Austrija - Privredna komora Beograda

ROBN A R AZM EN A SRB IJE SA INOSTR ANST VOM U 2010.g.
Opšti podaci o spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije u 2010. godini
Osnovne karakteristike robne razmene Srbije sa inostranstvom u 2010. godini su:
(a) Ukupna vrednost robne razmene u iznosu od 20 155,9 mil. EUR što je za 17,6% više u
odnosu na 2009. godinu, ali za 12,7% manje nego 2008.g. (odnosno 26 668,7 mil. USD, , što je
za 11,2% više u poreĎenju sa 2009. godinom, odnosno za 21,7% manje u poreĎenju sa 2008.g.)
(b) Rast vrednosti izvoza robe za 25,1% (izvoz robe je iznosio 7446,9 mln. EUR), a uvoza za
13,6% (uvoz registrovan u vrednosti od 12 709,0 mil. EUR)
(c) Izvoz je veći zbog rasta izvoza proizvoda crne i obojene metalurgije, kao i izvoza
poljoprivrednih proizvoda.
(d) U razmeni robe sa inostranstvom u 2010. godini je ostvaren deficit u iznosu od 5 262,1 mil.
EUR i on je neznatno veći u odnosu na vrednost iz 2009.g. (5 229 mil. EUR).
(e) Posmatrano po zemljama, najveći deficit je ostvaren u razmeni sa Ruskom Federacijom
(1230,5 mil. EUR, odnosno 23,3% ukupnog deficita) i sa Kinom (982,1 mil. EUR, odnosno 18,7%
ukupnog deficita Srbije u 2010.g.).
(f) Najveći suficit je registrovan u razmeni robe sa Crnom Gorom (500,1 mil. EUR), BiH (415,0
mil. EUR) i Makedonijom (157,4 mil. EUR).
(g) Pokrivenost uvoza izvozom je iznosila 58,6% i neznatno je bolja u odnosu na pokrivenost u
2009. godini, kada je iznosila 53,2%.
(h) Posmatrano po grupama zemalja, najvaţniji trgovinski partner Srbije su zemlje EU, u čije
članice je plasirano robe u vrednosti od 4272,0 mil. EUR, što predstavlja 57,4% ukupnog izvoza.
Istovremeno, Srbija je uvezla iz EU robe u vrednosti od 6 977,8 mil. EUR, što čini 54,9% ukupnog
uvoza.
(i) Naš drugi partner po vaţnosti su zemlje CEFTA sporazuma, sa kojima je u 2010. godini
ostvaren suficit u razmeni od 1090,6 mil. EUR, a koji je rezultat značajnog izvoza
poljoprivrednih proizvoda (ţitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), kao i gvoţđa i
čelika. Izvoz Srbije u zemlje CEFTA u 2010.g. je iznosio 2140,8 mil. EUR, a uvoz 1050,1 mil.
EUR. Pokrivenost uvoza izvozom u razmeni sa zemljama CEFTA sporazuma iznosila je
203,8%.
(j)
Najznačajniji spoljnotrgovinski partneri u 2009. godini su:
a. u izvozu: Italija (847,5 mil. EUR, BiH (826,3 mil. EUR), Nemačka (770,3 mil. EUR), Republika
Crna Gora (614,5 mil. EUR) i Rumunija (490,8 mil. EUR).
1

. u uvozu: Ruska Federacija (1638,9 mil. EUR), Nemačka (1389,4 mil. EUR), Italija (1078,1
mil. EUR), Kina (985,1 mil. EUR) i MaĎarska (530,3 mil. EUR) .
(k) Izraţen u EUR, izvoz je najviše povećan u Belorusiju (2,5 puta), Egipat (2,3 puta), Finsku
(66%), Kazahstan (65,5%), Bugarsku (63%), MaĎarsku (52%).
(l) Dominantni odseci SMTK u izvozu Srbije u 2010. g. bili su: gvoţĎe i čelik (učešće 9,6% u
ukupnom izvozu), obojeni metali (7%), ţitarice i proizvodi (5,8%), povrće i voće (5,4%), razni
gotovi proizvodi, nigde pomenuti, meĎu kojima dominiraju oruţje i razni proizvodi od plastike
(4,9%), odeća (4,2%) i obuća (2,1%). Pomenuti odseci su činili 39% ukupnog izvoza Srbije u
2010.g.
Na strani uvoza dominantni odseci SMTK su: nafta i naftini derivati (11,6%), drumska vozila (6%),
gas, prirodni i industrijski (5,6%), električne mašine, aparati i ureĎaji (4,6%) i industrijske mašine
za opštu upotrebu (3,6%). Uvoz ovih pet odseka činio je 31,4% ukupnog uvoza Srbije.
2

