zagađenja. Ogroman 

napredak tokom prethodnih 

deset godina je učinjen iz ove 

oblasti. Energija vetra prešla je 

dalek put u odnosu na prototipove 

od pre samo dvadeset 

godina. Današnje moderne turbine 

su poslednji hit moderne 

tehnologije – na rasklapanje 

su, lako ih je instalirati i nabaviti. 

Jačina turbine varira od 

samo nekoliko kW do preko 

3,500 kW, sa najvećim turbinama 

koje dostižu visinu veću od 

100m. Ultra moderna postrojenja 

na vetar danas mogu biti 

tako mala kao jedna jedina 

turbina i tako velika kao farma 

turbina sa snagom od nekoliko 

stotina MW. 

Vetar stvara 200 puta više 

energije nego što je danas 

svetu potrebno. U studiji koju 

je Greenpeace izveo u saradnji 

sa Evropskom industrijom za 

energiju vetra pod nazivom 

Snaga vetra 12 izvodi se 

zaključak da će količina 

energije koju proizvodi vetar 

do 2020.godine porasti za 

12% na svetskom nivou. 

1. 

2. 

3. 

4. 

1. Krila rotora 

2. Podešavanje rotora 

3. Elisa 

4. Osovina rotora 

5. Merenje vetra 

6. Generator 

7. Kontrolni uređaj 

8. Lift 

5. 

6. 

7. 

8. 

Električne centrale koje koriste 

energiju vetra, a smeštene su na 

kopnu da bi iskoristile pogonsku 

snagu vetra, većinom koriste 

turbine sa tri sečiva. Jedna 

velika vetroturbina može da 

proizvede dovoljno struje za 

otprilike 1000 domaćinstava. 

Vetroturbine mogu delovati ne 

samo u priobalnim područjima 

već i u državama koje nemaju 

obalu, uključujući prostor 

centralne istočne Evrope, 

centralni deo Severne i Južne 

Amerike i centralnu Aziju. 

Turbine na vetar na moru instalirane 

su u udaljenim postrojenjima 

na vetar. Ova postrojenja na 

vetar učvršćena su na dnu 

okeana i najčešće koriste turbine 

sa tri oštrice. U Danskoj, 

postrojenje na vetar koje je 

sagrađeno 2002. godine za 

proizvodnju struje kojom snabdeva 

grad od 150 000 stanovnika, 

koristi 80 turbina. 

Manje električne centrale na 

vetar mogu uspešno proizvoditi 

struju u oblastima koje ne mogu 

da koriste struju na drugi način 

Uobičajeno je da se struja 

skladišti u baterijama. Razvija se 

nova tehnologija koja koristi 

snagu vetra a koristiće se u 

gusto naseljenim gradovima gde 

su zgrade bukvalno „nataknute“ 

jedna na drugu. Ova nova 

tehnologija podsmešljivo je prozvana 

„urbane turbine“. 


Vreme potrebno da se povrati inicijalno energetsko ulaganje: između 4 i 7 

meseci 

Ukupan potencijal svih prirodnih energetskih izvora: Svi izvori prirodne 

energije mogu obezbediti ukupno 3078 puta više energije nego što je to 

svetu potrebno. 

VETAR može da obezbedi ukupno 200 puta više struje od ukupne 

potražnje za strujom danas u svetu. 

Dostupna tehnologija: Količina struje kojoj se može pristupiti uz pomoć 


VETAR može obezbediti 0,5 puta trenutne potrebe za strujom 

DESIGN: KÏ DESIGN, CONCEPT & TEXT: SVEN TESKE, 

EDITORS: KATE MACDONALD, STEVE SAWYER, DONNA MATTFIELD, 

V.i.S.D.P.: SVEN TESKE WWW.GREENPEACE.ORG

KLIMA 

REŠENJA 

2BIOMASA 

Biomasa postaje 

energija 

Biomasa je veoma širok pojam 

koji se koristi za opisivanje 

materijala biološkog porekla a 

koji se može koristiti kao izvor 

energije. Kao takva biomasa 

obuhvata drvo, useve, alge i 

druge biljke, kao i poljoprivredne 

i šumske ostatke. Za pojam biomase 

može se koristiti i drugačija, 

namenska terminologija gde 

postoje različiti termini za 

različite namene; zagrevanje, 

proizvodnja (struje) ili prevoza. 

Odatle potiče termin „bioenergija“ 

za energetske sisteme biomase 

koji proizvode toplotu i/ili 

struju i termin „biogoriva“ za 

tečna goriva koja se koriste u 

prevozu. Takođe, bioenergija se 

može koristiti za hlađenje uz 

pomoć hladnjaka koji imaju moć 

apsorpcije i koji rade na istom 

principu kao i vaš frižider. 

Iz više uglova biomasu možemo 

posmatrati kao oblik uskladištene 

solarne energije. Energija sunaca 

zarobljena je u biljakama kroz 

proces fotosineteze i one je 

koriste za svoj rast. 

Biomasa sadrži velike količine 

uskladištene energije koja se 

sve više i više koristi. Biološki 

izvori struje se mogu obnoviti, 

lako se skladište i neutralni su 

kada je u pitanju CO 2 , što će 

reći da su u isto vreme ne 

ugrožavaju klimu. Biomasa 

obuhvata i biološki otpad, gde 

spadaju nus proizvodi 

poljoprivredne i šumske industrije 

kao i oni organski energetski 

usevi koji se proizvode uz 

novčane dobiti, kao što je 

uljana repica ili biogas 

(metan). 

