Praktikum Baze SQL.pdf - Univerzitet Singidunum

FAKULTET ZA POSLOVNU INFORMATIKU 

Prof. dr Mladen Veinović 

Igor Franc 

Aleksandar Jevremović 

BAZE PODATAKA 

- PRAKTIKUM - 

Prvo izdanje 

Beograd 2006.

Autori: 

Prof. dr Mladen Veinović 

Igor Franc 

Aleksandar Jevremović 

Recenzent: 

Prof. dr Milan Milosavljević 

Izdavač: 

UNIVERZITET SINGIDUNUM 

FAKULTET ZA POSLOVNU INFORMATIKU 

Za izdavača: 

Prof. dr Milovan Stanišić 

Dizajn korica: 

Aleksandar Mihajlović 

Goran Latinović 

Godina izdanja: 

2006. 

Tiraž: 

250 primeraka 

Štampa: 

CICERO-print 

Beograd

SADRŽAJ: 

1. UVOD U BAZE PODATAKA .............................................. - 1 - 

1.1. Uvod .............................................................................................. - 1 - 

1.2. Osnovni koncepti i definicije ...................................................... - 3 - 

1.2.1. Podatak ......................................................................................................... - 5 - 

1.2.2. Informacija .................................................................................................... - 6 - 

1.2.3. Metapodaci - podaci o podacima (metadata) ................................................ - 9 - 

1.2.4. Sistem za upravljanje bazama podataka...................................................... - 10 - 

1.3. Klasičan sistem zasnovan na datotekama ............................... - 12 - 

1.3.1. Nedostaci sistema zasnovanog na datotekama ............................................ - 14 - 

1.4. Pristup zasnovan na bazama podataka ................................... - 16 - 

1.4.1. Prednosti pristupa zasnovanog na bazama podataka .................................. - 17 - 

1.4.2. Troškovi i rizici pristupa zasnovanog na bazama podataka ........................ - 19 - 

1.5. Primene baza podataka ............................................................. - 21 - 

1.5.1. Lične baze podataka ................................................................................... - 21 - 

1.5.2. Baze podataka za radne grupe..................................................................... - 22 - 

1.5.3. Baze podataka odeljenja ............................................................................. - 23 - 

1.5.4. Baze podataka organizacija ........................................................................ - 24 - 

1.5.5. Internet, Intranet i Extranet baze podataka ................................................. - 25 - 

1.6. Tipično okruženje baze podataka ............................................ - 28 - 

1.7. Istorija razvoja baza podataka................................................. - 30 - 

1.8. Modelovanje ............................................................................... - 35 - 

1.8.1. Razvoj konceptualnih modela ..................................................................... - 36 - 

1.8.2. Entiteti ........................................................................................................ - 37 - 

1.8.3. Veze između entiteta ................................................................................... - 38 - 

1.8.4. Troslojna arhitektura baze podataka ........................................................... - 40 - 

1.9. Modeli baza podataka ............................................................... - 42 - 

1.9.1. Hijerarhijski model ..................................................................................... - 43 - 

1.9.2. Mrežni model .............................................................................................. - 44 - 

1.9.3. Relacioni model .......................................................................................... - 45 - 

1.9.4. Objektni model ........................................................................................... - 50 - 

1.10. Transakcije ............................................................................... - 52 - 

1.10.1. Osobine transakcija ................................................................................... - 53 -

1.10.2. COMMIT i ROLLBACK ......................................................................... - 54 - 

1.10.3. Konkurentno izvršavanje transakcija ........................................................ - 55 - 

1.11. Oporavak baze podataka ........................................................ - 56 - 

1.12. Osnovne karaketristike savremenih baza podataka ............ - 56 - 

1.13. Zaključak ................................................................................. - 59 - 

1.14. Literatura ................................................................................. - 60 - 

2. O SQL-U ............................................................................... - 61 - 

3. INSTALACIJA, KONFIGURISANJE I POKRETANJE 

MYSQL-A ................................................................................ - 63 - 

3.1. Proces isntalacije ....................................................................... - 63 - 

3.2. Konfigurisanje MySQL servera ............................................... - 68 - 

3.3. Pokretanje MySQL-a ................................................................ - 73 - 

4. SQL TIPOVI PODATAKA ................................................ - 75 - 

4.1. Numerički tipovi podataka ....................................................... - 75 - 

4.2. Tipovi podataka vezani za datum i vreme .............................. - 76 - 

4.3. Binarni i tekstualni tipovi podataka ........................................ - 77 - 

4.4. Zahtevi pri skladištenju ............................................................ - 79 - 

4.5. Izbor adekvatnog tipa podataka .............................................. - 80 - 

4.6. Sinhronizacija tipova podataka sa drugim DBMS sistemima .. - 81 

- 

4.7. Unos različitih tipova podataka ............................................... - 82 - 

5. DDL (DATA DEFINITION LANGUAGE) ........................ - 83 -

5.1. Kreiranje baze podataka .......................................................... - 83 - 

5.2. Kreiranje tebele u bazi podataka ............................................. - 84 - 

5.3. Naredbe za definisanje podataka ............................................. - 87 - 

5.4. Kreiranje indeksa u bazi podataka .......................................... - 88 - 

5.5. Kreiranje virtuelne tabele - "pogleda" .................................... - 89 - 

5.6. Izmena definicije tabele ............................................................ - 90 - 

5.7. Izmena pogleda u bazi podataka .............................................. - 92 - 

5.8. Promena imena tabele u bazi podataka................................... - 93 - 

5.9. Brisanje tabele iz baze podataka .............................................. - 94 - 

5.10. Uklanjanje indeksa iz tabele ................................................... - 95 - 

5.11. Uklanjanje baze podataka ...................................................... - 96 - 

6. DML (DATA MANIPULATION LANGUAGE) ............. - 97 - 

6.1. Manipulisanja podacima .......................................................... - 97 - 

6.2. Unos podataka ........................................................................... - 98 - 

6.3. Pregled podataka ..................................................................... - 101 - 

6.3.1. Klauzula WHERE ..................................................................................... - 105 - 

6.3.2. Klauzula DISTINCT ................................................................................. - 108 - 

6.3.3. Klauzula LIMIT ........................................................................................ - 109 - 

6.3.4. Klauzule GROUP BY / HAVING ............................................................ - 110 - 

6.4. Izmena podataka ..................................................................... - 111 - 

6.5. Uklanjanje podataka ............................................................... - 115 - 

7. DCL (DATA CONTROL LANGUAGE) ........................... - 116 - 

7.1. Naredba CREATE USER ....................................................... - 117 -

7.2. Naredba RENAME USER ...................................................... - 118 - 

7.3. Naredba DROP USER ............................................................ - 119 - 

7.4. Naredba SET PASSWORD .................................................... - 120 - 

7.5. Dodela privilegija (GRANT) .................................................. - 121 - 

7.6. Oduzimanje privilegija (REVOKE) ...................................... - 124 - 

7.7. Primena izmena (FLUSH) ...................................................... - 125 - 

8. ZADACI ZA VEŽBU DML .............................................. - 126 - 

9. DODATAK ......................................................................... - 128 - 

9.1. Izrazi i funkcije ........................................................................ - 128 - 

10. DB DESINGER 4.0 .......................................................... - 130 -

PREDGOVOR 

Ova skripta je namenjena prevashodno studentima treće godine 

Fakulteta za poslovnu informatiku u Beogradu, mada može biti vrlo 

korisna i svima onima koji žele da savladaju sintaksu i tehniku upotrebe 

SQL jezika za rad sa relacionim bazama podataka. Skripta može da 

posluži i kao pomoć profesionalcima u svakodnevnom radu sa bazama 

podataka. U praktikumu su na jednom mestu date teorijske osnove baza 

podataka, prikazan je MySQL DBMS softver i softver za dizajniranje 

baza, detaljno je razmatran SQL jezik i na kraju su dati praktični primeri. 

U skladu sa nastavnim planom i programom predmeta baze podataka, svi 

primeri u SQL jeziku, koji su dati u praktikumu, mogu se izvršiti na 

MySQL DBMS-u. Moguća su manja odstupanje od sintakse standardnog 

SQL-a koja ni do danas nije potpuno i precizno definisana. 

Skripta je podeljena u nekoliko celina. Prvi deo predstavlja 

teorijski uvod u baze podataka. Drugi deo je uvod u SQL jezik, a u 

trecem delu prikazuju se i objašnjavaju tipovi podataka koje MySQL 

koristi. U četvrtom delu se obrađuju naredbe za definisanje podataka, a u 

petom delu se obrađuju naredbe za manipulaciju podacima, koji je u 

stvari i najvažniji i najopširniji deo ove skripte. Na kraju su obrađene 

naredbe za kontrolne (upravljačke) funkcije. Prvih pet delova su 

namenjeni svim korisnicima dok je šesti deo, dodela i oduzimanje prava 

korisnicima, specifičan i potreban samo administratorima baza podataka. 

U dodatku su nabrojane i objašnjene pojedine funkcije koje 

mogu biti veoma korisne u radu sa ovim sistemima za upravljanje 

bazama podataka. 

Autori su se potrudili da primeri budu što jasniji, izloženi po 

redosledu i da su povezani, tako da kada se redom unose grade 

kompletnu bazu podataka koja je potpuno funkcionalna, a uz manje 

modifikacije se može primeniti i u praksi. 

Pošto je ovo prvo izdanje praktikuma, svi saveti i eventualne 

primedbe na tekst su dobrodošle. 

Beograd, oktobar 2006. godine 

Autori

1. UVOD U BAZE PODATAKA 

1.1. Uvod 

Baze podataka se koriste za prikupljanje, čuvanje i manipulaciju 

podacima na osnovu kojih se dobijaju nove informacije u različitim 

organizacijama, kao što su poslovni sistemi, zdravstvo, školstvo, vladine 

institucije itd. Svakodnevno ih koriste pojedinci putem ličnih računara, 

radne grupe putem mrežnih servera i svi zaposleni putem aplikacija koje 

se nalaze u poslovnim sistemima. Bazama podataka takođe pristupaju 

kupci i drugi udaljeni korisnici korišćenjem različitih tehnologija kao što 

su govorni automati, web čitači (browser-i), digitalni telefoni i sl. Zbog 

velike konkurencije u svim oblastima poslovanja, može se očekivati da 

tehnologija baza podataka dobije još veći značaj. Menadžeri traže način 

da iz baze podataka brže dođu do novih saznanja kako bi bili u prednosti 

u odnosu na svoju konkurenciju. Na primer, detaljna baza podataka o 

prodaji se može iskoristiti kako bi se saznalo koji kupci kupuju koje 

proizvode, što se koristi kao osnova za reklamu i marketinšku kampanju. 

Organizacije mogu da uključe u svoje baze podataka procedure koje se 

zovu okidači - trigeri (alerts) koji upozoravaju o mogućim vanrednim 

događajima (kao što su predstojeći nedostatak zaliha neke robe ili šansa 

za prodaju dodatne količine robe) i na osnovu kojih mogu nastati 

odgovarajuće reakcije. Mnoge organizacije danas prave posebne baze 

podataka koje se zovu „skladišta podataka“ (data werehouses) koje služe 

za aplikacije za podršku u odlučivanju. 

Izučavanje baza podataka i sistema za upravljanje bazama podataka jesu 

osnova za izučavanje informacionih sistema. Stručnjak za informacione 

sisteme mora biti spreman da analizira potrebe preduzeća i da dizajnira i 

implementira baze podataka u okviru razvoja informacionog sistema 

jedne organizacije. Takođe, mora biti spreman da se konsultuje sa 

krajnim korisnicima i da im pokaže kako se korišćenjem baza podataka 

može imati bolja podrška za odlučivanje, čime se stvara prednost nad 

konkurencijom. Široko rasprostranjeno korišćenje baza podataka vezanih 

za Internet sajtove, koji vraćaju dinamičke informacije korisnicima web 

sajta, zahteva od projektanta da razume ne samo kako da poveže bazu 

- 1 -

podataka sa sajtom već i kako da je obezbedi tako da se njenom sadržaju 

može pristupiti ali ne i izmeniti od strane spoljnih korisnika. 

Postoji puno načina kako se može definisati baza podataka. U osnovi to 

je skup podataka koji su organizovani prema potrebama korisnika, koji se 

održavaju i koji se koriste za dobijanje informacija. Moderne baze 

podataka se čuvaju na računaru, ali to nije bitno za samu definiciju. Na 

primer, adrese poznanika i prijatelja, kolekcija filmova na CD-ovima, 

telefonski imenik itd. su takođe baze podataka (mada ih većina ljudi tako 

ne zove). Međutim, smeštanje baze podataka na računar omogućava 

lakšu i bržu obradu podataka i dobijanje željene informacije. 

Karakterističan je primer sa telefonskim imenikom koji se nalazi na 

papiru. Jednostavno je pronaći telefonski broj željene osobe, ali je znatno 

teže pronaći ime osobe na osnovu telefonskog broja. Ako je telefonski 

imenik veći (više smeštenih podataka) prethodni problem se dodatno 

usložnjava. Računarski zasnovane baze podataka omogućavaju 

jednostavno i brzo dobijanje informacija. Pored osnovnih informacija iz 

odgovarajuće baze podataka se mogu dobiti i posebne informacije. Na 

primeru telefonskog imenika mogu se izlistati podaci za sve osobe po 

imenu npr. Marko, mogu se izlistati sve osobe kojima telefonski broj 

počinje npr. sa 2, osobe kojima se telefonski broj završava sa 45 i još 

mnogo toga. 

Na razvoj baza podataka presudno je uticao razvoj računara, računarskih 

mreža, kao i klijent/server obrade. Istraživanje, projektovanje i upotreba 

baza podataka su vrlo brzo pokazali niz svojih dobrih strana kao što su: 

smanjeni troškovi održavanja; smanjena potreba za mrežnim resursima; 

poboljšan integritet podataka; donošenje ispravnih odluka na osnovu 

objektivnih informacija, brža reakcija na tržištu, itd. 

Baza podataka smeštena u računaru, predstavljena je nizom bita, 

organizovanih u bajtove, a sa više bajtova u odgovarajućem formatu 

zapisuju se vrednosti pojedinih podataka i predstavljaju jedno polje baze 

podataka. Niz polja se organizuje u zapise (rekorde) koji imaju značenje 

jer mogu da predstavljaju opis nekog objekta iz realnog sveta ili neke 

veze izmedju objekata realnog sveta. Zapisi istog formata se slažu i čine 

datoteke, koje su fizički zapisane na disku. Baza podataka obuhvata više 

povezanih datoteka i može biti centralizovana na jednom računaru ili 

distribuirana na više međusobno udaljenih računara. Pored podataka koji 

su zapisani u bazi podataka, postoje i posebni podaci kojima se opisuju 

- 2 -

pojedinačne datoteke, njene osobine, karakteristični parametri iz 

datoteka, uspostavljene međusobne veze, pravila koja se odnos na pojave 

koje postoje i u realnom svetu i sl. Takvi podaci se zovu meta-podaci 

(metadata), tj. podaci o podacima. Koriste se pri pokretanju rada sa 

bazom podataka, kako bi se mogli učitati svi konfiguracioni podaci 

odgovarajuće baze (self-describing). 

Slika 1.1 Baze podataka nekada i danas 

1.2. Osnovni koncepti i definicije 

Baza podataka se može definisati kao organizovani skup logički 

povezanih podataka. Ona može biti bilo koje veličine i kompleksnosti. 

Na primer, prodavac može da ima malu bazu podataka vezanu za kupce 

na svom notebook računaru koja se sastoji od nekoliko megabajta 

podataka. Preduzeće koje zapošljava hiljadu i više ljudi može da ima 

veoma veliku bazu podataka od nekoliko terabajta podataka (jedan 

terabajt = 10 12 bajtova) na mainframe kompjuteru na kome se nalazi 

aplikacija za podršku odlučivanju. Veoma velika skladišta podataka 

imaju više od petabajta podataka (1 petabajt = 10 15 bajtova). U širem 

smislu, bazu podataka možemo posmatrati kao integrisani skup podataka 

o nekom sistemu i skup postupaka za njihovo održavanje i korišćenje, 

organizovan prema potrebama korisnika. To je dobro struktuirana 

- 3 -

kolekcija podataka, koja postoji jedno određeno vreme, koja se održava i 

koju koristi više korisnika ili programa. 

- 4 -

1.2.1. Podatak 

Istorijski, pod terminom podatak se podrazumeva činjenica o nekom 

predmetu i/ili događaju koja se može zabeležiti i sačuvati na računaru. 

Na primer, u bazi podataka nekog prodavca podaci bi bile činjenice kao 

što su ime, adresa i broj telefona kupca. Ovakav tip podatka se zove 

struktuirani podatak. Najvažniji struktuirani podaci su brojevi, karakteri i 

datumi (vreme). Današnje baze podataka pored struktuiranih podataka 

sadrže i druge vrste podataka kao što su razna dokumenta, mape, 

fotografije, zvuk, čak i video zapise. Na primer, u bazi podataka nekog 

prodavca mogla bi se naći i slika kupca. Takođe bi se mogao naći zvučni 

ili video zapis poslednjeg razgovora sa kupcem. Ova vrsta podatka se 

naziva nestruktuirani podatak ili multimedijalni podatak. Multimedijalni 

podaci se najčešće mogu naći na web serverima i u Internet bazama 

podataka. 

Danas se podatak definiše kao sačuvana reprezentacija predmeta i/ili 

događaja koja ima smisla i važnosti za korisnika baze podataka. Ova 

definicija uključuje i struktuirane i nestruktuirane podatke. Često se u 

okviru jedne baze podataka mogu naći kombinovani struktuirani i 

nestruktuirani podaci kako bi se stvorilo multimedijalno okruženje. Na 

primer, automehaničarska radnja može kombinovati struktuirane podatke 

(koji opisuju klijenta i njegova kola) sa multimedijalnim podacima (slika 

automobila i skenirana kopija osiguranja). 

Pod podatkom se podrazumeva činjenica prihvaćena kao takva tj. kakva 

jeste. Podatak sam po sebi nema značenje, tek kada se interpretira nekom 

vrstom sistema za obradu podataka poprima značenje i postaje 

informacija. Tipično, termin “podatak” se odnosi na ono što je u bazi 

podatak. Dakle, podatak je sirova činjenica - neobrađena informacija. 

Računar vrši obradu podataka, prema zadatom programu, te se na osnovu 

saznanja sadržanih u podacima, a kao rezultat njihove obrade, stiču nova 

saznanja - informacije. 

- 5 -

1.2.2. Informacija 

Termini podatak i informacija su usko povezani i često se koriste kao 

sinonimi. Međutim, korisno je razlikovati termine podatak i informacija. 

Informaciju definišemo kao podatak koji je bio obrađen na takav način da 

se znanje osobe koja koristi podatak povećalo. Na primer, razmotrimo 

sledeći spisak činjenica: 

Petar Petrović 150698371 

0325 

Marko Marković 021197985 

0123 

Janko Janković 111298583 

0456 

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - 

- - - 

Slika 1.1 Skup podataka 

Prikazane činjenice po definiciji pretstavljaju podatke, ali bi se većina 

složila da su ovi podaci u sadašnjoj formi beskorisni. Čak iako 

pretpostavljamo da se radi o imenima osoba i njihovim matičnim 

brojevima, podaci ostaju beskorisni jer ne znamo čemu služe. Pogledajte 

šta se događa kada stavimo ove iste podatke u kontekst, kao što je 

pokazano na slici 1.2. Dodavanjem još nekoliko dodatnih podataka i 

njihovim uređivanjem, prepoznajemo spisak upisanih studenata. Na ovaj 

način se dolazi do informacije koja je korisna npr. upravi fakulteta, 

profesorima, studentskoj službi i sl. 

Ime i prezime JMBG Smer Godina upisa 

Petar Petrović 1506983710325 PP 2002 

Marko Marković 0211979850123 RGD 2001 

Janko Janković 1112985830456 PP 2001 

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - RGD 2003 

- 6 -

Slika 1.2 Tabelarni prikaz podataka iz BP - informacija o upisu 

Drugi način da se iz podataka dobiju informacije je da se podaci sumiraju 

ili na neki drugi način obrade i prezentuju. Na primer, na slici 1.3 se vide 

sumirani podaci o upisu studenata prezentirani u vidu grafičke 

informacije. Ova informacija se može iskoristiti kao osnova za 

odlučivanje o dodavanju novih predavanja ili o zapošljavanju novog 

nastavnog kadra. Moderne baze podataka vrlo često sadrže i podatke i 

informacije. Podaci se često obrađuju i čuvaju u obrađenoj formi i služe 

za pomoć pri donošenju odluka, a takvim podacima (informacijama) se 

najbrže pristupa. 

- 7 -

Broj upisanih studenata po školama 

Ostali; 63 

Ekonomska 

škola; 45 

Gimnazija; 

58 

Tehnička 

škola; 79 

Gimnazija 

Tehnička škola 

Ekonomska škola 

Ostali 

Broj upisanih studenata po godinama 

300 

250 

245 

200 

198 

150 

125 

Broj upisanih studenata 

100 

76 

50 

30 

0 

2001 2002 2003 2004 2005 

Slika 1.3 Grafički prikaz podataka iz BP - informacija o upisu 

Podaci obrađeni tako da dobijaju značenje čine informaciju. Informacija 

koja je precizna, relevantna, i dobijena na vreme je ključ za donošenje 

dobre odluke. 

- 8 -

Slika 1.4 Obradom prikupljenih podataka nastaje informacija 

1.2.3. Metapodaci - podaci o podacima (metadata) 

Podaci koji se prikupljaju i čuvaju u bazi podataka često se nazivaju i 

podaci krajnjih korinika (end user data). Metapodaci su podaci koji 

opisuju svojstva ili karakteristike podataka krajnjih korisnika i kontekst 

tih podataka. Neka tipična svojstva podataka su naziv (ime) podatka, 

definicija, dužina (veličina), i dozvoljene vrednosti. Kontekst podataka, 

koji opisuju metapodaci, podrazumeva izvor podataka, gde se čuvaju 

podaci, vlasništvo i korišćenje. 

Tabela 1.1 Primer metapodataka 

Naziv Tip Duž. Min Max Opis Izvor 

Ime Text 30 Ime i prezime Lična karta 

studenta 

JMBG Integer 1 Jedinstven Lična karta 

matični broj 

Smer CHAR 3 Smer na 

fakultetu 

Strudentska 

služba 

GdUpisa Number 2001 Godina upisa Studentska 

služba 

Metapodaci opisuju svojstva podatka ali se nalaze odvojeno od tog 

podatka. Metapodaci iz tabele1.1 ne prikazuju ni jedan podatak. Oni 

omogućavaju dizajnerima i korisnicima baza podataka da razumeju koji 

- 9 -

podaci postoje u bazi, šta oni znače, i koja je razlika između podataka 

koji na prvi pogled izgledaju isto. Upravljanje metapodacima je veoma 

bitno jer podaci bez jasnog značenja mogu biti zbunjujući, pogrešno 

protumačeni ili puni grešaka. 

1.2.4. Sistem za upravljanje bazama podataka 

Sistem za upravljanje bazama podataka (DBMS - Data Base 

Management System) je softverski sistem koji se koristi za kreiranje, 

održavanje i manipulisanje podacima, kao i za kontrolu prava pristupa 

bazi podataka. DBMS omogućava krajnjim korisnicima i programerima 

da dele podatke, tj. omogućava da se podaci koriste od strane više 

aplikacija, a ne da svaka aplikacija ima svoju kopiju podatka sačuvanu u 

posebnim datotekama. DBMS takođe pruža mogućnost kontrole pristupa 

podacima, osigurava integritet podataka, uspostavlja kontrolu 

konkurentnosti i vrši oporavak baze podataka. Programeri aplikacija za 

rad sa bazama podataka ne moraju da poznaju detalje o načinu zapisa 

baze podataka na disku, ne moraju da formulišu algoritme za efikasan 

pristup podacima, niti su opterećeni bilo kakvim aspektima oko 

upravljanja podacima u bazi podataka. 

Danas je veoma bitan i značajan koncept baze podataka po kome je to, u 

stvari, zajednički resurs koga istovremeno (konkurentno) koristi veći broj 

programa, jer se pravi efekti baze podataka ispoljavaju kada se radi u 

mrežnom okruženju. Posmatrajmo bazu podataka jedne banke u kojoj se 

nalaze računi građana. Moguće je da se u istom trenutku na šalteru u 

jednoj ekspozituri podiže novac sa jednog računa i uplaćuje na drugi 

račun, a da se istovremeno u sasvim drugoj ekspozituri uplaćuje novac na 

isti taj račun. Pomenuti DBMS je upravo tu da upravlja konkurentnim 

radom više korisnika i da obezbeđuje sinhronizaciju njihovog rada. 

Takođe, DBMS ima funkciju da spreči štetne posledice (narušen 

integritet baze, nekonzistentno stanje baze...) pri promenama 

(transakcijama) koje se vrše nad bazom podataka u višekorisničkom 

okruženju. U tu svrhu postoje razne tehnike kao što su tehnika 

zaključavanja podataka, tehnika vremenskog markiranja itd. Posebno je 

značajno upravljanje istovremenim (konkurentnim) transakcijama. 

Tačnost, zaštita i dostupnost baza podataka, kao i korektnost i 

performanse transakcija koje pristupaja tim bazama su bitni parametri za 

- 10 -

uspeh svakog poslovnog sistema.Termini baza podataka i upravljanje 

bazom podataka se ponekad mešaju. Stručno govoreći, baza podataka je 

uvek skup činjenica, a ne računarski program. 

DBMS je uveden kao interfejs između korisnika (korisničkih programa, 

aplikacija) i zapisa baze podataka na disku. Korisnički programi ne 

pristupaju podacima direktno, već komuniciraju sa ovim softverom 

(programom). DBMS upravlja strukturom baze podataka: definiše 

objekte baze, njihova svojstva (atribute), dozvoljene vrednosti atributa, 

veze između objekata, ograničenja nad objektima i međusobnim vezama. 

Omogućava manipulaciju podacima u bazi: unošenje, brisanje i izmene, 

tj. omogućava njeno održavanje. Kontroliše pristup podacima: ko može 

da pristupi podacima, kojim podacima i šta može sa njima da radi.. 

DBMS dozvoljava deljenje BP između više aplikacija/korisnika i čini 

upravljanje podacima uspešnijim i delotvornijim Uobičajeno je da kada 

se govori o softveru za baze podataka, onda se misli upravo na DBMS. 

DBMS upravlja interakcijom između krajnjih korisnika (aplikacija) i 

baze podataka. Krajnji korisnici imaju bolji pristup većem broju bolje 

organizovanih podataka 

Aplikacija X 

Aplikacija Y 

Aplikacija Z 

Data Base Management System 

Baza podataka 

Baza podataka – podaci na disku 

Slika 1.5 DBMS je interfejs između (aplikacija) korisnika i zapisa baze 

podataka na disku 

- 11 -

1.3. Klasičan sistem zasnovan na datotekama 

Kada su se računari počeli koristiti za obradu podataka, nisu postojale 

baze podataka. Računari su u to vreme bili znatno slabiji nego današnji 

personalni računari, zauzimali su čitavu prostoriju i koristili su se skoro 

isključivo za naučna izračunavanja. Postepeno su računari uvođeni u 

poslovni svet. Da bi bili od koristi za poslovne aplikacije, računari 

moraju da skladište, manipulišu, i preuzimaju velike datoteke podataka. 

