You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Besplatan<br />
primerak<br />
uiosvetu marketinških komunikacija<br />
Udarna vest<br />
Sarkozi protiv oglašavanja na javnoj televiziji<br />
Akcije francuskih televizija 1SA i M6 skočile su pošto je predsednik Nikola Sarkozi<br />
9. januara izjavio da želi da eliminiše oglasne poruke u javnom servisu, koji<br />
se za budžet takmiči sa privatnim TV kanalima, preneli su francuski mediji.<br />
Obećavajući kulturnu revoluciju u javnom servisu, predsednik Sarkozi želi da<br />
potpuno ukine oglašavanje na javnim kanalima. Javne televizije, uključujući Frans<br />
2 i Frans 3, mogle bi biti finansirane kroz porez na prihod privatnih kanala i najminimalniji<br />
porez na internet i na korišćenje mobilnih telefona. Obrazlažući svoj<br />
stav, francuski predsednik je istakao da mu je namera poboljšanje kvaliteta televizijskog<br />
programa.<br />
Kritičari navode da će sklanjanje TV spotova s francuskog javnog servisa značiti<br />
prebacivanje prihoda od 800 miliona evra u privatne ruke<br />
Kampanja za pohvalu<br />
Istrajavanje u borbi protiv pušenja<br />
Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, odnosno Nacionalna komisija za prevenciju<br />
pušenja, i u ovoj godini nastavlja kampanju kojom podseća na štetne<br />
posledice konzumiranja cigareta, kako za same pušače, tako i za njihovo okruženje.<br />
Tako se već u prvim danima 2008. godine na stranicama štampanih medija<br />
pojavila oglasna poruka U Novu godinu bez duvanskog dima.<br />
Vlada Republike Srbije prošle godine je Strategijom kontrole duvana predvidela<br />
da se godišnje u našoj zemlji broj pušača smanji za 1 posto, kao i da se broj radnih<br />
mesta gde je zabranjeno pušenje poveća za 5 posto. Tomica Milosavljević, ministar<br />
zdravlja, naveo je podatak da je u poslednjih pet godina u Srbiji broj aktivnih pušača<br />
smanjen za više od 6 posto. On je agenciji Beta rekao da će Ministarstvo zdravlja<br />
u ovoj godini pokrenuti inicijativu za izmenu Zakona o zabrani pušenja u zatvorenim<br />
prostorijama u cilju pooštravanja borbe protiv duvanskog dima<br />
Poštovani čitaoci NTV-a,<br />
Evo nas ponovo nakon<br />
novogodišnjih i božićnih praznika.<br />
Odmorni i puni elana, nastavljamo<br />
tamo gde smo stali.<br />
Pred vama je prvo izdanje NTV-a<br />
u 2008. godini. Čitajte i uživajte!<br />
Redakcija<br />
Savet za promociju<br />
Srbije<br />
Za brendiranje još 240<br />
miliona<br />
Brendiranje je, definitivno, ne samo<br />
glavni adut ministra trgovine dr Predraga<br />
Bubala već i jedan od omiljenih projekata<br />
ostalih članova vlade. Projekat Izgradnja<br />
i pozicioniranje nacionalnog<br />
brenda, osim već budžetom namenjenih<br />
sredstava, kako saznajemo, usisaće ove<br />
godine još 240 miliona dinara ili tri miliona<br />
evra, ali iz NIP-a. Poređenja radi,<br />
to je 24 puta veći iznos od onog koji je u<br />
ovogodišnjem NIP-u namenjen za projekte<br />
jačanja veza sa dijasporom ili nešto<br />
manje nego što će dobiti Ministarstvo<br />
spoljnih poslova, kome je promena<br />
imidža zemlje u opisu poslova.<br />
Još malo brojki nije na odmet: u projekte<br />
brendiranja iz NIP-a biće uloženo<br />
samo 120 miliona dinara, manje nego u<br />
rekonstrukciju batajničkog aerodroma<br />
ili gotovo trećina novca odvojenog za Pančevački<br />
most.<br />
Ministarstvo trgovine je, uporede li se<br />
prošlogodišnji i ovogodišnji iznosi sredstva<br />
raspoređeni iz NIP-a po budžetskim<br />
korisnicima, zapravo, najveći dobitnik<br />
u izvlačenju za 2008. godinu. Dok<br />
mu je prošle godine bilo namenjeno tek<br />
34 miliona dinara (za inspekcijske automobile),<br />
ove godine za projekte iz ovog<br />
resora, uključujući i pomenutih 240 miliona<br />
dinara za brendiranje, Ministarstvu<br />
trgovine sleduje ukupno 848 miliona<br />
dinara. Još malo pa onoliko koliko<br />
će iz NIP-a ove godine biti uloženo u izgradnju<br />
autoputeva od Niša ka Bugarskoj<br />
i od Leskovca ka makedonskoj granici<br />
Politika, 12.01.2008.
Politički marketing<br />
Ko radi kampanje predsedničkim kandidatima?<br />
Srbiji predstoje predsednički izbori, pa je tim povodom uspostavljena saradnja<br />
izbornih štabova i marketinških agencija. Koga su angažovali potencijalni predsednici?<br />
Dragan Todorović, šef izbornog štaba Srpske radikalne stranke, demantuje glasine<br />
koje kruže u javnosti da kampanju Tomislava Nikolića rade Amerikanci.<br />
Govorilo se da su radikali ovaj posao poverili lobističkoj firmi Quinn Gillespie &<br />
Associates iz Vašingtona, koja važi za jednu od najmoćnijih zbog bliskih veza sa<br />
Džordžom Bušem i Bilom Klintonom.<br />
Todorović je ovo nazvao budalaštinom, skrojenom u redovima konkurenata:<br />
Kampanju našeg kandidata za predsednika Srbije Tomislava Nikolića vodi Generalni<br />
sekretarijat Srpske radikalne stranke. Ne razumem zašto je demokratama tako<br />
teško da to shvate. Kao da nikako ne može da im uđe u glavu da ono što je dobro<br />
može da potiče i sa ovih prostora. Umesto toga, odmah se plasiraju priče koje nemaju<br />
veze sa istinom.<br />
On je još rekao da ne može da proceni koliko će koštati kampanja radikala i da<br />
su, pošto još nisu dobili novac iz budžeta, iskoristili 15 miliona dinara stranačkog<br />
novca kako bi mogli započeti kampanju.<br />
Portparol Demokratske stranke Jelena Marković kaže da kampanju predsedničkom<br />
kandidatu Borisu Tadiću radi „kreativni tim” na čelu sa Srđanom Šaperom,<br />
predsednikom McCann Erickson Group-a. Prema njenim rečima, DS je i ranije<br />
sarađivala sa ovom agencijom što je dalo odlične rezultate. Dodala je da će i<br />
ovu kampanju, kao i prošlu, platiti delom iz budžeta, a delom od priloga simpatizera<br />
stranke.<br />
U izbornom štabu SPS-a rečeno nam je da kampanju Milutina Mrkonjića radi<br />
marketinška agencija WatchOut iz Beograda, sa kojom su i ranije sarađivali.<br />
Predsedničkom kandidatu Nove Srbije Velimiru Iliću kampanju radi agencija<br />
Arts n Krafts iz Beograda. Ovo je prva saradnja ove agencije i Nove Srbije, koja je<br />
počela pre nekoliko dana, jer je do sada kampanja rađena u okviru stranke. Direktor<br />
ove agencije Miljan Šćekić kaže da je agencija uradila plakate, postere, bilborde<br />
i TV spot. Prema njegovim rečima, troškovi kampanje svodiće se po završetku izbora.<br />
Minimalan uticaj bilborda na glasače<br />
Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht, ocenila<br />
je da izbori u Srbiji postaju na neki način sve sofisticiraniji, a da kandidati<br />
sve veću važnost pridaju direktnoj komunikaciji sa građanima. Savetnici<br />
kandidata sve više se oslanjaju na istraživanja, pa su tako došli do<br />
zaključka da plakati i bilbordi vrlo malo – od tri do pet odsto – utiču na<br />
krajnje odlučivanje ljudi, rekla je ona.<br />
Čedomiru Jovanoviću, kandidatu Liberalno demokratske partije, u trci na izborima<br />
za predsednika Republike pomaže kreativni tim stranke koji čine članovi,<br />
prijatelji i simpatizeri. Tako, barem, objašnjavaju u izbornom štabu ove stranke.<br />
Nismo uspeli da saznamo da li im u kampanji pomaže i neka marketinška agencija.<br />
Ono što se sa sigurnošću zna jeste da udeo u kreiranju kampanje Život je zakon<br />
ima režiser Milutin Petrović.<br />
Kampanju za Milanku Karić, kandidata stranke Pokret snaga Srbije, radi agencija<br />
Studio marketing JWT iz Beograda. Prema rečima Jadranke Tasić, člana izbornog<br />
štaba ove stranke, ovo je prva saradnja PSS-a i agencije Studio marketing JWT koja<br />
je osmislila celu kampanju.<br />
Na kraju, umesto zaključka, kratak osvrt.<br />
Pozivajući izborne štabove stranaka, kako bismo dobili informacije o tome sa kojim<br />
agencijama sarađuju, gotovo svaki put bili smo upitani: Ko ste vi? (iako smo se<br />
uredno predstavili na početku razgovora), i Zašto vam to treba?.<br />
