Opšte odredbe - Privredna komora Beograda

SMERNICEZA POSLOVANJESA EVROPSKOM UNIJOMOPŠTE ODREDBEBeograd, 2006.Fond za evropske integracijeProjekat finansira Evropska unija preko Evropske agencije za rekonstrukcijui u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji

‣ razvoj CE označavanja, kako bi se svim zainteresovanim stranama pojasniloda je to simbol kojim čitav privredni sistem garantuje bezbednostproizvoda, a da to nije samo deklaracija proizvođača.

1. ZAKONODAVSTVO EU1.1. Osnovne institucije EUČlanice Evropske unije su deo svog suveriniteta prenele na zajedničke institucijekoje predstavljaju ne samo njihove nacionalne, već i zajedničke interese.Tri osnovne institucije EU zadužene za donošenje zakonskih akatasu:1) Evropska komisija (European Commission): vrši dvostruku ulogu – predlaženove zakonske akte, predlaže budžet EU i osigurava pravilno sprovođenjezakonodavstva u državama članicama. Komisija predstavlja intereseUnije kao celine.2) Evropski parlament (European Parlament): predstavlja građane. Zajednosa Savetom, odgovoran je za usvajanje budžeta i usvaja veliki deo zakonskihakata; odobrava sastav Komisije; ratifikuje međunarodne ugovore osaradnji i pridruživanju.3) Savet Evropske Unije (Council of the EU): predstavlja države članice (ranijinaziv Savet ministara). To je najvažnije zakonodavno telo Unije koječine ministri zemalja članica. Zajedno sa Parlamentom, donosi značajnepravne odluke, propise, direktive i zaključke i usvaja budžet EU. Savet odlučujeo aktivnostima i ciljevima Unije i koordiniše opštu ekonomsku politikuzemalja članica.1.2. Komunitarno pravoEvropska unija je zasnovana na vladavini prava. Pravo EU ili komunitarnopravo u užem smislu reči sastoji se od primarnog i sekundarnog zakonodavstva.Primarno zakonodavstvo čine svi osnivački sporazumi EU (treaties) kojiustvari trenutno vrše funkciju ustava EU. U toku je proces ratifikacije prvogevropskog ustava koji bi zamenio sve postojeće sporazume osim onogiz 1957. god kojim je osnovana Evropska agencija za atomsku energiju.

2. UNUTRAŠNJE ili JEDINSTVENO TRŽIŠTE EU(Internal Market ili Single Market)2.1. Osnovna obeležjaEvropska unija ima jedinstveno tržište čije je osnovno obeležje slobodnokretanje ljudi, roba, usluga i kapitala. Punih 40 godina nakon nastankaEU, aktivno se radilo na njegovom uspostavljanju da bi se konačno proglasilo“formiranim” 1.1.1993. god. Ukinute su carinske tarife i barijere utrgovinskoj razmeni između članica, profesionalne kvalifikacije stečeneu jednoj od zemalja članica priznaju se i u drugim zemljama, cene mnogihproizvoda i usluga snižene su usled liberalizacije tržišta (npr. u sektorutelekomunikacija), zajednička valuta evro doprinela je tržišnoj transparentnosti,itd. To je sve uticalo da se oseti prosperitet u svakodnevnomživotu. Međutim, posao još uvek nije gotov, odnosno još uvek ne postojijedinstveno tržište u nekim važnim segmentima kao što su npr. železničkii avio-saobraćaj, poštanski saobraćaj, tržište prirodnog gasa i električneenergije, itd.2.2. Uređenje jedinstvenog tržištaDa bi unutrašnje tržište moglo da funkcioniše po principu jednakosti i ferkonkurencije, moraju se poštovati određena pravila. Princip četiri slobodekretanja je obuhvaćen Ugovorom o Evropskoj zajednici (EC Treaty), aspecifična pravila su definisana propisima i direktivama. Harmonizacijapropisa na nivou EU je uslov za pravilno funkcionisanje unutrašnjeg tržišta.Tamo gde ne postoje zakonski propisi, primenjuje se princip “uzajamnogpriznavanja”, što znači da ako se neki proizvod/usluga legalnoproizvodi i prodaje u jednoj zemlji, obaveza ostalih zemalja je da dozvoleslobodno kretanje istog proizvoda i na svojim tržištima, mada pojedinačnezemlje članice imaju pravo da obustave dalju prodaju tih proizvoda/usluga ako smatraju da postoje ozbiljne prepreke u pogledu bezbednosti,zaštite zdravlja ili potrošača.

Kada jedna zemlja dobije status kandidata, ona mora da uskladi svoje zakonei propise sa onima u EU kako bi, kada postane punopravni član,bila sposobna da se potpuno uključi u unutrašnje tržište. To podrazumevada ta zemlja mora da ima i administrativne kapacitete za implementacijuevropskih zakona i vrednosti, tj. Acquis Communautaire.Acquis Communautaire, koji se može prevesti kao “zajedničke tekovine”(inače, ovaj termin se uglavnom koristi u originalu), predstavlja skup svihevropskih principa, vrednosti i pravnih tekovina usvojenih od 1957. goddo danas i koji se neprestalno dopunjuje (sada ima oko 80.000 stranica), akoji svaka nova država kandidat mora da prihvati i efikasno implementira.Fond za evropske integracijeProjekat finansira Evropska unija preko Evropske agencije za rekonstrukcijui u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji

3. SLOBODNO KRETANJE ROBA3.1. NOVI PRISTUP tehničkoj harmonizaciji(New Approach)Slobodno kretanje roba je jedna od osnovnih postavki unutrašnjeg tržišta.Prepreke koje bi mogle da proisteknu iz raznolikosti nacionalnih propisaregulisane su 1985. god usvajanjem novog pristupa tehničkoj harmonizacijii standardizaciji čiji su osnovni principi sledeći:a) Sadržaj direktiva svodi se na definisanje suštinskih zahteva koje proizvodimoraju da zadovolje da bi se našli na tržištu EU,b) Tehničke specifikacije proizvoda koji ispunjavaju suštinske zahtevedate su u harmonizovanim standardima,c) Za proizvode koji su izrađeni u skladu sa harmonizovanim standardima,smatra se da ispunjavaju suštinske zahteve predviđene direktivama,d) Primena harmonizovanih i drugih standarda nije obavezna i proizvođačima punu slobodu da primeni i druga tehnička rešenja kako bi ispuniozahteve postavljene direktivama.Obavezni minimum tehničkih zahteva koji se mora ispuniti (tzv. suštinskizahtevi) tiču se zaštite zdravlja, bezbednosti, zaštite potrošača i zaštiteživotne sredine. Svaka zemlja članica je i dalje zadržala pravo dapostavi dodatne uslove za plasman proizvoda na svoje tržište, ali takvihprimera ima malo i proističu uglavnom iz tradicije ili geografske specifičnosti.Novi pristup ne pokriva sve sektore privrede ili zbog već dobro razrađenezakonske regulative i pre 1985. god ili jednostavno zbog neprimenljivosti,tako da npr. prehrambeni, farmaceutski i hemijski proizvodi, motornavozila i traktori, nisu obuhvaćeni direktivama novog pristupa.11

3.2. GLOBALNI PRISTUP sertifikaciji i ispitivanju(Global Approach)Kako direktive novog pristupa zahtevaju ispunjavanje suštinskih zahteva,pokazalo se neophodnim ustanoviti i sistem za pouzdano ocenjivanjeusaglašenosti sa tim zahtevima. Tako je usvojen globalni pristup ocenjivanjuusaglašenosti, tj. opšte smernice i detaljne procedure ispitivanjai sertifikacije.Globalni pristup uvodi modularni pristup, tj. ocenjivanje usaglašenosti sedeli na 8 osnovnih modula (operacija), označenih slovima od A do H, koji serazlikuju po tome u kojoj fazi razvoja proizvoda se sprovode (projektovanje,prototip, proizvodnja, itd.), tipu ocenjivanja (provera dokumentacije, odobrenjetipa, itd.) i po tome ko vrši ocenjivanje (proizvođač ili treća strana).U svakoj direktivi je naznačeno koja se procedura ocenjivanja usaglašenostisprovodi za proizvode obuhvaćene tom direktivom.Šematski prikaz procedure ocenjivanja usaglašenosti proizvoda za svakupojedinačnu direktivu novog pristupa dat je u tzv. “plavoj knjizi” (zvaničninaziv publikacije: “Uputstvo za implementaciju direktiva zasnovanihna novom pristupu i globalnom pristupu”).Tekst publikacije na 9 jezika nalazi se na:http://europa.eu.int/comm/enterprise/newapproach/legislation/guide/legislation.htm,a pomenute šeme u prilogu 8 (Annex 8) iste publikacije.3.3. Direktive novog pristupa3.3.1. CiljCilj direktiva novog pristupa jeste zaštita opštih interesa kao što su zdravljei bezbednost građana, zaštita potrošača, bezbedno poslovanje, zaštitaživotne sredine.Poštovanje svih zahteva koje direktive propisuju za određeni proizvod,osigurava slobodno kretanje proizvoda na EU tržištu (bez obzira da li jeu pitanju nov proizvod proizveden u EU ili trećoj zemlji, ili uvoz polov-

nog proizvoda iz treće zemlje). Zemlje članice EU stoga ne mogu da zabraneili ometaju prodaju/korišćenje tog proizvoda na svom tržištu, madamogu da postave dodatne uslove ako je u pitanju proizvod za ličnu zaštituili zaštitu na radu, kao i za zaštitu životne sredine.Konsolidovane verzije direktiva novog pristupa (osnovne direktive saunetim izmenama i dopunama), mogu se pretraživati i preuzeti sa:http://www.europa.eu.int/eur-lex/en/consleg/index1.html3.3.2. Područje primeneDirektive novog pristupa primenjuju se kod proizvoda:‣ koji se prvi put plasiraju na EU tržište,‣ korišćenih (polovnih), koji se u EU uvoze iz neke treće zemlje, ili‣ koji se već nalaze na EU tržištu ali su pretrpeli znatne izmene u odnosuna prvobitnu funkciju, namenu ili tip, tako da se mogu smatrati novimproizvodima.Pojam “proizvod” ima široko značenje, u zavisnosti od direktive: gotovproizvod, uređaj, mašina, instrument, sklop, samo jedna komponenta, pomoćnideo, sistem, itd. Treba biti obazriv kad je u pitanju kombinacija proizvodaili delova, jer to što je svaki od njih pojedinačno usaglašen sa zahtevimadirektiva, ne znači da je to slučaj i kada se spoje u neku celinu.Pojam “plasman na tražište EU” označava momenat kad proizvod prviput postane dostupan na tržištu EU radi prodaje ili upotrebe i pri tome semisli na pojedinačni proizvod, bilo da je u pitanju jedan komad ili serija,a ne na tip proizvoda. Plasman na EU tržište podrazumeva da proizvodispunjava sve zahteve propisane direktivama novog pristupa i da je izvršenaocena usaglašenosti.13

