Rekonstrukcija hrama Svetog Nikolaja Félszáz ... - Bečejski mozaik

6
broj 471. 11. septembar 2009.
PRVA MEĐUNARODNA LIKOVNA KOLONIJA U
BEČEJU KRAJ TISE
„Tisa - reka koja
spaja“
PRVA MEĐUNARODNA LIKOVNA KO-
LONIJA u Bečeju „Tisa - reka koja
spaja“ će se održati 19. septembra
na Fadipovom kampu kraj Tise. U
radu kolonije će učestvovati slikari
iz potiskih gradova u Vojvodini i
Čongrada, grada pobratima Bečeja,
rečeno je na konferenciji za novinare
3. septembra u prostorijama
Agencije „Stajić“.
Organizator likovne kolonije je
Stajić, Jovanović, Jakšić, Gujanica i Tot Kaša
Agencija „Stajić“ i slikar Borislav
Jakšić u saradnji sa opštinom Bečej,
Turističkom organizacijom Bečej,
likovnim udruženjem „Duga“ i
galerijom „Šipoš“, Miloradom Drobcem,
vlasnikom kampa Fadip i sugrađaninom
Rihardom Pijaseckim.
Sredstava za održavanje kolonije
obezbedila je opština Bečej, porodica
Jakšić i Agencija „Stajić“, a domaćini
će biti predsednik Skupštine
opštine Bečej Dušan Jovanović,
slikari Borislav Jakšić i Piroška Tot
Kaša, i Dragan Stajić.
Borislav Jakšić, inicijator likovne
kolonije rekao je da je učešće
potvrdilo sedmoro slikara iz Bečeja,
osmoro iz drugih mesta pored reke
Tise i likovni umetnici iz Mađarske,
iz Čongrada.
„Pozvani su amaterski slikari
sa reputacijom, provereni i poznati
umetnici iz potiskih opština, a uz
pomoć lokalne samouprave je kupljen
materijal za rad u akvarelu i
ulju, tako da se nadam da će kolonija
biti uspešna i da će biti lepih i
kvalitetnih slika. Planiramo da ova
likovna kolonija postane tradicionalna,
a sledeće godine ćemo uključiti
i druge kvalitetne slikare iz Bečeja i
iz drugih mesta na rekama Vojvodine.
Početak druženja je planiran
u 8 časova na Fadipovom kampu i
trajaće do 22 časa, a u 16 časova
je planirano druženje sa građanima
i đacima iz Bečeja i okoline koji se
bave slikarstvom. Ovom prilikom ih
pozivam da dođu, ponesu svoj pribor,
uključe se u rad i podrže ovu
akciju“, rekao je Jakšić.
Likovna kolonija se organizuje
sa ciljem da propagira ideju obnove
i restauracije Šlajza uz podršku
lokalne samouprave, Turističke organizacije
Bečeja u saradnji sa JP
„Vode Vojvodine“ i da se preko učesnika
kolonije uspostavi tešnja saradnja
sa mestima koji se nalaze na
obalama reke Tise.
Turistička organizacija je podržala
ideju o održavanju kolonije na
Tisi. „Međunarodna likovna kolonija
će na neki način biti uvod u jednu
manifestaciju značajnu za turistički
Bečej, a to je poseta delegacija
Svetske konferencije kanala koja
će se održati u Srbiji od 23. do 25.
septembra u Novom Sadu. Sve delegacije
će 26. septembra biti gosti
u Bečeju i povodom toga se rekonstruiše
zgrada mašinskog dela
Šlajza. Objekat će biti spreman za
26. septembar, a likovna kolonija
je uvertira za taj događaj, i slike
sa motivima Tise i Šlajza, koje će
nastati tokom trajanja kolonije, biće
prva postavka izložbe u tom prostoru.
Pored rekonstrukcije objekta,
za tu priliku će biti urađena i ’staza
zdravlja’ u saradnji sa JP ’Vode Vojvodine’,
od Šlajza po dolmi pored
kanala“, najavio je Marijan Gujanica,
direktor Turističke organizacije
Bečeja.
Predsednik Skupštine opštine
Dušan Jovanović rekao je da
je lokalna samouprava u inicijativi
održavanja likovne kolonije na Tisi
prepoznala jednu od mogućnosti
za realizaciju opredeljenja lokalne
zajednice da Bečej postane banjski
grad sa bogatom turističkom ponudom.
„Želimo da Bečej u okviru
svoje turističke ponude bude poznat
po ovakvim i sličnim kulturnim aktivnostima
i manifestacijama, koje
neće biti skoncentrisane u nekoliko
dana godišnje. Zbog buduće turističke
ponude Bečeja kao banjskog
grada neophodno je više ovakvih
aktivnosti, pre svega zbog građana
koji žive u Bečeju, ali i zbog gostiju
koje očekujemo da dođu u Bečej.