10 najvećih izvoznika
K&K ELECTRONICS
ARCELOR DISTRIBUCIJA
STAV
OGRANAK PORR TECHNOBAU UND UMWELT
AKTIENGESELLSCHAFT
RAIFFEISEN AGRO
LR FRUIT
TETRA PAK PRODUCTION
Koncern ''BAMBI - BANAT'' a.d.
BAMBI-BANAT
ERC COMMERCE COMPUTERS
10 najvećih uvoznika
LINZER AGRO TRADE
CT COMPUTERS
TETRA PAK PRODUCTION
PHARMASWISS
ELEKTROPRIVREDA SRBIJE
AGENCIJA ZA KONTROLU LETENJA SRBIJE I CRNE
GORE
UMKA
SIEMENS
UNIFARM-MEDICOM
RINGIER
Najzastupljeniji izvozni proizvodi u 2011.
Monitori,LCD
Kontejneri za čvrste materijale
Mašine za bušenje
Bazne stanice za beţične mreţe
Monitori
Malina Rolend,smrznuto
Hartija,karton
Biskviti slatki
Kukuruz
4

Najzastupljeniji uvozni proizvodi u 2011.
Mašine za ofset štampu
Ţičare,ski-liftovi;mehanizmi za šinske uspinjače
Đubriva koja sadrţe n,p i k
Hartija novinska u rolnama ili listovima
Lekovi,za prodaju na malo
Celuloza
Elementi za skele,oplatu,podupiranje
Mašine za mešanje mineralnih materijala sa
bitumenom
Aluminijumske folije
Delovi i pribor za mašine za štampanje
Najzastupljeniji izvozni proizvodi u 2010.
TV prijemnici u boji
Kontejneri za čvrste materijale
Soja u zrnu
Biskviti slatki
Hartija,karton
Malina Rolend,smrznuto
Ostali monitori,u boji
Proizvodi pekarski
Najzastupljaniji uvozni proizvodi u 2010.
Lekovi
Đubriva koja sadrţe n,p i k sa sadrţajem azota preko
10%
Hartija novinska u rolnama ili listovima
Aluminijumske folije,bez podloge,valjane,debljine
manje od 0,021 mm
Delovi i pribor za mašine za štampanje
Turbogeneratori
Ţičare,ski-liftovi;mehanizmi za šinske uspinjače
5