“Plasman na tržište” nisu sledeće situacije:‣ kada proizvođač iz treće zemlje pošalje proizvod ovlašćenom telu u EUradi utvrđivanja usaglašenosti proizvoda sa zahtevima direktiva;‣ kada se proizvod šalje radi dodatne intervencije: sklapanje, pakovanje,obrada, označavanje...‣ kada (još uvek) traje carinska inspekcija robe ili je proizvod u nekoj drugojcarinskoj proceduri (privremeni uvoz, u tranzitu ili uskladištena) ilije u slobodnoj carinskoj zoni;‣ kada je proizvod proizveden u EU sa namerom izvoza u treće zemlje;‣ kada su u pitanju eksponati na sajmovima, izložbama ili prezentacijama.Na jedan proizvod se nekada odnosi više direktiva što znači da se morajusve ispoštovati jer samo onaj proizvod koji ispunjava zahteve svih relevantnihdirektiva i za koji je utvrđena usaglašenost sa svakom direktivomponaosob, može da bude plasiran na EU tržište.Direktive novog pristupa su u većini slučajeva komplementarne, tj. dopunjujujedna drugu, mada se ponekad i preklapaju. Primer komplementarnosti:direktive koje se odnose na elektromagnetnu kompatibilnost i uređajepod pritiskom obrađuju pojave koje nisu obuhvaćene direktivama za mašinskeuređaje ili uređaje pod niskim naponom. Pojedine direktive u svomtekstu direktno upućuju na primenu još neke od direktiva (npr. direktiva zaliftove ukazuje da treba primeniti i direktivu za mašinske uređaje).Ukoliko postoji preklapanje, tj. dve ili više direktiva se odnosi na isti proizvodili mogući rizik, primena drugih direktiva se često ograniči tako štose izuzmu određeni proizvodi iz liste proizvoda na koje se direktive odnoseili se naznači koja direktiva ima prioritet (na osnovu analize rizika zataj proizvod ili analize primene proizvoda). Na primer, direktiva koja seodnosi na liftove nije primenljiva na liftove koji se priključuju na neke mašinei koji služe isključivo za pristup radnom mestu, već se tu primenjujedirektiva za mašinske uređaje.

Neke od direktiva eksplicitno isključuju proizvode koji su namenjeni upolicijske ili vojne svrhe.3.3.3. Odgovornost za usaglašenost i ispravnost proizvodaSvi proizvodi na koje se odnose direktive novog pristupa podležu i Direktivio odgovornosti za proizvod (85/374/EEC). Svrha ove direktive je da seda jak podsticaj proizvođačima, uvoznicima i distributerima da obrate posebnupažnju na bezbednost proizvoda kako bi se sprečili eventualni problemiako se ispostavi da je neispravan proizvod uzrok povrede pojedinacaili oštećenja imovine.Proizvodi široke potrošnje (novi, polovni, izmenjeni) koji nisu obuhvaćenidirektivama novog pristupa ili drugim EU zakonima, a namenjeni su zaprodaju na EU tržištu, podležu odredbama Direktive o opštoj bezbednostiproizvoda (2001/95/EC). Cilj ove direktive je da se osigura da su proizvodiu prodaji na tržištu EU bezbedni za korišćenje u normalnim uslovima.Kompletnu odgovornost za usaglašenost proizvoda sa svim propisanimzahtevima, kao i sprovedeno ocenjivanje usaglašenosti, snosi proizvođač.Proizvođač je fizičko ili pravno lice pod čijim se imenom proizvod plasirana tržište, pri čemu on sam projektuje i izrađuje proizvod, ili sklapa, pakuje,dorađuje ili označava već gotov proizvod radi plasmana na EU tržištepod svojim imenom, ili je onaj koji vrši izmenu na već postojećem proizvodutako da se može smatrati novim proizvodom.Proizvođač može da ima ovlašćenog predstavnika u EU (to NIJE isto štoi ovlašćeni distributer) koji u njegovo ime i za njega može da preuzme deoadministrativnih dužnosti, npr. da osigura i da izjavu da je proizvod usaglašensa propisanim zahtevima, da stavi CE znak na proizvod, da sastavii izda izjavu o usaglašenosti. Ovlašćeni predstavnik nije odgovoran zausaglašavanje proizvoda u procesu proizvodnje, čak i ako je kao podugovaračučestvovao u delu proizvodnje. Proizvođač uvek mora da ima potpunukontrolu nad proizvodom jer je usaglašenost proizvoda njegova obaveza.Ovlašćeni predstavnik u isto vreme može da bude i uvoznik.15

Uvoznik (onaj koji proizvod iz treće zemlje plasira na tržište EU) odgovoranje da tržišnom nadzornom organu obezbedi tehničku dokumentacijukada je proizvođač iz treće zemlje i nema ovlašćenog predstavnika u EU.Tehnička dokumentacija mora biti dostupna 10 godina nakon što je izrađenposlednji proizvod na koji se ona odnosi. Ako uvoznik plasira proizvodpod svojim imenom, onda on preuzima odgovornost proizvođača.Distributer, zadužen za dalje komercijalne aktivnosti kada se proizvodnađe na tržištu, ima samo obavezu da prati da se na tržište ne plasira proizvodza koji zna ili bi trebalo da pretpostavi na osnovu dokumentacije istručnog znanja da je defektan.Obično direktiva zahteva identifikaciju proizvođača na proizvodu (npr.logo, ili u pratećoj dokumentaciji). Međutim, nekada nije moguće identifikovationog ko je projektovao i izradio proizvod kada je uvoz iz treće zemljei u tom slučaju odgovornost ima lice koje taj proizvod plasira na tržišteEU (npr. uvoznik).Ukoliko neispravan proizvod izazove povredu osobe ili oštećenje imovine,prema direktivi o odgovornosti (85/374/EEC), proizvođač ima obavezuda nadoknadi pričinjenu štetu ukoliko je veća od 500 EUR, s tim što sešteta na samom proizvodu ne nadoknađuje. Proizvođač ima ovu obavezutokom 10 godina nakon plasmana proizvoda na tržište, a oštećena stranasvoj zahtev može da postavi u roku od 3 godine nakon pretrpljene štete.Nadoknada štete nije regulisana po automatizmu, već oštećeno lice podnosizahtev za kompenzaciju.Proizvođač nije dužan da plati odštetu ako:‣ on nije plasirao proizvod na tržište (npr. ukraden je),‣ proizvod je bio ispravan kada je pušten u prodaju ili upotrebu, tj. kadaje defekt nastao kasnije,‣ neispravnost je proistekla iz poštovanja obaveznih propisa (tj. važećipropisi su pokazali manjkavost),

‣ u vreme plasmana na tržište, naučno i tehničko znanje nije bilo na tomnivou da se uoči postojanje defekta,‣ proizvođač je bio podugovarač, pa nije odgovoran za konstrukciju gotovogproizvoda.Države članice imaju obavezu da obezbede siguran plasman proizvodaimenovanjem organa vlasti koji vrše nadzor na tržištu i sprovode određenezakonske mere u tom smislu. Sve informacije se redovno prosleđujuEvropskoj komisiji. Direktiva o opštoj sigurnosti proizvoda (2001/95/EC) propisuje i obavezu brze razmene informacija u vezi sa proizvodimakako bi se na vreme otklonili rizici i time zaštitili potrošači. Ustanovljen jeRAPEX (Community Rapid Information System), organ koji upravo omogućujetakvu brzu razmenu informacija između zemalja članica i Komisije.Građanima je omogućen direktan pristup informacijama o tome za kojeproizvode na EU tržištu je ustanovljeno da su rizični po zdravlje i bezbednostpotrošača i stoga povučeni iz opticaja/prodaje. Od januara 2004. god,svake nedelje se objavljuje lista takvih proizvoda, sa detaljnim opisom rizika,fotografijom proizvoda, zemljom porekla, preduzetim merama:http://europa.eu.int/comm/dgs/health_consumer/dyna/rapex/rapex_archives.cfm.RAPEX obuhvata sve proizvode, osim prehrambenih, farmaceutskih i medicinskih.17