1. Mikser grejač 

2. Rezervoar za fermentaciju 

3. Rezervoar za biogas 

4. Motor 

5. Generator 

6. Otpad 

1. 

3. 

2. 

4. 5. 6. 

Struja: Električne centrale koje 

koriste biomasu u suštini 

funkcionišu po istom principu 

kao i centrale na prirodni gas ili 

termoelektrane, samo što u 

ovom slučaju pre sagorevanja 

gorivo mora biti prerađeno. Ove 

električne centrale nisu ni blizu 

tako velike kao termoelektrane 

zato što gorivo treba da raste u 

što većoj blizini električnih centrala. 

Toplota: Električne centrale koje 

smo prethodno opisali a koje 

koriste biomasu uvek treba da 

iskoriste toplotu koja nastaje 

prilikom sagorevanja goriva. 

Električne centrale ovog tipa 

nazivamo kombinovanim električnim 

i toplotnim centralama 

(CHP). Manji grejni sistemi, kao 

što je sistem grejanja koji koristi 

sitni otpad, mogu se koristiti za 

zagrevanje jednog domaćinstva. 

U ovoj vrsti grejanja umesto 

prirodnog gasa ili nafte kao gorivo 

se koriste delići presovanog 

drvnog otpada. 


Vreme potrebno da se povrati inicijalno energetsko ulaganje: Za struju i / 

ili proizvodnju toplote: između 3 i 6 meseci 




BIOMASA bi mogli obezbediti ukupno 20 puta više energije nego što je 

trenutna potreba za dosadašnjom električnom energijom. 

Dostupna tehnologija: Količina struje kojoj se može pristupiti uz pomoć 


BIOMASA može obezbediti 0,4 puta trenutne potražnje za strujom. 




3 

KLIMA 

REŠENJA 

GEOTERMALNA ENERGIJA 

Zemljina toplota 


Geotermalna toplota je toplota 

(thermal) koja dolazi iz zemlje 

(geo). To je toplotna energija 

koja postoji u stenama i 

tečnostima i koja puni pukotine 

i pore u kamenju u zemljinoj 

kori. Proračuni pokazuju da 

bi se zemlja, koja je nekada 

davno bila u potpuno rastopljenom 

stanju, ohladila i u 

potpunosti zadobila čvrst oblik 

pre mnogo hiljada godina bez 

energije kao dodatka 

sunčevoj energiji. U većem 

delu zemlje, ova toplota stiže 

na površinu zemlje u veoma 

rasutom stanju. Ipak, zahvaljujući 

raznim geološkim procesima, 

relativno plitki geotermalni 

izvori nalaze se ispod nekih 

oblasti, uključujući zapadni 

deo Sjedinjenih Američkih 

Država, zapadnu i centralnu i 

istočnu Evropu, Island, Aziju i 

Novi Zeland. Ove izvore 

možemo podeliti na izvore sa 

niskom (ispod 90°C), 

umerenom (90°C - 150°C) i 

visokom temperaturom (većom 

od 150°C). Namensko 

korištenje ovih resursa takođe 

zavisi od temeprature. 

Uopšteno govoreći resursi sa 

najvišim temperaturama 

koriste se samo za proizvodnju 

struje. Ukupna trenutna 

proizvodnja geotermalne električne 

energije iznosi oko 8000 

MW – otprilike kao 8 velikih 

nuklearnih elektrana ili onih 

koje koriste ugalj kao pogonsko 

gorivo. Resursi sa niskom i 

umerenom temperaturom 

mogu se podeliti u dve kategorije: 

oni koji se kao takvi 

direktno koriste i oni za koje 

se koriste pumpe koje 

ispumpavaju toplotu iz 

podzemnih izvora. 

Struja: Geotermalne električne 

centrale koriste prirodnu toplotu 

zemlje da izazovu isparavanje 

vode. Para, koja u tom procesu 

nastane, pokreće turbinu koja 

proizvodi struju. Na Islandu i 

Novom Zelandu ova tehnika uveliko 

se koristi već decenijama. U 

Nemačkoj, gde mora da se buši 

dosta duboko pod zemljom da bi 

se stiglo do potrebnih temperatura, 

ova tehnologija je tek u povoju. 

Trenutno postoji nekoliko 

različitih sistema u fazi razvoja. 

1. Pumpa 

2. Izmenjivač toplote (proizvodi paru) 

3. Gasna turbina 

4. Otvor za injektiranje hladne vode 

5. Otpad 1. 2. 

4. 

5. 

3. 


Vreme potrebno da se povrati inicijalno energetsko ulaganje: Struja: 

Trenutno nepoznato; Toplota: između 7 i 10 meseci 




GEOTERMALNA toplota mogla bi obezbediti ukupno 5 puta više struje nego 

što je trenutno potrebno. 

Dostupna tehnologija: Količina struje, kojoj se može pristupiti uz pomoć 

današnje tehnologije, obezbeđuje ukupno 5.9 puta ukupne potrebe za strujom. 

Geotermalna Geotermalna energija može da obezbedi ukupnu potrebu za 

električnim energijom koju svet danas ima. 

Toplota: Geotermalne električne centrale i geotermalno zagrevanje 

zahtevaju niže temperature nego kada je u pitanju proizvodnja struje. 

Vode koje se zagrevaju geotermalnom energijom direktno se koriste 

za zagrevanje. 




