istrazivanje stanja zdravlja u romskim zajednicama

Populacioni fond Ujedinjenih nacija Srbija 

UNFPA 

i Healthy Future Consulting 

Beograd, mart 2010. godine 

ISTRAŽIVANJE STANJA ZDRAVLJA 

u ROMskim zajednicama 

Pristup Roma uslugama zdravstvene zaštite

Health research in Roma communities Roma’s Access to Health Services 

2


UNFPA 

SADRŽAJ 

Uvod..................................................................................... 5 

Romi u Srbiji........................................................................ 5 

Pravni okvir i relevatne politike.................................................................................... 6 

Institucionalni okvir..................................................................................................... 7 

Sektor zdravstvene zaštite i dostupnost usluga zdravstvene zaštite............................. 9 

Metod rada........................................................................... 11 

Uzorak i postavka istraživanja...................................................................................... 11 

Instrument i postupak.................................................................................................. 11 

Analiza podataka......................................................................................................... 11 

Rezultati .............................................................................. 13 

Materijalno stanje........................................................................................................ 14 

3 

Sopstveno viđenje zdravstvenog statusa ..................................................................... 14 

Korišćenje usluga zdravstvene zaštite.......................................................................... 16 

Pristup uslugama zdravstvene zaštite.......................................................................... 19 

Zdravstveno ponašanje................................................................................................ 20 

Zaključak.............................................................................. 23 

Preporuke............................................................................ 23 

Institucionalni i zakonski okvir..................................................................................... 23 

Prepreke pristupu zdravstvenim uslugama.................................................................. 25 

Podizanje svesti o diskriminaciji, ljudskim pravima Roma i zdravom načinu života...... 27 

Romski zdravstveni medijatori..................................................................................... 29 

Uloga civilnog društva................................................................................................. 30 

Literatura:............................................................................ 31


4 

Autori: 

dr Aleksandra Jović Vraneš 

dr Predrag Stojičić 

dr Momir Pantelić 

Saradnik u analizi rodne komponente: 

Milana Rikanović, UNIFEM Nacionalni koordinator programa


UNFPA 

Uvod 

Veza između etničke pripadnosti i zdravstvenog statusa već je dobro poznata. Uopšteno 

tumačenje etničke pripadnonosti kao nezavisne determinante stanja zdravlja svakako 

predstavlja neprihvatljivo pojednostavljivanje problema, a dostupna saznanja o složenoj 

mreži uzročno-posledičnih odnosa između etniciteta, društveno-ekonomskog statusa, odnosa 

prema sopstvenom zdravlju, životne sredine i stanja zdravlja još nisu dovoljno produbljena. 

Populacija Roma, naroda koji je sa severa Indije migrirao u Evropu između 9. i 14. veka, broji 

između pet i deset miliona ljudi i predstavlja najveću manjinsku zajednicu u Evropskoj uniji. 

Uprkos ovoj činjenici, raspoloživi podaci o zdravstvenom stanju i releventnim činiocima za 

zdravlje populacije Roma u centralnoj i istočnoj Evropi i dalje su nedovoljni. Kulturna barijera 

koja otežava pristup romskoj populaciji predstavlja dodatnu teškoću u istraživanju njihovog 

zdravlja. 

Istraživanja pokazuju da je zdravstveni status Roma daleko ispod društvenog proseka u 

Evropi: 

• Očekivani životni vek za populaciju Roma u Evropi je približno 10 godina kraći 

od proseka za opštu populaciju. 

• Učestalost javljanja oboljenja povezanih sa životnom sredinom kod Roma je 

veća nego u opštoj populaciji. 

• Kod dece su utvrđeni nedostaci u vakcinaciji i ishrani. 

• Veća je učestalost nesrećnih slučajeva i povreda kao što su: opekotine, padovi, 

saobraćajne nesreće, prelomi kostiju, intoksikacija, itd. 

• Među Romima je prisutna naročito izražena podložnost zavisnosti od droga 

i alkohola, a nizak nivo seksualnog obrazovanja čini ih podložnijim HIV/AIDS 

infekciji. 

• Standard života romske populacije i naročito njihov zdravstveni status nalaze 

se na veoma niskom nivou, zbog čega je ova manjinska grupa posebno 

izložena bolestima koje su u opštoj populaciji uglavnom već iskorenjene. 

U cilju garantovanja ljudskih prava za sve građane Evrope, potrebno je u političku agendu kao 

cilj uključiti prevazilaženje neravnopravnosti kojoj su Romi u Evropi izloženi kada je u pitanju 

zdravstvena zaštita. 

5 

Romi u Srbiji 

Prema popisu iz 2002. godine, u Srbiji je živelo 108.193 Roma, ili 1,44% ukupne populacije. 

Od ovog broja, 79.136 Roma su koncentrisani u centralnoj Srbiji, a 29.057 živi u Vojvodini, 

Procenjuje se da još 40.000 Roma živi na Kosovu. Romske organizacije upozoravaju da bi 

stvarna brojka mogla biti i do pet puta veća. Romi su značajna nacionalna manjina u Srbiji,


6 

kao i u drugim zemljama u centralnoj i istočnoj Evropi. Međutim, njihov socijalni, ekonomski, 

politički i kulturni položaj je veoma teško utvrditi zbog njihove marginalizacije, segregacije i 

diskriminacije. 

Pravni okvir i relevatne politike 

Osnova politike zdravstvene zaštite populacije Roma izložena je u sledećom državnim 

strateškim dokumentima, zakonima i propisima: 

Dekada uključivanja Roma 2005-2015 

“Dekada uključivanja 2005-2015” inicirana je sporazumom visokih zvaničnika Bugarske, 

Hrvatske, Republike Češke, Mađarske, Makedonije, Crne Gore, Rumnuije, Srbije i Slovačke koji 

je postignut u junu 2003. godine, uz podršku Svetske banke i Instituta za otvoreno društvo. 

Dekada ima za cilj smanjivanje neprihvatljivih razlika u položaju Roma u odnosu na ostatak 

društva i radi na ukidanju diskriminacije razvijanjem i sprovođenjem Nacionalnih akcionih 

planova u oblastima obrazovanja, stanovanja, zdravstva i zapošljavanja. 

Osnovno načelo jeste pružanje podrške punoj participaciji nacionalnih romskih zajednica 

u ostvarivanju ciljeva Dekade. Pored određenih prioritetnih oblasti kao što su obrazovanje, 

stanovanje, zdravstvo i zapošljavanje, svaka od vlada učesnica će posvetiti pažnju i drugim 

važnim pitanjima, kao što su siromaštvo, diskriminacija i poboljšanje položaja žena. 

Strategija za unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji1 

Godine 2009 usvojena je “Strategija za unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji” 

(Službeni glasnik RS br. 55/05, 71/05, 101/07 i 65/08). Strategija definiše osnove za poboljšanje 

položaja Roma u Republici Srbiji i smanjenje razlika između Roma i ostatka populacije. Oblasti 

koje su regulisane ovom strategijom uključuju: obrazovanje, uslove stanovanja, zapošljavanje, 

zdravstvenu zaštitu, kulturu, medije i informisanje, socijalno osiguranje, pitanjima dostupnosti 

ličnih dokumenata, političko učešće, ukidanje diskriminacije, položaj žena, položaj interno 

raseljenih lica i povratnika nakon ugovora o readmisiji. 