4. HARMONIZOVANI STANDARDI4.1. PojamDirektive definišu suštinske zahteve koje proizvod mora da ispunjavakada se plasira na EU tržište, a odgovarajuća tehnička rešenja kojima seispunjavaju ovi zahtevi, sadržana su u harmonizovanim evropskim standardima.Evropske standarde donose tri evropske organizacije za standardizaciju:‣ CEN – Evropski komitet za standardizaciju (standardi za sve sektore,osim elektrotehnike i telekomunikacija),http://www.cenorm.be/cenorm/index.htm‣ CENELEC - Evropski komitet za standardizaciju u oblasti elektrotehnike,http://www.cenelec.org/Cenelec/Homepage.htm‣ ETSI – Evropski institut za standardizaciju u oblasti telekomunikacija.http://portal.etsi.org/Portal_Common/home.aspOvi standardi nastaju na osnovu zahteva zainteresovanih strana zaradpotreba industrije i socijalnih potreba. Prema internim pravilima navedenihorganizacija, evropski standard nosi obavezu primene na nacionalnomnivou u identičnom obliku i povlačenje svih postojećih nacionalnihstandarda koji su u suprotnosti sa njim. Njihova primena nije obavezna,ali znatno olakšava poslovanje na EU tržištu.Harmonizovani standard nije nikakva posebna kategorija u odnosu naevropski standard uopšte. To su evropski standardi koje je usvojila evropskaorganizacija za standardizaciju i koji su pripremljeni na osnovu mandatakoji Evropska komisija daje evropskoj organizaciji za standardizaciju,nakon konsultacija sa državama članicama. Direktive novog pristupasadrže opšte zahteve za bezbednost, a ovim standardima se ti opšti zahteviprevode u tehnička rešenja. Harmonizovani standard mora da odgovarasuštinskim zahtevima direktive koju podržava.Fond za evropske integracijeProjekat finansira Evropska unija preko Evropske agencije za rekonstrukcijui u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji

Neki evropski standard može da sadrži i odredbe koje se ne odnose samona suštinske zahteve, već i neke druge odredbe. Štaviše, harmonizovanistandard ne mora uvek da obuhvata sve suštinske zahteve. Takvi slučajevizahtevaju od proizvođača da koristi i druge relevantne tehničke specifikacijeda bi se ispunili svi suštinski zahtevi određene direktive.U našoj zemlji se do sada primenjivao postupak prevođenja. Prema novomZakonu o standardizaciji (Sl. list SCG br.44/2005) koji se primenjujeod 1.1.2006. god predviđena je mogućnost objavljivanja standarda i nastranom jeziku.4.2. Područje primene harmonizovanih standardaHarmonizovani standardi obezbeđuju pretpostavku o usaglašenosti sasuštinskim zahtevima ukoliko su njihove reference objavljene u “OfficialJournal” i ukoliko su preneti na nacionalni nivo. Usagašenost sa harmonizovanimstandardima, prema nekim direktivama, daje mogućnostza ocenjivanje usaglašenosti bez učešća treće strane ili omogućava većulepezu postupaka. Primena harmonizovanog standarda takođe je dobrovoljna.Proizvođač može da bira da li će se pozvati na harmonizovanistandard ili ne. Ukoliko se proizvođač odluči da ne primenjuje harmonizovanistandard, on ima obavezu da dokazuje da su njegovi proizvodiu saglasnosti sa suštinskim zahtevima na drugi način (na primer, uz pomoćpostojećih tehničkih specifikacija).Reference harmonizovanih standarda, kao što su naslovi i identifikacionibrojevi, objavljuju se u Zvaničnom glasilu EU (Official Journal) za odgovarajućudirektivu.Ažurirana lista referenci za svaku direktivu, može se naći na sledećoj internetadresi: http://www.newapproach.org/Directives/Default.asp19

5. CE ZNAK5.1. PojamDa bi se našli na EU tržištu, proizvodi moraju da ispunjavaju opšte zahteveu vezi bezbednosti ili određene tehničke zahteve. Veliki broj proizvodaširoke potrošnje i industrijskih proizvoda koji su obuhvaćeni direktivamanovog pristupa, moraju da imaju CE znak. Njime proizvođačpotvrđuje da proizvod ispunjava sve zahteve date u direktivama kojese odnose na taj proizvod i da je obavljena procedura ocenjivanja usaglašenosti.Pored toga, proizvođač izdaje Izjavu o usaglašenosti (EC deklaracija).Suštinski zahtevi u pogledu zdravlja i bezbednosti dati su u harmonizovanimevropskim standardima. To znači da proizvođači ispunjavaju zahtevenavedene u direktivama ako primene evropske standarde harmonizovaneprema datoj direktivi. Proizvodi na koje se ne odnosi bar jedna oddirektiva novog pristupa, ne mogu da nose CE znak.Prednost postojanja CE znaka na proizvodu jeste u tome što je takvomproizvodu omogućeno slobodno kretanje na tržištu EU i u nekim drugimzemljama, tj. proizvod se pušta u prodaju ili upotrebu bez dodatnih nacionalnihispitivanja. Zemlje članice ne mogu da zabrane, ograniče ili ometajuprodaju na svojoj teritoriji proizvoda koji nose CE znak, osim kadaodredbe direktiva nisu pravilno primenjene ili postoji rizik koji nije obuhvaćenprimenjenim direktivama. Može se reći da je CE znak “trgovinskipasoš” za proizvode na EU tržištu.5.2. Područje primeneCE znak se mora staviti:‣ na sve nove proizvode, proizvedene u EU ili trećim zemljama,‣ na polovne (korišćene) proizvode koji se uvezu iz neke od trećih zemalja,iFond za evropske integracijeProjekat finansira Evropska unija preko Evropske agencije za rekonstrukcijui u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji

‣ na proizvode koji se već nalaze na tržištu EU, ali su znatno modifikovanitako da se mogu smatrati novim proizvodima.CE znak mora biti:jasno uočljiv (npr. postavljen na poleđini ili donjoj strani proizvoda),čitljiv (između ostalog, visina znaka ne sme biti manja od 5 mm) itrajan (da se u normalnim uslovima ne može ukloniti bez traga).CE znak stavlja proizvođač ili njegov ovlašćeni predstavnik u EU. FormaCE znaka je propisana i može se preuzeti sa websajta:http://europa.eu.int/comm/enterprise/images/ce_mark_big.gifVeličina znaka se može menjati,ali proporcije između njegovihelemenata moraju ostati iste !Po pravilu, stavlja se na sam proizvod ili na natpisnu pločicu, a uz tomože i na pakovanje i prateću dokumentaciju. U nekim slučajevima, CEznak nije moguće staviti na proizvod ili natpisnu pločicu, zbog prirodesamog proizvoda (npr. eksploziv), ili zbog suviše malih dimenzija proizvoda.Onda se CE znak mora staviti na pakovanje, ako postoji, kao i naprateću dokumentaciju, ako je predviđena direktivom. U svakom slučaju,ne sme se izostaviti ili staviti na pakovanje/dokumentaciju umesto direktnona proizvod iz čisto estetskih razloga.Ukoliko je neko notifikovano telo ocenjivalo usaglašenost u fazi proizvodnje,onda iza CE znaka stoji identifikacioni broj tog notifikovanog tela. Usituaciji kada ima više notifikovanih tela (zbog primene više od jedne direktive),stavljaju se identifikacioni brojevi svakog od njih. U oba slučaja,notifikovano telo(a) preuzima odgovornost za usaglašenost proizvoda ufazi proizvodnje sa propisanim zahtevima.21

CE znak i identifikacioni broj se mogu staviti i u trećoj zemlji ako tamopostoji notifikovano telo koje može da izvrši ocenu usaglašenosti u odnosuna odgovarajuće propise te zemlje.Jedino CE znak simbolizuje usklađenost sa svim zahtevima odgovarajućedirektive kojom se i propisuje njegova upotreba. Ne sme se stavljati nijednadruga nacionalna oznaka koja bi imala tu funkciju jer bi to samodovelo do zabune.5.3. Notifikovana tela (Notified Bodies)Notifikovana tela su tela koja su ispunjavanjem određenih uslova, steklapravo da sprovode ocenjivanje usaglašenosti u skladu sa direktivama novogpristupa, radi stavljanja CE znaka. Notifikovanje ovih tela je u nadležnostipojedinačnih zemalja članica.Lista notifikovanih tela u zemljama članicama EU, EFTA zemljama (Švajcarska,Lihtenštajn, Norveška i Island) i drugim zemljama sa kojima EUima zaključene Ugovore o uzajamnom priznavanju i Protokole evropskihsporazuma o ocenjivanju usaglašenosti i priznavanju industrijskih proizvoda(PECA), mogu se naći na NANDO-IS web sajtuhttp://europa.eu.int/comm/enterprise/nando-is/home/index.cfmgde se pretraživanje vrši prema zemlji, proizvodu, relevantnoj direktiviili nazivu/identifikacionom broju notifikovanog tela.Proces notifikacije je čin u kome nadležni nacionalni organ bira izmeđusertifikacionih tela i obaveštava o tome Komisiju i druge zemlječlanice da izabrano telo ispunjava zahteve za ocenjivanje usaglašenostiprema datoj direktivi. Dobru podlogu za to predstavljasistem akreditacije ustanovljen prema seriji standarda EN 45000. Ovaserija standarda je najpodesniji, mada ne i obavezan, alat za procenukompetentnosti, nepristrasnosti i inegriteta pri izboru notifikovanogtela.Sertifikaciona tela su organizacije koje su kompetentne da na osnovuutvrđenih i standardizovanih postupaka izdaju sertifikate o usaglašeno-

sti sa utvrđenim zahtevima. U uređenom sistemu, sertifikaciono telo dobijataj status od akreditacionog tela.Akreditaciju mogu da zatraže:‣ laboratorije za etaloniranje‣ laboratorije za ispitivanje‣ inspekcijski organi‣ sertifikaciona tela za proizvode‣ sertifikaciona tela za QMS‣ sertifikaciona tela za EMS‣ sertifikaciona tela za osoblje.Akreditacija stvara uslove za međusobno priznavanje izveštaja o ispitivanjui sertifikata o usaglašenosti na međunarodnom i regionalnom nivou.U okviru Evrope, uspostavljena je Evropska kooperacija za akreditaciju(EA). http://www.european-accreditation.org.Akreditaciono telo SCG je JUAT (http://www.juat.gov.yu, koji na svomweb sajtu daje listu akreditovanih organizacija u SCG.23

