ovde - Portal kulture Vojvodine

ìñtèrkùltùràlnòst 

ISSN 2217-4893 

časopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije / oktobar 2012. / br. 04 

1 

fotografija: Anna Shelton

ISSN 2217-4893 


časopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije / OKTOBAR 2012 / br. 04 

3

IN TER KUL TU RAL NOST 

Ča so pis za pod sti ca nje i afir ma ci ju in ter kul tu ral ne ko mu ni ka ci je 

Iz da vač: Za vod za kul tu ru Voj vo di ne, Voj vo de Put ni ka 2, No vi Sad, tel. +381 21 4754148, 4754128, zkvra zvoj@nsca ble.net 

Za iz da va ča: Ti bor Vaj da, di rek tor 

Glav ni i od go vor ni ured nik: mr Alek san dra Đu rić Bo snić 

Ured ni štvo: dr Du šan Ma rin ko vić, No vi Sad, dr Iva na Ži van če vić Se ke ruš, No vi Sad, dr Želj ko Vuč ko vić, Som bor, 

dr Alek san dra Jo vi će vić, Be o grad, Rim, mr Dra ga na Be le sli jin, No vi Sad, mr Dra gan Je len ko vić, Pan če vo, Be o grad, 

dr Ira Pro da nov, No vi Sad, dr An drej Mir čev, Osi jek, Ri je ka, Ve ra Ko picl, No vi Sad 

Stal ni sa rad ni ci: Fra nja Pe tri no vić, No vi Sad, Sa va Ste pa nov, No vi Sad, Iva na Vu jić, Be o grad, dr Sa ša Bra jo vić, Be o grad, 

dr Ni ko lae Ma no le sku, Bu ku rešt, Serž Pej, Pa riz, mr Maj da Adle šić, No vi Sad, Ta nja Kra gu je vić, Be o grad, dr Na da Sav ko vić, 

No vi Sad, dr Da mir Smi lja nić, No vi Sad, To mi slav Kar ga čin, No vi Sad, mr Bo ris La bu do vić, No vi Sad, Iva na In đin, No vi Sad, 

dr Rad mi la Gi kić Pe tro vić, No vi Sad, dr Alek san dra Iz gar jan, No vi Sad 

Sa vet: dr Ja sna Jo va nov, dr Goj ko Te šić, mr Va sa Pav ko vić, dr Mi le na Dra gi će vić Še šić, dr Gor da na Sto kić Si mon čić, 

dr Pre drag Mu tav džić, dr Ni ko la Gr di nić, dr Vla di sla va Gor dić Pet ko vić, Mi lo rad Be lan čić, mr Mla den Ma rin kov, 

dr Mi kloš Bi ro, dr Li di ja Me re nik, dr Kor ne li ja Fa ra go, dr Sven ka Sa vić, dr Sve ti slav Jo va nov, dr Mi lan Uze lac, 

dr Ja noš Ba njai, dr Lji lja na Pe ši kan Lju šta no vić, dr Žolt La zar, dr Zo ran Đe rić, dr Zo ran Kin đić, dr Dra gan Ko ko vić, 

dr Dra gan Žu nić, dr Mi len ko Pe ro vić, dr Il di ko Er dei 

Me đu na rod ni sa vet: Ne boj ša Ra dić, Kem bridž, En gle ska, dr Iva na Mi lo je vić, San šajn Ko ust, Austra li ja, 

dr Dra gan Ku jun džić, Gejn zvil, Flo ri da, SAD, dr Bra ni slav Ra de ljić, Lon don, En gle ska, dr Na ta ša Ba kić Mi rić, Al ma Ata, 

Ka zah stan, dr Sa mjuel Ba ba tun de Mo ru va von, Ado Eki ti, Ni ge ri ja, dr Mar ha ri ta Fa bri kant, Minsk, Be lo ru si ja, 

dr Ni na Ži van če vić, Pa riz, Fran cu ska, dr Na ta ša Uro še vić, Pu la, Hr vat ska, A. K. Dža ješ, Haj de ra bad, In di ja 

Prav ni kon sul tant: Oli ve ra Ma rin kov PR, ko mu ni ka ci je: Mi li ca Raz u me nić Lektor: Ljud mi la Pen delj 

Pre vo di: Lan gu a ge&Tran sla tion Cen tre, Mir ko Cvet ko vić Teh nič ki ko or di na tor: Mirjana Kamenko 

Me đu na rod na sa rad nja: Ile a na Ur su, Me ral Ta rar Tu tuš 

Vi zu el ni iden ti tet: Dra gan Je len ko vić Ured nik fo to-edi to ri ja la: Vla di mir Pa vić Pre lom: Pavle Halupa 

Auto ri fo to-edi to ri ja la: Anna Shelton, Amber Marie Chavez, Marek Wykowski, Saša Milovanović, Anton Lepashov, 

Jan Cieslikiewicz, Lee Gumienny 

Štam pa: „Stoj kov štam pa ri ja d.o.o.”, La ze Nan či ća 34–36, No vi Sad Copyright: Za vod za kul tu ru Voj vo di ne, 2012. Ti raž: 500 

ČASOPIS IZLAZI pod POKROVITELJSTVOM POKRAJINSKOG SEKRETARIJATA za KULTURU 

i JAVNO INFORMISANJE VLADE AP VOJVODINE 

4

IN TER CUL TU RA LITY 

Ma ga zi ne for sti mu la tion and afr ma tion of in ter cul tu ral com mu ni ca tion 

Pu blis her: In sti tu te of cul tu re for Voj vo di na, Voj vo de Put ni ka 2, No vi Sad, 

pho ne no. +381 21 4754148, 4754128, zkvra zvoj@nsca ble.net 

Pre si dent and Chi ef Exe cu ti ve O f icer: Tibor Vajda 

Edi tor-in-Chi ef: Alek san dra Đu rić Bo snić, M.Phil. 

As si stant Edi tors: Du šan Ma rin ko vić, Ph.D, No vi Sad, Iva na Ži van če vić Se ke ruš, Ph.D, No vi Sad, Želj ko Vuč ko vić, Ph.D, 

Som bor, Alek san dra Jo vi će vić, Ph.D, Bel gra de, Ro me, Dra ga na Be le sli jin, M.Phil, No vi Sad, Dra gan Je len ko vić, M.F.A, 

Pan če vo, Bel gra de, Ira Pro da nov, Ph.D, No vi Sad, An drej Mir čev, Ph.D, Osi jek, Ri je ka, Ve ra Ko picl, No vi Sad 

Con tri bu ting Aut hors: Fra nja Pe tri no vić, No vi Sad, Sa va Ste pa nov, No vi Sad, Iva na Vu jić, Bel gra de, Sa ša Bra jo vić, Ph.D, 

Bel gra de, Ni co lae Ma no le scu, Ph.D, Buc ha rest, Ser ge Pey, Pa ris, Maj da Adle šić, M.Phil, No vi Sad, Ta nja Kra gu je vić, 

Bel gra de, Na da Sav ko vić, Ph.D, No vi Sad, Da mir Smi lja nić, Ph.D, No vi Sad, To mi slav Kar ga čin, No vi Sad, Bo ris La bu do vić, 

M.Phil, No vi Sad, Iva na In đin, No vi Sad, Rad mi la Gi kić Pe tro vić, Ph.D, No vi Sad, Alek san dra Iz gar jan, Ph.D, No vi Sad 

Co un cil: Ja sna Jo va nov, Ph.D. / Goj ko Te šić, Ph.D. / Va sa Pav ko vić, M.Phil. / Mi le na Dra gi će vić Še šić, Ph.D. / 

Gor da na Sto kić Si mon čić, Ph.D. / Pre drag Mu tav džić, Ph.D. / Ni ko la Gr di nić, Ph.D. / Vla di sla va Gor dić Pet ko vić, Ph.D. / 

Mi lo rad Be lan čić / Mla den Ma rin kov, M.F.A. / Mi kloš Bi ro, Ph.D. / Li di ja Me re nik, Ph.D. / Kor ne li ja Fa ra go, Ph.D. / 

Sven ka Sa vić, Ph.D. / Sve ti slav Jo va nov, Ph.D. / Mi lan Uze lac, Ph.D. / Ja noš Ba njai, Ph.D. / Lji lja na Pe ši kan Lju šta no vić, 

Ph.D. / Žolt La zar, Ph.D. / Zo ran Đe rić, Ph.D. / Zo ran Kin đić, Ph.D. / Dra gan Ko ko vić, Ph.D. / Dra gan Žu nić, Ph.D. / 

Mi len ko Pe ro vić, Ph.D. / Il di ko Er dei, Ph.D. 

In ter na ti o nal Co un cil: Ne boj ša Ra dić, Cam brid ge, En gland, Iva na Mi lo je vić, Ph.D, Sun shi ne Co ast, Austra lia, Dra gan 

Ku jun džić, Ph.D, Ga i ne svil le, Flo ri da, USA, Bra ni slav Ra de ljić, Ph.D, Lon don, En gland, Na ta ša Ba kić Mi rić, Ph.D, Al maty, 

Ka zakhstan, Sa muel Ba ba tun de Mo ru wa won, Ph.D, Ado Eki ti, Ni ge ria, Mar haryta Fa brykant, Ph.D, Minsk, Be la rus, Ni na 

Ži van če vić, Ph.D, Pa ris, Fran ce, Na ta ša Uro še vić, Ph.D, Pu la, Cro a tia, A. K. Jayesh, M.Phil, Hyde ra bad, In dia 

Legal A f airs: Olivera Marinkov PR Manager: Milica Razumenić Proofreading: Ljudmila Pendelj 

Translated by: Language&Translation Centre, Mirko Cvetković Technical Coordinator: Mirjana Kamenko 

International Cooperation: Ileana Ursu, Meral Tarar Tutuš Visual Identity: Dragan Jelenković 

Photography Director: Vladimir Pavić Layout: Pavle Halupa 

Editorial Photographers: Anna Shelton, Amber Marie Chavez, Marek Wykowski, Saša Milovanović, Anton Lepashov, 

Jan Cieslikiewicz, Lee Gumienny 

Printed by: “Stojkov Printing House”, Laze Nančića 34–36, Novi Sad Copyright: The Institute for culture of Vojvodina, 2012. 

Cir cu la tion: 500 

The MA GA ZI NE is SPON SO RED by the PRO VIN CIAL SEC RE TA RI AT for CUL TU RE 

and PU BLIC IN FOR MA TION of AP VOJ VO DI NA 

5

sáðržâj 

úvõdñik 

Aleksandra Đurić Bosnić, Govor identiteta: nacija, sredina, trenutaK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá 

Dušan Bjelić, RADIKALNI KONZERVATIVIZAM BALKANSKE GEO-PSIHOANALIZE . . . . . . . . . . . . . . . 12 

Branislav Radeljić, ISLAM KAO IZAZOV EVROPSKOJ TOLERANCIJI? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 

Predrag Mutavdžić, Anastasios Kampuris, Saša Savić, GRANICE JEZIČKOG IDENTITETA NA 

BALKANSKOM POLUOSTRVU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 

Andrej Mirčev, INTERMEDIJALNE DE/RE/KONSTRUKCIJE IDENTITETA (Komparativna analiza 

dnevničkih praksi Géze Csátha i Margite Stefanović) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 

Sanja Lazarević Radak, INTERPRETACIJA I ANALIZA DRUGOSTI NA GRANICAMA DISCIPLINA . . . . 82 

Igor Gajin, ODMJERAVANJE KULTURA I VAGANJE KNJIŽEVNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 

Brižit Veltman Aron, FIGURA JEVREJINA U SEVERNOJ AFRICI: MEMI, DERIDA, SIKSU . . . . . . . . . . . . 116 

Vladislava Gordić Petković, IDENTITET, JEZIK I SOCIJALNA STRATIFIKACIJA: 

KAKO ŽENSKA KNJIŽEVNOST PODRIVA POREDAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 

Dragana Beleslijin, TIPOVI MUŠKOG SUBJEKTA U POEZIJI I PROZI JUDITE ŠALGO . . . . . . . . . . . . . . . 144 

Ljudmila Pendelj, FONETSKA ANALIZA DUBLETNIH OBLIKA REČI POREKLOM IZ GRČKOG I 

LATINSKOG JEZIKA U GRAĐI ZA REČNIK STRANIH REČI U PREDVUKOVSKOM PERIODU I–II 

VELIMIRA MIHAJLOVIĆA (II DEO) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162 

Jasna Jovanov, KONSTANTIN BRANKUZI: LET BOŽANSKOG MAŠINISTE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198 

Sergej Beuk, INTERKULTURALNA TEOLOGIJA: PROBLEM HRIŠĆANSKOG IDENTITETA I 

SAVREMENA MISIOLOGIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214 

Mirjana Starčević, Radmila Janičić, UNAPREĐENJE AKTIVNOSTI ODNOSA S JAVNOŠĆU U 

INSTITUCIJAMA KULTURE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226 

vîðeñjå 

Dragan Kujundžić, RASA, DEKONSTRUKCIJA, KRITIČKA TEORIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242 

Etjen Balibar, IZBOR/ODABIR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 252 

Žak Derida, tRASA: ODGOVOR ETJENU BALIBARU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 266 

Mirko Sebić, LJUBAV, IDENTITET, RAZLIKA. REČI (O) LJUBAVI – NEMOGUĆE REČI . . . . . . . . . . . . . 278 

Sava Stepanov, PARISKE GODINE MILANA KONJOVIĆA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 286 

dïjałøzí 

Pavle Šosberger (priredio Dragan Kujundžić) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 298 

Pavle Šosberger, ZALEĐENO SEĆANJE, Dragan Kujundžić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 304 

kóòrdînäte 

Rejmon Detre, ŠTA JE PRVO NASTALO: JEZIK ILI NACIJA? (prevod i komentari: Mirko Cvetković) . . . . 322 

Džulijan Haus, ŠTA JE „INTERKULTURALNI GOVORNIK”? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 332 

Slobodan Vasić, PROPITIVANJE ŽENSKIH, FEMINISTIČKIH I MUSLIMANSKIH IDENTITETA: 

POSTSOCIJALISTIČKI KONTEKSTI U BOSNI I HERCEGOVINI I NA KOSOVU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 344 

Almir Bašović, TRAGEDIJA I VIŠAK ISTORIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 350 

Vesna Ždrnja, IGRAJMO SE IGRE – „VODIČ KROZ KREATIVNI DRAMSKI PROCES” . . . . . . . . . . . . . . . 356 

7

úvõdñik 

Govor identiteta: 

nacija, sredina, trenutak 

Ostajući u tematskim okvirima kulturološko-identitetskih potraga, nakon godinu 

dana od smrti Radomira Konstantinovića, zatečeni u svojevrsnom novom iracionalizmu 

koji, kako se čini, sve uspešnije travestira i parafrazira Tenovu trijadu rasa, sredina, trenutak, 

prinuđeni smo, još jednom, na priznanje tačnosti i anticipatorske snage teorije o 

zatvorenim kulturama i sistemima. 

U vremenu vrednosnog konvertovanja označenog upravo nacijom, sredinom i trenutkom, 

Konstantinovićeva anamneza duha palanke kao trajne mogućnosti i trajnog 

iskušenja koje luta svetom u potrazi za idealnim toposom poprima snagu definicije... 

Negde između „načela Kraja” i „načela Beskraja” duh palanke ostaje i opstaje kao jedan 

uvek mogući odgovor istoriji (u nemirenju sa njom) i egzistenciji (u nasilju nad njom). 

Pojavni oblici duha palanke ostaju nepredvidivi: on se istovremeno ospoljava i kao duh 

programskog siromaštva i samoodricanja, „života svedenog na letargično trajanje”, ali i 

kao duh agitacije i agresije u ime očuvanja jedinstva – nacionalnog, konfesionalnog, teritorijalnog, 

teorijskog, mentalnog, uvek plemenskog i neizbežno iracionalnog. Kao trajni 

duh margine i duh „eksplozije varvarstva”, duh palanke, upravo u ime plemenskog jedinstva 

proklamovanog u svoje najviše načelo, inicira trajnu stereotipizaciju sopstva i sveta u 

večitom porivu da dokine (ne dopusti) svaku Razliku, u estetskom, etičkom, ontološkom 

ili semantičkom smislu... Otud se u kulturnim sistemima naseljenim duhom palanke 

represija uvek iznova praktikuje, najavljuje i doziva... Nad egzistencijom i nad smislom... 

Uvek u ime „idealnog” kolektivno nadređenog: države, nacije, nacije države... Upravo su 

pojmovi nasilja i univerzalnosti, granica i identiteta tesno povezani sa fenomenom i pojmom 

Rasizma, koji je krajnja konsekvenca dogmatične zatvorenosti u jednoobraznosti i 

koji, kako kaže Etjen Balibar, uznemirava filozofiju i dovodi je u pitanje. 

I baš kao što ume da bude govor naše autentičnosti, govor identiteta može da bude 

i vulgarno represivan i brutalan svaki put kada se u ime konzerviranja monolitne i okamenjene 

jedinstvenosti vidi kao moćno oružje kojim se ispisuju nove (stare) dogmatske 

matrice. U mišljenju i delanju, kreaciji i transcendenciji... Kao makabrični circulum vitiosus 

u kojem „nema kraja kraju”... 

Aleksandra Đurić Bosnić 

9

11 

ïñtérkûltúråłna 

ìsträživanjá

foto Anna Shelton avshelton@gmail.com 

strana: 8, 9, 11, 45, 46, 47, 63, 80, 81 

12


UDC 159.964.2(497) 

UDC 1 Žižek S. 

UDC 159.964:929 Freud S. 

Dušan Bjelić 

Univerzitet Južni Mejn, SAD 

Radikalni konzervativizam 

balkanske geo-psihoanalize 

SAŽETAK: Julija Kristeva i Slavoj Žižek su devedesetih godina u svojim 

kulturno-političkim analizama Balkana razvili jedinstven diskurs unutar psihoanalize 

– psihoanalizu Balkana – prema kojem se rodni geografski prostor 

predstavlja kao patološki ekvivalent edipalne fantazme arhaične majke, i od 

koje se, kao i u edipalnoj vezi, subjekt mora radikalno odvojiti i podrediti 

autoritetu simboličkog oca, tj. u njihovom slučaju, geografije dominirajućeg 

evropocentričkog Drugog. U osnovi takvog pristupa je konzervativna politika 

označavanja primitivnog, koja se zasniva na samoorijentalizaciji i 

geopolitičkoj deidentifikaciji sa Balkanom kao preduslovom njihovog kosmopolitskog 

i univerzalističkog identiteta. 

KLJUČNE REČI: Žižek, Kristeva, Frojd, Said, Gramši, psihoanaliza, Balkan, stranac, 

majka, emigrant. 

“The Mittel Land” Drakule B. Stokera poziva se i na Balkan i na Centralnu Evropu, 

gde je Centralna Evropa zamišljena kao „prelazna zona između zapadne civilizacije i 

nedokučivog identiteta Rusije.” 1 Ovaj prelazni status ima jači intenzitet na Balkanu, koji je, 

pored toga što je deo Istoka/Zapada, viđen i kao most između hrišćanskog severa i muslimanskog 

juga. I zapadno i istočno hrišćanstvo, kao i islam, oformljeni su na Balkanu, i 

njihova praksa podudara se sa etničkim i nacionalnim granicama. Balkan nikada nije bio 

kolonizovan u modernom smislu. Tu su, za vreme vekovne otomanske vladavine uvedene 

strategije repopulacije, religioznog preobraćenja i polarizacije u cilju kontrolisanja teritorije, 

a ljudi sa Balkana počeli su da doživljavaju jedni druge (i sami sebe) i kao kolonijalne 

vladare i kao kolonijalne podanike. Ova zapisana dvosmislenost učinila je da balkanske 

nacije države, koje su nicale u 19. veku, budu posebno ranjive na reprezentativnu kolonizaciju 

od strane „podesne zapadne civilizacije” i aspiraciju „evropskog” identiteta. Tokom 

1 To mi slav Z. Lon gi no vić, “Vam pi res li ke Us” in Bal kan as Me tap hor: Bet we en Glo ba li za tion and Frag mentation, 

ed. Du šan I. Bje lić and Ob rad Sa vić (Cam brid ge, MA: MIT Press, 2002), 39-55. 

14


19. i početkom 20. veka, u periodu formiranja balkanskih nacija država na ruševinama 

Otomanskog carstva, bilo je uobičajeno da intelektualna elita studira u Beču, Berlinu, 

Parizu ili Istanbulu – u zavisnosti od toga koji bi od ovih imperijalističkih glavnih gradova 

izvršio najveći kulturni i lingvistički uticaj na određeni region. Zbog nasleđenih goreopisanih 

dvosmislenosti, Balkan, unutar svog sopstvenog diskurzivnog prostora, uzvraća 

dinamiku formiranja identiteta od-centra-ka-periferiji premeštajući geopolitičku patologiju 

na istočne susede. 2 Na taj način, balkanske nacije ne samo da orijentalizuju „drugo” 

već i same sebe pozapadnjuju kao Zapad „drugog”. Balkanizam, kao sistem diskurs geografije, 

odgovaran je za načine na koje se geopolitička dvosmislenost balkanskog prostora 

internalizuje u balkanski identitet ne samo kroz samoorijentalizaciju već i kroz hegemonsko 

predstavljanje. 3 

Ovaj esej fokusira se na diskurs geografiju Balkana kao skrivenu kontingenciju intelektualnog 

rada dva lakanovska psihoanalitičara, Julije Kristeve (Julia Kristeva) i Slavoja 

Žižeka. Njihov ikonski status globalnih intelektualaca i sam obim njihovog rada generisali 

su isto toliko industrijski veliko telo kritike. Međutim, najveći deo te kritike uzeo je njihovo 

delo zdravo za gotovo, kao nešto što potiče isključivo iz tradicije evropskog diskursa 

racionalnosti. U onome što ovde sledi, na osnovu instrukcija Gramšijevog (Gramsci) 

koncepta intelektualnog rada kao društvenog praxis-a i njegovog samoosnaživanja kroz 

marginalnu geografiju, predstaviću jedan izričito balkanski pogled na relevantne diskurse 

o izgnanstvu i univerzalnosti Kristeve i Žižeka, naglašavajući pritom njihovo balkansko 

poreklo i diskurzivnu geografiju regiona kao disonantnu infrastrukturu njihovog samoproklamovanog 

univerzalizma i kosmopolitanizma. 

U procesu šire konceptualizacije njihovog intelektualnog stvaralaštva, pozivam se na 

neke osnovne Gramšijeve koncepte, kao što su geografska i istorijska specifičnost, koja je 

centralna kako za intelektualni rad tako i za unutrašnji pluralitet subjekta. Ovaj Gramšijev 

koncept, kao i drugi, naročito odjekuju u današnjoj klimi tenzije između homogenizacije 

globalnog kapitalizma i kulturne raznolikosti imigranata, koja je premestila ekonomske 

konflikte globalnog kapitalizma na kulturu i identitet. Gramšijev rad takođe predstavlja 

temelj za interdisciplinarnu oblast kulturnih studija (koje uključuju i druge „oblasti” 

proučavanja). Mnogi akademici i pisci koji se bave ovim temama i sami su iseljenici koji 

se identifikuju sa subalternim grupama o kojima pišu ili iz kojih potiču, i čije izmeštanje 

deluje kao radikalni otpor kulturnoj ortodoksiji njihovih nacija domaćina, bivših kolonijalnih 

centara. 

2 Mi li ca Ba kić-Hej den, “Ne sting ori en ta lism: The Ca se of For mer Yugo sla via,” Slavic Review 54.4 (Win ter 

1995): 917-931 = „Re pro duk ci ja ori jen ta li zma: pri mer biv še Ju go sla vi je”, Fi lo zo fi ja i dru štvo XIV (1998) 

101–118; u da ljem tek stu iz vor na ve den u za gra di kao „Re pro duk ci ja”. 

3 Vi di Ma ria To do ro va, Imagining the Balkans (Ox ford: Ox ford Uni ver sity Press, 

1997) = Imaginarni Balkan, prev. D. Star če vić, A. Ba ja ze tov-Vu čen, Be o grad: Bi bli o te ka XX vek, Či go ja 

1999; u da ljem tek stu iz vor na ve den u za gra di kao Imaginarni. 

