Ivana Kuzmanovic, književnica i love-life coach - Magazin

Najlepšistanovi
Dva njena romana su
među 25 najčitanijih
u Srbiji, po listi
Narodne biblioteke
Srbije. Njena nova
knjiga „Od kada
sam se zavolela –
VOLIM“, doživela
je šest izdanja za
tri meseca. Tragom
meditativne muzike
„VOLIM“, koja se
dobija kao poklon CD
uz tu knjigu, stigli
smo u dom Ivane
Kuzmanović na
staroj Karaburmi
Volim miris
Ivana Kuzmanović, književnica i love-life coach, instruktor či-gonga i reikija
svoga stana
10 11
www.onamagazin.com Ona
Ona svakog 20. na kioscima
www.ivanakuzmanovic.rs

Piše: Branislava Mićić, fotografije: Zoran Mirčetić
Najlepšistanovi
Pokazivanje slabosti je velika snaga“, poručili ste
posetiocima vašeg sajta. Šta je vama dalo snagu
da progovorite javno o tome u vreme koje nas uči
suprotnom?
Ako nas iskustvo koje u životu stičemo ne uči i
ne menja, onda ga samo jalovo gomilamo i traćimo
dragoceno vreme. Dugi niz godina prikrivala sam
svoje slabosti a one su se pomaljale iz mene u vidu
neuroza, psihosomatskih bolesti, nesanice, neuspeha,
grča... Shvatila sam da to nije dobitna kombinacija
i da je na meni da nešto promenim. Kada ste
uporni u izabranom načinu, a taj način nikako ne
daje željene rezultate, vreme je da se zapitate da li
je način ispravan. Na moje iskreno pitanje usledio
je niz odgovora koji su stizali kroz knjige, nove ljude,
situacije. Svi su nosili istu poruku: samo nas istina
može osloboditi. A istina je ta da smo mi i jaki i
slabi i da samo prihvatanjem svih delova sebe možemo
razumeti i sebe i druge. U protivnom uvek
upoznajemo parčiće, nikada nemajući jasnu sliku.
Ostajemo po strani dubokih i bliskih odnosa sa samim
sobom, ljudima i životom.
Vaš životni put je slika i prilika ljudi rođenih
šezdeset i neke. Selili ste se iz države u državu,
menjali zanimanja, voleli i patili... Kada se osvrnete
unazad, šta vas je razlikovalo od generacije?
Nije to baš bila slika i prilika jer u to vreme nije
bilo potrebe napustiti zemlju u potrazi za nečim
drugačijim, niti je to bio trend među mladim ljudima.
Iz sadašnjeg ugla, baš se dobro živelo. Tačno je
da nismo vozili automobile već smo iz provoda išli
na „noćni“, ali smo živeli punim plućima u svakom
pogledu. Ipak, mojoj ubrzanoj prirodi i tada neobuzdanoj
ličnosti, ovaj grad je postao tesan. Želela
sam potpuno nova iskustva. Zbog toga je izbor pao
na New York jer „Who can make it there, can make
it everywhere“. Šta me je izdvajalo od generacije?
Pre svega to što sam uvek „trčala pred rudu“, čim
bih postigla cilj grabila sam dalje, već tada sam počela
da istražujem neistražene oblasti duše i jurcala
naokolo u želji da umirim njenu galamu. Takođe,
bila sam nestrpljiva, svojeglava, uporna... Vidite, ni
jedna osobina nije apriori mana ili vrlina. Jer tada
su te osobine zadavale glavobolju mojim roditeljima,
profesorima, prijateljima. Ipak, da njih nije
bilo, ne bih doživela sve što jesam i ne bih sada bila
ovakva. Nema pravila, a ishod nikada ne možete
znati pre kraja.
Na jednom mestu kažete da ste, u vreme partijskih
knjižica i ateizma, potrebu za duhovnim
razvojem utaživala na razne načine. Može li se
ona utažiti ako nije utkana u čovekovu potku?
Postoji stav da je ta potreba neodvojiva od čoveka,
odnosno da predstavlja njegovu suštinu. Različiti
razlozi, a pogotovu u društvima kod kojih
duhovna svest nije razvijena, utiču na to da čovek
1 2
ne prepozna tu svoju potrebu, te
da ne učini ništa kako bi je utažio.
Iako to na prvi pogled izgleda
paradoksalno, iskustvo pokazuje
da ljudi nemaju jasan odnos
prema tome šta su njihove
stvarne potrebe i šta je ono što
ih suštinski čini srećnima, već
se prepuštaju stihiji, trendovima,
i zadovoljenju potreba
„socijalnog ja“ za koje veruju
da će ih lakše i brže dovesti
do željenih odnosa. Ali, to
se nikada ne dešava. Sreća,
uspeh, Ljubav, radost,
ništa od svega toga ne postoji
izvan čoveka, te ako to ne pronađe u
sebi ni sva blaga ovog sveta ne mogu mu to obezbediti.