Opšteprisutnom crvu sumnje ne nazire se kraj.<br />
Izvinite, poštovani čitaoče, ali pre nego što nastavite da čitate ovaj broj Nedeljnih<br />
Taboo vesti, odgovorite nam na dva pitanja<br />
NTV 2<br />
Svi ovi „jači” predsednički kandidati bili su ili su i sada na vlasti.<br />
Ove izbore, znači, shvataju kao popravni.<br />
Dejan Pataković<br />
Poslovne vesti<br />
Statusova anketa<br />
U tradicionalnoj, šestoj po redu anketi<br />
magazina Status, u kojoj je učestvovalo<br />
više od 100 novinara i urednika većeg<br />
broja medija, za novinara godine izabran<br />
je Miloš Vasić iz Vremena. Za najbolje<br />
štampane medije proglašeni su Blic<br />
i Vreme (članovi Asocijacije medija).<br />
Prema ovoj anketi najbolji elektronski<br />
medij je B92. Po oceni učesnika ankete,<br />
Blic je aktuelan, brz, sa uravnoteženom<br />
uređivačkom politikom, a za njim<br />
slede Danas i Politika. Kad je reč o elektronskim<br />
medijima, B92 je osvojio sva<br />
prva mesta, a u kategoriji „najbolja TV<br />
stanica” slede ga, kao i prošle godine,<br />
RTS i Studio B (član Asocijacije medija).<br />
Za najbolju emisiju proglašen je Utisak<br />
nedelje.<br />
Za najgore dnevne novine proglašeni<br />
su Kurir, Pravda i Press<br />
Promovisan „Tenis“<br />
Poslednje nedelje decembra u prodaji<br />
se pojavio prvi broj mesečnika Tenis -<br />
Ultimate Guide, u izdanju beogradske<br />
izdavačke kuće Alliancemedia group.<br />
Reč je o mesečniku čija je uređivačka<br />
koncepcija više orijentisana na lajfstajl<br />
i privatni život najvećih zvezda, nego<br />
prema sportskim rezultatima, mada Tenis<br />
nudi i kompletne ATP i WTA liste,<br />
kao i kompletan program svih velikih<br />
turnira u 2008.<br />
Tenis se prodaje po ceni od 99 dinara,<br />
a štampan je u štampariji Politika a.d.<br />
na 116 strana na kvalitetnoj hartiji i u knjižnom<br />
povezu.<br />
ASMEDI Newsletter, januar 2008.<br />
Svet sajmova<br />
CIP4 i Messe Düsseldorf<br />
najavljuju ugovor<br />
za sajam drupa 2008<br />
Ono što za sportiste predstavljaju Olimpijske<br />
igre, to je za štamparstvo i industriju<br />
papira sajam drupa, koji se organizuje<br />
svake četvrte godine i na koji dolazi<br />
hiljade stručnjaka iz celoga sveta.<br />
Na sajmu drupa 2008, koji se održava<br />
u Diseldorfu od 29. maja do 11. juna, startovaće<br />
JDF experience parc. Ovo su nedavno<br />
zajedno objavili CIP4 (International<br />
Cooperation for the Integration of
Processes in Prepress, Press, and Postpress)<br />
i Messe Düsseldorf. JDF experience<br />
parc imaće važnu ulogu kao platforma<br />
za preduzeća, koja žele da demonstriraju<br />
svoje JDF sisteme i softvere, kao<br />
i kompatibilnost sa proizvodima drugih<br />
izlagača.<br />
CIP4 povezuje proizvođače, savetnike<br />
i korisnike iz štamparske industrije,<br />
grafičke industrije i srodnih privrednih<br />
grana, koji će se predstaviti mnoštvom<br />
mašina, softvera, perifernih uređaja i radnih<br />
procesa.<br />
Članovi CIP4 u specijalnim radnim<br />
grupama razvijaju tzv. Job Definition<br />
Format (JDF), PrintTalk i ostale standarde<br />
bitne za automatizaciju procesa.<br />
JDF (Job Definition Format) postao<br />
je osnovna tehnologija za konkurentski<br />
jaka preduzeća u oblasti štamparske industrije<br />
u celom svetu. JDF je razvijen,<br />
u cilju pojednostavljenja automatizacije<br />
procesa, kao i integracije različitih načina<br />
primene i sistema u oblasti grafičke<br />
industrije. JDF pored toga nudi poslovni<br />
softver i softver za planira-nje proizvodnje,<br />
sa tehničkim podacima za postojeće<br />
radne procese.<br />
Na sajmu drupa 2008., održaće se i forum<br />
za nove i inovativne tehnologije innovation<br />
parc, koji će zauzeti skoro celu<br />
halu 7 sajmišta u Diseldorfu. U okviru<br />
prezentacije drupa innovation parc održavaće<br />
se seminari sa JDF-tematikom, kao<br />
što su: automatizacija u digitalnoj štampi,<br />
optimizacija komunikacije sa klijentima<br />
uz korišćenje JDF-Kreativ-Tools-a,<br />
automatizacija štampe sitnijih radova,<br />
a biće prikazane i studije slučaja korisnika<br />
JDF-a.<br />
Dodatne informacije možete pročitati<br />
na sajtovima:<br />
www.cip4.org i www.drupa.com<br />
Tri pitanja - tri odgovora<br />
Nerazumevanje istraživanja i otvorena pisma<br />
1) Zbog čega su APES (Asocijacija profesionalnih<br />
emitera Srbije) i BARS (Beogradska asocijacija<br />
profesionalnih emitera Srbije) nezadovoljni<br />
rezultatima jesenjeg istraživanja slušanosti<br />
radio programa koje je radio Strategic Marketing?<br />
Kako objašnjavate njihovu reakciju na<br />
rezultate istraživanja?<br />
Prof. dr Srđan Bogosavljević,<br />
direktor agencije Strategic<br />
Marketing<br />
Navodi u “Otvorenom pismu 1” koje su potpisali<br />
predstavnici APES-a i BARS-a i “Otvorenom<br />
pismu 2” koje su potpisali samo predstavnici<br />
APES-a, pokazuju duboko nerazumevanje<br />
istraživanja i veoma ishitrenu reakciju, a<br />
pri tome obiluju neistinama i insinuacijama, tako<br />
da sam morao da pošaljem odgovor i Press-u,<br />
iako sam duboko uveren da te vrste polemika nemaju<br />
mnogo smisla. Promena potpisnika je čudna,<br />
kao što je čudno da u direktnom kontaktu praktično niko nije imao ozbiljnijih<br />
primedbi. Lično ne poznajem strukture tih organizacija, način donošenja odluka i<br />
ovlašćenja pojedinaca, tako da zapravo ne znam da li iza pisma stoji pojedinac koji<br />
ima ovlašćenja ili svi članovi, pa ne umem da objasnim zašto je takva stvar napisana<br />
javno, pre nego što su se eventualne primedbe raspravile i pre nego što je<br />
dočekana javna prezentacija.<br />
2) Kako komentarišete navodne dokaze do kojih je došao tim radijskih emitera,<br />
analizirajući bazu podataka dobijenu od SMMRI, koji kažu: „Radio Fokus nema<br />
predajnike u južnoj Srbiji, a istraživači Strategica su mu pripisali zavidan broj<br />
slušalaca. Radio B92, strateški miljenik koji ispreda bajke da je opet najslušaniji<br />
u Srbiji, dobio je povlasticu da u gradovima gde se slabije čuje i sluša, kao što su<br />
Pirot, Zaječar i Negotin, uopšte nije rađeno istraživanje.” (PRESS, 14. januar)<br />
To nisu jedine primedbe, ako se optuživanje za malverzaciju i laganje može<br />
nazvati primedbom. I naravno, ni jedna, ni druga ne stoje. Ovom prilkom ću odgovoriti<br />
samo na ono što navodite u pitanju. Činjenice su sledeće:<br />
Istraživanjem je obuhvaćena teritorija Srbije (bez KiM). Uzorak je bio slučajan<br />
reprezentativan za Srbiju i podeljen je na 22 stratuma, pri čemu su ti stratumi teritorije<br />
19 najvećih gradova Srbije, teritorija tri grada koja čine jedinstvenu gradsku<br />
aglomeraciju (Jagodina, Paraćin i Ćuprija), dok su 21. i 22. stratum neobuhvaćeni<br />
deo centralne Srbije i neobuhvaćeni deo Vojvodine. U stratumu „neobuhvaćeni<br />
deo centralne Srbije“ nalaze se pomenuti gradovi (Zaječar, Pirot, Negotin,<br />
Bujanovac...) i, slično, na primer Kikinda i Vršac su u stratumu „neobuhvaćeni deo<br />
Vojvodine“. Na taj način su dobijeni reprezentativni podaci za Srbiju u celini i za<br />
svaki od navedenih stratuma. Ukoliko APES ima problema sa tim, postoji dovoljno<br />
literature na temu pravljenja reprezentativnih uzoraka koju bi trebalo prelistati,<br />
jer naprosto ova primedba pokazuje nerazumevanje teorije i prakse<br />
uzoračkog prikupljanja podatka.<br />
Pominjanje B92 , „ kao strateškog miljenika” je nejasno, i moguće da je ta stanica,<br />
a ne istraživanje meta. Na takav zaključak naročito navodi činjenica da prezentacija<br />
koja je data na njihovom sajtu može, izborom podataka koji su prikazani,<br />
da stvori pogrešne, ali ne ovoliko pogrešne utiske. A o Radio Fokusu je imalo smisla<br />
raspitati se – naprosto zato jer su potpisnici kao „radijski profesionalci” mogli da<br />
