Ivana Kuzmanovic, književnica i love-life coach - Magazin

onamagazin.com

Ivana Kuzmanovic, književnica i love-life coach - Magazin

Najlepšistanovi

Dva njena romana su

među 25 najčitanijih

u Srbiji, po listi

Narodne biblioteke

Srbije. Njena nova

knjiga „Od kada

sam se zavolela –

VOLIM“, doživela

je šest izdanja za

tri meseca. Tragom

meditativne muzike

„VOLIM“, koja se

dobija kao poklon CD

uz tu knjigu, stigli

smo u dom Ivane

Kuzmanović na

staroj Karaburmi

Volim miris

Ivana Kuzmanović, književnica i love-life coach, instruktor či-gonga i reikija

svoga stana

10 11

www.onamagazin.com Ona

Ona svakog 20. na kioscima

www.ivanakuzmanovic.rs


Piše: Branislava Mićić, fotografije: Zoran Mirčetić

Najlepšistanovi

Pokazivanje slabosti je velika snaga“, poručili ste

posetiocima vašeg sajta. Šta je vama dalo snagu

da progovorite javno o tome u vreme koje nas uči

suprotnom?

Ako nas iskustvo koje u životu stičemo ne uči i

ne menja, onda ga samo jalovo gomilamo i traćimo

dragoceno vreme. Dugi niz godina prikrivala sam

svoje slabosti a one su se pomaljale iz mene u vidu

neuroza, psihosomatskih bolesti, nesanice, neuspeha,

grča... Shvatila sam da to nije dobitna kombinacija

i da je na meni da nešto promenim. Kada ste

uporni u izabranom načinu, a taj način nikako ne

daje željene rezultate, vreme je da se zapitate da li

je način ispravan. Na moje iskreno pitanje usledio

je niz odgovora koji su stizali kroz knjige, nove ljude,

situacije. Svi su nosili istu poruku: samo nas istina

može osloboditi. A istina je ta da smo mi i jaki i

slabi i da samo prihvatanjem svih delova sebe možemo

razumeti i sebe i druge. U protivnom uvek

upoznajemo parčiće, nikada nemajući jasnu sliku.

Ostajemo po strani dubokih i bliskih odnosa sa samim

sobom, ljudima i životom.

Vaš životni put je slika i prilika ljudi rođenih

šezdeset i neke. Selili ste se iz države u državu,

menjali zanimanja, voleli i patili... Kada se osvrnete

unazad, šta vas je razlikovalo od generacije?

Nije to baš bila slika i prilika jer u to vreme nije

bilo potrebe napustiti zemlju u potrazi za nečim

drugačijim, niti je to bio trend među mladim ljudima.

Iz sadašnjeg ugla, baš se dobro živelo. Tačno je

da nismo vozili automobile već smo iz provoda išli

na „noćni“, ali smo živeli punim plućima u svakom

pogledu. Ipak, mojoj ubrzanoj prirodi i tada neobuzdanoj

ličnosti, ovaj grad je postao tesan. Želela

sam potpuno nova iskustva. Zbog toga je izbor pao

na New York jer „Who can make it there, can make

it everywhere“. Šta me je izdvajalo od generacije?

Pre svega to što sam uvek „trčala pred rudu“, čim

bih postigla cilj grabila sam dalje, već tada sam počela

da istražujem neistražene oblasti duše i jurcala

naokolo u želji da umirim njenu galamu. Takođe,

bila sam nestrpljiva, svojeglava, uporna... Vidite, ni

jedna osobina nije apriori mana ili vrlina. Jer tada

su te osobine zadavale glavobolju mojim roditeljima,

profesorima, prijateljima. Ipak, da njih nije

bilo, ne bih doživela sve što jesam i ne bih sada bila

ovakva. Nema pravila, a ishod nikada ne možete

znati pre kraja.

Na jednom mestu kažete da ste, u vreme partijskih

knjižica i ateizma, potrebu za duhovnim

razvojem utaživala na razne načine. Može li se

ona utažiti ako nije utkana u čovekovu potku?

Postoji stav da je ta potreba neodvojiva od čoveka,

odnosno da predstavlja njegovu suštinu. Različiti

razlozi, a pogotovu u društvima kod kojih

duhovna svest nije razvijena, utiču na to da čovek

1 2

ne prepozna tu svoju potrebu, te

da ne učini ništa kako bi je utažio.

Iako to na prvi pogled izgleda

paradoksalno, iskustvo pokazuje

da ljudi nemaju jasan odnos

prema tome šta su njihove

stvarne potrebe i šta je ono što

ih suštinski čini srećnima, već

se prepuštaju stihiji, trendovima,

i zadovoljenju potreba

„socijalnog ja“ za koje veruju

da će ih lakše i brže dovesti

do željenih odnosa. Ali, to

se nikada ne dešava. Sreća,

uspeh, Ljubav, radost,

ništa od svega toga ne postoji

izvan čoveka, te ako to ne pronađe u

sebi ni sva blaga ovog sveta ne mogu mu to obezbediti.