A do njih ne može stići ako je odvojen od svoje
suštine, svoje Božanske prirode. Pa kako onda poverovati
da je potreba za duhovnim razvojem nešto
što pripada samo pojedincima?
U poslednje četiri godine izdali ste četiri knjige:
„Lemurova ljubav“, „Manje od tri“, „Amor
porteño“ i „Od kada sam se zavolela - VOLIM“.
Vaše knjige imaju ispovedni ton. Da li se neko
našao „prozvan“ u njima?
Najlepše što mi je donelo objavljivanje romana
jeste povezivanje sa ljudima koje ne poznajem
a sa kojima sam, nakon čitanja mojih romana, mogla
da osetim povezanost i bliskost. To je zato što je
njihov ispovedni ton olakšao identifikaciju čitalaca.
Međutim, ono što je bilo presudno nije ispovedni
ton, već iskrenost. Nju ljudi uvek osete. Ne znam da
li je bilo „prozvanih“. Znam da nikoga nisam „prozivala“,
a ako se neko tako osetio, to je njegova lična
stvar... i sigurno taj neko ima razlog zašto se tako
osetio, a u tuđe razloge ne ulazim...
Za nekoliko dana (26. maja), imaćete
promociju vaše nove knjige u knjižari
Delfi. Da li imate tremu i o čemu najviše
3
4
12 13
www.onamagazin.com Ona
Svaki čovek ima svoj
sopstveni odgovor, bez
obzira koliko su nam
pitanja slična
www.pomerisrca.rs
1 Svoju treću knjigu „Amor porteño“
Ivana je pisala i promovisala uz tango
2 Slavska ikona ima centralno mesto
3 U savremenom stilu i jarkih boja
4 Stanom dominiraju biljke i knjige
5 Decentni detalji na trpezarijskom stolu
6 Zgodna domaćica uz jutarnju kafu
7 Ivana je stan oplemenila neobičnim,
unikatnim lampama
razmišljate vezano za nastup?
Radujem se svečanoj promociji, tim pre što
će to ujedno biti prilika da se proslavi veliki uspeh
knjige. Za samo tri meseca štampano je šest izdanja,
a na top listama je vodeća, što je prevazišlo sva
moja očekivanja. Već duže vreme nemam tremu
pred javni nastup bilo koje vrste. Nemam čak ni
brigu, svesna da je sve uvek onako kako treba, pa
baš i ako nije perfektno. Imam sjajan tim
učesnika, organizatora, muzičara i prijatelja.
Odane i angažovane čitaoce i kolege.
To unapred znači uspeh.
Kakav je osećaj kad pisac izloži
svoja intimna razmišljanja sudu
javnosti?
Nisam razmišljala o „sudu javnosti“ jer da jesam
možda ne bih ni napisala takve knjige. O tome
ne razmišljam ni danas. Rukovodila sam se idejom
Ona svakog 20. na kioscima
7
5
da smo svi mi mnogo više slični
nego različiti, da ljudi u biti
nisu loši nego preplašeni, da svi
želimo isto: da budemo srećni
i da ne patimo. Da nas vole i da
volimo. To što su nam pristupi i
načini različiti ne znači da moramo
zazirati jedni od drugih.
Kada prvi pružite ruku, najčešće
vam biva uzvraćena. Ja sam poželela
da čitaocima pružim podršku
za skidanje maski koje nas
možda štite, ali koje onemogućavaju
ono istinski lepo i dobro.
Hvala Bogu, reakcije su pokazale
da sam kod nekih, upravo to
proizvela. Takođe,
dužnost nam je da
prenosimo znanja, a ja sam sigurna
da posedujem neka koja mogu
biti od koristi. I na posletku, reći
ću vam: nisam postala glumica
zbog straha od javnosti, nisam
snimila ploču zbog straha od
tabloida i kvazi muzičkih
kritičara, mnoge stvari nisam
uradila zbog straha od tuđeg mišljenja.
Kada sam odlučila da se na njega ne
osvrćem, počeli su prvi uspesi i priznanja.
6
Jedini pravi uspesi u životu i jesu oni kada se krećemo
izabranim putem uprkos strahu u grudima.
Krajem meseca krećete u Grčku na prvo putovanje
„Pomeri srca“, u organizaciji Putnik Travela
i Lagune. Obilaze se Meteori, Delfi i Diona.
Da li je na mestima neiscrpne snage lakše otkriti
i zavoleti sebe?