Nacionalni akcioni planovi za sprovođenje Strategije za unapređivanje položaja Roma u 

Republici Srbiji2 

Nacrti nacionalnih akcionih planova za 13 oblasti predviđenih Nacrtom strategije pripremljeni 

su 2004. godine. Vlada Republike Srbije je 27. januara 2005. godine usvojila Prvi strateški okvir 

za unapređivanje položaja Roma. Usvojena su četiri nacionalna akciona plana za prioritetne 

oblasti Dekade uključivanja Roma, koji uključuju: obrazovanje, uslove stanovanja, zdravstvenu 

1 http://www.ljudskaprava.gov.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=141%3A---- 

&catid=23&Itemid=58&lang=cir, maj 2010. godine. 

2 http://www.ljudskaprava.gov.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=109%3A-------- 

&catid=23&Itemid=48&lang=cir, maj 2010. godine


UNFPA 

zaštitu i zapošljavanje. Lokalne opštine su stimulisane da otpočnu postupak pripreme lokalnih 

akcionih planova u četiri prioritetne oblasti. 

Ostali relevantni zakoni/propisi i strateški dokumenti: 

Zakon o zdravstvenoj zaštiti (“Službeni glasnik RS“ br. 107/05); Zakon o zdravstvenom 

osiguranju („Službeni glasnik RS“ br. 1087/05 i 09/05), Zakon o zaštiti prava i sloboda 

nacionalnih manjina (Službeni glasnik SRJ br. 11 od 27. februara 2002); Zakon protiv 

diskriminacije (Službeni glasnik RS, 22/2009, 30.03.2009.); Strategija javnog zdravlja u RS3; 

Strategija razvoja zdravlja mladih Republike Srbije4; Strategija unapređivanja obrazovanja 

Roma u Republici Srbiji5; Strategija za smanjenje siromaštva u Srbiji6; Program unapređenja 

zdravstvenog položaja posebnih grupa stanovništva Ministarstva zdravlja 2006 (Plan za 

zdravstvenu zaštitu Roma) itd. 

Institucionalni okvir 

Institucije na centralnom nivou 

Sekretarijat za romsku nacionalnu strategiju 

Sekretarijat za romsku nacionalnu strategiju (SRNS) osnovan je 21. aprila 2003. godine i 

predstavlja jednu od instituticja nadležnih za unapređivanje i zaštitu ljudskih i manjinskih 

prava u Srbiji (osnovan je u okviru Ministarstva za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne 

Gore). SRNS je postao glavno telo za koordinaciju i rad na pitanjima povezanim sa Romima 

u Srbiji. SRNS koordinira aktivnosti kao što su razvoj i revizija Strategije i Akcionih planova, 

organizacija javnih rasprava, priprema dokumenata za usvajanje, iniciranje i uspostavljanje 

prvih struktura na nacionalnom i lokalnom nivou za potrebe sprovođenja i nadzora. Glavne 

dužnosti SRNS jesu pokretanje, monitoring i sprovođenje aktivosti usmerenih na poboljšanje 

položaja Roma. 

7 

Institucije/uloge na lokalnom nivou 

Nacionalni saveti manjina 

Nacionalni savet romske nacionalne manjine osnovan je 2002. godine, na osnovu Zakona o 

zaštiti sloboda i prava nacionalnih manjina. Savet zastupa nacionalnu manjinu u pogledu 

3 http://www.minzdravlja.info/downloads/Zakoni/Strategije/Strategija%20Javnog%20Zdravlja%20Republike%20 

Srbije.pdf, maj 2010. godine. 

4 http://www.zavodsz.gov.rs/PDF/Strategija%20razvoja%20zdravlja%20mladih%20u%20Republici%20 

Srbiji.pdf, May 2010 

5 http://www.see-educoop.net/education_in/pdf/str-improv-roma-educ-rep-ser-yug-srb-enl-t02.pdf, 

May 2010 

6 http://www.prsp.gov.rs/, maj 2010. godine.


8 

službene upotrebe jezika, obrazovanja, informisanja na jeziku manjine, kuluture i učešća u 

donošenju odluka, i angažovan je u osnivanju institucija na ovim područjima. 

Resorna ministarstva 

Uloga resornih ministarstava koja se bave položajem Roma dodatno je ojačana posebnim 

programima koji su pokrenuti inicijativama u okviru Dekade Roma i konkretnim programima/ 

projektima (kao što je DILS projekat Svetske banke7) usmerenim na unapređivanje 

zdravstvenog položaja Roma. 

Institutucije/uloge na lokalnom nivo 

Koordinatori za romska pitanja8 

U cilju realizacije politika vezanih za Rome na nivou lokalne samouprave, Agencija za zaštitu 

ljudskih prava i prava manjina je tokom 2005. godine osnovala mrežu lokalnih koordinatora 

za manjinska/romska pitanja u 12 opština u Srbiji. Godine 2006, OEBS je proširio ovu mrežu 

i obezbedio podršku za obuku i angažman opštinskih koordinatora za romska pitanja u 

osamnaest opština. UNDP nastavlja rad u ovom pravcu obezbeđujući podršku za opštinske 

kooridnatore u 10 opština. 

Koordinatori su premostili jaz između lokalnih Roma i lokalnih organa samouprave i obezbedili 

podršku u izradi nacrta i usvajanju lokalnih akcionih planova u prioritetnim oblastima koje 

ujključuju: zdravstvenu zaštitu, zapošljavanje, obrazovanje i uslove stanovanja. 

Romski asistenti u nastavi 

Godine 2007/08, Ministarstvo obrazovanja je organizovalo sistem romskih asistenata u nastavi 

(RAN) za potrebe osnovnih škola u Srbiji. Ministarstvo je inicijalno izabralo 54 RAN, a od tog 

broja naknadno je angažovano 28. 

Romski zdravstveni medijatori 9 

U želji da poboljša stanje zdravlja i kvalitet života Roma u Srbiji, Ministarstvo zdravlja je pokrenulo 

projekat zdravstvenih medijatora 2008. godine. Zdravstveni medijatori su žene i majke koje 

su završile bar osnovno obrazovanje, a kojima ovaj projekat pruža priluku za zaposlenje. One 

su prošle obuku koja obuhvata javno zdravlje, prevenciju hroničnih neinfektivnih bolesti, 

veštine komunikacije, higijenu, prevenciju infektivnih bolesti, vakcinaciju, prava koja se tiču 

zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja, zapuštanja porodice, porodičnog nasilja i 

trgovine ljudima. 

7 http:/www.dils.gov.rs/, maj 2010. godine. 

8 Priložena je lista svih Koordinatora za romska pitanja u Srbiji 

9 http://www.minzdravlja.info/downloads/2009/Mart/Mart%202009%20Izabrani%20Romski%20 

Medijatori.pdf


UNFPA 

Ministarstvo zdravlja planira da nastavi širenje mreže zdravstvenih medijatora. 

Sektor zdravstvene zaštite i dostupnost usluga zdravstvene 

zaštite 

Normativna praksa obezbeđuje široko zasnovanu zaštitu ugroženih grupa: nezaposleni, 

siromašni, deca i omladina, Romi, osobe sa invaliditetom, itd. Sve ove grupe su oslobođene 

plaćanja/participacije za najveći deo troškova zdravstvene zaštite. Obuhvatna mreža državnih 

institucija zdravstvene zaštite omogućuje pristup zdravstvenim uslugama svim grupama 

građana. 