Kako su poslovne aplikacije postajale sve kompleksnije, postalo je 

očigledno da klasični sistemi zasnovani na datotekama imaju veliki broj 

nedostataka i ograničenja. U većini bitnih poslovnih aplikacija danas se 

umesto klasičnog sistema zasnovanog na datotekama koriste baze 

podataka. 

Klasičan sistem obrade podataka zasnovan na datotekama i programskim 

jezicima prikazan je blok šemom na sledećoj slici. Programi su direktno 

povezani sa datotekama, svaki program mora da poznaje detaljan zapis 

podataka na disku 

. 

Aplikacija X 

Aplikacija Y 

Aplikacija Z 

Datoteka X1 

Datoteka X2 

Datoteka Y4 

Datoteka Y5 

Datoteka X3 

Datoteke – podaci na disku 

Datoteka Z1 

Datoteka Z2 

Datoteka Z3 

Slika 1.6 Klasičan sistem obrade podataka zasnovan na programskim 

jezicima i datotekama 

Da bi objasnili osnovne karakteristike sistema zasnovanog na 

datotekama, posmatrajmo jednu fabriku sa određenim proizvodnim 

programom. Pretpostavimo da su nabavljene računarske aplikacije za 

- 12 -

vođenje poslovanja ove fabrike realizovane na klasičnim sistemima koji 

se zasnivaju na datotekama. Ovaj pristup dizajnu informacionog sistema 

se fokusira na potrebe za obradom podataka pojedinačnih odeljenja, a ne 

na potrebe organizacije kao celine. Kada bi se kod korisnika javila 

potreba za novim sistemima pisali bi se novi računarski programi za 

individualne aplikacije kao što su kontrola proizvoda, prijem računa, ili 

kadrovski poslovi. Svaki od programa pravi se tako da odgovara 

potrebama određenog odeljenja ili radne grupe. Prema tome, ne postoji 

opšti plan, mapa ili model kojim bi se rukovodili za planiranje razvoja 

sistema. Tri računarske aplikacije (A, B i C) pomoću kojih se obrađuju 

podaci zapisani u datotekama su prikazane na slici 1.7. Programima se 

održavaju tri nezavisna sistema porudžbine, naplate i plate. Na slici se 

takođe vide osnovne datoteke vezane za svaku aplikaciju. Na primer, 

proces porudžbina ima tri datoteke: podaci o kupcu, podaci o 

proizvodima, podaci o porudžbinama. Neke od datoteka se ponavljaju u 

sva tri procesa (redudansa) što je tipično za sistem obrade podataka koji 

se zasniva na datotekama. 

Slika 1.7 Klasična obrada podataka zasnovana na sistemu datoteka 

- 13 -

1.3.1. Nedostaci sistema zasnovanog na datotekama 

Postoji više mana koje su tipične za sistem koji je zasnovan na 

datotekama i klasičnim programskim jezicima. Ove mane za primer 

prikazan na slici 1.7 kratko su opisane u nastavku. 

• Zavisnost između programa i podataka 

Opisi datoteka se čuvaju u okviru svakog programa koji pristupa toj 

datoteci. Na primer, u procesu porudžbine sa slike 1.7 program A 

pristupa datoteci sa podacima o kupcu. Stoga, ovaj program sadrži 

detaljan opis datoteke. Kao posledica ovoga, svaka promena koja se 

napravi u datoteci, a odnosi se na strukturu, momentalno 

podrazumeva da se mora menjati i opis datoteka u svakom programu 

koji pristupa tim podacima. Primetite na slici 1.7 da se podaci o 

kupcima nalaze i u procesu porudžbine i u procesu naplate. 

Pretpostavimo da se veličina polja "adresa kupca" menja sa 20 

karaktera na 30 karaktera. Opis datoteke u svakom programu (možda 

čak u svih tri) se mora ažurirati. Često je teško i samo lociranje svih 

programa na koje je uticala ovakva promena. Što je još gore, pri 

ažuriranju se često prave greške. 

• Redudansa podataka 

Kako se u prikazanom sistemu procesi odvijaju nezavisno jedni od 

drugih, ponavljanje podataka nije izuzetak već je pravilo. Na primer, 

na slici 1.7 proces porudžbina ima datoteke sa osnovnim podacima o 

proizvodima dok proces naplate ima datoteku o cenama proizvoda. 

Dakle, obe ove datoteke sadrže podatke o istim proizvodima kao što 

su: cena po jedinici proizvoda, opis proizvoda, i količina u skladištu. 

Zbog nepotrebnih duplikata potreban je veći prostor za njihovo 

čuvanje kao i više truda i rada pri njihovom ažuriranju. Neplanirana 

redudansa podataka može da dovede do gubitka podataka. Na primer, 

isti podaci mogu se voditi pod različitim imenima atributa u 

različitim dokumentima, ili obrnuto, isto ime se može koristiti za 

različite vrste podataka. 

- 14 -

• Ograničenost deljenja podataka 

Korišćenjem klasičnog sistema zasnovanog na datotekama, svaki 

proces ima svoje datoteke i korisnici nemaju šansu da međusobno 

dele podatke sa korisnicima iz drugih procesa. Na slici 1.7 se vidi da 

radnici u računovodstvu imaju pristup samo procesu naplate, dok 

nemaju pristup procesima porudžbina i plata. Menadžeri su imali 

velike probleme pri sastavljenju izveštaja za koje su im bili potrebni 

podaci iz različitih procesa, jer bi se često desilo da su dokumenta 

nekompatibilna i da je potrebno dosta programiranja kako bi se svi ti 

podaci sakupili u jedan izveštaj. Takođe, dodatni problem je bio u 

tome što su se željeni podaci često nalazili u različitim odeljenjima 

organizacije. 

• Dugo vreme za razvoj 

Sa klasičnim sistemom zasnovanom na datotekama postoji mala 

šansa za korišćenje prethodnih razvojnih dostiguća. Svaka nova 

aplikacija zahteva od projektanta da krene od nule. Svaki put je 

neophodno definisati nove formate i opise podataka i pisati kod za 

pristup podacima za svaki program. Ovako veliko potrebno vreme za 

razvoj nije u skladu sa današnjim poslovnim potrebama, gde je svaki 

minut bitan da bi se postigao uspeh. 

• Teško održavanje programa 

Skup svih prethodno navedenih nedostataka dovodi do preterane 

potrebe za održavanjem programa. Čak 80% budžeta predviđenog za 

razvoj sistema zasnovanog na datotekama odlazi na njegovo 

održavanje. Zbog toga, naravno, ostaje jako malo prostora za razvoj 

novih aplikacija. 

Važno je znati da većina mana klasičnog sitema zasnovanog na 

datotekama, koje smo u prethodnom delu teksta pominjali, mogu isto 

tako biti ograničenja za bazu podataka, pogotovo ako se ne promeni 

pristup razvoju baze podataka. Na primer, ukoliko preduzeće razvije 

nekoliko zasebnih baza podataka (recimo, za svaku radnu jedinicu ili 

proces po jednu bazu) sa malom ili nikakvom vezom između njih, onda 

može doći do bespotrebnog ponavljanja istih podataka, ograničenja 

deljenja podataka, produžavanja vremena potrebnog za razvoj i preterane 

potrebe za održavanjem programa. 

- 15 -

1.4. Pristup zasnovan na bazama podataka 

Pristup zasnovan na bazama podataka potencira integraciju i deljenje 

podataka između svih odeljenja jedne organizacije. Ovaj pristup zahteva 

potpunu promenu u načinu razmišljanja, počevši od najvišeg nivoa 

upravljanja. Takva promena načina razmišljanja za većinu organizacija je 

veoma teška. 

Da bi objasnili pristup zasnovan na bazama podataka posmatrajmo 

prethodno razmatrani zastareli informacioni sistem fabrike koji se 

klasično zasnivao na datotekama. Koncept pristupa razvoju 

informacionog sistema zasnovanog na bazama podataka prikazan je na 

slici 1.8. Odmah se može uočiti da podaci koji su prethodno čuvani u više 

različitih datoteka, sada su integrisani u jedinstvenu bazu podataka. 

Takođe, metapodaci koji opisuju ove podatke se nalaze zajedno sa njima 

u bazi podataka. Sistem za upravljanje bazama podataka pruža 

mogućnost stvaranja različitih pogleda na istu bazu podataka (ili baze 

podataka) za različite korisnike u organizaciji. DBMS dozvoljava 

korisnicima da dele, pretražuju, pristupaju i ažuriraju integrisanim 

podacima. 

Slika 1.8 Blok šema informacionog sistema zasnovanog na bazama 

podataka 

- 16 -

1.4.1. Prednosti pristupa zasnovanog na bazama podataka 

Pristup zasnovan na bazama podataka ima mnogo potencionalnih 

prednosti u odnosu na pristup zasnovan na datotekama. Te potencionalne 

prednosti su sledeće: 

• Nezavisnost između programa i podataka 

Odvajanje metapodataka od aplikacija koje koriste podatke naziva 

se nezavisnost podataka. Ova osobina kod baza podataka 

dozvoljava promenu i prenos podataka organizacije na druge 

računarske sisteme bez potrebe za promenom programa koji 

obrađuje ove podatke. 

• Minimalna redudansa podataka 

Cilj pristupa zasnovanog na bazama podataka je da se podaci koji 

su se u prethodnom pristupu čuvali odvojeno (i više puta su zbog 

toga ponavljani) sada integrišu u jedinstvenu logičku strukturu. 

Svaki podatak se nalazi samo na jednom mestu u bazi podataka. 

Pristup zasnovan na bazama podataka ne uklanja redudansu u 

potpunosti, ali omogućava projektantu baze podataka da pažljivo 

isplanira vrstu i količinu redudanse. U nekim slučajevima je 

poželjno napraviti ograničenu redudansu kako bi se performanse 

baze podataka poboljšale (npr. brža pretraga). 

• Poboljšana konzistentnost podataka 

Eliminisanjem (ili kontrolisanjem) redudanse podataka, u velikoj 

meri se smanjuju šanse za nekonzistentnošću podataka. Na 

primer, ukoliko je adresa kupca zapisana na samo jednom mestu 

ne može da postoji ne podudaranje u podacima u bazi podataka. 

Takođe, ažuriranje podataka je u velikoj meri uprošćeno, kada je 

svaka vrednost zapisana na samo jednom mestu. Na kraju, 

uklanjanjem redudanse podataka dolazi do uštede memorije. 

- 17 -

• Poboljšana razmena podataka 

Baza podataka je dizajnirana kao resus organizacije koji koriste 

svi njeni zaposleni (kojima je ona neophodna u opisu posla). 

Određenim internim i eksternim korisnicima je dozvoljeno 

korišćenje baze podataka, i svaki od njih (bio u pitanju jedan 

korisnik ili grupa) ima jedan ili više pogleda koji mu olakšavaju 

korišćenje baze podataka. Korisnički pogled je logički opis 

jednog dela baze podataka koji je neophodan korisniku da obavi 

neki zadatak. 

• Povećana produktivnost u razvoju aplikacija 

Velika prednost pristupa zasnovanog na bazama podataka je ta što 

se u znatnoj meri smanjuju troškovi i vreme potrebno za razvoj 

novih poslovnih aplikacija. Postoje dva važna razloga zašto se 

aplikacije baza podataka razvijaju znatno brže nego kod klasičnih 

sistema sa datotekama: 

1. Pretpostavljajući da su baza podataka i sve propratne 

aplikacije već napravljene i implementirane, programer 

se može koncetrisati na određenu funkciju koja je 

neophodna za novu aplikaciju, a ne mora da razmišlja o 

definisanju podataka ili o detaljima vezanim za 

implementaciju. 

2. DBMS pruža veliki broj alata za izveštavanje, kao što su 

generatori formi i izveštaja, i jezike uz pomoć kojih se 

automatizuju neke od aktivnosti kao što su dizajn i 

implementacija baza podataka. 

• Smanjena potreba za održavanjem programa 

Sačuvani podaci se moraju često menjati iz velikog broja razloga: 

nove vrste podataka se dodaju, formati podataka se menjaju, i 

tako dalje. Poznat primer ovoga problema je ulazak u 2000-tu 

godinu, kada se sa uobičajenog sistema prikazivanja godina sa 

dve cifre moralo preći na četiri cifre. U sistemu obrade datoteka, 

metapodaci i logika pristupanju podacima se nalaze u 

individualnim aplikacionim programima (ovo je zavisnost između 

programa i podataka o kojoj je ranije bilo reči). Kao rezultat 

ovoga, promena formata podataka i metoda pristupanja 

momentalno dovodi do potrebe menjanja aplikativnih programa. 

- 18 -

Kod baza podataka, podaci su znatno više nezavisni od 

aplikativnih programa koji ih koriste. U okviru određenih granica, 

možemo da promenimo jednu od stavki, format podataka ili 

aplikativni program, a da ne moramo da promenimo drugu 

stavku. Kao rezultat ovoga, javlja se smanjenje potreba za 

održavanjem programa. 

1.4.2. Troškovi i rizici pristupa zasnovanog na bazama 

podataka 

U prethodnom delu teksta navedeno je nekoliko glavnih potencijalnih 

prednosti pristupa zasnovanog na bazama podataka. Međutim, kod 

velikog broja organizacija bilo je različitih problema kod ostvarenja i 

iskorišćenja tih prednosti. Na primer, postizanje nezavisnosti podataka (i 

stoga, smanjene potrebe za održavanjem programa) se pokazalo kao 

teško ostvarivo zbog ograničenja starijih modela baza podataka i softvera 

za upravljanje bazama podataka. Na sreću, relacioni modeli (kao i noviji 

objektno-orjentisani modeli) nemaju ovih problema. Drugi razlog za 

neuspeh da se iskoriste ove prednosti, je loše planiranje i implementacija 

baza podataka – čak ni najbolji softver za upravljanje bazama podataka 

ne može da prevaziđe ovakve manjkavosti. Pristup zasnovan na bazama 

podataka sadrži neke dodatne troškove i rizike koji se moraju rešavati 

kada se sistem počne primenjivati. 

• Novo, obučeno osoblje 

Često se dešava da preduzeće, koje se odluči za pristup zasnovan 

na bazama podataka, mora da anagažuje ili obuči ljude za 

projektovanje, implementiranje i održavanje baza podataka, kao i 

da te ljude uključi u postojeću radnu organizaciju. Dalje, zbog 

čestih izmena i brzine razvoja tehnologije, znanje ovog novog 

osoblja zahteva stalnu nadgradnju i unapređivanje. Jedino 

obučeno osoblje može da izvuče maksimum korisnosti iz novih 

tehnologija. 

- 19 -

• Troškovi i složenost instaliranja, upravljanja i rada sistema sa 

bazama podataka 

Višekorisnički sistem za upravljanje bazama podataka je veliki i 

složen softver koji u startu mnogo košta, zahteva obučeno osoblje 

za instaliranje i rad i ima značajne godišnje troškove za 

održavanje i tehničku podršku. Instaliranje ovakvog sistema može 

zahtevati nadogradnju hardvera. Stalne obuke se podrazumevaju, 

da bi se mogle pratiti nove verzije i nadogradnje softvera. Takođe 

se može pojaviti potreba za dodatnim i skupljim softverom za 

baze podataka radi veće sigurnosti podataka. 

• Troškovi prilagođavanja (konvertovanja) podataka 

Termin nasleđeni sistemi se uglavnom koristi kada se govori o 

starijim aplikacijama u preduzeću koje su bazirane na datotečnom 

pristupu ili starijim bazama podataka. Troškovi prilagođavanja 

ovakvih starijih sistema za rad sa modernim bazama podataka 

(mereni u novcu, vremenu i zahtevnosti posla) često deluju kao 

velika prepreka za preduzeće. 

• Potreba za izradom sigurnosnih kopija i oporavkom 

podataka (backup) 

Deljena baza podataka preduzeća uvek mora biti tačna i dostupna. 

To zahteva razvijanje i korišćenje jasnih procedura izrade 

sigurnosnih kopija kao i oporavak baze podataka kada neko 

oštećenje nastane. U današnjem okruženju, gde postoje raznovrsni 

bezbednosni rizici, rešavanje ovog problema je od izuzetne 

važnosti. Moderan sistem za upravljanje bazama podataka obično 

sam obavlja izradu sigurnosnih kopija i oporavak podataka u 

slučaju havarija. 

• Konflikti u organizaciji 

Deljena baza podataka zahteva saglasnost u vezi sa definicijama i 

vlasništvom podataka, kao i utvrđenu osobu ili osobe odgovorne 

za održavanje podataka. Iskustvo je pokazalo da nesuglasice u 

pogledu definicija podataka, formata i kodiranja podataka, prava 

na ažuriranje deljenih podataka i sl. su česta i vrlo teška tema za 

rešavanje. Da bi se ovi problemi rešili potrebno je da je 

organizacija u potpunosti posvećena uvođenju/korištenju pristupa 

zasnovanog na bazama podataka. Zatim je potreban sposoban 

administrator baze podataka kao i smislen pristup razvoju baza 

- 20 -

podataka. Ukoliko podrška i posvećenost glavnih menadžera za 

pristup okrenut bazama podataka izostane, velika je šansa da će 

krajnji korisnici razviti veći broj samostalnih baza podataka. Ove 

baze podataka će teško pružiti prednosti koje smo prethodno 

opisali. U krajnosti, one mogu da dovedu do donošenja loših 

odluka što naravno ugrožava celu organizaciju. 

1.5. Primene baza podataka 

Vrste baza podataka variraju od onih pravljenih za jednog korisnika PC 

računara do baza koje su smeštene na glavni računar (mainframe) i 

kojima pristupaju hiljade korisnika. Po broju korisnika koji im pristupaju, 

baze podataka se mogu podeliti u više kategorija: lične baze podataka, 

baze podataka za radne grupe, baze podataka odeljenja, baze podataka 

preduzeća i Internet, intranet i ekstranet baze podataka. 

1.5.1. Lične baze podataka 

Lične baze podataka se prave za korišćenje od strane jednog korisnika i 

već su dugo prisutne u korišćenju personalnih računara. Pojavom ličnih 

digitalnih pomoćnika (PDA), lične baze podataka su našle primenu i u 

nizu mobilnih uređaja koji osim računarskih imaju i neke druge primene 

npr. mobilni telefoni, faks mašine, Internet čitači. Jednostavne aplikacije 

sa bazom podataka u kojoj čuvaju informacije i detalje o komunikaciji sa 

svakim klijentom, mogu da se koriste i sa računara i sa ličnog digitalnog 

pomoćnika, kao i da se prebacuju sa jednog na drugi uređaj radi izrade 

sigurnosnih kopija (backup) ili zbog zahteva posla. Uzmimo za primer 

preduzeće koje ima određeni broj prodavaca koji su u kontaktu sa 

postojećim i potencijalnim klijentima. Ako svaki prodavac ima još neke 

aplikacije, npr. grafičke prezentacije, cenovnik sa uslovima prodaje po 

kojem klijentu može ponuditi najpovoljniju kombinaciju proizvoda i 

količina za naručivanje, onda bi mu za takav posao prenosni računar, 

zbog svojih performansi i skladišnog prostora, mogao biti optimalno 

rešenje. S druge strane, ako prodavac ima samo listu klijenata i 

kontakata, njemu bi lični digitalni pomoćnik i aplikacija koja koristi malu 

bazu podataka bili najbolje rešenje. 

- 21 -

Lične baze podataka se široko primenjuju jer često mogu bitno unaprediti 

produktivnost pojedinca. Međutim, one sadrže jedan faktor rizika: 

podatke ovih baza nije lako deliti sa drugim korisnicima. Na primer, ako 

bi menadžer prodaje želeo celokupan spisak klijenata i kontakata, to se 

ne bi moglo ni brzo ni lako uraditi uzimanjem podataka iz ličnih baza 

svakog od prodavaca. Ovo ilustruje veoma čest problem: ako su neki 

podaci od interesa jednom čoveku, onda su verovatno (ili će brzo postati) 

od interesa i drugim ljudima. Zbog toga, lične baze podataka bi trebalo 

svesti na korišćenje pod posebnim okolnostima (npr. u veoma malim 

preduzećima) gde je verovatnoća potreba za deljenjem podataka između 

korisnika izuzetno mala. 

1.5.2. Baze podataka za radne grupe 

Radnu grupu čini relativno mali broj ljudi koji sarađuju na jednom 

projektu ili aplikaciji ili na grupi sličnih projekata ili aplikacija. Radna 

grupa obično sadrži desetak ljudi. Oni mogu biti uključeni u npr. 

planiranje, projektovanje ili razvoj novog računarskog programa. Baza 

podataka za radne grupe služi za podršku zajedničkog rada jedne takve 

grupe. Uzmimo za primer, radnu grupu koja pravi i standardne i 

programe po porudžbini, koji se prodaju softverskim kompanijama kao i 

krajnjim korisnicima. Obično, jedna ili više osoba rade na datom 

programu, ili dele programe, u isto vreme. Grupi je potrebna baza 

podataka koja će da prati razvoj svakog dela i koja će da omogući da se 

podaci što lakše razmenjuju među članovima tima. 

Svaki član radne grupe ima svoj računar, a računari su umreženi putem 

LAN-a. Baza podataka se nalazi na centralnom računaru koji se zove 

server baze podataka, koji je takođe na mreži. Stoga, svaki član grupe 

ima pristup podacima. Različiti članovi grupe (u zavisnoti da li je u 

pitanju rukovodilac projekta ili projektant, programer) mogu imati 

različita ovlašćenja (privilegije), a time i različite poglede na podatke. 

Primetićete da je glavna mana ličnih baza podataka, teško ostvariva 

razmena podataka, ovde prevaziđena (barem je razmena podataka u 

okviru grupe lako ostvariva). Međutim, razmena podataka otvara nova 

pitanja i probleme koji nisu postojali kod ličnih baza podataka. Glavni 

problemi upravljanja podacima su vezani za njihovu bezbednost i 

integritet, s obzirom da više korisnika može istovremeno da obavlja 

ažuriranje podataka. 

- 22 -

1.5.3. Baze podataka odeljenja 

Odeljenje je funkcionalna radna jedinica u okviru organizacije. Tipični 

primeri odeljenja su: kadrovsko, marketing, proizvodnja, računovodstvo i 

sl. Odeljenje je obično veće od radne grupe (nekada se sastoji i do 100 

osoba) i odgovorno je za veći broj različitih poslova. Baze podataka 

odeljenja su napravljene da podrže različite oblike poslova i aktivnosti 

koje obavlja to odeljenje. Uzmimo za primer bazu podataka kadrovskog 

odeljenja u kojoj se prate podaci vezani za zaposlene, vrste poslova, 

stručnu spremu i poslovna zaduženja. Kada su svi relevantni podaci 

sačuvani u bazi podataka, korisnici mogu da pretražuju bazu podataka u 

cilju dobijanja odgovora na pitanja kao što su sledeća: 

• Za određenu vrstu zanimanja (npr programer) kakve prilike za 

zaposlenje trenutno postoje u organizaciji? 

• Za tu istu vrstu posla koja stručna sprema ili veština je 

neophodna? 

• Koje veštine, znanje poseduje određeni radnik? I obrnuto, koji 

radnici poseduju određenu veštinu, znanje? 

• Koji sve radnici su obavljali određeni posao u organizaciji? I 

obrnuto, koje sve poslove je određeni radnik obavljao u 

organizaciji? 

• Koje sve zaposlene nadgleda određeni menadžer? 

Tipična pitanja na koja se treba odgovoriti pri pravljenju baze podataka 

odeljenja su: 

1. Kako baza podataka i njeno okruženje trebaju da budu 

organizovani da bi se ostvarile zadovoljavajuće performanse, 

uzimajući u obzir veliki broj korisnika i veliki broj transakcija? 

2. Kako na odgovarajući način obezbediti podatke od 

nedozvoljenog pristupa i/ili distribucije? 

3. Koje alate za razvoj baze podataka i aplikacija treba koristiti u 

slučaju ovako kompleksnog okruženja? 

4. Da li i druga odeljenja koriste iste vrste podataka, i ako je to 

slučaj, kako se najbolje može upravljati podacima po pitanju 

njihove redudantnosti i konzistentnosti i metapodacima po 

pitanju njihove konzistentnosti? 

5. Da li su korisnici baze podataka geografski jedni od drugih 

udaljeni ili je veličina baze podataka tolika da se podaci moraju 

- 23 -

čuvati na više računara, tako stvarajući distribuirane baze 

podataka? 

6. Da li se bazi podataka može pristupati preko Interneta i da li ona 

treba da bude uključena u intranet organizacije? 

1.5.4. Baze podataka organizacija 

Baza podataka organizacije obuhvata čitavu organizaciju ili više njenih 

odeljenja. Ova vrsta baza podataka je namenjena da podrži sve procese 

organizacije i proces donošenja odluka. Važno je istaći da jedna 

organizacija može imati više baza podataka, tako da jedna takva baza 

podataka ne sadrži sve podatke jedne organizacije. Jedna baza podataka 

za celu organizaciju srednjih do velikih dimenzija ne bi bila praktična iz 

mnogo razloga. Kao prvo zbog različitih potreba različitih korisnika, 

kompleksnosti stvaranja jedinstvenih metapodataka za sve korisnike baze 

podataka je ogromna. 

Baza podataka organizacije pruža podršku za jedan određeni broj (skup) 

odeljenja. Tokom poslednje decenije, razvoj baza podataka organizacije 

je doveo do dva najvažnija oblika: 

1. Enterprise resource planning (ERP) sistem 

2. Implementacija skladišta podataka (data werehouses) 

ERP sistemi rade sa tekućim podacima organizacije, dok skladišta 

podataka sakupljaju podatke iz raznih operativnih baza podataka, 

uključujući i lične, radnih grupa, odeljenja i ERP baze podataka. 

Skladišta podataka pružaju mogućnost korisnicima da rade sa prethodnim 

podacima kako bi pronašli obrazce i trendove događaja i kako bi 

odgovorili na pitanja koja su vezana za strategiju poslovanja. 

Uzmimo za primer veliku zdravstvenu organizaciju koja upravlja grupom 

medicinskih centara, u šta spadaju domovi zdravlja, bolnice, klinike i 

starački domovi. Svaki od ovih medicinskih centara ima svoju bazu 

podataka (ili baze podataka) koja pruža podršku u obavljanju raznih 

poslova. Ove baze podataka imaju podatke o pacijentima, doktorima, 

medicinskim uslugama, poslovanju i drugim bitnim entitetima. Baza 

podataka pruža adekvatnu podršku za većinu poslova u svakom 

pojedinačnom medicinskom centru. Međutim, postoji potreba za 

- 24 -

jedinstvenim pogledom na celu organizaciju; na primer, da bi se videla 

sva poslovanja sa jednim dobavljačem ili pacijentom. Povaćanje 

produktivnosi se može postići uvođenjem, na primer, centralnog sistema 

za naručivanje materijala za sve zdravstvene centre i rapoređivanjem 

osoblja i usluga koje vrše na sve zdravstvenim centre. ERP sistem 

omogućava uvođenje prethodnih promena. Donošenje odluka na nivou 

cele organizacije, u vezi sa poslovanjem sa dobavljačima, i podnošenje 

izveštaja raznim agencijama zahteva sakupljene svih prethodnih podataka 

i informacija. Da bi se zadovoljile ove potrebe, organizacija koristi 

skladište podataka koje se održava i nalazi u sedištu organizacije. Podaci 

koji se nalaze u skladištu podataka su preuzeti (i potom sumirani) iz 

pojedinačnih baza podataka svakog medicinskog centra. Ovaj proces 

preuzimanja podataka se odvija periodično putem telekomunikacionoračunarske 

mreže. 