znaju da pod imenom Radio Fokus postoje tri (!), a ne jedna radio stanica: Radio<br />
Fokus iz Beograda, sasvim drugi Radio Fokus iz Vranja i treći Radio Fokus iz<br />
Babušnice. Na primer, Radio Fokus iz Vranja se čuje na frekvencijama 99.9 MHz<br />
i 96.5 MHz u Vranju i delu Leskovca.<br />
3)Zašto, prema Vašem mišljenju, APES i BARS nisu sačekali javnu prezentaciju<br />
podataka iz dodatnog upitnika koja je planirana za drugu polovinu januara? Da<br />
li je negde objavljen Vaš odgovor na Otvoreno pismo? Zašto je PRESS od 14. januara<br />
objavio tekst pod naslovom „Stratedžik ćuti, a dokaza sve više...”, kada je Vaš<br />
odgovor napisan već 8. januara?<br />
Zašto se nekome žurilo sa napadom i zašto je i nakon dobijenog odgovora nastavljeno<br />
pisanje „otvorenih” pisama ne želim ni da špekulišem, a odgovor je poslat<br />
Press-u i biće objavljen ovih dana<br />
NTV 3
Pitalice<br />
Čovek zna (1)<br />
Novosadski DNEVNIK u svom nedeljnom<br />
izdanju od 13. januara objavljuje članak (prenosi)<br />
prilog nepoznatog autora, emitovan od<br />
strane novinske agencije BETA, pod naslovom<br />
Mladi i gubitnici nezainteresovani za izbore, o<br />
mislima i stavovima političkog analitičara<br />
(kako to gordo zvuči!), gospodina Dejana Vuka<br />
Stankovića.<br />
Zanimljivo je da se politički analitičar (pretpostavljam<br />
da se radi o čoveku od ili iz nauke)<br />
ne poziva ni na jedan izvor na kome gradi tako<br />
rigidne stavove. Ne daje ni vremenske dimenzije<br />
tih istraživanja.<br />
Čovek je, najverovatnije, dobio zadatak da<br />
tako nešto kaže. Ali šta je sa zvaničnicima, društvenim<br />
i privatnim agencijama za istraživanje<br />
javnog mnjenja i društvenih kretanja? Zbog<br />
čega ne dižu svoj glas? Da li je moguće da ih to<br />
ne dotiče? Da li je moguće da nisu zainteresovani<br />
za zaštitu svog ličnog i profesionalnog integriteta?<br />
Da li su, možda, u pitanju signali koje su to<br />
ciljne grupe birača sa kojima bi marketinški<br />
stručnjaci i, najčešće, stratezi političkih kampanja,<br />
trebalo da komuniciraju? A šta ako je u<br />
pitanju svesni pokušaj usmeravanja kampanja?<br />
U čiju korist se to radi?<br />
Obećanja (predizborna) ludom radovanja.<br />
Zato i ne čudi što su nam ludnice pune.<br />
Dejan Pataković<br />
u svom redovnomnedeljnom prilogu (S)lagalica<br />
u novosadskom DNEVNIKU od 13. januara 2008. godine<br />
Može li se, i ovako, postaviti pitanje o nameri ove „analize“ koja to, svakako, nije. Bez navođenja izvora, datuma kada se<br />
došlo do tih, interpretiranih, saznanja, uzorka nad kojim je vršeno ovo istraživanje, ovo pre može da bude prevara, a ne članak<br />
političkog analitičara!<br />
Kakva publika, takav i program<br />
Božić uz Pink<br />
(Dnevnik, 13. januar 2008.)<br />
Televizija PINK je zakupila oglasni prostor u mnogim štampanim<br />
medijima, da bi saopštila: PINK JE BIO GLEDANIJI<br />
OD B92, FOX-a, RTS-a 2 I AVALE ZAJEDNO.<br />
Oglasna poruka je građena na zvaničnim podacima AGB<br />
NIELSEN MEDIA RESEARCH za 7. januar ove godine.<br />
Na ovaj znatni finansijski izdatak za oglašavanje, nadležni<br />
u PINK-u se, najverovatnije, nisu odlučili da bi pokazali<br />
konkurenciji „zube“. Pre bih rekao da je to poruka oglašivačima<br />
kojima je to jedini ili jedan od bitnijih podataka. Ko se<br />
razume u medija planiranje i u izradu terminskog plana, razumeće<br />
na šta mislim.<br />
Rezimirano, mislim da je ovo opasna poruka, bilo za neznalice,bilo<br />
za manje odgovorne ljude. A ima ih, nažalost.<br />
Izjava koja ugrožava izvoz, ali i znanja koja<br />
su potrebna da bi se u tome bilo uspešno<br />
Čovek zna (2)<br />
(Kurir, 11. januar 2008.)<br />
Dnevna poslovna novina BIZNIS od 11. januara, posvećuje<br />
celu stranu intervjuu sa gospodinom Marinkom Ukropinom,<br />
generalnim direktorom firme SGS BEOGRAD d.o.o., koja<br />
pripada SGS GRUPI (Societe Generale de Surveillance), koja<br />
je, po novinarskom navodu, najveća svetska organizacija za<br />
kontrolu, ispitivanje, monitoring i sertifikaciju. Ova kompanija,<br />
čije je sedište u Ženevi, postoji već 130 godina. U 140 ze-<br />
NTV 4
malja, u 850 kancelarija i 350 laboratorija, radi 48.000<br />
ljudi. U Beogradu je počela da radi 2001. godine i od tada<br />
su u Srbiji sertifikovali 300 kompanija i robu za više<br />
od 2.000 klijenata.<br />
Citirani podaci su iz antrfilea koji prati intervju. Tu<br />
nema mesta ni za jedno pitanje ili sumnju. Naprotiv.<br />
Vidi se da je u pitanju kompanija svetskog ugleda i autoriteta.<br />
Buni, i te kako, naslov SA NAŠIM PEČATOM BAR<br />
20 ODSTO VEĆA CENA.<br />
Znači, ako sam dobro razumeo, ostvariš primeran<br />
kvalitet, dobiješ sertifikat i na tržištu postižeš cenu za<br />
20 odsto veću od očekivane. Obrnuto (opet citat):<br />
Proizvodi koji se izvoze u Evropu moraće da imaju<br />
standard koji se potvrđuje sertifikatom. Ako ipak izvezu<br />
bez njega, cena proizvoda će praktično biti oborena za<br />
20 do 30 odsto u odnosu na onaj koji je sertifikovan!<br />
Reče to g. Ukropina, ne trepnuvši. Bar da je dodao<br />
narodnu zakletvu majke mi!<br />
Možda je čovek novi kandidat iz oblasti ekonomije<br />
za Nobelovu nagradu. A to nije mala stvar. Poznatost<br />
robne marke, stvoren imidž, pakovanje, osvajanje kanala<br />
ditribucije, konkurentska borba pa i oglašavanjem…<br />
Sve to postaje nepotrebno.<br />
Platiš od 200 do 10.000 evra u zavisnosti od veličine<br />
akreditiva (nisam razumeo pojam „veličine akreditiva“,<br />
po formatu papira, veličini ceremonije prilikom uručivanja<br />
ili…).<br />
Sertifikuje se i kompanija. Cena se kreće od 1.500 do<br />
20.000 evra, a zavisi od veličine.<br />
Imajući u vidu troškove marketinških aktivnosti, ovo<br />
su više nego sitni izdaci. Božidar Đelić može da se smeška<br />
i da trlja ruke kako mu se uspešno realizuje zapovest<br />
sa Prvog samita izvoznika Srbije: „Izvoz iz Srbije<br />
je imperativ XXI veka!”<br />
Tada se niko nije setio ovog „Solomonskog“ rešenja:<br />
odeš u SGS Beograd i rešiš, na najbezbolniji način,<br />
problem izvoza.<br />
Ubeđen sam da se g. Ukropina sa nama šali. On jako dobro zna da Ženeva ne misli tako. Siguran sam da Marinko Ukropina<br />
zna da je njihov sertifikat jedan od papira koji povećava šansu uspešne međunarodne trgovine, ali i da je sertifikat bez marketinga<br />
ništa.<br />
Šteta za Redakciju BIZNISA što nije uputila novinara sa boljim poznavanjem materije, pogotovo o tajnama izvoza, ali i<br />
marketinga<br />
ŽIL<br />
Kontrasti<br />
Dobar i loš primer<br />
Sve potrošač pamti<br />
Skoro da nije bilo novine ili časopisa koji nisu zabeležili marketinški<br />
događaj dostojan poštovanja, a kreatoru ideje - komplimenti.<br />
Od srca srcu! Jeste da je to slogan PODRAVKE unatrag<br />
poslednjih pedesetak godina, ali ovo što su uradili ljudi iz<br />
GRAND KAFE-a, zaslužuje da, bar privremeno, „pozajmimo“<br />
ovaj slogan a da nam PODRAVKA ne zameri.<br />
Mileni Dravić i Draganu Nikoliću, bez obzira što je bila novogodišnja<br />
noć, srećan osmeh sa lica nije silazio: nije bio glumački,<br />
izveštačen. Oboje su, otvoreno, uživali u neskrivenim komplimentima<br />
potrošača u seriji TV spotova čiji su oni bili glavni<br />
akteri.<br />
S druge strane, skoro u isto vreme, u skoro istim novinama i<br />
časopisima, koji su do juče, skoro kontinuirano pisali o propasti<br />
„poslovne imperije“ Vojina Đorđevića, utrkujući se u broju<br />
povezanih preduzeća te, na papiru, imperije, u najvećem broju<br />
slučajeva blokiranih zbog dugovanja prema dobavljačima i dr-<br />
NTV 5
žavi (poreskoj policiji), a da nije bila posvećena velika pažnja akciji GORKOG<br />
LISTA u okviru koje su bili nagrađivani stvaraoci kulturne scene Srbije.<br />
Nagradni fond od 55.000 evra, respektabilan i u bogatijim državama, nije uzbudio<br />