9


10


UNFPA 

Metod rada 

Uzorak i postavka istraživanja 

Ovo istraživanje je obavljeno u tri grada u Srbiji: Smederevo (centralna Srbija), Beočin (severna 

Srbija), i Prokuplje (južna Srbija). Podaci su prikupljeni na uzorku romske populacije koja živi 

u romskim naseljima. Tokom četvoronedeljnog trajanja istraživanja anketirano je hiljadu 

ispitanika. 

Primenjen je postupak uzorkovanja u dve faze. Prvo su nasumično odabrana naselja, a potom 

su nasumičnim posetama izabrana domaćinstva, korišćenjem mape naselja. Ispitivači koji su 

obučeni u metodama anketiranja obavili su intervjue sa svim odraslim licima u izabranim 

domaćinstvima. 

Iz istraživanja su isključena lica koja spadaju u tri kategorije, i to prema sledećim kriterijumima: 

lica mlađa od 18 godina, lica koja odbijaju saradnju i lica koja su bila previše bolesna da bi 

učestvovala. Pre početka intervjua svim učesnicima je prethodno pročitan opis istraživanja. 

Instrument i postupak 

Upitnik je sadržao pitanja o socio-demografskim karakteristikama učesnika (pol, starost, 

bračno stanje, nivo obrazovanja, prihodi, zanimanje i ekonomski status), o potencijalnim 

preprekama korišćenju usluga zdravstvene zaštite (kultura, poznavanje jezika, shvatanja 

i stavovi koji se tiču zdravstvenih usluiga i osoblja koje usluge pruža, dostupnost usluga i 

pružanje usluga, lično praktikovanje zdravstvene zaštite,…), i pitanja kojima se utvrđuju dve 

dimenzije zdravlja: zdravstveni status i zdravstveno ponašanje. 

Zdravstveni status je određen zdravstvenim i funkcionalnim ograničenjima koja prijavljuju 

sami ispitanici, dok je zdravstveno ponašanje opisano podacima o pušenju, konzumiranju 

alkohola, svežeg voća i povrća. 

Pilot testovi su obavljeni na uzorku od 15 ispitanika u tri opštine. Rezultati testiranja su uneti 

u upitnik i na osnovu toga je izrađena konačna verzija upitnika. 

Anketari su bili pripadnici romske etničke grupe iz naselja u kojima je istraživanje obavljano. 

Prema izjavama anketara, najveći broj ispitanika je bio spreman da pruži odgovore na 

postavljena pitanja. 

11


12 

Analiza podataka 

Analiza je obavljena metodama deskriptivne i analitičke statistike. 

Nalazi dobijeni metodama deskriptivne statistike izloženi su u obliku srednjeg iznosa, 

standardne devijacije i medijane za neprekidne varijable, i u obliku apsolutnih učestalosti i 

postotaka za kategorijalne varijable. Hi kvadrat test primenjen je za procenu razlika prema 

specifičnim karakteristikama Roma (pol, starost, obrazovni nivo) i zdravstvenim i funkcionalnim 

ograničenjima koja su sami prijavili. 

Podaci su uneti u Statistički paket za društvene nauke, verzija 15 (SPSS 15).


UNFPA 

REZULTATI 

Od 1000 Roma koji su učestvovali u istraživanju, 908 je popunilo upitnik, uz postotak dobijenih 

odgovora od 90,8%. Među ispitanicima je bio nešto veći broj žena (462 [51,0%]). Starost 

učesnika se kretala od 18 do 85 godina (srednja starost, 40,75±13,64 godina). 

Većina ispitanika je završila osnovnu školu (338 {37,3%]), dok je samo 124 (13,7%) završilo 

srednju školu. Više od polovine ispitanika je bilo nezaposleno (480 [52,9%]). 

Većina učesnika je bila islamske veroispovesti (660 [72,7%]). Broj učesnika je bio gotovo isti u 

sva tri grada (po 300 učesnika iz Smedereva i Beočina, i 308 iz Prokuplja). 

Tabela 1. Socio-demografske karakteristike Roma učesnika 

18-29 god. 

n (%) 

30-44 god. 

n (%) 

45-64 god. 

n (%) 

65+god. 

n (%) 

UKUPNO 

Pol 

Muški 96 (47.1) 190 (53.7) 128 (42.4) 30 (65.2) 444 (49.0) 

Ženski 108 (52.9) 164 (46.3) 174 (57.6) 16 (34.8) 462 (51.0) 

Bračno stanje 

Venčani 108 (52.9) 272 (76.4) 238 (78.8) 18 (39.1) 636 (70.0) 

Ostali 96 (47.1) 84 (23.6) 64 (21.2) 28 (60.9) 272 (30.0) 

Obrazovanje (godine završene škole) 

Bez obrazovanja 28 (13.7) 74 (20.9) 86 (28.5) 26 (56.5) 214 (23.6) 

Niže: osnovna škola ili 

manje (≤8) 

150 (73.5) 234 (66.1) 172 (57.0) 12 (26.1) 568 (62.7) 

Srednje: srednje škole 

(8-12) 

26 (12.7) 46 (13.0) 44 (14.6) 8 (17.4) 124 (13.7) 

Zasposlenost 

Nezaposleni 124 (60.8) 200 (56.2) 152 (50.3) 4 (8.7) 480 (52.9) 

Ostali 80 (39.2) 156 (43.8) 150 (49.7) 42 (91.3) 428 (77.1) 

Veroispovest 

Islam 158 (77.5) 258 (72.5) 206 (68.2) 38 (82.6) 660 (72.7) 

Ostalo 46 (22.5) 98 (27.5) 96 (31.8) 8 (17.4) 248 (27.3) 

13


14 

Materijalno stanje 

Dve trećine ispitanika prijavili su loš materijalni položaj (572 [63,0%]), a 274 (30,2%) su svoj 

materijalni položaj opisali kao prosečan. Svega 6,8% ispitanika je prijavilo dobar materijalni 

položaj (Grafikon 1) 

Većina romskih domaćinstava ne ostvaruje socijalne beneficije. Među ispitanicima je 332 

(36,6%) prijavilo da prima socijalnu pomoć, a 480 (52,9%) ih je prijavilo da primaju dečji 

dodatak. 

Grafikon 1. Sopstveno viđenje materijalnog položaja 

loše 

prosečno 

Sopstveno viđenje zdravstvenog statusa 

Svi ispitanici su tokom intrevjua upitani za sopstveno viđenje zdravstvenog statusa i ovi 

odgovori predstavljaju važnu determinantu zdravlja. Većina učesnika doživljava svoje zdravlje 

kao loše (332 [36.6%]), a kao prosečno ga je opisalo 316 ispitanika (34,8%) (Grafikon 2). 

Grafikon 2. Sopstveno viđenje zdravstvenog statusa 

dobro 

loše 

prosečno 

dobro 

Kao što je i očekivano, žene, mlađi učesnici, i ispitanici sa višim obrazovnim nivoom prijavili 

su bolje viđenje stanja sopstvenog zdravlja, (Χ2=14,77, p


UNFPA 

Tabela 2. Sopstveno viđenje zdravstvenog statusa prema polu i starosnoj grupi 

Pol 

muški 

ženski 

loše, n% 

prosečno, n% 

dobro, n% 

Ukupno 

loše, n% 

prosečno, n% 

dobro, n% 

Ukupno 

10 64 88 28 

10.4% 33.7% 68.8% 93.3% 

34 70 34 2 

35.4% 36.8% 26.6% 6.7% 

52 56 6 0 

54.2% 29.5% 4.7% .0% 

96 190 128 30 

100.0% 100.0% 100.0% 100.0% 

12 52 66 12 

11.1% 31.7% 37.9% 75.0% 

26 60 86 4 

24.1% 36.6% 49.4% 25.0% 

70 52 22 0 

64.8% 31.7% 12.6% .0% 

108 164 174 16 

100.0% 100.0% 100.0% 100.0% 

Činjenica da zdravstvena zaštita Roma nije zadovoljavajuća potvrđena je i podatkom da su 

funkcionalna ograničenja utvrđena kod 342 ispitanika (37,7%). Žene i mlađi učesnici su prijavili 

manja funkcionalna ograničenja nego ostali ispitanici (Tabela 3). 