1.5.5. Internet, Intranet i Extranet baze podataka 

Internet tehnologije služe za olakšavanje deljenja podataka i informacija. 

Na primer, u okviru fabrike može se koristiti lokalna mreža (LAN) koja 

povezuje radne stanice zaposlenih iz raznih odeljenja sa serverom na 

kome se nalazi baza podataka. LAN unapređuje komunikaciju i proces 

donošenja odluka u okviru same kompanije. Ako se uvede Intranet koji 

se zasniva na Web tehnologiji, njemu se može pristupati samo u okvirima 

kompanije. Radna stanica svakog zaposlenog se može koristiti kao web 

browser, i na taj način se dobija brz pristup informacijama kompanije, 

uključujući i telefonski adresar, specifikacije proizvoda, elektronsku 

poštu i tome slično. Takođe se radne stanice mogu koristiti i kao 

personalni računari koji povezani preko LAN-a pristupaju serveru na 

kome se nalazi baza podataka. Moguće je dodati i Web interfejse nekim 

poslovnim aplikacijama, kao što su unošenje porudžbina, da bi na taj 

način više internih poslovnih aktivnosti moglo biti obavljano od strane 

zaposlenih preko intraneta. 

U cilu efikasnijeg ukupnog poslovanja intranet sistem se može otvoriti ka 

kupcima preko Interneta. Ovo omogućava maloprodajama da pretražuju 

katalog proizvoda (uključujući slike i specifikacije proizvoda) i utvrde da 

li željenog proizvoda ima u skladištu. Tada radnici u maloprodajnim 

objektima mogu da obaveste svoje kupce i da poruče željeni komad 

- 25 -

proizvoda preko Interneta. Internet konekcija je konfigurisana kao 

extranet što znači da samo odobrene maloprodaje mogu da pristupe 

intranet-u fabrike. 

Sve veće korišćenje Interneta, svetske mreže koja povezuje korisnike, 

nebitno koje platforme je dovelo i do promena u okruženju baza 

podataka. Prihvatanje Interneta od strane poslovnog sveta je dovelo do 

bitnih promena u davno utvrđenim modelima poslovanja. Veoma uspešne 

kompanije su bile ugrožene zbog novih kompanija koje su prihvatile 

Internet pomoću koga su unapredile informisanje i usluge koje su pružale 

svojim klijentima, i koje su zaobišle tipične tokove marketinga i 

distribucije proizvoda. Na primer, kupci konfigurišu i poručuju svoj PC 

računar direktno od proizvođača računara. Informacije o upražnjenim 

mestima i aktivnostima organizacije se mogu dobiti preko Interneta za 

većinu organizacija. 

Svaka od ovih radnji zahteva podršku baze podataka. Lak pristup 

Internetu svih vrsta platformi omogućava kompanijama da reorganizuju 

svoje poslove i razviju brže aplikacije i to po manjim troškovima. 

Standardni interfejsi omogućavaju veću produktivnost korisnika, uz 

manje provedenog vremena na obuci, i manju potrebnu podršku. Osnova 

razvoja korisnikove aplikacije je priključivanje baze podataka iz koje se 

mogu dobiti sveže informacije. Kada je baza podataka povezana sa 

nekom Internet lokacijom, korisnici preko Web browser-a mogu da 

postavljaju određena pitanja na koja će dobiti odgovore bazirane na 

svežim informacijama. Odgovaranje na pitanja je automatsko; nema 

potrebe da se putem telefona prolazi kroz niz opcija da bi se postavilo 

pitanje nekoj osobi i da bi se zatim od nje čekao odgovor. Internet baze 

podataka su nezamenljive u razvoju sajtova za kupovinu preko Interneta. 

Kompanije prate sva dešavanja na sajtu kako bi došli do što više 

informacija o svojim klijentima (obrazci pri kupovini, navigacija sajtom, 

dužina zadržavanja na svakoj stranici i tome slično) kako bi što više 

unapredili svoj odnos prema kupcima. 

Većina primera koji su navedeni prikazuju Business-to-Customer (B2C) 

veze. Kada su kupci kod nekih firmi druge firme, takav odnos se obično 

naziva B2B (Business-to-Business) odnos. Internet se koristi da olakša 

B2C odnos, zato što su kupci obavezno spoljni faktor u odnosu na firmu, 

i mogućnost kupca da pristupi poslovnim podacima i informacijama je od 

velike važnosti za uspešan odnos. Dozvoljavanjem pristupa poslovnim 

- 26 -

azama podataka, od strane osoba koje nisu deo organizacije, javljaju se 

nova pitanja za rukovođenje informacionim sistemima vezana za 

sigurnost i integritet podataka. 

Kompanije su godinama vršile razmenu informacija putem elektronske 

razmene podataka (EDI- eletronic data interchange). Mnoge kompanije i 

dalje koriste EDI sistem za obavljanje B2B poslovanja. Neke kompanije, 

uglavnom nove ili one koje nisu imale EDI sistem, koriste extranet za 

obavljanje B2B razmena podataka i informacija. Extranet koristi Internet 

tehnologiju, međutim, pristup extranetu je, za razliku od Interneta kome 

mogu svi pristupiti, ograničen. Ustvari, pristup je ograničen na 

kompanije koje su u ulozi dobavljača i kupca i koje imaju međusobni 

dogovor o pristupu podacima i informacijama jednih drugima. Obično, 

prethodno pomenuti akteri imaju pristup delu intranet-a drugog aktera. 

Ovaj način pristupa olakšava poslovne odnose tako što pruža brži i 

efikasniji način obrade i pristupanja podacima. 

Kao što je prethodno pomenuto mnoge organizacije su koristile Internet 

tehnologiju za stvaranje privatne mreže namenjene za upravljanje 

informacijama u okviru organizacije. Po izgledu ne postoji razlika 

između intranet i Internet stranica, ali pristup intranet stranici je 

ograničen samo na korisnike u okviru te organizacije. Stoga je i pristup 

bazi podataka organizacije ograničen. Intranet može da ostvari Internet 

konekciju ali ta konekcija će biti zaštićena firewall-om koji sprečava 

neovlašćeni pristup intranetu. 

- 27 -

1.6. Tipično okruženje baze podataka 

Glavni delovi tipičnog okruženja baze podataka i njihove veze su 

prikazani na slici 1.9. 

1. Baza podataka Organizovan skup logički povezanih podataka, 

obično napravljena da zadovolji potrebe za informacijama više 

korisnika u organizaciji. 

2. Skladište podataka Centralna baza „znanja“ za sve definicije 

podataka, njihova ograničenja, veze između podataka, izgleda 

ekrana i izveštaja i drugih sistemskih komponenti. Uskladišteni 

podaci iz prethodnog perioda. 

3. DBMS Sistem za upravljanje bazama podataka (SUBP). 

Softverski sistem koji se koristi za kreiranje, održavanje i 

kontrolu pristupa korisnika baze podataka. 

4. Aplikativni programi Računarski programi koji služe za 

kreiranje i održavanje baze podataka i pružaju informacije 

korisnicima. 

5. Administratori podataka i baza podataka Administratori 

podataka su osobe odgovorne za upravljanje svim izvorima 

podataka u organizaciji. Administratori podataka su odgovorni za 

fizički dizajn baza podataka i za upravljanje tehničkim 

problematikama u okruženju baza podataka. 

6. Projektanti sistema Osobe kao što su sistemski analitičari i 

programeri koji dizajniraju nove aplikativne programe. 

Projektanti sistema često koriste CASE alate za analizu potreba 

sistema i dizajn programa. 

7. Korisnički interfejs Jezici, meniji, i itd. pomoću kojih korisnici 

koriste različite komponente sistema, kao što su CASE alati, 

aplikativni programi, DBMS i metapodaci. 

8. Computer-aided softver engineering (CASE) alati Alati koji se 

koriste za dizajniranje baza podataka i aplikativnih programa. 

9. Krajnji korisnici Osobe koje dodaju, brišu i modifikuju/ažuriraju 

podatke u bazi podataka i koje zahtevaju ili primaju podatke iz 

njih. Svaka interakcija između korisnika i baze podataka dešava 

se preko DBMS-a. 

- 28 -

Slika 1.9 Komponente okruženja BP 

Sa unapređenjem softvera, korisnički interfejs postaje sve lakši za 

upotrebu. Primeri za ovakav napredak su sistemi zasnovani na menijima, 

sistemi sa mogućnošću pristupa Internetu, i sistemi koji prepoznaju govor 

(prihvataju govorne komande). Cilj ovih sistema je da što više krajnjih 

korisnika može da koristi računar, što znači da korisnici koji nisu 

računarski eksperti mogu sami da naprave izveštaje i koriste jednostave 

aplikacije. Naravno, u ovakvom okruženju administratori baza podataka 

moraju da obrate pažnju na bezbednost baze podataka. Okruženje baze 

podataka prikazano na slici 1.9 predstavlja integrisani sistem hardvera, 

softvera i ljudi koji je napravljen da olakša skladištenje, preuzimanje, i 

kontrolu izvora informacija i da poveća produktivnost preduzeća. 

- 29 -

1.7. Istorija razvoja baza podataka 

Nastanak baza podataka se vezuje za Herman-a Holerith-a koji je 

1884. godine prijavio patent – sistem za automatsku obradu podataka 

(AOP) o popisu stanovništva u SAD. Podaci na bušenim karticama su 

ručno ubacivani u uređaj za očitavanje, a obrada podataka se odnosila na 

prebrojavanje. Programiranje se svodilo na izbor vrste prebrojavanja, a 

radilo se ručnim prespajanjem kontakata. Dotadašnja obrada podataka 

popisa trajala je 10-tak godina, a sa Holerith-ovim izumom vreme obrade 

bilo je smanjeno na šest nedelja. Herman Hollerith je osmislio ideju po 

kojoj se svaki stanovnik SAD predstavlja nizom od 80 karaktera – ime, 

godište itd. popunjenih praznim prostorima da bi se za sva imena 

obezbedila ista dužina, tako da baza podataka bude „poravnata“. On je 

uspeo da proda koncept svoje mašine i bušene kartice koje su služile za 

čuvanje podataka u statističkom birou SAD. Tako je popis stanovništva 

iz 1890. godine bio prva automatizovana baza podataka, koja se u suštini 

sastojala od hiljada kutija punih bušenih kartica. Od Holerith-ove 

kompanije nastao je današnji IBM. 

Slika 1.10 Izgled Holerith-ove bušene kartice i mašine za očitavanje 

kartica 

- 30 -

Nakon Drugog svetskog rata, u kompanijama i vladinim institucijama 

počeli su se pojavljivati prvi elektronski računari. Oni su se često koristili 

upravo za jednostavne linearne baze podataka, najčešće za 

računovodstvo. Ipak, vrlo brzo, bogati kupci su počeli da zahtevaju više 

od njihovih ekstremno skupih mašina. Sve je to vodilo do ranih baza 

podataka. Zanimljivo, ove rane aplikacije su nastavile da koriste 

Hollerith-ove bušene kartice, neznatno modifikovane u odnosu na 

originalni dizajn. Nefleksibilnost polja iste dužine, baze podataka 

pokretane 80 kolonskim bušenim karticama, učinile su rane računare 

metom napada i šala i potpunom misterijom za običnog čoveka. 

Većina prvobitnih baza podataka se odnosila na specifične programe 

napisane za specifične baze podataka. Za razliku od modernih sistema 

koji mogu biti primenjeni na potpuno različite baze podataka, ovi sistemi 

su bili usko povezani za bazu podataka da bi osigurali brzinu na uštrb 

fleksibilnosti. Sistemi upravljanja bazama podataka su se prvi put 

pojavili tokom 1960-tih godina i nastavili su da se razvijaju tokom 

sledećih decenija. U većini slučajeva, period uvođenja je dugo trajao, 

skoro deceniju pre navedene godine početka upotrebe. Na primer, 

relacioni model je prvi put definisan od strane E.F.Codd u tekstu 

objavljenom 1970 godine. Međutim, relacioni model nije bio široko 

prihvaćen sve do 1980-tih godina. 

1960’te 

Tokom ovog perioda, sistemi zasnovani na datotekama su i dalje imali 

dominantnu ulogu. Pa ipak, prvi sistemi za upravljanje bazom podataka 

su uvedeni u ovoj deceniji, i korišćeni su najpre samo kod velikih i 

složenih projekata, kao što je to bio projekat sletanja Apollo-a na Mesec. 

Ovaj period možemo posmatrati kao period ’dokazivanja’, u kom je 

demonstrirana sposobnost ovih sistema da upravljaju ogromnim 

količinama podataka. Takođe, prvi napor da se standardizuju poduzet je 

sa formiranjem DBT Grupe (Data Base Task Group), tokom kasnih ’60- 

ih godina. 

- 31 -

1970’te 

Tokom ove decenije, upotreba sistema za upravljanje bazom podataka je 

postajala komercijalna stvarnost. Hijerarhijski i mrežni sistemi za 

upravljanje podacima su uvedeni, velikim delom zbog potrebe za 

sistemom koji će moći da upravlja složenim strukturama podataka, kao 

što su računi fabrika pri nabavci sirovina, kojima je bilo izuzetno teško 

upravljati preko konvencionalnih metoda. Ovi modeli se i suštinski 

smatraju prvom generacijom sistema za upravljanje bazom podataka. 

Oba pristupa su se široko primenjivala, zapravo, mnogi od tih sistema su 

u upotrebi i danas. Pa ipak, imali su nekoliko velikih nedostataka: 

• Težak pristup podacima. Za pristup i najjednostavnijim podacima 

bili su potrebni izuzetno složeni programi. 

• Veoma ograničena nezavisnost podataka, tako da se programi 

nisu mogli izolovati od promena u formatu podataka. 

• Nije postojala nijedna široko prihvaćena teorijska podloga za bilo 

koji od ovih modela, za razliku od relacionog modela podataka. 

1980’te 

Da bi se prevazišla ova ograničenja, E. F. Codd, kao i mnogi drugi, 

razvili su model relacionih podataka tokom ’70-ih godina. Ovaj model, 

koji se smatra drugom generacijom DBMS-a, doživeo je široku 

komercijalnu upotrebu u poslovnom svetu tokom ’80-ih godina. Sa 

relacionim modelom svi podaci su predstavljeni u formi tabele. Relativno 

jednostavan programski jezik četvrte generacije, nazvan SQL, korišćen je 

za dobijanje informacija. Ovaj model je obezbedio jednostavan pristup 

podacima i onim ljudima koji nisu bili programeri, prevazilazeći na taj 

način jednu od najvećih primedbi koja je pratila sisteme prvih generacija. 

Model je takođe pokazao i svoju pogodnost za komunikaciju na relaciji 

klijent/server, paralelni prenos podataka, i upotrebu grafičkog 

korisničkog interfejsa (GUI). 

- 32 -

1990’te 

Ove godine se označavaju kao nova računarska era, najpre na nivou 

računarske komunikacije na relaciji klijent/server, a potom sa stvaranjem 

skladišta za podatke i upotrebom Internet aplikacija, koji su dobijali sve 

više na važnosti u ovom periodu. Kao što je upravljanje podacima od 

strane DBMS-a postalo visoko primenjivo (npr., u računovodstvu) tokom 

osamdesetih godina, multimedijalni podaci (uključujući i grafiku, zvuk, 

slike i video zapis) su postali uobičajena stvar tokom devedesetih godina. 

Kako bi se izborili sa sve složenijim podacima, tokom devedesetih su 

uvedeni sistemi okrenuti ka objektu, koji se smatraju trećom 

generacijom. Zbog velike potrebe za organizacijom ogromne količine 

podataka kako strukturisanih, tako i nestrukturisanih podataka, ovaj i 

prethodni sistem su u upotrebi i danas. Neki proizvođači čak rade na 

razvoju kombinovanih sistema za upravljanje bazama podataka, kako bi 

mogli da upravljaju obema vrstama istih. 

Od 2000. godine 

Naravno, navodimo se na razmišljanje u kom pravcu će da krene razvoj 

DBMS tehnologija tokom naredne decenije. Iako će nesumnjivo doći do 

novih iznenađenja, možemo očekivati nastavak dobro uspostavljenih 

trendova: 

1. Mogućnost upravljanja sve složenijim tipovima podataka. Ovi 

tipovi uključuju i multidimenzionalne podatke, koji su već 

dobili na važnosti u aplikacijama skladištenja podataka. 

2. Nastavak razvoja ’univerzalnih servera’. Zasnovani na sistemu 

treće generacije DBMs-a, to su serveri koji mogu da upravljaju 

širokom lepezom raznih tipova podataka, tako da budu 

transparentni svim korisnicima. Biće naročito važni kod 

Internet aplikacija. 

3. Dok su u potpunosti distribuirane baze podataka postale 

realnost, trenutni trend ka cenrtalizaciji istih će se nastaviti. 

Kako se troškovi komunikacije sve više smanjuju, nasuprot 

porastu tipova podataka,vrednost lociranja i pristupa 

- 33 -

centralizovanoj bazi podataka takođe se smanjuje. Manji 

troškovi, a visoke performanse svakako ohrabruju ovaj trend. 

4. Skladišta sa adresiranim sadržajem će postajati sve 

popularnija. Sa ovakvim pristupom, korisnik može da izvuče 

bilo kakav podatak specifikacijom kakvu vrstu podatka želi, 

umesto kako da dođe do njega. Na primer, korisnik može da 

skenira fotografiju i da traži od kompjutera pretragu, kako bi 

pronašao istu takvu, ili njoj sličnu. 

5. Baza podataka i druge tehnologije, poput veštačke 

inteligencije i televizije, kao informacionog servisa, olakšaće 

pristup podacima neobučenim korisnicima. Na primer, 

korisnik će biti u mogućnosti da zahteva podatak na više 

jezika, a tehnologija baza podataka će da uključuje potrebe 

korisnika za podacima, na osnovu upita koji se čuvaju, i 

menjati se na taj način. 

6. Rad na tehnologijama algoritama za tehniku analize podataka, 

koji teže ka upravljanju veoma velikim paketima podataka, 

kako bi organizacije što lakše analizirale svoja ogromna 

skladišta podataka. To će u velikoj meri olakšati u planiranju 

strategije oraganizacija za njihovo poslovanje za duže 

vremenske periode. 

7. I na kraju skale se nalazi dalje širenje PDA, što će dovesti do 

poboljšane sinhronizacije malih baza podataka i poboljšanje 

brzine bežičnog prenosa. Bluetooth i drugi bežični standardi 

će u velikoj meri ubrzati razvoj bežičnog povezivanja na 

Internet, ali će i nametnuti pitanje daljeg razvoja zaštite 

podataka. 

- 34 -

1.8. Modelovanje 

Informacioni sistemi pojedinih firmi omogućavaju upravljanje podacima 

koji su bitni za njeno poslovanje. Međutim, broj internih podataka i 

podataka iz okruženja je ogroman te je nemoguće sve podatke i sve 

uočene detalje opisati i sačuvati unutar informacionog sistema. 

Postupkom selekcije identifikuju se i čuvaju samo relevantni podaci. 

Time se dolazi do pojma modela podataka. On je izraz i posledica 

zahteva za obradom podataka relevantnih za određeno područje primene. 

Modeli su čovekovo sredstvo pojednostavljivanja problema i njegovo 

posmatranje samo sa stanovišta bitnih za ciljeve analize. Objekt 

posmatranja (npr. automobil) ima uvek više osobina (atributa) od kojih u 

datom trenutku analize može biti dovoljan samo njihov manji broj (npr. 

samo registarski broj, tip automobila, ime i prezime vlasnika). To su 

najvažniji atributi potrebni u postupku pretraživanja i pronalaženja 

vlasnika vozila na osnovu registarskog broja vozila unutar jednog 

informacionog sistema. Ostali atributi kao što su boja, godina 

proizvodnje, broj sedišta i sl. nisu bitni (mogu se zanemariti ) za takav 

postupak. Čovek, obdaren sposobnostima apstraktnog načina mišljenja, 

stvara jedan apstraktni model realnog sveta. Takav model realnog sveta 

(objekta posmatranja) zasniva se na simbolima i zove se konceptualni 

model podataka. 

Relan svet 

Izlaz1 

Ulaz 

Cilj svakog modela je da učini da je: Izlaz1~Izlaz2 

Programi za 

održavanje 

Baza 

podataka 

Programi za 

izveštavanje 

Izlaz2 

Slika 1.11 Realan svet i njegov model 

Modelovanje podataka se radi paralelno sa analizom potreba. Kako se 

informacije prikupljaju, objekti se identifikuju, dodjeljuju im se imena 

koristeći termine bliske krajnjim korisnicima. Objekti se onda modeluju i 

analiziraju korištenjem dijagrama objekti-veze (ER dijagrami). Dijagram 

se može pregledati od strane dizajnera i krajnjeg korisnika da bi se 

- 35 -

osigurala njegova kompletnost i tačnost. Ako model nije tačan, 

modifikuje se, što ponekad zahteva da se prikupe dodatne informacije. 

Ciklus pregledanja i modifikovanja se nastavlja sve dok se ne dobije 

potvrda da je model korektan. 

1.8.1. Razvoj konceptualnih modela 

Objekti iz relnog sveta se u računarskoj primeni opisuju pomoću 

podataka. Podaci su zato apstrakcija realnosti, tj. sredstva za kodiranje 

osobina objekata iz realnog sveta. Modelovane, kao postupak kojim se 

realni svet svodi na određeni broj podataka, predstavlja kompleksan 

posao i sastoji se iz više koraka: 

• Izbor (selekcija). U prvom koraku se mnoštvo objekata iz 

realnog sveta redukuje na manji skup objekata, koji će činiti 

objekte modela. Npr. objekti mogu biti student, predmet, 

profesor, studentska služba, polaganje ispita i sl. U procesu 

selekcije ovaj broj objekata se može redukovati na manji broj, ako 

je cilj praćenje uspešnosti studiranja na fakultetu. Time se 

složenost realnog sistema smanjuje. Selekcija se ne odnosi samo 

na objekte nego i na njihove osobine, kao i na međusobne veze 

(relacije) između objekata. 

• Imenovanje. Svakom objektu u realnom svetu, svakoj vezi 

između uočenih objekata, kao i svakom atributu (svojstvu) 

uočenog objekta ili veze dodeljuje se ime. 

• Klasifikacija. Nehomogeni skup objekata i odnosa se svrstava u 

homogene klase i tipove objekata. Klasifikacija uvek zavisi od 

područja primene. 

Rezultat navedenih koraka modelovanja zove se konceptualni model. On 

sadrži, za posmatrani problem iz realnog sveta, sve relevantne tipove 

objekata, njihove osobine i međusobne veze. Rezultati proučavanja 

modela podataka doveli su do saznanja da svaki model podataka ima tri 

neodvojive komponente: 

• strukturu podataka, 

• operacije nad podacima, 

• ograničenja (constraints). 

- 36 -

Struktura i ograničenja, za razliku od operacija, opisuju stanje realnog 

sistema, tj. predstavljaju statički opis stanja sistema. Strukturu modela 

čine objekti, njihova svojstva, veze između objekata i njihovih svojstava. 

Operacije nad podacima u modelu su, u stvari, operacije nad strukturom 

modela kojima se izražava dinamika realnog sistema. Operacije 

izražavaju kretanje i promene tj. dinamiku realnog sistema. Ograničenja 

su pravila koja razdvajaju dopuštena od nedopuštenih stanja realnog 

sistema i u svojoj prirodi deo su strukture modela podataka. Ponekad se 

ne posmatraju kao odvojene komponenta, nego kao deo strukture modela 

podataka. 

1.8.2. Entiteti 

Modelima podataka nastoji se preslikati realan sistem. Realan sistem 

sastoji se od objekata iz realnog sveta i njihovih veza između kojih se 

uspostavljaju različiti odnosi. Pod entitetom se podrazumeva sve što se 

može jednoznačno odrediti, identifikovati i razlikovati. Tako široko 

postavljena definicija pokazuje da entitet može biti svaki "realan" ili 

"apstraktan" objekt o kojem u određenom trenutku razmišljamo. Entitet 

je realan ako fizički, stvarno postoji. Najopštije se može tvrditi da su 

granice entiteta u modelu podataka određene ljudskim pogledom i 

načinom razmišljanja. 

Svaki entitet uočen u realnom sistemu ima svoje osobine koje ga čine 

složenim i njihove vrednosti omogućavaju razlikovanje entiteta. Svojstvo 

entiteta uključuje dva elementa - atribut i vrednost atributa (npr. entitet 

Student ima atribute: Ime, Prezime, Broj indeksa, Adresu, Telefon i sl. i 

vrednosti Marko, Marković, 123/03, Danijelova, 15, 011/376-543 

respektivno). Svaki put kada se promeni vrednost atributa, potrebno je 

promenu evidentirati, tj. ažurirati tu vrednost atributa za dati entitet. 

Precizno govoreći, objekti koji se označe pojmom entiteta mogu se zvati 

klase entiteta. Svaki objekt ima osobine (atribute) klase entiteta kojoj 

pripada. Npr. klasu entiteta Student čine pojedinačni entiteti od kojih 

svaki ima zajedničke atribute: Ime, Prezime, Broj indeksa, Adresa, 

Telefon i sl. Svaki pojedinačni entitet ima sve navedene atribute, ali će se 

razlikovati od drugih entiteta po vrednostima pojedinih atributa. 

- 37 -

Atribut opisuje entitet. Jedno konkretno pojavljivanje atributa naziva se 

vrednost. Ako je atribut dovoljno složen, tako da ima svoje dodatne 

atribute, može se posmatrati kao novi entitet. 

Domen atributa je skup svih mogućih vrednosti koje atribut može 

poprimiti. 

Primarni ključ je jedan ili više atributa čija vrednost jednoznačno 

određuje primerak entiteta. Na primer, za entitet Auto, primarni ključ je 

atribut registarski broj. Dva različita člana ili primerka entiteta ne mogu 

imati isti primarni ključ. Primarni ključ je jedinstven za svakog člana 

entiteta. Na primer, za entitet Student primarni ključ bi mogao biti broj 

indeksa. 

1.8.3. Veze između entiteta 

Baza podataka se ne odnosi samo na pojedinačne objekte nego i na 

odnose između objekata. U realnom sistemu objekti nisu međusobno 

izolovani, nego se nalaze u međusobnoj interakciji. Student se upisuje na 

fakultet, sluša predavanja iz pojedinih predmeta, prijavljuje polaganje 

ispita, polaže ispit itd. To su primeri logičkih i realnih veza između 

objekata, koje slede iz realnih odnosa u posmatranom sistemu studiranja 

na jednom fakultetu. Istražimo jedan skup odnosa između studenata koji 

slušaju predavanja kod određenog profesora. Postavlja se pitanje šta su u 

takvim odnosima objekti, koje su njihove osobine (atributi) i kako 

prikazati njihove odnose. 