5.4. Procedura stavljanja CE znaka1. Utvrđivanje koja je to direktiva (ili više njih) koja se odnosi na proizvod.Ukoliko ne postoje EU propisi koji su primenljivi na proizvod,primenjuje se princip uzajamnog priznavanja, što znači da je svaka zemljačlanica obavezna da pusti u promet na svom tržištu proizvod koji selegalno proizvodi i prodaje na tržištu druge zemlje članice. Zatim trebautvrditi da li proizvod potpada pod direktive starog pristupa (npr.hemijski proizvodi) ili novog pristupa. Samo proizvodi obuhvaćeni direktivamanovog pristupa zahtevaju stavljanje CE znaka.2. Utvrđivanje koja je to procedura ocenjivanja usaglašenosti koju trebaprimeniti. Procedura zavisi od samog proizvoda i odgovarajuće direktive.Nekada je dovoljna samo izjava proizvođača, a nekad su potrebnaispitivanja, provera sistema kvaliteta od strane nekog notifikovanogtela, ili kombinacija gore navedenog.3. Utvrđivanje datuma kada direktiva stupa na snagu. Ako je direktivastupila na snagu, onda je obavezno stavljanje CE znaka (između datumausvajanja i datuma kada direktiva stupa na snagu, postoji periodtranzicije kada proizvođač može da odabere da li će na svoj proizvodprimeniti nacionalne propise ili odredbe nove direktive).4. Utvrđivanje liste harmonizovanih evropskih standarda za dati proizvod.Iako nisu obavezni, preporučuje se primena ovih standarda jersu zahtevi direktive sadržani u njima.5. Proizvođač proverava da li je njegov proizvod u skladu sa zahtevimadirektive.6. Proizvođač utvrđuje da li se zahteva ocenjivanje usaglašenosti odstrane nezavisne treće strane. To je naznačeno u relevantnoj direktivi izavisi od vrste proizvoda. CE znak se ne može staviti na proizvod prenego što se od notifikovanog tela dobiju svi sertifikati.7. Priprema tehničke dokumentacije koju predviđa direktiva.

8. Priprema izjave o usaglašenosti i potrebne dokumentacije koja todokazuje.9. Provera da li zemlja na čije se tržište plasira proizvod ima nekih dodatnihzahteva (nacionalni standardi, označavanje ili pakovanje).10. Stavljanje CE znaka na proizvod i/ili ambalažu i dokumentaciju.5.5. Direktive novog pristupa koje ZAHTEVAJU stavljanje CE znakaBROJ IZMENA /PREDMET DIREKTIVEDIREKTIVE DOPUNA1 Niskonaponski uređaji 73/23/EEC 93/68/EEC2 Jednostavne posude pod pritiskom 87/404/EEC90/488/EEC93/68/EEC3 Igračke 88/378/EEC 93/68/EEC4 Građevinski proizvodi 89/106/EEC 93/68/EEC5Elektromagnetna kompatibilnost* 20.07.2007. na snagu stupa nova direktiva2004/108/EC koja će zameniti sada važeću direktivu89/336/EEC89/336/EEC*6 Oprema za ličnu zaštitu 89/686/EEC92/31/EEC92/68/EEC93/68/EEC93/95/EEC96/58EC7 Neautomatske vage 90/384/EEC 93/68/EEC8Aktivna medicinska sredstva zaimplantiranje90/385/EEC93/42/EEC93/68/EEC9 Uređaji na gas 90/396/EEC 93/68/EEC10 Vrelovodni kotlovi na tečno gorivo ili gas 92/42/EC 93/68/EEC11 Eksplozivna sredstva za civilnu upotrebu 93/15/EEC12 Medicinska sredstva 93/42/EEC13Oprema i sistemi zaštite za upotrebuu potencijalno eksplozivnim sredinama94/9/EC98/79/EC2000/70/EC14 Rekreativna plovila 94/25/EC 2003/44/EC25

5.7. Proizvodi na koje se odnose direktive novog pristupaDIREKTIVA 73/23/EECNiskonaponskiuređajiElektričnaopremaProizvodi na koje se direktiva odnosipredviđena za upotrebu pod naponom između50 V i 1000 V za naizmeničnu strujui 75 V do 1500 V za jednosmernu struju(vrednosti se odnose na napon na ulazu iliizlazu, ne onaj koji je unutar uređaja);Opšte pravilo za primenu ove direktive je da se primenjuje tamo gde na proizvodupostoji utikač radi priključenja na izvor električne energije, npr. električniaparati za domaćinstvo. Međutim, predmet ove direktive nisu samoelektrični aparati već i elektro-materijal (npr. kablovi, vodovi, žice), takođe ielektrične komponente (npr. transformator) koje se ugrađuju u veće uređaje,tako da i oni moraju da nose CE znak.Za neke osnovne komponente električne opreme, bezbednost se može ocenjivatisamo posmatranjem čitave instalacije tako da oni ne moraju da imaju CEznak (npr. tranzistori, diode, ispravljači, kondenzatori, otpornici, itd.)IZUZECI 11. električna oprema koja se koristi u eksplozivnoj atmosferi,2. električna oprema za korišćenje u radiološke i medicinske namene,3. električni delovi liftova za prevoz ljudi i tereta,4. merači električne energije,5. utikači i priključnice za upotrebu u domaćinstvu,6. kontrolni uređaji na električnim ogradama,7. specijalna električna oprema za brodove, avione ili železnicu.1(proizvodi na koje se direktiva ne odnosi)27

DIREKTIVA 87/404/EECJednostavneposudepod pritiskomVarene posudeProizvodi na koje se direktiva odnosiproizvedene u serijama, sa unutrašnjimpritiskom većim od 0,5 bar, predviđeneda u njima bude vazduh ili azot, i koje sene izlažu vatriDodatne specifikacije:‣ delovi i sklopovi koji doprinose jačini posuda pod pritiskom moraju biti napravljeniod čistog čelika ili aluminijuma ili od određenih legura aluminijuma,‣ posuda se sastoji od:• dela cilindričnog oblika sa kružnim poprečnim presekom koji je spoljazatvoren konkavnim i/ili ravnim površinama koje se okreću oko iste osekao i cilindrični deo, ili• dve konkavne površine koje se obrću oko iste ose.‣ maksimalni radni pritisak u posudi ne sme da prelazi 30 bar, a proizvodmaksimalnog radnog pritiska i kapaciteta posude (PS*V) ne sme da prelazi10.000 bar/lit.‣ minimalna radna temperatura ne sme biti manja od -50°C a maksimalna nesme biti veća od 300°C za čelik i 100°C za posude od aluminijuma ili legurealuminijuma.IZUZECI1. posude koje su specijalno projektovane za nuklearne namene, čiji kvar možeda dovede do emitovanja radioaktivnog zračenja,2. posude specijalne namene - za ugradnju u brodove i letilice ili za njihov pogon,3. aparati za gašenje požara.

DIREKTIVA 88/378/EECIgračkeProizvod ilimaterijaliProizvodi na koje se direktiva odnosinapravljeni ili jasno predviđeni za igrudece stare do 14 godinaLista izuzetaka je detaljno data u direktivi 88/378/EEC, Aneks 1.IZUZECI1. novogodišnji ukrasi i dekoracije,2. kolekcionarski modeli za odrasle,3. oprema za kolektivno korišćenje na igralištima,4. sportska oprema,5. akvatička oprema za korišćenje u dubokoj vodi,6. lutke u narodnoj nošnji, dekorativne lutke i drugi slični predmeti za odraslekolekcionare,7. “profesionalne” igračke instalirane na javnim mestima (trgovački centri,autobuske/železničke stanice, itd.),8. slagalice od 500 ili više delova, uključujući one bez slike sa specijalnom namenom,9. vazdušne puške i pištolji,10. štapini za vatromet, uključujući kapisle (osim specijalnih koje se ugrađujuu igračke)11. praćke i katapulti,12. strelice sa metalnim vrhom,13. električni štednjaci, pegle i drugi funkcionalni proizvodi koji rade pod nazivnimnaponom većim od 24 V,14. proizvodi koji sadrže grejne elemente a koriste se za obuku pod nadzoromodrasle osobe,15. vozila sa motorom na sagorevanje,16. parne mašine - igračke,17. bicikli predviđeni za sportske aktivnosti ili putovanje po javnim putevima,18. video igračke koje se mogu priključiti na video ekran, sa nazivnim naponomvećim od 24 V,19. gumeni proizvodi (cucle i sl.) koje beba sisa ili grize,20. verne reprodukcije vatrenog oružja,21. nakit za decu, itd.29

DIREKTIVA 89/106/EECGrađevinskiproizvodi (CPD)ProizvodiProizvodi na koje se direktiva odnosiza trajnu ugradnju u građevinske objektePojam građevinskog objekta u ovoj direktivi obuhvata zgrade, mostove, tunele,železničke saobraćajnice, sve vrste puteva, stadione, kanale, brane, itd.Građevinski proizvodi su materijali, elementi i komponente (pojedinačni i upaketu) ili prefabrikovani sistemi i instalacije koji čine da građevinski objekatbude usklađen sa osnovnim zahtevima direktive. Ono što je bitno, trajnaugradnja podrazumeva da ako bi se ovi proizvodi uklonili iz objekta, funkcionalnikvaliteti objekta bi se smanjili.PRIMERI:1. keramičke pločice,2. vrata, prozori, okovi i zid zavese,3. geosintetika,4. elementi za popločavanje,5. čelične cevi, priključci i spojevi,6. armature za pijaću vodu,7. adhezivi, itd.DIREKTIVA 89/336/EECElektromagnetnakompatibilnost(EMC)*ProizvodiProizvodi na koje se direktiva odnositj. svi električni ili elektronski uređaji, kaoi oprema i instalacije koje sadrže električnei/ili eletronske komponente koje mogu daizazovu elektromagnetne poremećaje i načije funkcionisanje može da utiče takavporemećajPRIMERIMobilni telefoni, kompjuteri, hi-fi stereo uređaji, električni kućni aparati, fluorescentnelampe, mašinski alati, reduktori, navigaciona oprema, itd.IZUZECIKomponente kao npr. osigurači, tranzistori, integralna kola, otpornici, minijaturnikondenzatori, električni/elektronski podsklopovi (ESA) koji se instalirajuu motorna vozila, samostalno napravljena oprema ovlašćenih radio amatera...*Direktiva 89/336/EEC će od 20.jula 2007. god prestati da važi tj. biće zamenjenadirektivom 2004/108/EC od 15.decembra 2004. Tekst ove direktivese može naći nahttp://europa.eu.int/comm/enterprise/electr_equipment/emc/directiv/dir2004_108.htm

