yu issn 1450-863 x godina xiii broj 1 / 2011. - horizonti.ekfak.kg.ac.rs

More documents

Recommendations

Info

EKONOMSKI HORIZONTI, 2011, 13, (1) obezbeñenja i korišćenja sredstava od Naknade, a radi stvaranja materijalnih preduslova za ostvarivanje prava i dužnosti Grada Niša u oblasti zaštite i unapreñenja životne sredine” (“Odluka o naknadi za zaštitu i unapreñenje životne sredine grada Niša”, 2009). Sredstva obezbeñena uplatom ove naknade koristiće se za finansiranje programa i projekata u oblasti zaštite životne sredine. Član 6 stav 2 propisuje da “programi (projekti) obuhvataju: podsticajne, preventivne i sanacione programe i projekte; programe i projekte praćenja stanja životne sredine (monitoring); programe zaštite i razvoja zaštićenih prirodnih dobara u Gradu; naučnoistraživačke programe i projekte; obrazovne aktivnosti i jačanje svesti o potrebi zaštite životne sredine; informisanje i objavljivanje podataka o stanju i kvalitetu životne sredine i troškove realizacije Programa” (“Odluka o naknadi za zaštitu i unapreñenje životne sredine grada Niša”, 2009). Najveći akcenat pri realizaciji ovih programa i projekata je stavljen na preduzeća osnovana za obavljanje delatnosti kojima se obezbeñuje funkcija zaštite i unapreñenja životne sredine (javna komunalna preduzeća). Programe za svaku kalendarsku godinu donosi Gradsko veće na predlog nadležne uprave za zaštitu životne sredine, a realizaciju i nadzor nad izvršenjem ugovornih obaveza, kao i programa i projekata sprovodi Uprava za privredu, održivi razvoj i zaštitu životne sredine. Obveznici plaćanja ove naknade su vlasnici i zakupci nepokretnosti. Visina naknade se odreñuje mesečno zavisno od površine stambenog, poslovnog prostora vlasnika, odnosno zakupca prema dve tarife. Tarifni broj 1 podrazumeva da: 1) vlasnici, odnosno zakupci stanova u objektima kolektivnog stanovanja plaćaju 0,8 dinara po metru kvadratnom; 2) vlasnici, odnosno zakupci objekata individualnog stanovanja plaćaju u iznosu od 0,4 dinara po metru kvadratnom. Prema tarifi 2, vlasnici, odnosno zakupci poslovnog prostora: 1) površine do 100 m 2 plaćaju 2,5 dinara po m 2 ; 2) površine od 100-500 m 2 plaćaju 2 dinara po m 2 ; 3) površine od 500-2000 m 2 u iznosu od 1,5 dinara po m 2 i 4) površine preko 2000 m 2 u iznosu od 1 dinar po m 2 . Republički inspektori za zaštitu životne sredine izvršili su krajem aprila i početkom maja ove godine kontrolu rada gradskih i opštinskih vlasti, kako bi utvrdili, izmeñu ostalog, dokle se stiglo sa formiranjem lokalnih fondova za zaštitu životne sredine. Rezultati govore da od ukupno 145 opština i gradova, većina njih (117) ima budžetski fond za zaštitu životne sredine. Od toga, program namenskog korišćenja sredstava ima samo 50 opština i gradova, od čega 34 ima saglasnost Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, deset je poslalo zahtev i čeka odgovor, ili je u procesu usaglašavanja sa Zakonom (korekcija na osnovu dobijenih primedbi), dok šest njih ima uvojen program, ali bez saglasnosti Ministarstva. Program za zaštitu životne sredine ima 48, a naknadu za zaštitu i unapreñenje životne sredine je uvela 91 opština i grad. Tabela sa podacima iz 145 lokalnih samouprava koje je Ministarstvo prikupilo i ažuriralo 21. maja 2010. godine pokazuje da grad Niš ima otvoren budžetski fond, ima saglasnost o programu korišćenja sredstava budžetskog fonda, ima program zaštite životne sredine i 79