Identifikovati objekte, njihove osobine i odnose znači praktično izgraditi 

model podataka. U modelu podataka ne postoje samo atributi objekta, 

nego i veze između objekata. Prvo se selektuju objekti, imenuju se, a 

zatim se analiziraju tipovi odnosa koji se uspostavljaju između objekata. 

Odnosi između objekata posmatranja prikazuju se najčešće primenom 

logike skupova i preslikavanja njihovih elemenata. 

Najjednostavniji odnos između ta dva tipa objekata naziva se 

preslikavanje 1:1. Kod takvog preslikavanja svaki se element skupa X 

može preslikati na najviše jedan element skupa Y. Istovremeno, i svaki 

element skupa Y može biti preslikan na najviše jedan element skupa X. 

Karakterističan primer bi bio sa entitetima Fakultet i Dekan. Na jednom 

fakultetu može biti samo jedan dekan, a jedan dekan može biti dekan na 

- 38 -

samo jednom fakultetu. Takvi odnosi između entiteta su retki, a mogu se 

predstaviti sledećom slikom: 

Slika 1.12 Preslikavanje entiteta 1:1 

Druga vrsta odnosa naziva se preslikavanje N:1 (ili 1:N). Više elementa 

skupa X može se preslikati na najviše jedan element skupa Y. 

Istovremeno jedan element skupa Y može se preslikati na više elemenata 

skupa X. Pogodan primer za ovu vrstu odnosa između entiteta je odnos 

između entiteta Student i Dekan. Više studenata na jednom fakultetu ima 

samo jednog dekana, a jedan dekan je dekan za više studenata na svom 

fakultetu. 

Slika 1.13 Preslikavanje entiteta N:1 

Najsloženije preslikavanje je tipa M:N. Svaki element prvog skupa može 

se preslikati na više elemenata drugog skupa, ali se i svaki element 

drugog skupa može preslikati na više elemenata prvog skupa. 

Karakterističan primer ovakvih veza postoji ako se uoče entiteti Student i 

Profesor. Jednom studentu predaje više profesora, a ujedno jedan 

profesor predaje za više studenata. 

- 39 -

Slika 1.14 Preslikavanje tipa M:N 

1.8.4. Troslojna arhitektura baze podataka 

Osnovni koncept baze podataka je ideja o skupu činjenica ili delova 

znanja. Činjenice mogu da budu struktuirane na različite načine koji se 

nazivaju modeli podataka. Model podataka nije statična struktura nego se 

menja kako bi odražavao promene koje se dešavaju i u realnom sistemu. 

Na primeru informacionog sistema jednog fakulteta, studenti polažu 

pojedine ispite, neke poništavaju i dobijaju drugačije ocene, upisuju se 

novi studenti, drugi diplomiraju, neki asistenti postaju profesori itd. 

Za jednostavne slučajeve, kao i mali broj promena relacija i entiteta, 

moguće je ažuriranje podataka vršiti ručno. Za kompleksnije sisteme (sa 

nekoliko stotina ili hiljada entiteta ili relacija) ažuriranje podataka postaje 

ogroman problem. Jedino se uz pomoć računara može održavati ažurnost 

podataka u velikim informacionim sistemima. Obrada podataka postaje 

ne samo pitanje produktivnosti neke firme ili organizacije, nego i 

opstanka, rasta i razvoja u okruženju s intenzivnom konkurencijom. 

Obrada podataka je deo svakog poslovnog procesa, stoga je poznavanje 

baza podataka bitno ne samo za projektante informacionih sistema i 

programere, nego i za krajnje korisnike rezultata takvih obrada. Oni nisu 

samo skup povremenih korisnika baza podataka, kao što se to može reći 

za programere ili projektante informacionih sistema. Danas veliki broj 

zaposlenih, koji nisu upoznati sa konceptualnom šemom BP, kreiraju, 

- 40 -

unose, ažuriraju ili jednostavno koriste baze podataka na različitim 

nivoima organiziranosti poslovnih sistema. 

Model baze podataka koji je danas poznat kao ANSI/X3/SPARC model 

prikazan je na slici 1.x. Na bazi tog modela razvijeni su sistemi za 

upravljanje bazama podataka koji imaju troslojnu arhitekturu ili varijantu 

te arhitekture. Aplikativni programi komuniciraju s bazom podataka 

preko odgovarajućeg eksternog modela. Zahtev za učitavanje određenih 

podataka aplikativni sloj upućuje na eksterni sloj, odnosno odgovarajući 

korisnički model. DBMS preslikava eksterni model na konceptualni i 

konceptualni na interni model. 

Konceptualni nivo je najbliži stvarnosti. Taj se nivo definiše u procesu 

kreiranja modela podataka. Jedan od ciljeva modela podataka je 

oblikovanje podataka za sadašnje i buduće aplikacije. Može se reći da 

konceptualni nivo čine sve relacione šeme modela podataka, sve relacije i 

ograničenja. Spoljašnji nivoi (modeli A, B i C) formiraju se na temelju 

konceptualnog nivoa i predstavljaju samo pogled (VIEW) prema 

potrebama pojedinih korisnika. 

Eksterni model 

(sloj) 

Konceptualni 

model 

(sloj) 

Interni model 

(sloj) 

Model A 

A 

Podaci 1 

Model B 

B 

Podaci 2 

Podaci 3 

Model C 

C 

Podaci N 

Slika 1.15 Troslojna arhitektura baze podataka 

- 41 -

Unutrašnji (interni) sloj baze odnosi se na zapisivanje konceptualnog 

sloja na nekom medijumu za čuvanje (najčešće disku). Radi se o 

slogovima zapisanim u datotekama. Niži sloj, uslovno rečeno, ili nivo 

bliži disku od internog sloja BP, je operativni sistem , koji na osnovu 

logičkih adresa slogova čita sadržaj diska. 

1.9. Modeli baza podataka 

Za modelovanje strukture podataka koriste se različite tehnike. Određeni 

modeli se lakše koriste za neke tipove sistema upravljanja bazama 

podataka nego drugi modeli. Model čini osnovu za osmišljavanje, 

definisanje i implementaciju baze podataka. 

Istorijski gledano sistemi za upravljanje bazama podataka mogu se 

podeliti u sledeće osnovne modele: 

• Hijerarhijski model – čine ga podaci složeni u hijerarhijsku 

strukturu; 

• Mrežni model – može se predstaviti usmerenim grafom u kojem 

su čvorišta podaci, a lukovi među čvorištima definišu veze među 

podacima; 

• Relacioni model – zasnovan na matematičkom pojmu relacije. 

Podaci i veze među podacima se prikazuju preko 

dvodimenzionalnih tabela. 

• Objektni model – bazira se na konceptu objekata, koji 

predstavljaju skup podataka i operacija koje se na njima mogu 

izvršavati. 

- 42 -

1.9.1. Hijerarhijski model 

Hijerarhijski model je najstariji od svih modela baza podataka, i 

za razliku od mrežnog, relacionog ili objektno orjentisanog, nema dobro 

dokumentovanu istoriju svoje koncepcije i početne verzije ovakvog 

modela. Ovaj model se razvio iz informacionog sistema za upravljanje u 

50-tim i 60-tim godinama prošlog veka. Usvojen je u mnogim bankama i 

osiguravajućim društvima koji ga, kao nasleđe, i danas koriste. 

U hijerarhijskom modelu podaci su smešteni u seriju slogova (zapisa) Da 

bi se uspostavila veza između slogova, hijerarhijski model uspostavlja 

relaciju roditelj – naslednik. Ovo je takozvano 1:N mapiranje između 

slogova koje se radi korišćenjem stabla. U ovom modelu, relacije su 

takve da jedan naslednik može imati samo jednog roditelja, ali roditelj 

može imati više naslednika. Roditelji i naslednici su povezani vezama 

koje se nazivaju pokazivači (u fizičkoj realizaciji to je adresa u memoriji 

gde se slog nalazi). Roditelj ima listu pokazivača za svakog od svojih 

naslednika. Hijerarhijski model je dobro uređena struktura, koja podseća 

na hijerarhijsku strukturu u npr. državi, vojsci ili nekoj velikoj 

organizaciji 

. 

Direktor 

Zamenik 

Zamenik 

Zamenik 

O O O O O O O O 

R 

R 

R 

R 

R 

R 

R 

R 

R 

R 

R 

R 

R 

R 

R 

R 

R 

R 

Slika 1.16 Šematski prikaz jednog hijerarhijskog modela 

Pravilo roditelj – naslednik omogućava pristup podacima. Da bi se došlo 

do tabele na nižem nivou, kreće se od korena i ide prema dole kroz stablo 

dok se ne dođe do cilja. Naravno, očigledan problem sa ovim modelom je 

- 43 -

da korisnik mora da zna kako je stablo organizovano da bi pronašao bilo 

šta. 

Hijerarhijski model ima ozbiljnih nedostataka. Na primer, ne može se 

dodati slog u tabelu naslednika dok se ne uključi u roditeljsku tabelu. 

Hijerarhijski model je sposoban da radi jedino sa jednostrukim stablima, 

ali ne može da se nosi sa povezivanjem ogranaka ili stvaranjem 

višestrukih veza. Zbog toga se stvara redudansa (višestruko 

pojavljivanje) podataka i mogućnost netačnog ažuriranja. Na primeru 

hijerarhijske organizacije nekog fakulteta koji ima katedre, profesore, 

studente itd. mogu se lako uočiti navedene slabosti. Lako je predstaviti da 

na jednoj katedri ima više profesora, ali se ne može predstaviti da jedan 

profesor radi na više katedri. Da bi se ovo uradilo, mora postojati dva 

pojavljivanja istog profesora. To može dovesti do netačnosti kod 

ažuriranja podataka, npr. moguće je da informacije budu različite u dva 

zapisa, što vodi do konfuzije. 

Hijerarhijski model se više ne koristi kao osnova za trenutne 

komercijalne sisteme, ali još uvek postoji mnogo nasleđenih sistema 

baziranih na ovom modelu. Zbog svih nedostataka koji postoje u 

hijerarhijskom modelu, razvijen je mrežni model. 

1.9.2. Mrežni model 

Mrežni model je prvi put predstavljen 1971. godine. Može se 

smatrati savremenikom relacionog modela, gledajući starost i prva 

istraživanja učinjena u 60-tim godinama prošlog veka.Omogućava da se 

višestruki skupovi podataka koriste zajedno putem pokazivača (ili 

pointera). Neke kolone sadrže pokazivače na druge tabele umesto samih 

podataka. Na taj način, tabele su povezane pokazivačima i mogu se 

posmatrati kao mrežna struktura. Dok u hijerarhijskom modelu svaki slog 

ima jedan „roditeljski“ slog i neograničeno „naslednika“, mrežni model 

omogućava svakom zapisu da ima višestruke roditelje i naslednike, 

kreirajući mrežastu strukturu. 

- 44 -

Direktor 

Zamenik 

Zamenik 

Zamenik 

O O O O O O O O 

R 

R 

R 

R 

R 

R 

R 

R 

R 

R 

R 

R 

R 

R 

R 

R 

R 

R 

Slika 1.17 Šema mrežnog modela 

Mrežni model se danas uglavnom ne upotrebljava za dizajniranje baza 

podataka, ali ipak ima slučajeva gde se kao deo nasleđa koristi u nekim 

kompanijama. Predstavlja unapređenje hijerarhijskog modela, ali je 

kompleksan i težak za upotrebu. Pored toga, teško ga je podržati 

matematičkim aparatom, što onemogućava kasnije efikasno 

programiranje. 

1.9.3. Relacioni model 

Kao i mnoge druge tehnologije u računarskoj industriji, koreni relacionih 

baza podataka potiču iz IBM-a i njihovog istraživanja automatizovanja 

kancelarijskih operacija u 60-tim i 70-tim godinama XX veka. 1970. 

godine, IBM-ov istraživač Ted Codd je prezentovao prvi rad o relacionim 

bazama podataka. Zbog same tehničke prirode rada i oslanjanja na 

matematički aparat, njegova važnost nije odmah shvaćena. Ipak, doveo je 

do formiranja IBM-ove istraživačke grupe System R. Od projekta System 

R se očekivalo da stvori sistem relacione baze podataka koji bi mogao 

postati proizvod. Prvi prototip prezentovan je 1974/75. godine i 

eksperimentalno je korišćen. Nakon što je definisan relacioni model, 

napravljeni su neformalni modeli da bi se opisali hijerarhijski i mrežni 

model. Hijerarhijske i mrežne baze podataka su postojale pre relacionih 

baza podataka, ali su kao modeli opisani tek nakon što je relacioni model 

definisan, da bi se napravila osnova za poređenje. 

- 45 -

U srcu relacionog modela nalazi se koncept tabele (koja se naziva i 

relacija) u kojoj su smešteni svi podaci. Svaka tabela je načinjena od 

slogova (redova u tabeli), a svaki slog ima svoja polja (atribute). 

Osnovne karakteristike relacionog modela podataka su sledeće: 

• Sve se predstavlja relacijama (tabelama) 

• Zasniva se na strogoj matematičkoj teoriji 

• Minimalna redudansa podataka 

• Jednostavno ažuriranje podataka 

• Izbegnute su anomalije ažuriranja 

• Redosled kolona i redova ne utiče na informacioni sadržaj tabele 

• Ne mogu da egzistiraju dva identična reda (rekorda) u jednoj 

tabeli 

• Svaki red se može jednoznačno odrediti (postoji primarni ključ) 

• ... 

U relacionom modelu podataka klase objekata se predstavljaju 

tabelama. Na primer klasa STUDENT se može opisati atributima BROJ 

INDEKSA i IME i klasa KNJIGA sa itributima ŠIFRA KNJIGE i 

NAZIV. Trenutno stanje studenata i knjiga koje je uneseno u ove tabele 

može biti sledeće: 

Student 

BrInd Ime 

75/01 Marko 

22/02 Petar 

156/03 Milan 

112/02 Dragan 

Knjiga 

SifK Naziv 

001 Računovodstvo 

002 Baze podataka 

003 Osnove finansija 

004 

005 

Poslovna 

i f ik 

Marketing 

Slika 1.18 Tabela je osnovni objekat relacione baze podataka 

Prethodna dva objekta sa svojim atributima grafički se mogu predstaviti 

na sledeći način: 

- 46 -

BrInd 

SifK 

Student 

Knjiga 

Ime 

Naziv 

Slika 1.19 Grafički prikaz objekata i njihovih atributa 

U realnom svetu objekti međusobno stupaju u veze. Na jednom fakultetu 

studenti drže (pozajmljuju iz biblioteke) pojedine knjige. Može se uočiti 

da je veza između ova dva posmatrana objekta tipa M:N, tj. više 

studenata mogu da drže jednu knjigu, a jedna knjiga može biti kod više 

studenata. Neka je trenutna situacija iz realnog sveta prikazana na 

sledećoj slici: 

Student 

Knjiga 

BrInd 

Ime 

SifK 

Naziv 

75/01 Marko 

22/02 Petar 

156/03 Milan 

112/02 Dragan 




004 Poslovna informatika 

005 Marketing 

Slika 1.20 Veze između objekata realnog sveta – formira se klasa veza 

Klasa veza se može posmatrati kao zaseban entitet, a taj entitet može da 

ima svoje posebne atribute. U našem primeru, klasa veza DRŽI može da 

ima kao atribut DATUM od kada student drži određenu knjigu. Neka je 

trenutna situacija iz realnog sveta prikazana sledećom slikom: 

- 47 -

Student 

BrInd Ime 

75/01 Marko 

22/02 Petar 

156/03 Milan 

112/02 Dragan 

Drži 

12.09.2005 

12.09.2005 

12.09.2005 

12.09.2005 

12.09.2005 

12.09.2005 

Knjiga 

SifK Naziv 




004 Poslovna informatika 

005 Marketing 

Slika 1.21 Klasa veza može da ima svoje atribute 

Grafički prikaz navedenog dat je na sledećoj slici 

BrInd 

Datum 

SifK 

Student 

Drži 

Knjiga 

Ime 

Naziv 

Slika 1.22 Klasa veza može da ima svoje atribute 

Suština relacionog modela je da se i klase objekata i klase veza između 

objekata predstavljaju na jedinstven način, tj. preko tabela. U našem 

primeru postoje tri tabele: STUDENT, KNJIGA i DRŽI. U relacionom 

modelu podataka tabela se definiše kao relacija, koja mora da ispuni 

odgovarajuće uslove. Svaka relacija mora da ima primarni ključ – jedan 

ili više atributa koji na jedinstven način opisuju svaki zapis u jednoj 

tabeli. Primarni ključ se pažljivo bira. Na primer u klasi studenata loš 

izbor primarnog ključa bi bio atribut IME, zato što se mogu pojaviti dva 

studenta sa istim imenom. Dobar izbor primarnog ključa je atribut Broj 

indeksa, zato što ne postoje dva studenta sa istim brojem indeksa. Za 

klase objekata Student i Knjiga vrši se prevođenje u relacioni model na 

sledeći način (podvlačenjem su označeni atributi koji čine primarni 

ključ): 

- 48 -

STUDENT (BrInd, Ime), 

KNJIGA (SifK, Naziv) 

Za klasu veza Drži, može se difinisati prirodan primarni ključ u odnosu 

na objekte koje povezuje. U našem primeru relacija Drži bi glasila: 

DRŽI(BrInd, SifK, Datum) 

Dakle, za posmatrani realan slučaj gde sudenti drže pojedine knjige, 

izvršeno je modelovanje preko tri tabele tj. relacije. Tabele STUDENT i 

KNJIGA imaju dve kolone, a tabela DRŽI tri kolone. Sve tabele su 

povezane. Povezivanje se vrši preko vrednosti atributa u relacijama. na 

sledeći način: 

STUDENT (BrInd, Ime) 

KNJIGA (SifK, Naziv) 

DRŽI (BrInd, SifK, Ime) 

Strani ključ relacije 

Drži koji pokazuje 

na primarni ključ 

relacije Student 

Strani ključ relacije 

Drži koji pokazuje 

na primarni ključ 

relacije Knjiga 

Slika 1.23 Relacije se povezuju vrednostima stranih i primarnih ključeva 

Veoma je važno zapaziti da kako i gde su tabele smeštene ne pravi 

nikakvu razliku. Svaka tabela se identifikuje jedinstvenim imenom koje 

baza podataka koristi da bi pronašla tabelu. Korisniku je potrebno samo 

da zna ime tabele. Nema potrebe da se vodi računa o tome kako su 

podaci smešteni na disku. Ovo je različito od hijerarhijskog i mrežnog 

modela u kojima korisnik mora da razume kako su podaci struktuirani 

unutar baze podataka da bi mogao da ih pretražuje, unosi nove, ažurira ili 

briše postojeće slogove. 

Relaciona baza podataka standardno se satoji iz više tabela. Ipak, za 

razliku od mrežne baze podataka, tabele nisu povezane pokazivačima. 

Umesto toga koriste se „ključevi“ da upare redove podataka u različitim 

tabelama. Ključ je samo još jedna ili više kolona u tabeli, koja odgovara 

kolonama u drugim tabelama. 

- 49 -

Zahtev za podatkom iz relacione baze podataka se dobija izvršavanjem 

upita koji je napisan u posebnom jeziku, obično nekom od dijalekata 

SQL-a. Iako je SQL originalno namenjen za krajnje korisnike, mnogo 

češće se SQL upiti ugrađuju u softver koji omogućava lakši korisnički 

interfejs. Kao odgovor na upit, baza podataka vraća skup podataka, koji 

je u stvari lista redova koji sadrže odgovor. Najjednostavniji upit je da se 

dobiju svi redovi iz tabele, ali češće, redovi se filtriraju na neki način da 

bi se dobio traženi odgovor. Često se podaci iz više tabela kombinuju u 

jednu, procesom udruživanja. 

Fleksibilnost relacionih baza podataka dozvoljava programerima da pišu 

upite koji nisu bili predviđeni od strane dizajnera baze podataka. Kao 

rezultat, relacione baze podataka mogu da se koriste u više aplikacija 

koje originalni dizajneri nisu predvideli, što je posebno važno za baze 

podataka koje se mogu koristiti decenijama. Ovo je model relacionih 

baza podataka učinilo veoma popularnim u poslovnoj primeni. 

1.9.4. Objektni model 

Objektno orjentisani model je jedan od novijih modela baza podataka. 

Istraživači su za njega postali zainteresovani krajem 70-tih i početkom 

80-tih godina prošlog veka, kada se počeo pojavljivati koncept objektno 

orjentisanih sistema. Bazira se na konceptu objekata, koji predstavljaju 

skup podataka i operacija koje se na njima mogu izvršavati. 

Istraživanje se radilo i da bi se prevazišla mnoga ograničenja u 

relacionom modelu na određenim tipovima podataka. Tipovi podataka 

koji se mogu koristiti u relacionim bazama su veoma ograničeni. Svaki 

atribut (polje) može da poprimi samo jednu vrednost. U objektno 

orijentisanom modelu podataka entitet se predstavlja klasom. Klasa 

obuhvata i atribute i ponašanje entiteta (moguće operacije nad 

podacima). Npr. Klasa: student 

• Atributi: BrInd, Ime, Prezime, Fakultet 

• Procedura: polaganjeIspita() 

Objekti su samo jedno pojavljivanje u odgovarajućoj klasi. Objektno 

orijentisan model karakteriše bogatsvo tipova podataka – tip može biti i 

- 50 -

drugi objekat. Direktna veza između objekata u aplikaciji i objekata u BP 

rezultuje boljim performansama baze podataka. 

Posmatrajmo primer u kome se vodi evidencija o Studentima sa 

svojstvima: Broj indeksa, Ime, Prezime, Fakultet i Tip automobila koji 

student poseduje. Dalje, vodi se evidencija o Automobilima sa 

svojstvima Naziv automobila, Registarski broj, Boja, Godište i Vlasnik. 

Prethodni primer se može prikazati na sledeći način 

Student 

BrInd Ime Prezime Fakultet Automobil 

123/05 Marko Marković FPI Golf 

------ ----- ----- ----- ----- 

Automobil 

Naziv RegBr Boja Godište Vlasnik 

Golf BG123456 Belo 1993 Marko 

------ ----- ----- ----- ----- 

Slika 1.24 U objektno orijentisanim BP tip podatka može biti drugi 

objekat 

Objektno orjentisani DBMS-ovi omogućavaju čuvanje objekata direktno, 

bez mapiranja za različite strukture podataka. Relacioni DBMS zahteva 

mapiranje iz objekata u tabele. U objektno orijentisanom modelu, 

informacija je sačuvana kao stalni objekt, a ne kao red u tabeli. Ovo 

sistem čini efikasnijim u smislu prostora potrebnog za smeštanje i 

čuvanje podataka i osigurava da korisnik manipuliše podacima samo na 

onaj način koji je programer odredio. 

S druge strane, obzirom da se kontrola vrši na veoma niskom nivou, 

mnogo je teže za treću stranu da napravi neki dodatak. Dok kod 

- 51 -

elacionih baza podataka možemo imati korist od softvera izrađenog od 

strane trećeg dobavljača, korisnici objektno orjentisanih sistema za 

upravljanje bazama podataka ili moraju da naruče dodatni softver od 

originalnog programera ili da ga razviju u saradnji sa drugim firmama 

koje koriste isti sistem. 

1.10. Transakcije 

Baze podataka kontinuirano skladište informacije koje opisuju trenutno 

stanje preduzeća. Na primer, baza podataka banke čuva trenutni bilans na 

svakom računu deponenta. Kada se u stvarnom svetu dogodi nešto što 

menja stanje preduzeća, mora da se uradi odgovarajuća promena 

podataka u bazi podataka. Ove promene se dešavaju uz pomoć programa 

koji se nazivaju transakcije koje deluju kada dođe do promena u 

stvarnom svetu. Na primer, kada klijent polaže novac u banku (događaj u 

stvarnom svetu), izvršava se transakcija depozita. Svaka transakcija mora 

biti uređena tako da održava nepogrešivost veze između stanja baze 

podataka preduzeća koje je kreira iz stvarnog sveta. Pored toga što menja 

stanje baze podataka, transakcija sama po sebi može da inicira neke 

događaje u stvarnom svetu. Na primer, izdvojena transakcija kod 

bankomata, inicira događaj odliva novca. 

Obično se transakcijom naziva niz operacija nad bazom podataka koji 

odgovara jednoj logičkoj jedinici posla u realnom sistemu. Važno je 

istaći da se ta logička jedinica posla izvršava do kraja ili se poništava u 

celini. Drugim rečima, zahteva se da transakcija bude atomska 

(nedeljiva) i da svi koraci jedne transakcije moraju biti izvršeni ili ni 

jedan. U tom smislu, transakcija predstavlja osnovnu programsku 

jedinicu kojom se obezbeđuje očuvanje konzistentnosti baze. 

Primer transakcije: Podizanje novca sa računa u banci. Kada banka primi 

zahtev, transakcija obuhvata sledeće korake: 

1. Provera bankarske kartice 

2. Provera računa (stanje) 

3. Ako je stanje ispod minimuma odbija se zahtev, u suprotnom se 

nastavlja 

4. Smanjuje se stanje na računu za zahtevani iznos 

- 52 -

5. Generiše se izveštaj o transakciji 

6. Isplaćuje se novac i daje izveštaj o transakciji 

Transakcija mora da kompletira sve korake, inače bi jedna od strana u 

transakciji imala štetu. 

Obrada transakcija je izuzetno važna u višekorisničkim aplikacijama. 

Kada više korisnika istovremeno unosi izmene u bazu podataka, više se 

ne možemo pouzdati u to da će uvek jedna izmena biti trajno upisana u 

bazu pre nego što započne naredna. Zbog toga u bazama podataka 

postoje mehanizmi kojima se može obezbediti da konkurentno 

izvršavanje transakcija daje iste rezultate kao kada se transakcije 

izvršavaju u serijskom redosledu. 

1.10.1. Osobine transakcija 

Transakcije imaju sledeće osobine (ACID osobine): 

• Atomnost (atomicity), 

Atomnost podrazumeva skup aktivnosti nad bazom podataka po 

principu „sve ili ništa“. Ili su sve aktivnosti uspešno obavljene ili 

je baza podataka ostala nepromenjena. Kada dođe do promene u 

bazi podataka, tada su sve promene dostupne korisnicima ili niti 

jedna promena nije dostupna korisnicima. To znači da se ne može 

desiti da se samo deo promene desi u bazi podataka u slučaju 

softverske ili hardverske greške. 

• Konzistentnost (consistency), 

Konzistentnost znači da transakcija treba da prevede bazu 

podataka iz jednog u drugo konzistentno stanje. Na primer, ako se 

transakcijom vrši prebacivanje novca sa jednog računa na drugi 

račun u banci, ukupna suma novca pre i posle izvršenja 

transakcije se ne može promeniti. Ukoliko u toku transakcione 

obrade dodje do greške, podaci moraju biti vraćeni u stanje pre 

početka transakcije. 

• Izolacija (izolation), 

Izolacija znači da kada se dve ili više transakcija izvršavaju 

istovremeno, njihovi efekti moraju biti međusobno izolovani. 

Efekti koje izazovu transakcije koje se obavljaju istovremeno 

- 53 -

moraju biti jednaki efektima nekog njihovog serijskog (jedna 

posle druge) izvršenja. Zbog povećanja paralelizma u obradi 

transakcija dozvoljavaju se različiti nivoi izolovanosti. 

• Trajnost (durability). 