Postoje mesta koja su energetski jača od drugih.
Najčešće su to svetilišta, hramovi i sve one
tvorevine u koje je utkana viševekovna energija
ljudi u potrazi sa Sobom, u potrazi za Bogom (što

Najlepšistanovi
se svodi na isto). Takva mesta su, na primer, Aja
Sofija, Vatikan, Jerusalim, Vestminsterska palata,
egipatske piramide itd. Energija takvih mesta
ubrzava procese u čoveku i zato se na ovakvim
putovanjima događaju veliki pomaci, a nekada i
čitavi skokovi. S obzirom na to da već dve godine
organizujem Susrete pomerisrca, kao i radionice
Ljubav, Život, Radost, a da sam veliki ljubitelj
i učestali polaznik seminara, radionica i drugih
retreat grupa, odlučila sam da počnem sa putovanjima
pomerisrca. U pravu ste, svaki korak ka
upoznavanju sebe vodi nas bliže Ljubavi prema
sebi, a onda i prema drugima. Zato na ulazu u
proročište u Delfima stoji natpis: Upoznaj samoga
sebe!, kao najveća poruka tragaocima.
Kako se odnosite prema „nevernim Tomama“
koji će, kada uđete u autobus, reći: „Baš ćeš
ti da me učiš ljubavi“?
Ti koji uđu u autobus već znaju zašto su odlučili
da ih baš ja vodim na ovo putovanje i ne mislim
da mogu postaviti takvo pitanje. S druge strane, ne
Ne da može, već jedino ta mogućnost postoji.
Data nam je samo sposobnost, potencijal. A da li
ćemo ga razvijati i koliko, zavisi od nas samih. Uostalom,
za one koji misle da se ne uči, imam pitanje:
a zar je nismo učili posmatrajući naše roditelje, svet
oko sebe, tuđe odnose, stvarne ili izmišljene? Nažalost,
prečesto je ono što učimo pogrešno ili nedovoljno.
Zato Učitelji traže da prvo sve zaboravite, da
napravite mesta za nova saznanja. Za nove izbore.
Za iskorak. Za spiralno, umesto kružno kretanje.
Ljubav se uči, a ja za Učitelje uvek biram one koji
autentično i harmonično žive svoje živote, koje razvijaju
svoju spontanost i kreativnost, koji ne gube
radoznalost deteta, koji imaju svest o tome da je ceo
život proces i učenje.
Andrić je rekao „lepša duša dublje jeca“. Zašto
se pozivate baš na te njegove reči?
Nisam se nikada pozvala na tu rečenicu, i ne
znam ni da li bih se saglasila s njom... deluje mi površno.
Ima duša i duša... i sve su lepe... Kako mi znamo
koja je lepša? I kako znamo koji jecaj je dublji?
Kojim aršinima merimo? I na kraju: zašto merimo?
Zašto se stalno bavimo drugima? Gledaj u svoju
14 15
doživljavam često da mi se ne veruje. Ili možda ja
to ne uviđam. Ali, iskreno, nije mi ni važno. Ja nisam
tu da nekoga uverim, ubedim, pa ni naučim. Ja
sam tu da sa nekim podelim ono što ja znam, a od
tog nekog uvek dobijem novi uvid, svežu energiju i
inspiraciju. Rastemo zajedno i jedni drugima smo
Učitelji. Sve se dešava kad mu je vreme. Za neverne
Tome ni Isus nije bio dovoljno veliki Učitelj, pa za-
8
što bih ja? I uvek ostaje rečenica: po veri tvojoj neka
ti bude. Onaj ko veruje da će od mene nešto lepo i
korisno dobiti, sigurno hoće. Onaj ko želi da dokaže
suprotno, uvek će moći. Jer svi znamo sve. Poenta
je u tome što je kod nekoga Znanje osvešćenije,
kod nekoga manje. Neko svoja Znanja primenjuje,
neko nema hrabrosti za to.
Može li se ljubav naučiti?
9
www.onamagazin.com Ona
dušu... i uspećeš da vidiš sve ostale... Osluškuj svoje
jecaje.. i čućeš jecaje celog sveta. Ali isto tako i pesmu
radosti u Slavu Života i Ljubavi.
Kada se vraćate kući posle dugog putovanja,
kako zamišljate svoj stan?
Ne zamišljam ga. Uvek znam da će me dočekati
lep, uredan i čist, sa biljkama koje su me se uželele.
Imam ja moju Radu koja i stan i biljke neguje i o
njima brine dok me nema.
Kada konačno otvorite vrata svog doma, šta
je ono što prvo primetite?