15


Rad Kristeve i Žižeka, sa druge strane, nudi suprotan, disidentski odgovor na izgnanstvo 

koje diskurzivno pokorava Balkan i imigrante evropskoj simboličkoj dominantnosti. 

Pod znakom psihoanalize Balkana njihov rad promoviše internacionalizaciju 

balkanskog geopolitičkog položaja kao Drugog Evrope i proizvodi negativnu verziju balkanske 

subjektivnosti kao palog Edipa koji patologizira imigrantsku subjektivnost na osnovu 

incestne veze sa izgubljenim prostorom. Ova patologizacija postiže se prizivanjem 

lakanovske teorije rascepa subjekta kao univerzalne strukture moderne subjektivnosti koja 

uzvraća kognitivnom rascepu između carstva i kolonije kao simboličnom ocu i arhaičnoj 

majci. Ova univerzalna šema ignoriše subverzivnu ulogu geografije i istorije u formiranju 

balkanske subjektivnosti. Ovaj „situacioni intenzitet i osećajnost” 4 , koji nedostaje u radu 

Kristeve i Žižeka, nalazi se u središtu Gramšijevih koncepata intelektualnog rada i individualne 

subjektivnosti. 

Prilikom elaboriranja konvergencije u radu Kristeve i Žižeka, kao i u njihovim ličnim 

istorijama, potvrdiću i protumačiti njihovo razilaženje u ovim oblastima, uključujući 

okolnosti njihovog izmeštanja iz Bugarske i bivše Jugoslavije. Tvrdim, međutim, da čak 

i pored ovih razlika, svako od njih nudi i isključiv diskurs radikalnog konzervativizma, 

uokvirenog u jeziku želje, kao idiosinkratičke forme intelektualnog rada. 

Bulgarie, ma sous-France 

Dobro je poznata istorija izmeštanja Julije Kristeve iz njenih bugarskih korena. Rođena 

je 1941. godine i dobila je odlično frankofonsko obrazovanje. Nakon što je završila lingvistiku 

na Univerzitetu u Sofiji, godine 1965. dobija stipendiju francuske Vlade, koja joj je 

omogućila da nastavi poslediplomske studije u Parizu, gde se brzo istakla na francuskoj intelektualnoj 

sceni, studirajući sa eminentnim akademicima kao što su, između ostalih, Roland 

Bart (Roland Barthes), Klod Levi-Štros (Claude Levi-Strauss) i Emil Benvenist (Emil 

Benveniste). Ubrzo po dolasku u Pariz, postala je deo kruga intelektualaca povezanih sa 

avangardnim književnim žurnalom Tel Quel, da bi se na kraju i udala za jednog od urednika 

osnivača, pisca Filipa Solersa (Philippe Sollers). Ona sama objavljivala je u žurnalu 

zajedno sa Žakom Deridom (Jacques Derrida), Mišelom Fukoom (Michel Foucault), Rolandom 

Bartom i drugim istaknutim figurama pariske književne scene. Na početku je bila 

marksista i student pobunjenik, da bi kasnije započela izučavanja sa Lakanom (Lacan) i 

inkorporisala njegove ideje o subjektivitetu u svoja dela na temu strukturalne lingvistike. 

Revolution in Poetic Language (1974), jedna od doktorskih teza Kristeve, kombinovana 

sa Bahtinovom (Bakhtin) marksističkom teorijom polifonije u jeziku sa Lakanovim pojmom 

rascepa subjekta, jedinstvenim teorijskim položajem pomirenja buržoaske estetike 

sa revolucionarnim poljem teksta. Upravo ovaj rad ju je definitivno lansirao kao vodećeg 

literarnog teoretičara svog vremena. 

4 Ed ward Said, Re flec ti ons on Exi le and ot her Es says, (Cam brid ge: Har vard Uni ver sity Press. 2000), 466. 

16


Kristevina „politika označavanja” diskurzivno transformiše intelektulani rad od subjekta 

simboličko-materijalne intervencije u snabdevača želje označitelja i samooznačavanja 

kao stalnog izvora revolta i kreativne negativnosti. Njen koncept „egzila” kao stanja kosmopolitanizma 

potiče, ne toliko iz njenog života u Parizu, koliko iz njenog iskustva same 

sebe kao oslobođenog, potpuno edipalizovanog subjekta izgnanog iz svog rodnog prostora: 

„Izgnanstvo je već samo po sebi oblik disidentstva, jer podrazumeva čupanja sebe od porodice, 

zemlje ili jezika.” 5 Ona proširuje ovaj koncept disidencije na ideju „Edipalne pobune” 

protiv rodnog prostora i tvrdi da subjekat postoji u tenziji između radosti govora (želja 

za ocem) i zavođenja pre-jezičkog stanja materinskog jedinstva (želja za majkom). Kroz 

tenziju koju su stvorile ove oprečne sile, stvara se željeni subjekat i autonomni govornik. 

Ona sama, da bi postala potpuno edipalizovani subjekat, morala je prvo da demonizira svoj 

bugarski identitet prema sopstvenoj teoriji zazornosti (abjection): „Ja sebe proterujem, ja 

sebe ispljuvavam, ja sebe unižavam u istom pokretu u kom ’ja’ tvrdim da sebe ostvarujem” 

(3). Iz egzila, piše s „ljubavlju” Bugarskoj kao geopolitičkom zazornom (abject): 

Vi patite od haosa, od vandalizma, od nasilja. Vi patite od nedostatka autoriteta. 

Vi patite od korupcije, odsustva inicijative, aljkavosti koja na individualnom nivou 

udvostručava brutalnost bez presedana, aroganciju mafije i prevare novopečenih 

bogataša. 6 

Nje na po ru ka gra đa ni ma Bu gar ske je da se, pra te ći njen pri mer, „pod vrg nu psi ho a- 

na li zi ili psi ho te ra pi ji” (182) ka ko bi se uspe šno pri dru ži li evrop skoj ci vi li za ci ji. Kri ste va 

dis kur ziv no po no vo uvo di ko lo ni jal nu pa ra dig mu u evrop sku ge o po li ti ku pre ko svo je poli 

ti ke ozna ča va nja na isti na čin na ko ji je La ka nov ras cep su bjek ta ar ti ku li san kroz nje nu 

te o ri ju po et skog je zi ka. Ma te rin ski po riv za iz gu blje nim pro sto rom pred sta vlja ne is crp nu 

si ro vi nu za iz grad nju kul tur nog ka pi ta la fran cu ske na ci je. 

Do sled na svo joj te o ri ji po et skog je zi ka i pre-je zič kog sta nja kore (chora), ar ha ič ni poriv 

za maj kom osta je is pod je zi ka kao stal ni pre-je zič ki po riv ko ji ki da sim bo lič ke kon venci 

je i stva ra no ve eks pre siv ne for me. Je zik je u ra du Kri ste ve cen tral na tač ka na vi še ni voa. 

Kao la ka nov ski psi ho a na li ti čar, ona se dr ži prin ci pa da je zik ima su štin ski zna čaj za simbo 

lič ki re do sled ko ji omo gu ća va po sto ja nje pre-po sto je će kul tu re i pra vi la, stva ra osno vu 

za su bje kat ko ji iz vi re iz ar ha ič nog ma te rin skog – ko re. Fran cu ski je zik, po red to ga što je 

alat ko jim ona ar ti ku li še svoj pro je kat „Edi pal ne po bu ne”, pred sta vlja i sim bol nje nog sopstve 

nog „vas kr se nja” kao ko smo po lit skog in te lek tu al ca. 

Pa ipak, bu gar ski je za me ne sko ro mr tav je zik. To jest, ka ko sam po ste pe no uči la 

francuski jezik, deo mene je polako bivao istrebljen, prvo od dominikanskih kalu- 

5 Ci tat iz: Da ni el le Marx-Sco u ras, The Cul tu ral Po li tics of Tel Qu el: Li te ra tu re and the Left in the Wa ke of 

En ga ge ment, (Phi la delp hia, PA: Pennsylva nia Sta te Uni ver sity Press, 1996), 195. 

6 Ju lia Kri ste va, Cri sis of The Su bject, na en gle ski pre ve la Su san Fa ir fi eld, (New York City, NY: Ot her Press, 

2000), 176: u da ljem tek stu iz vor na ve den u za gra di kao Cri sis. Ta ko đe po gle daj link http://www.agora8. 

org/1a.htm . 

17


đerica, zatim u Francuskom savezu, zatim na univerzitetu. I konačno je izgnanstvo 

umr tvi lo ovo sta ro te lo i za me ni lo ga dru gim, pr vo, krh kim i ve štač kim, a za tim sve 

više i više nezamenljivim, i sada jedinim živim – francuskim. Skoro da sam spremna 

da verujem u mit vaskrsenja kada ispitujem podeljeno stanje svog uma i tela. 7 

Cen tral nost fran cu skog je zi ka u in te lek tu al nom pro jek tu Kri ste ve gra fič ki je ilu strova 

na ma ja 2003, ka da je do bi la ti tu lu Doctor Honoris Causa na svom bu gar skom alma 

ma ter Uni ver zi te tu u So fi ji. Tom pri li kom je odr ža la go vor na te mu „Je zik, na ci ja i že ne”. 8 

Kao što i sam na ziv ka že, ovaj go vor do ti če glav ne te me nje nog ra da i u nje mu ona di rektno 

pri zna je svo ju ver nost Fran cu skoj i nje nu lju bav i di vlje nje pre ma fran cu skoj kul tu ri 

i je zi ku: „Vo lim lo gič ku ja sno ću fran cu skog je zi ka, ne po gre ši vu pre ci znost reč ni ka, ta nanost 

ra su đi va nja...” Od po čet ka je, me đu tim, nje na po sve će nost fran cu skom je zi ku bi la 

oči gled na nje noj, ve ći nom bu gar skoj pu bli ci, jer je čak i ovaj go vor odr ža la na fran cu skom 

(na kra ju go vo ra, u znak pa žnje, iz go vo ri la je je dan deo na bu gar skom). 

Na klo nost Kri ste ve sve mu što je fran cu sko ima im pli ka ci je ko je se pro te žu da le ko izvan 

sa mo e ste ti za ci je. Nje no uz di za nje Fran cu ske i fran cu skog je zi ka na vrh ci vi li za cij ske 

hi je rar hi je za vi si od za zor no sti nje ne maj čin ske ze mlje i ma ter njeg je zi ka. Ovo se ja sno 

vi di u kon tro verz nom ese ju “Bul ga rie, ma So uf fran ce,” 9 u kom ona opi su je po vra tak u 

do mo vi nu 1989, ma lo pre pa da Ber lin skog zi da. Ona opla ku je „đu bre i mu ve na uli ca ma 

So fi je”, a još i vi še, gu bi tak do brog uku sa ko ji se vi di u po gor ša nom sta nju na ci o nal nog 

je zi ka: „ [...] na pu ni li su ovaj jad ni je zik ose ćaj nih se lja ka i na iv nih mi sli la ca či ta vim ar sena 

lom po zaj mi ca bez uku sa i bez ko re na.” 10 Me đu tim, uzi ma ju ći u ob zir nje no sop stve no 

ot kri će da je „bu gar ski je zik sko ro mr tav je zik za me ne”, ne mo že mo a da se ne za pi ta mo 

ko li ko je ona kva li fi ko va na da do no si sud o to me. 

Na slov ovog ese ja i nje gov ton – čak i vi še od po ni ža va ju ćih ko men ta ra o bu gar skom 

je zi ku i ne do stat ku este ti ke u sfe ri jav nog ži vo ta – ot kri va ju re pre si ju i ne sret nost nje nog 

ži vo ta pod tvr do li nij skim ko mu ni stič kim re ži mom. Kri ste va je ve o ma ma lo pi sa la o ovom 

7 Kristeva, Int i mate Revolt. The Pow ers an d Limits of Psychoanalysis, Vol. 2, pr eveo Je ani n Herman, (New 

York City, Ny : Columb ia Uni versit y Press, 2 002 ), 243: u d al jem teks tu izvo r n aveden u za gradi kao Intimate. 

8 J ulia Kris teva, “ La Langu e, la Na tion, le s F emmes” („J ezik, nacija, ž ene”), Ed ition Univer si té de So fia , 

2002; u daljem t ek stu izvor na veden u za gr adi kao „J ez ik”. Ko piju ovog govo ra u ori gi nalu na f rancusk om 

poslao m i je profe so r Dim it ar Kam burov, k oji je prisus tvo vao dode li titule Doctor Honoris Causa Kristovoj 

i koji je ču o nje n g ovor. O n k až e: „Reka o bih da lju di koji poz naju in telek tu al ni itin ere r Kristeve ne bi bili 

t oliko izne na đeni činjenico m da j e g ov or održa la na fr an cusk om... u stvari, pos to jalo je veliko p rotivljenje 

tome što j e ur adila” ( lič na prepiska , 19. mar t 2007, citi r a no uz dozvo lu). 

9 Prema mišlje nju Džon a Mou it a (J oh n Mowitt), „i ako ono o pa sno ostaje ne te matizo vano u ‘ Bulgar ie 

ma s ou f ra nce’, k odiran a majka se ovde vraća u n acion alnom o delu. Mi slim, nar avno, na igru reči koj a 

stvara po metnju u njenom naslovu , gde Bug arska p redsta vlja i mes to gde ona tr pi kašnj en je, mesto bola, 

al i takođe i n ju ispod Francuske” (6 1 ). 

John Mowitt, “S tranger s in An aly sis: Nationalism and the Tal king Cu re, ” Parall ax 4.3 (1998 ): 45- 63. 

10 Ju li a Kristeva, “Bulgarie, ma souffra nc e,” L’infini 51 (autumn 1 995): 42-52 . Prevedeno na engleski kao 

“Bulgari a, My Sufering,” u Crisi s (163-183). 

18


pe ri o du, ali ga se krat ko do ti če u go vo ru na Uni ver zi te tu u So fi ji, pru ža ju ći sna žne in di ci je 

da je nje na fik ci ja, ba rem de li mič no, auto bi o graf ska: 

Ne mam na me ru da vam se is po ve dam, bu di te spo koj ni. Ni je sa da vre me za to, 

a u tu svr hu sam na pi sa la ro ma ne. Ukrat ko, re ći ću sa mo da se be sma tram kosmo 

po lit skom in te lek tu al kom (sa mo ova reč bi la je do volj na osno va za pro gon 

u Bu gar skoj mog de tinj stva) evrop skog dr ža vljan stva, fran cu ske na ci o nal no sti i 

bu gar skog po re kla. Na stra nu gor či na i ra ne, ču vam div na se ća nja sa svo jih studi 

ja u Bu gar skoj… 11 

Bu gar ska te o re ti čar ka Ele na Ge or gi e va (Ele na Gu e or gu i e va) ela bo ri ra o auto bi o grafskom 

aspek tu Kri ste vi ne fik ci je u ese ju pod na zi vom „Sli ke Bu gar ske u fik ci ji Ju li je Kriste 

ve”, is ti ču ći da u ro ma nu Sta rac i vu ci San ta Bar ba ra, me sto de ša va nja ro ma na, je ste 

fik cij ska pred sta va Bu gar ske. To je me sto gde su lju di po sta li „na lik vu ko vi ma”, du bo ko 

ogre zli u ubi stva i kri mi nal, gde „agre si ja osta je je di na pro tiv te ža de pre si ji”. 12 Ovo je stro ga 

osu da, sa mo tan ko pre ru še na, ko ja pru ža do kaz da ne sre ća i re pre si ja nje nih ra nih go di na 

po bu đu ju za zor nost pre ma rod nom pro sto ru. 

Za Kri ste vu, da kle, Bal kan i Fran cu ska ne pred sta vlja ju dva su bjek ta, dva jed na ka 

ko da, već fran cu ski su bje kat i bu gar sko za zor no: „Za zor no ima sa mo je dan kva li tet ob jekta 

– to što je su prot sta vlje no Ja.” 13 U okvi ru svog pro jek ta „Edi pal na po bu na” ona Bu garsku, 

kao evrop ski ar ha ič ni po kre tač, su prot sta vlja Fran cu skoj, kao evrop skom sim bo lu, a 

kao re zul tat gu bi psi ho lo šku he te ro ge nost po jed no sta vlje ne struk tu re ge o po li tič ke di feren 

ci ja ci je i hi je rar hi je. Dru gim re či ma, po jam „ar ha ič na maj ka” ima pot pu no dru ga či je 

ko no ta ci je u da tim kon tek sti ma evrop ske ge o po li ti ke i te o ri je po e ti ke. U pr vom slu ča ju 

on pri zi va utvr đe ne ge o po li tič ke ste re o ti pe, a u dru gom ra di na ot kri va nju no vih ni jan si 

tek stu al ne in ter pre ta ci je. 

Kri ste va im pli cit no nu di svo ju sop stve nu bi o gra fi ju kao mo del za imi grant sku edipov 

sku eman ci pa ci ju, i te ško je ne pro či ta ti opis bi blij ske Rut, “The Mo del Émi grée” 14 , u 

knji zi Stran ci sa mi se bi, ko ji pred sta vlja njen ide a li zo van al ter ego. Rut, prin ce za Mo a ba, 

uda ta za Je vre ji na, pre sta la je da opla ku je svoj maj čin ski pro stor i za to je na gra đe na time 

što je po sta la ma tri jarh je vrej ske kra ljev ske po ro di ce, ko ja vo di po re klo od Da vi da: 

„Osu đi va na imi gra ci ja pre tvo re na je u neo p ho dan uslov za is pu nja va nje Ru ti ne sud bi ne.” 15 

11 “Language ” (4). 

12 Elena Guéorgu ié va , “Images de la B ulg arie dan s l’Oeu vr e Ro manesque de Julia Kristeva ,” Etudes 

balkaniques, 2.3 (2001): 21 5. 

13 Julia Kristeva, Pow ers of Horror: An Es say on Abjection, translate d b y Leon S. Roudiez, (New York 

City, Ny .: Col umbia University P ress, 1 982), 1. 

14 Bonnie Honig, “Ru th, th e Model Emig re e: Mourning and t he Symbol ic Politic s o f Im m igrati on ,” in 

Pol it ic al Theo ry . An Internatio nal Journal of Political Ph ilosoph y, 25.1 (Feb ruary 1997) : 1 12-136. 

15 Julia K ris teva, Stranger s t o Ourselves, preveo na eng les ki Leon S. Roudiez, (New York City, N y: Columbia 

Un iversi ty Press, 199 1), 70; u da ljem tekstu i zvor naveden u z agr adi kao Str an g er s. 

19


Kri ste vi no tu ma če nje pri če o Rut po ka zu je da ona že li da imi gran ti – Bu ga ri i Bal kan, žele 

nje nu fran cu znost i u ovoj sa mo do de lje noj ulo zi ozna či te lja že lje dru go ga, ona po sta je 

ava tar kul tur ne he ge mo ni je. 

Iako pro stor no uda lje ni jed ni od dru gih, fran cu ski imi gran ti i Bal kan su, u re gi stru 

Kri ste ve, po ve za ni unu tar dis kur ziv nog okvi ra nje nog sop stve nog iz gna nič kog iden ti teta. 

Dok Bal kan sim bo li še lu du, ar ha ič nu maj ku, imi gran ti su be sna de ca, i svi za jed no su 

jed na ko opa sni po sim bo lič nog oca. Ka ko Kri ste va is ti če, Fran cu ska ima du gu isto ri ju 

otvo re no sti pre ma imi gra ci ji i da va nju dr ža vljan stva. Me đu tim, pri li vom imi gra na ta iz 

se ver ne Afri ke, i fran cu ska kul tur na de sni ca i le vi ca po če le su da se pi ta ju da li nji ma 

tre ba do de li ti dr ža vljan stvo s ob zi rom na nji ho vu eg zo tič nu kul tu ru i po ten ci jal no konku 

rent ne lo jal no sti. U ovoj de ba ti, Kri ste va hva li Ko mi tet za na ci o nal nost (Commission 

de la Nationalite), ko jim pred se da va Mars Long (Mar ce au Long), šef Dr žav nog sa ve ta, 

po dr ža va ju ći „po sto je ću fu zi ju na ci je i etata” a od ba cu ju ći „ide ju ‘et no plu ra li stič kog‘ društva.” 

16 Ona je ube đe nja da „ho mo ge ni zu ju ća sna ga fran cu ske ci vi li za ci je, ko ja je ve ko vi ma 

bi la spo sob na da pri mi i uje di ni raz li či te uti ca je i et nič ke gru pe, ko ja je bi la is ku ša va na i 

te sti ra na, ali [današnji arap ski] imi gran ti se ne od ri ču svo jih po seb no sti.” 17 Kri ste va čak 

op tu žu je imi gran te Tre ćeg sve ta, od nji ho vog do la ska u Fran cu sku, za „bal ka ni za ci ju kultur 

nih, po li tič kih i eko nom skih sna ga Evro plja na” (54). Sva ka ko, kri vi imi gran te za „je ziv 

tok” ko jim fran cu sko gra đan sko dru štvo ide još od Fran cu ske re vo lu ci je. Pre po zna je svoj 

sop stve ni de struk tiv ni na gon za gu bi tak pro sto ra na Bal ka nu u arap skoj omla di ni ko ja je 

ne spo sob na da pri hva ti sim bo lič kog oca, po bu ni se pro tiv nje ga in cest nim lu di lom funda 

men ta li sta: 

Ljudi koji drže do fundamentalnog islama su pobunjenici protiv kolonijalizma ili 

protiv bede arapskog sveta, protiv cionističkog imperijalizma, protiv bogate, kolonijalne 

Francuske, protiv banaka ili protiv potrošačkog društva. 18 

Kri ste va pre po zna je an ti pa ti ju pre ma fran cu skim vla sti ma me đu fran cu skom arapskom 

omla di nom, ali lo ci ra iz vor nji ho ve po bu ne u ne sve snom ko lo ni jal nog su bjek ta pre 

ne go u ne prav da ma fran cu skog im pe ri ja li zma. Iz nje ne psi ho a na li tič ke per spek ti ve, stvarni 

iz vor kon flik ta iz me đu imi grant skog rad ni ka i glo bal nog ka pi ta la ni je ne jed na ka raspo 

de la bo gat stva i re sur sa, već uni ver zal na struk tu ra Edi pa. Nje na ar ti ku la ci ja „in tim ne 

de mo kra ti je” i dru štve nog „kon sen zu sa u ne sve sno” od ra ža va ka ko na sle đe ni pa ra doks 

po lo ža ja nje nog su bjek ta ta ko i nje no ne po zna va nje ko lo ni jal ne isto ri je. Dis kur ziv no poko 

ra va nje ra zno li ko sti is ku stva imi gra na ta uni ver zal nom ozna či te lju La ka no vog su bjek ta 

pred sta vlja te melj za njen kon cept „stra no sti”. 

16 Will ian S af r an, “C it iz enship an d Nat io nality”, International Politi cal Science Revie w, 18.3 (1 997): 317. 

17 Strangers, ( 194). 

18 Julia Kr isteva, Revolt, She Said, preveo Brian O’Keefe (Lo s Angele s, CA: Semio te xt(e), 2 002 ), 106; u 

daljem te kstu iz vor naveden u zagr adi kao Revolt. 

20


U knji zi Stran ci sa mi se bi ma Kri ste va se su o ča va sa sop stve nom stra no sti u imi gran tima 

o ko ji ma pi še. Iden ti fi ko va la je če ti ri vr ste dru go sti: dru gi kao imi grant u Fran cu skoj; 

dru gi kao fran cu ski do ma ćin imi gran ti ma; dru gi kao nje na sop stve na ne sve sna pro jek cija 

stran ca; i ko nač no, ne sve sna pro jek ci ja se be kao dru go ga na su gra đa ne. Svi ovi ob li ci 

dru go sti te me lje se na ne sve snom, te sto ga mo ra ju bi ti pri zna ti kao psi ho so mat ski te melj 

de mo kra ti je ko ji do zvo lja va i ra zno li kost i je din stvo. Me đu tim, pri rod na po sle di ca pri hvata 

nja ide je da te ne sve sne fan ta zi je stva ra ju dru go, pred sta vlja pri hva ta nje da sim bo lič ka 

ka stra ci ja i re pre si ja za bra nje ne že lje pred sta vlja ju te melj dru go sti isto ko li ko i sim bo lič ki 

iz raz. U su šti ni, psi ho a na li za, ta da, kao na u ka ne sve snog, po sta je ul ti ma tiv ni ar bi tar po litič 

ke i lič ne ra zno li ko sti, a ipak, du bo ko ode nu ta u ho mo ge ni zu ju ći iden ti tet, bri še ko loni 

jal ne isto ri je i dr ži ključ kul tur ne he ge mo ni je. 