Trajnost znači da kada se transakcija završi (potvrđene promene), 

njeni efekti ne mogu biti izgubljeni, čak i ako se neposredno po 

njenom okončanju desi neki ozbiljan otkaz sistema. 

1.10.2. COMMIT i ROLLBACK 

Obezbeđenje ACID osobina transakcije se radi upotrebom određenih 

metoda i instrukcija: 

• transakcija počinje sa BEGIN TRANSACTION, 

• završava se sa COMMIT, čime se potvrđuju promene u bazi 

podataka ako su sve instrukcije uspešno izvršene, 

• završava se sa ROLLBACK, ako sve instrukcije nisu uspešno 

završene. 

Transakcija počinje pozivanjem metode BEGIN TRANSACTION, čime 

se označava početak niza operacija koje čine jednu logičku jedinicu. 

Metoda COMMIT preuzima sve izmene načinjene od poslednjeg mesta 

na kome je bila pozvana metoda BEGIN TRANSACTION i upisuje ih na 

disk. Metoda ROLLBACK deluje na suprotan način od COMMIT – ona 

poništava sve izmene i vraća stanje kakvo je bilo pre poslednjeg poziva 

metode COMMIT. 

DBMS poseduje i održava dnevnik transakcija (tj. dnevnik aktivnosti, log 

file). Za svaku transakciju i za svaki objekat baze podataka koji je DBMS 

ažurirao čuva se: 

• vrednost pre ažuriranja (before-image) 

• vrednost posle ažuriranja (after-image) 

Na naredbu ROLLBACK, DBMS koristi vrednosti pre za datu 

transakciju. Pre COMMIT naredbe sistem prvo upisuje vrednosti pre i 

posle u log fajl. Ako se prekine COMMIT naredba, mogu se pročitati 

- 54 -

vrednosti posle sa log fajla, što omogućava očuvanje konzistentnog 

stanja. 

1.10.3. Konkurentno izvršavanje transakcija 

Nad modernim bazama podataka transakcije se ne obavljaju u 

izolovanosti već konkurentno. Više transakcija mogu istovremeno 

zahtevati iste resurse, isti zapis baze podataka, itd. U takvim situacijama 

otvara se mogućnost da nekontrolisan međusobni uticaj transakcija 

dovede do nekonzistentnog stanja. 

Transakcija1 

Transakcija2 

Istovremeno 

izvršavanje sve 

tri transakcije 

Paralelno 

izvršavanje 

transakcija 

vreme 

Transakcija3 

Transakcija1 Transakcija2 Transakcija3 

Serijsko izvršavanje 

transakcija 

Slika 1.25 Paralelno i serijsko izvršavanje transakcija 

DBMS upravlja konkurentnim radom više aplikacija (korisnika), 

obezbeđuje sinhronizaciju njihovog rada, a sve u cilju sprečavanja štetnih 

posledica pri promenama koje se vrše nad bazom podataka u 

višekorisničkom okruženju. 

Komponente DBMS koje učestvuju u ovom procesu su: 

• Planer (Scheduler), 

• Menadžer transakcija (Transaction manager). 

Planer vodi računa o redosledu akcija kod više konkurentnih transakcija. 

Ako čitanje ili upisivanje može da naruši integritet baze podataka, zahtev 

- 55 -

se ili vremenski odlaže ili se poništava cela transakcija. Menadžer 

transakcija upravlja celokupnim izvršenjem transakcija. Idealan slučaj 

izvršavanja transakcija je serijsko izvršavanje, ali je to neefikasno i nije u 

skladu sa zahtevima iz realnog sveta. Posledica je korektan rezultat. 

Serijsko izvršavanje transakcija, u stvari, znači da: 

• nema preplitanja transakcija, 

• prvo se završi jedna, zatim počinje druga transakcija 

Konkurentno izvršavanje transakcija je serijabilno (linearno) ako daje isti 

rezultat kao i serijsko izvršavanje svih transakcija. 

1.11. Oporavak baze podataka 

Opravak baze podataka (RECOVERY) predstavlja proces vraćanja baze 

podataka u korektno stanje. Sasvim je realno, i dešava se, da usled otkaza 

sistema mora da se uradi oporavak baze podataka. Uzroci otkaza mogu 

biti različiti: greške u programiranju, greške u operativnom sistemu, 

nestanak napajanja, havarije i sl. 

Proces oporavka se zasniva na redudansi podataka, tj. postojanju 

rezervnih kopija (backup), koje mogu da se čuvaju na disku, traci i sl. 

Tako, u slučaju otkaza sistema, oštećena baza podataka se rekonstruiše u 

ispravno stanje na osnovu poslednje kopije, a nekonzistentno stanje se 

rešava tako što se poništavaju nekonzistentne promene, a transakcije se 

ponavljaju. 

1.12. Osnovne karaketristike savremenih baza podataka 

Savremeni računari i komunikaciona tehnologija značajno su uticali na 

napredak arhitekture, dizajna, kao i na upotrebu baza podataka i sistema 

za obradu transakcija. Njihova unapređena funkcionalnost stvorila je 

nove poslovne mogućnosti za preduzeća koja ih koriste, ali isto tako 

prouzrokovan je popriličan broj dodatnih zahteva za njihovom 

operativnošću. 

- 56 -

• Stalna pristupačnost 

Zbog toga što je uvek aktivan, informacioni sistem mora biti 

operativan tokom radnog vremena preduzeća. U nekim 

preduzećima, to znači da sistem mora da bude stalno dostupan. 

Na primer, kod sistema za rezervaciju avionskih karata, može da 

se zatraži rezervacija karata iz agencija raspoređenih u velikom 

broju vremenskih zona, tako da se sistem nikada ne gasi. Kada 

sistemi dožive kolaps, to dovedi do poremećaja u poslovanju. Na 

primer, ukoliko računar za rezervaciju karata ne radi, ne može se 

ni uraditi rezervacija. Mogućnost tolerancije pada sistema zavisi 

pre svega od prirode preduzeća. Svakako je jasno da sistem 

kontrole leta ima manji prag tolerancije u odnosu na onaj koji ima 

sistem za rezervacije. VISA je objavila 2002. godine da je njihov 

sistem bio isključen na svega osam minuta u poslednjih pet 

godina (vreme dostupnosti je u procentima iznosilo 99,9999%). U 

osnovi stalno pristupačnih sistema u suštini su kvalitetan hardver i 

softver 

• Visoka pouzdanost 

Sistem mora precizno da prikaže rezultate svih transakcija. To 

znači ne samo da transakcija mora da bude tačno programirana, 

već i da ne sme doći do greške zbog uporednog (paralelnog) 

odvijanja transakcija, ili međusobne komunikacije delova 

programa za vreme izvršenja transakcija. Međutim, veliki sistemi 

za prenos transakcija uključuje hiljade hardverskih i softverskih 

modula, i malo je verovatno da svi rade savršeno precizno. Ipak, 

sistem ne sme da zaboravi rezultate bilo koje završene 

transakcije. Na primer, baza bodataka u bankarskom sistemu 

mora precizno da prikaže efekat svih ulaganja i podizanja novca 

koji su se obavili, i ne sme da zaboravi rezultate bilo kakve 

transakcije tog tipa. 

• Veliki protok informacija 

Pošto preduzeća imaju veliki broj klijenata zbog kojih moraju da 

koriste sisteme za prenos transakcija, sistem mora da bude u 

stanju da obavlja više transakcija u sekundi. Na primer, sistem za 

odobravanje kreditnih kartica može da obavlja na hiljade 

transakcija u sekundi. Ovaj zahtev ukazuje na to da se transakcije 

ne mogu izvršavati serijski, već se moraju izvršavati uporedno; 

što sa druge strane značajno komplikuje strukturu sistema. 

- 57 -

• Brza reakcija 

Sistem mora brzo da odreaguje zbog kupaca koji čekaju na 

njegov odgovor. Zahtev za brzinu reakcije varira u zavisnosti od 

vrste naredbe koja se zadaje sistemu. Možemo da čekamo 

petnaest sekundi ispred bankomata kada podižemo novac, ali 

očekujemo, da, kada telefoniramo, poziv bude uspostavljen za 

nekoliko sekundi. Isto tako, ukoliko se kod nekih aplikacija, 

reakcija sistema ne dogodi u tačno utvrđenom vremenu, 

transakcija se neće obavljati pravilno. Na primer, u fabrici sa 

automatizovanim sistemom, u transakciji može od sistema da se 

zatraži da aktivira neku mašinu pre nego što deo za obradu dođe 

do nje. Za aplikacije ovog tipa se kaže da imaju tzv. ’prinudno’ 

radno vreme. 

• Dugotrajnost 

Sistemi za prenos transakcija su veoma kopleksni, i nisu lako 

zamenljivi. Stoga, oni moraju biti dizajnirani tako da se 

pojedinačni hardverski i softverski moduli mogu zameniti novijim 

verzijama (koje imaju bolje performanse ili dodatne funkcije) bez 

velikih poremećaja unutar sistema. 

• Bezbednost 

Mnogi sistemi za prenos transakcija sadrže poverljive informacije 

o pojedincima (npr. stvari koje su kupili, brojeve kreditnih 

kartica, video zapisi, kao i zdravstveni i finansijski dosijei). Pošto 

ovim sistemima pristupa veliki broj ljudi sa raznovrsnih mesta 

(uključujući i Internet) bezbednost je važna. Korisnici moraju da 

se identifikuju (da li su oni ti za koje tvrde da su?) i moraju da 

imaju pristup samo onim transakcijama za čije izvršenje su 

ovlašćeni (samo službenik u banci može da izvrši transakcije na 

nekom računu). Informacije u bazi podataka ne smeju da se 

presreću i čitaju od strane hakera, a informacije prenesene između 

korisnika i sis-tema se ne smeju menjati i najčešće treba da budu 

zaštićene od prisluškivanja. 

- 58 -

1.13. Zaključak 

Tokom proteklih decenija došlo je do naglog porasta u broju i važnosti 

aplikacija baza podataka. Baze se koriste za skladištenje, manipulaciju i 

dobijanje podataka u organizacijama svih vrsta. Baza podataka je 

organizovan skup logički povezanih podataka. Podatak definišemo kao 

kao predstavnika objekta ili nekog događaja, koji bi bili od važnosti u 

korisnikovom realnom okruženju. Informacija je podatak koji je tako 

obrađen da nakon njegove upotrebe, korisnik oplemenjuje svoja 

saznanja. I podatak, kao i informacija se mogu čuvati u bazi podataka. 

Metapodatak jeste onaj podatak koji opisuje karakteristike korisničkih 

podataka i kontekst tih podataka. Sistem za upravljanje bazom podataka 

(DBMS) je softverski sistem koji se koristi da stvara, održava i 

obezbeđuje kontrolu nad pristupom bazama podataka. DBMS skladišti 

metapodatke u delu koji je centralno skladište za sve definicije podataka, 

njihove veze, monitoring i formati izveštaja kao i ostale komponente 

sistema. 

Klasični sistemi zasnovani na datotekama i programskim jezicima su 

razvijeni u ranijoj računarskoj eri, kako bi računari mogli da skladište, 

manipulišu i izvlače velike fajlove podataka. Ovi sistemi (i danas u 

upotrebi) su imali veliki niz nedostataka kao što su zavisnost između 

podataka i programa, dupliranje podataka, njihova podela, kao i vreme 

izvršenja. Pristu preko baza podataka nastao je kao odgovor na te 

nedostatke. Vrste baza podataka: personalne baze, baze za radne grupe, 

poslovne baze i Internet baze. U poslovne baze ulaze i skladišta podataka 

i integrisani programi za podršku u odlučivanju. 

Tehnologija baza podataka je počela sa razvojem tokom šezdesetih 

godina prošlog veka, i od tada se razvija bez prekida, sa tendencijama ka 

daljem usavršavanju i uklanjanju bilo kakvih poteškoća kada su u pitanju 

upravljanje, pristup i održavanje podataka u bazi podataka. 

Informacioni sistemi pojedinih firmi omogućavaju upravljanje podacima 

koji su bitni za njeno poslovanje. Kako je broj internih podataka i 

podataka iz okruženja ogroman nemoguće je sve podatke i sve uočene 

detalje opisati i sačuvati unutar informacionog sistema. Postupkom 

selekcije identifikuju se i čuvaju samo relevantni podaci i stvaraju modeli 

- 59 -

ealnog sveta. Oni su izraz i posledica zahteva za obradom podataka 

relevantnih za određeno područje primene. Istorijski gledano sistemi za 

upravljanje bazama podataka mogu se podeliti u sledeće osnovne 

modele: hijerarhijski model, mrežni model, relacioni model i objektni 

model 

Na bazi ANSI/X3/SPARC modela razvijeni su sistemi za upravljanje 

bazama podataka koji imaju troslojnu arhitekturu ili varijantu te 

arhitekture. Aplikativni programi komuniciraju s bazom podataka preko 

odgovarajućeg eksternog modela. Zahtev za učitavanje određenih 

podataka aplikativni sloj upućuje na eksterni sloj, odnosno odgovarajući 

korisnički model. DBMS preslikava eksterni model na konceptualni i 

konceptualni na interni model. 

Transakcija je niz operacija nad bazom podataka i odgovara jednoj 

logičkoj jedinici posla u realnom sistemu, koja se izvršava do kraja ili se 

poništava u celini. Zahteva se da transakcija bude atomska (nedeljiva) i 

da svi koraci jedne transakcije moraju biti izvršeni ili ni jedan. U tom 

smislu, transakcija predstavlja osnovnu programsku jedinicu kojom se 

obezbeđuje očuvanje konzistentnosti baze. 

1.14. Literatura 

[1] James L. Johnson, Database: Models, Languages, Design, Oxford 

University Press, 1997., London. 

[2] Michael Kifer, A. Bernstein, P.M. Lewis, Database, Systems, 

Pearson, Addison Wesley, 2004. 

[3] S. Abiteboul, R. Hull, V.Vianu, Fundation of Databases, Addison 

Wesley, Boston, MA 

[4] Branislav Lazarević, Z. Marjanović, N. Aničić, S. Babarogić, Baze 

podataka, FON, Beograd, 2003. 

[5] Vladimir Blagojević, Relacione baze podataka, Klub Nikola Tesla, 

Beograd, 2001. 

[6] Jeffrey A. Hoffer, M.B. Prescott, F.R. McFadden, Modern 

Database Management, Pearson, Prentice Hall, 2005. 

[7] B. Thalheim, Fundamentals of ER Modeling, Springer Verlag, 

Berlin 

[8] Craig S. Mullins, Administracija baza podataka, Kompjuter 

biblioteka, 2003. 

- 60 -

2. O SQL-u 

SQL (Stuctiured Query Language) je standardni relacioni upitni jezik 

(ANSI - American National Standards Institute - standard). Ovaj jezik se 

koristi za pristup i manipulaciju sistemima za upravljanje bazom 

podataka (DBMS - DataBase Management System), što najčešće 

podrazumeva čitanje i izmenu podataka u različitim bazama podataka. 

Tvorcem SQL-a se smatra Chamberlin, a SQL je nastao u iBM-ovoj 

istraživačkoj laboratoriji (IBM Research Laboratori) u San Jose-u, 

Kalifornija 1974. godine. Što je na istom mestu gde je i E.F. Codd 1970 

definisao osnovne koncepte relacionog modela podataka SQL koji su bili 

osnova za dalji razvoj relacionih baza podataka. SQL je uspešno 

primenjen u sistemima za upravljanje bazom podataka kao što su MS 

Access, DB2, Informix, MS SQL Server, Oracle, Sybase itd. 

Osnovne karakteristike SQL-a: 

1. Jednostavnost i jednobraznost pri korišćenju 

Tabela (relacija) se kreira jednom izvršnom naredbom. Odmah po 

kreiranju tabela je raspoloživa za korišćenje. Svi podaci 

memorisani su u tabelama i rezultat bilo koje operacije se logički 

prikazuje u obliku tabele. 

2. Mogućnost interaktivnog i klasičnog (aplikativnog) 

programiranja 

Koristeći SQL dobijaju se odgovori na trenutne, unapred ne 

predvidene zahteve ili se SQL blokovi "ugrađuju" u klasični viši 

programski jezik (FORTRAN, COBOL. PL/I, C) omogućujući 

klasičnu obradu gde korisnik same aplikacije najčešće uopšte nije 

ni svestan da koristi SQL. 

3. Neproceduralnost (tj. proceduralnost u minimalnom stepenu). 

Ni za jedan jezik se ne može reći da je potpuno neproceduralan, 

već da je neproceduralan u većem ili manjem stepenu. SQL je u 

velikoj meri neproceduralan jer definiše ŠTA, a ne KAKO: koji 

podaci se žele, koje tabele se referenciraju i koji uslovi treba da 

budu ispunjeni, bez precizne specifikacije procedure za dobijanje 

željenih podataka. Preciznije rečeno SQL je na višem nivou 

apstrakcije nego klasični viši programski jezici, odnosno mnogi 

- 61 -

podjezici relacionih sistema za upravljanje bazama podataka koji 

se često koriste. 

Osnovne mogućnosti SQL-a su: 

• SQL omogućava pristup bazi podataka 

• SQL je jedan od ANSI standardardnih racunarskih jezika 

• SQL može da izvršava upite nad bazom podataka 

• SQL može da prikazuje podatke iz baze podataka 

• SQL može da unosi nove podatke u bazu podataka 

• SQL može da obriše postojeće zapise iz baze podataka 

• SQL može da izmeni podatke u bazi podataka 

Režimi rada 

SQL podržava dva režima rada sa BP: 

• Interaktivni: korisnik zadaje jednu po jednu SQL naredbu, preko 

tastature a rezultati se prikazuju na monitoru, pristup BP je 

ograničen jedino pravima korisnika 

• Programski (BASH): korisnik pokreće program u kome su 

ugrađene SQL naredbe, pristup BP je ograničen pored prava 

korisnika i sadržajem programa koji se pokreće 

- 62 -

3. INSTALACIJA, KONFIGURISANJE I 

POKRETANJE MySQL-a 

3.1. Proces isntalacije 

Procedura instalacije ovog pageta se kao i kod većine pokreće na 

standardni način, pokretanjem fajl setup.exe. Posle startovanja ovog fajla 

pojaviće se prozor kao na slici: 

Slika 3.1 Prvi prozor Wizard-a 

Ovo je prva stranica Setup Wizarda koji će vam pomoći da na svoj 

Windows sistem instalirate MySQL serverski program. Da bi ste 

nastavili dalje kliknite na dugme Next, posle čega će se pojaviti sledeći 

prozor kao na slici: 

- 63 -

Sika 3.2 Drugi prozor Wizard-a 

Na ovom prozoru je potrebno izabrati tip instalacije koju želite. Prva 

opcija je Typical koja je tipična i vrlo upotrebljiva za većinu korisnika pa 

je poželjno nju izabrati. Pored nje tu je i Complete instalacija koja će 

instalirati sve programe koji postoje u ovom paketu, i na kraju je opcija 

Custom kod koje možete ručno izabrati šta od komponenata želite da se 

instalira a šta ne. Izaberite Typical ako već nije izabrana i kliknite na 

dugme Next da bi nastavili instalaciju. Pojaviće se treća stranica Wizarda 

koja izgleda kao na slici: 

- 64 -

Sika 3.3 Treći prozor Wizard-a 

Da bi instalirali MySQL server kliknite na dugme Install posle čega je 

potrebno sačekati neko vreme dok se ne završi proces instalacije (ovo 

može potrajati neko vreme u zavisnosti od brzine vašeg računara). Po 

završetku instalacije pojaviće se prozor kao na slici: 

- 65 -

Sika 3.4 Četvrti prozor Wizard-a 

Ovde imamo tri opcije. Prva je da kreiramo novi account za MySQL, 

druga je da koristimo neki koji smo već ranije kreirali a treća je da 

preskočimo ovaj korak jer on nije neophodan ako ne želimo da kreiramo 

svoj account na MySQL.com-u. Ovde ćemo preskočiti ovaj korak i 

nećemo kreirati novi account, izaberite opcije Skip Sign-Up i kliknite na 

dugme Next, posle čega će se pojaviti prozor kao na slici: 

- 66 -

Sika 3.5 Peti prozor Wizard-a 

Na ovom prozoru vidimo da je proces instalacije završen i možete 

izabrati ukoliko želite da konfigurišete server (potrebno je da opcija 

Configure the MySQL Server now bude izabrana kao na slici). Ukoliko 

ne želite da sada konfigurišete server već kasnije dečekirajte ovu opciju. 

Za sada će te ovu opciju ostaviti uključenu da bi demonstrirali kako se 

konfiguriše server. Kliknitu na taster Next da bi se pojavio prvi prozor 

Wizard-a koji će vam pomoći da konfigurišete server. 

- 67 -

3.2. Konfigurisanje MySQL servera 

Ukoliko ste u toku instalacije izabrali gore pomenutu opciju ili ukoliko 

ste iz Start menija izabrali MySQL Server Instance Config Wizard 

pojaviće se prva stranica ovog Wizarda kao na slici: 

Slika 3.6 Prvi prozor Wizard-a za konfiguraciju MySQL-a 

Ovde možete primetiti da postoje dve opcije koje možete izabrati. Prva je 

Detailed Configuration čijim izborom će te moći do detalja ručno da 

podesite svoj server. Druga je Standrad Configuration koja je 

preporučljiva za većinu instalacija. Izaberite Standard Configuration i 

zatim kliknite na dugme Next posle čega će se pojaviti prozor kao na 

slici: 

- 68 -

Slika 3.7 Drugi prozor Wizard-a za konfiguraciju MySQL-a 

Ovde je potrebno da sve ostavite kako jeste, samo uključite opciju 

Include Bin Directory in Windows Path (ovo nije obavezno ali je 

poželjno da bi kasnije mogli iz komandne linije lakše da pozivate 

klijentski program). Takođe proverite da li je izabrana opcija Lanch the 

MySQL Server automatically koja znači će pri svakom pokretanju 

operativnog sistema automatski biti pokrenut i server, a zatim kliknite na 

taster Next da bi se pojavio sledeći prozor kao na slici: 

- 69 -

Slika 3.8 Treći prozor Wizard-a za konfiguraciju MySQL-a 

Ovde je vrlo bitno u polje New root password upisati šifru koju će te 

koristiti kasnije za rad sa bazom podataka i u sledećem polju Confirm 

potvrditi to jest još jednom uneti istu šifru a zatim kliknite na Next da bi 

nastavili dalje (ovde je moguće izabrati i opciju Create An Anonymous 

Account što znači da će svako moći da se loguje kao Anonymous bez 

šifre, ovo je poželjno izbegavati). Posle izbora opcije Next pojaviće se 

prozro kao na slici: 

- 70 -

Slika 3.9 Četvrti prozor Wizard-a za konfiguraciju MySQL-a 

Ovo je u stvari statusni prozor koji će prikazivati tok konfigurisanja to 

jest pojedinačnih stavki i primenu podešavanja. Da bi konfigurisali vaš 

server potrebno je izabrati dugme Execute i sačekati nekoliko trenutaka 

da se konfigurisanje završi posle čega će se ukoliko je sve u redu pojaviti 

prozor kao na slici: 

- 71 -

Slika 3.10 Peti prozor Wizard-a za konfiguraciju MySQL-a 

Ovim ste završili proces instalacije i konfigurisanja. Startujete MySQL i 

možete početi sa radom. 

- 72 -

3.3. Pokretanje MySQL-a 

Posle završene instalacije i konfigurisanja samog servera potrebno je 

pokrenuti klijentski program koji će vam omogućiti rad sa bazom 

podataka. Da bi ste startovali program idite na Start meni, zatim 

Programs, pa onda MySQL, pa MySQL Server 5.0 i na kraju MySQL 

Command Line Client posle čega će se pojaviti prozor kao na slici: 

Slika 3.11 Prvi prozor MySQL-a 

Ovde je potrebno uneti root password koji ste zadali prilikom 

instalacije, unesite šifru i pritisnite taster Enter na tastaturi posle čega će 

se pojaviti prozor kao na sledećoj slici: 

- 73 -

Slika 3.12 Prvi prozor MySQL-a 

Ukoliko je sve u redu pojaviće se prozor koji izgleda isto ovako i to znači 

da ste se upravo uspešno ulogovali i da vam je sada omogućen rad sa 

ovim SUBP-om. Sada možete izabrati neku od postojećih baza ili kreirati 

novu i raditi sa njom (izbor i kreiranje baze podataka pogledajte u delu 

DDL gde je to objašnjeno). 

Ukoliko ne znate koje se baze nalaze trenutno na sistemu to možete 

proveriti kucanjem naredbe: SHOW DATABASES; posle čega će se na 

ekranu pojaviti spisak svih postojećih baza na ovom sistemu. 

- 74 -

4. SQL TIPOVI PODATAKA 

MySQL DBMS podržava veći broj tipova podataka koje možemo svrstati 

u tri osnovne kategorije: 

• Numerički tipovi podataka 

• Vremenski tipovi podataka 

• Binarni i tekstualni tipovi podataka 

MySQL podržava i proširenja za podršku podataka većeg obima. Takođe, 

osim tipa podataka skup vrednosti se može dodatno definisati i 

korišćenjem atributa koji mogu biti opšti (npr. da je unos vrednosti 

obavezan) i specifični za određeni tip podataka (npr. Signed/Unsigned za 

tip Integer). 

4.1. Numerički tipovi podataka 

MySQL u potpunosti podržava SQL standard vezan za numeričke tipove 

podataka. U numeričke tipove podataka spadaju celobrojne vrednosti 

(INTEGER, SMALLINT, DECIMAL i NUMERIC) kao i 

aproksimativne vrednosti (FLOAT, REAL i DOUBLE PRECISION). 

Sinonim za INTEGER je INT dok je sinonim za DECIMAL DEC. 

Tip Bajtova Min. vrednost Maks. vrednost 

tinyint 1 

smallint 2 

mediumint 3 

int 4 

bigint 8 

Signed/Unsigned 

-128 127 

0 255 

-32768 32767 

0 65535 

- 75 - 

Signed/Unsigned 

-8388608 8388607 

0 16777215 

-2147483648 2147483647 

0 4294967295 

-9223372036854775808 92233720368547758 

07 

18446744073709551 

0 

615 

Tabela 4.1 Integer tipovi podataka

Najbitniji atributi numeričkih tipova podataka su "Signed/Unsigned" i 

"Zerrofil". "Signed/Unsigned" atribut označava da li će se u poljima tog 

tipa čuvati samo pozitivne ili i pozitivne i negativne vrednosti. U 

zavisnosti od ovog parametra se određuje i donja/gornja granica unetih 

vrednosti (videti tabelu 2.1.1). Parametar "Zerofill" svih vrednostima 

dodaje nule do definisane dužine (npr. unos vrednosti "4" u polje tipa 

INT(5) će se odraziti kao vrednost "00004") i automatski postavlja i 

parametar "Unsigned". 

Tipovi FLOAT i DOUBLE se koriste za predstavljanje približnih 

vrednosti. Preciznost je opcionalni parametear i ona za vrednosti od 0-23 

podrazumeva tip FLOAT a za vrednosti od 24-53 podrazumeva tip 

DOUBLE. MySql automatski podržava zaokruživanje tako da će se 

vrednost 999.00009 uneta u polje definisano kao ime_polja 

DOUBLE(5,4) sačuvati kao 999.0001. 

