Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
VINJETA<br />
Carski lekar<br />
NEOBIČNESUDBINE<br />
<strong>Dr</strong> <strong>Vojo</strong> Milošević,<br />
proslavljeni hirurg,<br />
pisac i kosmopolita<br />
Za jedne je doktor Milošević, za druge <strong>Vojo</strong><br />
Kićov, za treće Forcon, kako glasi njegov nadimak.<br />
U Herceg Novom, gde provodi svoje mirne<br />
penzionerske dane, smatraju ga za snažnu<br />
ličnost. Prijatelji kažu da je poslednji romantik<br />
na svetu. Čovekoljubac, doktor medicinskih<br />
nauka, pustolov... Kosmopolita koji je obišao<br />
svet, upoznao mnoge ljude i divio se lepoti<br />
mnogih žena. Ponosan je zbog toga. Ne krije<br />
da je vaspitan da voli „majku Rusiju“. Golootočanin.<br />
Fulbrajtov stipendista. Profesor, ali pre<br />
svega hirurg. Sa svojom ekipom imao je 31000<br />
operacija. Bez ijedne greške. Sa sinom Predragom<br />
napisao je tri stručna udžbenika. Bio je<br />
lekar cara Hajla Selasija i Titov hirurg. Radio<br />
je u Etiopiji i Rusiji. U Moskvi je nepažnjom<br />
povredio koleno, žureći po ledom okovanim<br />
ulicama. To je jedina boljka koja ga danas ozbiljno<br />
muči.<br />
Rođen je 24. septembra 1929. na Cetinju,<br />
gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Medicinske<br />
studije započeo je u Sarajevu 1948.<br />
godine, ali je ubrzo dopao Golog otoka. Bio je<br />
u sobi u studentskom domu sa pobornicima<br />
rezolucije Informbiroa i nije hteo da kaže ništa<br />
ružno o njima. Na Golom otoku proveo je<br />
godinu dana. Ne želi da ih se<br />
seća. Šestogodišnje studije nastavio<br />
je u Sarajevu, a završio u<br />
Beogradu. Četiri godine specijalizirao<br />
je hirurgiju na Cetinju<br />
i u Beogradu. Sa mesta načelnika<br />
hirurškog odeljenja bolnice<br />
na Cetinju, 1966. dobija ponudu<br />
da ode hitno u Etiopiju za upravnika<br />
vojne bolnice u Asmari.<br />
U to vreme u Etiopiji su se<br />
vodile krvave borbe na granici sa<br />
Sudanom. <strong>Vojo</strong> je nekad i po tri<br />
dana bio gotovo bez prestanka u<br />
operacionoj sali, zbog hitnih intervencija<br />
nad ranjenicima. Veliki humanista<br />
i veoma požrtvovan lekar,<br />
uz to precizan i nepogrešiv, osvojio<br />
je simpatije i poverenje Etiopljana i Eritrejaca.<br />
Vremenom je postao prijatelj sa carem Hajlem<br />
Selasijem, inače strogim i ćutljivim čovekom.<br />
Kao izuzetno prijatan događaj<br />
ostao mu je u sećanju dan kada ga je car odlikovao<br />
zlatnom medaljom u znak zahvalnosti<br />
za rad u njegovoj zemlji.<br />
<strong>Vojo</strong> je, sa porodicom, proveo u Etiopiji<br />
pet nezaboravnih godina.<br />
Njegovoj supruzi Marici i<br />
njemu boravak u Africi obeležilo je i<br />
rođenje njihovog trećeg deteta, ćerkice Asmarine.<br />
Ime su joj dali po glavnom gradu Eritreje,<br />
Asmari, koju zovu picola Roma ili mali Rim i<br />
u kome bi, po sopstvenom priznanju, dr Milošević<br />
sigurno proveo svoje penzionerske dane<br />
82 l Ona www.onamagazin.com<br />
www.onamagazin.com Ona l 83
NEOBIČNESUDBINE<br />
Obredni nož i prva bračna noć<br />
Etiopija je zemlja u kojoj živi veoma kultivisan narod, priča dr Milošević.<br />
Međutim, u pojedinim delovima zemlje zadržani su stari<br />
običaji zbog kojih je neretko bilo potrebno i hirurški intervenisati.<br />
U Eritreji, duž granice sa Sudanom, žive Arapi - muslimani. Kada<br />
žensko dete napuni 10 godina, oni nad njim obavljaju verski<br />
obred koji se sastoji u tome da se vagina ušije i ostavi mali otvor<br />
da može da prođe mokraća i menstruacija do vremena udaje. Prilikom<br />
prve bračne noći muž joj specijalnim nožem otvara vaginu,<br />
cepajući mesto šivenja. U većini slučajeva to prolazi bez većeg<br />
krvarenja ali se ponekad desi da izabranik povredi okolne organe<br />