De fi ni šu ći „ne sve sno” u ce li ni, i Bal kan po seb no, oba kao te melj i od bi ja nje su bjek ta, 

„ne pra vil nog aspek ta pra vil nog sop stva,” 19 Kri ste va po li ti zi ra edi pal nu su bjek tiv nost. Odva 

ja nje od maj ke ugro ža va su bje kat ko ji je pred met že lje, a Kri ste vi no ob ra zo va nje svog 

sop stve nog iz gna nič kog iden ti te ta ova plo ću je ovaj pro ces. To jest, ona kri ti ku je Bal kan 

sa mo da bi stvo ri la za bra nje nu že lju pre ma tom me stu. Ta za bra nje na že lja, pred u slov za 

edi pal nu su bjek tiv nost, u stva ri je lu di lo su bjek ta i je di na isti na o su bjek tu. Ta ko da se opasnost 

i isti na o njoj na la zi na za bra nje nom Bal ka nu, nje nom rod nom pro sto ru. Ko sa, li ce, 

mi ris, ode ća imi gra na ta – sve to ugro ža va pro du že nu re pre si ju za bra nje ne ve ze. Zbog to ga 

je ap so lut no neo p hod no da po li ti ka ozna ča va nja na pad ne su bje kat ko ji, pre po zna ju ći njen 

dop pel gan ger u za zor nom, mo ra da se sa mo i den ti fi ku je sa he ge mon skom kul tu rom da bi 

oču vao gra ni ce sim bo lič kog. 

Po dr ška ko ju je Kri ste va da la za bra ni fran cu ske Vla de da mu sli man ske uče ni ce nose 

fe re dže spe ci fi čan je pri mer nje nog od bi ja nja da pri zna ozna ča va nje di ja spo re, ili bi lo 

kog aspek ta for mi ra nja iden ti te ta imi gran ta ko ji ni je u skla du sa fran cu skim si ste mom 

sim bo la ili po či va na in cest noj ve zi sa iz gu blje nim maj čin skim pro sto rom. 20 So ci o loška 

stu di ja o islam skoj tra di ci ji u Evro pi ot kri va da isla mi za ci ja iden ti te ta imi gra na ta 

u stra nom pro sto ru ne pro iz vo di ni jed no stav nog ni ne kom plet nog se be. U od su stvu 

pro stor ne po ve za no sti, isla mi za ci ja pre nu di „lo zu ve ro va nja” sa tra di ci jom iz gu blje nog 

pro sto ra. 21 Na pri mer, mla di Tur čin ko jeg je in ter vju i sao fran cu ski so ci o log iz ja vio je da 

se pri klju čio jed noj dža mi ji ka ko bi mo gao da osta ne u Ne mač koj, jer je nje go va maj ka 

zah te va la da se vra ti u Tur sku za stal no; bio je to kom pro mis ko ji je za do vo ljio nje go vu 

19 Sara Bear dsw orth, Jul ia Kristeva. Psychonalysis and Modernity , (A lbany NY: SUN y P ress, 2 004), 1 89 . 

20 Ne s ugerišem da j e Krist ev a rasi st a. Međ utim, slažem se sa ocen om Dej vi da Mejsij a (Da vid Mac ey ) 

da ona ne mo že „po be ći od zbr ke koja okružuje c e lu fr ancusku d ebatu oko drža vl ja nstva i nacionalnost i. 

Suvi še č es to se zab ora vlja […] d a je u mnog im slučaje vi ma ‘mus li manka sa fered žom’ od rođ enja francuski 

građanin .” David Ma cey, “Rebellion, or, Analysis,” Radical Philosophy, (M arch/Apr il 2006) : 47. 

21 Ni k ola Tietze, “Managing Border s: Muslim Religiosity Among Yo un g Men in Fra nce and Ger ma ny,” in 

Muslim Trad iti ons an d Mo dern Tec hniques of Power, ed . Armando Salvatore, (Munster -Londo n: Lit V erlag, 

2 001 ), 295; u daljem teks tu izv or naved en u z agradi k ao Muslim. 

21


maj ku i do zvo lio mu da osta ne u Ne mač koj i da stu di ra. Ne sa mo da se eman ci po vao iz 

tra di ci o nal ne po ro di ce ozna ča va ju ći se be kao isla mi stu, već je pro na šao svoj iden ti tet kao 

Evro plja nin u is klju ču ju ćem okru že nju. „U stva ri, mu sli man ska re li gi o znost slu ži po jedin 

cu kao sred stvo za iz grad nju se be kao istog i kao dru ga či jeg unu tar jed nog dru štva 

[moj kur ziv]” (300). Sto ga iden ti tet evrop skog mu sli ma na mo že da pru ži sre di nu iz me đu 

ži vo ta u pro sto ru i is klju či va nja iz nje ga. 22 Pre ma mi šlje nju Ši rin Amir-Mo a za mi (Schi rin 

Amir-Mo a za mi): 

Hibridni karakter identiteta, predstavljen među formacijama, zahteva redefinisano 

shvatanje granica i znakova u kontekstu migracije. Takvo shvatanje mora da ide izvan 

ili/ili šeme: islamsko ili läique (sekularno), moderno ili tradicionalno, sopstvo 

ili dru go itd. 23 

Gram ši jev „hi brid ni ka rak ter iden ti te ta” upra vo je ono što Kri ste va ig no ri še u svo joj 

ar ti ku la ci ji sop stve nog iz gna nič kog iden ti te ta i sta nja „eg zi la” uop šte. Pa ipak, za sa me 

imi gran te, hi brid nost je prak tič no re še nje kul tur nog kon flik ta. 24 

Bra ne ći fran cu sku kul tur nu do mi na ci ju, Kri ste va kon stru i še Bal kan kao dis kur ziv nu 

tro pu i za tim za zi re (abject) od svo je sop stve ne kon struk ci je isto kao što za zi re od ne-edipo 

va nih imi grana ta. Mo že se tu ma či ti da ona sta vlja jed na kost u sa mo po sto ja nje de lje nog 

ne sve snog. Dru gim re či ma, ko li ko god se raz li ku je mo u iz gle du i kul tu ri, zar ni smo mi 

svi stran ci sa mi se bi i dru gi ma jer po ti sku je mo že lju? Pa, ipak, osta je ključ no pi ta nje ko 

po la že pra vo i ko ko ri sti moć da po ti sku je i tu ma či ovu že lju, i to je upra vo tač ka u ko joj 

kom plek snost pa da u ba nal nost im pe ri ja li zma. To je ta ko đe samoo ri jen ta li zo va ni dis kurs 

u smi slu da ona lo ci ra i pot či nja va svo je bu gar sko po re klo kao is toč no svom fran cu skom 

su per-egu. Za tim, po na vlja ju ći ope ra ci ju „re pro duk ci je ori jen ta li zma” (ne sting ori en talism) 

u for mi ra nju bal kan skog iden ti te ta, ona ori jen ta li še „stran ce” da bi za dr ža la svoj 

fran cu ski su per-ego kao za pad ni. 

Père-ver sion 

Go di na 1989, go di na pa da Ber lin skog zi da, bi la je zna čaj na eta pa u raz vo ju Kri ste ve i 

Ži že ka. Bi la je to go di na ka da je ona po se ti la Bu gar sku i po če la spo ra dič no da ko men ta riše 

Is toč nu Evro pu. Te iste go di ne, Sla voj Ži žek ob ja vio je svo je pr vo ve li ko de lo na en gle- 

22 „Dr ugim rečim a, m uslima ns ka re li giozno st je sre ds tvo z a rešavanje a mb iv alencij e, t a ko da gra nic e 

iz g ube moć s eparacije. Kontinuit et i diskon ti nuitet, ‘Orijen t’ i ‘ Zap ad’, r az li ka i identitet, dogm a i jeres 

p o st aju kompat ibilni” (305). 

23 Sc hirin Amir-Moa zami, “H ybridity and Ant i- Hybridity: The Islamic Headscar f and its Opponents in 

the Fre nch Publi c Spher e”, i n Muslim (324). 

24 Z a kritič ki status Kriste vi nog egz il a u francu sko m ko nt ekstu, vidi: W inifred Wo odbull, Tr an sfig urations 

of th e Ma ghreb. Fe mi n is m, Decoloniz ati on, and Lit er at ures, (Minneapolis, MN: Univer sity o f Minne sot a 

Pre ss, 1993), 8 8-133. 

22


skom The Su bli me Ob ject of Ide o logy (Su blim ni objekt ide o lo gi je). 25 Neo li be ra li zam je bio 

u us po nu, za jed no sa op štom pret po stav kom o kra ju ide o lo gi je. Ži žek ne sa mo da po bi ja 

smrt ide o lo gi je već ta ko đe tvr di da ob ja va nje ne smr ti pred sta vlja ide o lo gi ju u nje nom 

naj či sti jem ob li ku. Et nič ki kon flik ti u Ju go sla vi ji i na dru gim me sti ma i us pon evrop skog 

na ci o na li zma po ka za li su da su Ži že ko ve tvrd nje bi le tač ne. Pi šu ći u kon tek stu ide o lo ške 

olu je ko ja je be sne la u biv šoj Ju go sla vi ji, ži vim je zi kom ko ji je iz vla čio iz kon ti nen tal ne 

fi lo zo fi je (Kant, He gel), psi ho a na li ze (La kan) i an glo-sak son ske po pu lar ne kul tu re, vr lo 

br zo se utvr dio kao is toč no e vrop ski po li tič ki fi lo zof kao ni je dan do ta da, ne sa mo zbog 

svo jih ide ja već i zbog ču de snog obi ma ra do va. Po red to ga, Ži že kov rad ostva ri vao se zajed 

no sa nje go vom ulo gom naj va žni jeg čla na ono ga što je da nas po zna to kao slo ve nač ka 

gru pa La ka no ve psi ho a na li ze, ko ja je bi la in stru ment u ot kri va nju po sto ja nja na pred ne 

fi lo zof ske sce ne na biv šem mark si stič kom is to ku. 

Ži žek je ro đen i ob ra zo van u so ci ja li stič koj Ju go sla vi ji, ste kao je dok to rat na Univer 

zi te tu u Lju blja ni, a dru gu di ser ta ci ju na pi sao je dok je stu di rao u Pa ri zu sa Ža kom 

Ale nom Mi le rom (Jac qu es-Alain Mil ler). La ka no va gru pa u Slo ve ni ji po če la je da se ujedi 

nju je oko nje ga kao po li tič kog vo đe u kon tek stu ko nač ne dez in te gra ci je ju go slo ven ske 

dr ža ve. On i osta li čla no vi Gru pe ra di li su u okvi ru slo ve nač kog omla din skog al ter na tivnog 

po kre ta kao di si den ti pro tiv slo ve nač ke pro ju go slo ven ske ko mu ni stič ke Vla de. Dve 

pu bli ka ci je su po seb no ne go va le ovaj duh ne sla ga nja: Mladina, ko ju je vo di la ko mu nistič 

ka omla di na, i Nova revija, ko ju su vo di li sta ri ji, vi še na ci o na li stič ki na stro je ni pi sci. 

Po čeo je da ob ja vlju je u Mladini se dam de se tih go di na pro šlog ve ka. Ži žek je, ta ko đe, bio 

in te lek tu al ni pred vod nik dru ge di si dent ske gru pe, NSK – Ne ue Slo ve nische Kunst (No va 

slo ve nač ka umet nost), umet nič kog ko lek ti va ko ji su sa či nja va li rok gru pa „Laj bah”, grupa 

sli ka ra „Ir win” i po zo ri šna gru pa „Se stre Sci pi o na Na zi ke” (Gle da li šče se ster Sci pion 

Na si ce). Pro mo vi šu ći ide ju „kul tu re kao dr ža ve”, Ži žek i NSK raz vi li su di si dent sku strate 

gi ju „na di den ti fi ka ci je”, ko ja se pod sme va dr ža vi ta ko što je na iz gled uzi ma ozbilj ni je 

ne go što to či ni ona sa ma. 26 

Po što se an ga žo vao u na ci o nal noj po li ti ci kroz sa rad nju sa NSK-om i la ka ni sti ma, 

Ži žek je bio po li tič ki ak ti van u go di na ma for mi ra nja no ve slo ve nač ke dr ža ve kan di du ju ći 

se bez u spe šno za me sto u ko lek tiv nom pred sed ni štvu 1991. So ci ja li stič ka i mul ti et nič ka 

ju go slo ven ska dr ža va zva nič no je ne go va la pro gre siv no raz mi šlja nje ve za no za kla sne 

po de le to kom po no vo oži vlje nih re ak ci o nar nih ge o po li tič kih i et nič kih iden ti fi ka ci ja, a 

la ka ni sti su mo gli da eks plo a ti šu ostat ke mark si stič ke re to ri ke ve za ne za kla snu jed nakost, 

isto vre me no ob ja vlju ju ći psi hoa na li tič ko ob ja šnje nje in ter et nič kog na si lja, ko je je 

za o ku pi lo po li tič ku i te o ret sku pa žnju Za pa da. U to vre me, ka da je Ju go sla vi ja bu kval no 

bi la u pla me nu, nji ho va dis kur ziv na stra te gi ja iden ti fi ko va la je Bal kan kao la ka nov ski 

25 Slavoj Ž ižek, Sublime Object of Ideol ogy (L ondon: V erso Pre ss, 1989); u da ljem teks tu izvo r naved en u 

za gradi ka o Sublime . 

26 Alexei Monroe, Interrogation Machine, Leibach and NSK, (Cam bridg e, MA: The MIT Presss, 2 00 5), 110. 

23


stvaran, što je pred sta vlja lo te o ret sko po ja ča nje na ci o na li stič koj re to ri ci dru go sti Bal ka na 

u no voj slo ve nač koj dr ža vi. 27 

U tom kon tek stu, pod sti caj ostva ri va nju slo ve nač ke dr ža ve, i uspeh Ži že ka i nje go ve 

gru pe, psi ho a na li tič ki po sre do va ne po li tič ke pra xis, ima li su do sta ve ze sa tim što se Slove 

ni ja isto rij ski iden ti fi ko va la sa Cen tral nom Evro pom pre ne go sa Bal ka nom. („Na zad 

u Evro pu, gde od u vek pri pa da mo” i „Ovo je iz bor iz me đu Evro pe i Bal ka na” iz ja vio je Janez 

Dr nov šek, ko ji je bio pre mi jer Slo ve ni je de set go di na, za tim i pred sed nik 2002–2006) 

Isto rij ski gle da no, kon cept „Cen tral ne Evro pe” fluk tu i rao je u od no su na ne pred vi đe ne 

si tu a ci je evrop ske ge o po li ti ke, i još uvek fluk tu i ra od na ci je do na ci je. Pred kraj Hlad nog 

ra ta, 1970-ih i 1980-ih, na gla ša va ju ći kul tu ru i su bjek tiv nost, po li tič ko ne sla ga nje, et nici 

tet i in di vi du al nu že lju, do bio je ak tu el nost kao al ter na ti vu is toč no/za pad no ide o lo ški 

i ge o po li tič ki bi nar nom. Frojd i psi ho a na li za, kao cen tral no e vrop ski ava ta ri mo der no sti, 

ima li su zna ča jan uti caj na stva ra nje is toč no e vrop skog kul tur nog iden ti te ta u pe ri o du 

po sle Hlad nog ra ta, u ko me je psi ho a na li za po sta la i pa ra dig ma su bjek ti vi te tu Cen tral ne 

Evro pe i dis kurs ne sla ga nja sa po li tič kom re pre si jom. Slo ve ni ja, uda lje na ne ko li ko sa ti 

vo zom od Be ča i naj li be ral ni ja od svih šest ju go slo ven skih re pu bli ka, bi la je plod no tlo za 

uko re nja va nje i cve ta nje ta kvih no vih iz ra za ne sla ga nja. 

Ali „fran cu ski Frojd” 28 i „fran cu ski Edip” 29 bi li su ti ko ji su Ži že ku i nje go vim la kanov 

skim pri ja te lji ma do de li li mi si ju do vo đe nja su bjek tiv no sti Slo ve ni ma. Po Ži že ko vom 

po vrat ku u Slo ve ni ju, na kon stu di ja u Pa ri zu, sa Ža kom Ale nom Mi le rom, La ka no vim 

ze tom i in te lek tu al nim na sled ni kom, nje go va gru pa je pre u ze la avan gard ni ma ga zin Proble 

mi i ko ri sti la ga kao sred stvo ka na li sa nja po u ka La ka no vih psi ho a na li za slo ve nač kom 

jav nom dis kur su. Mla den Do lar, ko ji je ta ko đe stu di rao sa Mi le rom u Pa ri zu, se ća se svog 

i Ži že ko vog po vrat ka u Slo ve ni ju 1980-ih kao ne ke mi si je da se tu osnu je La ka no va krajina, 

ohra bri va na od stra ne Mi le ra: 

Go di na ma smo ob ja vlji va li La ka na u Problemima i Analecti, i bio je [Mi ler] zahva 

lan na to me. On raz mi šlja ve o ma stra te ški i ni je imao ni kog dru gog ko ga su 

ob ja vlji va li u Is toč noj Evro pi. Za nje ga, mi smo bi li po sled nje upo ri šte za pad ne 

kul tu re na is toč nom fron tu. 30 

Mi le rov na log Ži že ku i Do la ru da ši re La ka nov go spel od ra ža va ne sa mo že lju da 

se psi ho a na li za usta no vi kao dis kur ziv na he ge mo ni ja na „is toč nom fron tu” (tj. Bal kanu 

pred vo đe nom Slo ve ni jom), već po ka zu je i Mi le ro vu na tu ra li za ci ju kog ni tiv ne mape 

Evro pe, ko ja još od do ba pro sve ti telj stva de li evrop ski pro stor na ra ci o nal ni Za pad i 

27 Tonči Kuzmić, Hate-Speech i n Slovenia. Slov enian R ac is m, Sexism a nd Chauv ini sm , (Lju bl jana, 

Slovenija: Open So ciety Insti t ute-Sloven ia , 1999). 

28 Sherry Turkl e, P sychoanalytic Politics. Freu d’s Fr ench Revolution, (Ne w York City, Ny : Basic Books, 1978), 49. 

29 Re volt (74). 

30 R ob ert S. Bo ynton “E njoy y ou r Žižek”, an interview in Lingua Franca, October 1998: 

http://www.robertboynton.com/articleDisplay.php?article_id=43 . 

24


ne ra ci o nal ni Is tok, po de la ko ja je ob li ko va la za pad ni dis kurs ra ci o na li zma (uklju ču ju ći 

psi ho a na li zu) sli čan ko lo ni jal nom is klju či va nju. 31 

U pi smu psi ho a na li ti ča ru Edo ar du Vaj su (Edo ar do We iss) iz Tr sta (28. 5. 1922), Frojd 

da je do zna nja da lju di ko ji se na la ze di rekt no na ju žnoj stra ni od nje go ve rod ne Austrije 

– Slo ven ci – ne za do vo lja va ju edi pov ski ci vi li za cij ski stan dard. Ovo je Froj dov od go vor 

na Vaj so vu žal bu da slo ve nač ki pa ci jent ne re a gu je na te ra pi ju: „Ka da se na ša ana li tič ka 

umet nost su sret ne sa ta kvim lju di ma, na ša pro nic lji vost ne mo že sa ma pro dre ti do di namič 

kog od no sa ko ji je kon tro li še.” 32 Ge ne ral no gle da no, u svo joj kli nič koj isto ri ji „Čo ve ka 

pa co va” Frojd je tvr dio da su Ju žni Slo ve ni anal ni; ne sa mo da ima ju sklo nost ka so do mi ji 

već i sa nja ju o gov ne tu kao zna ku zla ta i sre će. 33 

La ka no va gru pa je usvo ji la Froj do vu kog ni tiv nu ma pu Evro pe kao osno vu za svoj 

sop stve ni ob lik psi ho kul tur nog dis kur sa. Ovo je po seb no vi dlji vo ka da Ži žek, ar ti ku li šu ći 

pro je kat o na ci o nal nom po nov nom ro đe nju kroz psi ho a na li zu, pre u zi ma slu čaj pa log Sloven 

ca Edi pa ta mo gde ga Froj do va di sku si ja sa Vaj som, ve za na za „ne mo ral nog Slo ven ca”, 

na pu šta. Ume sto da pre i spi tu je Froj do vu im pli cit nu ge o po li tič ku pri stra snost, nad-iden tifi 

ku ju ći Ži žek se vra ća ori gi nal noj iz ja vi „ne mo guć no sti ana li ze” u ci lju di jag no sti ko va nja 

ko lek tiv nog sta nja slo ve nač kog Edi pa: 

Pomenuti „nemoralni” Slovenac ne otelotvoruje samo da su paradoksalni način 

uživanja i zakon povezani već krije još jedno iznenađenje, koje vodi do ključa, do 

slovenačke nacionalne fantazije, do teme „materinskog super-ega”, do teme majke 

„ne-oca” kao nosioca zakona/zabrana. 34 

Pre ma Ži že ko vom tu ma če nju La ka na, Slo ven ci su u svo joj „na ci o nal noj fan ta zi ji” preko 

mer no ve za ni za Maj ku. Od su stvo Oca, no si o ca unu tra šnjeg za ko na/za bra ne, ugro ža va 

„na ci o nal nu fan ta zi ju” ko ja se for mi ra oko ma te rin ske za bra ne spolj nih za do volj sta va i 

stva ra „pre pre ku” za su bjek tiv nost iz ra že nu u sek su al noj im po ten ci ji i ne mo ral no sti Sloven 

ca. Sa mo sim bo lič ki i in ter na li zo va ni Za kon Oca, kroz unu tra šnju za bra nu, ugro ža va 

uži va nje kao ob lik tran sgre si je. I Ži žek za klju ču je: „Mi Slo ven ci – ko ji se pre ma Froj du ‘ne 

mo že mo ana li zi ra ti’ – mo ra li smo da če ka mo La ka na da pro na đe spo nu sa psi ho a na li zom; 

tek sa La ka nom je psi ho a na li za do sti gla ni vo so fi sti ci ra no sti ko ji ju je uči nio spo sob nom 

za re ša va nje ta kvih po gre šnih po ja va kao što su Slo ven ci” (9). Dru gim re či ma, Ži žek pri- 

31 Za perce ptivni osvr t na di sk urzivn e podele Evrope za vreme Hladno g rata, vidi prvi odelj ak u knjizi 

Tim ot ija Br en ana (Timothy Brennan) “The Barbaric Left” , W ars of Pos itions The Cultural Politics of L eft 

and Rig ht, (N ew York , NY: Columbia University Press, 2006), 41-64. 

32 Citi ra no u knji zi Slavo ja Žižek a For They Know Not What They Do : Enjo yment as a Polit ica l Factor 

(London: Verso Pre ss, 1996], 8; u dalj em tekst u izvor naveden u z ag ra di kao For They Know. 

33 Sigmun d Freud, The Standar d Editio n, Vol. X II, preved eno sa nemačkog pod opšt im uredništvom 

D žejmsa S tračija ( James St rachey ), u saradnji sa Anom Frojd (Anna Freud) , uz po moć Aliksa Stračija i 

Alana Tajso na (Alix Strac hey an d Alan Tys on) (London: Hogarth Press, 1968): 187-203 ; u da ljem tekstu 

izvor na ve den u za gra di ka o SE . 

34 For Th ey Know (55 n) . 

25


hva ta i per pe tu i ra Froj do vu pri vi le go va nu per spek ti vu i La ka nov je zik kao me sto na ci o- 

nal ne sa mo tran sfor ma ci je. A ka da se su bjek tiv nost vra ti la u Slo ve ni ju, šta se do go di lo sa 

iden ti te tom ko ji se „ne mo že ana li zi ra ti” a ko ji joj je do de ljen od stra ne Froj da i Ži že ka? 