DIREKTIVA 89/686/EECOprema zaličnu zaštitu(PPE)Sredstva iuređajiSklop višesredstava iliuređajaZaštitnasredstva iliuređajiZamenljivekomponenteProizvodi na koje se direktiva odnosinapravljeni da ih nosi ili drži pojedinacradi zaštite od jednog ili više rizika pozdravlje i bezbednostintegrisanih u celinu od straneproizvođača radi zaštite pojedinca odjednog ili više potencijalno istovremenihrizikakombinovani sa ličnom opremom kojanije zaštitna, da se mogu ili ne mogurazdvojiti, i koje pojedinac nosi ili držiradi obavljanja određene aktivnostineophodne za zadovoljavajuće funkcionisanjelične zaštitne opreme i koje sekoriste samo u tu svrhuPRIMERI:1. zaštitne naočare2. prsluci za zaštitu3. šlemovi4. štitnici za laktove5. štitnici za donji deo noge6. maske za disanje7. kuke za penjanje8. bezbedonosni vezovi, itd.IZUZECI:(navedeni u Aneksu I )1. zaštitna oprema specijalne namene, za korišćenje od strane oružanih snagaili za održavanje reda i mira (šlemovi, štitovi, itd.)2. zaštitna oprema za samoodbranu (sprej, sredstva za odbijanje napada, itd.)3. lična oprema za zaštitu od nepovoljnih vremenskih prilika (za glavu, obuća,kišobrani, itd.), vlage i vode (rukavice za pranje sudova), toplote (rukavice)...31

DIREKTIVA 90/384/EECNeautomatskevageMerniinstrumentiProizvodi na koje se direktiva odnosisluže za određivanje mase tela ili zaodređivanje drugih veličina, količina,parametara ili karakteristika u vezimase, i kojima mora neko da rukuje tokommerenjaU direktivi se ovi instrumenti dele prema nameni na dve kategorije, A i B. Oni kojispadaju u kategoriju A moraju da imaju CE-znak, a to su oni čija je namena :‣ određivanje mase radi komercijalnih aktivnosti,‣ određivanje mase radi izračunavanja iznosa putarine, carine, poreza, bonusa,kazne, nadoknade, odštete, ili sličnog plaćanja,‣ određivanje mase radi primene zakona i propisa, mišljenja stručnjaka usudskom procesu,‣ u medicinskoj praksi, merenje težine pacijenata radi radi praćenja, dijagnosticiranja,i lečenja,‣ određivanje mase radi pravljenja lekova na recept u farmaciji i radi analizau medicinskim i farmaceutskim laboratorijama,‣ određivanje cene na osnovu mase radi direktne javne prodaje i označavanjapakovanja.U kategoriju B spadaju svi instrumenti koji nisu navedeni u kategoriji A.PRIMERI1. kuhinjska vaga za kućnu upotrebu (kategorija B);2. vaga za merenje ljudi (za merenje kod kuće: kategorija B, u ostalim slučajevimaA);3. vage u prodavnicama (kategorija A);4. teretna vaga (skoro uvek kategorija A).Vage

DIREKTIVA 90/385/EECAktivnamedicinskasredstva zaimplantiranjeInstrumenti, sprave,aparati, materijalili drugi proizvodi,bilo da se koristepojedinačno ili ukombinaciji (uključujućii pomoćneelemente ili softverneophodan za njihovupravilnu aplikaciju)PRIMERIstaklene posude, bočice, špatule, staklene pločice, itdProizvodi na koje se direktiva odnosinamenjeni od strane proizvođačaza primenu kod ljudi u specifičnesvrhe (npr. za dijagnozu, prevenciju,praćenje, lečenje bolesti), koji za radkoriste spoljni izvor energije, koji sepotpuno ili delimično uvode u ljudskiorganizam hirurškim putem ilikroz medikamente, ili medicinskomintervencijom kroz prirodne otvore,i koji su namenjeni da ostanu u organizmuposle procedureDIREKTIVA 90/396/EEC Proizvodi na koje se direktiva odnosiUređaji na gas Aparati tj. aparati koji rade na gas i služe za kuvanje,grejanje, proizvodnju tople vode,hlađenje, osvetljenje ili pranje i imaju (gdeje to primenljivo), normalnu temperaturuvode koja ne prelazi 105 O C; ili gorionicisa produvavanjem i grejna tela koja se opremajuovakvim gorionicimaPriključci tj. uređaji za bezbednost, kontrolu ili regulacijui podsklopovi (osim gorionici saproduvavanjem i grejna tela koja se opremajuovakvim gorionicima) ako se posebnoprodaju na tržištu i koji su predviđeniza ugradnju u uređaje koji sagorevaju gorivou gasovitom stanju ili su sastavni deotakvog uređaja“Gorivo u gasovitom stanju” podrazumeva svako gorivo koje je u gasovitomstanju na temperaturi od 15°C pod pritiskom od 1 bar.IZUZECI:Aparati namenjeni za upotrebu u industrijskim procesima33

DIREKTIVA 92/42/ECVrelovodnikotlovi natečno gorivoili gasSklopoviUređajiProizvodi na koje se direktiva odnosisa naznačenom izlaznom snagom ne manjomod 4kW i ne većom od 40kW, kojirade na tečno gorivo ili gas i koji prenosena vodu toplotu oslobođenu prilikom sagorevanjatj. telo vrelovodnog kotla u koji jepredviđena ugradnja gorionika, ili gorionikpredviđen za ugradnju u telo vrelovodnogkotlaIZUZECI(dati u članu 3 direktive)1. vrelovodni kotlovi koji koriste drugu vrstu goriva, uključujući čvrsta goriva;2. oprema za trenutno grejanje vode;3. vrelovodni kotlovi koji koriste goriva čija se svojstva prilično razlikuju odsvojstava uobičajenih tečnih ili gasovitih goriva (industrijski otpadni gas,biogas, itd.);4. peći i aparati namenjeni prvenstveno za grejanje prostorija u kojima se nalaze,a koji kao sporednu funkciju imaju i snabdevanje toplom vodom zacentralno grejanje i toplom vodom za sanitarne svrhe; itd.DIREKTIVA 93/15/EECEksplozivnasredstva zacivilnuupotrebuMaterijali iliproizvodiProizvodi na koje se direktiva odnosikoji se smatraju eksplozivim premapreporukama UN-a o prevozu opasnihroba i koji spadaju u klasu 1 prema timpreporukamaIZUZECI:1. pirotehnička sredstva,2. municija, osim ona navedena u članovima 10-13, i 17-19 ove direktive,3. eksplozivi, uključujući municiju, namenjeni (u skladu sa nacionalnim propisima)za upotrebu od strane oružanih snaga ili policije.Pored proizvoda koje pokriva ova direktiva, eksplozivima se smatraju i supstance/proizvodikoje odredi nacionalni zakon ili propis, pa se onda i na njihodnosi obaveza stavljanja CE znaka.

DIREKTIVA 93/42/EECMedicinskasredstvaInstrumenti, sprave,aparati, materijali idrugi proizvodi, biloda se koriste samostalnoili u kombinaciji(uključujući softverpotreban za njihovuaplikaciju)PomoćnasredstvaProizvodi na koje se direktiva odnosinamenjeni od strane proizvođačaza primenu na ljudima uspecifične svrhe (npr. za dijagnozu,prevenciju, praćenje,lečenje bolesti) i kojima se glavnanamena u ili na ljudskomtelu ne postiže farmakološkim,imunološkim ili metaboličkimsredstvimatj. proizvod koji nije medicinskiuređaj ali je predviđen da se koristizajedno sa nekim uređajemkako bi on mogao da ima namenukoju mu je proizvođač odredioPRIMERI:Direktiva deli proizvode na 4 klase :Klasa I: zavoj, elastični zavoj, elastične čarape, hirurški instrumenti za višekratnuupotrebu, itd;Klasa IIa: špricevi, kontaktna sočiva, slušni aparati, itd;Klasa IIb: rastvori i tečnosti za kontaktna sočiva, medicinska oprema za rendgenskosnimanje, sredstva za kontracepciju osim kada se ugrađuju, itd;Klasa III: apsorbcioni hirurški materijali, srčani zalisci, itd.IZUZECI:1. in-vitro dijagnostički uređaji,2. aktivni medicinski uređaji za implantaciju,3. lekovi obuhvaćeni direktivom 2001/83/EC,4. kozmetički proizvodi obuhvaćeni direktivom 76/768/EEC;5. ljudska krv, proizvodi od krvi, plazma ili ćelije ljudskog porekla, itd.35

DIREKTIVA 94/9/ECOprema isistemizaštite zaupotrebu upotencijalnoeksplozivnimsredinamaOpremaZaštitni sistemiUređaji zazaštitu,upravljanjei regulacijuProizvodi na koje se direktiva odnositj. mašine, aparati, fiksni ili mobilni uređaji,kontrolne komponente, instrumenti,takođe sistemi za otkrivanje i prevencijuu potencijalno eksplozivnim atmosferamai čija je namena, pojedinačno ili zajedno,proizvodnja, prenos, skladištenje, merenje,kontrola i konverzija energije radi obradematerijala, a koji mogu izazvati eksplozijupreko svojih sopstvenih izvora paljenjapredviđeni za primenu u potencijalnoeksplozivnim atmosferama sa namenomda odmah zaustave početnu eksploziju i/ili ograniče efektivni domet plamena i pritiskastvorenog eksplozijom; prodaju sezasebno kao autonomni sistemiza primenu van potencijalno eksplozivnihatmosfera, ali koji su potrebni ili kojidoprinose bezbednom radu opreme isistema za zaštitu od rizika eksplozijeDIREKTIVA 94/25/ECRekreativnaplovilaČamciDelimičnokompletiraničamciKomponenteProizvodi na koje se direktiva odnosidužine trupa od 2,5 m do 24 m, mereniu skladu sa odgovarajućim harmonizovanimstandardima, namenjeni usportske ili rekreativne svrhetj. čamci koji se sastoje od trupa i/ili komponentinavedene u Aneksu II direktive kada suzasebne i kada su instaliraneIZUZECI:1. čamci za trke, kao i oni na vesla koje je proizvođač označio kao takve,2. kanui i kajaci, gondole i pedaline,3. daske za surfovanje (sa i bez motora), plovila napravljena za sopstvene potrebe,pod uslovom da se kasnije, u roku od 5 godina, ne plasiraju na tržišteEU, itd.