i izazove teška krvarenja. U nekoliko navrata bio sam prinuđen<br />
da tim ženama spašavam život. Prilikom jedne takve intervencije<br />
zamolio sam oficira koji je dovezao helikopterom nesrećnicu da<br />
mi nabavi „obredni nož“. Sada ga kao relikviju iz Etiopije držim na<br />
zidu u primaćoj sobi.<br />
da nije njegove najveće ljubavi - Herceg Novog.<br />
Pored najmlađe Asmarine, <strong>Vojo</strong> ima stariju ćerku<br />
Olgicu i sina Predraga. Svi su uspešni i realizovani<br />
ljudi koji imaju svoje profesije, porodicu<br />
i decu. Supruga Marica je, nažalost, nedavno<br />
preminula od posledica Alchajmerove bolesti.<br />
Titove žene<br />
Po povratku iz Etiopije <strong>Vojo</strong> je postao načelnik<br />
hirurgije u vojnoj bolnici u Meljinama.<br />
Zbog povremenih boravaka maršala Tita u Igalu,<br />
bolnica je tražila iskusnog hirurga koji bi<br />
odgovarao za njegovu hiruršku bezbednost. Titovo<br />
obezbeđenje se nije obaziralo na <strong>Vojo</strong>v golootočki<br />
staž jer se ispostavilo da dr Milošević<br />
nije bio politički krivac, a uz to se hiljadu puta<br />
potvrdila njegova visoka profesionalna etika<br />
koja podrazumeva maksimalnu pomoć svakom<br />
pacijentu, pa i onom ko se kao čovek nekada<br />
ogrešio o njega. Poslednjih 15 godina, u svojoj<br />
četiri decenije dugoj hirurškoj karijeri, proveo<br />
je na čelu hirurgije gradske bolnice u Kotoru.<br />
Po odlasku u penziju 1995. godine nastavlja<br />
poslovnu karijeru u Irkutsku u Sibiru, pa u<br />
rija Obod sa Cetinja prošle<br />
godine, dr <strong>Vojo</strong> Kićov<br />
Milošević - Forcon kaže: Po<br />
shvatanjima sam kosmopolita.<br />
Osnovna vrednost za mene je<br />
čovek bez obzira na veru, rasu<br />
i nacionalnost. Prvi deo knjige<br />
preuzet je iz <strong>Vojo</strong>vog prethodnog<br />
dela „Memoari - moj život i rad“, koje je<br />
izašlo na Cetinju dve godine ranije. <strong>Dr</strong>ugi deo,<br />
pak, čine sećanja na Tita, za koga autor kaže:<br />
Tito je opisan onako kako sam ga doživeo prilikom<br />
naših susreta, a i iz razne literature koje<br />
danas ima dosta, gde se on prikazuje i u pozitivnom<br />
i u negativnom svetlu. U svakom slučaju,<br />
njegove vrednosti je i danas<br />
teško proceniti.<br />
Poglavlje „Titove<br />
žene“ svakako je najinteresantnije<br />
za čitateljke<br />
Ona <strong>Magazin</strong>a. Ono počinje<br />
<strong>Vojo</strong>vom opaskom:<br />
Izbor žene za životnog druga<br />
velika je lutrija. Dobra<br />
žena je temelj porodice i veliki<br />
oslonac i savetnik svoga<br />
muža... Deca obično nasleđuju<br />
osobine majke, odnosno članova<br />
majčine porodice. Mi smo toga<br />
svakodnevni svedoci. <strong>Vojo</strong> je pobornik<br />
da se trezvene glave bira životni<br />
drug, uz savetovanje sa roditeljima.<br />
Po njegovoj proceni, od Titovih pet<br />
žena, Broz je imao sreću jedino sa<br />
trećom, Slovenkom Hertom Has.<br />
Njena porodica je imala sve kva-<br />
Neobično<br />
gostoprimstvo<br />
Posle operacije jedne časne sestre - Eritrejke<br />
- ona me je zamolila da budem gost u njenom<br />
domu, u selu nedaleko od Asmare, seća<br />
se <strong>Vojo</strong> Milošević. Ona je živela sa još dve<br />
časne sestre, takođe Eritrejke i tri katolička<br />
sveštenika. Susret i doček sa stanovnicima<br />
njihovog doma bio je više nego prijatan. Nas<br />
trojica muškaraca, dva sveštenika i ja, zaseli<br />
smo na tri stolice već pripremljene za gozbu<br />
i sestre su počele da nas hrane „svaka svog<br />
klijenta“. U Eritreji (danas Etiopiji) je običaj,<br />
ako si im drag gost, da te domaćica hrani u<br />
znak poštovanja, a tvoje je samo da sediš i<br />
zevaš, gutajući hranu. To se sve obavlja rukama<br />
- prstima, bez ikakvog escajga.<br />