EKONOMSKI HORIZONTI, 2011, 13, (1) Ministarstvo je dalo pozitivno mišljenje o propisanoj naknadi za zaštitu i unapreñenje životne sredine. Na osnovu Programa korišćenja sredstava za zaštitu i unapreñenje životne sredine grada Niša za 2010. godinu, planirano je da se iz sredstava budžetskog Fonda za zaštitu životne sredine grada Niša, u ukupnom iznosu od 46 miliona dinara (u okviru koga je planiran prihod od naknade za zaštitu životne sredine grada Niša u iznosu od 30 miliona dinara), finansiraju: 1. Programi i Projekti praćenja stanja životne sredine (monitoring), na teritoriji grada Niša u skladu sa članom 69 Zakona o zaštiti životne sredine - stalni i razvojni; 2. Podsticajni, preventivni i sanacioni Programi i Projekti, kao i sufinasiranje istih; 3. Programi ili projekti zaštite i razvoja zaštićenih prirodnih dobara na teritoriji Grada Niša; 4. Investicioni Programi i Projekti od značaja za poboljšanje kvaliteta životne sredine na teritoriji grada Niša (sufinasiranje u kupovini opreme za zaštitu životne sredine, učestvovanje u sufinansiranju seoske vodovodne i kanalizacone mreže, opremanje lokacija za seoske mini deponije i dr.); 5. Programi i projekti nevladinog sektora iz oblasti zaštite životne sredine; 6. Obrazovne aktivnosti, edukacija, štamanje propagandnog materijala, promocija i jačanje svesti o potrebi zaštite životne sredine; 7. Projekti koji se odnose na naučno – istraživački rad u oblasti zaštite životne sredine; 8. Informisanje i objavljivanje podataka o stanju i kvalitetu životne sredine. 80 Zaključak U praksi se, kod "optimizacije" zagañenja, nailazi na brojne poteškoće, naročito oko neslaganja ekologa i poslovnih ljudi u pogledu procena društvenih troškova štetnih efekata i troškova koje prouzrokuju mere za smanjenje zagañenja. Dopušteni "optimalni" nivo zagañenja varira u zavisnosti od geografske oblasti, privrednih oblasti, vrste zagañenja itd. Nesporno je, meñutim, da rešavanje ekoloških problema predstavlja zakonski uslov za funkcionisanje industrijskih preduzeća i ona se tih uslova moraju pridržavati. Ekološka komponenta igra sve važniju ulogu u ukupnim troškovima (koji pak utiču na profit), jer cena proizvoda mora biti konkurentna (osim u izuzetnim slučajevima). Ako troškovi rešavanja ekoloških problema postanu jednaki ili veći od prodajne cene industrijskog proizvoda, opstanak proizvoda, a time i samog preduzeća, dovodi se u pitanje. Zato se ekološki problemi ne smeju rešavati stihijski, već im se mora obezbediti sistemski prilaz. Za sistemsko rešavanje ekoloških problema potrebne su investicije (naučno-istraživački rad u
Page 1 and 2:
YU ISSN 1450-863 X GODINA XIII BROJ
Page 3 and 4:
YU ISSN 1450-863 X EKONOMSKI HORIZO
Page 5 and 6:
4 ECONOMIC HORIZONS YEAR XIII KRAGU
Page 7 and 8:
EKONOMSKI HORIZONTI, 2011, 13, (1)
Page 9 and 10:
Page 11 and 12:
Page 13 and 14:
Page 15 and 16:
Page 17 and 18:
Page 19 and 20:
Page 21 and 22:
Page 23 and 24:
Page 25 and 26:
Page 27 and 28:
26 EKONOMSKI HORIZONTI, 2011, 13, (
Page 29 and 30: EKONOMSKI HORIZONTI, 2011, 13, (1)
Page 31 and 32: 30 EKONOMSKI HORIZONTI, 2011, 13, (
Page 79: EKONOMSKI HORIZONTI, 2011, 13, (1)
Page 83 and 84: 82 EKONOMSKI HORIZONTI, 2011, 13, (
Page 105 and 106: 104 EKONOMSKI HORIZONTI, 2011, 13,
Page 123 and 124: 122 EKONOMSKI HORIZONTI, 2011, 13,
Page 131 and 132:
Page 133 and 134:
Page 135 and 136:
Page 137 and 138:
Page 139 and 140:
Page 141 and 142:
Page 143 and 144:
142 EKONOMSKI HORIZONTI, 2011, 13,
Page 145 and 146:
Page 147 and 148:
Page 149 and 150:
Page 151 and 152:
Page 153 and 154:
Page 155 and 156:
Page 157 and 158:
Page 159 and 160:
Page 161 and 162:
Page 163 and 164:
Page 165 and 166:
Page 167 and 168:
Page 169 and 170:
Page 171 and 172:
Page 173 and 174:
Page 175 and 176:
Page 177 and 178:
Page 179 and 180:
Page 181 and 182:
Page 183 and 184:
predsednika Veća društveno-humani
Page 185 and 186:
Uputstvo za pripremu teksta Potrebn
Page 187 and 188:
Instruction for authors Submissions
Page 189:
YU ISSN 1450-863 X
show all

yu issn 1450-863 x godina xiii broj 1 / 2011. - horizonti.ekfak.kg.ac.rs

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?