A do njih ne može stići ako je odvojen od svoje

suštine, svoje Božanske prirode. Pa kako onda poverovati

da je potreba za duhovnim razvojem nešto

što pripada samo pojedincima?

U poslednje četiri godine izdali ste četiri knjige:

„Lemurova ljubav“, „Manje od tri“, „Amor

porteño“ i „Od kada sam se zavolela - VOLIM“.

Vaše knjige imaju ispovedni ton. Da li se neko

našao „prozvan“ u njima?

Najlepše što mi je donelo objavljivanje romana

jeste povezivanje sa ljudima koje ne poznajem

a sa kojima sam, nakon čitanja mojih romana, mogla

da osetim povezanost i bliskost. To je zato što je

njihov ispovedni ton olakšao identifikaciju čitalaca.

Međutim, ono što je bilo presudno nije ispovedni

ton, već iskrenost. Nju ljudi uvek osete. Ne znam da

li je bilo „prozvanih“. Znam da nikoga nisam „prozivala“,

a ako se neko tako osetio, to je njegova lična

stvar... i sigurno taj neko ima razlog zašto se tako

osetio, a u tuđe razloge ne ulazim...

Za nekoliko dana (26. maja), imaćete

promociju vaše nove knjige u knjižari

Delfi. Da li imate tremu i o čemu najviše

3

4

12 13

www.onamagazin.com Ona

Svaki čovek ima svoj

sopstveni odgovor, bez

obzira koliko su nam

pitanja slična

www.pomerisrca.rs

1 Svoju treću knjigu „Amor porteño“

Ivana je pisala i promovisala uz tango

2 Slavska ikona ima centralno mesto

3 U savremenom stilu i jarkih boja

4 Stanom dominiraju biljke i knjige

5 Decentni detalji na trpezarijskom stolu

6 Zgodna domaćica uz jutarnju kafu

7 Ivana je stan oplemenila neobičnim,

unikatnim lampama

razmišljate vezano za nastup?

Radujem se svečanoj promociji, tim pre što

će to ujedno biti prilika da se proslavi veliki uspeh

knjige. Za samo tri meseca štampano je šest izdanja,

a na top listama je vodeća, što je prevazišlo sva

moja očekivanja. Već duže vreme nemam tremu

pred javni nastup bilo koje vrste. Nemam čak ni

brigu, svesna da je sve uvek onako kako treba, pa

baš i ako nije perfektno. Imam sjajan tim

učesnika, organizatora, muzičara i prijatelja.

Odane i angažovane čitaoce i kolege.

To unapred znači uspeh.

Kakav je osećaj kad pisac izloži

svoja intimna razmišljanja sudu

javnosti?

Nisam razmišljala o „sudu javnosti“ jer da jesam

možda ne bih ni napisala takve knjige. O tome

ne razmišljam ni danas. Rukovodila sam se idejom

Ona svakog 20. na kioscima

7

5

da smo svi mi mnogo više slični

nego različiti, da ljudi u biti

nisu loši nego preplašeni, da svi

želimo isto: da budemo srećni

i da ne patimo. Da nas vole i da

volimo. To što su nam pristupi i

načini različiti ne znači da moramo

zazirati jedni od drugih.

Kada prvi pružite ruku, najčešće

vam biva uzvraćena. Ja sam poželela

da čitaocima pružim podršku

za skidanje maski koje nas

možda štite, ali koje onemogućavaju

ono istinski lepo i dobro.

Hvala Bogu, reakcije su pokazale

da sam kod nekih, upravo to

proizvela. Takođe,

dužnost nam je da

prenosimo znanja, a ja sam sigurna

da posedujem neka koja mogu

biti od koristi. I na posletku, reći

ću vam: nisam postala glumica

zbog straha od javnosti, nisam

snimila ploču zbog straha od

tabloida i kvazi muzičkih

kritičara, mnoge stvari nisam

uradila zbog straha od tuđeg mišljenja.

Kada sam odlučila da se na njega ne

osvrćem, počeli su prvi uspesi i priznanja.

6

Jedini pravi uspesi u životu i jesu oni kada se krećemo

izabranim putem uprkos strahu u grudima.

Krajem meseca krećete u Grčku na prvo putovanje

„Pomeri srca“, u organizaciji Putnik Travela

i Lagune. Obilaze se Meteori, Delfi i Diona.

Da li je na mestima neiscrpne snage lakše otkriti

i zavoleti sebe?