KLIMA 

REŠENJA 

VODA 

© GRACE/GP 

Snaga vode 


Kroz milenijume vodenična kola 

pokretala su mlinove a mlinovi 

su mleli žitarice. Približno već 

jedno stoleće voda se uglavnom 

koristi za proizvodnju struje. 

Danas se oko jedne petine 

ukupno proizvedene struje 

proizvodi hidrodinamičkim 

putem. Greenpeace ih ne 

podržava zbog toga što velike 

hidrocentrale sa betonskim 

branama i velikom količinom 

tzv. mrtve ili ustavljene vode 

imaju veoma negativan uticaj na 

prirodu. Ipak, manje protočne 

električne centrale, čije turbine 

delimično pokreće tekuća rečna 

voda, mogu da proizvode struju 

tako da čovekova sredina ne 

bude ugrožena. 

Mala hidrocentrala nije samo 

redukovana verzija velike hidrocentrale. 

Da bi se ispunili 

neophodni uslovi kada su u 

pitanju jednostavnost, velika 

količina proizvedene energije, 

maksimalna pouzdanost i 

mogućnost lakog održavanja 

bez prisustva stručnjaka, 

potrebno je nabaviti specijalnu 

opremu. Osnovni uslov koji 

hidrocentrale treba da ispune, 

jeste da se napravi veštačka 

glava tako da se voda, koja se 

pomoću dovodnog kanala ili 

cevi usmerava u turbinu, 

oslobađa i vraća nazad u rečni 

tok. Male hidrocentrale većinom 

koriste protok vode i ne sakupljaju 

značajne količine 

skladištene vode koja je 

neophodna za konstruisanje 

velikih brana i rezervoara. 

Uopšteno govoreći, postojeće 

turbine se mogu podeliti u dve 

kategorije: impulsne turbine 

(npr. Pelton) u kojima jedan 

mlaz vode deluje na rotor, koji 

je dizajniran tako da preusmeri 

pravac mlaza i na taj način 

oslabi zamah vode. Ova turbina 

pogoduje visokim glavama i 

„malim“ otpustima viška vode. 

Reakcione turbine (npr. Fransis i 

Kaplan) napune se vodom i 

onda one u stvari proizvode 

hidrodinamičke potisne sile koje 

pokreću oštrice rotora. Ove turbine 

pogodne su za glave srednje 

i niske visine i za srednje i 

velike otpuste viška vode. 

1. Ulaz 

2. Sito 

3. Generator 

4. Turbina 

5. Poklopac 

6. Odvod 

1. 

2. 

3. 

5. 

4. 

6. 

Energija plime i 

energija talasa 

Naučnici i inžinjeri, većinom oni 

iz Velike Britanije i Sjedinjenih 

Američkih Država, istražuju 

upotrebu energije talasa. Prvi 

prototipovi upravo se uspešno 

testiraju u Škotskoj. 

Vreme neophodno za povraćaj 

prvobitnog energetskog ulaganja: 

trenutno nepoznato 

Troškovi proizvodnje: trenutno 

nepoznati 

Energija talasa Procenjuje se da 

ukupna snaga talasa koji 

zapljuskuju svetske obale iznosi 

između 2 i 3 miliona megavati. 

Postoje tri načina za zadržavanje 

energije talasa i oni su: 

1. Ploveće ili plutajuće sprave 

proizvode struju dok se ploveći 

objekat trza ili pluta. Objekat se 

može postaviti na splav koji 

plovi ili na napravu koja je 

učvršćena na dnu okeana. 

2. Oscilirajući vodeni stupci 

(OWC) proizvode struju porastom 

i padom vode što ga izazivaju 

talasi u jednom cilindričnom 

oknu. Vodni stupci koji se penju 

i spuštaju, dovode vazduh i 

izbacuju ga sa vrha okna 

pokrećući vazdušne turbine. 

3. Uređaji za pokretanje ili usmeravanje 

talasa postavljeni su uz 

obalu i zovemo ih, takođe, i „šiljatim 

kanalima“. Ovi sistemi oslanjaju 

se na strukturu kanala podignutu 

na obali i skupljaju talase, 

usmeravajući ih ka izdignutom rezervoaru. 

Voda koja ističe iz ovog 


Vreme potrebno da se povrati inicijalno energetsko ulaganje: Između 9 i 13 meseci 

Ukupan potencijal svih prirodnih energetskih izvora: Svi izvori prirodne energije 

mogu obezbediti ukupno 3078 puta više energije nego što je to svetu potrebno 

SNAGA OKEANA može da obezbedi dva puta više struje u odnosu na današnju potražnju. 

HIDRODINAMIČKA SNAGA može da obezbedi trenutni iznos potražnje za strujom. 

Dostupne tehnologije: Količina struje kojoj se može pristupiti uz pomoć današnje 

tehnologije obezbeđuje ukupno 5.9 puta ukupne potrebe za strujom 

SNAGA OKEANA može da obezbedi 0,15 deo ukupne potražnje za strujom danas. 

HIDRODINAMIČKA ENERGIJA može da obezbedi 0,05 puta ukupne potražnje za 

strujom danas u svetu. 

rezervoara, uz upotrebu standardne tehnologije, 

koristi se za proizvodnju struje. 