Mo žda se mo že pre ne ti na „dru go” Bal ka na pu tem La ka no vog kon cep ta stvar nog, presim 

bo lič kog sve ta. 35 Ne sa mo da je dis kur ziv na stra te gi ja pri ka za la naj sta ri ji me đu re prezen 

ta tiv nim kli še i ma bal kan skog na si lja, već je ta ko đe bi la sa mo o ri jen ta li zo va na u svom 

pri dr ža va nju še mi „re pro duk ci je ori jen ta li za ma” pri li kom for mi ra nja iden ti te ta Bal ka na. 

Ži žek se utvr dio kao ana li ti čar po li tič ke si tu a ci je na Bal ka nu u vre me ka da se svet 

bo rio da shva ti iz ne nad nu eks plo zi ju na ci o na li zma me đu ju go slo ven skim et nič kim grupa 

ma. Knji ga Me ta sta ze uži va nja: šest ese ja o že na ma i uzroč no sti (The Me ta sta ses of Enjoyment: 

Six Es says on Wo men and Ca u sa lity) po ja vi la se 1994, ka da je rat u Bo sni bio na 

svom vr hun cu. U ovoj knji zi Ži žek ana li zi ra Bal kan, a na ro či to sek su al no na si lje ra ta u 

Bo sni, ko ri ste ći La ka no vu te o ri ju i je zik ka ko bi po ve zao na si lje sa La ka no vim „Ime nom 

oca” (père-jo u is san ce ili, père-version, po zna ta La ka no va igra re či). To jest, ubr zo na kon što 

je Ži žek po zvao Slo ven ce da na pu ste in ce stu o znu ve zu sa ar ha ič nom maj kom i da za snu ju 

svo je uži va nje U-ime-Oca, okre nuo se Bo sni i di jag no sti ko vao op šte sta nje na za du ju ćeg 

Edi pa i oži vlja va nje pri mal nog oca kao po li tič kog uži va nja bal kan skog na ci o na li zma. Na 

pri mer, Sr bi su po či ni li uža sna si lo va nja nad bo san skim mu sli man ka ma i če sto sa di stič 

ki pri mo ra va li oca da gle da si lo va nje svo je ćer ke. Ov de Ži že ko va in ter pre ta ci ja jed nog 

ta kvog hi po te tič kog pri me ra pre ko ana li ze „ti hog po gle da” u fil mu, u kom on sme šta ritu 

a li zo va no sek su al no na si lje u La ka no vo pre-sim bo lič ko, i za o bi la zi pi ta nje et ni ci te ta foku 

si ra ju ći se na „Ime oca” u su ro vo sti si lo va nja: 

Pošto je njegova želja rascepljena, podeljena između fascinacije prema uživanju i 

gađenja nad njim, ili, drugim rečima, s obzirom na implicitno znanje da žrtva uživa 

u svojoj patnji, mogućnost posmatrača da reaguje, da spasi žrtvu, ženu od mučitelja 

ili od same sebe, svedoči činjenici da ga je „sopstvena fantazija nasamarila” (kako 

se Lakan izrazio apropo Sada): udarac je namenjen nepodnošljivom preteranom – 

uživanju. 36 

Sledeći Lakana, Žižek ovde predstavlja oba gledišta „očevog uživanja”: simboličko i presimboličko. 

Prvo postavlja pravila i parametre normativnog poretka, i njegova radost je odvojena 

od Stvarnog. Otac u svom pre-sim bo lič kom aspek tu (pri mal ni otac iz knji ge Totem i 

Tabu) je ste, s dru ge stra ne, vla snik svih že na i obje kat mr žnje svo jih si no va i iz vor sek su al- 

35 Ml ad en Dol ar , j oš jed an i staknut i slovenački lakanista , ra zg ovara o Frojdovoj po se ti slo ve na čki m 

pećina ma u Di va či, 18 98, gde se neoče ki vano susreo sa ozlog lašenim a ntise mi tskim gradonače ln ik om 

Beča, dr Ka rlo m Lugerom (Karl L üge r). Do lar op isuje pe ći nu kao „ova j me ta forič ki amb is nesv es nog”, gde 

se „gosp o dar koj eg nema u s imboličkom, neo če kiva no po ja vlj uje u realnom .” Balkan je re alan, n esvesno 

Evr ope, u kom s e poja v lj uj u po ti snute žel je i n asilje. I, nasta vl ja Do lar, „ko nač no, to je m esto nean al izirajućeg.” 

Mlade n D olar, „Fr oj d u Jugosl avi ji,” neo bjavl je ni rukopis. 

36 Metastases (7 5) . 

26


nog nasilja. On je, takođe, izuzet od kastracije. Bosanski otac, prema Žižekovoj pretpostavci, 

ovaploćuje pre-simboličko, primitivno, balkansko Stvarno, ne kog ko će i da lje uži va ti (na 

silu) u incestuoznoj vezi. Kao takav, on je neodvojiv od istorije utvrđene patologije samog 

mesta, zajedno sa ostalim ljudima koji tamo žive. Ovaj Lakanov par Père-Jouissance diskurzivno 

zamenjuje „Slovenca kojeg je nemoguće analizirati” sa bosanskim ocem kao primitivnim 

Drugim, kojeg sam Žižek suviše lako analizira kao simboličkog oca i falusni autoritet. 

Père-ver sion („Ime oca”) 

Oktobra 2003. otvorena je izložba avangardne balkanske umetnosti „U potrazi za Balkanijom” 

u muzeju Neue Galerie am Landesmuseum u Gra cu. Cilj ove iz lo žbe bio je oži vljavanje 

Balkana kao „mesta intelektualnog nastojanja i kulturne želje.” 37 Žižekova fotografija 

reprodukovana je u „Priručniku” i izložila je u Gracu grupa „Irwin”, umetnički kolektiv 

NSK-a. Ista fotografija ukrašava i zadnje korice Žižekove knjige The Pup pet and the Dwarf: 

The Perverse Core of Christianity (2003), dok se na prednjim koricama nalazi slika Đovanija 

Antonija Boltrafija (Giovanni Antonio Boltraffio) Devica i dete. Obe sli ke od no se se na 

Frojdovu posetu Trebinju (Bosna i Hercegovina) septembra 1898. i na njegov prvi rad na 

temu nesvesnog „O psihičkom mehanizmu zaboravnosti”, objavljen iste godine u časopisu 

Monatschrift für Psychiatrie und Neurologie. U ovom član ku Frojd se ba vi svo jim pro ble mom 

zaboravljanja imena italijanskog slikara Luke Sinjorelija. Prezimena Botičeli i Boltrafio su 

mu stalno padala na pamet umesto prezimena Sinjoreli. Frojd je izneo teoriju da je njegovo 

zaboravljanje ovog prezimena rezultat nesvesnog mehanizma seksualne represije. 

Kon ste la ci ja ozna či te lja na fo to gra fi ji su ge ri še sle de će: psi ho a na li tič ki ka uč Sig mun da 

Froj da bio je pre kri ven te pi hom ko ji mu je iz So lu na po slao nje gov da le ki ro đak 38 (i bu du ći 

zet) Mo ric Frojd (Mo ritz Freud). 39 Šu ška lo se da je Mo ric, po red to ga što je pro da vao te pihe, 

bio ume šan u tr go vi nu be lim ro bljem. Isto ri čar Pi ter J. Svejls (Pe ter J. Swa les) ne sa mo 

da je sum njao na to već je vi deo i mo guć nost da je te pih u so bi za te ra pi ju imao ta na nu 

ve zu sa ču ve nim tur skim vi škom sek su al no sti. Kao što je i Frojd pi sao u svom član ku: „Rekao 

mi je [ko le ga] ka kvu ne ve ro vat nu va žnost ovi Bo san ci pri da ju sek su al nim uži va nji ma. 

Je dan od nje go vih pa ci je na ta mu je jed nom re kao: ‘Go spo di ne, mo ra te zna ti da ako se to 

za vr ši, ži vot vi še ne ma vred no sti.’ ” 40 Slo ve nac ko jeg „ni je mo gu će ana li zi ra ti” na la zi se u 

po zi ci ji da ga ana li zi ra ne Frojd već sim bo lič ki Dru gi ko ji je ima nen tan u mi se en scène. 

On se od ma ra na „bo san skim” te pi si ma, sklup čan kao in ute ro na dan La ka no vog ro đe nja, 

dok Kur be o va sli ka L’Ori gi ne du Mon de vi si iz nad nje ga. Sli ku je ori gi nal no na ru čio Ha lil 

Bej (Ha lil Bey), tur ski di plo ma ta i ko lek ci o nar ero ti ke. Ka da su di plo ma tu po zva li na zad 

37 U potrazi za Balkanijom : Priručnik , (Neue Galerie Gra z am Landesmuseum Joanneum, 2003), 2. 

38 E rnst J ones, The Life and Works of Sigmund Freud, Vol I, (New York Ci ty, Ny : B asic Books, INC., 1954), 2. 

39 Peter J. Swa les, “Freud, Death and Sexual Pleasures: On the Psyc hical Mechan is m of Dr. Si gmund 

Freud, Arc de Cercle 1 (2003): 62; u dalj em tekstu izvor n av eden u z agradi kao Psychical. 

40 S E, Vol.III ( 292) . 

27


u Is tan bul iz Pa ri za, sli ka je za vr ši la u vla sni štvu La ka no ve dru ge že ne Sil vi je Ba ta li-La kan 

(Sylvie Ba ta il le-La can), biv še že ne Džor ža Ba ta li ja (Ge or ges Ba ta il le). 

To kom krat ke po se te Tre bi nju, Frojd je ho dao te pi si ma biv šeg ha re ma ko ji je po stao 

tu ri stič ka atrak ci ja. Po se ta ha re mu, ob ja šnja va Svejls, mo gla je da po bu di eg zo tič nu auru 

te pi ha sa nje go vog ka u ča u uli ci Ber gas se 19 i da pri zo ve fan ta zi ju o nje mu kao sek su alnom 

de spo tu u sa ra ju u ko jem su ži ve le pa ci jent ki nje le že ći na po zna tom ka u ču, sprem ne 

za ana li zu kao vr stu „epi ste mo lo škog ko i tu sa.” 41 „I tu”, za klju ču je Svejls svo ju stu di ju o 

Froj do voj po se ti Her ce go vi ni, „alu di ram, na rav no, na to ka ko bi Frojd to kom vre me na 

se bi stvo rio de facto ha rem – Mar ta, Mi na, Ema, Fa ni, Ma ri, He len, Lu, Ana, Prin ce za itd. 

– sa kra ljev skim ka u čom kao ve o ma or ga ni za ci o nim prin ci pom” 42 (62). 

Balkanizam i in te lek tu al ni rad 

Ži žek ko ri sti psi ho a na li tič ki je zik že lje da stvo ri sve o bu hvat nu po li tič ku fi lo zo fi ju, 

a Kri ste va da po dr ži „edi pov sku po nu du” kao uje di nju ju ću kul tu ru Evro pe. Oba ova inte 

lek tu al na pro jek ta su an ti te tič na ono me što Said na zi va „pro stor na sve snost do ka za na 

u Gram ši je vom ju žnom pi ta nju”. 43 To jest, raz ma tra nja na te mu re gi o na li zma i kul tur ne 

hi brid no sti, kao i isto rij skih kon tin gen ci ja u vre me nu i pro sto ru, ne po sto je u nji ho vim 

ana li za ma osim u su štin skim kon tek sti ma kao što je Ži že kov ela bo rat o La ka no vom „Imenu 

oca” kao en dem skom bo san skom na si lju ili osvrt Kri ste ve na ko su, li ce, mi ris, ode ću 

imi gra na ta. Ne do sta tak Gram ši je ve „pro stor ne sve sno sti” u ra du Kri ste ve i Ži že ka pre nosi 

se na nji hov od nos sa svo jim bal kan skim po re klom. Kao što smo vi de li u slu ča ju ka da 

Kri ste va te o re ti še o Bu gar skoj i Ži žek o Slo ve ni ji i biv šoj Ju go sla vi ji, oni raz ma tra ju svoj 

ma te rin ski pro stor sa mo u bo ga to in te lek tu a li zo va nim (i obez li če nim) ter mi ni ma ko ri steći 

La ka no vu te o ri ju kao me di jum. Ovo pa žlji vo dis tan ci ra nje od svog po re kla stva ra ne ku 

vr stu tek stu al nog „psa ko ji ni je la jao po mra ku” da upo zo ri na ne pri zna tu cen tral nost 

bal kan skog po re kla Kri ste ve i Ži že ka u od no su na nji ho vo pi sa nje o re gi o nu, i ta ko đe da 

iden ti fi ku je ele men te tog ra da kao „bal kan ske”. 

Bu gar sko-ame rič ka isto ri čar ka Ma ri ja To do ro va tvr di da se ono što zna mo o Bal ka nu 

ne mo že raz dvo ji ti od kako to zna mo, kao što se na su šti nu pi ta nja Šta je Bal kan? ne mo že 

od go vo ri ti a da se ne pre gle da ju uslo vi zna nja o re gi o nu. Bal kan kao sta bil na re pre zenta 

tiv na še ma ko ja po ti če iz pu to pi sa, knji žev no sti i za pad nog no vi nar stva mo že se sa da 

vi de ti kao dis kur ziv ni pro blem pre ne go „isti na”. Ka da je To do ro va ovaj pro ces re pre zen taci 

je na zva la „bal ka ni zam”, ime no va la je dva kon tra dik tor na ele men ta: Bal kan kao obje kat 

41 Psychical (62). 

42 Za v iđ enje F ro jda kao „primalnog oca” vid i Ralph Blumenthal “Ho tel Lo g H in ts at Illicit Desire Th at 

Dr. Freud Did n’t Repress”, in New York Times INTERNATIONAL / EUROPE | December 24, 2006. sister. 

http://www.nytimes.com/2006/12/24/world/europe/24freud.html?emc=eta1 

43 Edward Said, “Secular Interpretation, the Geographical Element, and the Methodological Imperialism,” 

After Colonialism and Postcolionial Displacements, ed. Gyan Prakas, (Princeton, NJ: Princeton University 

Press 1990), 28. 

28


ob ja šnjen ra ci o nal nim zna njem i pro stor ko ji je ra ci o nal no zna nje na pu sti lo. 44 To do ro va 

pri zna je ori jen ta li stič ki ka rak ter bal kan skog dis kur sa, ali ka ko pi še Mi li ca Ba kić Haj den, 

„To do ro va ka že da je balkanizam ne za vi sno raz vio svoj sop stve ni re to rič ki ar se nal pomo 

ću spe ci fič nog ge o po li tič kog re gi o nal nog i kul tur nog po lo ža ja... ” 45 Ba kić Haj den nasta 

vlja da ob ja šnja va „re pro duk ci ju ori jen ta li zma” kao zna čaj nog ele men ta u for mi ra nju 

bal kan skog iden ti te ta. Pre ma ovoj še mi, na Bal ka nu „ozna ka ‘dru gog’ bi la je pri svo je na i 

ma ni pu li sa na od stra ne onih ko ji su sa mi bi li ozna če ni kao ta kvi u ori jen ta li stič kom diskur 

su” (922). Na ro či to Slo ven ci vi de se be kao ci vi li zo va ni je od Sr ba, ko ji se na la ze da lje 

na is to ku; Sr bi, s dru ge stra ne, vi de se be kao ci vi li zo va ni je od Al ba na ca. Po red to ga, ta kve 

re pre zen ta tiv ne še me za sno va ne na pro stor nim hi je rar hi ja ma in ter na ci o na li zo va ne su kao 

su štin ski iden ti te ti, jer do zvo lja va ju i oprav da va ju is klju če nje dru gog. 

Osvrt Rast ka Moč ni ka na sta tus i funk ci ju bal ka ni zma unu tar kon tek sta glo ba li za ci je 

da je okvir za ilu stro va nje na či na na ko ji se Kri ste vi na eg ze ge za „ar ha ič ne maj ke” i Ži žeko 

vo „Ime oca” ukla pa ju u še mu bal kan skog dis kur sa. Pre ma Moč ni ko vom mi šlje nju, dve 

glav ne a priori struk tu re do mi na ci je i sub or di na ci je ru ko vo de bal ka ni zmom kao po li ti kom 

i iden ti te tom: pr vi je horizontalni an ta go ni zam me đu bal kan skim etničkim ka te go ri ja ma, 

u ko ji ma je sva ko od njih po ten ci jal ni agre sor; dru gi je ver ti kal ni si stem sa rad nje iz me đu 

sva ke od ovih stra na i Evrop ske uni je. U okvi ru ovog si ste ma an ta go ni zma i saradnje, stere 

o ti pi bal kan skog ka rak te ra po ja vlju ju se kao zna nje i kao iden ti te ti. Bal kan ski iden ti tet 

po sta je kom ple tan sa mo ka da je ge o po li tič ka ma pa pot pu no ucr ta na i od ra ža va se kao 

dvo smi sle no i ne kom plet no sop stvo, i kao ta kav pred sta vlja do da tak glo bal noj ide o lo gi ji u 

svo joj ve o ma ar ha ič noj bli zi ni. „Edi pal na po bu na” Kri ste ve na tu ra li še oba aspek ta ove šeme 

ko ju pred la že Moč nik: ho ri zon tal ni an ta go ni zam u od no su na Bal kan kao pri mi tiv no 

dru go, kao ma te rin ski pro stor, i kao opa san su sed, i ver ti kal na sa rad nja sa usta no vlje nom 

ge o po li tič kom hi je rar hi jom (Fran cu ska, kao sim bo lič ki go spo dar). U Ži že ko vom slu ča ju, 

po što su svi ele men ti nje go ve hi je rar hij ske še me ge o graf ski unu tar Bal ka na, kon cept „repro 

duk ci je ori jen ta li zma” ko ri stan je do da tak za po sta vlja nje nje go vog dis kur sa u Močni 

ko voj pred lo že noj struk tu ri bal ka ni zma. Me đu tim, u slu ča ju i Ži že ka i Kri ste ve, tran s- 

cen dent na ver ti kal na lo jal nost usme re na je pre ma uni ver zal nom su bjek tu i psi ho a na li zi. 

Gra ni ca iz me đu utvr đe ne ge o po li ti ke evrop skog Grossraum-a i Froj do ve me tap si holo 

gi je na Bal ka nu ble di. Kao što sam već re kao, ge o po li tič ka ma pa po de lje ne i hi je ra hij ski 

ste pe no va ne Evro pe pret ho di la je – i uti ca la – na raz voj Froj do ve te o ri je su bjek ti vi te ta. A 

la tent na ge o po li ti ka psi ho a na li tič kog je zi ka kao ar bi tra i simp to ma mo der no sti uči ni la 

je da, zbog svo je ja ke ten den ci je ka in ter na li za ci ji do mi nant nih dis kur sa, Bal kan po sta ne 

ose tljiv na ro či to na pod ra zu me va ni uni ver za li zam. Me đu tim, edi pal na struk tu ra na metnu 

ta kao uni ver zal na sva kom na ci o nal nom su bjek tu ne slu ži, ka ko bi to Kri ste va re kla, 

ana li tič koj funk ci ji in di vi du al ne eman ci pa ci je. Ona, u stva ri, po sta je ge o po li tič ki per for- 

44 Imagining. 

45 „Reprodukcija” (920). 

29


ma tiv u na ci ja ma ko je te že da uđu u pri vi le go va nu ge o gra fi ju Za pa da. Mi ler je po slao 

Ži že ka i Do la ra da stvo re upo ri šte za La ka nov dis kurs – ali, što je još va žni je, da oslo bo de 

Slo ve ni ju mr lje „bal ka no sti” i „ne mo guć no sti ana li ze”, i da stvo re kli mu psi ho a na li tič ke 

ra ci o nal no sti ko ja će ote lo tvo ri ti „naj ra di kal ni ju sa vre me nu ver zi ju pro sve ti telj stva”. 

46 

Milerova odgovornost prema Žižeku i Dolaru podrazumeva da je geopolitički aspekt 

njihove misije esencijalni deo njihovog intelektualnog projekta. Kada se Žižek identifikuje 

sa Frojdovim stereotipom Slovenca „kojeg je nemoguće analizirati”, on je i in i out evropskog 

diskursa racionalnosti. 47 On je out zato što, kao objekat imperijalnog pogleda, otelotvoruje 

nemoralnu i iracionalnu supstancu Evrope; on je in kada usvaja imperijalni diskurs, simboličnog 

Drugog kojeg je pronašao analizirajući bosanskog oca preko „Imena oca”. Upravo 

u ovom trenutku analiziranja Žižek otkriva i simboličkog Oca i univerzalnu subjektivnost. 

Odnos prema bosanskom ocu kao balkanskom drugom otkriva metadrugost kao čisti cogito, 

simbolički Drugi koji je već obeležio Žižeka kao „Slovenca kojeg je nemoguće analizirati”. 

Ot kri va nje se be kao sim bo lič kog Dru gog u tre nut ku ana li zi ra nja bo san skog oca 

omo gu ći lo je Ži že ku da se od vo ji od bal kan ske sup stan ce; to mu je ta ko đe ku pi lo uni verza 

li stič ki po gled na glo bal nu rad nu sna gu, imi gra ci ju i mul ti kul tu ra li zam, kao i glo bal ni 

sta tus pre ne go bal kan ski, in te lek tu al ni. Go vo re ći sa da sa me sta pra znog ozna či te lja ko ji 

ne gi ra in ce stu o znu sup stan cu ma ter njeg pro sto ra i vo di do po zi tiv ne uni ver zal no sti, Žižek 

se na da da će za glo bal ni imi grant ski rad ura di ti isto što je sim bo lič ki Dru gi ura dio 

za nje ga – od vo jio ga od nje go ve jed no rod ne ve ze sa kul tu rom i te ri to ri ja ma. „Ka stra cija”, 

pre ma lo gi ci ozna či te lja, uvo di raz li ku iz me đu ele men ta i nje go vog (pra znog) me sta 

sim bo lič kog Dru gog. Pre ci zni je, on stva ra pri mat še mat skog me sta nad ele men tom i vo di 

ra ču na da sva ki po zi tiv ni ele ment za u zme me sto ko je mu ni je „jed no rod no” – da popu 

nja va pra zni nu ko ja ni je nje go va. 48 I, pre ma Ži že ko vom mi šlje nju, „lo gi ka ozna či te lja” 

pred sta vlje na je u „istin skom kon zer va ti zmu evro cen trič ne le vi ce”, ko ja je sme sti la svo je 

po ve re nje u na si lje ne ga tiv nog još od ja ko bin skog te ro ra. 49 

U ime sim bo lič kog Dru gog i pro tiv po je di nog dru gog, is pod imi gra na ta i mul ti kul tural 

ne to le ran ci je Kri ste ve, Ži žek ot kri va „po li ti ku rad nič ke kla se” i „pro duk tiv ni an ta goni 

zam”. On se bu ni pro tiv re gre si je u ose ća nja na ci o nal nog uku sa, te ra pi je i dru go sti, jer 

su oni svi ano di ni ko ji iz me šta ju pro duk tiv ni an ta go ni zam kla sne bor be ko ja či ni osno vu 

46 Sublime (7). 

47 Žižekova ambivalentna diskurzivna pozicija dokazana je kada on objavi svoj antagonizam prema 

„politici identiteta” a ipak razvija balkanske stereotipe u svom sopstvenom diskursu („bosanski otac” 

i „Slovenac kojeg je nemoguće analizirati”). On, takođe, tvrdi da je svestan mehanizama formiranja 

balkanskog identiteta kao što je „reprodukcija orijentalizma”, ali nema dokaza da ih uzima u obzir i da 

su oni uticali na položaj njegovog subjekta. „Fantazija koja je organizovala percepciju bivše Jugoslavije je 

Balkan kao Drugi Zapad: mesto divljačkih etničkih konflikata davno prevaziđenih od strane civilizovane 

Evrope…”. “Ethnic Dance Macabre” in The Guardian (UK) Aug 28, 1992. 

48 For They Know (231). 

49 Tiklish (374). 

30


mark si zma. „Na ci o nal ni ukus, te ra pi ja i dru gost” su ta ko đe, na rav no, zna čaj ne te me u 

ra du Kri ste ve, i u jed nom od ne ko li ko pri me ra, gde Ži žek nju spo mi nje, on upo zo ra va 

da „po sto ji opa snost da se pi ta nja eko nom ske eks plo a ta ci je pre tvo re u pro ble me kul tur ne 

to le ran ci je. I ta da tre ba da na pra vi te sa mo je dan ko rak na pred, onaj ko ji je na pra vi la Ju li ja 

Kri ste va u svom ese ju ‘Etran gers à no us me mes,’ i re ci mo da ne mo že mo da to le ri še mo 

dru ge, jer ne mo že mo da to le ri še mo dru gost u na ma sa mi ma. Ov de ima mo či sti pse u dop 

si ho a na li tič ki kul tur ni re duk ci o ni zam.” 50 

Po zi ci ja Kri ste ve je mno go kom plek sni ja ne go što se to vi di iz Ži že ko ve op ser va ci je. 