Postoje mesta koja su energetski jača od drugih.

Najčešće su to svetilišta, hramovi i sve one

tvorevine u koje je utkana viševekovna energija

ljudi u potrazi sa Sobom, u potrazi za Bogom (što


Najlepšistanovi

se svodi na isto). Takva mesta su, na primer, Aja

Sofija, Vatikan, Jerusalim, Vestminsterska palata,

egipatske piramide itd. Energija takvih mesta

ubrzava procese u čoveku i zato se na ovakvim

putovanjima događaju veliki pomaci, a nekada i

čitavi skokovi. S obzirom na to da već dve godine

organizujem Susrete pomerisrca, kao i radionice

Ljubav, Život, Radost, a da sam veliki ljubitelj

i učestali polaznik seminara, radionica i drugih

retreat grupa, odlučila sam da počnem sa putovanjima

pomerisrca. U pravu ste, svaki korak ka

upoznavanju sebe vodi nas bliže Ljubavi prema

sebi, a onda i prema drugima. Zato na ulazu u

proročište u Delfima stoji natpis: Upoznaj samoga

sebe!, kao najveća poruka tragaocima.

Kako se odnosite prema „nevernim Tomama“

koji će, kada uđete u autobus, reći: „Baš ćeš

ti da me učiš ljubavi“?

Ti koji uđu u autobus već znaju zašto su odlučili

da ih baš ja vodim na ovo putovanje i ne mislim

da mogu postaviti takvo pitanje. S druge strane, ne

Ne da može, već jedino ta mogućnost postoji.

Data nam je samo sposobnost, potencijal. A da li

ćemo ga razvijati i koliko, zavisi od nas samih. Uostalom,

za one koji misle da se ne uči, imam pitanje:

a zar je nismo učili posmatrajući naše roditelje, svet

oko sebe, tuđe odnose, stvarne ili izmišljene? Nažalost,

prečesto je ono što učimo pogrešno ili nedovoljno.

Zato Učitelji traže da prvo sve zaboravite, da

napravite mesta za nova saznanja. Za nove izbore.

Za iskorak. Za spiralno, umesto kružno kretanje.

Ljubav se uči, a ja za Učitelje uvek biram one koji

autentično i harmonično žive svoje živote, koje razvijaju

svoju spontanost i kreativnost, koji ne gube

radoznalost deteta, koji imaju svest o tome da je ceo

život proces i učenje.

Andrić je rekao „lepša duša dublje jeca“. Zašto

se pozivate baš na te njegove reči?

Nisam se nikada pozvala na tu rečenicu, i ne

znam ni da li bih se saglasila s njom... deluje mi površno.

Ima duša i duša... i sve su lepe... Kako mi znamo

koja je lepša? I kako znamo koji jecaj je dublji?

Kojim aršinima merimo? I na kraju: zašto merimo?

Zašto se stalno bavimo drugima? Gledaj u svoju

14 15

doživljavam često da mi se ne veruje. Ili možda ja

to ne uviđam. Ali, iskreno, nije mi ni važno. Ja nisam

tu da nekoga uverim, ubedim, pa ni naučim. Ja

sam tu da sa nekim podelim ono što ja znam, a od

tog nekog uvek dobijem novi uvid, svežu energiju i

inspiraciju. Rastemo zajedno i jedni drugima smo

Učitelji. Sve se dešava kad mu je vreme. Za neverne

Tome ni Isus nije bio dovoljno veliki Učitelj, pa za-

8

što bih ja? I uvek ostaje rečenica: po veri tvojoj neka

ti bude. Onaj ko veruje da će od mene nešto lepo i

korisno dobiti, sigurno hoće. Onaj ko želi da dokaže

suprotno, uvek će moći. Jer svi znamo sve. Poenta

je u tome što je kod nekoga Znanje osvešćenije,

kod nekoga manje. Neko svoja Znanja primenjuje,

neko nema hrabrosti za to.

Može li se ljubav naučiti?

9

www.onamagazin.com Ona

dušu... i uspećeš da vidiš sve ostale... Osluškuj svoje

jecaje.. i čućeš jecaje celog sveta. Ali isto tako i pesmu

radosti u Slavu Života i Ljubavi.

Kada se vraćate kući posle dugog putovanja,

kako zamišljate svoj stan?

Ne zamišljam ga. Uvek znam da će me dočekati

lep, uredan i čist, sa biljkama koje su me se uželele.

Imam ja moju Radu koja i stan i biljke neguje i o

njima brine dok me nema.

Kada konačno otvorite vrata svog doma, šta

je ono što prvo primetite?