(Izvor:http://www.eere.energy.gov/RE/ocean_wave.html) 




5 

SOLARNO 

KLIMA 

REŠENJA 

ZAGREVANJE I HLAĐENJE 

1. Vađenje 

uranijuma 

Uranijum, koji se koristi u nuklearnim 

električnim centralama, 

dobija se iz ogromnih 

uranijumskih rudnika u 

Kanadi, Australiji, Rusiji i 

Nigeriji. Tamošnji radnici udišu 

radioaktivni gas (radon) zbog 

čega su izloženi opasnosti da 

obole od raka pluća. Uranijum 

se vadi iz rude pomoću kiseline. 

Krajnji rezultat ovog 

procesa je koncentrat pod 

nazivom „žuti kolač“. Stvara se 

ogromna količina otpada 

uključujući radioaktivne čestice 

koje mogu da zagade 

vodu i hranu. 

2. Obogaćivanje 

uranijuma 

Prirodni uranijum i „žuti kolač“ 

sadrže samo 0,7% za fisiju 

pogodnog uranijuma 235. Za 

korišćenje ovog materijala u 

nuklearnim centralama 

neophodan je procenat od 3 

do 5%. Ovaj proces može se 

izvesti u 16 ustanova u svetu. 

80% ukupne količine završi 

kao višak, otpad, i postaje 

uranijumski otpad. 

Obogaćivanjem uranijuma 

stvara se velika količina „osiromašenog 

uranijuma“, koji 

završi kao dugotrajni radioaktivni 

otpad ili se koristi za 

municiju sa osiromašenim 

uranijumom (tzv. DU municiju) 

ili za pravljenje oklopa za 

tenkove. 

3. Proizvodnja 

goriva u šipkama 

Obogaćeni materijal pretvara 

se u uranijum dioksid i kompresuje 

se u kuglice u cevima u za 

to namenjenim ustanovama. 

Ovim kuglicama pune se četiri 

metra duge cevi koje zovemo 

šipkama sa gorivom. Na svetu 

postoji 29 ovakvih ustanova. 

Najgora nesreća do sada u 

ovom tipu ustanove dogodila se 

u septembru 1999.god. u 

Tokaimuri u Japanu. Dva radnika 

su smrtno nastradala usled 

nekontrolisane lančane reakcije. 

Nekoliko stotina radnika i 

seljana pretrpeli su posledice 

radioaktivnog zagađenja. 

4. Rad nuklearnih 

centrala 

Nukleusi uranijuma dele se u 

nuklearnim centralama. Ovaj 

proces oslobađa energiju koja 

zagreva vodu. Zgusnuta para 

se u turbinama i generatoru 

pretvara u struju. U ovom procesu 

stvara se radioaktivni 

„koktel” koji obuhvata više od 

100 radioaktivnih produkata. 

Jedan od njih je izrazito toksični 

i dugotrajni plutonijum. 

Radioaktivni materijal dospeva 

u životnu sredinu kada se 

dogode nezgode u nuklearnim 

elektranama. Najveća nesreća 

do sada dogodila se u Černobilju, 

u tadašnjem 

Sovjetskom Savezu 1986.god. 

Atomska bomba 

Nuklearni reaktor svake 

godine proizvodi količinu plutonijuma 

dovoljnu za proizvodnju 

39 nuklearnih oružja. 

5. Obrnut proces 

Pod obrnutim procesom 

podrazumeva se vađenje kontaminiranog 

uranijuma i plutonijuma 

iz šipki sa gorivom 

pomoću hemijskih supstanci. 

Ovaj plutonijum može se koristiti 

za proizvodnju nuklearnog 

naoružanja. „Povratni proces“ 

nema nikakve veze sa reciklažom: 

količina otpada poraste 

za nekoliko puta. Radioaktivne 

materije otpuštaju se u vazduh 

i u more. 

6. Transport 

Radioaktivni materijal i nuklearni 

otpad širom sveta prevoze 

se brodovima, železnicom, 

vazdušnim ili kopnenim 

putem. Ako se desi neka nezgoda 

ili neki teroristički napad, 

doći će do radioaktivne kontaminacije. 

Bezbednost nuklearnog 

transporta ne može 

biti zagarantovana na bilo koji 

način. 

Privremeno skladištenje 

Ne postoji jedno jedinstveno 

skladište za nuklearni otpad 

koje je globalno dostupno. A i 

nije moguće skladištiti visoko 

radioaktivni materijal hiljadama 

godina. Bez obzira na to, 

nuklearna industrija nastavlja 

proizvodnju otpada. 




KLIMA 

NEREŠIVI PROBLEMI 

NUKLEARNI OTPAD 

© ZENIT/GREENPEACE 

61. Nuklearna energija 

je opasna 

Pre svega, nuklearna energija 

je veoma riskantna tehnologija 

i može biti uzročnik teških 

katastrofa. Najveća nesreća do 

sada desila se 26. aprila 

1986.god. u Černobilju, u 

Ukrajini. Ova nuklearna katastrofa 

pogodila je pola Evrope i 

usmrtila na hiljade ljudi. Ali 

reaktori u tehnološki jako razvijenim 

zemljama takođe su 

uzrok teških nesreća. 1979. 

godine voda za hlađenje 

iscurela je iz električne centrale 

na ostrvu Tri milje u 

Sjedinjenim Američkim 

Državama i uzrokovala topljenje 

šipki sa gorivom. Nakon nesreće, 

radioaktivna prašina izazvala 

je veću stopu obolelih od 

leukemije kod lokalnog 

stanovništva. U fabrici šipki sa 

gorivom u Tokaimuri, u Japanu 

1999.godine, radioaktivna 

lančana reakcija izazvana je 

ljudskom greškom. Dva radnika 

su izgubila živote a stotine seljana 

je ozračeno. Najopasnija 

nesreća u centralnoj istočnoj 

Evropi posle Černobilja dogodila 

se u električnoj centrali nazvanoj 

Pakš, u Mađarskoj 

2003.godine. Tom prilikom 

šipke sa gorivom upale su u 

jezgro reaktora. 