Tabela 3. Funkcionalna ograničenja prema polu i starosti 

15 

Pol 

muški 

ženski 

da, n% 

ne, n% 

Ukupno 

da, n% 

ne, n% 

Ukupno 

18-29 god. 30-44 god. 45-64 god. 65+god. 

18 54 88 24 

18.8% 28.4% 68.8% 80.0% 

78 136 40 6 

81.3% 71.6% 31.3% 20.0% 

96 190 128 30 

100.0% 100.0% 100.0% 100.0% 

20 46 76 16 

18.5% 28.0% 43.7% 100.0% 

88 118 98 0 

81.5% 72.0% 56.3% .0% 

108 164 174 16 

100.0% 100.0% 100.0% 100.0%


16 

Korišćenje usluga zdravstvene zaštite 

Većina ispitanika (682 [75,3%]) nije prijavila posete pružalaca zdravstvenih usluga (lekari, 

medicinske sestre ili druga stručna lica iz ustanova zdravstvene zaštite) njihovim naseljima u 

prethodnih šest meseci, što predstavlja zanimljiv podatak. (Grafikon 3). 

Grafikon 3. Posete zdravstvenih službi romskim naseljima 

da 

ne 

ne zna 

Prilikom javljanja zdravstvenih problema, lekari opšte prakse su prvi izbor za većinu učesnika 

(850 [94,0%]). 

Korišćenje zdravstvenih usluga nije znatnije rašireno među romskim ispitanicima. Posete 

ustanovama primarne zdravstvene zaštite u prethodnih šest meseci prijavilo je 562 ispitanika 

(61,9%; srednja vrednost 8,37±10,90), posete specijalistima 134 (14,8%; srednja vrednost 

2,30±2,35), i posete zubarima 144 ispitanika (15,9%; srednja vrednost 2,97±4,04). 

Prijavljene učestalosti poseta specijalistima i zubarima veoma su niske uprkos lošem viđenju 

sopstvenog zdravstvenog stanja i broju funkcionalnih ograničenja. 

Grafikon 4. Posete ustanovama zdravstvene zaštite 

90 

80 

70 

60 

50 

40 

30 

20 

10 

0 

pregledi na 

odeljenju opšte prakse 

specialistički 

pregledi 

stomatološki 

pregledi 

da 

ne


UNFPA 

Više od polovine ispitanika (512 [56,4%]) bilo je zadovoljno zdravstvenim uslugama, ali 98 

(10,8%) je prijavilo da su nezadovoljni. 

Većina ispitanika (666 [73,3%]) nije bila informisana o “zdravstvenim medijatorima” (Grafikon 5). 

Grafikon 5. Obaveštenost o “zdravstvenim medijatorima” 

ne 

da 

Učesnici iz Smedereva bili su znatno bolje obavešteni o “zdravstvenim medijatorima” nego 

učesnici iz drugih gradova. Moguće objašnjenje je to što institucija “zdravstvenog medijatora” 

ne postoji u Beočinu, a prisustvo “zdravstvenih medijatora” u Prokuplju još je u ranoj fazi 

razvoja (Grafikon 6). 

Grafikon 6. Obaveštenost o “zdravstvenim medijatorima” u tri grada 

17 

Smederevo 

Beočin 

Prokuplje


18 

Obaveštenost o “zdravstvenim medijatorima” bila je nedovoljna i kod muških i kod ženskih 

ispitanika. Više od 70% muškaraca i žena nisu bili obavešteni o “zdravstvenim medijatorima”. 

Mlađi učesnici su bili nešto bolje obavešteni. Samo 4,3% učesnika starijih od 65 godina je 

znalo za postojanje “zdravstvenih medijatora”. Učesnici sa višim nivoom obrazovanja bili su 

manje obavešteni (Tabela 4). 

Tabela 4. Obaveštenost o “zdravstvenim medijatorima” prema polu, starosti i obrazovanju 

Obaveštenost o “zdravstvenim medijatorima” 

Ukupno 

da 

ne 

Pol 

male 

n 118 326 444 

% 26.6% 73.4% 100.0% 

female 

n 122 340 462 

% 26.4% 73.6% 100.0% 

18-29 

n 58 146 204 

% 28.4% 71.6% 100.0% 

Starost 

30-44 

n 114 242 356 

% 32.0% 68.0% 100.0% 

45-64 

n 68 234 302 

% 22.5% 77.5% 100.0% 

65+ 

n 2 44 46 

% 4.3% 95.7% 100.0% 

without education 

n 66 148 214 

% 30.8% 69.2% 100.0% 

n 152 416 568 

Obrazovanje 

low: primary school or 

less (≤8) 

% 26.8% 73.2% 100.0% 

medium: secondary 

school (8-12) 

n 72 102 124 

% 17.7 82.3 100.0%


UNFPA 

Pristup uslugama zdravstvene zaštite 

Kao što pokazuju rezultati ovog istraživanja, romski ispitanici se suočavaju sa različitim 

preprekama u pristupanju uslugama zdravstvene zaštite. To može uključivati prepreke povezane 

sa administrativnim barijerama (nisu registrovani kod fonda zdravstvenog osiguranja, uprkos 

pravu na besplatnu zdravstvenu zaštitu), odsustvom poverenja (koje nije naročito visoko), 

lošim ekonomskim položajem i obrazovanjem, nedostatkom vremena, jezičkim barijerama, 

geografskim barijerama (romska naselja se obično nalaze u predgrađima ili u izolovanim 

seoskim oblastima u kojima nedostaju javni transport i infrastruktura), diskriminacijom, 

lošim prethodnim iskustvima, nedostatkom znanja o raspoloživosti usluga (Tabela 5). Loša 

ekonomska situacija je prepreka koju su ispitanici najčešće navodili (34,4%). 

Tabela 5. Prepreke pristupu uslugama zdravstvene zaštite 

administrativne barijere 

odsustvo poverenja 

nedostatak vremena 

jezičke barijere 

geografske barijere 

diskriminacija 

loša prethodna iskustva 

ne znaju kome da se obrate 

da ne ne zna ukupno 

n 46 862 908 

% 5.1 94.4 100.0 

n 34 864 8 906 

% 3.8 95.4 0.9 100.0 

n 312 594 2 908 

% 34.4 65.4 0.2 100.0 

n 8 894 4 906 

% 0.9 98.7 0.4 100.0 

n 26 878 2 906 

% 2.9 96.9 0.2 100.0 

n 64 828 14 906 

% 7.1 91.4 1.5 100.0 

n 52 852 2 906 

% 5.7 94.0 0.2 100.0 

n 14 890 2 906 

% 1.5 98.2 0.2 100.0 

19


20 

Grafikon 7 prikazuje učestalost prepreka na koje su ukazivali romski ispitanici. Loš ekonomski 

položaj Roma utiče na mogućnost pristupa uslugama zdravstvene zaštite češće nego druge 

navođene prepreke. 