Zadovoljstvo lokalne samouprave
je u tome što je ova inicijativa potekla
od ljudi iz Bečeja, od Borislava
Jakšića i Agencije ’Stajić’. Želimo
da unapređujemo taj partnerski odnos
i nadamo se da će se ova likovna
kolonija trajno održavati i da će
narednih godina uključiti umetnike
ne samo iz potiskih gradova nego
i šire“, rekao je Jovanović.
Novinarima je rečeno da će u
saradnji sa Rihardom Pijaseckim biti
organizovana vožnja Tisom na njegovoj
jahti, da će se likovnoj koloniji
„Tisa - reka koja spaja“ pridružiti slikari
koji rade u galeriji „Šipoš“, čije
će slike sa najboljim radovima svih
zainteresovanih građana iz Bečeja i
okoline koji se uključe u ovu manifestaciju,
biti postavljene na zajedničkoj
izložbi na otvorenom. Naravno,
za 19. septembar planirano je i dobro
druženje uz jelo i piće. LJ.M.
FOTO: LJ.M.
KULTURNI MOZAIK
U NARODNOJ BIBLIOTECI BEČEJ
„Dečak iz komšiluka“
U GRADSKOM POZORIŠTU 3. i 4.
septembra premijerno je prikazana
predstava „Lepe oči, ružne slike“
u izvođenju članova Kamerne
scene „Miroslav Antić“ iz Sente.
Po tekstu Maria Vargasa Ljose,
predstavu je režirao Branko Vučetić,
scenografiju i šminku je uradila
Nataša Trandafil, kostime je
pripremila Gordana Nikolić, a ton
majstor je Nebojša Basarić. Glumci
Branislav Unginović, Dušan
Blažić i Mirela Mačak su pred oko
tridesetak gledalaca, u intimnoj
atmosferi tzv. male scene dočarali
emocionalna stanja i psihološki
profil glavnih likova, razotkrivajući
i društvene anomalije i svu tragičnost
izgubljene autentičnosti života
pojedinca.
Po završetku predstave razgovarali
smo sa rediteljem Brankom
Vučetićem koji kaže da ih je splet
nesrećnih okolnosti u Senti primorao
da premijeru izvedu u bečejskom
Gradskom pozorištu.
U NARODNOJ BIBLIOTECI BEČEJ u
utorak je predstavljena knjiga „Dečak
iz komšiluka“ Stefana Barta i
Nadežde Radović u prisustvu dvadesetak
posetilaca. Pored autora u
predstavljanju knjige su učestvovali
i istoričar prof. dr Ranko Končar i
predsednica Ženskog foruma Bečej
Julija Teleki.
Predstavljajući knjigu autor (rođen
1937. godine u Futogu) je opisao
deo svog detinjstva koje je proveo
pored Dunava koje pamti kao
jedan lep period života, sve dok
nije zajedno sa svojom porodicom
proteran i odveden u logor. O svojim
sećanjima na te dramatične trenutke
piše u knjizi iz koje je pročitan
odlomak, dovoljno upečatljiv da se
mogla osetiti bol i patnja svih koje je
zadesila takva sudbina.
Govoreći o knjizi Nadežda Radović
pored ostalog kaže: „Stefan
Bart je čovek koji u sebi ne nosi mržnju
i koji traga za ljudima koji su
njemu i njegovoj porodici učinili nešto
dobro u tim strašnim godinama.
On je čovek pomirenja koji nosi tu
dobru luču koja je svima nama potrebna.
Postoji istina onih koji su se
borili za svoju viziju slobode, postoji
istina ljudi koji su bili pobeđeni na
kraju Drugog svetskog rata. Dotle
dok krivica ne bude individualizovana,
dok onaj koji je počinio zločin
ne bude odgovarao za to, dotle stoji
senka nad celim narodom. Mi smo
mogli iz nemačke priče mnogo da
naučimo, da smo tu priču na vreme
otvorili, uverena sam da nam
se devedesete ne bi dogodile. Naučili
bismo šta je kolektivna krivica
i kako se strašno teško iz te kolektivne
krivice izlazi. Celu tu priču o
kolektivnoj krivici, nažalost, sada
srpski narod prolazi. Mislim da mi iz
te priče možemo da izađemo samo
tako što ćemo preispitati sami sebe
i vlastitu istoriju i postaviti neke druge
temelje na kojima ćemo graditi
budućnost. Od svađe sa drugima
nema ništa. U Bačkom Jarku i posle
60 godina nema volje da se dozvoli
da se obeleže stratišta, to treba da
se uradi svuda gde takva mesta postoje.“
O knjizi je govorio i istoričar
Ranko Končar, koji se bavi istorijom
XX veka. On je rekao da je za
proučavanje istorije potrebno pratiti
i ovakvu vrstu literature jer pomaže
da shvatimo stradanje naroda u
ratovima, u kojima su nevine civilne
Stefan Bart
žrtve najveće i koje otvaraju pitanje:
„Zašto nam se to desilo?“.