DIREKTIVA 95/16/ECProizvodi na koje se direktiva odnosiLiftovi Uređaji za prevoz ljudi i/ili robeZaštitne komponeneteza korišćenje u liftovima i date u AneksuIV ove direktiveIZUZECIliftovi specijalne namene – za potrebe vojske ili policije,liftovi u rudnicima,scenski liftovi u pozorištu, itd.DIREKTIVA 97/123/ECOprema podpritiskom* maksimalnidozvoljenipritisak većiod 0,5 barIZUZECI:Posude*Cevi*Zaštitnapomoćnaoprema*Pomoćna opremapod pritiskom*Sklopovi*Proizvodi na koje se direktiva odnositj. kućišta koja su projektovana iizrađena da drže tečnost pod pritiskom,uključujući njihove direktne priključke,sve do tačke u kojoj se spajaju sa nekomdrugom opremomtj. komponente cevi čija je namena prenostečnosti kada se povežu radi ugradnje usistem pod pritiskomtj. uređaji za zaštitu opreme pod pritiskomod prekoračenja dozvoljenih granicatj. uređaji sa operativnom funkcijom i kojiimaju kućište otporno na pritisaktj. nekoliko delova opreme pod pritiskomkoje proizvođač povezuje kako bi napraviointegralnu i funkcionalnu celinuU članu 1 su dati neki izuzeci koji se tiču cevovoda, mreže za snabdevanje,distribuciju i odvod vode, kao i opreme, uređaja i mašina koje su obuhvaćeneovom direktivom.37

DIREKTIVA 98/37/ECProizvodi na koje se direktiva odnosiMašine Mašine tj. sklop povezanih delova ili komponentiod kojih je bar jedna pokretna, saodgovarajućim elementima za pokretanje,kontrolu i napajanje, itd. čija je namenaspecifična aplikacija, naročito obrada,prenos ili pakovanje materijala;tj. sklop mašina koje su radi ostvarenjanekog cilja tako razmeštene i kontrolisaneda funkcionišu kao integralna celina;tj. zamenljiva oprema koja modifikujefunkciju mašine a nije rezervni deoili alat, i koju sam operater povezuje samašinom, nizom različitih mašina ilitraktorom.Sigurnosnekomponentezasebno plasirane na tržište, za obezbeđenjebezbednosti kada su u upotrebi, akoje kada su u kvaru ili nepravilno radeugrožavaju bezbednost ili zdravlje ljudiu blizini, pod uslovom da ta komponentanije zamenljiva opremaAko neka mašina ne spada u jednu od gore navedenih kategorija, mašinskadirektiva nije primenljiva i CE znak se nikako ne može staviti. Direktiva sadržii listu izuzetaka, tj. mašina/komponenti na koje se ova direktiva ne odnosi.IZUZECI:1. mašine čiji je jedini izvor energije manuelna snaga čoveka, osim onih kojesluže za podizanje i spuštanje tereta,2. medicinski uređaji obuhvaćeni direktivama novog pristupa 90/385/EEC,93/42/EEC i 98/79/EC (aktivni koji se ugrađuju, opšti i za in vitro dijagnostiku),3. speciajalna oprema za trajnu ili privremenu upotrebu na igralištima i/ili zabavnimparkovima,4. parni kotlovi, rezervoari i posude pod pritiskom,5. mašine čija je specijalna namena ili koje se koriste u nuklearne svrhe i koje,ako dođe do kvara, mogu da emituju radioaktivno zračenje,

IZUZECI:6. izvori radioaktivnosti koji su deo neke mašine,7. vatreno oružje,8. rezervoari i cevovodi za benzin, dizel gorivo, zapaljive tečnosti i opasnesupstance,9. prevozna sredstva, tj. vozila i njihove prikolice koje služe isključivo za prevozputnika vazdušnim, kopnenim, železničkim ili vodnim putevima, kaoi one za trasport robe javnim vazdušnim, vodnim, železničkim ili javnimsaobraćajnicama; prevozna sredstva koja se koriste u rudarskoj industriji nisu isključenaiz direktive,10. pomorski brodovi i pokretni priobalni objekti, uključujući opremu na njima,11. žičare za javni ili privatni prevoz ljudi,12. poljoprivredni i šumski traktori, definisani u članu 1(1) Direktive 74/150/EEC,13. mašine specijalne namene, za potrebe vojske ili milicije,14. liftovi koji opslužuju neprestalno određene nivoe u zgradama ili konstrukcijama,kod kojih se kabina kreće po fiksiranim vođicama i pod uglom većimod 15 stepeni u odnosu na horizontalnu ravan i koji služe za: a) prevozljudi, b) prevoz ljudi i robe, i c) samo prevoz robe ako postoji pristup kabini(tj. ako osoba može da uđe u nju bez problema) i unutar koje postoje uređajiza upravljanje ili su na dohvat ruke osobi koja je unutra,15. sredstva za transport ljudi pomoću pogonskog točka pričvršćenog zašine,16. čekrk u rudnicima,17. pozorišni liftovi,18. dizala na građevinama za podizanje ljudi ili ljudi i tovara.Mašina za obradu drvetaTraktor39

DIREKTIVA 98/79/ECMedicinskasredstva:za in vitrodijagnostikuInstrumenti, sprave,aparati, materijali idrugi proizvodi, biloda se koriste samostalnoili u kombinaciji(uključujućisoftver potreban zanjihovu aplikaciju)Proizvodi na koje se direktiva odnosikoji se koriste in vitro za ispitivanjeuzoraka (uključujući krv i tkivo)iz ljudskog organizma radi dobijanjainformacija u vezi fiziološkog ilipatološkog stanja, urođenih abnormalnosti,određivanja bezbednostii kompatibilnosti sa potencijalnimprimaocem, ili praćenja terapije.PRIMERI:pejsmejkeri, defibrilatori za ugradnju, elektrode i adapteri za ove proizvode,nervni stimulatori za ugradnju, stimulatori bešike, itd.IZUZECI:1. sredstva koja se proizvode i koriste samo u okviru te zdravstvene institucije,ili u prostorijama gde se proizvode, ili u neposrednoj blizini, bez prosleđivanjanekom drugom pravnom subjektu.DIREKTIVA 99/5/ECProizvodi na koje se direktiva odnosiRadio itelekomunikacionaterminalskaTelekomunikacionaterminalskaoprematj. proizvod koji omogućuje komunikacijuili njen relevantni deo koji se povezujedirektno ili indirektno na interfejsjavnih telekomunikacionih mrežaoprema Radio oprema tj. proizvod ili njegov deo pomoću kogase obavlja komunikacija putem emitovanjai/ili prijema radio talasa korišćenjemspektra određenog za zemaljske/vazdušneradio komunikacijeIZUZECI:(Dati u Aneksu I direktive)1. radio-oprema za korišćenje u amaterske svrhe, osim ako takva opremamože da se kupi,2. komponente namenjene za sklapanje opreme od strane radio-amatera poprincipu “uradi sam”,3. oprema i sistemi koji se koriste u avio-saobraćaju, itd.

DIREKTIVA 2000/9/ECKablovskeinstalacije zaprevoz ljudiInstalacijeProizvodi na koje se direktiva odnosiza prevoz ljudi u visećim vozilima po principuvuče koju omogućavaju kablovi postavljeniduž linije puta.IZUZECIinstalacije koje se koriste u poljoprivredi,instalacije u zabavnim parkovima koje se koriste za zabavu a ne za prevoz ljudi,instalacije u rudnicima ili u industrijskim postrojenjima, itdDIREKTIVA 2004/22/ECMerniinstrumentiuređaji i sistemiPRIMERI:- merači vode,- merači toplote,- merači električne energije,- merači gasa i uređaji za konverziju zapremine,- taksimetri,- automatske merne vage,- analizatori izduvnih gasova.Proizvodi na koje se direktiva odnosikoji imaju funkciju merenja definisanuu posebnim aneksima za svakupojedinačnu vrstu uređaja.Taksimetar41

5.8. Druge vrste obeležavanjaPored CE znaka i nekih drugih oznaka čija je primena obavezna, postojei oznake koje nisu obavezne, već se naprotiv mogu dobiti samo pod određenimuslovima, ili za određene vrste proizvoda, a naglašavaju neku “dodatnuvrednost” proizvoda. Pomenućemo samo neke od njih.5.8.1. EU EKO znakPostojanje ove oznake znači da proizvod ispunjava skup zahteva koji setiču zaštite životne sredine i performansi proizvoda. Potrošačima u EU sena ovaj način omogućava da izaberu kvalitetne proizvode koji nisu štetni(ili bar najmanje moguće) po životnu sredinu i to tokom čitavog životnogciklusa.Njime se mogu označiti svi proizvodi i usluge, osimprehrambenih proizvoda, pića, farmaceutskih proizvodai medicinskih uređaja. Za sada su ustanovljene23 grupe proizvoda/usluga u okviru kojih se možedodeliti ova oznaka (personalni računari, obuća, sredstvaza čišćenje, aparati za pranje veša, turistički smeštajniobjekti, itd.). Sve relevantne informacije dostupnesu na: http://eco-label.com.EU EKO znak je priznat u čitavoj Evropi, a postoje idruge, nacionalne oznake sličnog značenja(http://europa.eu.int/comm/environment/ecolabel/other/int_ecolabel_en.htm).5.8.2. Zaštićeno geografsko poreklo, zaštićena geografska oznaka,priznata tradicionalna svojstvaEU je 1992. god ustanovila poseban sistem označavanja poljoprivrednih iprehrambenih proizvoda poznatih van nacionalnih granica. Naime, nameraje da se pored proizvođača, ovim zaštitite i potrošači od kupovine“imitacije” originalnog proizvoda.