GEOGRAFSKI POLOŢAJ
Austrija ima strateški poloţaj jer se nalazi u središtu centralne Evrope. Austrijski zapad i jug leţe
na Alpima. Zbog tih planinskih područja, Austrija je poznato turističko odredište za zimske
sportove. Najviši vrh je Grossglockner (3.798 m), a nakon njega Wildspitze (3.774 m). Sever i
istok zemlje su uglavnom breţuljkasti i ravni. Najveća reka je Dunav. Austrija ima pet nacionalnih
parkova i šezdesetak prirodnih rezervata. Klima je umerena, s hladnim zimama i sveţim letima.
Najveći gradovi: Beč (glavni grad), Salzburg, Insbruk, Grac i Linc.
Austrija se graniči sa Lihtenštajnom i Švajcarskom na zapadu, Italijom i Slovenijom na jugu,
MaĎarskom i Slovačkom na istoku i Nemačkom i Češkom na severu. Duţina granice iznosi:
2,562 km
Ukupna površina Austrije: 83 870 km²
DRŢAVNO I ADMINISTRATIVNO UREĐENjE
Republika Austrija je federalna drţava, parlamentarna reprezentativna demokratija, koja se
sastoji iz 9 pokrajna i to:
1. Burgenland
2. Koruška (Kärnten)
3. Donja Austrija (Niederösterreich)
4. Gornja Austrija (Oberösterreich)
5. Salzburg
6. Štajerska (Steiermark)
7. Tirol
8. Vorarlberg
9. Beč (Wien)
Demokratsko ureĎenje se bazira na Ustavu iz 1920. godine koji je revidiran 1929. Austriju je
pripojila Nemačka 1938. godine. Saveznici su nakon 2. svetskog rata drţali Austriju do 1955.
godine, kada je opet stekla potpunu nezavisnost pod uslovom da ostane neutralna. Posle
propasti komunizma u Istočnoj Evropi, Austrija se politički sve više angaţovala, te je 1995. godine
postala članica Evropske Unije, a 1999. je uvela valutu euro.
Šef drţave je predsednik, koji se bira na opštim izborima svakih 6 godina. Predsednik bira
kancelara, koji je obično voĎa najjače stranke u Parlamentu. Austrijski Parlament ima dva doma:
Bundesrat (Savezno veće), koji ima 64 predstavnika saveznih drţava prema broju stanovnika, i
Nationalrat (Drţavno veće), koji ima 183 zastupnika koji se biraju neposredno.
Austrija je podeljena na devet provincija (Bundesländer). Ove provincije se dele na distrikte
(Bezirke) i gradove (Statutarstädte). Distrikti se dalje dele na opštine (Gemeinden). Gradovi imaju
iste nadleţnosti koje uţivaju distrikti i opštine. Provincije nisu samo administrativni regioni, već
imaju neku nezavisnu zakonodavnu vlast nezavisnu od savezne vlade. Opštine preuzimaju na
sebe niz zadataka u oblasti lokalne samouprave. Uticaj na politiku takoĎe imaju i mnogobrojne
komorske organizacije i udruţenja.
6

Karakt eristike privrede Austrije
STANOVNIŠTVO
Austrija ima 8.364.095 stanovnika (2009). Sluţbeni jezik je nemački. Ipak, standardni nemački
jezik u Austriji ima razlike u odnosu na varijantu koja se koristi u Nemačkoj. Zvanična valuta je
evro (EUR).
Radno sposobno stanovništvo Austrije – 4.3 miliona (2008.)
PRIRODNA BOGATSTVA
Prirodna bogatstva: nafta i zemni gas, mrki ugalj, lignit, drvo, čelična ruda, bakar, cink, antimon,
magnezit, volfram, grafit i kaolin, kvarcni pesak, gips, so, hidroenergija.
Najvaţnije industrijske grane u Austriji su: graĎevinska, mašinska i industrija čelika, turistička,
prehrambena i industrija delikatesa, metalna, hemijska i papirna industrija, obrada drveta,
komunikaciona oprema, vozila i auto delovi, elektro-industrija i industrija elektronike.
Osnovni privredni pokazatelji
Bruto nacionalni proizvod iznosi 381, 083 miliona USD . (2009. godina)
Bruto nacionalni proizvod po glavi stanovnika iznosi 45 562 USD. (2009. godina)
Struktura nacionalnog proizvoda:
Udeo privrednog sektora u BND (2009.)
Poljoprivreda: 2 %
Industrija: 29%
Usluge: 69 %
Stopa nezaposlenosti u 2009. godini 4,8 %
Inflacija u 2009. godini 0,5 %
Najvaţnije industrijske grane u Austriji su: graĎevinarstvo, mašinska i industrija čelika,
turizam, prehrambena i industrija delikatesa, metalna, hemijska i papirna industrija, obrada
drveta, komunikaciona oprema, vozila i auto delovi, elektro-industrija i elektronika.
IZVOZ
- Vrednost izvoza: 131,387 miliona USD (2009.)
- Glavni partneri u izvozu: Nemačka 31,1%, Italija 8,3%, Švajcarska 5%, SAD 4,3%, (2009.)
UVOZ
- Vrednost uvoza: 136,418 miliona USD (2009.)
- Glavni partneri u uvozu: Nemačka 40,7%, Italija 6,7%, Švajcarska 6%, Kina 4,6% (2009.)
7