Moskvi, za potrebe jednog hercegnovskog preduzeća.<br />
Danas se konačno skrasio kod kuće,<br />
gde provodi vreme pišući knjige i družeći se sa<br />
bliskim prijateljima.<br />
Na početku svog najnovijeg esejističkoautobiografskog<br />
dela „Moji susreti sa carem<br />
Haile Selasijem i Titom“, koju je izdala Štampalitete<br />
pametnih, dobrih i<br />
poštenih ljudi. Ona je bila<br />
poliglota. Da je Herta neosporno<br />
najpametnija Titova<br />
žena, tvrdi dr Milošević, govore<br />
potomci iz tog braka, sin Mišo<br />
i njegova ćerka Aleksandra, koji<br />
su postali uspešni ljudi.<br />
Na sličan način <strong>Vojo</strong> rasuđuje<br />
i o svojim precima: Moj otac,<br />
kad se ženio, pitao je svog oca, moga<br />
đeda, za dozvolu da isprosi i oženi devojku<br />
koju je odabrao. Kad je đed čuo<br />
od koje je porodice nevesta, u kojoj je<br />
bilo poznatih ličnosti i Obilića medalja,<br />
a porodicu je i lično znao, bio je<br />
kratak na odgovoru: Oženi je, pa da<br />
je ćora! Izgleda da nije pogrešio jer<br />
je moja majka Olga bila stub porodice<br />
i nas tri sina izvela na pravi<br />
put. Njena reč bila je zakon. Otac<br />
Kićo bio je blagorodan čovek, komotan<br />
u svakom pogledu. Voleo je život i društvo. Olgina<br />
privrženost dobro mu je došla.<br />
Najbolji afrodizijak<br />
Očigledno da je i <strong>Vojo</strong> Kićov, o kome je<br />
ovde reč, nasledio od oca osobinu da „voli život<br />
i društvo“. U svojim penzionerskim danima<br />
proučava biografije ljudi koji su imali sličnu karakternu<br />
crtu da od „drugih žena nisu bežali“,<br />
a kratke priče o njima sakupio je u trećem delu<br />
pomenute knjige. Tu se spominju: Ernest Hemingvej,<br />
Pablo Pikaso, Aristotel Onazis, a među<br />
„državnicima - velikim ljubavnicima“: Henri<br />
Kisindžer, Kim Il Sung, Josif Staljin, Vladimir<br />
Iljič Lenjin, Mao Ce Tung, Fidel Kastro, Če Gevara,<br />
Kemal Mustafa Ataturk, Huan Peron...<br />
Izbor potvrđuje Kisindžerovu izjavu: Moć je<br />
najveći afrodizijak, mada dr Milošević, na temu<br />
uspeha kod žena, najviše poštuje reči Omara<br />
Šarifa. Na pitanje koliko je žena u svojoj bogatoj<br />
biografiji imao, slavni glumac je pre par godina<br />
izjavio: Biću vrlo kratak. Tačan broj žena sa<br />
kojima sam vodio ljubav ne znam. Znam samo<br />
da sam voleo jednu, jer nju ne mogu zaboraviti i<br />
stalno mi je na umu. To je moja žena. Mislim da<br />
sam jasan u odgovoru, i to bi bilo sve...<br />
Doktor Milošević smatra da onaj ko ne voli<br />
druge žene, ne voli ni svoju, ali isto tako tvrdi:<br />
Snažan ljubavnik nikada ne pomišlja da ostavi<br />
svoju ženu koju voli, a slabi ljubavnici često i ne<br />
znaju šta je prava ljubav i vrlo često se i žene.<br />
- Voleo sam svoju ženu punim srcem, kaže on,<br />
nažalost - više je nema. Umrla je pre izvesnog<br />
vremena. Nema te žene koja je mogla nju zameniti.<br />
Sada sam bez nje - prazan - iako imam<br />
uspešnu i izvanrednu porodicu.<br />
Da je u pitanju nepopravljivi romantik,<br />
savremeni vitez koji ženu vidi kao tvrđavu<br />
koju bi muškarac trebalo da osvaja, govori i<br />
sledeće <strong>Vojo</strong>vo razmišljanje: Bog je nagradio<br />
svakog čoveka nekom vrlinom, a i manom, a<br />
jedna od vrlina je i znati osvajati žene. Nje<br />
dovoljan samo lep izgled, ima puno momenata<br />
koje žene cene više od lepote. Šarm i komunikacija<br />
su im vrlo važni, ali ne beže od lepog<br />
života, ako im se on može pružiti... Mnogim<br />
ženama odgovara društvo poštovanih i cenjenih<br />
ljudi. Čudna je psiha žene, a ima darovitih<br />
muškaraca koji znaju da je čitaju i da<br />
pronalaze njene „slabe tačke“. Onda su one<br />
njihov plen i spremne su čak da umru sa takvim<br />
muškarcima. <br />
Ona<br />
www.onamagazin.com Ona l 85
Change language