Zaštićeno geografsko poreklo: ovim znakom se obeležavaju prehrambeniartikli koji se proizvode u određenojgeografskoj oblasti, primenom priznatogknow-how.Zaštićena geografska oznaka: koristi se za proizvode koji bar u jednojfazi proizvodnje ili pripreme imaju vezusa nekim geografskim područjem pokome su prepoznatljivi u smislu kvaliteta,karakteristika, imena i sl.Priznata tradicionalna svojstva: ne odnosi se na poreklo već na tradicionalnikarakter, bilo po sastavu ili načinuproizvodnje.Pretraživanje zaštićenih proizvoda po kategoriji ili zemlji na adresi:http://europa.eu.int/comm/agriculture/foodqual/quali1_en.htm43

6. ZAŠTITA PRAVA INDUSTRIJSKE SVOJINE U EUPrvi zajednički akt o saradnji budućih članica Evropske unije donet jeupravo u oblasti industrijske svojine. Bio je to akt iz 1947. god. o saradnjiu oblasti patenata.Industrijska svojina, kao najprofitabilnija svojina, svojina od koje zavisikonkurentnost na tržištu, pa prema tome i privredni i svaki drugi oblikdruštvenog života jedne sredine, uredjena je u EU velikim brojem akata.Pravo industrijske svojine u Evropskoj uniji uređeno je, pored ostalihopštih akata, Konvencijom o izdavanju evropskih patanata od 5.10.1973.god, propisom (EC)772/2004 od 27.04 2004. god Komisije o primeni člana81. stav 3. Ugovora na kategorije sporazuma o transferu tehnologije, Prvomdirektivom 89/104/EEC od 21.12.1988. god kojom se približavaju propisidržava članica o žigovima, propisom 40/94/EC od 20.12.1993. god, propisom(EC) 2868/95 Komisije od 13.12.1995. god. o primeni propisa (EC)40/94 o komunitarnom žigu od 20.12.1993, direktivom 98/71/EC Evropskogparlamenta i Saveta od 13.10.1998. god o pravnoj zaštiti uzoraka imodela, propisom (EC) 6/2002 Saveta od 12.12.2001.god o komunitarnimuzrocima i modelima, propisom (EC) 2100/94 o ustanovljenju komunitarnogrežima zaštite novih biljaka (dopunjeno 29.04.2004. god.), direktivom87/54/EEC Saveta od 16.12.1986. o pravnoj zaštiti topografskih integralnihkola i propisom (EEC) 2081/92 Saveta od 14.07.1992. god. o zaštiti geografskihoznaka i oznaka porekla poljoprivrednih proizvoda i prehrambenihproizvoda.Posebno treba istaći direktivu 2004/48/EZ Evropskog parlamenta i Savetaod 29.04.2004. god. o poštovanju prava intelektualne svojine.Zaštita pronalazaka patentom u EU moguća je podnošenjem prijaveevropskog patenta, putem Ugovora o saradnji u oblasti patenata ili podnošenjemnacionalne prijave patenata u nekoj od 25 država članica.Prema Konvenciji o evropskim patentima, evropski patenti izdaju se zaFond za evropske integracijeProjekat finansira Evropska unija preko Evropske agencije za rekonstrukcijui u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji

pronalaske koji su novi, koji su rezultat stvaralačkog rada i koji mogu bitiindustrijski primenjeni.Pronalazak je nov ako nije obuhvaćen stanjem tehnike. Stanje tehnikečini sve ono što je pre datuma podnošenja prijave evropskog patenta učinjenodostupim javnosti putem pisanog ili usmenog opisa, upotrebom ilina bilo koji drugi način.Pronalazak je rezultat stvaralačkog inventivnog rada ako za stručnjakane proizilazi na očigledan način iz stanja tehnike.Pronalazak je primenjiv u industriji ako njegov predmet može biti proizvedenili iskorišćen u bilo kojoj oblasti industrije, ukljućujući poljoprivredu.U jednom broju slučajeva, pronalazač želi da sačuva u tajnosti svoja tehničkarešenja i u tom slučaju treba imati u vidu da u EU know-how predstavljaskup praktičnih obaveštenja koja nisu patentirana, koja proizilazeiz iskustva i koja su ispitana, s tim1. da je on tajan, odnosno da nije opšte poznat ili lako pristupačan,2. da je bitan, to jest važan i koristan za proizvodnju ugovorenih proizvodai3. da je identifikovan, to jest opisan na dovoljno potpun način koji omogućavaproveru da ispunjava uslove tajnosti i bitnosti.Know-how je tajan kada nije široko poznat ili nije lako dostupan.Know-how je bitan kada obuhvata značajne podatke koji su korisni zaproizvodnju proizvoda ili za primenu postupaka obuhvaćenih ugovoromo licenci. Ti podaci moraju doprinositi bitno u proizvodnji ugovorenihproizvoda ili je olakšavati. Što se tiče korisnosti kada se radi o postupku,know-how treba da znatno ojača konkurentnost sticaoca.Know-how je identifikovan kada je moguće proveriti da ispunjava uslovetajnosti i bitnosti. Ovde treba imati u vidu da određeni know-how može45

iti u potpunosti opisan i da u pojedinim slučajevima može biti opisansamo delimično, u glavnim elementima i saopšten, tj. prenet obukom tačnonavedenih lica.Zaštita dizajna u EU moguća je putem podnošenja prijave komunitarnogdizajna, podošenjem prijave industrijskog dizajna u državama članicamaili, za jedan broj članica EU, putem Haškog sporazuma.Komunitarnim dizajnom se štiti spoljni izgled proizvoda ili njegovog delakoji je nov i ima individualni karakter. Dizajn je nov ako na dan podnošenjazahteva za registrovanje ili na dan prava prvenstva, ako je traženoprvenstvo, nije bio otkriven javnosti nijedan istovetan dizajn. Dizajn sesmatra istovetnim ako se njegove karakteristike razlikuju samo u beznačajnimdetaljima.Dizajn ima individualni karakter ako se ukupan utisak koji on stvara kodupućenog korisnika razlikuje od ukupnog utiska koji stvara na tog korisnikasvaki uzrok ili model koji je bio otkriven javnosti pre podnošenjazahteva za registrovanje ili datuma prava prvenstva, ako je prvenstvotraženo. Prilikom ocene individulnog karaktera, vodi se računa o stepenuslobode stvaraoca u izradi dizajna.Robni i uslužni žigovi, na koje se najčešće misli kada se govori o brendovima,mogu biti zaštićeni podnošenjem prijave komunitarnog žiga, podnošenjemnacionalne prijave žiga u državama članicama ili na osnovuMadridskog aranžmana o međunarodnom registrovanju žigova.Komunitarnim žigom se štiti znak koji se može grafički prikazati, posebnoreči, uključujući i vlastita imena, crteže, slova, brojeve, oblik robe ilinjenog pakovanja, pod uslovom da se takvim znacima mogu razlikovatirobe ili usluge jednog preduzeća od onog drugog preduzeća.Posedovanje robnog žiga daje ekskluzivno pravo (tj. licencu) titularu žiga(tj. licu koje ga je steklo) da pod njim proizvodi i plasira na tržište svojeproizvode/usluge, u isto vreme sprečavajući druge da koriste isti robnižig za iste ili slične proizvode/usluge. Proizvođač može dobiti licencu za

sve svoje proizvode ili samo neke od njih.Robni žig se registruje na period od 10 godina od dana podnošenja registracioneprijave, a može se dalje obnavljati takođe na periode od 10 godina.Ne mogu se zaštititi žigom, pored ostalog:‣ Znaci od kojih se ne može sastojati žig;‣ Znaci koji nemaju distinktivno obeležje;‣ Znaci koji se sastoje isključivo od znakova ili oznaka koje mogu daposluže, u trgovini, da se naznače vrsta, kvalitet, kvantitet, nameravanaupotreba, vrednost, geografsko poreklo, ili vreme proizvodnje ili pružanjausluga, ili druge karakteristike roba ili usluga;‣ Znaci koji se sastoje isključivo od znakova ili oznaka koje su nastale ugovornom jeziku ili u bona fide i usvojenoj poslovnoj praksi;‣ Znaci koji se sastoje isključivo od:• oblika koji je rezultat prirode samih roba• oblika roba koji je neophodan da bi se postigao tehnički efekat, ili• oblika koji daje suštinsku vrednost robama‣ Znaci koji su suprotni javnim načelima ili prihvaćenim moralnim normama;‣ Znaci koji su takve prirode da dovode javnost u zabunu, na primer, upogledu prirode, kvaliteta ili geografskog porekla roba ili usluga;‣ Znaci koje nije odobrio ovlašćeni ili nadležni organ i koje treba odbitiili poništiti na osnovu člana 6 Pariske konvencije za zaštitu industrijskesvojine (u daljem tekstu: Pariska konvencija);‣ Znak koji je visoke simboličke vrednosti, posebno religiozni simboli;‣Znak koji sadrži bedževe, ambleme i štitove, van onih obuhvaćenih članom6 Pariske konvencije koji su od javnog interesa, osim ako se dobijepristanak odgovarajućih organa za njihovo registrovanje u skladu sazakonodavstvom države članice.47