Ona je imi grant iz me šten iz svo je tra di ci o nal ne kul tu re, tre ni ra ni psi ho a na li ti čar (la kanov 

ski, kao i on) i iz tih raz lo ga ona ne gi ra kla sni kon flikt. Mark si zam u Bu gar skoj (kao i 

u Ju go sla vi ji) de ce ni ja ma je bio ce lo kup ni dis kurs ko ji je re gu li sao ljud ske od no se i identi 

te te. U svo joj prak tič noj ce lo sti, mark si zam je ote lo tvo rio lokalnu kul tu ru. Kri ste va se 

iz ja šnja va kao „iz gna nik iz so ci ja li zma i mark si stič ke ra ci o nal no sti.” 51 Ka ko se ova po zi ci ja 

mo že po mi ri ti sa ose ća nji ma „rad nič ke kla se”, a da isto vre me no ne do đe do re gre si je u 

„op se siv nu di ja lek ti ku ro ba” he ge lov skog po li tič kog te ro ra, raz bi ja ju ći ti me njen dra go ceni 

uni ver za li zam? (294). „Rad nič ka kla sa” za Kri ste vu ni je još je dan eko nom ski kon cept, 

već ekvi va lent nje nog po ti snu tog bu gar skog iden ti te ta, po li tič ke ma ši ne ri je ko ja „is ključu 

je spe ci fič ne isto ri je go vo ra, sno va i jouissance” (294). Ne mo že da se is pe tlja iz je zi ka 

di si dent stva. Ona de lu je iz ne sve snog i stva ra slo bo du in tim no sti, i njen kom ple tan identi 

tet do ve den je u pi ta nje ka da se su prot sta vi la mark si stič kom je zi ku: „In te lek tu a lac, ko ji je 

in stru ment ove dis kur ziv ne ra ci o nal no sti, pr vi će ose ti ti po sle di ce nje nog ras pa da: nje gov 

iden ti tet do ve den je u pi ta nje, nje go va di si den ci ja po sta je ra di kal ni ja” (295). Od bi ja ju ći da 

na rad nič ku kla su gle da kao na eko nom sku eks plo a ta ci ju, i ume sto to ga zah te va ju ći psiho 

lo šku to le ran ci ju, pred sta vlja na čin na ko ji ona od bi ja oči gled no i ini si sti ra na ne mo gućem, 

po ri ču ći eks plo a ta ci ju u ime ra di kal nog ge sta po ti ski va nja svo je sop stve ne pro šlo sti 

ko ja je otva ra ka pra znom pro sto ru ozna či va nja. 

Od Gram ši ja do Ha rol da Gar fin ke la „ba vlje nje” fi lo zo fi jom je sa mo jed na vr sta so cijal 

ne prak se ko ja stva ra tran scen den tal no zna nje ko je se be vi di kao pri vi le go va no u od nosu 

na ono što po sre du je. Ka da je Ed mund Hu serl (Ed mund Hus serl) odr žao svo ja po zna ta 

pre da va nja u Be ču 1935. pod na zi vom „Fi lo zo fi ja u kri zi evrop skog čo ve čan stva”, na kon 

ko jih su sle di la pre da va nja u Pra gu pod na zi vom „Kri za evrop ske na u ke i psi ho lo gi je”, o 

pro ble mi ma mo der ne fi lo zo fi je i na u ke u vre me po ja ve an ti se mi ti zma, pod se tio je Evroplja 

ne da su još Gr ci ot kri li tran scen den tal nu ra ci o nal nost i da kon ti nent tre ba da se vra ti 

50 Žižek: „Nema šta da se kaže protiv tolerancije. Ali kada kupite ovu multikulturalnu toleranciju, sa njom 

kupujete i mnoge druge stvari. Zar nije simptomatično da je multikulturalizam eksplodirao u istorijskom 

momentu kada su poslednji tragovi politike radničke klase nestali sa političkog prostora.” Za mnoge bivše 

levičare, ovaj multikulturalizam je vrsta surogat politike radničke klase. Mi čak ni ne znamo da li radnička 

klasa još uvek postoji, pa hajde da pričamo o eksploataciji drugih” (Interview, http://www.lacan.com/ 

Žižek-measure.htm). 

51 The Kristeva Reader, ed. Toril Moi, (New York City, NY: Columbia University Press, 1986), 299. 

31 

fotografija: Arnd Dewald


prin ci pi ma uni ver zal no sti. Me đu tim, po što je Hu serl bio Je vre jin, ni ko ni je že leo da obja 

vi ta pre da va nja. Njih je na kra ju 1936. u Be o gra du ob ja vio Ar tur Li bert (Art hur Li e- 

bert) u me đu na rod nom go di šnja ku Philosophia pod na slo vom „Kri za evrop ske na u ke i 

tran scen den tal na fe no me no lo gi ja”. Iro nič no je što je ova knji ga, ko ja se de li mič no ba vi 

zna čaj nim ma te ma tič kim kon cep tom (tran scen den tal nom ra ci o nal no šću), ot kri ve nim na 

bal kan skom po lu o str vu, mo gla sa mo ta mo da se ob ja vi. To, na rav no, ne me nja in ter ni 

Hu ser lov ar gu ment da je tran scen den tal na ra ci o nal nost ne za vi sna od svog po lo ža ja. Ni ti 

me nja in ter nu lo gi ku Pi ta go ri ne te o re me. Me đu tim, im pli ka ci je ob ja vlji va nja na lo kal nom 

pro sto ru sa me po se bi pro ble ma ti zu ju kon cept tran scen den tal ne ra ci o nal no sti, mi ni ra ju ći 

Ži že ko vu ver zi ju hi per kar te zi ja ni zma. 

Podela i označiteljska transakcija između ova dva konteksta, interno-univerzalnog i eksterno-lokalnog, 

predstavljaju odgovor na uvođenje evropske univerzalnosti od strane prosvetiteljstva, 

kada zapadni deo Evrope stvara svoj marginalni prostor proterivanjem istočnog 

dela u drugo kmetstvo. 52 U poslednje vreme istoričari tvrde da su Volter i prosvetiteljstvo 

podelili evropski prostor na racionalni Zapad i iracionalni Istok, podela koja je oblikovala 

zapadni diskurs racionalnosti (uključujući psihoanalizu), slično kao i kolonijalna isključivanja. 

Filozofija prosvetiteljstva konstruisala je Istočnu Evropu i Balkan kao opasan eksterijer, 

„tamnu stranu kolektivne Evrope”, mesto zabranjene želje Evrope, mesto vampira, nestašne 

ženske seksualnosti i tribalizma. 53 To jest, sve če ga je taj Za pad tre ba lo da se ota ra si da bi 

postao centar sveta – imperija – pripisano je Istoku kao konstitutivnom mračnom kontrapunktu 

prosvetiteljstva. Odnosi su ovde tradicionalno učvršćeni nekom vrstom „kognitivne 

paranoje”, gde Zapad stvara identitet „drugog” dela Evrope – poznat Frojdu kao i Žižeku. 54 U 

nedostatku sopstvene prosvećenosti i odgovarajućeg istočnoevropskog kartezijanizma, ovaj 

geopolitički „drugi” ili se potčinjava (i internacionalizuje) eksterno nametnutom identitetu 

ili ga potpuno odbacuje. Tako da kada Žižek insistira da je cogito „autentični trenutak otkrića, 

prodor, koji se dešava kada propisno univerzalna dimenzija eksplodira iz unutrašnjosti 

određenog konteksta i postane ‘sama za sebe’ direktno iskusna kao takva (kao univerzalna)”, 

55 on potpisuje „kognitivnu paranoju” prosvetiteljstva. 

52 Robin Okey, Eastern Europe 1740–1985: Feudalism to Communism. (Minneapolis, MN: University of 

Minnesota Press, 1986). 

53 Larry Wolf, Inventing Eastern Europe: The Map of Civilization on the Mind of the Enlightenment 

(Stanford, CA: Stanford University Press, 1994). 

54 Vidi Iver B. Neumann, Uses of the Other: “The East” in European Identity Formation, (Minneapolis, 

Minnesota: University of Minnesota Press, 1999) = Iver Nojman, Upotrebe drugog: „Istok” u formiranju 

evropskog identiteta; (Beograd: Službeni glasnik: Beogradski centar za bezbednosnu politiku, 2011), 

prevela s engleskog Maja Danon. 

55 Slavoj Žižek, “Tolerance as an Ideological Category,” 

http://consellodacultura.org/sentidos/wp-content/uploads/2007/03/Žižek_santiago.pdf. 

32


Da se vra ti mo na krat ko Hu ser lu u ovom kon tek stu, on je tvr dio da je Ga li leo bio 

ve li ki pro na la zač i ve li ki pri kri vač, jer je nje go va hi po te tič ko-de duk tiv na me to da sa kri la 

sa mu lo kal nu osno vu nje go vog tran scen den tal nog zna nja. Slič no ot kri va mo da u slu ča ju 

Kri ste ve i Ži že ka tran scen den tal na še ma La ka no vog ras ce pa su bjek ta sa kri va po de lje ni 

ge o po li tič ki iden ti tet na ko jem je za sno va no nji ho vo tu ma če nje i pri me na La ka no ve te o rije 

su bjek ti vi te ta. Is tok, sa kog su i Kri ste va i Ži žek psi ho a na li zom se be iz dvo ji li, kon sti tu i- 

san je od De kar to ve „ko ske”. Me đu tim, ge o po li tič ka po de lje nost Bal ka na ne stva ra nu žno 

po de lje ne po lo ža je su bjek ta kao kod Ži že ka i Kri ste ve. Ja mo gu po tvr di ti he te ro ge nost inte 

lek tu al nog ra da na Bal ka nu i či nje ni cu da su he ge mon ska kul tu ra i nje na po li ti ka predsta 

vlja nja uobi ča je ne te me u ovom re gi o nu, bez ob zi ra na to da li ne ko ra di na Bal ka nu ili 

je oti šao da ra di kao ise lje nik. 

Po uč no je po re di ti Kri ste vu, na pri mer, sa nje nim ze mlja kom Cve ta nom To do ro vim, 

ko ji je emi gri rao iz Bu gar ske u Fran cu sku ot pri li ke u isto vre me kad i ona. Oni su u ra nim 

da ni ma bi li čla no vi istog in te lek tu al nog kru ga i, kao sled be ni ci Mi ha i la Bah ti na, bi li su 

pre sud ni u pred sta vlja nju nje go vog di ja lo škog de la u pre vi še sta ti čan kon tekst fran cu skog 

struk tu ra li zma. 56 Od ta da pa na da lje, in te lek tu al ni pu te vi Kri ste ve i To do ro va se ra zi la ze. 

U pr vom po gla vlju svo je knji ge Pouke istorije (Les morales de l’histoire) – o upo tre bi simbo 

lič kog si ste ma na pred ne kul tu re, ka to lič ke Špa ni je, za ko lo ni za ci ju sta nov ni ka Ju žne 

Ame ri ke – To do rov ga, raz ma tra ju ći Bah ti nov kon cept eg zo to pi je, ob ja šnja va kao „ne pripa 

da ju ći da toj kul tu ri”. I, da lje pi še, „pre ma Bah ti no vom mi šlje nju, ne sa mo da eg zo to pi ja 

ni je pre pre ka ka sti ca nju te melj nog zna nja o ovoj kul tu ri, ona je neo p hod ni uslov za to”. 57 

On na sta vlja da ci ti ra Bah ti na: „Upra vo se u oku kul tu re dru gog stra na kul tu ra ot kri va 

kom plet ni je i du blje” (4). Dru gim re či ma, da bi bi la po uč na, kul tu ra mo ra bi ti di ja lo ški 

po ve za na sa „dru gim” kul tu ra ma, a ne da od njih za zi re (abject). 

Kri ste va za me nju je La ka nov ras cep, frag men ta ci ju se be, di ja lo gom sa Dru gim. Za nju 

po sto ji sa mo edi pal ni ras cep iz me đu bal kan skog mor bid nog za zor nog i fran cu skog im peri 

ja li stič kog sim bo la. Pre ma mi šlje nju To do ro va, kon cept „pri mi tiv nog” ozna ča va sa mo 

od nos mo ći; Kri ste va sma tra da je to re gre siv na fa za evrop ske ci vi li za ci je ko ja se lo ka lizo 

va la na Bal ka nu. Im pe ri ja li stič ka, hri šćan ska eg zal ta ci ja, ne eg zo to pi ja, ono je što ona 

iz ra ža va ka da pi še: „Ja sam sko ro sprem na da ve ru jem u mit vas kr se nja ka da pre gle dam 

po de lje no sta nje mog uma i te la.” 58 

Ži žek se zgod no mo že po re di ti sa svo jim biv šim slo ve nač kim pri ja te lji ma le vi ča ri ma, 

Rast kom Moč ni kom i To ma žom Mast na kom, na ro či to po pi ta nji ma ra si zma i imi gra ci je. 

Moč ni ko va knji ga Ko li ko fa ši zma? (1993) fo ku si ra se na evrop ski ra si zam i in spi ri sa na je 

56 Todorov je autor teksta koji se smatra definitivnim radom Bahte: Mikhail Bakhtin: The Dialogical 

Principle, (Minneapolis, MN: University of Minnesota Press, 1984). 

57 Tzvetan Todorov, The Morals of History, na engleski prevela Alyson Waters, (Minneapolis, MN: 

University of Minnesota Press, 1995), 4. 

58 Intimate (243). 

33


ta kvim do ga đa ji ma kao što su pre bi ja nje bo san skog stu den ta, za tva ra nje slo ve nač kih grani 

ca za iz be gli ce iz Bo sne, i ta las na ci o na li zma i po li tič ke re pre si je u Slo ve ni ji. Ži že ko ve 

mno go broj ne ana li ze pred sta vlja ju Ju go sla vi ju kao mr tav si stem bez kla snih po de la – to su 

sa mo po pu la ci je ko je su na za do va le u ra dost na ci o na li zma i za me ni le jo u is san ce fe mi ni ne 

kla snim prin ci pom. Pre ma Moč ni ko vom mi šlje nju, me đu tim, ju go slo ven ski sa mo u prav ni 

so ci ja li zam imao je, za jed no sa na ci o na li zmom, de mo krat ski dis kurs vre dan is tra ži va nja 

i po li tič ku in ve sti ci ju iz gu blje nu u Ži že ko voj ho mo ge ni zu ju ćoj še mi. 59 U stva ri, Ži že kov 

in te lek tu al ni ak ti vi zam – i ak ti vi zam NSK i dru gih La ka ni sta – spro vo dio se unu tar ove 

uz bu dlji ve kli me po li tič ke i kul tur ne de ba te. 

Dok je Ži žek ot kri vao hri šćan sku eti ku na kon uni šte nja bo san sko mu sli man ske zajed 

ni ce, To maž Mast nak je u ge no ci du u Bo sni vi deo ob ra zo va nje no vog evrop skog hrišćan 

skog iden ti te ta i re gre si ju ka hri šćan sko po li tič koj te o lo gi ji mu sli ma na kao ne pri jatelja. 

60 I Moč nik i Mast nak osta ju ak tiv ni u slo ve nač kom gra đan skom dru štvu, po sve ćeni 

pro gre siv noj kri ti ci mo ći a, na ro či to, ot kri va nju Vla di nih zlo u po tre ba ljud skih pra va 

imi gra na ta iz biv še Ju go sla vi je. Ži žek je, sa dru ge stra ne, u to vre me bio po li tič ki ak ti van 

i 1990-ih je en tu zi ja stič ki po dr ža vao dr žav ne in sti tu ci je, a bio je vo ljan da, u ime „prag matič 

ke po li ti ke” i le nji ni stič ke di sci pli ne, kao ti hi eg ze ku tor, pre ćut no odo bra va zlo u po tre be 

ljud skih pra va od stra ne dr ža ve dok je nje go va par ti ja bi la na vla sti. 61 

Ro land Bo er do ži vlja va Kri ste vu i Ži že ka u po tra zi za na či nom is ku plje nja, „na či nom 

za le če nja pu sto še nja ka pi ta li zma”. Ži žek je „po vra tio mi li tant ni le nji ni stič ki mark si zam 

kroz Pa vlo vo hri šćan stvo”. I, Bo er tvr di da „nji ho vi ko ra ci pre ma hri šćan stvu funk ci o nišu 

kao za me ne za is ti snu ti mark si zam (u slu ča ju Kri ste ve) ili kao do pu na opo ra vlje nom 

59 Rastko Močnik, Koliko Fašizma?, sa slovenačkog na hrvatski preveo Srećko Pulig (Zagreb, Croatia: 

Bastard Press, 1998), 17. 

60 Tomaž Mastnak, Crusading Peace: Christendom, the Muslim World, and Western Political Order, 

(Los Angeles, CA: University of California Press, 2002) = Tomaž Mastnak, Križarski mir: kršćanstvo, 

muslimanski svijet i zapadni politički poredak (Zagreb: Prometej 2005); s engleskog preveo Janko Paravić. 

61 Dve slovenačke studentkinje, Jasminka Dedić i Jelka Zorn, pod patronatom Vlaste Jalušić, osnivača 

Mirovnog instituta u Ljubljani, sprovele su istragu o brisanju dosijea građana od strane slovenačkih vlasti. 

Njihova knjiga se bavi socijalnim i političkim posledicama diskriminacije. Sadrži detaljnu dokumentaciju 

kafkijanske tajne „brisanja” od strane Vlade preko 18.000 jugoslovenskih građana sa prebivalištem u Sloveniji 

u vreme kada je Žižekova partija bila na vlasti. Knjiga se takođe bavi širim pitanjem „organizovane nevinosti” 

i saučesništva medija i intelektualaca u održavanju tišine povodom politike koja nije bila „pravna” greška 

nastala usled nekompetentnosti pravnih pitanja, već promišljen diskriminatorski politički čin za koji su bili 

odgovorni nacionalni lideri na najvišem nivou (Organizirana nedolžnost in politike izključevanja, Ljubljana, 

Mirovni inštitut, 2003, 16); vidi takođe Chris Colin, “Slovenia’s Vanishing Act,” Mother Jones (January 11, 

2007); Jelka Zorn, “Borders, Exclusions and Resistance: The Case of Slovenia,” International Social Work and the 

Radical Tradition, Michael Lavalette and Ian Ferguson (eds.) (Birmingham UK: Venture Press 2007), “Ethnic 

Citizenship in the Slovenian State,” Citizenship Studies, 9.2 (May 2005): 135-152; Brad K. Blitz, “Statelessness 

and the Social (De)Construction of Citizenship: Political Restructuring and Ethnic Discrimination in Slovenia,” 

Journal of Human Rights, 7 (2006): 453-479; Barbara Beznec, “Nemogoče je mogoče intervju z Aleksandrom 

Todorovićem, pobudnikom gibanja izbrisanih in ustanoviteljem društva DIPS (Društvo izbrisanih prebivalcev 

Slovenije) ter CIIA (Civilna iniciativa izbrisanih aktivistov),” Časopis za Kritiko Znanstvo XXXV.228 (2007). 

34


mark si zmu (u Ži že ko vom slu ča ju). A za obo je to je is ku pi telj ski pro gram.” 62 Kri ste va je 

pra ti la Aren ti nu (Arendt) po li ti ku per so na li zo va nog na ra ti va i op šte este ti ke i Haj de ge rovo 

ra di kal no po vla če nje iz in stru men tal ne ra ci o nal no sti u auten tič nu in tim nost i te ra pi ju. 

Na ovom pu tu na pu sti la je he ge lov ske di ja lek tič ke osno ve mark si zma, a na ro či to He ge lovu 

fi lo zo fi ju dr ža ve – ko ja je, pre ma nje nom mi šlje nju, od go vor na za te ror u dr ža vi. Ži žek 

se, s dru ge stra ne, vra tio sve mu što je Kri ste va na pu sti la: he ge lov skoj fi lo zo fi ji ne ga tiv nog, 

le nji ni zmu, ma o i zmu. In tim na de mo kra ti ja Kri ste ve za sno va na na dru go sti i to le ran ci ji 

oštro je su prot sta vlje na Ži že ko vom in si sti ra nju na kul tu ri kao dr ža vi, po li ti ci rad nič ke 

kla se i mr žnji. Mo ram da pri znam da sam ma lo skep ti čan u ve zi sa Bo e ro vom te zom da 

Kri ste va i Ži žek na svo je raz li či te na či ne su bli mi ra ju iz gu blje ni so ci ja li zam kroz psi ho a nali 

zu i hri šćan sku lju bav. Sklon sam da tvr dim, na osno vu Gram ši je ve eman ci pa tor ske episte 

mo lo gi je pra xis, upra vo su prot no, da im psi ho a na li za i hri šćan ska lju bav do zvo lja va ju 

da se opu ste i uži va ju u kon tra dik ci ja ma ka pi ta li zma. 

Preispitujući Močnikovu verziju hijerarhijske strukture balkanizma, naglašavam ovde 

– još je dan put – da su Kri ste va i Ži žek ultimativno vertikalno verni Dekartovom racionalizmu 

i univerzalnoj subjektivnosti. I ova ultimativna vernost takođe je centralna široj 

kontekstualizaciji njihovog „intelektualnog rada” kroz elaboriranje Gramšijevih principa. 

Gramšijeva „filozofija praxis” osporavala je ne samo Dekartov subjektivitet o čistom 

cogito već i Dekartovo uzdizanje apstrakcije iznad čula. Prema Gramšijevom mišljenju, 

subjekat koji deluje sa različitih tačaka otpora izvan političkih institucija i tradicionalnog 

marksističkog revolucionarnog razmišljanja, preskače nametnute podele i otvara strateške 

prilike za pružanje otpora hegemonji, negirajući time Dekartov isključivi subjektivizam. 

Umesto sopstva kao apstrakcije Gramši nudi intersubjektivnost istorija, koje se odražavaju 

u internom pluralizmu subjekta koji govori sa određenog istorijskog i geografskog položaja 

kao čvorne tačke „knjigovodstva tragova”. 63 Gramši je takođe mogao da konceptualizuje intimne, 

istorijske i geografske raskrsnice svog života kao heurističan izvor novih saveza i otpora. 

To jest, Gramšijeva „intersubjektivna istorija” ne samo da donosi olakšanje Kristevoj 

i Žižeku, koji se oslanjaju na univerzalnu šemu Lakanovog rascepa subjekta, već i upućuje 

na Gramšijevo poreklo – siromašna, ruralna južna Italija – kao nešto što će imati uticaja na 

njegov kasniji rad sa radničkim pokretom u severnoj Italiji i na njegovu intelektualni praxis 

uopšte. Njegova opservacija i iskustvo sa formiranjem klasnog identiteta u ekstremno raznolikim 

kulturnim i ekonomskim regionima ranih 1920-ih u Italiji pomoglo mu je da postane 

svestan značaja kulturne raznolikosti u produktivnom klasnom konfliktu obnavljanja 

62 Roland Boer, “The Search for Redemption: Julia Kristeva and Slavoj Žižek on Marx, Psychoanalysis 

and Religion,” Philosophy and Society, 32.1 1 (2007): 174. 

63 Edward Said, Orientalism, (New York City, NY: Vintage Books, 1979), 25 = Edvard Said, Orijentalizam 

(Beograd: Čigoja štampa, 2000); prevela sa engleskog Drinka Gojković; Antono Gramsci, Selections from 

the Prison Noteboooks, Quintin Hoare and Geofrey Nowell Smith (eds.), (New York City, NY: International 

Publisher, 1971), 324; u daljem tekstu izvor naveden u zagradi kao Prison. 

35


i proširenja marksističkog ekonomskog determinizma. 