LJ.M.
GRADSKO POZORIŠTE
Senćanska premijera u Bečeju
Doktor Radivoj Milin
BEČEJ JE, PO SVEMU SUDEĆI, posle
Prvog svetskog rata bio prilično
intrigantan grad za naseljavanje.
Među mnogim porodicama koje su
došle da u njemu žive, bila je i porodica
Milin. Ne zna se u kojoj meri
je poznata legenda o žutoj vodi
uticala na ovu porodicu, ali otac Josif
i majka Evica ostaju do kraja života
u Bečeju, dok će njihovog sina
Radivoja životni put voditi iz mesta
u mesto.
Radivoj Milin je rođen u Laliću,
1912. godine. U Bečeju završava
gimnaziju kao vrlo zapažen učenik.
Zbog toga postaje stipendista Zaklade
baronice Eufemije Jović za
studije medicine u Francuskoj, na
Fakultetu prirodnih nauka Univerziteta
u Nansiju. Prvu godinu studija
završava kao najbolje rangiran,
osvojivši i nagradu koju je fakultet
dodeljivao vrsnim studentima. Nakon
toga prelazi u Pariz, ali je, posle
završetka druge godine, morao,
iz porodičnih razloga, da se
vrati u Bečej. Studije nastavlja na
Medicinskom fakultetu u Beogradu
i završava ih 1936. godine. Francuska
ga, ipak, nije zaboravila. Godine
1938. dobija stipendiju francuske
vlade da bi specijalizirao histologiju
i embriologiju.
Po povratku u zemlju, kraće
vreme je radio u Institutu za histologiju
i embriologiju Medicinskog
fakulteta u Beogradu. Zbog obaveza
prema roditeljima, vraća se u
Bečej, u kome se 1939. godine ženi
Milkom Glavaški. Sklon nauci,
uporedo sa obavljanjem lekarske
Dr Radivoj Milin
FOTO: LJ.M.
10.
„Pozorište u Senti se već dve
godine renovira i nismo u mogućnosti
da izvedemo nijednu predstavu
na svojoj sceni, pa smo tako
kao pečalbari, kao izbeglice, prinuđeni
da idemo po Vojvodini i izvodimo
premijere. Ovde u Bečeju u
Gradskom pozorištu imamo prijatelje
koji su nam izašli u susret i to
je razlog što je premijera predstave
'Lepe oči, ružne slike' izvedena
ovde“, rekao je Vučetić.
LJ.M.
prakse u Bečeju, nastavlja svoja
eksperimentalna istraživanja. Sin
Josif se rađa 1943. godine. Posle
oslobođenja Bečeja, 1944. godine,
obavlja dužnost upravnika Vojne
bolnice koja je tada postojala u Bečeju,
da bi dve godine kasnije radio
kao šef Sreske sektorske ambulante
u Bečeju.
Po prirodi skroman, tih i radan
čovek, dokazane visoke stručnosti,
bio je pozvan u Sarajevo, u kome
će raditi i narednih dvadeset godina
(1949-1961) kao profesor Medicinskog
fakulteta. Takođe po pozivu,
1961. godine prelazi u Novi
Sad kao šef Katedre za histologiju
i embriologiju na Medicinskom fakultetu.
U dva mandata je bio dekan
Medicinskog fakulteta, kao i direktor
Instituta za univerzitetsku
nastavu. Penzionisan je 1980. godine,
ali time ne gubi dodir sa strukom.
Postao je urednik Zbornika
Matice srpske za prirodne nauke.
U Matici srpskoj je od 1979. do
1991. godine bio potpredsednik.
Umro je 1996. godine u Novom
Sadu, ostavljajući neizbrisiv trag u
medicinskoj nauci.
Bio je član i stranih medicinskih
uduženja, Društva anatoma Francuske,
Engleskog kraljevskog
društva za medicinu, ali i član SA-
NU.
Za svoj rad dobio je i veliki broj
priznanja, a među njima: Nagradu
AVNOJ-a, Sedmojulsku nagradu
Republike Srbije, Oktobarsku nagradu
Novog Sada i druge. Dodeljeno
mu je i visoko francusko priznanje
- Ordre des Palmes
académiques.
Dušan Opinćal