Nekorišćenje registrovanog žiga u prometu roba/usluga u roku od 5 godina,povlači poništavanje registracije.Od 1. 10. 2004. god, titulari komunitarnog žiga mogu da dobiju i međunarodnuzaštitu svog robnog žiga podnošenjem međunarodne prijave uskladu sa Madridskim protokolom. I obrnuto, vlasnici robnih žigova udrugim zemljama, potpisnicama Madridskog protokola (preko 60 zemalja,uključujući SAD, Rusiju, Japan, Kinu i Australiju), takođe mogu tražitizaštitu svojih robnih žigova u EU.Zbog ekonomskog značaja predmeta i složenosti materije, u skoro svimdržavama EU postoji samo jedan sud koji raspravlja o pitanjima povredekomunitarnog dizajna i komunitarnih žigova. Ovo nije slučaj sa predmetimapovrede evropskog patenta jer on nije komunitarna pravna disciplina(opšti akt o komunitarnom patentu još nije donet).Evropski patent se dobija u postupku pred Evropskim zavodom za patente(www.epo.co.at), a komunitarni dizajn i komunitarni žig u postupkupred Zavodom za harmonizaciju na unutrašnjem tržištu(www.oami.eu.int), uz pravnu pomoć domiciliranog zastupnika.Portal esp@cenet (http://www.espacenet.com/info/index.en.htm) nudi mogućnostipretraživanja nekoliko baza podataka u vezi registrovanih patenatau EU i u svetu.Fond za evropske integracijeProjekat finansira Evropska unija preko Evropske agencije za rekonstrukcijui u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji

formacija i njihovo stavljanje na uvid javnosti. Ovom direktivom se utvrđujelista zagađujućih supstancija, među kojima su SO2, NO2, CO, čestice,olovo, ozon, kadmijum, arsen, nikal, živa, benzen za koje se dalje određujumaksimalno dozvoljene koncentracije.7.2. Zahtevi u odnosu na kvalitet vodaU ovom segmentu osnovni cilj jeste održivo korišćenje, što znači ostvarenjedobrog statusa i površinskih i podzemnih voda, i po kvalitetu i pokoličini.Okvirna direktiva za uređenje u ovoj oblasti je direktiva Evropskog parlamentai Saveta 2000/60/EC. Definiše sledeće ciljeve:‣ sprečavanje propadanja svih površinskih voda‣ zaštita i obnavljanje statusa svih prirodnih vodenih masa‣ zaštita i obnavljanje statusa svih veštačkih vodnih sistema‣ ukidanje ispuštanja primarno opasnih supstancija i postepeno smanjenjeostalih opasnih supstancija‣ sprečavanje propadanja podzemnih voda‣ zaštita i obnavljanje statusa svih podzemnih vodaDirektiva Saveta 91/271/EEC o prečišćavanju komunalnih otpadnihvoda koja je, pre svega od značaja za lokalne vlasti, ali postavlja obavezui za industriju koja ispušta otpadne vode, da pre ispuštanja u komunalnisistem izvrši prethodnu obradu.Direktiva Saveta 91/676/EEC o zaštiti voda od zagađenja nitratima izpoljoprivrednih aktivnosti.7.3. Upravljanje otpadomOpšti cilj u ovoj oblasti jeste smanjenje količine otpada i obezbeđenje njegovogponovnog korišćenja ili odlaganje na način koji ne uzrokuje degradacijuživotne sredine.

Direktivom Saveta 75/442/EEC o otpadu sa izmenom u direktivi Saveta91/156/EEC ne traži se od zemalja članica da zabrane nekontrolisano odlaganjeotpada, već da obezbede kontrolisano odlaganje i reciklažu. Svakiproizvođač ili vlasnik otpada ima obavezu da odlaže otpad na propisannačin i da snosi troškove odlaganja.Za mnoge privredne subjekte je bitno da poznaju direktivu o opasnom otpadu,direktiva Saveta 91/689/EEC izmenjena direktivom Saveta 94/31/EC.Direktiva Saveta 94/62/EC o ambalaži i ambalažnom otpadu, dopunjenadirektivom Saveta 2004/12/EC spada u direktive novog pristupa kojuprate harmonizovani standradi.7.4. EMAS šema (Eco Management and Auditing Scheme)EMAS šema je sistem za upravljanje i proveravanje sistema zaštite životnesredine koja funkcioniše u EU od 1995. god i prvobitno je bila ograničenana industrijski sektor. Od 2001.godine otvorena je za sve ekonomskesektore, uključujući usluge i javne službe. Da bi se organizacija registrovalau EMAS šemu, između ostalog mora da ustanovi EMS (Eco-ManagementSistem). Dobra polazna osnova za ove aktivnosti može biti uvođenjestandarda JUS ISO 14001. Primena standarda serije ISO14000, kao sto je unašoj javnosti već poznato, dobrovoljna je. Stavljajući nedostatke i teškoće,kao sto su finansijska sredstva za dobijanje i održavanje sertifikata, najednu stranu, prednost se može videti, kako u marketinškoj sferi, takoi u ostvarenim uštedama kroz smanjeno rasipanje sirovina i energije,ili posredno, kroz smanjenje mogućnosti izdataka po principu “zagađivačplaća”.Aktueli pristup u međunarodnoj i evropskoj standardizaciji je uključivanjeaspekata zaštite životne sredine u sve oblasti. Tehnički komitetiCEN-a razrađuju metode za primenu direktiva o kontrolisnom odlaganjuotpada. Trenutno su u okviru direktne standardizacije razvijene mernemetode za kvalitet životne sredine. U radnom programu je razvoj in-51

strumenata politike u ovoj oblasti - upravljanje zaštitom životne sredine isistemi provere, ekološko označavanje, ekološka procena i analiza životnogciklusa.Ova pitanja razrađuju se kroz:CEN Strategic Advisors Body on Environment (SABE)CEN Environmental Helpdesk (EHD)http://www.cenorm.be/cenorm/workarea/advisory+bodies/environmental+helpdesk/index.asp7.5. Stanje u SCGDa bi se obezbedio željeni nivo kvaliteta životne sredine, EU harmonizujesvoje zakonodavstvo u ovoj oblasti, a zemlje koje su kandidati za članstvo,moraju da usvoje takvo zakonodavstvo do datuma pristupanja Uniji.U našoj zemlji su u 2004. godini doneta četiri zakona koja su u saglasnostisa svetskim principima održivog razvoja i koja omogućavaju dalju ugradnjuevropske regulative:‣ Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl.Gl.RS 135/2004)‣ Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (Sl.Gl.RS135/2004)‣ Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine(Sl.Gl.RS 135/2004)‣ Zakon o zaštiti životne sredine (Sl.Gl.RS 135/2004).Dalji posebni zakoni i ostala pravna akta koja budu donošena, treba da inkorporirajuzahteve iz direktiva za ovu oblast, što je pre svega zadatak zakonodavca,ali svakako mora da interesuje i privrednike koji će u jednomtrenutku imati obavezu primene. Rukovodstvo organizacija/preduzeća injihovi eksperti treba unapred da znaju zahteve iz direktiva da bi planiralii projektovali svoju delatnost tako da te zahteve mogu da ispune.

U Zavodu za standardizaciju SCG (Institut za standardizaciju SCG, premanovom Zakonu o standardizaciji) ažurno se prate i preuzimaju standardiiz ove oblasti.53

SADRŽAJUVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51. ZAKONODAVSTVO EU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71.1. Osnovne institucije EU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71.2. Komunitarno pravo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72. UNUTRAŠNJE ILI JEDINSTVENO TRŽIŠTE EU . . . . . . . . . . . . . . 92.1. Osnovna obeležja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92.2. Uređenje jedinstvenog tržišta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93. SLOBODNO KRETANJE ROBA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113.1. Novi pristup tehničkoj harmonizaciji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113.2. Globalni pristup sertifikaciji i ispitivanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123.3. Direktive novog pristupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123.3.1. Ciljevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123.3.2. Područje primene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133.3.3. Odgovornost za usaglašenost i ispravnost proizvoda . . . . . 154. HARMONIZOVANI STANDARDI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184.1. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184.2. Područje primene harmonizovanih standarda . . . . . . . . . . . . . . 195. CE - ZNAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205.1. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205.2. Područje primene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205.3. Notifikovana tela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22

5.4. Procedura stavljanja CE znaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245.5. Direktive novog pristupa koje zahtevaju stavljanje CE znaka . . 255.6 Direktive novog pristupa koje ne zahtevaju stavljanje CE znaka 265.7. Proizvodi na koje se odnose direktive novog pristupa . . . . . . . . 275.8. Druge vrste obeležavanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 425.8.1. EU EKO znak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 425.8.2. Zaštićeno geografsko poreklo, zaštićena geografskaoznaka, priznata tradicionalna svojstva . . . . . . . . . . . . . . . . 426. ZAŠTITA PRAVA INDUSTRIJSKE SVOJINE U EU . . . . . . . . . . . 447. ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 497.1. Zahtevi u odnosu na kvalitet vazduha. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 497.2. Zahtevi u odnosu na kvalitet vode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 507.3. Upravljanje otpadom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 517.4. EMAS šema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 517.5. Stanje u SCG . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5255

REALIZACIJA PROJEKTA:Grupa autoraKneza Miloša 12, 11000 BeogradTel: 011/2641 355,Fax: 011/2642 029www.kombeg.org.yuBeograd, 2006.

Neke od fotografija publikovane u brošuri preuzete su sa zvaničnog sajta Evropske unije http://europa.eu.intIzdavač: Privredna komora Beograda • Tehnička obrada: Skener Studio Lazić • Štampa: Standard 2 • Tiraž: 10000 primeraka

Kneza Miloša 12, 11000 BeogradTel: 011/2641 355,Fax: 011/2642 029www.kombeg.org.yu