2. Nuklearna energija 

blokira primenu 

obnovljive energije i 

energetsku efikasnost 

Pobornici nuklearne enrgije 

pokušavaju da promovišu tu 

vrstu energije kao najbolje 

rešenje za klimatske promene 

pod izgovorom da nuklearni 

reaktori ne koriste fosilna goriva. 

Ali, nuklearna energija ni u 

kom slučaju nije rešenje za klimatske 

promene. Milijarde evra 

ulažu se u nuklearna istraživanja 

i u izgradnju novih nuklearnih 

centrala; taj bi novac bio mnogo 

bolje uložen kada bi se ulagalo 

u poboljšanje energetske 

efikasnosti i proizvodnju 

obnovljive energije. 

3. Nuklearni otpad je 

nerešeni problem za 

buduće generacije 

Problem radioaktivnog otpada je 

još uvek nerešen. Ne postoje 

mesta za njegovo bezbedno 

skladištenje jer će taj otpad čak i 

hiljadama godina kasnije biti 

visoko radioaktivan. Otpad koji je 

uskladišten u Majaku, u Rusiji i 

koji se još uvek tamo šalje, učinio 

je da ovo mesto postane jedno 

od najzagađenijih naselja na 

svetu u kome hiljade ljudi boluje 

od bolesti izazvanih posledicama 

radioaktivnog zračenja. 

4. Transport 

nuklearnog otpada - 

opasni otpad kao 

evropski turista 

Prevoz radioaktivnog otpada od 

električnih centrala do privremenih 

mesta za njihovo odlaganje 

i do nuklearnih centrala u 

kojima se vrši povratni proces, 

veoma je rizičan. Bezbedonosne 

kontrole kutija za transport 

često su na meti kritike. Pored 

toga ove transportne kutije 

mogu postati teroristička meta. 

5. Plutonijum je 

takođe opasan 

Nuklearni reaktori proizvode 

plutonijum koji se može koristi i 

u proizvodnji nuklearnog 

naoružanja. Širenje plutonijuma 

postaje sve ozbiljniji problem za 

svet kome preti opasnost od 

terorizma. 

Uprkos visokom riziku i velikim 

investicionim troškovima trenutno 

se u Evropi planira izgradnja 

30 nuklearnih reaktora. Većina 

treba da se gradi u zemljama 

centralne i istočne Evrope kao 

što su Bugarska, Rumunija, 

Slovačka ili Češka Republika. 

Sve ove zemlje poseduju veliki 

potencijal za poboljšanje njihove 

energetske efikasnosti i 

proizvodnju obnovljive energije, 

potencijal koji se ne može iskoristiti 

dok novac predviđen za 

energetska ulaganja odlazi za 

nuklearnu energiju. 

Nuklearna energija još uvek 

uživa značajnu podršku u okviru 

Evropske Unije. EURATOM sporazum 

kojim se obavezuju sve 

članice Evropske Unije nudi jeftine 

zajmove za nuklearnu 

energiju u ukupnom iznosu od 4 

milijarde evra što je jednako 

troškovima izgradnje 3500 

turbina na vetar od kojih svaka 

proizvodi 1 megavat struje. 

Druga inidirektna novčana 

olakšica jesu rupe u zakonu 

kada su u pitanju novčane 

obaveze. Nuklearna industrija, 

nakon što se desi neka nezgoda, 

nije obavezna da plati punu 

kompenzaciju za oštetu već to 

prepušta poreskim obveznicima. 

Posle Černobilja, pola ukrajinskog 

bruto nacionalnog 

proizvoda (GDP) utrošeno je na 

pokrivanje troškova katastrofe. 




7 

KLIMA 

POBOLJŠANJA 

EVROPSKI ENERGETSKI SEKTOR 

Ovaj strujni sektor je ostareo. Ovo je šansa 

za Evropu da počne da koristi obnovljivu 

energiju. 

Starost evropskih električnih centrala u 

proseku iznosi između 20 i 30 godina. 

Otprilike 100 000 MW kapaciteta evropskih 

termocentrala staro je preko 20 godina. 

To znači da bi do 2020.god. otprilike 

75 do 100 termoelektrana moglo prestati 

sa radom. 

Kakve se promene odvijaju u 

strujnom sektoru? 

Industrija uglja se snažno bori protiv dominacije 

novih elektrana u kojima se koristi 

gas, iako su se one pokazala kao mnogo 

efikasnije. Obe industrije su protiv 

obnovljivih energija. Kompanije kao što su 

E.on, Elektrabel, Endesa, Iberdrola, ENEL i 

Watenfal pokušavaju produžiti vek trajanja 

nuklearnih centrala u Nemačkoj, Belgiji, 

Španiji i Švedskoj tako što će koristiti već 

postojeće nuklearne centrale duži vremenski 

period nego što je to predviđeno. Ipak, 

upotreba zastarelih reaktora predstavlja 

ozbiljan rizik po zdravlje i bezbednost 

stanovništva. 