Grafikon 7. Učestalost javljanja navedenih prepreka 

40 

35 

30 

25 

20 

15 

10 

5 

0 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 

1 administrativne barijere, 2 odsustvo poverenja, 3 loša ekonomska situacija, 4 nedostatak 

vremena, 5 jezičke barijere, 6 geografske barijere, 7 diskriminacija Roma, 8 loša prethodna 

iskustva, 9 ne znaju kome da se obrate 

Zdravstveno ponašanje 

Zdravstveni rizici vezani za ponašanje predstavljaju jedan od najvažnijih faktora rizika koji 

utiču na zdravlje. Na Tabeli 6 prikazana je raširenost pušenja. Gotovo polovina ispitanika 

(53,8%) su pušači, povremeni ili redovni. Ovi rezultati ukazuju na veću raširenost pušenja u 

populaciji Roma nego u opštoj populaciji Srbije. 

Tabela 6. Raširenost pušenja 

Pušenje cigareta n % 

nikada 428 47.2 

umereno a 68 7.5 

redovno b 410 45.3 

Ukupno 906 100.0 

a 

b 

povremeno, manje od 20 cigareta dnevno 

najmanje 20 cigareta dnevno


UNFPA 

Prema rodnoj strukturi, broj žena pušača među Romima (51,5%) koje puše najmanje 20 cigareta 

dnevno veći je od broja muškaraca koji puše istu količinu cigareta (38,7%) (Tabela 7). 

Tabela 7. Raširenost pušenja, prema polu 

Pušenje 

da, najmanje Ukupmo 

ne da, povremeno 20 cigareta 

dnevno 

n 228 44 172 444 

muški 

% 51.4% 9.9% 38.7% 100.0% 

pol 

n 200 24 238 462 

ženski 

% 43.3% 5.2% 51.5% 100.0% 

n 428 68 410 906 

Ukupno 

% 47.2% 7.5% 45.3% 100.0% 

Kod potrošnje alkohola, pitanje je bilo fokusirano na učestalost konzumiranja. Većina ispitanika 

je prijavila da apstinira od korišćenja alkohola, što bi se moglo objasniti njihovom verskom 

pripadnošću. Povremeno konzumiranje alkohola prijavilo 162 (17,9%) učesnika. Neumereno 

konzumiranje je prisutno u 1.1% populacije (Tabela 8). 

Tabela 8. Raširenost konzumiranja alkohola 

21 

Potrošnja alkohola n % 

apstinenti 562 62.0 

povremeno a 162 17.9 

umereno b 172 19.0 

neumereno c 10 1.1 

Ukupno 906 100.0 

a 

b 

c 

alkohol se konzumira ređe od jednom nedeljno 

alkohol se konzumira svake nedelje, ali ispod nivoa neumerene potrošnje 

svakodnevno konzumiranje alkohola u količini od 5 standardnih doza pića

Ishrana 


22 

Učesnici ne poklanjaju mnogo pažnje svojoj ishrani, iz razloga za koje se može samo 

pretpostaviti da su povezani sa njihovim ekonomskim položajem, nižim nivoom obrazovanja, 

teškim uslovima života, itd. Udeo ispitanika koji su svakodnevno jeli sveže voće i povrće iznosio 

je 25,8%, a više od 40% je konzumiralo voće i povrće ređe od jednom nedeljno (Tabela 9). 

Tabela 9. Raširenost konzumiranja voća i povrća 

Konzumiranje voće i povrća n % 

dnevno 234 25.8 

nedeljno 278 30.7 

< nedeljno 382 42.2 

nikada 12 1.3 

Ukupno 906 100.0


UNFPA 

Zaključak 

Naše istraživanje pokazuje da je zdravstveni status ispitanika Roma loš i da populacija Roma 

nailazi na raznovrsne prepreke u pristupanju uslugama zdravstvene zaštite. 

Preporuke 

Institucionalni i zakonski okvir 

Rezultati istraživanja su pokazali da i pored toga što pravni okvir postoji i što je institucionalni 

sistem postavljen, funkcionisanje sistema pokazuje određene nedostatke. Stoga se preporučuje 

sledeće: 

• Podrška za pripremu i osavemenjavanje Lokalnih akcionih planova za 

zdravstvenu zaštitu u opštinama Smederevo, Prokuplje i Beočin, sa posebnim 

naglaskom na prioritetnim potrebama populacije Roma u ovim opštinama i 

lobiranje za njihovo usvajanje; 

• Zdravstveni status Roma ne može se rešavati nezavisno od problema 

opšteg konteksta u kojem Romi žive. Iz tog razloga, od najvećeg je značaja 

obezbediti koordinirano delovanje različitih aktera i mogućnost međusobnog 

povezivanja strateških akcija i akcija i programa na nivou usvojenih politika da 

bi se osigurala usklađenost različitih aspekata koji se tiču uslova života romske 

populacije i na taj način obezbedio efikasan i objedinjen odgovor na probleme 

zdastvenog statusa Roma. Romski koordinatori treba da obezbede visok nivo 

mogućnosti uzajamnog povezivanja Lokalnih akcionih planova za Rome: 

Akcioni planovi za zdravstvenu zaštitu Roma i Akcioni planovi za stambeno 

zbrinjavanje, zapošljavanje i obrazovanje Roma, budući da postoje sirektne 

veze između, na primer, zdrasvstvenog statusa i uslova stanovanja. (Mnoge 

romske porodice žive u nelegalnim kojima nedostaje osnovna infrastrutkrura, 

uključujući tekuću vodu, kanalizaciju i električnu energiju, mada su mnoga 

domaćinstva ilegalno povezana na električnu mrežu po životnim opasnim 

instalacijama iz domaće radinosti). 

• Obezbediti participativno učešće i konsultacije u postupku izrade i usvajanja 

Lokalnih akcionih planova za zdravstvenu zaštitu Roma i obezbediti da takvi 

planovi dobiju podršku opštinskih vlasti i drugih relevantnih aktera (domovi 

zdravlja, centri za socijalni rad, romski koordinatori, romski zdravstveni 

medijatori, romski asisteni u vaspitno-obrazovnim ustanovama, NVO); 

• Obezbediti podršku i osigurati aadekvatno finansiranje Lokalnih akcionih 

planova zdravstvene zaštite. Identifikovati praznine i budžetu, moguće 

alternativne izvore finansiranja, itd., podizanjem svesti i unapređenjem 

znanja u pogledu ovih akcionih planova kod ključnih aktera u opštinama. 

• Podsticati integrisani pristup pitanjima zdravstvene zaštite Roma u lokalnim 

23


24 

zajednicama obezbeđivanjem održivih veza i trajne, institucionlizovane 

saradnje između lokalnih entiteta koji pružaju podršku Romima: romski 

koordinatori, romski medijatori i romski asistenti u nastavi – obezbediti 

podršku za formiranje trajne radne grupe; 

• Unaprediti statističke podatke u vezi sa zdravljem; obezbeđivanje podrške 

za prikupljanje i analizu podataka podeljenih po etničkim grupama može 

poslužiti kao osnova za uvođenje na činjenicama zasnovanih mera na nivou 

politike koje su usemrene na Rome, te za izdvajanje sredstava za onaj deo 

populacije kojem su usluge osnovne zdravstvene zaštite najpotrebnije. 