nijednog novinara, do juče njihovih velikih kritičara, i podstakao ga da upita:<br />
Kako neko ko je u stalnoj blokadi i u dugovima može da organizuje takav glamur<br />
(koji takođe košta) i može da dodeljuje nagrade? Makar u iznosu od jednog evra!<br />
To su primetili i potrošači koji bi voleli da čuju nekog od nadležnih sa odgovorom<br />
na vrlo prosto pitanje: gospodo, kako je to moguće?“<br />
ŽIL<br />
Personalna vest<br />
Novosti iz Agencije<br />
Strawberry I&S<br />
Marko Čkonjević je posle sedam godina<br />
rada u filmskoj industriji sa pozicije<br />
vice president for marketing and sales<br />
(potpredsednik za marketing i prodaju)<br />
u distributerskoj kući Tuck Vision prešao<br />
u Agenciju Strawberry I&S, na mesto<br />
Managing director (teško za prevesti)<br />
Komentar<br />
Radno vreme humanosti<br />
Krv je izvor života. Da li to znaju i oni koji propisuju dužinu radnog vremena u službama za transfuziju krvi?<br />
U Srbiji su se u proteklom periodu pokretale akcije koje su građane pozivale da dobrovoljno daju krv, budući da je malo onih<br />
koji to redovno čine i da nije retkost da bolnice, zbog nedostatka jedinica krvi, nisu u mogućnosti da pruže adekvatnu pomoć<br />
onima kojima je neophodna. Kampanje koje promovišu davanje krvi i apeluju na humanost, obično se sastoje od TV spotova,<br />
obraćanja javnih ličnosti, štampanih i radio oglasa, koji pokušavaju da animiraju javnost i aktuelizuju problem nedostatka<br />
krvi u bolnicama. Medijska kuća B92, prošlogodišnjom akcijom Ulepšajte dan sebi i drugima, dajte krv, pravi je primer humanosti<br />
i istrajnosti. Lepa vest je da će se ova akcija nastaviti i u 2008. godini.<br />
Kada postoji dobra volja da se nekome<br />
pomogne i kada se animiraju pojedinci<br />
i firme da učestvuju u akciji i pronađu<br />
finansijska sredstva za ovakav projekat,<br />
u Srbiji se pojavljuje jedna neobjašnjiva<br />
prepreka u vidu birokratski određenog<br />
radnog vremena pojedinih službi<br />
za transfuziju krvi. Veliki broj Zavoda<br />
za transfuziju krvi (Niš, Novi Sad, Pančevo),<br />
osim Instituta za transfuziju krvi<br />
Srbije u Beogradu čije je radno vreme<br />
od 7 do 19, radi od 7 do 15 sati. Prosečnom,<br />
zaposlenom građaninu Srbije sa<br />
radnim vremenom od 9 do 17 sati, mogućnost<br />
da nekome pomogne postaje nedostupna<br />
ili, u najmanju ruku, komplikovana.<br />
Da li je prihvatljivo da nam se na putu<br />
ka humanosti ispreči jedno banalno<br />
radno vreme? Kolika je snaga birokratije<br />
kada je u stanju da ugrozi i najplemenitiju<br />
nameru?<br />
(Blic, 31. decembar 2007 - 2. januar 2008.)<br />
NTV 6
Drugi pišu<br />
Tanjug na mrtvoj straži<br />
Telegrafska agencija nove Jugoslavije jedina je preživela „stvarčica“ osnovana u<br />
Jajcu. Osnovani su kako bi javili da je napravljena nova država. Posle su imali i<br />
svetlih trenutaka - prvi su javili da je oboren Čaušesku, da je ubijen Lumumba, da<br />
je Pinoče izvršio vojni udar u Čileu, da je Fišer postao svetski prvak u šahu, da je<br />
Regan bombardovao Tripoli... Prvi su javili i da je potpisan mir u Dejtonu, jer je<br />
tadašnji direktor Zoran Jevđović bio na pregovorima, maltene, kao član delegacije.<br />
Dakle Goranci, Sloba, Turci, Hadži Struja, Romi i Tanjug. U tim vremenima su<br />
srozali dokle su mogli, pa su ih lagano pretekli Fonet i Beta. I sada kukaju.<br />
Mada je utvrđeno da su prvi javili da je oslobođen Sajgon, poslednji su javili da<br />
je pao Knin. Nisu javili da je pao Knin jer im je „pao kompjuterski sistem“. Nisu<br />
bili jedini - glavni naslov u Politici kad je pao Knin bio je o nekoj akciji Tamilskih<br />
tigrova. „Onaj“ RTS je to emitovao negde pred vremensku prognozu. Londonski<br />
Ekonomist devedesetih se žalio da je Tanjug preneo njihov tekst o ekonomskom<br />
stanju u Miloševićevoj Srbiji. Zašto su se žalili, pa to je super? Pa zato što im je neki<br />
genije iz Tanjuga dopisivao delove teksta, jerbo nije bilo zgodno da ekonomska<br />
situacija bude baš tako crna. Uz’o čovek i retuširao tamo gde je mislio da je potrebno.<br />
Svuda je, međutim, uredno dodavao izvor - kako piše ugledni Ekonomist.<br />
Posle 5. oktobra u Tanjugu je nastupila sloboda, demokratija i šizenje. Hm. Išao<br />
sam jednom prilikom s Veljom i Dinkićem na Kopaonik. Ispred novinarskog<br />
autobusa sručila se lavina i onda smo sat vremena čekali putare da raščiste drum.<br />
Velja i Mlađa su svrnuli da vide šta se dešava i vratili se u limuzine na kraju kolone.<br />
Stigli putari i sa bagerima očistili sneg. Zatim sam čuo kako to izgleda u<br />
izveštaju novinara Tanjuga: ...ministri su požrtvovano dohvatili lopate u ruke i<br />
pomogli da se put očisti...Kuš, bre.<br />
Vrhunac su, ipak, dostigli dolaskom Luke Mičete na „kormilo“ tog broda koji je<br />
odavno postao podmornica. Luka je autor misli: Danas su državni mediji i javni<br />
servisi na mrtvoj straži objektivnog novinarstva. Ta mrtva straža izgleda ovako -<br />
napiše Ljubomir Živkov satiričnu kolumnu u listu Vreme. Izmisli da je istraživanje<br />
Instituta za evropske studije (Izes), sprovedeno na uzorku „više od šest miliona<br />
građana Srbije“, pokazalo da građani Srbije za najsrećnije ljude smatraju one koji<br />
su mrtvi: kneza Lazara, vladiku Nikolaja, Slobodana Miloševića, Ćirila i Metodija,<br />
Josipa Broza... Još napiše: U odeljku o živima, prva dva mesta sa istovetnim brojem<br />
glasova, po tri miliona, dele Miloš Aligrudić (DSS) i Dušan Petrović (DS), što će reći<br />
da stanovništvo srećne ljude traži i nalazi u demokratskom bloku...<br />
E, onda na scenu stupa Tanjug. Prvog juna prošle godine prenesu rezultate „istraživanja“<br />
bez navođenja izvora i još na kraju napišu: Terenci Izesa ispitali su, u<br />
okviru ankete, više od šest miliona stanovnika Srbije. Čak i da urednik i novinar<br />
Tanjuga nisu znali da Živkov piše satirične kolumne već nekih 15 godina, čak i da<br />
im nije bilo čudno što mrtvi mogu da budu srećni, ključno pitanje je - kakva vrsta<br />
tupsona može da poveruje da neko istraživanje može da se sprovede na uzorku od<br />
šest miliona stanovnika države koja ima sedam miliona stanovnika?<br />
Drugo ključno pitanje je: Koji će nam takav Tanjug?<br />
Zanimljivosti iz sveta<br />
50 godina štrumpfovanja<br />
Evropa se ovih dana priprema za početak<br />
kampanje kojom će se obeležiti 50<br />
godina od dana kada su nastali Štrumpfovi.<br />
Planirano je da se u 20 evropskih gradova,<br />
zasad još tajnih lokacija, dopremi<br />
nekoliko hiljada lutaka plavih patuljaka,<br />
animiranih junaka čiji je tvorac Pjer<br />
Kujfor. Zamišljeno je da se žitelji velikih<br />
gradova starog kontinenta probude jednog<br />
jutra i vide komšiluk preplavljen<br />
Štrumpfovima. Mali crtani narod stajaće<br />
u redovima ispred prodavnica, čekati<br />
autobus, igrati se oko fontana... Lutke<br />
će biti potpuno bele i moći će da ih uzme<br />
ko god želi, a oni koji ih najbolje oboje i<br />
pošalju organizatoru kampanje Tijeriju<br />
Kujforu ući će u konkurenciju za vredne<br />
nagrade. Kampanja je već započeta u Belgiji,<br />
gde je otvorena izložba u Muzeju stripa.<br />
Ove godine, prema najavama, Štrumpfovima<br />
će biti posvećene i jubilarne serije<br />
stripova, poštanske marke, a za sledeću<br />
nedelju najavljena je i premijera<br />
dugometražnog igranog filma.<br />
Zanimljiv podatak je da su se likovi<br />
Štrumpfova već koristili u kampanjama.<br />
Tako je UNICEF 2005. godine pokrenuo<br />
šokantnu kampanju pod nazivom Masakr<br />
Štrumpfova (crtani film u kojem je<br />
idilično selo zasuto bombama i spaljeno),<br />
kako bi se privukla pažnja svetske<br />
javnosti na to kakve posledice rat ostavlja<br />
na decu širom sveta i sakupila pomoć<br />
od 100.000 evra za decu vojnika iz<br />
Burundije.<br />
Dragoljub Petrović<br />