Tipovi DECIMAL i NUMERIC se koriste za predstavljanje tačnih 

numeričkih vrednosti. Razlika između ovih tipova i tipova FLOAT i 

DOUBLE je u tome što se kod tipova DECIMAL i NUMERIC parametar 

preciznost zahteva kao statički (npr. kurs_dinara DECIMAL(3,2)). 

4.2. Tipovi podataka vezani za datum i vreme 

U tipove podataka namenjenih skladištenju vrednosti vezanih za vreme 

spadaju: 

● 

● 

● 

● 

● 

DATETIME 

DATE 

TIME 

TIMESTAMP 

YEAR 

Svaki od navedenih tipova podataka ima sopstveni skup validnih 

vrednosti kao i “nula” vrednost koja zamenjuje unešene vrednosti koje 

nisu validne. Tip TIMESTAMP poseduje automatsko ponašanje tj. 

automatski unosi vrednost sa sistemskog časovnika. U Tabeli 2.2.1 je 

prikazan format podataka vezanih za datum i vreme. 

- 76 -

Tip podataka 

DATETIME 

DATE 

TIME 

TIMESTAMP 

YEAR 0000 

“nula” vrednost 

'0000-00-00 00:00:00' 

'0000-00-00' 

'00:00:00' 

'0000-00-00 00:00:00' 

Tabela 4.2 – Format podataka vezanih za datum i vreme 

Navedeni tipovi podataka vezani za datum i vreme nemaju specifične 

parametre osim tipova TIMESTAMP i YEAR koji mogu imati parametar 

“length”. 

Podrazumevana vrednost parametar “length” kod tipa TIMESTAMP je 

14 a može biti i dodatno navedena: 

● 14 (format YYYYMMDDHHMMSS) 

● 12 (format YYYYMMDDHHMM) 

● 10 (format YYYYMMDDHH) 

● 8 (format YYYYMMDD) 

● 6 (format YYYYMM) 

● 4 (format YYYY) 

● 2 (format YY) 

Podrazumevana vrednost parametar “length” kod tipa YEAR je 4 a može 

biti i dodatno navedena kao vrednost 4 (format YYYY) ili 2 (format 

YY). U slučaju kada je parametar “length” postavljen na vrednost 4 kod 

YEAR tipa podataka, unešene vrednosti u opsegu 00-69 se konvertuju u 

2000-2069 dok se vrednosti 70-99 konvertuju u 1970-1999. 

4.3. Binarni i tekstualni tipovi podataka 

U tipove podataka namenjenih skladištenju binarnih i tekstualnih 

vrednosti spadaju: 

● 

● 

● 

● 

CHAR i VARCHAR 

BINARY i VARBINARY 

BLOB i TEXT 

ENUM i SET 

- 77 -

CHAR i VARCHAR tipovi podataka su namenjeni za skladištenje kraćih 

nizova karaktera. Oba tipa imaju parametar “length” (npr. ime 

CHAR(20), prezime VARCHAR(30)) koji kod CHAR tipa može biti 

numerička vrednost u opsegu od 0 do 256 a kod VARCHAR tipa od 0 do 

65.536. Osim razlike u dužini stringa koji se skladišti, osnovna razlika 

između između ovih tipova je način na koji se podaci skladište u bazi. 

Naime, vrednost parametra “length” se kod tipa CHAR koristi statički tj. 

razlika između maksimalne dužine i unete dužine stringa se popunjava 

znakom razmaka. Kod VARCHAR tipa se dužina prilagođava unetoj 

dužini stringa. 

BINARY i VARBINARY tipovi su veoma slični CHAR i VARCHAR 

tipovima sa tom razlikom što su BINARY i VARBINARY tipovi 

namenjeni skladištenju binarnih podataka. Ova dva tipa podataka su 

namenjena uglavnom za skladištenje manjih količina podataka. Za 

skladištenje fajlova u bazi podataka se radije koristi BLOB tip podataka. 

BLOB tip podataka (Binary Large OBject) i njegove podvarijante 

(TINYBLOB, BLOB, MEDIUMBLOB, i LONGBLOB) su namenjene 

za skladištenje binarnih nizova. TEXT tip podataka i njegove 

podvarijante (TINYTEXT, TEXT, MEDIUMTEXT, i LONGTEXT) su 

namenjene za skladištenje nizova karaktera različite veličine. BLOB i 

TEXT tipovi podataka ne mogu imati "default" vrednosti. 

ENUM tip podataka je namenjen za skladištenje tekstualnih vrednosti s 

tom razlikom da se vrednosti koje se unose moraju biti na listi vrednosti 

koja se kreira pri definisanju polja (npr. godina ENUM("prva", "druga", 

"treca")). Lista dozvoljenih elemenata kod ENUM tipa podataka je 

ograničena na maksimalno 65.536 elemenata. SET tip podataka je sličan 

ENUM tipu podataka s tom razlikom da je lista dozvoljenih elemenata 

ograničena na 64 elementa kao i da postoje određene razlike pri 

indeksiranju elemenata liste. 

- 78 -

4.4. Zahtevi pri skladištenju 

Numerički tipovi: 

Tip podataka 

Zahtev pri skladištenju 

TINYINT 

1 bajt 

SMALLINT 

2 bajta 

MEDIUMINT 

3 bajta 

INT, INTEGER 

4 bajta 

BIGINT 

8 bajtova 

FLOAT(p) 4B za 0

Tip podataka 

Zahtev pri skladištenju 

M

tekstualnog tipa podatka umesto vremenskog onemogućava funkcija 

vezanih za vremenski tip podatka. Međutim, odabir INTEGER tipa u 

ovakvim situacijama nije redak slučaj jer se izgubljena funkcionalnost 

DMBS-a nadoknađuje korišćenjem nekog od programskih jezika koji 

imaju mogućnost rada sa pomenutim DBMS-om. 

Takođe, pri izboru tipa podataka treba imati u vidu i zahteve za 

skladištenjem određenih tipova kao i brzinu rada. 

4.6. Sinhronizacija tipova podataka sa drugim DBMS 

sistemima 

Da bi se olakšalo importovanje modela rađenih za druge DBMS sisteme 

u MySQL DBMS, MySQL podržava sledeće mapiranje tipova: 

Ostali DBMS 

BOOL 

BOOLEAN 

CHAR VARYING(M) 

DEC 

FIXED 

FLOAT4 

FLOAT8 

INT1 

INT2 

INT3 

INT4 

INT8 

LONG VARBINARY 

LONG VARCHAR 

LONG 

MIDDLEINT 

NUMERIC 

MySql DBMS 

TINYINT 

TINYINT 

VARCHAR(M) 

DECIMAL 

DECIMAL 

FLOAT 

DOUBLE 

TINYINT 

SMALLINT 

MEDIUMINT 

INT 

BIGINT 

MEDIUMBLOB 

MEDIUMTEXT 

MEDIUMTEXT 

MEDIUMINT 

DECIMAL 

Tabela 4.3 Mapiranje tipova za sinhronizaciju sa ostalim DBMS 

sistemima 

- 81 -

U praksi ovo znači da je moguće iskoristiti strane definicije tipova 

(navedenih u levoj koloni) za kreiranje tabela s tim da će se one 

automatski prevesti u MySql tipove podataka (navedene u desnoj koloni). 

4.7. Unos različitih tipova podataka 

U zavisnosti od tipa podataka, različiti tipovi podataka imaju različit 

način unosa pomoću SUBP-a u bazu podataka. 

• Numerički tipovi podataka 

Unose se na klasičan način, na primer: 

INSERT INTO Artikl 

(Magacin_rb, Naziv, Cena, Kolicina, ZemljaPorekla) 

VALUES 

(123, 'Artikl br. 1', 199.99, 100, 'Germany'); 

U prethodnom primeru polja Magacin_rb, Cena i Količina su 

numeričkog tipa i unose se na klasičan način, bez ikakvih specijalnih 

znakova. 

• Vremenski tipovi podataka 

Unose se na klasičan način, na primer: 

INSERT INTO Magacin 

(Magacin_rb, Naziv, Cena, Datum) 

VALUES 

(12, 'Disketa', 59.99, 12/09/2005); 

U prethodnom primeru polje Datum je vremenskog tipa. 

• Binarni i tekstualni tipovi podataka 

Unose se obavezno između jednostrukih znakova novoda, na primer: 



VALUES 


U prethodnom primeru polja Naziv i ZamljaPorekla su tekstualnog tipa 

i unose se između jednostrukih znakova navoda. 

- 82 -

5. DDL (Data Definition Language) 

5.1. Kreiranje baze podataka 

Funkcija kreiranja baze podataka putem SUBP-a se odnosi na kreiranje 

nove prazne baze sa svim potrebnim elementima da je posle toga moguć 

rad sa njom. Kreiranje baze podataka se u SQL jeziku vrši pomoću 

naredbe CREATE DATABASE. 

CREATE {DATABASE | SCHEMA} [IF NOT EXISTS] db_name 

[create_specification [, create_specification] ...] 

create_specification: 

[DEFAULT] CHARACTER SET charset_name 

| [DEFAULT] COLLATE collation_name 

Slika 5.1 Dokumentovana struktura naredbe CREATE DATABASE 

Da bi se kreirala baza podataka u skladu sa strukturom naredbe potrebno 

je ukucati sledeće: 

CREATE DATABASE PRODAJA; 

Ovom naredbom kreirana je nova prazna baza podataka pod imenom 

PRODAJA. Sada je moguće koristiti ovu bazu podataka za dalji rad. Sve 

što je potrebno jeste izabrati bazu sa kojom želite da radite, samim 

kreiranjem baze ne podrazumeva se da vi automatski hoćete sa njom da 

nastavite da radite pa je zato potrebno ukucati sledeću naredbu: 

USE PROBA; 

Ovom naredbom izabrali smo bazu podataka pod imenom PROBA sa 

kojom želimo da radimo (ovo je analogno kada u nekom programu 

izaberemo opciju Open pa izaberemo određeni fajl sa kojim želimo da 

radimo). 

- 83 -

5.2. Kreiranje tebele u bazi podataka 

Funkcija kreiranja nove tabele u bazi podataka putem SUBP-a se odnosi 

na kreiranje nove prazne tabele u bazi podataka. Kreiranje nove tabele u 

bazi podataka se u SQL jeziku vrši pomoću naredbe CREATE TABLE. 

CREATE [TEMPORARY] TABLE [IF NOT EXISTS] tbl_name 

[(] LIKE old_tbl_name [)]; 

create_definition: 

column_definition 

| [CONSTRAINT [symbol]] PRIMARY KEY [index_type] 

(index_col_name,...) 

| KEY [index_name] [index_type] (index_col_name,...) 

| INDEX [index_name] [index_type] (index_col_name,...) 

| [CONSTRAINT [symbol]] UNIQUE [INDEX] 

[index_name] [index_type] (index_col_name,...) 

| [FULLTEXT|SPATIAL] [INDEX] [index_name] 

(index_col_name,...) 

| [CONSTRAINT [symbol]] FOREIGN KEY 

[index_name] (index_col_name,...) 

[reference_definition] 

| CHECK (expr) 

column_definition: 

col_name type [NOT NULL | NULL] [DEFAULT default_value] 

[AUTO_INCREMENT] [[PRIMARY] KEY] [COMMENT 'string'] 


type: 

TINYINT[(length)] [UNSIGNED] [ZEROFILL] 

| SMALLINT[(length)] [UNSIGNED] [ZEROFILL] 

| MEDIUMINT[(length)] [UNSIGNED] [ZEROFILL] 

| INT[(length)] [UNSIGNED] [ZEROFILL] 

| INTEGER[(length)] [UNSIGNED] [ZEROFILL] 

| BIGINT[(length)] [UNSIGNED] [ZEROFILL] 

| REAL[(length,decimals)] [UNSIGNED] [ZEROFILL] 

| DOUBLE[(length,decimals)] [UNSIGNED] [ZEROFILL] 

| FLOAT[(length,decimals)] [UNSIGNED] [ZEROFILL] 

| DECIMAL(length,decimals) [UNSIGNED] [ZEROFILL] 

| NUMERIC(length,decimals) [UNSIGNED] [ZEROFILL] 

| DATE 

| TIME 

| TIMESTAMP 

| DATETIME 

| CHAR(length) [BINARY | ASCII | UNICODE] 

| VARCHAR(length) [BINARY] 

- 84 -

| TINYBLOB 

| BLOB 

| MEDIUMBLOB 

| LONGBLOB 

| TINYTEXT 

| TEXT 

| MEDIUMTEXT 

| LONGTEXT 

| ENUM(value1,value2,value3,...) 

| SET(value1,value2,value3,...) 

| spatial_type 

index_col_name: 

col_name [(length)] [ASC | DESC] 

reference_definition: 

REFERENCES tbl_name [(index_col_name,...)] 

[MATCH FULL | MATCH PARTIAL | MATCH SIMPLE] 

[ON DELETE reference_option] 

[ON UPDATE reference_option] 

reference_option: 

RESTRICT | CASCADE | SET NULL | NO ACTION | SET DEFAULT 

Slika 5.2 Dokumentovana struktura naredbe CREATE TABLE 

Ukucajte sledeće primere i napravićete nekoliko tabela u bazi podataka 

PRODAJA koja je kreirana u prvom primeru. 

CREATE TABLE Artikl ( 

rb INTEGER UNSIGNED NOT NULL AUTO_INCREMENT, 

Magacin_rb INTEGER UNSIGNED NOT NULL, 

Naziv VARCHAR(255) NULL, 

Cena FLOAT NULL, 

Kolicina INTEGER UNSIGNED NOT NULL DEFAULT 0, 

ZemljaPorekla VARCHAR(50) NULL, 

PRIMARY KEY(rb), 

INDEX Artikl_FKIndex1(Magacin_rb) 

); 

CREATE TABLE Dobavljac ( 


Naziv VARCHAR(255) NOT NULL, 

Adresa VARCHAR(255) NULL, 

Telefon VARCHAR(30) NULL, 

PRIMARY KEY(rb) 

); 

- 85 -

CREATE TABLE Dobavljac_Artikl ( 

Dobavljac_rb INTEGER UNSIGNED NOT NULL, 

Artikl_rb INTEGER UNSIGNED NOT NULL, 

PRIMARY KEY(Dobavljac_rb, Artikl_rb), 

INDEX Dobavljac_has_Artikl_FKIndex1(Dobavljac_rb), 

INDEX Dobavljac_has_Artikl_FKIndex2(Artikl_rb) 

); 

CREATE TABLE Kupac ( 


Artikl_rb INTEGER UNSIGNED NOT NULL, 

Ime VARCHAR(25) NOT NULL, 

Prezime VARCHAR(25) NOT NULL, 

Adresa VARCHAR(50) NOT NULL, 

Telefon VARCHAR(30) NOT NULL, 

email VARCHAR(30) NULL, 

PRIMARY KEY(rb), 

INDEX Kupac_FKIndex1(Artikl_rb) 

); 

CREATE TABLE Magacin ( 


Adresa VARCHAR(50) NOT NULL, 

Telefon VARCHAR(30) NOT NULL, 

Kapacitet INTEGER UNSIGNED NOT NULL DEFAULT 0, 

PRIMARY KEY(rb) 

); 

U prethodnim primerima ukucali ste naredbe kojima je kreirano pet 

različitih tabela u bazi podataka PRODAJA koje ćemo koristiti i u 

daljim primerima za vežbanje. 

- 86 -

5.3. Naredbe za definisanje podataka 

Omogućuju definisanje resursa relacione baze podataka. Pod 

resursima BP se najčešće podrazumevaju: 

1. struktura BP, 

2. tabele, 

3. atributi, 

4. tipovi podataka, 

5. ograničenja, 

6. pomoćni indeksi za direktan pristup itd. 

Efikasan sistem za upravljanje bazom podataka SUBP-a treba da omogući 

da izvršimo sledeće operacije: 

1. kreiranje baze podataka 

2. kreiranje tebele baze podataka 

3. kreiranje indeksa nad kombinacijom kolona tabele 

4. kreiranje virtuelne tabele - "pogleda" 

5. izmena definicije tabele 

6. izmena pogleda u bazi podataka 

7. promena imena tabeli u bazi podataka 

8. brisanje tabele iz baze podataka 

9. uklanjanje indeksa iz tabele 

10. uklanjanje baze podataka 

- 87 -

5.4. Kreiranje indeksa u bazi podataka 

Funkcija kreiranja indeksa u tabeli u baze podataka putem SUBP-a se 

odnosi na kreiranje novog indeksa u tabeli u bazi podataka (iako se on 

uglavnom kreira pri samom kreiranju tabela baze podataka (pogledajte 

prethodne primere gde će te primetiti da se često na kraju navodi 

primarni ključ i ako postoje i ostali indeksi), koji će omogućiti lakše 

pretraživanje i ostale funkcije koje se dobijaju indeksiranjem nekog od 

polja u tabeli baze podataka. Kreiranje novog indeksa u tabele baze 

podataka se u SQL jeziku vrši pomoću naredbe CREATE INDEX. 

CREATE [UNIQUE|FULLTEXT|SPATIAL] INDEX index_name 

[USING index_type] 

ON tbl_name (index_col_name,...) 

index_col_name: 

col_name [(length)] [ASC | DESC] 

Slika 5.3 Dokumentovana struktura naredbe CREATE INDEX 

Kreiraćemo indeks u tabeli Magacin nad poljem Telefon (strukturu 

tabele pogledajte tamo gde je ona kreirana) sledećom naredbom: 

CREATE INDEX K2 ON Magacin(Telefon); 

- 88 -

5.5. Kreiranje virtuelne tabele - "pogleda" 

Funkcija kreiranja pogleda (VIEW) u bazi podataka putem SUBP-a se 

odnosi na kreiranje pogleda tj. virtualne tabele koja se koristi u 

slučajevima kada se često izvršavana neki isti upit nad određenom 

tabelom ili više tabela u bazi podataka. Tada se kreira pogled tj. view koji 

se kasnije koristi u radu sa bazom podataka. Kreiranje pogleda bazi 

podataka se u SQL jeziku vrši pomoću naredbe CREATE VIEW. 

CREATE [OR REPLACE] [ALGORITHM = {UNDEFINED | MERGE | 

TEMPTABLE}] 

VIEW view_name [(column_list)] 

AS select_statement 

[WITH [CASCADED | LOCAL] CHECK OPTION] 

Slika 5.4 Dokumentovana struktura naredbe CREATE VIEW 

Kao što u gore navedenoj strukturi možete primetiti da ovde postoji 

select_statement što je u stvari SELECT naredba koja je posebno i 

detaljno objašnjena u četvrtom delu o DML-u a ovde neće biti više reči o 

tome (za više informacija pogledajte poglavlje 4.3 gde će te videti 

detaljno objašnjenje ove naredbe i svih njenih opcija. 

Kreiraćemo pogled nad tabelom magacin (najjednostavnijim oblikom 

SELECT naredbe) koji će prikazivati sve podatke koji se nalaze u 

istoimenoj tabeli sledećom naredbom: 

CREATE VIEW SPISAK AS SELECT * FROM MAGACIN; 

- 89 -

5.6. Izmena definicije tabele 

Funkcija izmene tabele u bazi podataka putem SUBP-a se odnosi na 

dodavanje, uklanjanje i modifikovanje kolona u tabeli baze podataka. 

Prethodno navedene operacije nad tabelom u bazi podataka se u SQL 

jeziku vrši pomoću jedinstvene naredbe ALTER TABLE: 

ALTER [IGNORE] TABLE tbl_name 

alter_specification [, alter_specification] ... 

alter_specification: 

ADD [COLUMN] column_definition [FIRST | AFTER col_name ] 

| ADD [COLUMN] (column_definition,...) 

| ADD INDEX [index_name] [index_type] (index_col_name,...) 

| ADD [CONSTRAINT [symbol]] 

PRIMARY KEY [index_type] (index_col_name,...) 


UNIQUE [index_name] [index_type] (index_col_name,...) 

| ADD [FULLTEXT|SPATIAL] [index_name] (index_col_name,...) 


FOREIGN KEY [index_name] (index_col_name,...) 


| ALTER [COLUMN] col_name {SET DEFAULT literal | DROP DEFAULT} 

| CHANGE [COLUMN] old_col_name column_definition 

[FIRST|AFTER col_name] 

| MODIFY [COLUMN] column_definition [FIRST | AFTER col_name] 

| DROP [COLUMN] col_name 

| DROP PRIMARY KEY 

| DROP INDEX index_name 

| DROP FOREIGN KEY fk_symbol 

| DISABLE KEYS 

| ENABLE KEYS 

| RENAME [TO] new_tbl_name 

| ORDER BY col_name 

| CONVERT TO CHARACTER SET charset_name [COLLATE 

collation_name] 

| [DEFAULT] CHARACTER SET charset_name [COLLATE collation_name] 

| DISCARD TABLESPACE 

| IMPORT TABLESPACE 

| table_options 

Slika 5.5 Dokumentovana struktura naredbe ALTER TABLE 

- 90 -

U zavisnosti od toga šta želimo da promenimo u tabeli, koristićemo 

različite oblike prethodno navedene naredbe u strukturi koja je prikazana. 

Za dodavanje nove kolone koristi se ADD: 

ALTER TABLE Kupac 

ADD ime_oca CHAR(25); 

Za uklanjanje kolone iz tabele koristi se DROP: 


DROP ime_oca; 

Za izmenu svojstava kolone iz tabele koristi se MODIFY: 


MODIFY email VARCHAR(40); 

- 91 -

5.7. Izmena pogleda u bazi podataka 

Funkcija izmene pogleda u bazi podataka putem SUBP-a se odnosi na 

izmenu pogleda koji je prethodno kreiran u bazi podataka. Izmena 

pogleda bazi podataka se u SQL jeziku vrši pomoću naredbe ALTER 

VIEW. 

ALTER [ALGORITHM = {UNDEFINED | MERGE | TEMPTABLE}] 

VIEW view_name [(column_list)] 

AS select_statement 

[WITH [CASCADED | LOCAL] CHECK OPTION] 

Slika 5.6 Dokumentovana struktura naredbe ALTER VIEW 

Primenićemo gore navedenu naredbu da bi promenili pogled pod 

nazivom SPISAK tako da prikazuje sve iz tabele Dobavljač a ne 

Magacin kako je ranije bilo, u skladu sa prethodno navedenom 

strukturom potrebno je ukucati: 

ALTER VIEW SPISAK AS SELECT * FROM Dobavljac; 

- 92 -

5.8. Promena imena tabele u bazi podataka 

Funkcija promene imena tabele u bazi podataka putem SUBP-a se odnosi 

na promenu inema neke od tabela koja je prethodno kreirana u bazi 

podataka. Izmena imena tabele u bazi podataka se u SQL jeziku vrši 

pomoću naredbe RENAME TABLE. 

RENAME TABLE tbl_name TO new_tbl_name 

[, tbl_name2 TO new_tbl_name2] ... 

Slika 5.7 Dokumentovana struktura naredbe RENAME TABLE 

Iskoristićemo prethodno opisanu naredbu da bi promenili ime tabele 

Kupac u Klijent, u skladu sa prethodnom strukturom potrebno je ukucati: 

RENAME TABLE Kupac TO Klijent; 

- 93 -

5.9. Brisanje tabele iz baze podataka 

Funkcija brisanja tabele iz baze podataka putem SUBP-a se odnosi na 

uklanjenje neke od tabela koja je prethodno kreirana u bazi podataka tako 

da ona više fizički ne postoji u bazi podataka.. Ovde je potrebno uočiti 

bitnu razliku između naredbe DROP TABLE i naredbe DELETE 

FROM TABLE. Naredbom DROP TABLE briše se tabela iz baze 

podataka (napomena: korišćenjem ove naredbe nad tabelom u kojoj se 

nalaze podaci doći će do gubljenja tih podataka) dok se naredbom 

DELETE FROM TABLE brišu se svi podaci iz tabele ali se prazna 

tabela i dalje čuva u bazi podataka tako da se kasnije ponovo može 

koristiti. Uklanjanje tabele u bazi podataka se u SQL jeziku vrši pomoću 

naredbe DROP TABLE. 

DROP [TEMPORARY] TABLE [IF EXISTS] 

tbl_name [, tbl_name] ... 

[RESTRICT | CASCADE] 

Slika 5.8 Dokumentovana struktura naredbe DROP TABLE 

Korišćenjem prethodno navedene naredbe uklonićemo tabelu Klijent iz 

baze podataka, u skladu sa prethodno navedenost strukturom potrebno je 

ukucati: 

DROP TABLE Klijent; 

- 94 -

5.10. Uklanjanje indeksa iz tabele 

Funkcija uklanjanja indeksa iz tabele u bazi podataka putem SUBP-a se 

odnosi na uklanjenje indeksa u nekoj od tabela koji je prethodno kreiran 

u bazi podataka. Uklanjanje indeksa u nekoj od tabele u bazi podataka se 

u SQL jeziku vrši pomoću naredbe DROP INDEX. 

DROP INDEX index_name ON tbl_name 

Slika 5.9 Dokumentovana struktura naredbe DROP INDEX 

Korišćenjem prethodne naredbe uklonićemo indeks pod nazivom K2, 

koji je kreiran nad tabelom Magacin, u skladu sa prethodno navedenom 


DROP INDEX K2 ON Magacin; 

- 95 -

5.11. Uklanjanje baze podataka 

Funkcija uklanjanja baze podataka putem SUBP-a se odnosi na 

uklanjenje kompletne baze podataka koja je prethodno kreirana (Ovom 

naredbom uklanjamo čitavu bazu podataka i sve njene resurse (tabele, 

atribute, tipove podataka, ograničenja, indekse itd.)). Uklanjanje baze 

podataka se u SQL jeziku vrši pomoću naredbe DROP DATABASE. 

DROP {DATABASE | SCHEMA} [IF EXISTS] db_namež 

Slika 5.10 Dokumentovana struktura naredbe DROP DATABASE 

Korišćenjem prethodne naredbe obrisaćemo čitavu bazu podataka koju 

smo na početku kreirali (PAŽNJA: posle izvršenja ove naredbe baza će 

biti uništena i dalji rad neće biti moguć), u skladu sa gore navedenom 


DROP DATABASE PRODAJA; 

- 96 -

6. DML (Data Manipulation Language) 

6.1. Manipulisanja podacima 

Osnovni razlog korišćenja Sistema za Upravljanje Bazama 

Podataka (SUBP) je jednostavan i lak rad sa podacima koji se nalaze u 

bazi podataka. Pod manipulisanjem (rukovanjem) podacima se 

podrazumeva: 

● 

● 

● 

● 

Unos (dodavanje) podataka 

Pregled (korišćenje) podataka 

Izmena podataka 

Uklanjanje podataka 

Efikasnost sistema za upravljanje bazama podataka (SUBP) se može 

meriti preko sledećih kriterijuma: 

● 

● 

● 

● 

● 

● 

jednostavnost upotrebe 

preciznost podataka 

održavanje integriteta podataka 

brzina rada (izvršavanja upita) 

podržana količina podataka u bazi 

specifične funkcije i mogućnosti 

- 97 -

6.2. Unos podataka 

Funkcija unosa podataka u bazu putem SUBP-a se odnosi na unos 

podataka u neku (jednu ili više) od tabela u bazi podataka. Unos 

podataka se u SQL jeziku vrši pomoću naredbe INSERT. 