• Ministarstvo zdravlja je 2010. godine osnovalo Radnu grupu za zdravstvenu 

dokumentaciju u okviru pripremnih aktivnosti za izmene i dopune Zakona o 

zdravstvenoj dokumentaciji. Grupa okuplja predstavnike različitih institucija 

i relevantne aktere koji imaju zadatak da prikupljaju podatke o zdravlju ili 

mogu doprineti kvalitetu statističkih podataka. Unutar grupe treba lobirati 

da je prikupljanje zdravstvenih podataka podeljenih po etničkim grupama 

predviđeno novim Zakonom o zdravstvenoj dokumentaciji (koji je u pripremi), 

njegovim podzakonskim aktima ili povezanim Zdravstvenim statističkim 

programima (kao što su National Health Accounts ili slični). 

• Obezbediti integrisani nastup i aktivnosti institucija u rešavanju problema 

Roma (Romi su obično ugroženi na više načina, uključujući: nezaposlenost, 

suočavanje sa diskriminacijom, korišćenje socijalne pomoći, itd.). Obezbediti da 

sve institucije steknu svest o politikama i programima koji su na raspolaganju 

Romima, a koje obezbeđuju druge institucije, tako da mogu pružiti Romima 

dovoljne informacije i uputiti ih na druge dostupne programe (praktične 

informacije o koracima koje Romi treba da preduzimaj da bi iskoristili neke 

od raspoloživih beneficija – na primer, registracija kod Nacionalne službe za 

zapošljavanje da bi mogli da koriste beneficije za nezaposlene i dobiju pomoć 

u traženju posla).


UNFPA 

Prepreke pristupu zdravstvenim uslugama 

Istraživanje je pokazalo da se prilikom korišćenja usluga zdravstvene zaštite Romi suočavaju 

sa višestrukim oblicima diskriminacije i različitim preprekama, od ekonomskih i geografskih 

barijera do nedostatka informacija i diskriminacije. Preporučuje se sledeće: 

• Prilikom posete ustanovi primarne zdravstvene zaštite radi pregleda/lečenja, 

svaki pacijent (Rom) treba da izabere svog lekara opšte prakse (izabrani lekar). 

Izbor se vrši potpisivanjem formulara u kojem je navedeno ime izabranog 

lekara opšte prakse. Rome koji imaju prijavljeno mesto boravka i važeću 

zdravstvenu knjižicu treba podsticati da se registruju i izaberu svog lekara 

opšte prakse (u ustanovama primarne zdravstvene zaštite). Treba da budu 

upoznati sa ulogama i dužnostima izabranog lekara opšte prakse i pravom 

da ga promene ako nisu zadovoljni pruženim uslugama. To bi omogućilo 

izvođenje ciljanih akcija, kako akcija usmerenih na Rome tako i onih koje 

su usmerene na lekare opšte prekse koje Romi biraju (institucija izabranog 

lekara je deo kampanje Ministarstva zdravlja, kojom se svi pacijenti pozivaju 

da obavezno izaberu lekara opšte prakse koji će biti njihovi izabrani lekari 

tokom perioda od jedne godine). To može olakšati pristup Roma uslugama 

primarne zdravstvene zaštite. Romski zdravstveni medijatori bi mogli odigrati 

veoma važnu ulogu u ovom procesu, a Romi bi mogli imati aktivniju ulogu u 

“stvarnom” biranju određenog lekara opšte prakse, umesto da samo potpisuju 

formalne zahteve da bi dobili pravo na tretman. 

• Kada pokušavaju da pribave važeće zdravstvene knjižice, Romi se suočavaju sa 

određenim administrativnim preprekama. Prepreke mogu biti različitih vrsta, 

zavisno od specifične situacije/statusa date grupe Roma. Najčešće su u pitanju 

sledeće situacije: neki Romi imaju prijavljeno mesto boravka na osnovu koga bi 

mogli dobiti zdravstvenu knjižicu, ali to ne mogu da učine zbog brojnih drugih 

dokumenata koje je neophodno pribaviti pre izdavanja zdravstvene knjižice. 

Pomoć u pribavljanju dodatnih dokumenata (iz drugih institucija, kao što su 

Biro za nezaposlene ili Centar za socijalni rad, itd.) pripadnicima takvih grupa 

treba da pruže romski zdravstveni medijatori. S druge strane, znatan broj 

Roma nema prijavljeno mesto boravka, i za takvu vrstu problema su potrebna 

drugačija rešenja. Važno je identifikovati različite administrativne prepreke 

koje u navedene tri opštine onemogućuju Rome u pribavljanju važećih 

zdravstvenih knjižica (to je preduslov za korišćenje usluga zdravstvene zaštite) 

i predložiti modele za prevazilaženje tih administrativnih prepreka. Romi 

često nemaju prijavljeno mesto boravka (pošto žive u nelegalnim naseljima) 

što ih onemogućuje u pribavljanju važećih ličnih karata – važeća lična karta 

je takođe neophodna za pristup uslugama zdravstvene zaštite, kao i socijalne 

zaštite, pomoći za nezaposlene ili bilo kojim drugim beneficijama); 

• Pojačati napore za registrovanje Roma koji nemaju zdravstveno osiguranje i 

omogućiti njihov lakši pristup uslugama zdravstvene zaštite predlaganjem 

25


26 

modela za prevazilaženje prepreka koje ih onemogućuju u pristupanju 

uslugama zdravstvene zaštite. 

• Jedan od faktora koji doprinose niskom nivou korišćenja usluga zdravstvene 

zaštite među Romima jeste jezička barijera, budući da lekari opšte prakse, 

medicinske sestre i administrativno osoblje u ustanovama primarne 

zdravstvene zaštite obično ne govore romski jezik. Mada neki Romi govore 

srpski jezik, može se pretpostaviti da njihovo znanje srpskog nije dovoljno 

tečno da bi, na primer, na odgovarajući način opisali svoje simptome. 

Takođe, istraživanje je pokazalo da zbog činjenice da nisu u mogućnosti da 

komuniciraju na sopstvenom jeziku Romi oklevaju da se obrate za pomoć, 

osim ako se već ne osećaju veoma loše (na primer, za mere preventivne zaštite 

ili informacije o zdravom načinu života, itd.). Romski zdravstveni medijatori 

treba da predlože modele koji će osigurati njihovu aktivnu ulogu i dostupnost 

romskim pacijentima tokom poseta zdravstvenim ustanovama. Lični 

kontakt sa zdravstvenim medijatorom može značajno doprineti korišćenju 

zdravstvenih usluga i pomoći da se prevaziđu prethodna loša iskustva (što se 

navodi kao jedan od razloga za retke posete domovima zdravlja); 

• Romski asistenti u nastavi se mogu angažovati kao posrednici između sistema 

zdravstvene zaštite i romskih majki – sva školska deca odlaze na sistematske 

preglede jednom u šest meseci (koji se obavljaju u domovima zdravlja u 

vreme školske nastave). To može biti način da se osiguraju imunizacija, usluge 

stomatologa i redovni pregledi romske dece kod pedijatara. 