BILATER ALN A SAR ADNj A SRB IJA SA AUSTR IJOM
Teţišta privrede po pokrajinama:
Gornja Austrija: Industrija gvoţĎa i čelika, hemijska i mašinska industrija
Salcburg: Elektro-industrija, drvna i papirna industrija, vanregionalne usluge u oblasti veletrgovine
i transporta
Vorarlberg: Tekstil i odevna industrija
Koruška: Drvna i papirna industrija
Štajerska: Vozila, industrija gvoţĎa i čelika, preraĎivačka industrija
Tirol: Staklo, drvo
Beč: Finansijske usluge
Austrija je sa svojom veoma razvijenom trţišnom ekonomijom i visokim ţivotnim standardom,
usko povezana sa privredama drugih zemalja EU, pogotovu Nemačkom. Privredu odlikuju
moderni industrijski i poljoprivredni sektori. Drvna je ključna industrija, 47% površine zemlje je
pokriveno šumama. Članstvo u EU je privuklo ulazak stranih investitora kojima je zanimljiv pristup
koji Austrija ima na jedinstvenom Evropskom trţištu kao i njena blizina novim zemljama Evropske
Unije.
Svoju robu Austrija najvećim delom (71%) plasira u EU, u EFTA zemlje 5,6%, ostali deo Evrope
6%, Aziju i Australiju 9,3%, Ameriku 6,5%, Afriku i Bliski Istok 1,5%.
Prvi spoljnotrgovinski partner Austrije po obimu je Nemačka, iz koje slede Italija, Švajcarska, SAD
i Francuska.
Od posebne vaţnosti je i izvoz usluga, pri čemu turizam zauzima prvo mesto.
Austrija je posebno profitirala od novih članica EU i hrabrosti da krene sa ekspanzijom na (Jugo)
Istok. Trećinu svih stranih investicija u Rumuniji čine austrijska ulaganja. Austrija je stekla status
posebnog poznavaoca trţišta JIE, Ukrajine, Rusije, Turske i kao takva predstavlja sve češće i
sedište mnogih stranih, pre svega prekomorskih, kompanija koje ţele da razvijaju poslove u tom
pravcu.
Poslovna situacija u Austriji je povoljna za započinjanje novih i širenja postojećih poslovnih
operacija. Osnovni razlozi su visoko obrazovana i motivisana radna snaga, potpun pristup
jedinstvenom trţištu Evropske Unije, dobre poslovne veze sa centralnom i istočnom Evropom,
odlična socio-politička klima i visok ţivotni standard.
Da bi izašla u susret promenjivim potrebama globalne investicione zajednice i radi bolje
promocije i razvoja ’’nove ekonomije’’, Austrija nudi konkurentan izbor lokacija, partnera i izvora
specijalističkog znanja i tehnologije. Brojne priče o uspehu dolaze iz sektora Informacione
tehnologije, biomedicine i biotehnike, tehnologije vozila, itd.
Austrija u meĎunarodnim organizacijama: ACCT (posmatrač), AfDB, AsDB, Australia Group, BIS,
BSEC (posmatrač), CE, CEI, CERN, EAPC, EBRD, EIB, EMU, ESA, EU, FAO, G- 9, IADB, IAEA,
IBRD, ICAO, ICC, ICCt, ICFTU, ICRM, IDA, IEA, IFAD, IFC, IFRCS, ILO, IMF, IMO, Interpol, IOC,
IOM, ISO, ITU, MIGA, MINURSO, NAM (gost), NEA, NSG, OAS (posmatrač), OECD, OPCW,
OSCE, Pariski Klub, PCA, PFP, UN, UNCTAD, UNDOF, UNESCO, UNFICYP, UNHCR, UNIDO,
UNMEE, UNMIS, UNOMIG, UNTSO, UPU, WCL, WCO, WEU (posmatrač), WFTU, WHO, WIPO,
WMO, WToO, WTO, ZC .
8