Glas Javnosti, 11.01.2008.<br />
Konkurs<br />
Grey Beograd bogato nagrađuje<br />
iskusne copywritere!<br />
Trebaju nam razumni copywriteri sa iskustvom, komada dva.<br />
I trebaju nam za stalno. (Mnogo klijenata = mnogo toga što treba da se napiše<br />
svakoga dana.)<br />
Neka nam se jave na srdjan.mihajlovic@grey.co.yu ili na 011-3699-207.<br />
Sve ostaje u najstrožijem poverenju<br />
Google neprikosnoven<br />
u Americi<br />
Najpoznatiji svetski internet pretraživač<br />
Google praktično je postao neprikosnoven<br />
u Americi. Prema najnovijim<br />
podacima agencije Nielsen Online u novembru<br />
2007. godine 57 odsto svih internet<br />
pretraga u SAD išlo je preko ovog<br />
pretraživača. Na drugo mesto među internet<br />
provajderima plasirao se Yahoo<br />
sa 18 procenata od ukupnog broja pretraga,<br />
što je samo jedna trećina poseta<br />
Google sadržajima.<br />
ASMEDI Newsletter, januar 2008.<br />
NTV 7
Bilbordi guše Pariz istoka<br />
Bukurešt je često bio nazivan malim<br />
Parizom istoka, zbog svojih bulevara punih<br />
zelenila, arhitekture i kafea na<br />
šetalištima, međutim, dramatično povećanje<br />
velikih bilborda narušava kulturni<br />
identitet i estetiku grada. Veliki posteri<br />
i bilbordi ne samo da su sveprisutni<br />
u komercijalnim i poslovnim centrima,<br />
već i u stambenim i istorijskim četvrtima<br />
duž cele rumunske prestonice.<br />
Izvršni direktor rumunske sekcije Međunarodnog<br />
marketinškog udruženja<br />
(IAA) Viktor Dobre smatra da je neophodno<br />
sagledati trenutnu situaciju i predložiti<br />
propise u vezi sa veličinom bilborda,<br />
delotvornošću njihovog postavljanja<br />
i estetikom grada.<br />
IAA je široka mreža, u koju je uključeno<br />
76 zemalja sa šest kontinenata.<br />
Kao izvršni direktor IAA za Rumuniju,<br />
Dobre nastoji da unapredi međunarodne<br />
standarde o oglašavanju u svojoj zemlji.<br />
Prema njegovim rečima, IAA-Rumunija<br />
će preduzeti neophodne mere kako<br />
bi promenila izgled Bukurešta. Prvi korak<br />
će uslediti za četiri meseca, kada će<br />
IAA gradskim vlastima predložiti plan,<br />
koji će, kako tvrdi Dobre, promeniti lice<br />
Bukurešta za godinu dana. Projekat, koji<br />
su izradili arhitektonski i marketinški<br />
stručnjaci, mora da usvoji Skupština grada<br />
Bukurešta, a potom i rumunski parlament,<br />
što bi moglo da potraje i više od<br />
godinu dana.<br />
Ako je prošlost pokazatelj, čak i da<br />
ova inicijativa bude usvojena, izgled Bukurešta<br />
bi mogao da ostane nepromenjen.<br />
Tokom poslednje dve godine gradonačelnik<br />
Adrijan Videanu govori da situacija<br />
mora da se poboljša, insistirajući<br />
da mora da se promeni Zakon o urbanizmu.<br />
Rumunski parlament je taj zakon<br />
usvojio 2001. godine i na njega puno puta<br />
izglasavao amandmane. Izuzimajući<br />
istorijska zdanja, svaki od šest bukureštanskih<br />
okruga razvija sopstvenu strategiju<br />
kada je reč o spoljašnjem izgledu.<br />
Lokalne vlasti svakog okruga dodeljuju<br />
dozvole i nadgledaju poštovanje zakona.<br />
Iz tog razloga, čak i da gradska skupština<br />
izglasa neki zakon, gradski okruzi<br />
nisu obavezni da ga poštuju, osim ako i<br />
sami nisu izglasali takav zakon.<br />
Međutim, stručnjaci okruga tvrde da<br />
su marketinške kompanije odgovorne za<br />
bilborde. Ako okrug usvoji amandmane<br />
na zakone, kompanije osporavaju kazne,<br />
a okrug ne može da interveniše u privatnom<br />
domenu posle izricanja sudske<br />
odluke”, objašnjava šef odseka za komunikacije<br />
bukureštanskog Sektora 1 Dragoš<br />
Stefan Raportaru.<br />
Prema rečima nekih eksperata, dodatan<br />
problem je i to što vlasnici zgrada ignorišu<br />
zakon kojim se zabranjuje postavljanje<br />
bilborda na istorijska zdanja, osim<br />
ako ona nisu u fazi obnavljanja ili gradnje.<br />
Vlasnici koriste ovaj zakonski izuzetak<br />
kao izgovor za podizanje struktura,<br />
na kojima se postavljaju ogromni<br />
bilbordi, tako da ceo grad izgleda kao<br />
gradilište, kaže predsednik Arhitektonske<br />
uprave Bukurešta Serban Sturdza<br />
ICC<br />
Preporuke za zaštitu<br />
intelektualne svojine<br />
Komisija za zaštitu intelektualne svojine<br />
(ICC) objavila je preporuke za implementaciju<br />
predloga Međunarodne organizacije<br />
za zaštitu intelektualne svojine<br />
(WIPO). ICC je na ovom projektu radio<br />
prethodne tri godine, sve dok se nije došlo<br />
do sporazuma koji sadrži 45 preporuka.<br />
ICC predlaže kako da se preporuke<br />
WIPO-a na najefikasniji način sprovedu<br />
u praksi država članica. Prema navodima<br />
ove organizacije, cilj predloga jeste<br />
da sistemu zaštite intelektualne svojine<br />
omogući što brži razvitak.<br />
Predlaže se fokusiranost na praktične<br />
mere koje su bazirane na iskustvima<br />
drugih država i nastavak razmene<br />
informacija za koje WIPO predstavlja<br />
idealan forum. Svakoj inicijativi, kaže<br />
se u jednoj od preporuka, treba da prethodi<br />
informisanje o postojećim iskustvima<br />
funkcionisanja mehanizama zaštite<br />
intelektualne svojine u okviru drugih<br />
organizacija koje se bave istim pitanjima,<br />
kako bi se štedeli vreme i sredstva.<br />
Ističe se da je neophodan uslov realizovanja<br />
sistema zaštite postojanje čvrste<br />
podrške poslovnog menadžmenta, ali i<br />
propisa koji regulišu oblast nauke i tehnologije,<br />
proizvodnje, trgovine, obrazovanja<br />
i kulture. Nacionalne vlade treba<br />
da se posvete uspostavljanju infrastrukture<br />
koja će omogućiti efikasno korišćenje<br />
autorskih prava.<br />
ICC je u ranijim dokumentima predlagao<br />
mere koje vlade država treba da<br />
sprovode da bi sistem zaštite intelektualne<br />
svojine postao instrument rasta i<br />
progresa.<br />
Predlozi sličnog karaktera, ali dopunjeni,<br />
nalaze se i u ovim preporukama.<br />
Predviđa se postojanje efikasnih institucija<br />
za zaštitu intelektualne svojine<br />
koje će raspolagati dovoljnom količinom<br />
finansijskih sredstava, mogućnost uživanja<br />
autorskih prava bez ikakve diskriminacije,<br />
pružanje podrške institucijama<br />
za zaštitu intelektualne svojine<br />
od strane menadžmenta i njeno koherentno<br />
sprovođenje kroz koordinirani<br />
rad vladinih organa. Preporuke, takođe,<br />
ističu neophodnost edukacije lokalne<br />
zajednice, poslovnih subjekata i javnosti<br />
o prednostima sistema zaštite intelektualne<br />
svojine, kao i kreiranje zakonskog<br />
okvira i mera koje će omogućiti<br />
efikasno suprotstavljanje zloupotrebama<br />
intelektualne svojine.<br />
BASCAP<br />
Sve više falsifikovanih<br />
lekova<br />
Akcija privrede za zaustavljanje krivotvorenja<br />
i piratstva (BASCAP) pri<br />
Međunarodnoj trgovinskoj komori (ICC)<br />
objavila je pregled svojih aktivnosti i<br />
postignutih rezultata u periodu od 31.<br />
decembra 2007. do 6. januara 2008.<br />
Pregled obuhvata niz konkretnih slučajeva<br />
kao što je smrt četrnaestoro državljana<br />
Mongolije nakon konzumiranja<br />
likera, proizvoda lokalne fabrike,<br />
koja je posle ovog događaja odmah zatvorena.<br />
Na aerodromu OR Tombo u Južnoj<br />
Africi izvršena je zaplena dosad najveće<br />
količine DVD-ova.<br />
Britanska vlada započela je rad na<br />
razvijanju sistema koji bi sprečavao ilegalno<br />
korišćenje filmova i televizijskih<br />
programa od strane građana. Takođe,<br />
nova legislativa predviđa veću zaštitu<br />
od falsifikovanja za proizvođače škotskog<br />
viskija.<br />
BASCAP-ov pregled obuhvata i izveštaj<br />
Britanske kancelarije za zaštitu<br />
intelektualne svojine o povredama intelektualne<br />
svojine, koji je pokazao znatno<br />
povećanje falsifikovanja alkoholnih<br />
pića.<br />
Međuregionalni institut za istraživanje<br />
kriminala i Organizacija za ispitivanje<br />