Proizvodnja struje iz obnovljivih izvora, 

naročito energije vetra, je u ekspanziji. 

Trenutno, jedina tržišta za energiju vetra 

unutar Evrope su u Španiji, Velikoj Britaniji 

i Nemačkoj. U većini drugih zemalja upotreba 

obnovljive energije previše sporo raste. 

Druge tehnologije takođe treba da se razvijaju 

da bi mogle zameniti prazninu koja će 

nastati zbog zamene termo i nuklearnih 

centrala. 

Biomasa, energija vetra i geotermalna 

energija igraju veoma značajnu ulogu u 

centralnoj i istočnoj Evropi. U južnoj Evropi 

i na Mediteranu solarne termalne 

električne centrale imaće veliki strateški 

značaj u budućem snabdevanju Evrope 

čistom energijom. Energetska efikasnost 

do sada je predstavljala izgubljenu bitku 

zato što je tendencija bila veća, a ne 

manja potrošnja struje. 

Strujni sektor - energetski 

sektor? 

U narednih 10 godina strujni sektor će 

odlučivati o tome koji novi kapaciteti za 

proizvodnju energije će se koristiti: da li će 

se ići ka većoj primeni fosilnih i nuklearnih 

goriva ili ka efikasnoj upotrebi obnovljive 

energije? 

Političko okruženje u kome se nalazi strujni 

sektor ključ je rešenja kako hitno da 

se pređe na korišćenje čiste energije. 

Svaka odluka je važna! Samo deset 

velikih kompanija za proizvodnju struje 

kontroliše veći deo tržišta na području 

zemalja članica Evropske Unije. EdF, 

E.on, RWE, ENEL, Vattenfall, Electrabel, 

EnBW, Endesa, Iberdola i British Energy 

odgovorne su za 60% proizvodnje CO 2 

koji se vezuje za proizvodnju struje i za 

više od 90% proizvedenog nuklearnog 

otpada u Evropi! Da li će ove kompanije 

investirati u našu budućnost? Da li će 

ove kompanije pomoći u prevenciji 

opasnih klimatskih promena? Ili će ovih 

deset kompanija žrtvovati klimu na našoj 

planeti za kratkoročnu „vrednost 

deonica“. Greenpeace urgira da ove 

kompanije razmisle i da deluju u skladu 

sa dugoročnim „dioničarskim vrednostima“ 

– u korist naredne generacije! 




KLIMA 

PROMENE NA BOLJE 

8EVROPA I PROTOKOL IZ KJOTA 

Evropi je nakon Kjota 

potrebna promena 

političkog usmerenja 

Kjoto protokol Okvirne konvencije 

Ujedinjenih Nacija o klimatskim 

promenama stupio je na snagu 

16. februara 2005. Kjoto protokol 

iz 1997.godine je prvi važan korak 

u svetskoj borbi protiv klimatskih 

promena. Industrijalizovane zemlje 

se njime obavezuju na zakonsko 

poštovanje ograničenja za 

emisije gasova koji izazivaju 

efekat staklene bašte. Evropska 

Unija se obavezala da će imati za 

cilj da u periodu od 2008. do 

2012. godine smanji emisiju gasova, 

koji izazivaju efekat staklene 

bašte, za 8% u odnosu na 1990. 

godinu. Sam Kjoto protokol neće 

zaustaviti klimatske promene. 

Ipak, Greenpeace želi da počne sa 

radom na okvirima za period 

posle 2012. i da insistira kod 

Evropske zajednice da učini 

sledeće: 

je zaštita klime u pitanju i 

mora nastaviti da sprovodi u 

delo drugi deo obaveza 

preuzetih u Kjotu; 

• EU mora da usvoji zakone 

kojima će se ograničiti 

emisija gasova staklene 

bašte na nivo koji ne bi 

doveo do povećanja temperature 

većeg od 2°C u 

odnosu na pocetak industrijskog 

perioda. Običnim 

rečnikom rečeno, cilj je 

smanjenje za najmanje 15% 

do 2015. i najmanje 30% do 

2020. (u poređenju sa 

1990.godinom); 

• Evropska zajednica treba da 

ima dugoročnu viziju za 

smanjenje emisije gasova koji 

izazivaju efekat staklene 

bašte do 80% do 

2050.godine (u odnosu na 

nivo iz 1990.godinu); 

• Evropska zajednica treba da 

osigura da svaka aktivnost u 

svim oblastima koje obuhvata 

njeno polje delovanja (naročito 

kada su u pitanju energija, 

transport, poljoprivreda, 

hemikalije i razvoj) doprinosi 

njihovom već navedenom 

cilju od 2°C. 

• Evropska zajednica mora nastaviti 

da vodi glavnu reč kada 

Evropi je potreban jedan cilj 

kada je obnovljiva energija u pitanju 

Obnovljiva energija, energetska efikasnost i očuvanje energije su najjeftiniji, 

najbezbedniji, najbrži, najsigurniji a takođe i društveno najprihvatljiviji načini za 

postizanje redukcije emisije gasova koji ugrožavaju životnu sredinu u energetskom 

sektoru. Izvori obnovljive energije, kao što je vetar, solarni fotogalvanski 

elementi, solarna toplota (za zagrevanje vode i proizvodnju struje), biomasa, geotermalna 

energija, energija plime i talasa to mogu ispuniti . U isto vreme prioritet 

se mora dati energetskoj efikasnosti i očuvanju mera. 