• Trenutno se implementira nekoliko nacionalnih programa usmerenih na 

žene (pregledi za utvrđivanje karcinoma grlića materice, itd.), za koje se 

pozivi za preglede dostavljaju svim ženama (na kućne adrese). Postoje i 

drugi nacionalni programi, kao što su redovni pregledi radi kontrole visine 

krvnog pritiska, nacionalni program za dijabetes i slični programi, koji su 

usmereni i na druge grupe stanovništva, a redovni i besplatni pregledi se 

obavljaju u ustanovama primarne zdravstvene zaštite. Iz različitih razloga, 

Romi većinom ne učestvuju u ovim programima. Imajući u vidu ove nalaze, 

potrebno je preduzeti korake za rešavanje problema ekonomskih prepreka 

koje sprečavaju Rome da pristupe uslugama zdravstvene zaštite, uz aktivno 

učešće romskih zdravstvenih medijatora, tako što bi se izvršila manja 

prilagođavanja u načinu na koji se pristupa Romima i njihovim uključivanjem 

u već postojeće (besplatne) nacionalne programe. To bi podrazumevalo 

identifikaciju aktivnih nacionalnih programa i predlaganje modela za 

uključivanje Roma u takve programe. Romski zdravstveni medijatori mogu 

predlagati načine da se organizuju redovni (besplatni) fizički pregledi (na 

primer, na svakih šest meseci), naročito pregledi za romske žene, kao što 

su kolposkopija, Papanikolau test i mamografija, kao i druge usluge koje se 

pružaju široj populaciji u okviru nacionalnih programa. Zadatak da predlažu 

odgovarajuća prilagođavanja u pristupu lokalnim Romima imale bi opštinske


UNFPA 

ustanove primarne zdravstvene zaštite, u čemu romski zdravstveni medijatori 

mogu i treba da imaju važnu ulogu. To bi značilo da se pored uključivanja 

Roma u već postojeće nacionalne programe lokalno organizuju programi 

koji bi bili namenski usmereni na zdravstvene potrebe lokalne romske 

zajednice (ustanove primarne zdravstvene zaštite nalaze se u vlasništvu 

opština i raspolažu potrebnim resursima i ovlašćenjima da razvijaju dodatne 

lokalne programe koji odgovaraju potrebama lokalnog stanovništva) i 

predlažu načine/modele za organizovanje redovnih (besplatnih) preventivnih 

pregleda visine krvnog pritiska, nivoa šećera i masnih kiselina, itd. (na primer 

organizovanjem zdravstvenih akcija u romskim naseljima), 

• Kućne posete (zajedničke posete lekara opšte prakse i zdravstvenih medijatora) 

mogle bi pomoći da se efikasno prevaziđu geografske i jezičke prepreke. 

Podizanje svesti o diskriminaciji, ljudskim pravima Roma i 

zdravom načinu života 

Istraživanje je pokazalo da Romima nedostaju informacije o pravima koja imaju i postojećim 

mehanizmima za podnošenje pritužbi (u slučaju kršenja prava), kao i informacije o zdravom 

načinu života i zdravom ponašanju. Među zdravstvenim radnicima, kao i u opštoj populaciji, 

postoji nedostatak informacija o populaciji Roma, što otvara mogućnosti za diskriminatorsko 

ponašanje. Preporučuje se sledeće: 

• Obezbediti blisku saradnju između zaštitnika prava pacijenata (imenovano 

lice u svakoj zdravstvenoj ustanovi čija je dužnost da obezbedi poštovanje 

prava pacijenata, da interveniše u slučajevima kada su ova prava ugrožena, 

da prepoznaje, pruža zaštitu i sprečava diskriminaciju) i romskih zdravstvenih 

medijatora. 

• Osigurati da Romi (i njihovi predstavnici kao što su romski asistenti u 

nastavi, romski zdravstveni medijatori, romski koordinatori ili drugi romski 

lideri) poseduju adekvatne informacije o mehanizmima ulaganja pritužbi u 

slučajevima kršenja njihovih prava (Kancelarija ombudsmana, Poverenik za 

zaštitu ravnopravnosti, zaštitnici prava pacijenata, itd.). 

• Sistemske uzroke velikih razlika u zdravstvenom statusu Roma i većinskog 

stanovništva treba identifikovati, istražiti i o njima obavestiti nadležne 

institucije (kao što su resorna ministarstva, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, 

itd.), što treba da čine kako sami Romi, tako i romski zdravstveni medijatori, 

romski lideri ili bilo koji drugi građani/institucije. 

• Obučiti radnike zaposlene u ustanovama primarne zdravstvene zaštite koji prvi 

stupaju u kontakt sa Romima koji traže zdravstvene usluge za komunikaciju 

i rad sa manjinskim i marginalizovanim grupama. Medicinsko osoblje treba 

da bude bolje informisano o specifičnim osobenostima, kulturi, potrebama i 

problemima romske zajednice. 

27


28 

• Zdravstveni radnici treba da budu informisani i edukovani o pravima Roma 

u oblasti zdravstvene zaštite (onima koja su predviđena zakonom, posebnim 

propisima ili uslugama koje se pružaju u okviru određenih programa i 

projekata). 

• Kućne posete romskih zdravstvenih medijatora i lekara opšte prakse mogu se 

iskoristiti kao prilika da se zajednica Roma informiše o pitanjima od značaja 

(kalendari imunizacije, zdravstveni programi, informacije o reproduktivnom 

zdravlju, itd.). Kućne posete se mogu iskoristiti i kao prilika da se podstakne 

razvijanje prijateljskih odnosa sa romskom zajednicom i da se identifikuju 

prioritetne potrebe u oblasti zdravstvene zaštite. Ove programe treba da 

planiraju i izvode ustanove primarne zdravstvene zaštite u saradnji sa 

opštinskim vlastima. Kućne posete koje su deo redovnih usluga koje se 

pružaju opštoj populaciji (posete pedijatra, na primer) mogu se iskoristiti kao 

prilika za pružanje informacija ne samo pacijentu/pacijentima već i članovima 

porodice i pripadnicima šire zajednice. 

• Romsko civilno društvo treba da se bolje upozna sa nacionalnim i 

međunarodnim intrumenetima za zaštitu i promovisanje ljudskih prava, 

uključujući i pravo na ravnopravan pristup zdravstvenim uslugama kroz razvoj 

obrazovnih i zdravstvenih programa i promovisanje prava Roma u oblasti 

zdravstvene zaštite. 

• Mediji treba da izveštavaju na uravnotežen i fer način o slučajevima 

diskriminacije da bi se podigla svest u zajednici o uzrocima diskriminacije. 

Ovo se može ostvariti obukom novinara i predstavnika medija za tretiranje 

ovih osetljivih tema, davanjem prostora predstavnicima civilnog društva za 

odbranu osnovnih prava, pokretanjem inicijativa za kontrolu koju bi finansirale 

opštine, podsticanjem saradnje između lokalnih institucija i lokalnih medija, 

itd. Ovo nije konačna lista ideja i očekuje se da će je dalje razvijati romski 

koordinatori u opštinama, uz konsultacije sa lokalnim akterima. Mada je 

pitanje veoma složeno, mali koraci i inicijative u lokalnim zajednicama 

mogli bi doprineti boljem razumevanja ovih pitanja i eliminisanju stigme i 

diskriminacije u lokalnim zajednicama i izveštavanju lokalnih medija. 

• Potrebno je pripremiti, odštampati i distribuirati promotivni materijal koji će 

sadržati ključne poruke koje imaju za cilj da unaprede mogućnosti pristupa 

romske zajednice uslugama zdravstvene zaštite. Promotivni materijal 

(kao što su flajeri, posteri ili majice) treba distribuirati u školama, lokalnim 

institucijama i romskim naseljima. 

• Partneri u akcijama usmerenim na razvoj treba da ulažu u razvoj liderskih 

institucija i kapaciteta romske zajednice tako da se one mogu efikasnije 

uključiti u raspravu o programima i politikama koje imaju uticaja na pristup 

zdravstvenim i socijalnim uslugama.