medicinskih proizvoda i sprečavanje<br />
njihovog falsifikovanja (IMPACT) objavili<br />
su zajednički izveštaj u kojem se ističu<br />
sve češći smrtni slučajevi nastali<br />
kao posledica konzumiranja falsifikovanih<br />
medicinskih sredstava<br />
NTV 8
Drugi o nama<br />
Miša Lukić, direktor Synergy Leo Burnett-a<br />
Popraviti, pa promovisati Srbiju<br />
List Biznis od 3. januara objavio je intervju sa Mišom Lukićem, direktorom agencije<br />
Synergy Leo Burnett, koji je u 2007. godini dobio UEPS-ovo priznanje za životno<br />
delo Čedomir Džomba i postao najmlađi dobitnik ovog priznanja u istoriji<br />
udruženja.<br />
U intervjuu Lukić odnos agencije i klijenta upoređuje sa brakom u kome agencija<br />
predstavlja ženu:<br />
Na početku je zavođenje, onda velika obećanja i izjave ljubavi koje kulminiraju<br />
potpisivanjem bračnog ugovora i slavljem... Kad sve to prođe, nastupa realan život.<br />
On savetuje da pri izboru poslovnog partnera treba upoznati njega, ali i sopstvene<br />
potrebe. One koji svoju komunikaciju zasnivaju na štosevima Miša Lukić naziva<br />
šarlatanima koji nikako ne mogu da računaju na dugoročan uspeh.<br />
Domaće klijente, uglavnom manje preduzetnike, Miša Lukić opisuje kao ljude<br />
koji nisu naučili da plaćaju intelektualna prava, tuđe znanje i ideje. Istovremeno,<br />
naglašava da Leo Burnett kao međunarodna agencija, na sreću ne mora da prolazi<br />
kroz takvu vrstu iskustva, jer 85 posto njenih klijenata čine inostrane kompanije.<br />
Na pitanje kako Srbija treba da gradi svoj imidž, direktor Synergy Leo Burnetta<br />
odgovara:<br />
Prvo je potrebno spoznati šta je to u čemu smo dobri, šta nas diferencira od drugih,<br />
i još važnije šta je relevantno za one do čijeg nam je mišljenja stalo. Prvi korak<br />
je popraviti nedostatke, pa potom promovisati Srbiju – zaključio je Lukić.<br />
Poslovna žena 2007.<br />
u Bugarskoj<br />
Časopis Blic žena jedan je u nizu domaćih<br />
medija koji su objavili vest da je<br />
Tatjana Lozović, direktor agencije Media<br />
S SVM, proglašena za Poslovnu ženu<br />
2007. u Bugarskoj.<br />
Tatjana Lozović započela je karijeru<br />
u Mark planu 1993, a najvećom medijskom<br />
agencijom u Bugarskoj rukovodi<br />
od 2002. godine. Prošla godina za nju je<br />
bila veoma uspešna. Spisku uglednih klijenata,<br />
kao što su Procter & Gamble, Toyota,<br />
Sony i Vivatel, dodala je i Glaxo<br />
Smith Clain, Danone, Ferero i Craft, navodi<br />
se u tekstu časopisa Blic žena. Takođe,<br />
Lozovićeva je i eksluzivni zastupnik<br />
klijenata agencije New Moment New<br />
Ideas Company u Bugarskoj.<br />
Konkurs za ženu godine u Bugarskoj<br />
pokrenuo je časopis Gracia. Lozovićevoj<br />
je priznanje uručila Madlena Kuneva,<br />
evrokomesar Bugarske u Briselu.<br />
NTV 9
Ocene predsedničkih kampanja<br />
Dnevni list Danas od 9. januara objavio je tekst pod nazivom Odrađeni i urađeni<br />
spotovi, u kojem su marketinški stručnjaci Milan Stevanović Pixel i Žozef-Ivan<br />
Lončar izneli svoje stavove o kvalitetu i potencijalnom učinku poruka predsedničkih<br />
kanidata u izbornoj trci.<br />
Stevanović ističe da je kampanja svih predsedničkih kandidata odrađena, a ne<br />
urađena. Komentarišući Tadićeve TV spotove, istakao je da je insistiranje na slikama<br />
iz detinjstva, na borbi protiv korupcije i na Tadićevoj posvećenosti porodici<br />
pogrešno. On pita:<br />
Zar će neko da glasa za njega jer je bio mali?<br />
Pored toga, Stevanović misli da sadašnji predsednik Srbije nije prepoznatljiv ni<br />
po borbi protiv korupcije, ni kao porodičan čovek. Njegovim TV spotovima nedostaje<br />
energija, zaključuje Stevanović. Spotove Čedomira Jovanovića okarakterisao<br />
je kao nešto logičnije, a slogan Život je zakon kao solidan i prijemčiv za ciljnu grupu<br />
(mladi, urbani ljudi). Totalno diletantski urađen, prema Stevanoviću, jeste TV spot<br />
Tomislava Nikolića zbog neprofesionalno urađenih kadrova i veštačkog osmeha<br />
predsedničkog kandidata, dok je Milutin Mrkonjić u spotovima izvukao maksimum<br />
iz sebe. Njegov slogan Dela govore je odličan, zaključio je Stevanović.<br />
Žozef-Ivan Lončar, glavni i odgovorni urednik časopisa Taboo, u izjavi za Danas<br />
kao glavni nedostatak Tadićevog komuniciranja sa biračima ističe fokusiranost na<br />
krug dvojke. Još mu zamera i zbog toga što je, kako je rekao, suviše glumački<br />
nastrojen i izveštačen, naročito u spotu u kojem se obraća grupi ljudi. Tvrdnje o tome<br />
da je neko poliglota, da se školovao u Beogradu, priče o poreklu, prema Lončaru,<br />
ne interesuju birače, jer one ne predstavljaju garanciju da je neko pošten. Za<br />
Nikolićev TV spot kaže da su ga radili profesionalci. Komentarišući Mrkonjićevu<br />
kampanju, Lončar podvlači da je istina da je ovaj kandidat bio graditelj, ali<br />
režimski graditelj, odnosno izvođač radova dobijenih naredbodavnim putem. Podvukao<br />
je njegova nerealna obećanja (milion zaposlenih, besplatno školstvo, socijalno<br />
osiguranje...), jer je zemlja siromašnija nego ikada i kako da poverujete u sve<br />
to, zaključuje Lončar. Za kampanju Čedomira Jovanovića Žozef Lončar kaže:<br />
Kako da glasamo za čoveka koji sam kaže da su mu ruke prljave do lakata?! Kandidata<br />
treba da krase i moralne vrline koje nisu, baš, njegova najjača strana.<br />
Rečenice iz Jovanovićevih TV spotova, poput Borim se za 100 odsto ljudi, a ne<br />
za 15 odsto teritorije, glavni i odgovorni urednik Taboo-a okarakterisao je kao demagogiju<br />
i fine floskule.<br />
P.S. Povodom novinarske nepreciznosti u tekstu Odrađeni i urađeni spotovi u listu<br />
Danas od 9. januara, Žozef-Ivan Lončar reagovao je slanjem priloga Greška<br />
koja menja smisao, koji je u celosti objavljen u dnevnom listu Danas od 11. januara.<br />
Ovo reagovanje u celosti je preneo i Medija centar u svom press clipping – u Mediji<br />
o medijima<br />
Novi medij<br />
Peti broj<br />
Nacionalne revije<br />
Početkom januara pred čitaocima se<br />
pojavio peti broj časopisa Srbija – nacionalna<br />
revija u izdanju kuće Princip<br />
Press. Nacionalna revija obrađuje teme<br />
kao što su srpska baština, kultura, turistička<br />
ponuda, putovanja, simboli i fenomeni.<br />
Radi se o dvojezičnom (srpski i<br />
engleski) i dvomesečnom izdanju čija je<br />
cena 216 dinara.<br />
Direktor i glavni urednik je Mišo Vujović,<br />
zamenik glavnog urednika Branislav<br />
Matić, a tekstove potpisuju: prof. dr<br />
Dragan Nedeljković, prof. dr Aleksandar<br />
Jovanović, Vojislav Filipović, Nevena<br />
Mihajlović, Milovan Vitezović, Milena<br />
Bogavac, Dragan Bosnić i drugi. Veb<br />
dizajn časopisa delo je !NC!DENT studija.<br />
Peti broj Nacionalne revije posvećen<br />
je u značajnoj meri Kosovu i Metohiji,<br />
gde su prethodno boravili reporteri časopisa.<br />
Na specifičan način sačinjen je<br />
svojevrsni pregled celokune srpske baštine<br />
na Kosovu i Metohiji, sa ciljem da se<br />
čitaocima, domaćim i stranim, približe<br />
vrednosti ovog dela Srbije i ukaže na njihov<br />
značaj. Uoči pravoslavnog Božića redakcija<br />
časopisa organizovala je uličnu<br />
promociju u Beogradu na kojoj je podeljen<br />
veliki broj primeraka časopisa i kalendara<br />
Kosmet – srce Srbije, poklona<br />
namenjenog čitaocima Nacionalne revije.<br />
Časopis sadrži rubrike kao što su<br />
Srce Srbije, Čuvari puta, Prijatelji, Staze,<br />
Slavne ljubavi, Istorija i legende, Ljudi<br />
i vreme, Poduhvati, Znanje, Predstavljanje<br />
i druge.<br />
Na pitanje koliki je tiraž časopisa<br />
odgovor izdavača glasio je:<br />
To je poslovna tajna<br />
NTV 10
Reagovanje na reagovanje<br />
Dragi Žozefe (ali i svi ostali),<br />
Da li je moguće da niko ne reaguje<br />
direktnu prevaru u oglasima Telekoma<br />
Srbije?<br />
Headline: Ništa ne košta da razgovaramo!<br />
Subheadline: Praznični poklon za<br />