INSERT [LOW_PRIORITY | DELAYED | HIGH_PRIORITY] [IGNORE] 

[INTO] tbl_name [(col_name,...)] 

VALUES ({expr | DEFAULT},...),(...),... 

[ ON DUPLICATE KEY UPDATE col_name=expr, ... ] 

Slika 7.1 Dokumentovana struktura naredbe INSERT 

Da bi ste u tabelu Artikl uneli novi zapis, u skladu sa strukturom naredbe 

INSERT, to možete uraditi na sledeća dva načina: 



VALUES 


ili 


VALUES 

(1, 123, 'Artikl br. 1', 199.99, 100, 'Germany'); 

Postoje dve osnovne razlike između ove dve navedene varijante: 

● U prvoj varijanti smo pre vrednosti koje želimo da unesemo u 

tabelu Artikl naveli kolone u koje želimo da smestimo te 

vrednosti dok u drugoj varijanti nismo eksplicitno navodili imena 

kolona već smo samo naveli vrednosti po redosledu u kom se 

kolone nalaze u tabeli. 

● U drugoj varijanti smo zadali vrednost i za polje rb da bi smo 

ispoštovali broj i redosled kolona pošto ih nismo eksplicitno 

naveli. Međutim, na ovaj način smo izgubili funkcionalnost 

parametra AUTO_INCREMENT koji je postavljen na ovu 

kolonu. 

- 98 -

Druga varijanta predstavlja kraći oblik naredbe koji nije poželjno koristiti 

iz sledećih razloga: 

● 

● 

● 

Gubi se funkcionalnost parametra AUTO_INCREMENT i 

DEFAULT. 

Ukoliko naredbu u ovakvom obliku sačuvamo u nekoj internoj ili 

eksternoj proceduri, nakon izmene tabele (dodavanja/uklanjanja 

neke od kolona) ta procedura neće biti validna. 

Moraju se unositi vrednosti za sva polja i to u odgovarajućem 

redosledu. 

Na prethodno opisan način uneti i sledeće podatke: 

+----+------------+--------------+--------+----------+---------------+ 

| rb | Magacin_rb | Naziv | Cena | Kolicina | ZemljaPorekla | 

+----+------------+--------------+--------+----------+---------------+ 

| 2 | 124 | Artikl br. 2 | 299.99 | 102 | Serbian | 

+----+------------+--------------+--------+----------+---------------+ 

+----+------------+--------------+--------+----------+---------------+ 

| 3 | 127 | Artikl br. 3 | 190.00 | 170 | USA | 

+----+------------+--------------+--------+----------+---------------+ 

+----+------------+--------------+--------+----------+---------------+ 

| 4 | 129 | Artikl br. 4 | 599.05 | 340 | Germany | 

+----+------------+--------------+--------+----------+---------------+ 

+----+------------+--------------+--------+----------+---------------+ 

| 5 | 132 | Artikl br. 5 | 179.97 | 140 | Switzerland | 

+----+------------+--------------+--------+----------+---------------+ 

+----+------------+--------------+--------+----------+---------------+ 

| 6 | 135 | Artikl br. 6 | 397.00 | 390 | France | 

+----+------------+--------------+--------+----------+---------------+ 

+----+------------+--------------+--------+----------+---------------+ 

| 7 | 137 | Artikl br. 7 | 269.07 | 250 | Dansk | 

+----+------------+--------------+--------+----------+---------------+ 

To ćemo uraditi uz pomoć sledećih naredbi: 



VALUES 

(124, 'Artikl br. 2', 299.99, 103, 'Serbian'); 



VALUES 

(127, 'Artikl br. 3', 190.00, 170, 'USA'); 

- 99 -



VALUES 




VALUES 

(132, 'Artikl br. 5', 179.97, 140, 'Switzerland'); 



VALUES 

(135, 'Artikl br. 6', 397.00, 390, 'France'); 



VALUES 

(137, 'Artikl br. 7', 269.07, 250, 'Dansk'); 

- 100 -

6.3. Pregled podataka 

Funkcija pregleda podataka u bazi putem SUBP-a se odnosi na uzimanje 

podataka iz neke (jedne ili više) od tabela u bazi podataka. Pregled 

podataka se u SQL jeziku vrši pomoću naredbe SELECT. 

SELECT 

[ALL | DISTINCT | DISTINCTROW ] 

[HIGH_PRIORITY] 

[STRAIGHT_JOIN] 

[SQL_SMALL_RESULT] 

[SQL_BIG_RESULT] 

[SQL_BUFFER_RESULT] 

[SQL_CACHE | SQL_NO_CACHE] [SQL_CALC_FOUND_ROWS] 

select_expr, ... 

[FROM table_references 

[WHERE where_condition] 

[GROUP BY {col_name | expr | position} 

[ASC | DESC], ... [WITH ROLLUP]] 

[HAVING where_condition] 

[ORDER BY {col_name | expr | position} 

[ASC | DESC], ...] 

[LIMIT {[offset,] row_count | row_count OFFSET 

offset}] 

[PROCEDURE procedure_name(argument_list)] 

[INTO OUTFILE 'file_name' export_options 

| INTO DUMPFILE 'file_name' 

| INTO @var_name [, @var_name]] 

[FOR UPDATE | LOCK IN SHARE MODE]] 

Slika 7.2 Dokumentovana struktura naredbe SELECT 

Da bi smo izvršili pregled svih podataka iz tabele Artikl iskoristićemo 

najosnovniji oblik naredbe SELECT: 

SELECT * FROM Artikl; 

- 101 -

Ovom naredbom smo preuzeli sve podatke (sve zapise sa svim 

kolonama) iz tabele Artikl. 

+----+------------+--------------+--------+----------+---------------+ 


+----+------------+--------------+--------+----------+---------------+ 


| 2 | 124 | Artikl br. 2 | 299.99 | 102 | Srbija | 

| 3 | 127 | Artikl br. 3 | 190 | 170 | USA | 



| 6 | 135 | Artikl br. 6 | 397 | 390 | France | 


+----+------------+--------------+--------+----------+---------------+ 

7 rows in set (0.00 sec) 

Identična naredba (tj. naredba sa identičnim rezultatom) u ovom slučaju 

bi bila: 

SELECT rb, Magacin_rb, Naziv, Cena, Kolicina, ZemljaPorekla 

FROM Artikl; 

Iako su rezultati isti: 

+----+------------+--------------+--------+----------+---------------+ 


+----+------------+--------------+--------+----------+---------------+ 



| 3 | 127 | Artikl br. 3 | 190 | 170 | USA | 





+----+------------+--------------+--------+----------+---------------+ 


razlika između ove i prethodne naredbe je u tome što smo u prethodnoj 

naredbi koristili simbol '*' da bi smo označili sve kolone (sva polja 

zapisa). Ukoliko želimo da iz prikaza izbacimo kolonu rb, potrebno je 

samo da je izostavimo iz liste kolona: u ovom slučaju bi bila: 

SELECT Magacin_rb, Naziv, Cena, Kolicina, ZemljaPorekla 

FROM Artikl; 

- 102 -

Rezultat ove naredbe je isti kao i kod prethodne naredbe ali je izostavljen 

parametar rb: 

+------------+--------------+--------+----------+---------------+ 

| Magacin_rb | Naziv | Cena | Kolicina | ZemljaPorekla | 

+------------+--------------+--------+----------+---------------+ 

| 123 | Artikl br. 1 | 199.99 | 100 | Germany | 

| 124 | Artikl br. 2 | 299.99 | 102 | Srbija | 

| 127 | Artikl br. 3 | 190 | 170 | USA | 

| 127 | Artikl br. 4 | 599.05 | 340 | Germany | 

| 132 | Artikl br. 5 | 179.97 | 140 | Switzerland | 

| 135 | Artikl br. 6 | 397 | 390 | France | 

| 137 | Artikl br. 7 | 269.07 | 250 | Dansk | 

+------------+--------------+--------+----------+---------------+ 


Rezultate možemo sortirati vertikalno i horizontalno. Vertikalno 

sortiranje se izvodi preko navođenja kolona u redosledu u kom želimo da 

se prikazuju parametri zapisa: 

SELECT Kolicina, Cena, Naziv, Magacin_rb, ZemljaPorekla 

FROM Artikl; 

U rezultat ove naredbe: 

+----------+--------+--------------+------------+---------------+ 

| Kolicina | Cena | Naziv | Magacin_rb | ZemljaPorekla | 

+----------+--------+--------------+------------+---------------+ 

| 100 | 199.99 | Artikl br. 1 | 123 | Germany | 

| 102 | 299.99 | Artikl br. 2 | 124 | Srbija | 

| 170 | 190 | Artikl br. 3 | 127 | USA | 

| 340 | 599.05 | Artikl br. 4 | 127 | Germany | 

| 140 | 179.97 | Artikl br. 5 | 132 | Switzerland | 

| 390 | 397 | Artikl br. 6 | 135 | France | 

| 250 | 269.07 | Artikl br. 7 | 137 | Dansk | 

+----------+--------+--------------+------------+---------------+ 


ulaze svi zapisi vertikalno poređani po redosledu u kom su unošeni u 

tabelu ali je redosled njihovih parametara promenjen u Kolicina, Cena, 

Naziv, Magacin_rb, ZemljaPorekla. 

Horizontalno sortiranje se vrši zadavanjem jedne ili više kolona na 

osnovu čijeg sadržaja će sortiranje biti obavljeno u zadatom smeru: 

SELECT * FROM Artikl ORDER BY ZemljaPorekla ASC; 

- 103 -

U rezultat ove naredbe: 

+----+------------+--------------+--------+----------+---------------+ 


+----+------------+--------------+--------+----------+---------------+ 







| 3 | 127 | Artikl br. 3 | 190 | 170 | USA | 

+----+------------+--------------+--------+----------+---------------+ 


ulaze svi zapisi sortirani po parametru ZemljaPorekla u rastućem 

redosledu. Ukoliko želimo da zapise poređamo u opadajućem redosledu 

parametar ASC ćemo zameniti sa DESC. 

Osim vertikalnog ograničavanja rezultata (ograničavanja 

kolona/parametara zapisa koji ulaze u rezultat) SQL jezik podržava i 

horizontalno ograničavanje (ograničavanje zapisa koji ulaze u rezultat) 

preko sledećih parametara naredbe SELECT: 

1. WHERE 

2. DISTINCT 

3. LIMIT 

4. GROUP BY / HAVING 

- 104 -

6.3.1. Klauzula WHERE 

Ova klauzula se koristi za zadavanje odredjenog uslova koji zapis mora 

da ispuni da bi ušao u rezultat: 

SELECT * FROM Artikl 

WHERE rb=5; 

Ovakvim korišćenje WHERE klauzule smo rezultat ograničili samo na 

zapise kod kojih je parametar rb (vrednost u koloni rb) jednak 1: 

+----+------------+--------------+--------+----------+---------------+ 


+----+------------+--------------+--------+----------+---------------+ 


+----+------------+--------------+--------+----------+---------------+ 

1 row in set (0.00 sec) 

Osim poređenja po numeričkoj jednakosti moguće je koristiti i sledeće 

numeričke operatore: 

EEN 

= SELECT * FROM Artikl WHERE 

rb=1; 

SELECT * FROM Artikl WHERE 

rb1; 

< SELECT * FROM Artikl WHERE 

rb SELECT * FROM Artikl WHERE 

rb>1; 

=1; 

BETW 

SELECT * FROM Artikl WHERE rb 

BETWEEN 1 AND 5; 

LIKE SELECT * FROM Artikl WHERE 

Naziv LIKE 'Artik%'; 

Jednako 

Nije jednako 

Veće od 

Manje od 

Veće ili jednako 

Manje ili 

jednako 

Između dve 

vrednosti 

SIMBOLIČK 

O POREĐENJE 

IN 

SELECT * FROM Artikl WHERE rb 

IN (1,3,5); 

Univerzalno 

poređenje 

- 105 -

Dodatna objašnjenja: 

- Simboličko poređenje 

- 

● Klauzula LIKE omogućuje pretraživanje na osnovu "UZORKA" 

odnosno dobijanje informacija i kada ne znamo potpun naziv (tj. 

vrednost) odredjenog atributa tipa character. Ona koristi dva specijalna 

karaktera ("%","_") sa sledećim značenjem: 

"%" predstavlja string od 0 ili više karaktera 

"__" predstavlja 

poziciju jednog 

karaktera. 

Ostali karakteri imaju ucbičajeno značenje. 

Uslov u WHERE klauzuli navedenog upita kaže da IME treba da liči na 

uzorak naveden u jednostrukim navodnicima. 

Primeri: 

... gde se ime završava sa N. 

WHERE IME LIKE '%N' 

... gde je treći karakter imena R. 

WHERE IME LIKE 'R%' 

... gde je ime dugačko 5 karaktera 

WHERE IME LIKE ' ' 

... gde ime nije dugačko 5 karaktera. 

WHERE IME NOT LIKE '__' 

... gde je u imenu slovo G posle R. 

WHERE IME LIKE '%R%G%' 

- Univerzalno poređenje 

● IN koristimo da prikažemo zapise koje pripadaju skupu 

vrednosti (ovo je zamena za više OR klauzula) 

- 106 -

Klauzula WHERE nije ograničena na postavljanje samo jednog uslova 

(što se može primetiti već kod parametra IN). Više uslova se može 

kombinovati pomoću logičkih operatora AND i OR: 

SELECT * FROM Artikl 

WHERE ( 

(rb>1 AND rb3 AND rb

6.3.2. Klauzula DISTINCT 

Ova klauzula se koristi za eliminisanje duplih zapisa iz prikaza: 

SELECT DISTINCT ZemljaPorekla FROM Artikl; 

Rezultat ove komande: 

+---------------+ 

| ZemljaPorekla | 

+---------------+ 

| Germany | 

| Srbija | 

| USA | 

| Switzerland | 

| France | 

| Dansk | 

+---------------+ 


sadrži listu svih zemalja iz kojih artikli potiču ali bez ponavljanja. 

- 108 -

6.3.3. Klauzula LIMIT 

Ova klauzula se koristi za ograničavanje broja zapisa koji ulaze u rezultat 

bez obzira da li su ispunili eventualni uslov. Parametar LIMIT može 

imati jedan ili dva naknadna parametra (prvi koji definiše koliko prvih 

zapisa treba preskočiti i drugi koji definiše koliko zapisa treba prikazati). 

Ukoliko se zada samo jedan parametar on se odnosi na broj zapisa koje 

treba prikazati počev od prvog zapisa. 

Naredba sa jednim parametrom: 

SELECT * FROM Artikl LIMIT 5; 

vraća prvih 5 zapisa: 

+----+------------+--------------+--------+----------+---------------+ 


+----+------------+--------------+--------+----------+---------------+ 



| 3 | 127 | Artikl br. 3 | 190 | 170 | USA | 



+----+------------+--------------+--------+----------+---------------+ 


dok ista naredba sa dva parametra: 

SELECT * FROM Artikl LIMIT 5,10; 

vraća zapise od 6. do 15.: 

+----+------------+--------------+--------+----------+---------------+ 


+----+------------+--------------+--------+----------+---------------+ 



+----+------------+--------------+--------+----------+---------------+ 


- 109 -

6.3.4. Klauzule GROUP BY / HAVING 

Klauzula GROUP BY se koristi za grupisanje podataka koji se dobijaju 

kao rezultat upita, a klauzula HAVING se koristi za selekciju određenih 

grupa koje su već kreirane GROUP BY klauzulom. 

SELECT ZemljaPorekla, COUNT(*) FROM Artikl 

GROUP BY ZemljaPorekla; 

Korišćenjem naredbe u ovakvom obliku kao rezultat dobićemo spisak 

svih zemalja i broj artikala koji potiče iz koje zemlje. 

+---------------+----------+ 

| ZemljaPorekla | COUNT(*) | 

+---------------+----------+ 

| Dansk | 1 | 

| France | 1 | 

| Germany | 2 | 

| Srbija | 1 | 

| Switzerland | 1 | 

| USA | 1 | 

+---------------+----------+ 


Ukoliko želimo da iz rezultata prikažemo samo podatke koji ispunjavaju 

određeni kriterijum, to će mo uraditi uz pomoć klauzule HAVING, na 

sledeći način: 

SELECT ZemljaPorekla, COUNT(*) FROM Artikl 

GROUP BY ZemljaPorekla 

HAVING COUNT(*)=1; 

Na ovaj način kao rezultat dobićemo spisak zemalja iz kojih dolazi samo 

po jedan proizvod. 

+---------------+----------+ 

| ZemljaPorekla | COUNT(*) | 

+---------------+----------+ 

| Dansk | 1 | 

| France | 1 | 

| Srbija | 1 | 

| Switzerland | 1 | 

| USA | 1 | 

+---------------+----------+ 


- 110 -

6.4. Izmena podataka 

Funkcija izmene podataka u bazi putem SUBP-a se odnosi na 

izmenu podataka u nekoj (jednoj ili više) od tabela u bazi podataka. 

Moguće je izmeniti jedan ili više parametara (kolona) jednog ili više 

zapisa (reda). Izmena podataka se u SQL jeziku vrši pomoću naredbe 

UPDATE. 

UPDATE [LOW_PRIORITY] [IGNORE] tbl_name 

SET col_name1=expr1 [, col_name2=expr2 ...] 


[ORDER BY ...] 

[LIMIT row_count] 

Slika 7.3 Dokumentovana struktura naredbe UPDATE za jednu tabelu 

UPDATE [LOW_PRIORITY] [IGNORE] table_references 

SET col_name1=expr1 [, col_name2=expr2 ...] 


Slika 7.4 Dokumentovana struktura naredbe UPDATE za više tabela 

Osnovni oblik komande UPDATE izgleda ovako: 

UPDATE Artikl 

SET Cena=1000.00; 

i njome su je vrednost svih vrednosti u koloni Cena postavljena na 

1000.00. 

Ukoliko želimo da izmenu primenimo samo na određene zapise (redove) 

moramo koristiti klauzulu WHERE (videti deo 4.3.1): 

UPDATE Artikl 

SET Cena=1000.00 

WHERE ZemljaPorekla='Germany'; 

- 111 -

+----+------------+--------------+------+----------+---------------+ 


+----+------------+--------------+------+----------+---------------+ 

| 1 | 123 | Artikl br. 1 | 1000 | 100 | Germany | 

| 2 | 124 | Artikl br. 2 | 1000 | 102 | Srbija | 

| 3 | 127 | Artikl br. 3 | 1000 | 170 | USA | 


| 5 | 132 | Artikl br. 5 | 1000 | 140 | Switzerland | 


| 7 | 137 | Artikl br. 7 | 1000 | 250 | Dansk | 

+----+------------+--------------+------+----------+---------------+ 


Ukoliko želimo da više parametara (kolona) izmenimo jednim upitom, 

navešćemo više kolona i vrednosti odvojenih zarezom: 

UPDATE Artikl 

SET Cena=2000.00, Kolicina=46 


+----+------------+--------------+------+----------+---------------+ 


+----+------------+--------------+------+----------+---------------+ 



| 3 | 127 | Artikl br. 3 | 1000 | 170 | USA | 





+----+------------+--------------+------+----------+---------------+ 


Ukoliko želimo da u za vrednost koristimo već postojeću vrednost u 

nekoj od kolona za vrednost ćemo navesti kolonu zapisa čiju vrednost 

želimo da primenimo: 

UPDATE Artikl 

SET Kolicina=Cena 


+----+------------+--------------+------+----------+---------------+ 


+----+------------+--------------+------+----------+---------------+ 



| 3 | 127 | Artikl br. 3 | 1000 | 170 | USA | 





+----+------------+--------------+------+----------+---------------+ 


- 112 -

Ukoliko želimo da u za vrednost koristimo već postojeću vrednost uz 

primenu matematičke operacije: 

UPDATE Artikl 

SET Cena=Cena*1.18; 

+----+------------+--------------+------+----------+---------------+ 


+----+------------+--------------+------+----------+---------------+ 



| 3 | 127 | Artikl br. 3 | 1180 | 170 | USA | 





+----+------------+--------------+------+----------+---------------+ 


ili 

UPDATE Artikl 

SET Cena=Kolicina+10; 

+----+------------+--------------+------+----------+---------------+ 


+----+------------+--------------+------+----------+---------------+ 



| 3 | 127 | Artikl br. 3 | 180 | 170 | USA | 





+----+------------+--------------+------+----------+---------------+ 


- 113 -

Parametar LIMIT (videti deo 4.3.3) služi za ograničavanje broja kolona 

na koje ćemo primeniti izmenu: 

UPDATE Artikl 

SET Cena=100 

LIMIT 3; 

+----+------------+--------------+------+----------+---------------+ 


+----+------------+--------------+------+----------+---------------+ 



| 3 | 127 | Artikl br. 3 | 100 | 170 | USA | 





+----+------------+--------------+------+----------+---------------+ 


- 114 -

6.5. Uklanjanje podataka 

Funkcija uklanjanja podataka u bazi putem SUBP-a se odnosi na 

uklanjanje podataka iz neke (jedne ili više) od tabela u bazi podataka. 

Moguće je ukloniti samo kompletne redove tabela (uklanjanje vrednosti 

parametara zapisa se vrši pomoću naredbe UPDATE). Uklanjanje 

podataka se u SQL jeziku vrši pomoću naredbe DELETE. 

DELETE [LOW_PRIORITY] [QUICK] [IGNORE] FROM tbl_name 


[ORDER BY ...] 

[LIMIT row_count] 

Slika 7.5 Dokumentovana struktura naredbe DELETE za jednu tabelu 

Osnovni oblik komande DELETE izgleda ovako: 

DELETE FROM Artikl; 

i njome su uklonjeni svi zapisi iz tabele Artikl. 

Ukoliko želimo da uklanjenje ograničimo samo na određene zapise 

(redove) moramo koristiti klauzulu WHERE (videti deo 4.3.1): 

DELETE FROM Artikl 


Parametar LIMIT (videti deo 4.3.3) služi za ograničavanje broja kolona 

na koje ćemo primeniti uklanjanje: 

DELETE FROM Artikl 

LIMIT 10; 

- 115 -

7. DCL (Data Control Language) 

Osim manipulacije podacima (DML), jedna od bitnih karakteristika SUBPa 

je kontrola podataka (DCL), pre svega kontrola pristupa podacima. 

Kontrola pristupa podacima obično podrazumeva mogućnost kreiranja više 

korisničkih profila (naloga) sa određenim pristupnim podacima (korisničko 

ime i lozinka) i pridruženim privilegijama. Neki SUBP imaju mogućnost 

povezivanja internih korisničkih naloga i privilegija sa nekim spoljnim 

sistemom za proveru autentičnosti korisnika (npr. povezivanje sa 

sistemskim nalozima, Active Directory-jem i sl.). MySql SUBP poseduje 

interni sistem korisničkih naloga (sa parametrima: korisničko ime, lozinka, 

mrežna lokacija klijenta) sa privilegijama (izlistani u tabeli 5.1) na nivou 

jedne ili više baza, tabela i/ili kolona. Podaci vezani za korisničke naloge i 

privilegije su skladišteni u sistemskoj bazi "mysql". 

Osnovne naredbe za rad sa korisničkim nalozima: 

● 

● 

● 

● 

CREATE USER 

RENAME USER 

DROP USER 

SET PASSWORD 

Kreiranje novih korisničkih naloga nije neophodno zasebno obaviti pre 

izmene privilegija već se novi nalog (ili nova varijanta postojećeg naloga) 

može kreirati samom dodelom privilegija. Prve tri naredbe su dostupne 

počev od verzije MySql-a 5.0 sa određenim izmenama u verziji 5.0.2. 

Osnovne naredbe za rad sa privilegijama su: 

● 

● 

● 

GRANT 

REVOKE 

FLUSH PRIVILEGES 

- 116 -

7.1. Naredba CREATE USER 

Naredba CREATE USER služi za kreiranje novih korisničkih naloga na 

SUBP. Pravo na korišćenje ove naredbe ima administrator sistema kao i 

korisnici koji imaju globalno pravo na ovu privilegiju i korisnici koji imaju 

INSERT privilegiju za sistemsku mysql bazu podataka. 

CREATE USER user [IDENTIFIED BY [PASSWORD] 'password'] 

[, user [IDENTIFIED BY [PASSWORD] 'password']] ... 

Slika 8.1 Dokumentovana struktura naredbe CREATE USER 

Osnovni oblik korišćenja ove naredbe je: 

CREATE USER 'korisnik'; 

Ukoliko želimo da korisničkom nalogu pridružimo i hostname računara sa 

koga je dozvoljen pristup, naredba je: 

CREATE USER 'korisnik@racunar1.mreza.edu'; 

Ukoliko želimo da korisničkom nalogu pridružimo i lozinku, naredba je: 

CREATE USER 'korisnik' IDENTIFIED BY 'lozinka'; 

Ukoliko želimo da istovremeno kreiramo više korisničkih naloga, naredba 

je: 

CREATE USER 'korisnik1' IDENTIFIED BY 'lozinka1', 

'korisnik2' IDENTIFIED BY 'lozinka2'; 

- 117 -

7.2. Naredba RENAME USER 

Naredba RENAME USER služi za izmenu postojećih korisničkih naloga na 


korisnici koji imaju globalno pravo na CREATE USER privilegiju i korisnici 

koji imaju UPDATE privilegiju za sistemsku mysql bazu podataka. 

RENAME USER old_user TO new_user 

[, old_user TO new_user] ... 

Slika 8.2 Dokumentovana struktura naredbe RENAME USER 


RENAME USER 'korisnik1' TO 'korisnik2'; 

- 118 -

7.3. Naredba DROP USER 

Naredba DROP USER služi za izmenu postojećih korisničkih naloga na 


korisnici koji imaju globalno pravo na CREATE USER privilegiju i korisnici 

koji imaju DELETE privilegiju za sistemsku mysql bazu podataka. 

DROP USER user [, user] ... 

Slika 8.3 Dokumentovana struktura naredbe DROP USER 


DROP USER 'korisnik1'; 

Ukoliko želimo da istovremeno uklonimo više korisničkih naloga, naredba 

je: 

DROP USER 'korisnik1', 'korisnik2'; 

- 119 -

7.4. Naredba SET PASSWORD 

Naredba SET PASSWORD služi za promenu pristupne lozinke postojećih 

korisničkih naloga na SUBP. Ovom naredbom je moguće promeniti lozinku 

za sopstveni nalog kao i lozinku za ostale korisničke naloge ukoliko aktivni 

korisnički nalog ima UPDATE privilegiju za sistemsku mysql bazu 

podataka. 

SET PASSWORD [FOR user] = PASSWORD('some password') 

Slika 8.4 Dokumentovana struktura naredbe SET PASSWORD 


SET PASSWORD = PASSWORD('nova lozinka'); 

Ukoliko želimo da promenimo lozinku za tuđi korisnički nalog, naredba je: 

SET PASSWORD FOR 'korisnik2' = PASSWORD('nova 

lozinka'); 

- 120 -

7.5. Dodela privilegija (GRANT) 

Naredba GRANT omogućava administratorima SUBP-a da određenom 

koričkom nalogu dodele određene privliegije nad određenim objektima 

baze podataka. S obzirom na to da ukoliko se privilegije dodeljuju nalogu 

koji ne postoji na SUBP on se automatski kreira, ovom naredbom je 

moguće i kreirati nove korisničke naloge. Za korišćenje ove naredbe 

neophodno je biti administrator sistema ili imati GRANT OPTION 

privilegiju kojom je moguće dodeliti privilegije iz skupa privilegija koje su 

dodeljene aktivnom korisničkom nalogu. 