64 

Njegova sposobnost da uvrsti svoj 

rodni siromašni deo Italije u intelektualni praxis u suprotnosti je sa psihoanalitički posredovanim 

razdvajanjem intelektualnog stvaranja Kristeve i Žižeka od njihovog sopstvenog 

geopolitičkog porekla na Balkanu. Kristevin „kosmopolitizam” zavisi od zazornosti njenog 

bugarskog porekla a Žižekov univerzalizam od zamene „konsupstancije” geografskog prostora 

sa „praznim označiteljem”. 

Kao što sam pokazao, psihoanaliza je diskurs moći sa posebnim implikacijama na Balkanu. 

Korištenjem psihoanalitičke teorije i jezika želje, Kristeva i Žižek implicitno usklađuju 

podređenu geografiju Balkana sa globalnim kapitalizmom, diskurzivno podvrgavajući taj 

region Evropskoj uniji – novoj supersili – i njenom kulturnom univerzalizmu. Ovaj proces 

se podudara sa potražnjom ujedinjenog evropskog tržišta za „racionalnim demografskim 

sastavom”, 65 što je bila Gramšijeva karakterizacija visokofunkcionalne američke radničke 

klase. Demografska funkcionalnost i univerzalna subjektivnost su dve apstrakcije koje stoje 

umesto, i kombinuju dve stvari: enterijer individualca i eksterijer tržišta. Razgovarajući o 

edipovskom erotizmu kao strukturnoj potrebi evropskog jedinstvenog tržišta, J.H.H. Vajler 

(J.H.H. Weiler) objašnjava vezu između ekonomije i kulturnog univerzalizma koji podržava 

edipalnu strukturu: 

Ne samo da su se lokalni proizvodi našli pod pritiskom već su i nacionalni proizvodi 

izgubili svoju prepoznatljivost. Sam transnacionalizam Zajednice, koja je ranije 

slavljena kao ponovno otkrivanje prosvetiteljskog idealizma, upravo je to: univerzalan, 

racionalan, transcendentan i u potpunosti modernistički. 

66 

Vajlerova formulacija jedinstvenog tržišta kao sinteze ekonomije i transcendentne racionalnosti 

potvrđuje Delezovu (Deleuze) i Gatarijevu (Guattari) koncepciju globalnog kapitalizma 

kao jedinstva nacija i nacionalnih identiteta strukturiranih oko edipalne želje, univerzalne 

strukture civilizovanog subjekta. Edipalna struktura zasnovana na zakonu kastracije 

predstavlja samu srž kapitalizma. Pišući iz svoje zatvorske ćelije, 1928. godine, Gramši je 

već „pronašao vezu između fordizma i psihoanalize” 67 : 

Isti na je da se no va vr sta čo ve ka ka kvu zah te va ra ci o na li za ci ja pro iz vod nje i ra da 

ne mo že raz vi ti sve dok sek su al ni in stinkt ne bu de po god no re šen i dok ne bu de 

ra ci o na li zo van. 68 

64 Stuart Hall, “Gramsci’s Relevance for the Study of Race and Ethnicity,” Journal of Communication 

Inquiry (1986), 10 (2): 5-27. 

65 Prison (281). 

66 J. H. H. Weiler, “To be European Citizen. Eros and Civilization”, in Nationalism and Internationalism in the 

Post-Cold War Era, Kjell Goldmann, Ulf Hannerz, Charles Westin (eds.), (London: Routledge, 2000), 176-77. 

67 Eli Zaretsky, “Narcissism, Personal Life and Identity: The Place of the 1960s in the History of 

Psychoanalysis,” Psychoanalysis, Culture & Society 13. (2008): 95. 

68 Prison (296–97). 

36


Drugim rečima, racionalizacija proizvodnje zahteva „intimnu pobunu” protiv presimboličke 

seksualnosti i zahteva da se erotika stavi pod znak univerzalnog Zakona kao preduslov 

za uspešnu primenu fordističkih principa na industrijsku proizvodnju i razvoj „nove 

vrste radnika”. Gramši smešta psihoanalizu u sam centar fordističkog modela: 

Regulisanje seksualnih instikata, zbog kontradikcija koje stvara i perverzija koje joj se 

pripisuju, izgleda posebno „neprirodno”. Otuda učestalost apela na „prirodu” u ovoj oblasti. 

„Psihoanalitička” literatura je takođe vrsta kritike regulisanja seksualnih instikata u obliku 

koji često podseća na prosvećenje, kao prilikom stvaranja novog mita o „divljaku” na seksualnoj 

osnovi (uključujući odnose između roditelja i dece). 69 

U ovom kratkom paragrafu Gramši se bavi odnosom industrijskog kapitalizma i edipalne 

strukturacije rada. Produktivnost rada, primećuje on, ima intimnu erotičnu dimenziju; 

neoznačena želja ometa planirane uslove proizvodnje. Psihoanaliza, u svojoj dvojnoj ulozi 

promovisanja jezika seksualne emancipacije i ustrojavanja seksualnosti, rešava kontradikcije 

kapitalizma primenom edipalne strukture na intimnu samoidentifikaciju radnika. Umesto 

Gramšijevog modela socijalne praxis kao jedinstva mentalnog rada i rukodelje, Kristeva i 

Žižek nude radikalnu podelu između dva, dodeljivanje njihovom sopstvenom intelektualnom 

radu i zadatak upravljanja željom „nove vrste radnika”. 

Kristeva i Žižek su univerzalizovali krizu globalnog kapitalizma primenjujući univerzalnost 

ljudskog subjektiviteta. Ali, za razliku od Gramšija, oni istinski veruju da je čist kapitalizam 

– De Golova verzija kod Kristeve ili Maova verzija kod Žižeka – bolji nego život u 

uslovima pale modernosti. Psihoanaliza Balkana je primer za to. Kada Kristeva naziva Bugarsku 

svojim „materinskim prostorom”, što će postati zazorno, ili kada Žižek priziva „Ime 

oca” da se preda Zakonu, jedinstvenom tržištu evropskog simboličkog, njihov intelektualni 

zadatak univerzalizovanja krize postkomunističkog Balkana postaje samoorijentalizacija. 

Geografski asketicizam Kristeve i Žižeka pokorava Balkan glavnom označitelju edipalne ortodoksnosti 

brišući heterogenost istorija i ljude, a sa tim i erotiku otpora. 

Conser va ti ve Ra di ca lism of the Bal kans Geo-psycho a nalysis 

sum marY: In 1990s, in the ir cul tu ral-po li ti cal analysis, Ju lia Kri ste va and Sla voj Ži žek de ve lo ped a 

uni que di sco ur se wit hin psycho a nalysis - the psycho a nalysis of Bal kans - in which the ma ter nal geo 

grap hi cal spa ce is pre sen ted as the pat ho lo gi cal equ i va lent to the Oedi pal phan tasm of the ar cha ic 

mot her, from which, ac cor ding to the Oedi pal re la ti on ship, the su bject has to se pa ra te ra di cally and 

su cumb to the aut ho rity of the symbo lic fat her, that is, in the ir ca se, to the ge o graphy of the do minant 

Euro cen tric Ot her. The fo un da tion for this ap pro ach ori gi na tes from the con ser va ti ve po li tics of 

the sig ni fi ca tion of the pri mi ti ve, which is ba sed on the self-ori en ta li za tion and ge o po li ti cal de i den tifi 

ca tion with the Bal kans as a pre-con di tion for its co smo po li tan and uni ver sal iden tity. 

KEY WORDS: Ži žek, Kri ste va, Freud, Said, Gram sci, psycho a nalysis, Bal kans, fo re ig ner, mot her, emi grant. 

bjelic@maine.edu 

69 Prison 294-95. 

37


UDC 28(4) 

UDC 316.647.5(4) 

Branislav Radeljić 

Univerzitet Istočni London, Velika Britanija 

Odsek za međunarodnu politiku 

Islam kao izazov evropskoj 

toleranciji? 

SAŽETAK: Ovaj rad govori o tome da Evropska unija nastoji da se izbori za razumevanje 

i primenu tolerancije. Kriterijumi za to šta treba ili ne treba tolerisati 

često se razlikuju od zemlje do zemlje članice EU. Sve veća prisutnost 

islama još više produbljuje debatu pošto se odnos prema njemu stalno uzima 

kao mera za toleranciju. Međutim, dok evropske vlade tvrde da su predane 

borbi za toleranciju i jedinstvo u raznolikosti, one zagovaraju i donose zakone 

koji otežavaju poziciju muslimanskog stanovništva u Evropi, ostavljajući 

utisak da islam nije kompatibilan s pojmom evropske tolerancije. 

KLJUČNE REČI: (ne)tolerancija, Evropska unija, islam. 

Uvod 

Koncept evropske tolerancije ide ruku pod ruku s projektom liberalizma, što je institucionalni 

modus vivendi koji stvara i obezbeđuje prostor za mirnu koegzistenciju mnogih 

različitih stilova života. U stvari, kako je u jednoj studiji ispravno primećeno, koncept 

evropske tolerancije „sa svojim filozofskim utemeljenjem i političkim ciljevima, rezultat 

je ustrajnih nastojanja različitih suprotstavljenih naroda koji u biti nisu bili nimalo 

tolerantni.” 1 S vremenom, termin tolerancija počeo je da se vezuje za razne aspekte svakodnevnog 

života, u kojima je religija često dominirala. Vredi se prisetiti da su u samoj 

Evropi razlike između njenih zapadnih i istočnih krajeva, tj. katoličkih i pravoslavnih 

hrišćana, u tolikoj meri bile važne da su ovi prvi često bili prikazivani kao daleko superiorniji. 

Pored toga, jedan od poslednjih ratova u Evropi – rat u Bosni i Hercegovini 

(1992–1995) – ubrzo po izbijanju pretvorio se u verski rat u kome su se hrišćani (i katolici 

i pravoslavci) i muslimani borili jedni protiv drugih zbog razlika u veroispovesti. 

1 Fri e sel, Evyatar, The Days and the Se a sons, De tro it, MI, Wayne Sta te Uni ver sity Press, 1996, 102. 

38


Tačno je da je prisustvo islama u Zapadnoj Evropi nakon Drugog svetskog rata bilo 

gotovo nezametljivo; mali broj džamija i povremeni skupovi u predgrađima evropskih 

glavnih gradova nisu predstavljali predmet vredan javne diskusije. Međutim, ovaj trend 

se promenio 1960-ih, kada je postalo jasno da je evropski ekonomski napredak bio u- 

slovljen dodatnom radnom snagom, što je dovelo do brojnih bilateralnih sporazuma sa 

muslimanskim zemljama (Alžirom, Marokom, Turskom). Iako su prvi talas imigranata 

činili mahom muškarci koji su tražili posao da bi izdržavali svoje porodice u domovini, 

ubrzo nakon toga je došlo do procesa ponovnog okupljanja porodica, ali u državi u koju 

su dolazili. Kao odgovor na naftnu krizu iz 1973. i na privrednu recesiju koja je usledila, 

mnoge evropske vlade odlučile su da daju subvencije imigrantima, ne bi li se oni vratili 

svojim kućama, jer za njima više nije postojala potreba. Ova politika nije bila uspešna, 

pošto su mnogi od njih već bili druga generacija imigranata, rođena tu gde živi, koja nije 

imala želju da se vrati. Sukcesivni talasi imigranata i po ve ćan broj mu sli man skih za jed nica 

ši rom Evrop ske za jed ni ce 1980-ih do ve li su va žnost isla ma do te me re da je on po stao 

„či ni lac u dis kur su ak ci je i re ak ci je.” 2 

Baš u tom tre nut ku po ja vi la su se pi ta nja u ve zi sa sve ve ćom pri sut no šću isla ma 

u Evro pi. Shod no to me, do sta pro sto ra je da to i for mal nim i ne for mal nim de ba ta ma o 

evrop skom iden ti te tu vis-à-vis mu sli man skog iden ti te ta, po li ti ke is klju či va nja ili uklju čiva 

nja, to le ran ci je i ne to le ran ci je. Iako mno ge od ovih de ba ta nu de ne u tral nu sli ku stvar ne 

si tu a ci je i pred la žu neo p hod ne ko ra ke ka ko da se ona po pra vi, či ni se da ih prak sa ig nori 

še. Deo ko ji sle di po za ba vi će se ne kim zva nič nim do ku men ti ma ko ji sa dr že kla u zu le o 

(ne)to le ran ci ji i o to me ka ko su pro šli u stvar no sti. 

Ne ki za pi si o (ne)to le ran ci ji 

Go di ne 1986. ta da šnja Evrop ska za jed ni ca usvo ji la je De kla ra ci ju pro tiv ra si zma i kseno 

fo bi je. Nje ni pot pi sni ci su pri zna li „po sto ja nje i po rast kse no fo bič nih sta vo va, po kre ta i 

na sil nog po na ša nja […] če sto usme re nog pre ma imi gran ti ma”, i shod no to me „ener gič no 

osu di li sve ob li ke ne to le ran ci je, ne pri ja telj skog po na ša nja i upo tre be si le pro tiv oso ba ili 

gru pa lju di zbog ra snih, ver skih, kul tur nih, so ci jal nih ili na ci o nal nih raz li ka.” 3 U isto vreme, 

oni su „na gla si li va žnost ade kvat nih i ob jek tiv nih in for ma ci ja i upo zna va nja svih građa 

na sa opa sno sti ma ko je no se ra si zam i kse no fo bi ja, kao i po tre bu da se spre če i osu je te 

svi ob li ci dis kri mi na ci je.” 4 Na pri mer, afe ra „ma ra me” u Fran cu skoj 1989. go di ne, ka da su 

tri de voj či ce do šle u ško lu s ma ra ma ma i od bi le da ih ski nu, slu ži la je da se de mon stri ra 

ka ko pri dr ža va ti se raz li či tih vred no sti u Evro pi mo že da bu de ve o ma pro ble ma tič no. Iako 

2 Ka storyano, Ri va, “Re li gion and In cor po ra tion: Islam in Fran ce and Ger many,” International Migration 

Re vi ew, Vol. 38, No. 3, 2004, 1234-1255: 1238. 

3 Euro pean Par li a ment, Co un cil and Com mis sion, “Dec la ra tion aga inst Ra cism and Xe nop ho bia,” O f icial 

Jo ur nal of the Euro pean Com mu ni ti es, No. C158/1, 25 Ju ne 1986. 

4 Isto. 

39


je sud skom od lu kom po ni šten, slu čaj „ma ra me” us peo je da od nos iz me đu dr ža ve, re li gi je 

i jav nog mnje nja do ve de u te šku si tu a ci ju. 

Ka sni je, re le vant nost De kla ra ci je iz 1986. po tvr đe na je ka da su 1990. Sa vet i pred stavni 

ci vla da ze ma lja čla ni ca do ne li Re zo lu ci ju o bor bi pro tiv ra si zma i kse no fo bi je i na ve li 

ne ke od in stru me na ta ko ji bi u jed nom tre nut ku mo gli da po slu že u tu svr hu: raz ne za konske 

me re, raz vi ja nje „gra đan skih opre de lje nja i vred no sti plu ra li zma i to le ran ci je” pu tem 

ob ra zo va nja i uz uklju či va nje me di ja „u eli mi ni sa nju ra snih pred ra su da i pro mo vi sa nju 

har mo nič nih od no sa me đu raz li či tim za jed ni ca ma ko je ži ve u Evro pi.” 5 Ta ko su za ko ni, 

ob ra zov ne in sti tu ci je i me di ji vi đe ni kao či ni o ci ko ji su u sta nju da pro mo vi šu i ne gu ju 

to le ran ci ju. Ta kva po tre ba je po ta kla sle de će pi ta nje: „Da li smo mi po pri ro di sklo ni da 

bu de mo ne to le rant ni?” Za pra vo, kao što je na jed nom dru gom me stu pri me će no: „Postmo 

der ni re la ti vi zam Za pa da mno gi mu sli ma ni do ži vlja va ju ne to le rant nim pre ma onim 

tra di ci o nal nim mu sli man skim za jed ni ca ma ko je se pri dr ža va ju si ste ma ap so lut nih vredno 

sti. Mno gi ma u islam skom sve tu či ni se da je pre te ra ni in di vi du a li zam za pad njač kih 

de mo kra ti ja u su prot no sti s nji ho vim tra di ci o nal nim na gla ša va njem vred no sti za jed ni ce i 

grup ne so li dar no sti.” 6 Ka da je ovo re če no, ra zu mlji vo je da je po jam (ne)to le ran ci je u ve likoj 

me ri uslo vljen kul tur nim okol no sti ma i, pre ci zni je, raz li ka ma iz me đu ‘nas’ i ‘njih’, ko je 

se shva ta ju kao raz li ke iz me đu ‘do brih nas’ i ‘lo ših njih’. U svo joj iz u zet noj stu di ji, To do rov 

je pro u čio sve ve ću po pu lar nost kse no fo bič ne de sni ce di ljem Evrop ske uni je i uka zao na 

zna čaj raz li ke mi-oni za nji ho ve pri sta li ce: „Mi bra ni mo slo bo du, ma da po ne kad mo žda 

na ne va žne na či ne, dok oni na na še re či od go va ra ju na si ljem i ubi stvi ma.” 7 

Go di ne 1995. dr ža ve čla ni ce Une ska pro gla si le su i pot pi sa le De kla ra ci ju o prin ci pima 

to le ran ci je. One su se slo ži le da je to le ran ci ja 

poštovanje, prihvatanje i sposobnost da cenimo bogatu raznolikost kultura našeg sveta, 

naših načina izražavanja i postojanja kao ljudskih bića. Ona se neguje znanjem, otvorenošću, 

komunikacijom i slobodom mišljenja, savešću i verom. […] To nije samo naša 

moralna dužnost, već takođe i politička i zakonska obaveza. […] Tolerancija nije odobravanje, 

milost ili popustljivost. […] Ona uključuje odbacivanje dogmi i apsolutizma i 

afirmiše standarde postavljenje od strane internacionalnih institucija za ljudska prava. 

[…] To zna či da je oso ba slo bod na da se dr ži svo jih ube đe nja i da pri hva ta da se dru gi 

drže svojih. […] To takođe znači da se ničiji stavovi ne smeju nametati drugima. 8 

5 “Re so lu tion of the Co un cil and the Re pre sen ta ti ves of the Go vern ments of the Mem ber Sta tes, Me e ting 

wit hin the Co un cil of 29 May 1990 on the Fight aga inst Ra cism and Xe nop ho bia,” O f icial Journal, No. 

C157, 27 Ju ne 1990. 

6 Tyler, Aaron, Islam, the West, and To le ran ce: Con ce i ving Co e xi sten ce, New York, NY, Pal gra ve Mac millan, 

2008, 2. 

7 To do rov, Tzve tan, The Fe ar of Bar ba ri ans: Beyond the Clash of Ci vi li za ti ons, Cam brid ge, Po lity Press, 

2010, 150. 

8 UNE SCO, “The Dec la ra tion of Prin ci ples on To le ran ce,” 

In ter net: http://www.unesco.org/cpp/uk/declarations/tolerance.pdf, 10/07 /2011. 

40


Ni je te ško pri me ti ti da ova de kla ra ci ja pru ža set am bi ci o znih ali ne kon kret nih ideja 

ve za nih za sam kon cept to le ran ci je. Pr vo, ona sa dr ži ter mi ne kao što su ‘po što va nje’, 

‘pri hva ta nje’ i ‘ce nje nje’, kao da oni na do pu nju ju je dan dru gi, što ne mo ra bi ti slu čaj. U 

stva ri, uka zi va nje po što va nja pre ma ne koj dru goj kul tu ri ne mo ra nu žno da zna či da je 

pri hva ta mo, kao što ni pri hva ta nje dru ge kul tu re ne mo ra da zna či da je ce ni mo. Čak je 

i u sa moj Evro pi uvek po sto ja la po de la na za pad ne i is toč ne re gi o ne. U svo joj ras pra vi o 

Bal ka nu, te ri to ri ji na ju go i sto ku Evro pe, je dan na uč ni rad nik je re kao: „Da nas, sa ma reč 

‘Bal kan’ aso ci ra na sli ke in tri ge, ra ta i ljud ske pat nje u to li koj me ri da je to uža sno za zapad 

no dru štvo. Pre ma mi šlje nju ne kih, bal kan skim ze mlja ma ne do sta je či sto za pad njač ka 

ori jen ta ci ja i one sa so bom no se pre vi še kul tur nog te re ta da bi pri pa da le evrop skom klubu. 

Za pad njač ki li de ri na zi va ju ovu re gi ju stra žnjim vra ti ma Evro pe, bal kan skim bu re tom 

ba ru ta ili pra gom Evro pe. Ono što ovi eufe mi zmi kri ju je mo žda že lja da se Bal kan na la zi 

bi lo gde iz van Evro pe.” 9 

De kla ra ci ja Une ska na gla si la je va žnost ob ra zo va nja, in for mi sa no sti i slo bo de iz ra žava 

nja, što sve za jed no zvu či kao va li dan in stru ment za pro mo vi sa nje to le ran ci je, ali šta ćemo 

da ra di mo s ja kom kse no fo bič nom de sni com u Austri ji, Bel gi ji, Dan skoj, Fran cu skoj, 

Ita li ji, Ho lan di ji, Skan di na vi ji, sa ze mlja ma ko je su po zna te baš po go re po me nu tim si stemi 

ma? Sve ve ća po pu lar nost de sni čar skih par ti ja u Evro pi uka zu je na to da ob ra zo va nje i 

slo bo da mi šlje nja pre do pri no se raz vo ju ne to le ran ci je ne go to le ran ci je. 

Još je dan spo ran aspekt ove de kla ra ci je je ste to što se mo ral ne du žno sti i za kon stavlja 

ju u istu ra van. Ova kvo svr sta va nje pro ble ma tič no je zbog do bro po zna tih kul tur nih 

raz li ka i raz li či tih kri te ri ju ma o to me šta to le ri sa ti a šta ne, i ono one mo gu ća va shva ta nje 

to le ran ci je kao mo ral ne du žno sti. Bi lo ka ko bi lo, pred sta vlja nje to le ran ci je kao za kon ske 

oba ve ze mo glo bi bi ti uspe šni je, i zbog to ga ne ke ze mlje ima ju bo lje oce ne od dru gih. Uz 

to, ako je ona za kon ski re gu li sa na, mo gu će je udo vo lji ti ne kim zah te vi ma to le ran ci je. 

Ko nač no, De kla ra ci ja je sna žno po dr ža la oču va nje sop stve nih ube đe nja. Su prot no 

ne kim ra ni jim sta vo vi ma, sma tra se da je to le ran ci ja te sno po ve za na sa sfe rom pri vatnog, 

dok je sfe ra jav nog osta la ig no ri sa na. U svom is tra ži va nju, Mi ler je usta no vio razli 

ku iz me đu ove dve sfe re i za klju čio da „po li ti ka to le rant no sti pod ra zu me va do pu šta nje 

gru pa ma da is ka žu svoj iden ti tet i da iz ra ze svo je kul tur ne vred no sti pri vat no ili pu tem 

aso ci ja ci ja nji ho vih čla no va”, dok se „sfe ra jav nog on da ru ko vo di nor ma ma ko je se či ne 

uni ver zal nim i kul tu ro lo ški ne u tral nim, ali ko je u stva ri re flek tu ju kul tur ne vred no sti domi 

nant nih dru štve nih ka te go ri ja.” 10 

Slič no kao i De kla ra ci ja Une ska, na sto ja nja Uje di nje nih na ci ja da us po sta ve to le ran ciju 

iden ti fi ko va la su pet na či na ka ko da se no si mo s ne to le ran ci jom: za ko ni ma, ob ra zo vanjem, 

pri stu pom in for ma ci ja ma, in di vi du al nom osve šće no šću i lo kal nim re še nji ma. Pr vi 

9 Gerolymatos, A ndré, The Balkan Wa rs : Conqu est, Revolution and Ret ribution fr om the Ottoman Era to 

the Twe ntieth Ce ntu ry and Beyo nd , Stapleh urst, Spe llmo unt, 2 004, 4. 

10 Miller, David, Citiz enship and Natio na l I dentity, Ca mbridge, Polity Pre ss, 2000, 63. 

41


na čin je op ti mi stič no vi deo vla de kao „od go vor ne za to da se spro vo de za ko ni o ljud skim 

pra vi ma, da se za bra ne i ka žnja va ju zlo či ni iz mr žnje i dis kri mi na ci ja ma nji na.” 11 Dru gi 

na čin je na gla ša vao ulo gu ob ra zo va nja, jer „ne to le ran ci ja ve o ma če sto ima ko re ne u nezna 

nju i stra hu: stra hu od ne po zna tog, od dru gog, od dru gih kul tu ra, na ci ja, ve ro i spo vesti. 