Zeleni papir Evropske komisije za osiguranje energetskog snabdevanja (2000) 

Greenpeace kaže: Obnovljiva energija, u kombinaciji sa energetskom efikasnošću, 

može da pokrije 25% evropske energetse potražnje do 2020.godine. 

Potrebno je nekoliko direktiva Evropske komisije da se novi izvori obnovljive 

energije uključe na postojeće tržište energije i struje. Greenpeace želi da se kao 

cilj usvoji odluka da do 2020. godine obnovljiva energija čini minimum 20% 

korišćenje energije u Evropi kombinovano sa smanjenjem potražnje za strujom. 

Greenpeace zahteva: 

* reformu međunarodnih finansijskih institucija da bi bilo moguće investirati na 

pravi način; 

* postepeni prekid svih zajmova za fosilnu i nuklearnu energiju i internacionalizaciju 

spoljnih troškova; 

* Evropsku energetsku poltiku; 




© GRACE/GP 

KLIMA 

ŠTA MOŽEŠ DA URADIŠ? 

PAMETNA POTROŠNJA ENERGIJE 

9Struja: Pametna 

potrošnja struje štedi 

mnogo CO2 - i 

mnogo novca! 

Stambena potrošnja i oprema 

za koju je potrebna energija 

koristi 30% ukupno proizvedene 

struje u industrijalizovanim 

državama (OECD 

državama), proizvodeći 12% 

od ukupnog iznosa energije 

povezane sa emisijom ugljen 

dioksida. Privatna domaćinstva 

druga su po redu potrošači 

struje i treći u OECD (izvor IEA) 

kada je u pitanju ispuštanje 

gasova koji izazivaju efekat 

staklene bašte. Kada razmišljamo 

o alternativnim energetskim 

sistemima, prva stvar na 

koju moramo obratiti pažnju 

jeste očuvanje energije. 

Jeftinije je ne koristiti struju 

nego je proizvoditi a posle je 

rasipati. Ušteđevina od 50% ili 

više na računima za struju 

može se realizovati uz neznatan 

napor. Proverite 

potrošnju struje u svojoj kući 

jer je korist vidljiva - i na 

računu i kada je klima u pitanju! 

Ovo su neke jednostavne 

stvari koje možemo primeniti 

gotovo bez naprezanja: 

Zatvorite neku staru električnu 

centralu tako što će te zameniti 

sijalice u kući... 

Mogućnosti za uštedu energije 

je mnogo. Kada bi svako 

domaćinstvo koje podleže 

Direktivi o efikasnoj upotrebi 

energije i energetskih usluga u 

zemljama Evropske zajednice 

bilo ohrabreno - oslobađanjem 

od poreza, davanjem zajmova 

ili na neki drugi način - da se 

samo tri ili četiri sijalice stare 

proizvodnje zamene sa superefikasnim 

kompaktnim fluorescentnim 

lampama, mogli 

bismo izbeći izgradnju niza 

novih velikih električnih centrala. 

Ako putem Direktive za 

ekološki dizajn proizvoda 

potrošača, Evropa uputi zahtev 

proizvođačima navedenih 

proizvoda da dizajniraju 

proizvode koji će trošiti manju 

količinu energije kada su 

isključeni (ali još uvek na 

“stend-baj”-u pa tako i dalje 

troše struju), mogli bismo uštedeti 

do 13% potrošnje struje 

u domaćinstvima. Ovim bismo 

izbegli izgradnju nekolicine 

velikih električnih centrala u 

Evropi a time i zagađenje okoline 

i emisiju otrovnih gasova u 

atmosferu. Smanjio bi se uvoz 

fosilnih goriva, na čemu bi 

profitirala naša privreda. 

Šta ti možeš da 

uradiš - četiri jednostavna 

primera: 

1. Svetlo 

• Na poslu ili kod kuće svetlo 

često može biti jedan od 

najvećih potrošača struje. 

• Isključite svetlo kada ga ne 

koristite! Instalirajte tajmere 

ili senzore za pokret za vanjsko 

osvetljenje tako da se 

samo isključuje kada nije u 

funkciji. 

• Neka moderne kompaktne 

fluorescentne sijalice (CFL) 

zamene starije užarene sijalice 

u vašima domovima. CFL 

sijalice imaju izuzetno dug 

vek trajanja (traju do 10 

puta duže nego standardne 

sijalice). Zamena sijalice od 

75W onom od 20W CFL tipa 

koja je u funkciji 10 sati 

dnevno je ulaganje koje će, 

kada je u pitanju sačuvana 

energija, isplatiti samo sebe 

u roku od godinu dana. Ta 

sijalica će onda u narednih 

deset godina raditi u vašu 

korist, štedeći vam sve više i 

više novca svake godine. 

2. Zbogom, stendbaj! 

Rad u tzv.”stenbaj modu” tzv. 

fantomska potrošnja su 

aparati koji troše struju bez 

prestanka, čak i kada su 

isključeni. Ovakve potrošače 

najčeće nalazimo u elektronici 

i među onim uređajima koji 

imaju opciju za automatsko 

startovanje itd. Najčešći krivci 

su sve uređaje sa ugrađenim 

satom, kao što su video-rekorderi, 

satovi sa alarmom, televizori, 

mikrotalasne pećnice 

itd. Ali tu nije kraj. Računari, 

poslovne mašine kao što je 

faks, kopir aparati, skeneri, 

štampači , svaka od njih troši 

struju bez prestanka. 