GRANT priv_type [(column_list)] [, priv_type 

[(column_list)]] ... 

ON [object_type] {tbl_name | * | *.* | 

db_name.*} 

TO user [IDENTIFIED BY [PASSWORD] 'password'] 

[, user [IDENTIFIED BY [PASSWORD] 

'password']] ... 

[REQUIRE 

NONE | 

[{SSL| X509}] 

[CIPHER 'cipher' [AND]] 

[ISSUER 'issuer' [AND]] 

[SUBJECT 'subject']] 

[WITH with_option [with_option] ...] 

object_type = 

TABLE 

| FUNCTION 

| PROCEDURE 

with_option = 

GRANT OPTION 

| MAX_QUERIES_PER_HOUR count 

| MAX_UPDATES_PER_HOUR count 

| MAX_CONNECTIONS_PER_HOUR count 

| MAX_USER_CONNECTIONS count 

Slika 8.5 Dokumentovana struktura naredbe GRANT 

- 121 -

Osnovna dodela privilegija se vrši naredbom: 

GRANT ALL ON database_name.table_name TO 

'korisnik@hostname' IDENTIFIED BY 'lozinka'; 

Dodela privilegija na globalnom nivou (svim objektima - bazama, 

tabelama, kolonama -u SUBP) se vrši naredbom: 

GRANT ALL ON *.* TO 'korisnik' IDENTIFIED BY 

'lozinka' 

Dodela privilegija na globalnom nivou baze podataka se vrši naredbom: 

GRANT ALL ON db_name.* TO 'korisnik' IDENTIFIED BY 

'lozinka' 

Dodela privilegija na globalnom nivou tabele u bazi se vrši naredbom: 

GRANT ALL ON db_name.table_name TO 'korisnik' 

IDENTIFIED BY 'lozinka' 

Takođe, moguća je (mada se retko koristi) dodela privilegija i na nivou 

kolone u tabeli kao i rutine. 

- 122 -

Privilegije 

Značenje 

ALL [PRIVILEGES] Sets all simple privileges except GRANT OPTION 

ALTER 

Allows use of ALTER TABLE 

CREATE 

Allows use of CREATE TABLE 

CREATE TEMPORARY 

Allows use of CREATE TEMPORARY TABLE 

TABLES 

CREATE VIEW Allows use of CREATE VIEW 

DELETE 

Allows use of DELETE 

DROP 

Allows use of DROP TABLE 

EXECUTE Allows the user to run stored procedures (MySQL 5.0) 

FILE 

Allows use of SELECT ... INTO OUTFILE and LOAD DATA INFILE 

INDEX 

Allows use of CREATE INDEX and DROP INDEX 

INSERT 

Allows use of INSERT 

LOCK TABLES 

Allows use of LOCK TABLES on tables for which you have the SELECT 

privilege 

PROCESS 

Allows use of SHOW FULL PROCESSLIST 

REFERENCES Not yet implemented 

RELOAD 

Allows use of FLUSH 

REPLICATION 

CLIENT 

Allows the user to ask where the slave or master servers are 

REPLICATION 

SLAVE 

Needed for replication slaves (to read binary log events from the master) 

SELECT 

Allows use of SELECT 

SHOW DATABASES SHOW DATABASES shows all databases 

SHOW VIEW Allows use of SHOW CREATE VIEW 

SHUTDOWN 

Allows use of mysqladmin shutdown 

Allows use of CHANGE MASTER, KILL, PURGE MASTER LOGS, and SET 

SUPER 

GLOBAL statements, the mysqladmin debug command; allows you to connect 

(once) even if max_connections is reached 

UPDATE 

Allows use of UPDATE 

USAGE 

Synonym for ``no privileges'' 

GRANT OPTION Allows privileges to be granted 

Tabela 8.1 Moguće vrednosti za dodelu odnosno oduzimanje privilegija 

- 123 -

7.6. Oduzimanje privilegija (REVOKE) 

Naredba REVOKE omogućava administratorima SUBP-a da određenom 

koričkom nalogu oduzmu određene privliegije nad određenim objektima 

baze podataka. Za korišćenje ove naredbe neophodno je biti administrator 

sistema ili imati GRANT OPTION privilegiju kojom je moguće oduzeti 

privilegije iz skupa privilegija koje su dodeljene aktivnom korisničkom 

nalogu. 

REVOKE priv_type [(column_list)] [, priv_type 

[(column_list)]] ... 

ON [object_type] {tbl_name | * | *.* | 

db_name.*} 

FROM user [, user] ... 

Slika 8.6 Dokumentovana struktura naredbe REVOKE 

Osnovno oduzimanje privilegija se vrši naredbom: 

REVOKE ALL PRIVILEGES, GRANT OPTION FROM 'korisnik'; 

- 124 -

7.7. Primena izmena (FLUSH) 

Naredba FLUSH služi za ponovo učitavanje parametara sistema koji se 

nalaze keširani u memoriji. Za izvršavanje ove naredbe potrebno je imati 

RELOAD privilegiju. 

FLUSH [LOCAL | NO_WRITE_TO_BINLOG] 

flush_option [, flush_option] ... 

Slika 8.7 Dokumentovana struktura naredbe FLUSH 

Flush_option: 

Objašnjenje: 

HOSTS 

Pražnjenje keša host tabele 

DES_KEY_FILE 

Ponovno učitavanje DES ključa 

LOGS 

Zatvaranje i otvaranje svih log fajlova 

MASTER 

Brisanje i ponovno kreiranje svih log fajlova 

PRIVILEGES 

Ponovno učitavanje svih privilegija iz GRANT 

tabele 

QUERY CACHE 

Defragmentacija keširanih upita 

SLAVE Resetovanje svih replikacija sekundardnih 

parametara 

STATUS Resetovanje svih statusnih promenljivu na 0 

USER_RESOURCES Resetovanje svih resursa iz prethodnih sati na 0 

Tabela 8.2 Moguće vrednosti za flash_option parametar 

- 125 -

8. Zadaci za vežbu DML 

1. Uneti podatke iz sledeće tabele u tabelu Dobavljac: 

+----+------------+------------------+-----------+ 

| rb | Naziv | Adresa | Telefon | 

+----+------------+------------------+-----------+ 

| 1 | Dobavljac1 | Beogradska 5 | 64123456 | 

| 2 | Dobavljac2 | Bac49 | 11256782 | 

| 3 | Dobavljac3 | Uzicka 42 | 62564778 | 

| 4 | Dobavljac4 | Knez Mihajlova 2 | 112345812 | 

| 5 | Dobavljac5 | Nehruova 62b | 637469923 | 

+----+------------+------------------+-----------+ 


2. Uneti podatke iz sledeće tabele u tabelu Magacin: 

+-----+---------------+-----------+-----------+ 

| rb | Adresa | Telefon | Kapacitet | 

+-----+---------------+-----------+-----------+ 

| 124 | bac26 | 11145856 | 2000 | 

| 127 | Beogradska 5 | 635844535 | 1000 | 

| 129 | Dalmatinska43 | 633463 | 1500 | 

| 132 | Vojvodanska2 | 642888158 | 460 | 

| 135 | Francuska6 | 11136845 | 1200 | 

| 137 | Nusiceva24 | 23425698 | 900 | 

+-----+---------------+-----------+-----------+ 


3. Prikazati sve podatke sa svim poljima iz tabele Magacin 

4. Prikazati sve podatke sa svim poljima iz tabele Dobavljac 

5. Prikazati sve podatke iz tabele Dobavljac u sledećem redosledu 

polja:Naziv, Rb, Telefon, Adresa 

6. Prikazati sve podatke iz tabele Magacin sortirane po polju Kapacitet 

po opadajućem redosledu 

7.Prikazati iz tabele Dobavljac sledeća polja: Rb, Adresa, Telefon, za 

dobavljača koji se nalazi u Dalmatinskoj 43 

8. Prikazati iz tabele Magacin prva četiri zapisa 

- 126 -

9.Prikazati iz tabele Dobavljac zapise od 2 do 4 

10.Izmeniti tabelu Magacin tako da polje Kapacitet kod svih zapisa 

bude 2000 

11.Izmeniti tabelu Magacin tako da polje Kapacitet bude 500 za 

magacin koji se nalazi u Francuskoj 6 

12.Izmeniti tabelu Magacin tako da polje Kapacitet kod svih zapisa 

bude bude povećano za 30 % 

13.Izmeniti tabelu Magacin tako da polje Kapacitet bude umanjeno za 

20 % prva dva zapisa 

14.Izmeniti tabelu Magacin tako da polje Kapacitet bude povećano za 

50 jedinica kod magacina sa rednim brojem 2, 3 i 4 

15.Ukloniti poslednji zapis iz tabele Dobavljac 

16.Ukloniti sve zapise iz tabele Magacin 

- 127 -

9. DODATAK 

9.1. Izrazi i funkcije 

Pored prikazivanja prostih vrednosti memorisanih u tabelama baze 

podataka, SQL ima više funkcija koje mogu biti korišćene za dobijanje 

sumarnih informacija, kao i mogućnost primene aritmetičkih funkcija i 

funkcija nad stringovima (nizovima karaktera). 

Aritmetičke funkcije 

Funkcije za dobijanje sumarn.ih informacija su: 

AVG (atribut) - izračunava srednju vrednost 

SUM (atribut) - izračunava ukupnu vrednost 

MIN (atribut) - nalazi minimalnu vrednost 

MAX (atribut) - nalazi maksimalnu vrednost 

Ove funkcijesu definisane nad numeričkim kolonama. 

Funkcija COUNT definisana je nad kolonama bilo kog tipa. Ona ima dva 

oblika: 

COUNT (*) - nalazi broj n-torki u grupi 

COUNT (atribut) - nalazi NOT-NULL vrednosti kolone 

Funkcije nad nizom karaktera 

U SQL-u su definisane brojne funkcije nad kolonama tipa 

character. Najčešće se primenjuju sledeće: 

- stringi || string2 - spaja stringove karaktera 

- LENGTH (string) - nalazi dužinu stringa 

- UPPER (str) - menja sva mala slova u velika 

- LOWER (str) - menja sva velika slova u mala 

- TO_NUM (str) - pretvara niz karaktera (numeričkih) u broj 

- TO_CHAR (str) - pretvara broj u niz karaktera 

- 128 -

SQL podržava sledeće aritmetičke funkcije: 

POWER (broj. e) - diže broj na e-ti stepen 

ROUND (broj [.d]) - zaokružuje broj na d decimala 

TRUNC (broj [.d]) - odbacuje ostatak od d-tog decimalnog mesta 

ABS (broj) - naiazi apsolutnu vrednos; broja 

SIGN (broj) - daje +1 ako je broj >0. 0 ako je broj =0, 

-1 ako je broj

10. DB Desinger 4.0 

Ovo je program koji se koristi za grafičko predstavljanje elemenata baze 

podataka (tabela i veza izmedju tabela). Ovaj program je potpuno 

besplatan ali je prekinuto sa njegovim razvojem i taj posao je preuzeo tim 

koji je razvio i MySQL SUBP. 

Startovanje ovog programa je klasično kao i za bilo koji drugi Windows 

program Start meni, pa zatim Programs, pa onda fabForce pa na kraju 

DBDesigner 4. Posle ovoga će se na ekranu pojaviti prozor kao na slici: 

Slika 11.1 Početni prozor DBDesigner-a 

Ovo je početni prozor koji se pojavljuje odmah posle startovanja ovog 

programa. Na njemu možete videti da je ovo program koji liči na mnoge 

druge programe za windows to jest ima klasičan sistem menija (na 

primer: meni File se koristi kao i u ostalim programima za otvaranje 

postojećeg Open ili čuvanje Save projekta, kao i New za kreiranje novog 

praznog projekta) kao i neki meniji koji su specifični za ovakav program. 

- 130 -

Ukoliko ste prvi put startovali program automatski je otvoren novi 

projekat na kome možete raditi i kasnije ga sačuvati, a ukoliko ste već 

radili u ovom programu izaberite iz menije File opciju New posle čega 

možete početi da radite na projektu. 

Da bi ste počeli da radite na kreiranju grafičke predstave vaše baze 

podataka prvo je potrebno kreirati novu regiju u kojoj će se nalaziti 

elementi vaše baze podataka. To će te uraditi tako što će te izabrati opciju 

New Region koja se nalazi uz levu ivicu prozora programa, pogledajte 

sledeću sliku: 

Slika 11.2 Kreiranje nove regije 

- 131 -

Posle izbora ove opcije kao što možete pročitati na prethodnoj slici 

potrebno je u glavnom prozoru programa nacrtati željenju regiju 

upotrebom levog tastera miša, kao na sledećoj slici: 

Slika 11.3 Roze bojom označena je nova regija 

Kao što možete videti na slici, kreirana je nova regija za vašu bazu 

podataka. Po podrazumevanoj vrednosti program je regiji dao ime 

Region_01 a vi to možete promeniti tako što će te kliknuti desnim klikom 

negde na regiji i zatim iz menija izabrati opciju Edit Object posle čega će 

se na ekranu pojaviti prozor kao na slici: 

- 132 -

Slika 11.4 Promena imena regije 

Kao što možete videti na slici u polje Regionname možete upisati novo 

ime za regiju, upišite na primer Regija1 i biće promenjeno ime regiji. 

Ovde je takodje moguće promeniti i boju za određenu regiju a 

podrazumevana je crvena (Red), ukoliko to želite da promenite možete 

kliknuti na strelicu pored i izabrati neku drugu boju. 

- 133 -

Posle kreiranja regije možete pristupiti kreiranju elemenata vaše baze 

podataka. Za početak će te kreirati prvu tabelu. Da bi ste to uradili 

potrebno je izabrati opciju New Table koja se nalazi odmah ispod opcije 

New Region koju ste već ranije koristili, pogledajte sledeću sliku: 

Slika 11.5 Kreiaranje nove tabele 

Posle izbora ove opcije potrebno je kliknuti levim tasterom miša negde 

na već kreiranu regiju posle čega će se pojaviti tabela kao na slici: 

Slika 11.5 Prva tabela je kreirana u regiji 

- 134 -

Kao što možete videti na slici kreirana je prva tabela u vašoj regiji. 

Program je automatski dao ime tabeli ime Table_01 a vi to možete 

odmah promeniti tako što će kliknuti dva puta na tabelu ili tako što će te 

kliknuti desnim klikom na tabelu pa zatim iz padajućeg menija izabrati 

Edit Object posle čega će se pojaviti prozor kao na slici: 

Slika 11.6 Dijalog za Izmenu svojstava tabele 

Kao što možtete videti na slici ovde možete promeniti ime tabeli tako što 

će te u polje Table Name ukucati željeno ime. U našem slučaju prva 

tabela će se zvati Artikl pa to unesite u ovo polje. Ovaj dijalog se ne 

koristi samo za izmenu imena tabele već i svih njenih svojstava. Ovde se 

dodaju ili menjaju polja u tabelu, podešavaju svojstva određenih polja, 

postavljaju ili uklanjaju ključevi za izabranu tabelu. Ono što je ovde 

potrebo uraditi pošto je ovo prazna tabela jeste kreirati određena polja za 

izabranu tabelu. 

- 135 -

To će te uraditi tako što će te kliknuti levim tasterom miša na prvo mestu 

u kolonu Column Name i tu ukucati ime za prvu kolonu odnosno polje, 

unesite rb jer je to prvo polje koje se nalazi u tabeli Artikl, zatim kliknite 

na taster Enter posle čega će se postaviti podrazumevana polja u ostalim 

kolonama za ovo polje, pogledajte sledeću sliku: 

Slika 11.7 Kreiranje kolona (polja) za izabranu tabelu 

Kao što možete videti na slici, za polje rb je postavljen atribut DataType 

automatski na INTEGER, ukoliko želite ovo da promenite kliknite na 

strelicu pored posle čega će se pojaviti izlistane moguće vrednosti za ovo 

polje gde je potrebno izabrati željenu vrednost, pogledajte sledeću sliku: 

- 136 -

Slika 11.8 Promena tipa polja za izabranu kolonu (polje) 

U ovoj listi možete izabrati tip polja koji vam je potreban, u ovom 

slučaju je potrebno da ovo polje bude integer pa će te ga tako i postaviti. 

Na slici možete primetiti i mali žuti ključ koji se nalazi u koloni Column 

Name ispred imena kolone. Ovo je oznaka da je ovo primarni ključ a 

DBDesigner je automatski postavio ovaj atribut koji kasnije možete 

ukloniti ukoliko želite da promenite primarni ključ, takođe možete 

primetiti u donjem delu da stoje informacije o primarnom ključu u delu 

Indices. 

- 137 -

Na prethodno opisan način kreirajte i sledeće kolone sa tipom polja kao 

na sledećoj slici: 

Slika 11.9 Tabela Artikl 

Na isti način kao što se kreirali tabelu Artikl kreirati i ostale tabele sa 

odgovarajućim poljima kao što se može videti na sledećoj slici: 

Slika 11.10 Sve tabele koje je potrebno kreirati 

- 138 -

Sada se u bazi podataka nalaze sve tabele koje su vam potrebne za dalji 

rad. Kao što se na slici može videti tabele nisu medjusobno povezane, a 

kao što je poznato bazu podataka čini više medjusobno povezanih tabela. 

Sada je potrebno povezati tabele nečim što je poznato kao relacija 

odnosno veza. 

Ovde je potrebno reći da postoji više tipova relacija I to 1:1, 1:m I m:n. 

Relacija tipa 1:1 znači da svakom zapisu u prvoj tabeli odgovara jedan I 

samo jedan zapis u drugoj tabeli. Relacija tipa 1:m znači da svakom 

zapisu u prvoj tabeli odgovara jedan ili više zapisa u drugoj tabeli. I na 

kraju relacija tipa m:n je takav tip relacije gde za više zapisa u prvoj 

tabeli može postojati I više zapisa u drugoj tabeli. Prva dva tipa relacia je 

lako napraviti dok je za treću potrebno kreirati veznu tabelu koja sadrži 

primarne ključeve prve I druge tabele. 

Kreiranje relacije tipa 1:1 

Za kreiranje ovakvog tipa relacija potrebno je izabrati opciju New 1:1 

Non-Identifyng-Relation koja se nalazi uz desnu ivicu glavnog prozora 

programa, pogledajte sliku. 

Slika 11.11 Kreiranje relacije 1:1 

- 139 -

Kreiranje relacije tipa 1:n 

Za kreiranje ovakvog tipa relacija potrebno je izabrati opciju New 1:n 

Non-Identifyng-Relation koja se nalazi uz desnu ivicu glavnog prozora 

programa, pogledajte sliku. 

Slika 11.12 Kreiranje relacije 1:n 

Kreiraćemo dve relacije na ovaj način. Prva relacije je izmedju tabela 

Magacin i Artikl. Da bi kreirali ovu relaciju izabraćemo opciju koja je 

na prethodnoj slici a zatim kliknuti na tabelu Magacin pa onda na tabelu 

Artikl posle čega će se pojaviti relacija kao na slici: 

Slika 11.13 Prva relacija je kreirana 

- 140 -

Ako pogledate sliku možete videti da je relacija uspostavljena, pored toga 

automatski je SUBP postavio njeno ime na Rel_01 i formirao neophodan 

strani ključ u tabeli Artikl pod imenom Artikl_FKIndex1. Ukoliko želite 

da izmenite svojstva relacije kliknite desnim klikom miša na nju i iz 

padajućeg menija izaberite Edit Object posle čega će se pojaviti prozor 

kao na slici: 

Slika 11.15 Izmena svojstava relacije 

- 141 -

Ovde je moguće postaviti novo ime za relaciju umesto podrazumevanog, 

tako što će te u polje Relation Name uneti Relacija1 posle čega će ime 

biti promenjeno. Ovde je takođe moguće promeniti i tip relacije u listi 

koja se dobija levim klikom miša na strelicu u polju Relation Kind, kao i 

to da li će relacija biti vidljiva ili ne Visible. 

Druga relacija tipa 1:n je izmedju tabela Artikl i Kupac i nju će te 

kreirati na isti način kao i prethodnu. Posle izbora opcije New 1:n Non- 

Identifyng-Relation potrebno je prvo kliknuti levim tasterom miša na 

tabelu Artikal pa onda na tabelu Kupac posle čega će relacija biti 

kreirana kao i spoljni ključ (FK) u drugoj tabeli, ovo je ilustrovano 

sledećom slikom: 

Slika 11.16 Druga relacija je kreirana 

- 142 -

Kao što možete videti relacija je kreirana, pored toga automatski je 

SUBP postavio njeno ime na Rel_02 i formirao neophodan strani ključ u 

tabeli Kupac pod imenom Kupac_FKIndex1. Ukoliko želite da izmenite 

svojstva relacije kliknite desnim klikom miša na nju i iz padajućeg 

menija izaberite Edit Object i promeniti njeno ime u Relacija2. 

Kreiranje relacije tipa n:m 

Za kreiranje ovakvog tipa relacija potrebno je izabrati opciju New n:m 

Relation koja se nalazi uz desnu ivicu glavnog prozora programa, 

pogledajte sliku. 

Slika 11.17 Kreiranje relacije n:m 

- 143 -

Sada će te kreirati jednu relaciju tipa n:m izmedju tabela Dobavljac i 

Artikl tako što će te izabrati opciju sa prethodne slike, a zatim kliknuti 

levim tasterom na tabelu Dobavljac pa onda na tabelu Artikl posle čega 

će relacija biti kreirana kao i svi potrebni elementi, pogledajte sledeću 

sliku: 

Slika 11.18 Treća relacija je kreirana 

Kao što možete videti na slici relacija je kreirana, ali pošto je ovo relacija 

n:m kreirana je i nova tabela (vezna tabela), koja je već ranije pomenuta 

u tekstu o tipovima relacija. Ova tabela sadrži dva polja Dobavljac_rb i 

Artikl_rb. Ako pogledate tabele Dobavljac i Artikl možete primetiti da 

su to kopije primarnih ključeva ove dve tabele. SUBP je automatski 

kreirao ovu tabelu i dodelio joj ime Dobavljac_has_Artikl što je vrlo 

lako uočiti zašto, naravno zbog toga što je ovo vezna tabela koja spaja 

ove dve tabele. Takođe automatski su kreirane i dve relacije i dodeljena 

- 144 -

im imena Rel_03 i Rel_04. Na način koji je objašnjen ranije promenite 

imena ovih relacija u Relacija3 i Relacija4. 

Sada je potrebno promeniti i neka svojstva vezne tabele. Pošto je ovde u 

pitanju tabela kao i svaka druga bez obzira što ona u ovoj relaciji služi 

kao vezna, potrebno je kliknuti desnim klikom na nju i zatim iz 

padajućeg menija izabrati Edit Object, posle ćega će se na ekranu 

pojaviti prozor kao na sledećoj slici: 

Slika 11.19 Izmena svojstava vezne tabele 

U polje Table Name upišite Dobavljač_Artikl da bi promenili ime 

vezne tabele, zatim u polju za rad sa ključevima u delu prozora Indices 

dva puta kliknite levim tasterom na ključ 

Dobavljac_Has_Artikl_FKIndex1 i na ekranu će se pojaviti prozor kao na 

slici: 

- 145 -

Slika 11.20 Promena imena ključa 

U polje Name of Index unesite kao na slici Dobavljac_Artikl_FKIndex1 

da bi promenili ime prvog ključa, isti postupak ponovite ponovo i 

promenite ime ključa Dobavljac_has_Artikl_FKIndex2 u 

Dobavljac_Artikl_FKIndex2. 

Ako ste sve uradili kako treba konačna grafička prezentacija ove baze 

podataka izgledaće kao na sledećoj slici: 

Slika 11.21 Konačna shema BP 

- 146 -

I na kraju, sada kada imamo kompletnu bazu podataka grafički 

predstavljenu, kao što se može videti na prethodnoj slici, koja se sastoji 

od 5 tabela koje su medjusobno povezane, moguće je direktno ovakvu 

grafičku predstavu uz pomoć DBDesigner-a automatski prevesti u SQL 

naredbe. 

Da bi to uradili potrebno je prvo konektovati se na određenu bazu 

podataka koja je prethodno kreirana u MySQL-u, a to se radi uz pomoć 

menija Database koji možete pogledati kako izgleda na sledećoj slici: 

Slika 11.22 Database meni 

Da bi se konektovali na određenu bazu potrebno je iz prethodnog menija 

izabrati Connect to Database, posle čega će se pojaviti prozor kao na 

slici: 

Slika 11.23 Konektovanje na postojeću MySQL bazu podataka 

- 147 -

Ovde je već kreirana konekcija na bazu podataka koja se zove test. 

Ukoliko želite da uspostavite konekciju sa ovom bazom potrebno je samo 

da izaberete opciju Connect, koja se nalazi u donjem desnom uglu, posle 

čega će se pojaviti prozor gde će se od vas tražiti da unesete User Name i 

Password. U slučaju da želite da kreirate novu konekciju potrebno je da 

izaberete opciju New Database Connection posle čega će se na ekranu 

pojaviti prozor kao na sledećoj slici: 

Slika 11.24 Kreiranje nove konekcije 

Kao što vidite na slici, potrebno je zadati u polju Connection Name ime 

za novu konekciju koju želite da kreirate, zatim u polje Driver je 

potrebno izabrati tip drajvera koji će se koristiti (ovde možete koristiti ili 

MySQL drajver koji ne radi baš najbolje ili još bolje klasičan ODBC 

drajver, s tim što je u tom slučaju potrebno u Control Panel-u 

konfigurisati ODBC). U polju Hostname treba da stoji localhost ukoliko 

je baza na istom računaru kao i klijent ili određeni IP broj ukoliko je u 

pitanju baza na drugom računaru. Potrebno je u polju Database Name 

- 148 -

uneti ime baze koja je prethodno kreirana uz pomoć MySQL-a, kao i 

polja User Name i Password koji su neophodni za pristup bazi podataka. 

I na kraju se nalazi polje Description koje nije neophodno popunjavati 

jer služi čisto kao neki dodatni opis i nema drugu funkciju. Posle izbora 

opcije OK u donjem desnom uglu prozora pojaviće se nova konekcija sa 

imenom koje će te izabrati a zatim opciju Connect kao što je već ranije 

objašnjeno. 

Sledeće što je potrebno uraditi posle uspostavljanja konekcije jeste izbor 

opcije Database Synchronization iz menija Database (pogledajte sliku 

22) i po izboru ove opcije pojaviće se prozor kao na slici: 

Slika 11.25 Sinhronizacija sa bazom podataka 

- 149 -

Kao što se može videti na slici DBDesigner će na ovaj način kreirati pet 

tabela i dodati ih na postojećih 23 koliko ih već ima u bazi podataka (ovo 

će se razlikovati u zavisnosti od toga na koju bazu ste bili konektovani 

pre poziva ove opcije). Sve što je potrebno uraditi da bi se izvršila 

sinhronizacija sa izabranom bazom podataka jesti kliknuti na opciju 

Execute posle čega će se izvršiti potrebne SQL naredbe automatski i na 

taj način kreirati određene elemente, ili ukoliko oni već postoje, izmeniti 

ih ukoliko je to potrebno. 

- 150 -

Praktikum Baze SQL.pdf - Univerzitet Singidunum

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?