prepaid korisnike!<br />
Velika ilustracija: 0 din/min, a onda<br />
dole, u copy-ju objašnjenje:<br />
Cena pretplate za 30 dana je 750<br />
din.<br />
Pa, onda small print: Uspostavite<br />
veze 1.77 din. U pretplatu je uključeno<br />
1.500 minuta razgovora u okviru mts<br />
mreže.<br />
Drugim rečima: Najniža cena prvog<br />
minuta “besplatnih” razgovora koji<br />
su poklon je 2.27 dinara!<br />
Mislim da je ovo najneverovatnija<br />
prevara koja se pojavila u oglasnim<br />
rešenjima u poslednjih nekoliko godina,<br />
a svakako od donošenja Zakona.<br />
Pogotovu kada se Zakon po hitnom postupku<br />
sprovodi za neke druge oglase<br />
koji su bili tema opšte društvene rasprave...<br />
Pozdrav,<br />
Srđan Mihajlović<br />
kreativni direktor Grey Worldwide<br />
* * *<br />
Poštovana koleginice,<br />
U današnjem servisu vesti, preneli<br />
ste (objavili) saopštenje: “Mobilna telefonija<br />
Srbije” uvela je novu uslugu<br />
koja omogućava korisnicima da tokom<br />
30 dana razgovaraju po ceni od<br />
nula dinara u okviru MTS mreže, saopštava<br />
taj mobilni operater.<br />
Oglasno rešenje za MTS Telekoma Srbija koje je izazvalo reagovanja pojedinaca<br />
Međutim, kako bi se koristila ova<br />
usluga, potrebno je platiti pretplatu od 750 dinara, koja omogućava do 1.500 minuta razgovora, dok uspostava veze<br />
košta 1,77 dinara.<br />
Svi korisnici mogu da se prijave za ovu uslugu slanjem SMS poruke sa tekstom NULA na broj 7770 do 31. januara<br />
naredne godine.“<br />
Samo saopštenje neistinitom formulacijom navodi na zaključak da korisnici mogu da razgovaraju tokom 30 dana<br />
po ceni od nula dinara u okviru MTS mreže, dok tek kasnije biva navedeno da se to odnosi samo na unapred plaćenu<br />
pretplatu i to za određeni broj minuta, kao i da se uspostava veze takođe naplaćuje.<br />
Molim vas da u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i Zakonom o oglašavanju ispravite formulaciju u prvom<br />
pasusu tako da odgovara istini, kao i da ukažete izvoru saopštenja koje ste preneli na zavaravanje javnosti koje<br />
proizvodi u formulaciji u kojoj je sada napisano.<br />
Srba Jovanović, Beograd<br />
(Pismo koje je 17. decembra Srba Jovanović uputio portalu e kapija, kao i samom emiteru oglasne poruke, MTS-u<br />
Telekoma Srbija.)<br />
NTV 11
Očima stručnjaka<br />
Piše: Miroslav A. Mušić<br />
Uveravanje kao kategorija - simboličkog i etičkog<br />
Ono što nam se nudi može biti veoma različito od našeg svakodnevnog iskustva. To ne znači da simbolička<br />
reprezentacija koja se realizuje oglašavanjem ne zahteva nikakvu određenu zavisnost od<br />
unapred datih stvari. Značaj oglašavanja jeste, između ostalog, u bogatstvu simboličkog i metaforičkog,<br />
konotacijama koje su prihvatljive.<br />
Praznici su prilika da se najbližima upute želje za dobro zdravlje, radost i veselje. Za sve ono što može biti značajno za jedno,<br />
drago nam, ljudsko biće. Ispisuju se na desetine šarenih i veselih čestitki koje distribuiramo na različite načine. Čini se<br />
sve da želje što brže stignu do onih kojima su namenjene. Najbolje je kada se to čini neposredno, uz kucanje polupunih čaša<br />
penušavog vina. Tada se pokrenuta čula sjedinjavaju u jedno, jer svaki čovek je deo nečega što je razdvojeno, a ljubav je kada<br />
se u susretanju ispuni očekivanje da se polovice spasonosno upotpunjavaju.<br />
Radost koju nose praznici za mnoga preduzeća, ustanove i organizacije jeste povod za oglašavanje, upućivanje čestitki poslovnim<br />
prijateljima, kupcima proizvoda i usluga, zahvalnost za poverenje i podršku. Njihove čestitke možemo videti na<br />
stranicama novina i časopisa, televizijskim ekranima ili čuti posredstvom radio talasa. Manji broj, pre svega prijatelja i<br />
saradnika, u prilici je da dobije lične poruke - čestitke poštom, internetom ili putem mobilnih telefona. Za one štampane,<br />
Agencija Publicite i Muzej Vojvodina, u Novom Sadu, već desetak godina pripremaju posebnu izložbu. Sa oglasima nije takav<br />
slučaj. Oni se istroše u sopstvenoj svrsishodnosti, padnu u zaborav, ukoliko se ne pothrane i postanu deo muzeoloških zbirki.<br />
Njihovom analizom, metodologijom arheologije kulture, moguće je mnogo toga saznati.<br />
Da bi razumeli simboličku reprezentaciju koju uspostavljaju kreativci oglasnih poruka, potrebno je razjasniti značenja<br />
vezana za simbol. Po Hans-Georgu Gadameru, izvorno, u pitanju je tehnička reč grčkog porekla koja znači „crepić” za uspomenu.<br />
Domaćin bi prelamao crep, zadržavao jednu polovinu za sebe, a drugu davao svome gostu s tim da se, kada posle trideset<br />
ili pedeset godina naslednik toga gosta dođe u kuću, komadi crepa iznova spoje u celinu. To je nešto po čemu se<br />
prepoznaje stari znanac. Nama je bliže značenje simbola da se pojedinačno, posebno predstavlja kao delić bića koji obećava<br />
da će se spasonosno utopiti u celinu, ili da je to što se upotpunjava celinu svagda traženi drugi deo fragmenta našeg života.<br />
Ostajući dosledni uspostavljenoj praksi analize i vrednovanja, govorićemo o nekoliko oglasnih rešenja objavljenih na<br />
stranicama dnevnih novina i, ili ilustrovanih časopisa tokom novogodišnjih i božićnih praznika. U pitanju su tipični oglasi -<br />
čestitke, različitih simboličkih i etičkih principa, pa otuda i razlike u kreativnim vrednostima.<br />
Oglas za Raiffeisen bank, Raiffeisen Future, Raiffeisen Leasing i Raiffeisen Invest (Blic, 31. decembar 2007 – 2. januar<br />
2008) pripada rešenjima koja se odmah zapaze. U dvanaest rečenica kreativci McCann Erickson-a definisali su oglas. Vizuelnim<br />
mehanizmom izdvojili su ključne reči (kao u „krimi” filmovima, pismo sastavljeno od isečaka novinskih naslova),<br />
uspostavili prepoznatljivost, koja upućuje na ono šta nam valja raditi: „A sve ostalo, mi možemo da učinimo za Vas“, stoji na<br />
kraju Raiffeisen novogodišnje poruke. Jasno, iskreno i - uverljivo.<br />
NTV 12
Celostrani oglas Delta holding-a (objavljen u dnevnim novinama i magazinima) pleni svojom jednostavnošću i jasnoćom.<br />
Princip da kompaniju najbolje predstavljaju njeni zaposleni primenjen je doslovce. Njih 20.000 (porodica sa 60.000 - 80.000<br />
članova) predstavlja objektivnu snagu i - moć. Otuda se njihova poruka mnogo dalje čuje. Vidi se na plavom nebu među zvezdama.<br />
Zlatom obasjani brojevi su poput novih zvezda u prostranstvu kojim treba ovladati. Ovo je i snažna institucionalna<br />
poruka koja ukazuje na snagu kompanije, na njenu društvenu ulogu i korporativnu odgovornost zapošljavajući toliki broj radnika,<br />
prevedeno, brinući o njihovim socijalnim problemima.<br />
I Agrobanka je pokušala da bude originalna<br />
u kreiranju oglasa - čestitke (Dnevnik, 31. decembar<br />
2007 - 2. januar 2008). Kažemo pokušala,<br />
jer su njeni autori u simboličkoj prezentaciji<br />
načinili više grešaka. Pokazali su nepoznavanje<br />
određene simbolike. Krenimo redom.<br />
Ukoliko dama drži čašu u desnoj ruci, logično<br />
bi bilo da tako svoju čašu drži i gospodin.<br />
Sporan je i način na koji to čine. Umesto za drške<br />
bliže stopama čaša kako bi se prilikom kucanja<br />
oslobodio kristalni zvuk sjedinjavanja,<br />
ali i izbeglo zagrevanje pića od toplote ruku,<br />
rukama su obuhvaćeni gornji delovi čaša što<br />
govori o nemaru i nepoznavanju kulture vina.<br />
Dodamo li tome i preterivanje u korišćenju<br />
nakita, posebno na muškoj ruci, dobijamo sliku<br />
nedostatka iskustva na koje smo navikli,<br />
pre svega u simbolici koju razumemo.<br />
Na kraju je oglas – čestitka Železnice Srbije<br />
(Glas, 31.12. 2007- 2.1.2008), koji nam nudi u<br />
formi dečijeg crteža sliku romantičnog putovanja<br />
vozom preko snežnih brežuljaka.<br />
Potreba da se idiličnom slikom praznične čestitke<br />
zameni surova stvarnost višesatnog putovanja<br />
i ko zna kolikog kašnjenja pri prelasku<br />