UNFPA 

Romski zdravstveni medijatori 

Romski zdravstveni medijatori su priznati kao ključni partneri za obezbeđivanje ravnopravnog 

pristupa zdravstvenoj zaštiti, unapređenje zdravstvenog statusa Roma i promovisanje 

zdravog načina života kod Roma u Srbiji. Istraživanje je pokazalo da postoji veza između 

romskih zdravstvenih medijatora, broja poseta zdravstvenim radnicima i viđenja sopstvenog 

zdravstvenog stanja (u opštinama u kojima romski zdravstveni medijatori funkcionišu i Romi 

znaju šta je njihov zadatak, učestalost poseta zdravstvenim radnicima i viđenje sopstvenog 

zdravstvenog stanja su bolji). Preporučuje se sledeće: 

• Obezbediti da Romi budu informisani o zdravstvenim medijatorima, njihovim 

zadacima, radnom vremenu, lokacijama, gde ih mogu pronaći, itd. 

• Romske organizacije civilnog društva koje su aktivne u lokalnoj zajednici i 

romski zdravstveni medijatori treba da preuzmu aktivnu ulogu u promovisanju 

zdravog načina života u romskim naseljima kroz kampanje za podizanje svesti, 

zajedničkim prijavljivanjem za partnerska sredstva za razvoj i implementaciju 

ciljanih programa obuke, lobiranjem kod lokalnih vlasti i najšire javnosti da 

više pažnje posvete romskim pitanjima, itd. 

• Obezbediti podršku za identifikaciju glavnih razloga nedovoljne vidljivosti 

romskih zdravstvenih medijatora u romskim zajednicama i predložiti načine da 

se ovi problemi reše (informativne kampanje, naglašavanje ličnih kontakata 

između romskih zdravstvenih medijatora i romske zajednice, itd). 

• Obezbediti podršku za identifikaciju suštinskih (osnovnih) znanja (područja, 

moduli, nivoi potrebnog znanja, itd.) i informacija kojima romski zdravstveni 

medijatori treba da raspolažu i predložiti modele i načine na koje ih romski 

zdravstveni medijatori mogu steći (model kontinuiranog obrazovanja i obuke 

za romske zdravstvene medijatore). 

• Obezbediti podršku i ojačati kapacitete romskih zdravstvenih medijatora kroz 

specifičnu obuku u oblasti reprodukltivnog zdravlja; istraživanje pristupanja 

Roma uslugama zdravstvene zaštite i njihovog zdravstvenog ponašanja 

pokazalo je, između ostalog, da je potreban neki dodatni oblik podrške 

za romske zdravstvene medijatore u dve zajednice koje su obuhvaćene 

pilot istraživanjem, a u kojima su romski zdravstveni medijatori prisutni, 

ali pokazuju različite nivoe aktivnosti, pa su otuda i nivoi pristupa Roma 

uslugama zdravstvene zaštite različiti. 

• Obezbediti podršku za romske zdravstvene medijatore u domovima zdravlja, 

bolnicama i drugim institucijama zdravstvene zaštite, čime će se uspostaviti 

veza između Roma i uposlenika u ovim institucijama. 

• Predložiti model održivosti za sistem romskih zdravstvenih medijatora za 

određeni period koji će se nastaviti i nakon isteka Dekade Roma. 

29


30 

Uloga civilnog društva 

Romske nevladine organizacije koje deluju u lokalnoj zajednici imaju važnu ulogu u 

obezbeđivanju sledećih elemenata: 

• adekvatnih obrazovnih programa u oblasti zdravstvene zaštite za sve, a 

naročito za Rome; 

• adekvatnih obrazovnih programa u oblasti zdravstvene zaštite za mlade Rome, 

naročito u vezi sa bolestima zavisnosti (pušenje, alkoholizam, zloupotreba 

droga) i bolesti koje se prenose seksulanim kontaktom (HIV, AIDS, itd.); 

• modela za redovno i blagovremeno informisanje Roma u njihovim naseljima 

o aktuelnim dešavanjima u opštini u vezi sa zdravstvenom zaštitom, 

• plana obrazovanja na temu prava (Roma) u oblasti zdravstvene zaštite u cilju 

podizanja svesti Roma o značaju koji prevencija ima za zdravlje. 

Zajednica Roma, na koju je program unapređenja dostupnosti usluga zdravstvene zaštite 

usmeren, treba samostalno, kao i u saradnji sa NVO, da uzme aktivnog učešća u planiranju 

i ostvarivanju ciljeva povezanih sa različitim zdravstvenim programima, kroz sledeće 

aktivnosti 

a) redovni sastanci Roma iz romskih naselja i predstavnika NVO; 

b) diskusija i prijavljivanje slučajeva kada su njihova zakonom garantovana prava u oblasti 

zdravstvene zaštite bila prekršena; 

c) pokazivanje otvorenosti za informacije čiji su izvori izvan romske zajednice; 

d) otvorene diskusije sa mladim Romima o rizičnim oblicima ponašanja koji mogu biti povezani 

sa zdravstvenim problemima; 

e) aktivno prihvatanje odgovornosti za sopstveno zdravlje prikupljanjem informacija, 

obrazovanjem i naročito redovnim lekarskim pregledima.


UNFPA 

Literatura: 

• Kósa K, Ádány R . Studying vulnerable populations. Lessons from the Roma 

minority. Epidemiology 2007;18:290–9. 

• Kósa K, Lénárt B, Ádány R . Stanje zdravlja Roma u Mađarskoj (na mađarskom). 

Orv Hetil 2002;143:2419–26 

• Koupilova I, Epsteina H, Holcik J, et al . Health needs of the Roma population 

in the Czech and Slovak Republics. Soc Sci Med 2001;53:1191–204. 

• Ambrus P, Csepe P, Forrai J, ur. Manjine, komunikacija, zdavlje (na 

mađarskom). Budapest: Medicello Ltd. – Soros Foundation, 2002. 

• Dragan Bogdanović, Dragana Nikić, Branislav Petrović, Biljana Kocić, Jovica 

Jovanović, Maja Nikolić, and Zoran Milošević . Mortality of Roma population in 

Serbia, 2002-2005. Croat Med J. 2007 Oct;48(5):720-6. 

• Bjeloglav D, David H, Krstic G, Matkovic G. LSMS Project 2002-2003: life in 

Serbia through the survey data. Belgrade: Strategic Marketing; 2007. 

• Bajec J, Krstic G, stanic-Pejin Lj, Penev G. Social Protection ans Social inclusion 

in the Republic of Serbia. Executive summary. European Commision, May 

2008. 

• Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Romska naselja, uslovi života i 

mogućnosti za integraciju Roma u Srbiji, 2002. 

• ROMA Education Fund Paris. Needs assessment study for the Roma education 

Fund – Background paper– R. Serbia, 2004 

• Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, 

Kancelarija za inkluziju Roma, Uslovi stanovanja u romskim naseljima u 

Vojvodini, 2006. 

• Hajioff S. and M McKee. “The health of the Roma people: a review of the 

published literature.” J Epidemiol Community Health. 2000; 54(11): 

864-869. 

• Zeman CL, Depken DE, and DS Senchina. “Roma health issues: review of the 

literature and discussion.” Ethn Health. 2003; 8(3): 223-49. 

31


32

istrazivanje stanja zdravlja u romskim zajednicama

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?