Da li je hibiskus patio dok me nije bilo. Izuzetno
je razmažen i nekada to voli da demonstrira
pa protestvuje povećanim brojem žutih listova. A
onda osetim miris. Uvek volim miris svoga stana.
Da li je Karaburma deo Beograda koji je po
meri vašeg srca?
Na njoj sam odrastala... Ali, vratila sam se sticajem
okolnosti. Izabrala sam stan, a ne deo grada,
mada sam potom, s oduševljenjem konstatovala
mir, ušuškanost i pogled na Dunav. S druge strane,
za par minuta sam u centru. Izvesno je da ću se seliti.
Nadam se negde gde ima mnogo više zelenila i
još manje komšiluka.
Koliko se vaš stan menjao u procesu vašeg
osvešćivanja u ljubavi?
Pa, tu baš ne bih mogla da uočim velike promene.
Selila sam se često, ali svi moji stanovi su imali
nešto zajedničko: dušu, toplinu, boje, biljke, tople
materijale i jednostavnost... i mirisali su divno.
U kom delu stana pišete knjige?
Od kada pišem na laptopu, a ne na kompjuteru,
pišem u dnevnoj sobi. Na istom mestu na kojem
i meditiram. To je neko, moje mesto za sve.
Da možete samo jednu stvar da stavite kraj
Ona svakog 20. na kioscima
10
11
12
8 Kuhinja ne služi samo za ukras,
naprotiv, tu nastaju čarollije ukusa
9 Pored svih njenih umeća, Ivana je
i odlična kuvarica
10 Književnica je jako vezana za
porodične slike
11 Či-gong upražnjava svakodnevno
12 Najlepši ukras u stanu je odraz
lepe žene u ogledalu
13 Jedan od Ivaninih najdražih
predmeta u domu - putni antikvitet
koji služi i kao stočić
sebe dok pišete, da li bi to bio CD sa prijatnom
muzikom, šolja kafe ili mobilni telefon?
Pretpostavljam CD, mada sve učestalije pišem
u potpunoj tišini. Mobilni sve jedno isključujem.
A kafu pijem jednom dnevno i to ujutru dok pregledam
mejlove... Mislim da bih stavila flašu vode.
Evo, baš sada otpijam gutljaj.
Instruktor ste či-gonga i reikija... O čemu je
zapravo reč?
Reiki je japanska isceliteljska metoda koja se
koristi za smanjenje stresa, relaksaciju i pokretanje
životne energije koja ubrzava proces izlečenja.
Završila sam tri nivoa ove metode i dobila diplomu
senseja. Či-gong je drevna kineska veština u
kojoj su udruženi pokret, disanje i svesnost a koja
služi pospešivanju fizičkog, mentalnog i duhovnog
zdravlja. Nju sam učila u školi Maria Topolšeka od
2004. godine.
Da li svojim prijateljima otkrivate sadržaj
budućih knjiga?
Uglavnom da.
Da li koristite fiksni telefon i gde ste ga postavili
u stanu?
Koristim, ali retko. To je telefon rezervisan za
mame, tetke i rodbinu uopšte... Nalazi se na divnoj
drvenoj polici koju je osmislio i napravio moj bivši
suprug. Volim tu policu i ovo je već treći stan u kojem
se divno uklopila.
Koju biste prostoriju u stanu prvu renovirali
i zašto?
Ništa ja tu ne bih menjala....
13
Koji predmet u svom stanu smatrate
najvrednijim?
Nema naj. Sve je vredno, čim se nalazi u stanu...
u protivnom bih se toga već otarasila jer je potrebno
da energija teče, a ne da se zaustavlja. Realna
vrednost tih stvari ne postoji... One su vredne samo
meni i mom suprugu. Volimo sitnice i uspomene
sa putovanja kojih je naš dom pun.
Da li donosite suvenire sa putovanja
Ne, mada se nosim mišlju da počnem, i to one
polulopte iz kojih pada sneg kada ih promućkate.
Globalizacija je uništila zadovoljstvo kupovine na
putovanjima. Sve je svuda isto.
Izjavili ste da najbolje pišete u ritmu tanga.
Imate li partnera za ples?
To je važilo samo dok sam pisala roman
„Amor portenjo“. Knjigu „Od kada sam se zavolela
–VOLIM“ pisala sam uz CD Branka Isakovića
– „VOLIM“. Meditativna, opuštajuća muzika.
Novi roman za sada pišem u tišini... ali, tek sam
na početku... A partnera imam za sve vrste plesova,
s tim što neke znamo, a neke tek učimo i
savladavamo prve korake. Važno je osluškivati
jedno drugog. Važno je pratiti se. Ali nikada ne
zaboraviti svoj igrački izraz. I naravno, ne zaboraviti
da je sve igra...
Ona