sa jednog na drugo brdo, iz jednog u drugo mesto,<br />
ostaje u domenu pokušaja. Verujte, neuverljivih<br />
i za one koji ne poznaju prilike na prugama<br />
Srbije. Jasno, možemo govoriti i o moralnosti<br />
oglašivača da se oglašava. Gubitnici u<br />
poslovanju, po pravilu, na to nemaju pravo<br />
O s v r t<br />
(nastavak sa 16. strane)<br />
Setite se, nije davno bilo, izborne trke Žaka Širaka i Le Pena u Francuskoj. U prvom krugu, ubedljivo vođstvo nacionaliste<br />
sa neskrivenim likovanjem njegovih istomišljenika.<br />
Žiskar je bio na kolenima! U Francuskoj, preko noći, počeo je javni proces uticaja na birače kako bi se ostvario što<br />
masovniji izlazak na izbore. Ko više pamti Le Pena? A da je, ne daj Bože, on pobedio slavna istorija Francuske bila bi<br />
preokrenuta, Francuzi više ne bi bili ono čime su se uvek ponosili. Nestale bi tri čuvene parole Francuske revolucije!<br />
Profesor dr Dragutin Vračar (pokojni), sa katedre za marketing Ekonomskog fakulteta Univeziteta u Beogradu, često<br />
je pisao i govorio o tome. Niz vetar!<br />
Šta je to još potrebno da shvatimo da MARKETING nije OGLAŠAVANJE; da PR (ne volim ovu reč iz mnogo razloga!)<br />
nisu konferencije za štampu, niti saopštenja za novinare?<br />
Šta je to još potrebno da shvatimo da postojeća znanja koja, relativno, posedujemo, nisu dovoljna, a pogotovo ne<br />
uvek adekvatna i da treba kontinuirano učiti? Da bi se opstalo!<br />
Šta je to još potrebno da bismo shvatili da su stotine hiljada mladih, obrazovanih ljudi željnih života shvatili šta je<br />
naša budućnost i da oni takvu ne žele, pa su otišli da je sami stvaraju? Makar u tuđim zemljama.<br />
Na našu veliku štetu!<br />
Ali i na štetu pojedinih vođa koji bi trebali da pređu sa reči na dela i da obustave „izvoz naše budućnosti”.<br />
To je posao za koji ih sve više plaćamo, a ne tražimo rezultat!<br />
NTV 13
O s v r t<br />
Piše: Žozef-Ivan Lončar<br />
Nešto se prisećam<br />
Sramota me!<br />
Sve je više medija, naročito štampanih, koji mnoge<br />
članke započinju ovakvim ili sličnim rečima: „kako smo<br />
lično imali prednost (mogućnost) da ostvarimo uvid u rezultate<br />
istraživanja javnog mnjenja rađenih u uglednoj<br />
domaćoj marketinškoj agenciji po nalogu inostranog klijenta,<br />
kada bi danas bili izbori, rezultati bi bili sledeći…”.<br />
Onda nastupaju analitičari (pravi – u manjini i oni<br />
kvazi – u ogromnoj većini). Njihov broj raste kako narod<br />
kaže „ko gljive posle kiše”. Dosta njih je potkupljeno. (Lično<br />
sam video isplate.)<br />
Što je najzanimljivije, veliki broj njih je više nego lako<br />
identifikovati – čiji su i za koga navijaju.<br />
Skoro da nema predsedničkog kandidata (čast čuva Boris<br />
Tadić, diplomirani psiholog, koji hoće i mora da čuva<br />
struku) koji nebiranim nego skoro ogavnim jezikom govori<br />
o tzv. istraživačima, njihovoj (ne)stručnosti i navijačkim<br />
sklonostima prema nekom kandidatu za predsednika<br />
Republike i njegovoj partiji. Njihov nemoral i potkupljivost<br />
se podrazumevaju. Imaju i oni svoje istraživače<br />
i izvore, znaju oni istinu…<br />
Mnogi, naročito stariji sugrađani, vaspitavani bilo na<br />
tekovinama nekih skorih ili davnih sistema, bilo na temeljima<br />
iskustava iz vlastitog života ili iz priča i vaspitanja<br />
dobijenog od svojih predaka, skloni su da kažu<br />
da su u predizbornim aktivnostima sva sredstva dozvoljena,<br />
pa i laži, vređanje, laganje.<br />
Izgleda da su predizborna obećanja od devedesetih godina<br />
na ovamo kao pas koji laje, a karavani prolaze! Nije<br />
baš poznato da u drugim, demokratskim društvima važe<br />
ta pravila! Obećanja su tamo, ako sam dobro shvatio, pitanje<br />
časti, ali i uslov opstanka na političkoj sceni.<br />
Ovo pitanje nije predmet naše kolumne, ali pitanje morala<br />
domaćih agencija (vlasnika, direktora, pa i zaposlenih)<br />
za istraživanje javnog mnjenja (što ne i njihove<br />
asocijacije, a imaju ih minimum dve!) to jeste. Zašto ne<br />
dignu svoj glas radi zaštite ličnog, ali i profesionalnog integriteta?!<br />
Kako je moguće da ne kažu: Stanite, ne može<br />
tako. Mi smo profesionalci. Druga je stvar što vam ne odgovara<br />
istina. Svesni smo da vam teško pada, ali to nije<br />
naš problem.<br />
Značajan doprinos istraživanju javnog mnjenja daju<br />
agencije koje su skoro osnovane ili koje imaju samo<br />
jednog zaposlenog (najčešće vlasnika) koji je tada, sviđalo<br />
se to nekom ili ne, katica za sve. Kako je moguće da finansijeri<br />
veruju u njihovu stručnu, operativnu, pa i moralnu<br />
osposobljenost da realizuju projekte čije se vrednosti<br />
pišu sa najmanje pet cifara (u evrima)?<br />
Takvi im, vrlo verovatno, odgovaraju iz više razloga.<br />
Interesi jesu čudna rabota!<br />
U industrijski razvijenim zemljama, a to su potvrdile<br />
i dve ugledne svetske asocijacije ― ESOMAR (Međunarodno<br />
udruženje istraživača (pojedinačnih) sa dosta<br />
moćnih korporativnih članova) i ICC (Međunarodna trgovinska<br />
komora), istraživanja javnog mnjenja, društveno,<br />
sociološko i druga, nisu igre koje postoje da bi novinari<br />
imali šta i o čemu da pišu, već...<br />
Kako je razvijana svest o ogromnoj ulozi saopštavanja<br />
ili primene tih rezultata istraživanja, tako je rasla i svest<br />
o neophodnosti zaoštravanja lične i profesionalne odgovornosti<br />
istraživača, ali i novinara, prenosnika i interpretatora<br />
tih istraživanja.<br />
Brzo se nametnuo jedinstveni društveni zaključak: mora<br />
se, permanentno, zaoštravati sadržaj Kodeksa istraživača<br />
(najčešćeg dokumenta ICC-a i ESOMAR-a), mora<br />
se stalno inovirati ili potpuno menjati njegov tekst. Ništa<br />
manje nije važno ni vršenje uticaja na ponašanje novinara<br />
i njihovu društvenu odgovornost.<br />
Kako ni ESOMAR, ni ICC, pa ni druga oficijelna tela<br />
nemaju mogućnost da, na bilo koji način, utiču na novinarsku<br />
svest i njihovu društvenu ulogu, date su nedvosmisleno<br />
jasne sugestije šta bi sve novinari mogli ili morali<br />
da pitaju istraživače pre nego što donesu odluku šta<br />
i na koji način da pišu o tim saznanjima.<br />
Poznato je da se u mnogim industrijski razvijenim zemljama<br />
novinari toga, i te kako, pridržavaju. Ili, bar, sve<br />
više. Pre svega da bi sačuvali svoj lični, a i integritet medija<br />
za koji rade, ali i iskazali visoko poštovanje prema<br />
svojim čitaocima, slušaocima, gledaocima…<br />
Nažalost, ni danas, a ni u bliskoj prošlosti našeg novinarstva,<br />
nije primećeno da se bilo koji novinar (ili njegov<br />
urednik) pridržava tih pravila.<br />
Postoji još jedan fenomen koga u normalnom svetu više<br />
nema.<br />
Uoči predsedničkih, pa i ostalih izbora (a ovi što slede<br />
u Srbiji ne mogu, za sve nas, biti presudniji), radi se na<br />
formiranju javnog mnjenja koje treba da utiče na svest<br />
pojedinca o ličnom značaju izlaska na izbor(e), bez sakrivanja<br />
za koga bi trebalo glasati.<br />
(nastavak na 13. strani)<br />
U elektronskoj formi emituje se petkom u 15.15 sati, a štampano se distribuira ponedeljkom glavni<br />
i odgovorni urednik: Žozef-Ivan Lončar urednik: Dušan Šunjka grafički dizajn: Đorđo Ivanišević i Marija<br />
Komanov novinari: Jelena Ivanović, Petar Stakić i Predrag Trutin osnivač i izdavač: MARK-PLANETAK<br />
d.o.o. časopis je upisan u Registar sredstava javnog informisanja u Pokrajinskom sekretarijatu za informisanje<br />
Izvršnog veća AP Vojvodine, pod rednim brojem 1, 27. marta 2002. godine, ISSN 1451-2068 Taboo<br />
je i glasilo Grupacije marketinških agencija (GMA) Privredne komore Srbije a:Stevana Šupljikca broj 71,<br />
26000 Pančevo0 t/f:013/300-093,300-094 e:nedeljnik@taboomagazine.org w:taboomagazine.org0<br />
štampa: Jovšić Printing Centar, Beograd<br />
Taboo & Grafika Jovšić<br />
NTV 16
Change language