Da li je hibiskus patio dok me nije bilo. Izuzetno

je razmažen i nekada to voli da demonstrira

pa protestvuje povećanim brojem žutih listova. A

onda osetim miris. Uvek volim miris svoga stana.

Da li je Karaburma deo Beograda koji je po

meri vašeg srca?

Na njoj sam odrastala... Ali, vratila sam se sticajem

okolnosti. Izabrala sam stan, a ne deo grada,

mada sam potom, s oduševljenjem konstatovala

mir, ušuškanost i pogled na Dunav. S druge strane,

za par minuta sam u centru. Izvesno je da ću se seliti.

Nadam se negde gde ima mnogo više zelenila i

još manje komšiluka.

Koliko se vaš stan menjao u procesu vašeg

osvešćivanja u ljubavi?

Pa, tu baš ne bih mogla da uočim velike promene.

Selila sam se često, ali svi moji stanovi su imali

nešto zajedničko: dušu, toplinu, boje, biljke, tople

materijale i jednostavnost... i mirisali su divno.

U kom delu stana pišete knjige?

Od kada pišem na laptopu, a ne na kompjuteru,

pišem u dnevnoj sobi. Na istom mestu na kojem

i meditiram. To je neko, moje mesto za sve.

Da možete samo jednu stvar da stavite kraj

Ona svakog 20. na kioscima

10

11

12

8 Kuhinja ne služi samo za ukras,

naprotiv, tu nastaju čarollije ukusa

9 Pored svih njenih umeća, Ivana je

i odlična kuvarica

10 Književnica je jako vezana za

porodične slike

11 Či-gong upražnjava svakodnevno

12 Najlepši ukras u stanu je odraz

lepe žene u ogledalu

13 Jedan od Ivaninih najdražih

predmeta u domu - putni antikvitet

koji služi i kao stočić

sebe dok pišete, da li bi to bio CD sa prijatnom

muzikom, šolja kafe ili mobilni telefon?

Pretpostavljam CD, mada sve učestalije pišem

u potpunoj tišini. Mobilni sve jedno isključujem.

A kafu pijem jednom dnevno i to ujutru dok pregledam

mejlove... Mislim da bih stavila flašu vode.

Evo, baš sada otpijam gutljaj.

Instruktor ste či-gonga i reikija... O čemu je

zapravo reč?

Reiki je japanska isceliteljska metoda koja se

koristi za smanjenje stresa, relaksaciju i pokretanje

životne energije koja ubrzava proces izlečenja.

Završila sam tri nivoa ove metode i dobila diplomu

senseja. Či-gong je drevna kineska veština u

kojoj su udruženi pokret, disanje i svesnost a koja

služi pospešivanju fizičkog, mentalnog i duhovnog

zdravlja. Nju sam učila u školi Maria Topolšeka od

2004. godine.

Da li svojim prijateljima otkrivate sadržaj

budućih knjiga?

Uglavnom da.

Da li koristite fiksni telefon i gde ste ga postavili

u stanu?

Koristim, ali retko. To je telefon rezervisan za

mame, tetke i rodbinu uopšte... Nalazi se na divnoj

drvenoj polici koju je osmislio i napravio moj bivši

suprug. Volim tu policu i ovo je već treći stan u kojem

se divno uklopila.

Koju biste prostoriju u stanu prvu renovirali

i zašto?

Ništa ja tu ne bih menjala....

13

Koji predmet u svom stanu smatrate

najvrednijim?

Nema naj. Sve je vredno, čim se nalazi u stanu...

u protivnom bih se toga već otarasila jer je potrebno

da energija teče, a ne da se zaustavlja. Realna

vrednost tih stvari ne postoji... One su vredne samo

meni i mom suprugu. Volimo sitnice i uspomene

sa putovanja kojih je naš dom pun.

Da li donosite suvenire sa putovanja

Ne, mada se nosim mišlju da počnem, i to one

polulopte iz kojih pada sneg kada ih promućkate.

Globalizacija je uništila zadovoljstvo kupovine na

putovanjima. Sve je svuda isto.

Izjavili ste da najbolje pišete u ritmu tanga.

Imate li partnera za ples?

To je važilo samo dok sam pisala roman

„Amor portenjo“. Knjigu „Od kada sam se zavolela

–VOLIM“ pisala sam uz CD Branka Isakovića

– „VOLIM“. Meditativna, opuštajuća muzika.

Novi roman za sada pišem u tišini... ali, tek sam

na početku... A partnera imam za sve vrste plesova,

s tim što neke znamo, a neke tek učimo i

savladavamo prve korake. Važno je osluškivati

jedno drugog. Važno je pratiti se. Ali nikada ne

zaboraviti svoj igrački izraz. I naravno, ne zaboraviti

da je sve igra...

Ona

More magazines by this user
Similar magazines