Ne to le ran ci ja je ta ko đe usko po ve za na s pre te ra nim ose ća jem sop stve ne vred no sti 

i po no sa, bi lo lič nim, na ci o nal nim ili re li gi o znim.” 12 Tre ći na čin bor be pro tiv ne to leran 

ci je bio bi pu tem in for mi sa nja, po što „oni ko ji ras pi ru ju mr žnju če sto po či nju ta ko 

što iden ti fi ku ju prag to le ran ci je jav nog mnje nja. Oni za tim raz vi ja ju po gre šne ar gu men te, 

da ju la žne sta ti stič ke po dat ke i ma ni pu li šu jav nim mnje njem pla si ra njem dez in for ma ci ja 

i pred ra su da.” 13 Če tvr ti na čin je po ka zao va žnost in di vi du al ne sve sti o „ne tr pe lji vo sti, stere 

o ti pi ma, ži go sa nju, uvre da ma i ra si stič kim vi ce vi ma, ko ji su pri me ri in di vi du al nog izra 

ža va nja ne to le ran ci je, ko joj su ne ki lju di sva ko dnev no iz lo že ni.” 14 Na kra ju, pe ti na čin je 

za sno van na lo kal nim re še nji ma, što zna či da bi glo bal no bi la vi dlji va, to le ran ci ja tre ba da 

po tek ne sa in di vi du al nog i lo kal nog ni voa. Sa ve to va no je da se „or ga ni zu je mre ža me đu 

obič nim lju di ma, da se de mon stri ra so li dar nost sa žr tva ma ne to le ran ci je, da se dis kre ditu 

je pro pa gan da mr žnje.” 15 

Po sled nji do ku ment ko ji bih ov de po me nuo je ste An ti di skri mi na tor na po li ti ka EU iz 

1997. Ovaj po du ži do ku ment je na gla sio da je „pro blem ra sne dis kri mi na ci je oti šao da lje 

od neo prav da no ne jed na kog tret ma na na ba zi bo je ko že”, što je re zul ti ra lo „fe no me nom 

u po ra stu, ‘isla mo fo bi jom’ ili ‘an ti mu sli man skom dis kri mi na ci jom.’” 16 Kao i mno gi dru gi 

do ku men ti na sta li 1980-ih i 1990-ih, i ovaj pri zna je da pro blem po sto ji, ali po no vo bez 

ika kvog re zul ta ta u prak si. U stva ri, bi lo je oči gled no da ni zva nič ni ni na uč ni pred lo zi kako 

po sta ti i osta ti to le ran tan ni su bi li pred o dre đe ni da uti ču na evrop sko dru štvo. 

Islam kao iza zov 

Da na šnje shva ta nje ‘(ne)to le ran ci je’ če sto je po ve za no sa ver skim raz li ka ma. Jed no istra 

ži va nje Evrop ske uni je o mu sli ma ni ma ši rom EU ot kri va da je „u pro se ku 1 od 3 mu slima 

na is pi ta ni ka bio dis kri mi ni san u pro te klih 12 me se ci, a da je 11% bi lo žr tva zlo či na na 

ra snoj osno vi. Naj vi ši ni vo dis kri mi na ci je de ša va se na po slu... Ma lo je ve ro vat no da će ljudi 

bez dr ža vljan stva i oni ko ji su naj kra će ži ve li u ze mlji pri ja vi ti slu ča je ve dis kri mi na ci je. 

11 “ A Global Qu est for T oleranc e,” 

I nternet: http://www. unesco. org/ ne w/ en/socia l- and-hum an -sc iences/themes/human-rights/fightagainst-discrimination/ 

promoting-tol eranc e/, 11 /08/2011. 

12 Isto. 

13 Ist o. 

14 Ist o. 

15 I sto. 

16 “ Europ ean Union Anti-Dis cr iminati on Policy : F ro m Equal O pportuniti es between Women a nd Men 

to Combating Ra cis m,” Directorate-General for Research, Working document LIBE 102EN, 

Internet: http://www.europarl.europa.eu/workingpapers/libe/102/default_en.htm, 12/08/2011 . 

42


Ka da se ra di o raz lo zi ma za ne pri ja vlji va nje in ci de na ta, 59% mu sli ma na is pi ta ni ka ve ru je 

da se ‘ni šta ne bi do go di lo ili pro me ni lo nji ho vim pri ja vlji va njem’ […] Et nič ko po re klo je 

glav ni uzrok dis kri mi na ci je […] Sve ga 10% je iz ja vi lo da mi sli da je do dis kri mi na ci je koju 

su oni do ži ve li do šlo is klju či vo iz ver skih po bu da.” 17 Ovo is tra ži va nje je va žno ne sa mo 

za to što po ka zu je da bi ti mu sli man u EU mo že bi ti ve o ma te ško već i za to što ono pre i spitu 

je ne ke od aspe ka ta ko ji ma se Uni ja do sa da po no si la, po put po što va nja raz li či to sti i 

in klu zi je. Dis kri mi na tor na po li ti ka u za po šlja va nju do vo di do za ključ ka da EU ni je to liko 

otvo re na ko li ko se pred sta vlja. Et nič ko po re klo i na čin ode va nja če sto ima ju pred nost 

nad ni vo om ob ra zo va nja i struč no sti. Još vi še uz ne mi ra va či nje ni ca da mno gi mu sli ma ni 

ve ru ju da ne ma svr he pri ja vlji va ti dis kri mi na ci ju. Ta kvo ve ro va nje im pli ci ra da evrop ski 

li de ri ko ji se ba ve ovim ve o ma ose tlji vim pro ble mi ma ima ju dvo stru ke stan dar de, ko ji 

se kre ću od fa vo ri zo va nja raz li či to sti i in klu zi je do ig no ri sa nja istih, za vi sno od pri li ke. 

Da kle, da li to zna či da nam je po treb no vi še ob u ča va nja ka ko da po sta ne mo to lerant 

ni ji? Pre ma Ig na ti je vlje vom mi šlje nju, „Glav ni za da tak pri uče nju ‘to le ran ci je’ je ste da 

po mog ne mo lju di ma da vi de se be kao po je din ce, pa za tim da i dru ge vi de ta ko – to jest, da 

pro ble ma ti zu ju taj ne pro mi šlja ni, ne raz ma tra ni spoj lič nog i grup nog iden ti te ta na ko me 

po či va ra si zam. Jer ra si zam i ne to le ran ci ja su, na kon cep tu al nom ni vou, ap strakt ni pro ce si 

u ko ji ma kon kret ne, stvar ne in di vi due u svoj svo joj po seb no sti bi va ju de per so na li zo va ne 

i obez li če ne, ili sve de ne na no si o ce oso bi na omra že ne gru pe.” 18 Ipak, mno gi na uč ni ci ko ji 

iz u ča va ju dru štvo slo ži li bi se da „sprem nost da se to le ri še bi lo ko ja ide ja ili prak sa ima 

ne ga ti van uti caj na za jed nič ke vred no sti na ko ji ma se te me lji za jed ni ca. Ovo ne zna či da 

sva ki član za jed ni ce mo ra bi ti po sve ćen pot pu no istom sve o bu hvat nom kon cep tu do brote. 

Za to ovo zna či da is ti ca nje da po sto je ne ki du bo ko uvre že ni za jed nič ki stan dar di de fini 

še gra ni ce od bi ja nja i pri hva ta nja u okvi ri ma bi lo ko je istin ske za jed ni ce.” 19 

Pret hod na dva pri stu pa to le ran ci ji auto mat ski otva ra ju sle de ća pi ta nja: „Ko li ko da leko 

bi to le ran ci ja tre ba lo da ide?” i „Da li je so li dar nost mo gu ća?” Sla žem se sa Svi to vim 

raz dva ja njem dva ter mi na: dok to le ran ci ja „go vo ri da po sto je bit ne raz li ke me đu po je dinci 

ma (kao kod poj ma ver ske to le ran ci je)”, so li dar nost „im pli ci ra da raz li ke ko je po sto je 

iz me đu po je di na ca ni su va žne – da po sto ji pre po zna va nje za jed nič kih in te re sa, kao i vo lja 

da se stu pi u ak ci ju s dru gi ma, čak i ako to pod ra zu me va iz ve snu žr tvu sa na še stra ne.” 20 

Na rav no, da va nje kon kret nog od go vo ra na po sta vlje no pi ta nje ni je lak za da tak. Što se ti če 

pi ta nja to le ran ci je, da na šnja Evrop ska uni ja je u ozbilj noj ne do u mi ci. Na pri mer, osim što 

17 European Union Agen cy for Fu nda me ntal Rig hts, “Data i n Focu s Report: Muslims”, 

Internet: ht tp ://fra.e uropa.eu/ fr a We bsite/attachment s/E U-MIDIS_MU SLIMS_E N. pdf , 09/07/201 0. 

18 Ig n atief, Micha e l, “Natio na l is m and th e Narcissism of Minor Diferences,” in Ronald Bei ner (ed), 

Theorizing Nationalism, Al bany, NY, SUNy P res s, 1999, 9 1-102: 10 1. 

19 Nederm an, Cary J. an d John Christian Laur sen (ed s) , Diffe re nc e and Disse nt, Lanham, MD: Row ma n 

& Li ttlefield, 1 99 6, 3- 4. 

20 Sw eet, William, “ Sol idarity a nd Human Rig hts,” in Willi am Sweet (ed) , Philosophical Theory and the 

Universal Declaration of Human Rights, O ttawa, ON, University of Ott aw a Press, 2003, 213-231: 216 . 

43


se bur ka vi di kao sim bol „re pre si je ko ju že ne tr pe u isla mu” i pret nja „si gur no sti, pol noj 

jed na ko sti i se ku lar no sti”, ne ke evrop ske dr ža ve vo le le bi da ona bu de za bra nje na, ma da 

bi „nje no za bra nji va nje bi lo ugro ža va nje lič nih pra va ko ja nji ho ve kul tu re obič no na sto je 

da zaštite.” 21 Ova kav pri stup po ka zu je da su ove dr ža ve sprem ne da po ka žu ne to le ran ci ju 

pre ma svo jim mu sli man skim ma nji na ma. Od 5 mi li o na mu sli ma na u Fran cu skoj, sa mo 

oko 2000 njih pot pu no po kri va svo je li ce. Ova mi kro ma nji na bi la je do volj na da Na ci o nalna 

skup šti na do ne se na crt za ko na ju la 2010, u ko me se ka že da „ni ko ne mo že na jav nom 

me stu no si ti ode ću či ja je svr ha po kri va nje li ce.” 22 Ka da je po sta la pra vo sna žna, za bra na je 

pri me nje na i na dr ža vlja ne i na po se ti o ce u Fran cu skoj, a oni ko ji se na nju oglu še bi va ju 

ka žnje ni nov ča nom ka znom ili za tvo rom. 23 Ta ko, dok fran cu ski li de ri oprav da va ju za branu 

kao pra vi na čin bor be pro tiv ver skog eks tre mi zma, oni ne mo gu pred vi de ti mo gu će 

re ak ci je. I zbi lja, ako se go vo ri o po sle di ca ma za bra ne, či ni se da je njen po ten ci jal no najo 

pa sni ji aspekt pre ne breg nut: fran cu sko vođ stvo je ig no ri sa lo či nje ni cu da se od lu kom da 

se za bra ne bur ke „mo že ži go sa ti islam i pro u zro ko va ti od bram be na re ak ci ja” ši rom EU. 24 

Što se ti če pi ta nja so li dar no sti, bez do brih re zul ta ta na po lju to le ran ci je, ne mo gu će 

je po sti ći so li dar nost na ši rem pla nu i iz van gra ni ca, što je ka rak te ri stič no za sve ve ću 

Evrop sku uni ju. Na kon uve ća nja EU 2004, zva nič ni ci iz Bri se la su op ti mi stič no pro komen 

ta ri sa li da „ako dr ža ve že le da za jed no iz ra stu u odr ži vu po li tič ku uni ju, Evro plja ni 

mo ra ju da bu du sprem ni na evrop sku so li dar nost. Ova so li dar nost mo ra bi ti ja ča ne go 

uni ver zal na so li dar nost […] evrop ska so li dar nost – sprem nost da se otvo ri nov ča nik i da 

se po sve ti ži vot dru gi ma, jer su i oni Evro plja ni – ni je ne što što se mo že na met nu ti sa vrha. 

Ona mo ra bi ti vi še ne go in sti tu ci o nal na so li dar nost. Nju mo ra ju ose ća ti Evro plja ni kao 

po je din ci.” 25 Ta kva tvrd nja nam go vo ri da kon cept evrop ske so li dar no sti naj vi še po či va 

na vo lji evrop skih dr ža vlja na. Na su prot ne to le ran ci ji ko ju če sto iza zi va ju zva nič ne od luke, 

ko je do la ze sa vr ha, od so li dar no sti se oče ku je da se raz vi ja i da ja ča kao fe no men ko ji 

po ti če od obič nih lju di. Ovaj ras ko rak po sto ji za hva lju ju ći či nje ni ci da su kon cep ti (ne) 

to le ran ci je pr ven stve no re le vant ni za di sku si ju o ve zi iz me đu ‘pra vih’ Evro plja na i ‘dru gih’ 

Evro plja na, dok je so li dar nost uglav nom ote lo vlje na u di sku si ja ma o sa rad nji is klju či vo 

iz me đu ‘pra vih’ Evro plja na. 

Razlika između tolerancije i solidarnosti još je evidentnija kada se pojave netolerantna 

de la. Uz to, ista raz li ka je ono što me đu sob no raz li ku je ne ke evrop ske ze mlje, što zna či da 

21 “A B ad Idea,” The Economist, 15 M ay 201 0, 18. 

22 Citirano u Bobby Ghosh, “The Moment, ” Time , 26 July 2010, 7. 

23 Gau th ier-Villars, David, “France Adv ances Ban o n Some Islami c Veils,” The Wall Street Journal, 14 July 

2010, A15. 

24 “Running for Cover,” The Economist, Internet: http://www.economist.com/node/16113091/print, 

26/07/2010. 

25 Biedenkopf, Kurt, Bronislaw Geremek and Krzysztof Michalski, “The Spiritual and Cultural Dimension 

of Europe: Concluding Remarks,” 

Internet: http://cordis.europa.eu/documents/documentlibrary/104214451EN6.pdf, 30/5/2011. 

44


su neke od njih tolerantnije i da pokazuju veću solidarnost prema sopstvenoj Drugosti. U 

svojoj analizi o islamskim maramama u Zapadnoj Evropi, Jopke primećuje prisustvo različitosti: 

„Dok Francuska potiskuje privatno u korist javnog, Engleska ide u drugu krajnost 

stavljajući privatne iznad javnih vrednosti u državnom školstvu.” 26 U stva ri, pri lič no je izne 

na đu ju će da je još 2004. go di ne, dok su se pri ma le no ve dr ža ve u član stvo u EU i dok se 

raspravljalo o statusu kandidata nekih potencijalnih članica (od kojih neke imaju značajan 

procenat muslimanskog stanovništva), Francuska donela Zakon o laicitetu koji je u potpunosti 

preinačio prethodnu zakonsku postavku: pre ovog zakona, „tolerisanje nošenja vela 

bilo je zakonsko pravilo, zabranjivanje istog bilo je izuzetak. Nakon donošenja ovog zakona, 

zabranjivanje vela je postalo pravilo, a dozvoljavanje njegovog nošenja izuzetak.” 27 

Kon tro ver za oko ma ra me za gla vu je de mon stri ra la ka ko kul tur ne raz li ke u Evro pi 

mo gu la ko da se pre tvo re u ve li ku po li tič ku stvar vred nu par la men tar nih de ba ta, su koba 

po li tič kih par ti ja i do no še nja no vih za ko na. U ovom po gle du, di sku si ja o to me da li 

su raz li ke in di vi du al ne ili grup ne je ire le vant na, za to što je in di vi du al nost sma nje na na 

mi ni mum. Ipak ovo ni je jed no sme ran fe no men: i Evro plja ni i mu sli ma ni če sto pred stavlja 

ju jed ni dru ge kao za seb nu za jed ni cu. Na pri mer, ozlo gla še ne dan ske ka ri ka tu re ko je 

pri ka zu ju islam na na čin ko ji su mno gi shva ti li kao uvre dljiv, do ve le su do broj nih pro te sta 

ši rom sve ta, što je po ka za lo je din stvo mu sli man ske za jed ni ce. Ka ko je je dan autor pri metio: 

„Čak i me đu onim mu sli ma ni ma ko ji u prin ci pu ni su bi li uvre đe ni ob ja vlji va njem 

ka ri ka tu ra i ko ji su du bo ko po sve će ni pra vu na slo bo du go vo ra ipak je bi lo ne kih ko ji su 

in ter pre ti ra li od lu ku da se one ob ja ve kao sig nal da je isme va nje mu sli man skih ve ro va nja 

do zvo lje no i ohra bri va no.” 28 

Da kle, u su o ča va nju sa oči gled nim kul tu ro lo škim ja zom i re zul ti ra ju ćim raz li ka ma 

iz me đu nas i njih ra di se o (ne)to le ran ci ji gru pa ci ja. U ovoj stu di ji o isla mu, Za pa du i to leran 

ci ji, Taj ler je is ta kao da „ko eg zi sten ci ja zah te va kul tu ro lo šku pre da nost to le ran ci ji. Ova 

pre da nost to le ran ci ji mo ra bi ti do volj no eks pan ziv na da ob u hva ti uče nje to ga ka ko da se 

ne slo ži mo, a da ne pri beg ne mo na si lju, usva ja nje sta va uza jam nog po što va nja, pre po znava 

nje jed na ko sti lju di, kao i traj ni pro ces kul tur nog an ga žo va nja.” 29 „Ko eg zi sten ci ja”, autor 

ja sno ka že, „mo že da se po ja vi sa mo ako ve li ka ci vi li za cij ska bri ga to do zvo li.” 30 To zna či 

da se pri me na ovih za ko na mo že do ve sti u pi ta nje. Iako ohra bre ni ne kim po me nu tim 

slu žbe nim do ku men ti ma, do sa da su bi li mno go uspe šni ji u ohra bri va nju ne to le ran ci je 

ne go to le ran ci je, pred sta vlja ju ći islam kao iza zov evrop skim vred no sti ma i po ku ša va ju ći 

da ogra ni če nje go vo pri su stvo. 

26 Joppke, Christian, Veil: Mirror of Identity, Cambridge, Polity Press, 2009, 85. 

27 Isto, 51. 

28 Lenard, Patti Tamara, “What Can Multicultural Theory Tell Us about Integrating Muslims in 

Europe?,” Political Studies Review, Vol. 8, No. 3, 2010, 308-321: 311. 

29 Tyler, Aaron, op. cit., 106. 

30 Isto, 107. 

45


Za klju čak 

Ni kam pa nja Uje di nje nih na ci ja iz 1995. da se us po sta vi to le ran ci ja, ni ide ja ‘Ujedi 

nje ni u ra zno li ko sti’, ko ja je po sta la zva nič ni mo to Evrop ske uni je 2000. go di ne, ni su 

us pe le da spre če ne ke evrop ske dr ža ve da do ne su raz ne za ko ne ko ji su po ve ća li ri zik od 

uve ća nja ne to le ran ci je. I dok je stav Evrop ske za jed ni ce ostao uglav nom na po zi ci ja ma na 

ko ji ma je i bio, pri su stvo isla ma u Evro pi u bu duć no sti će bi ti sve ve će ako još ne ke ze mlje 

(Tur ska, Al ba ni ja, Ko so vo) po sta nu čla ni ce EU. Ali, da li to zna či da bi vla de evrop skih 

dr ža va bi le u sta nju da pri me u član stvo mu sli man ske ze mlje i da u isto vre me do no se zako 

ne pro tiv njih Dru gih? Ako je ta ko, on da ras pra va o isla mu kao iza zo vu i eks trem noj 

re ak ci ji na evrop sku to le ran ci ju do bi ja svo ju ko nač nu po zi ci ju. 

Islam as A Chal len ge to Euro pean To le ran ce? 

sum marY: This pa per ar gu es that the pre sent Euro pean Union strug gles with 

the un der stan ding and ap pli ca tion of to le ran ce. The cri te ria as to what should 

or sho uld not be to le ra ted of ten dif fer bet we en the Mem ber Sta tes of the 

EU. The gro wing pre sen ce of Islam de e pens the who le de ba te even furt her 

as it is con ti nu o usly used as a me a su re for to le ran ce. Ho we ver, Euro pean 

go vern ments whi le cla i ming to be com mit ted to to le ran ce and unity in di versity, 

pro mo te and pass laws that un der mi ne the po si tion of the Mu slim po pula 

tion in Euro pe, le a ving an im pres sion that Islam is not com pa ti ble with the 

no ti ons of Euro pean to le ran ce. 

KEY WORDS: (In)to le ran ce, Euro pean Union, Islam. 

B.Radeljic@uel.ac.uk 

46


UDC 323.1:81'272(497) 

UDC 81'246.3(497) 

Predrag Mutavdžić 

Univerzitet u Beogradu, Srbija 

Filološki fakultet 

Katedra za neohelenske studije 

Anastasios Kampuris 

(Anastassios Kampouris) 

Univerzitet u Patrasu, Grčka 

Fakultet za društvene nauke 

Odeljenje za filologiju 

Saša Savić 

Univerzitet u 

Beogradu, Srbija 

Filološki fakultet 

Granice jezičkog identiteta 

na Balkanskom poluostrvu * 

Knowledge will forever govern ignorance; and a people who mean to be 

their own governors must arm themselves with the power which knowledge gives. 

Znanje će zauvek vladati neznanjem; a ljudi koji žele da budu 

sopstveni vladari moraju se naoružati silom koju znanje daje. 

James Madison (pismo upućeno V.T. Beriju 

/W.T. Barry/4. avgusta 1822) 

SAŽETAK: U radu autori nastoje da prikažu u osnovnim crtama trenutnu jezičku 

sliku na Balkanu, kao i odnose između oficijelnih (nacionalnih) jezika i jezika 

manje zastupljenosti u upotrebi (manjinski, etnički). Neosporno je da zbog 

istorijskog tereta, kulturno-civilizacijskog nasleđa, kao i drugih nerešenih 

pitanja, još uvek postoji surevnjivost kako između balkanskih naroda tako i 

između njih i brojnih manjinskih i etničkih zajednica. Ovakav odnos neminovno 

se reflektuje i na odnos prema balkanskim jezicima, bilo nacionalnim, 

bilo manjinskim i/ili etničkim. Postojanje jakih demarkacionih granica na 

Balkanu utiče na poziciju i kvalitet jezika, kulture i života nacionalnih manjina. 

Stvaranje novih administrativno-političkih granica utiče na veštačko 

pravljenje novih jezičkih formi. Takva vrsta na sil nog di ver zi te ta mo že do ve sti 

* 

Rad je na pi san u okvi ru pro jek ta Mi ni star stva na u ke i teh no lo škog raz vo ja Re pu bli ke Sr bi je, broj 

178002, Je zi ci i kul tu re u vre me nu i pro sto ru. 

50


do na stan ka ili pro du blje nja na ci o nal nih, etič kih, re li gij skih i dru gih su ko ba. 

Sa vre me ni na či ni ko mu ni ci ra nja u sve tu i u Evrop skoj uni ji zah te va ju sa svim 

druk či ji pri stup je zič kom pi ta nju u vi du te o ri je mul ti pi sme no sti, či ji bi osnovni 

za da tak bio da po mog ne u pre va zi la že nju raz li či to sti (je zič kih, kul tur nih, 

ci vi li za cij skih, na ci o nal nih itd.) kod bal kan skih na ro da, te da us po sta vi znak 

jed na ko sti iz me đu njih pu tem uka zi va nja na broj ne slič no sti i po du dar no sti. 