Jugoistočna Evropa - samim tim i Republika Srbija predstavlja teţište spoljne politike Austrije.
Bilateralni odnosi izmeĎu Srbije i Austrije su od 2000. godine intenzivirani na svim nivoima.
Aktivna razmena poseta na političkom nivou, značajne austrijske investicije u oblasti privrede
odraz su te saradnje.
Robna razmena predstavlja dominantan vid saradnje Srbije sa Austrijom. U 2008. godini
ostvarena je rekordna robna razmena u vrednosti preko 1 milijarde USD.
Usled svetske ekonomske krize i recesije došlo je do smanjenja robne razmene izmeĎu
Republike Srbije i Austrije tako da je u 2009. godini iznosila 760 miliona USD, a u 2010.godini
dostigla je vrednost od 794,15 miliona USD.
Austrija je na prvom mestu meĎu stranim investitorima u srpsku privredu. Od 2000. godine do
danas ukupno je investirano oko око 3.1 мilijardе USD. Austrija oko 70% svojih investicija izdvaja
za reforme koje se vrše u zemljama jugoistočne Evrope. O interesu austrijske strane da saraĎuje
sa našom privredom govori i podatak da je u Srbiji trenutno prisutan veliki broj predstavništava
njihovih firmi, oko 290, kao i predstavništva poslovnih banaka.
9

KOMOR SKI SISTEM U AUSTRIJI
Komorski sistem u Austriji
Članstvo u Privrednoj komori Austrije (WKÖ) je zakonska obaveza za sva preduzeća
registrovana u Austriji .
WKÖ predstavlja zakonski obavezan način organizovanja 350.000 preduzeća u Austriji iz oblasti
industrije, trgovine, turizma i ugostiteljstva, transporta i saobraćaja, bankarstva i osiguranja
informatike i konsultantstva, koja funkcioniše na federalnom principu .
Visina godišnje članarine se kreće od 140 – 270 EUR, zavisno od grupacije kojoj preduzeće
pripada.
10

U Austriji postoji 1 savezna i 9 pokrajinskih komora (WK) i prema registrovanom sedištu
preduzeća odreĎuje se i njegova komorska pripadnost.
Spoljnotrgovinskim poslovima i organizacijom predstavništava u inostranstvu, bavi se isključivo
savezna Privredna komora (WKÖ). MeĎutim, pošto je izvoz i proširenje trţišta proklamovano kao
osnovni uslov opstanka austrijske privrede, u poslednje vreme pokrajinske Vlade zajedno sa
pokrajinskim Privrednim komorama formiraju Agencije za internacionalizaciju tj. podršku lokalnom
izvozu (ICS u Štajerskoj, Ecoplus u Donjoj Austriji). Ove Agencije su formirane kao preduzeća
koja posebno naplaćuju svoje usluge. Osnivački kapital obezbeĎuju pokrajinske Vlade, Komore i
velike banke iz tih pokrajina. Osnovni cilj je da se preduzeća – izvoznici u svim detaljima proprate
kroz proces izvoza (od obezbeĎenja zakonskih propisa zemlje u koju se izvozi do obezbeĎenja
finansiranja i instrumenata osiguranja naplate potraţivanja).
WKÖ usvetu ima 107 predstavništava na svih 5 kontinenata, sa 600 zaposlenih (pri čemu
zaposleni u njima imaju diplomatski status). Bečka centrala ima raspolaganju godišnji budţet od
70 mil. evra sa kojima se organizuje 1.000 tematskih skupova godišnje, 200 u zemlji i 800 u
inostranstvu.
U okviru WKÖ postoji spoljnotrgovinska organizacija (AWÖ) koja je u funkciji podsticanja izvoza i
prezentacije austrijskih proizvoda i firmi u inostranstvu.
Spoljna trgovina Austrije ima i 69 bilateralnih punktova, poput onog u Beogradu, 1 multilateralan i
još 37 filijala, čiji je zadatak uspostavljanje kontakata sa lokalnim vlastima, podsticanje
austrijskog izvoza i podrška svim privrednicima. Austrija nakon SAD ima najrazgranatiju
spoljnotrgovinsku mreţu.
Posebno se ukazuje na specifičnost socijalnog partnerstva koje se u Austriji već decenijama
izgraĎuje izmeĎu poslodavaca, Vlade, sindikata, a u kojem svoju značajnu savetodavnu ulogu
ima i WKÖ , te da zato i ne treba da čudi činjenica da u Austriji u 2006. godini nije bilo ni jednog
jedinog štrajka.
11