Jednostavno rešenje je upotreba 

strujnih ploča koje imaju 

prekidače za uključivanje i 

isključivanje aparata. Povežite 

stereo sisteme i sisteme za 

zabavu sa strujnom pločom i 

isključite ih kada vam nisu 

potrebni. Na ovaj način 

nećete uopšte naneti štetu 

vašim elektronskim uređajima. 

Prikačite ceo računarski sistem 

za jednu ili dve strujne 

ploče. Ako isključujete računar, 

isključite celu strujnu 

ploču. 

Isključite televizor - ne ostavljajte 

ga na stendbaju. 

3. Aparati koji 

štede struju 

Kada morate da kupite nove 

kućne aparate kao što su 

mašine za veš, mašine za 

pranje suđa ili frižideri, 

proverite koliko struje troše. 

Razlike na tržištu su ogromne. 

Na primer, jedan frižider iste 

veličine i moći hlađenja, može 

da troši ili 0,5 ili 1,5 kWh 

dnevno, tako da upotrebom 

aparata koji štede struju 

možete uštedeti do 350 kWh - 

ili do 10% vašeg računa za 

struju. To je isplativo ulaganje i 

što se tiče klime, ali i što se 

tiče vašeg računa za struju! 

4. Grejanje 

Ako ste u mogućnosti da se ne 

grejete na struju, iskoristite to! 

Uopšteno govoreći, grejanje je 

jedan od najvećih potrošača 

struje na tržištu. Koristite toplu 

vodu na pametan način. 




KLIMA 


20PAMETNO GREJANJE 

Dobra izolacija- ključ 

za štednju energije 

• Noću zatvorite ventile 

termostata u svom domu. Ovo 

takođe uradite tokom dana, 

kada ste na poslu. Najbolje je 

ugraditi programirane ventile 

termostata. Oni zagrevaju kuću 

pre nego što ustanete ujutru. 

Tokom dana, kada nema nikog 

kod kuće, ovi ventili snižavaju 

temperaturu. Uveče oni je 

ponovo podižu na prijatnu 

sobnu temperaturu. Na taj 

način vi možete uštedeti energiju 

i izdatke, a da se nikada ne 

smrzavate kada se budite ili 

vraćate kući. 

• Za prozore koristite izolacione 

zavese za zagrevanje i 

noću zatvorite zavese i kapke 

kako biste sprečili gubitak 

toplote. 

• Prozori na južnoj strani primaju 

veliku količinu sunčeve 

toplote i tako mogu značajno 

da smanje vaše izdatke za 

zagrevanje. 

• Proverite da li vaši prozori i 

vrata dihtuju. Izolaciona traka 

je često oštećena i trebalo bi 

da bude zamenjena kako bi se 

zaustavila infiltracija spoljašnjeg 

vazduha. 

• Omogućite da vaše centrano 

grejanje ili bojler redovno 

proveri neki stručnjak, kako 

biste bili sigurni da su ove 

instalacije ispravne i da bez 

greške funkcionišu. 

• Vrata manje zagrejanih soba 

držite zatvorenim. Termostat u 

sobama koje ne koristite 

iskljušite u potpunosti. 

• Razmislite o instaliranju 

jednog solarnog toplotnog 

sistema. Solarna ploča na 

krovu, koja hvata sunčeve 

infracrvene zrake, može na 

najednostavniji i najefikasniji 

načini da proizvede toplotu. 

Mali solarni termalni sistem 

može privatnim kućama ili čak 

kompanijama da obezbedi 

neophodnu količinu tople vode. 

Dobra toplotna izolacija je 

osnova štednje energije! 

Loša toplotna izolacija doprinosi 

gubitku preko 70% toplote. 

Poboljšana izolacija spoljašnjih 

zidova i prozora usklađena sa 

tipom staklom koje apsorbuje 

toplotu može da doprinese 

smanjenju emisije miliona tona 

CO 2 , kao i uštedi novca. 

ŠTA TI MOŽEŠ DA URADIŠ? 

DOBRA IZOLACIJA - REŠENJE ZA UŠTEDU ENERGIJE! 

Do 70% električne energije koja se troši za grejanje, troši se 

uzalud! - Bolja zidna izolacija i kvalitetni prozori mogu uštedeti 

milione tona CO2 - i ogromne sume novca! 

Napredak u uštedi energije je dobitna kombinacija koja takođe 

može pomoći u ekonomskoj konkurentnosti država članica 

Evropske zajednice. Na primer, kada bi Direktiva o energetskoj 

efikasnosti krajnjih korisnika i energetskim uslugama bila 

adekvatno poboljšana i implementirana za ekonomiju Evropske 

zajednice, to bi moglo predstavljati ekonomski dobitak od 

najmanje 10 milijardi evra godišnje. Na taj način bi u isto vreme 

mogla biti smanjena i zavisnost od uvoza struje. 




21KLIMA 


NEKA GREENPEACE DELUJE 

Podržite Greenpeace 

Naša vizija bolje budućnosti efikasna je samo utoliko ukoliko su efikasni ljudi koji nas podržavaju. Pridružite se 

organizaciji Greenpeace danas i dajte vaš glas pokretu koji se posvetio odbrani naše planete. Uz vašu podršku 

rezultati neće izostati. 

UČLANITE SE U GREENPEACE! 

www.greenpeace.org

OBJAŠNJENJE

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?