Kon cep cij ski po sma tra no, mul ti pi sme nost pred sta vlja jed nu od mo guć no sti 

re še nja slo že ne i ose tlji ve na ci o nal ne i je zič ke si tu a ci je u vi du kon cep ta bilin 

gvi zma i mul ti lin gvi zma, uz du žno po što va nje i uva ža va nje svih je zič kih i 

na ci o nal nih iden ti te ta. Te ži šte u plan skoj je zič koj po li ti ci bal kan skih dr ža va 

u do gled nom pe ri o du tre ba da se sta vi na iz grad nju na ra šta ja ko ji će bi ti 

me đu kul tu ral no kom pe tent ni, oslo bo đe ni od na sle đa pro šlo sti i pred ra su da 

te za in te re so va ni i mo ti vi sa ni za kon ti nu i ra no uče nje bal kan skih je zi ka. Domi 

na ci ja ofi ci jel nog je zi ka dr ža ve i kul tu re ve ćin skog sta nov ni štva do ne kle 

ugro ža va ka ko sve dru ge ob li ke kul tu ra ta ko i dru ge je zi ke i nji ho ve go vorni 

ke. Me đu na ci o nal ni kon flik ti mo gu se pre va zi ći je di no pu tem iz gra đi va nja 

no vog, mul ti mo dal nog na či na raz mi šlja nja. 

ključ ne re či: Bal kan, je zi ci, iden ti tet, gra ni ca, ma nji ne, dru štvo, gru pe, 

kul tu ra, mul ti pi sme nost, in te gra ci ja. 

1. Uvod no raz ma tra nje 

Na Bal kan skom po lu o str vu to kom či ta vog XX ve ka i u pr vim de ce ni ja ma XXI i da lje 

je pri su tan jak na ci o na li stič ki pri ti sak ko ji se ne mi nov no od ra ža va i na po lje je zi ka. Ko liko 

je spre ga iz me đu na ci o na li zma i je zi ka sna žna po ka zu je ras pad biv še SFRJ i for mi ra nje 

za seb nih dr ža va na go vor nom pod ruč ju srp sko hr vat skog/hr vat sko srp skog je zi ka. Upra vo 

ovim či nom su gra ni ce jed nog pri lič no ši ro ko za stu plje nog je zi ka sve de ne na re la tiv no 

uske gra ni ce ma lih dr ža va, unu tar ko jih su ofi ci jel ni sta tus do bi li je zi ci ve ćin skog sta novni 

štva tih dr ža va. Ono što bi bi lo ka rak te ri stič no za pod ruč je ne ka da šnjeg srp sko hr vatskog/hr 

vat sko srp skog je zi ka je ste i či nje ni ca da se svi na ci o nal ni, da kle slu žbe ni, je zi ci 

dr že pod stro gim nad zo rom, u smi slu da se na ci o nal ne eli te sva ke dr ža ve tru de da pri ka žu 

svoj je zik kao lin gvi stič ki raz li či tim, ako ne i dru ga či jim, u od no su na onaj dru gi. Stro ga 

kon tro la je us po sta vlje na iz pro stog raz lo ga što su upli vi i po li tič kih i sim bo lič kih di menzi 

ja u je zik do mi nant ni. 

Ne ma ni ka kve sum nje da se iza po li tič ko-sim bo lič kih uti ca ja kri ju sna žni na ci o nal ni 

(do ne kle i na ci o na li stič ki) in te re si sva ke na ci o nal ne eli te po na o sob. Su štin ski sa gle da no, 

stva ra nje sa vre me nih bal kan skih dr ža va od po čet ka XIX ve ka do da nas na la zi se u te snoj 

ve zi sa na ci o nal nim eli ta ma ko je su, iz me đu osta log, u je zi ku vi de le je dan od glav nih eleme 

na ta za ja ča nje na ci o nal nog iden ti te ta i za us po sta vlja nje dr žav nog te ri to ri jal nog su vere 

ni te ta. Na kon za vr šet ka I svet skog ra ta i pot pi sa nog mi ra u Tri ja no nu 1920. go di ne, u 

Ma đar skoj su se mo gla ču ti ja sna ne go do va nja zbog gu bit ka ogrom nih de lo va ma đar ske 

dr ža ve (go to vo 72%; Molnár 2001: 262), ko ji su bi li pri po je ni Če ho slo vač koj, Kra lje vi ni 

51


Ru mu ni ji (Tran sil va ni ja, od no sno Edrelj) i Kra lje vi ni Sr ba, Hr va ta i Slo ve na ca (Voj vo dina, 

Ba ra nja), bu du ći da je tim či nom ne sa mo iz gu bljen ve li ki broj ma đar skih dr ža vlja na 

(pro ce nju je se 3.400.000) ne go je i do ve den u pi ta nje nji hov op sta nak kao na ro da (Frucht 

2005: 359–360). Dru gim re či ma, Ma đa ri u no vo for mi ra nim dr ža va ma iz gu bi li su pri vi lego 

va ni sta tus u dru štvu, či me su u no vim dr ža va ma sve de ni na pro stu ma nji nu. Osim u 

dru štve nom i na ci o nal nom po gle du, Ma đa ri su iz gu bi li i ga ran to va nu po vla sti cu ne priko 

sno ve no sti upo tre be svog je zi ka. Ova kav od nos pre ma ma đar skom je zi ku bio je sa svim 

oprav dan, po što su se u ko re nu pro me ni li dru štve ni i po li tič ki uslo vi i po što je ono do nedav 

no „dru go” sta nov ni štvo u svo jim dr ža va ma po sta lo ve ćin sko. Ne bi tre ba lo smet nu ti 

s uma i jed nu va žnu isto rij sku, kul tur nu pa i ci vi li za cij sku či nje ni cu: ka da je 1907. go di ne 

ma đar ski par la ment jed no gla sno usvo jio ta ko zva ni Apo nji jev za kon, u Ma đar skoj je iz vršen 

svo je vr sni lin gvi stič ki ge no cid pre ma dru gim je zi ci ma. Pred log mi ni stra pro sve te i reli 

gi je, gro fa Al ber ta Apo nji ja (Al bert György de Nagyap pony, 1846–1933), pred vi đao je da 

se u svim osnov nim ško la ma, što će re ći u pr va če ti ri raz re da, unu tar Kra lje vi ne Ma đar ske 

mo ra iz u ča va ti sa mo ma đar ski je zik i da se sa mo na ma đar skom je zi ku mo že pre da va ti. 

Za sva ko od stu pa nje od ovog za ko na bi le su od re đe ne stro ge ka zne, po čev od nov ča nih i 

za tvor skih, pa do za tva ra nja ško la. Od 1909. go di ne ovaj za kon je do pu njen do dat nim odred 

ba ma pre ma ko ji ma se i na sta va ve ro na u ke mo ra la pre da va ti i oba vlja ti u ško la ma na 

ma đar skom (Te ich et al. 2011: 132). To je uslo vi lo da se broj osnov nih ško la za ma đar ski 

ži valj po ve ćao za jed nu pe ti nu, a da se broj ško la s uče ni ci ma ma nji na sma njio za go to vo 

po lo vi nu (Er nő 1989: 172). 

2. Iden ti te ti, gra ni ce i je zi ci na Bal ka nu 

Navedeni oblik jezičke isključivosti, odnosno zabrane, potiranja ili čak negiranja postojanja 

drugih jezika na teritoriji jedne države, može se jedino opravdati izuzetno snažnim 

političko-nacionalističkim razlozima koji nikakvog lingvističkog, kulturnog te religijsko-civilizacijskog 

utemeljenja i opravdanja nemaju. Međutim, činjenica je da se i danas na Balkanskom 

poluostrvu susreću oblici negiranja kako jezičkog tako i etničkog i nacionalnog 

identiteta, koji su motivisani romantičarskim principom „jedan narod, jedna država, jedan 

jezik”. Drugim rečima, ma koliko bile danas sve balkanske zemlje deklarativno demokratske, 

promene na ovom planu odvijaju se veoma teško. Tako je u Republici Bugarskoj jedini zvanični 

priznati jezik bugarski (prema statistikama govori ga 82,5% stanovništva kao maternji), 

dok svi osta li ma njin ski je zi ci i da lje ima ju ne re šen sta tus, bez ob zi ra na to što u dru goj 

glavi Ustava Republike Bugarske u članu 36, alineja 2, stoji da „građani, kojima bugarski nije 

maternji jezik, imaju pravo da preko paralelnog učenja bugarskog jezika izučavaju i ispoljavaju 

svoj” 1 . U praksi je stvarnost nešto sasvim drugačija: pravo druge po brojnosti grupacije 

1 Vi de ti: http://www.parliament.bg/en/const/ . 

52


u Bugarskoj, bugarskih Turaka, takozvanih Pomaka 2 , da koriste maternji jezik dovodeno je 

u pitanje 2009. godine kada je dvadeset jedan poslanik nacionalističke stranke Ataka jednoglasno 

protestvovao protiv odluke da se održi referendum o tome da se dozvoli emitovanje 

informativnog programa na turskom jeziku na Nacionalnoj televiziji Bugarske. 

Gotovo istovetnu situaciju možemo uočiti u Republici Grčkoj: osim zvanično priznate 

turske manjine 3 , nijedna druga manjina ili etnička grupa, prema svim zvaničnim grčkim 

statistikama, ne postoji 4 . Grci prave razliku jedino na osnovu državljanstva (υπηκοότητα), 

nikako prema nacionalnosti (εθνικότητα), pa se otuda može pročitati da pored 94% Grka, 

postoji 4% albanske populacije i 2% svih ostalih. Od ukupnog broja stanovnika, čak 99% 

govori grčki 5 . U Republici Albaniji, i pored toga što postoje manjine koje nisu zvanično 

priznate, poput grčke (3–6%, u zavisnosti od izvora koji se konsultuje), čak do 95% ukupne 

populacije predstavlja albansko stanovništvo. U Preliminarnim rezultatima popisa stanovništva 

i naselja (Rezultatet paraprake e Cenzusit i popullsisë dhe banesave në Shqipëri) iz 

2011. godine nigde se ne navodi podatak da pored Albanaca u Albaniji živi i neko drugo 

stanovništvo 6 . Pored zvaničnog jezika, albanskog, nijedan drugi manjinski jezik nije priznat. 

Kao i kod Ju žnih Slo ve na sa pod ruč ja biv še SFRJ, ta ko i kod Bu ga ra, Gr ka i Al ba na ca su ve reno 

vladaju politolingvističke težnje koje određuju odnos nacije i jezika u svim dimenzijama. 

Sva tri na ve de na pri me ra ne dvo smi sle no uka zu ju na to da na Bal kan skom po lu o str vu 

još po sto je ja sne de mar ka ci o ne gra ni ce – na ci o nal ne, dru štve ne i je zič ke – ko je se u dogled 

no vre me ne će la ko pre va zi ći. Raz log to me le ži u či nje ni ci da je spre ga iz me đu sve sti o 

na ci o nal nom iden ti te tu i na ci o nal nog je zi ka iz u zet no sna žna, od no sno da su po ja va jednog 

je zi ka i nje go vo od re đe nje uvek uslo vlje ni, sa jed ne stra ne isto rij skim fak to ri ma, a sa 

dru ge so ci jal nim (Ški ljan 1988: 10). Ka da je reč o isto rij skom aspek tu, no si lac dru štve nog 

raz vo ja svih sa vre me nih dr ža va u Evro pi od XVI II ve ka do da nas bi lo je gra đan sko društvo 

ko je je na sto ja lo da ce lo kup nu na ci ju uje di ni na svim po lji ma ži vo ta i ra da. So ci jal ni 

aspekt je tro struk, po što za hva ta sve eko nom ske, po li tič ke i dru štve ne to ko ve. Po sma tra no 

iz ove per spek ti ve, pro is ti če da je gra đan ska eli ta, ko ja je u pri vred nom po gle du glav ni 

no si lac ce lo kup nog dru štve no-po li tič kog i eko nom skog raz vo ja, je di na pre sti žna i vo de ća 

sna ga spo sob na da for mi ra dr ža vu i da or ga ni zu je na ci ju u noj. Shod no ova kvoj po zi ci ji 

gra đan ske eli te, ona je se bi od re di la i ulo gu je di nog ar bi tra u raz re še nju ulo ge, for me i pozi 

ci je je zi ka, od no sno je zič kog dis kur sa ko jim se ona slu ži, ka ko u dru štvu ta ko i u na ci ji. 

2 Re č je o gotov o 8,8% od ukupno g broja dr žavljana Bugarsk e prema po pisu iz 2011. godine, odnosno o 

588.318 Turaka. Videti: http://censusresults.nsi.bg/Census/Reports/2/2/R7.aspx. 

3 Tur sk a manjina je p riznat a m ir ovnim spo razumom potp isa nim u L oz ani 1923. godine. O va j sporazum 

garantuje priznanje grčke manjine u Republici Turskoj. 

4 Videti: http://www.tovima.gr/files/1/2011/07/22/apografh22.pdf 

5 Videti: https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/gr.html . 

6 Videti: http://census.al/census2011/Temp.aspx . 

53


Pitanje i jezičkog i nacionalnog identiteta na Balkanskom poluostrvu nije uspešno rešeno 

ne samo zato što se koriste različiti kriterijumi – poput lingvističkih, sociolingvističkih, 

političkih, vrednosnih kriterijuma uzajamnih razumljivosti (Katičić 1992; Bugarski 1993; 

Kordić 2010), nego i zato što se u određenje jednog identiteta uključuju i istorijski faktori 

(tačnije rečeno, nacionalna istorija), koji odnose katkada prevagu u odnosu na ostale. Prema 

Maklensijevom mišljenju, kako navode Pristli i Komanaru, „identitet je postao univerzalna 

poštapalica našega doba [...] prazna ljuštura koju je moguće napuniti bezmalo svakim 

sadržajem” (Priestly, Comanaru 2009: 7). To će reći da se jezička slika na terenu nekada ne 

poklapa s onime što se nalazi u istorijskim knjigama ili što postoji u kolektivnom pamćenju 

jednog naroda. Takav je primer Makedonije, koja je na srpskim geografskim i istorijskim 

kartama pre i posle balkanskih ratova označavana kao „Srpska Maćedonija”, iako jezik kojim 

stanovništvo u Makedoniji govori nije srpski. Ratovi koje je Srbija svojevremeno vodila 

sa Bugarskom u XIX i XX veku u podjednakoj meri su se ticali i teritorijalnog proširenja, u 

vidu zahteva za povraćaj istorijskih područja matici, ali i jezičkog identiteta, budući da su 

obe strane tvrdile kako je stanovništvo na spornim teritorijama srpsko, odnosno bugarsko. 

Ova široka i teritorijalno duboka limitrofična zona, poznata u nauci kao Šopluk, jeste takva 

jezička forma koja zaista poseduje odlike i srpskog i bugarskog jezičkog izraza. 

Pitanje granica rasprostranjenosti jednog jezika takođe je nerešeno. U ovo određenje 

često se uključuju, ili čak odnose prevagu, etnički i religijski elementi. Iako je u Bosni i 

Hercegovini konsenzusom odlučeno da ne postoji jedan zvanični jezik nego zvanični jezici 

– član 7. Ustava Republike Srpske predviđa srpski, hrvatski i bosanski 7 , dok član 6. Usta va 

Bosne i Hercegovine navodi samo dva, bosanski i hrvatski, mada se u alineji 2 kaže da „se 

ostali jezici mogu koristiti kao sredstva komunikacije i nastave” 8 – u prak si to zna či ne što 

sasvim drugo. U muslimanskom delu Sarajeva, kao i u svim onim delovima Bosne i Hercegovine 

gde je većinsko stanovništvo muslimansko, u bosanski jezik je za samo dve decenije 

uveden veliki broj novih turcizama i arabizama kako bi se pokazala lingvistička različitost 

od hrvatskog i srpskog. Ova jezička politika protkana je snažnim islamskim religijskim i 

ekonomskim uticajima, pošto su glavni privredni faktori saradnje Turska i sve zemlje arapskog 

govornog područja. Na taj način se preko razvoja posebnog jezičkog identiteta dodatno 

utemeljuje i potvrđuje nova muslimanska nacija koja i jezički treba da postane bliska sa 

drugim muslimanskim nacijama. Sa druge strane, u Republici Srpskoj se u više navrata od 

1993. godine zagovaralo službeno uvođenje ekavice kao jednog od najvažnijih faktora ujedinjenja 

Srba iz Bosne sa Srbima iz Srbije. Ova naciokratska jezička ideološka nastojanja su 

uglavnom protumačena kao dnevno-politička, dodvoračka vlastima u Beogradu i protivprirodna 

ijekavskom jezičkom idiomu Srba iz Republike Srpske. Zbog toga je ova ideja vrlo 

brzo odbačena. Kako između jezika koji potiču iz iste jezičke porodice ili grane, kao što su 

7 Vi de ti: http://www.ohr.int/ohr-dept/legal/oth-legist/doc/rs-constitution.doc . 

8 Videti o tome detaljnije na: http://www.ads.gov.ba/v2/attachments/1952_Ustav%20Federacije%20 

BiH%20sa%20amandmanima.pdf . 

54


srpski, hrvatski, bosanski i crnogorski, načelno postoji velika podudarnost u gramatičkosintaktičkim 

okvirima, jedini način da bi se oni razlikovali jeste uvođenje novih leksema u 

vokabular, pri čemu se stvaraju nove jezičke forme, odnosno jezici. 

Me đu tim, po sto ji i je dan pri mer ko ji po ka zu je da je mo gu će stvo ri ti nov iden ti tet 

bez bit ni jeg re me će nja sa mog je zič kog iz ra za. Na kon što su So vje ti za u ze li Be sa ra bi ju 

1940. i po tom Mol da vi ju 1944. go di ne, za po če li su sa spro vo đe njem ta kve je zič ke po li tike 

ko ja ne sa mo što je da la nov je zik, mol dav ski (лим ба мол до ве ня скэ), ne go je us pe la 

još i da učvr sti i da do dat no raz vi je mol dav sku na ci o nal nu svest ko ja je kod Mol da va ca 

od u vek po sto ja la i ima la ute me lje nje u isto ri ji. U oba seg men ta, je zič kom i na ci o nalnom, 

ne dvo smi sle no se in si sti ra lo na etič koj po seb no sti Mol da va ca u od no su na Ru mune. 

Ujed no, zva nič no pi smo mol dav skog je zi ka u biv šem SSSR-u bi la je ći ri li ca. Go to vo 

pe to de ce nij ska do mi na ci ja So vje ta uslo vi la je da se po do bi ja nju ne za vi sno sti Mol da vi je 

1991. sa mol dav ske stra ne ču ju sa svim dru ga či ji to no vi u od no su na ru mun ske. Zva nič ni 

Bu ku rešt bio je pr vi ko ji je pri znao ne za vi snost Mol da vi je, is tu piv ši s ide jom o uje di njenju 

Ru mu ni je i Mol da vi je po istom mo de lu kao što su se uje di ni le obe Ne mač ke. Oče kiva 

no uje di nje nje je iz o sta lo, jer su Mol dav ci ja sno sta vi li do zna nja Ru mu ni ma da oni ne 

po se du ju ru mun ski na ci o nal ni iden ti tet. 

Kao što mo že mo vi de ti, pro blem slič no sti u od re đe nju je zič kog iden ti te ta ni je sa mo 

spe ci fi čan za ju žno slo ven ski je zič ki areal, već i za bal kan ski ro ma ni tet. Reč je o bal kano 

ro man skim je zi ci ma, is tro ru mun skom, aro mun skom i me gle no ru mun skom, ko ji se i 

da lje na la ze pod sna žnim pri ti skom pan ru mu ni zma, svo je vr snog pan da na pan sla vi zma. 

Pan ru mu ni zam, na po li tič koj ra zi ni, ozna ča va oku plja nje i uje di nje nje svih Ru mu na u 

jed nu je din stve nu dr ža vu, dok na na ci o nal nom i kul tur nom uka zu je na pri bli ža va nje 

svih Ro ma na sa Bal kan skog po lu o str va ru mun skom je zič kom iden ti te tu, uz gu blje nje 

po naj pre vla sti tog je zič kog iden ti te ta. Baš kao i na srp sko hr vat skom/hr vat sko srp skom 

je zič kom pro sto ru, i na pro sto ru bal kan skog ro ma ni te ta is po lja va se jed na pre po znatlji 

va, go to vo je din stve na mor fo sin tak sič ka osno vi ca ko ja je, sa dru ge stra ne, obo ga će na 

broj nim i ra zno vr snim lek sič kim ele men ti ma pre u ze tim iz su sed nih ne ro man skih je zi ka. 

Ujed no, ne bi tre ba lo za ne ma ri ti i re li gij ski fak tor: dok su Is tro ru mu ni ri mo ka to li ci, Aromu 

ni su go to vo 90% pra vo slav ci, a Me gle no ru mu ni su pre te žno mu sli man ske, a po tom 

pra vo slav ne ve ro i spo ve sti. Ide ja o pan ru mu ni zmu, ko ja je na sta la u XIX ve ku kod mla de 

ru mun ske bur žo a zi je, ozna ča va la je ru še nje svih fi zič kih i pri rod nih gra ni ca iz me đu Roma 

na, kao i po ti ra nje svih et nič kih i kul tur nih raz li ka, ne i re li gij skih. U broj nim ra do vima 

ru mun skih ro ma ni sta mo že mo pro či ta ti da je is tro ru mun ski naj za pad ni ji ru mun ski 

di ja le kat, a da je aro mun ski (cin car ski) naj ju žni ji (Ca pi dan 1937: 21; Ca pi dan 1932: 27; 

Pa pa ha gi 1924: 72–99; Sa ra man du 1984: 176). Na ni vou lin gvi stič kog iden ti te ta, raz li ke 

iz me đu Aro mu na i Ru mu na is po lja va ju se dvo ja ko: kao unu tra šnje i spo lja šnje. Ka da je 

reč o unu tra šnjim raz li ka ma, one uka zu ju na to da po sto ji re la tiv no sta bil no aro mun sko 

go vor no je zgro, bez ob zi ra na sve iz ra že ne di ja le kat ske i pod di ja le kat ske ra slo je no sti. 

Spo lja šnje raz li ke is po lja va ju se pre ko so ci o lin gvi stič ke ode li to sti u vi du sve sti svih go- 

55


vor ni ka aro mun skog je zi ka o po sto ja nju iz gra đe nog vla sti tog je zič kog iden ti te ta ko ji se u 

znat noj me ri raz li ku je od ru mun skog ili bi lo ko jeg dru gog bal ka no ro man skog. 

Na su prot ova kvom raz mi šlja nju sto ji da na šnji od nos Ru mu na pre ma pi ta nju et ničkog 

od re đe nja Vla ha iz is toč ne Sr bi je, ko je se raz re ša va na sa svim dru goj osno vi. Nji hov 

et nič ki iden ti tet ne do vo di se vi še u di rekt nu ve zu s ide o lo gi jom o pan ru mu ni zmu, već 

zva nič na ru mun ska stra na ovo pi ta nje po sma tra kao za seb no, tj. ma njin sko. Sa mi Vla si 

se be ne svr sta va ju u na ci o nal nu ka te go ri ju Ru mu na, što su ja sno is ta kli pri li kom ovo go dišnjeg 

po pi sa sta nov ni štva u Sr bi ji, iako su sve sni po sto ja nja je zič ke po ve za no sti sa ru munskim 

je zi kom. Sa lin gvi stič ke tač ke gle di šta, u nji ho vom go vo ru ose ća se ja ka po ve za nost 

sa Ru mu ni ma, bu du ći da u nje mu pre o vla đu je ju žna cr ta ru mun skih di ja le ka ta, ba nat skih 

i ol ten skih. Raz log za što Vla si se be do ži vlja va ju kao iz dvo je nu bal ka no ro man sku et ni ju 

je ste to što su u vi še na vra ta na se lja va li is toč nu Sr bi ju u pe ri o du od XV do XVI II ve ka, čime 

su se vre me nom odvo ji li od ma ti ce. Ta ko se kod Vla ha po ste pe no is kri sta li sa la svest o 

nji ho voj vla sti toj et nič koj po seb no sti 9 . Dru gim re či ma, et nič ki iden ti tet Vla ha od re đen je 

pre ma nji ma sa mi ma, od no sno „pre ma ono me što mi je smo” (Jo seph 2004: 1). Ovo se ni je 

do go di lo kod ru mun skog ži vlja u Voj vo di ni, ko ji je sa ču vao isto rij ske, kul tur ne i je zič ke 

ve ze sa ma ti com. Bez ob zi ra što su Vla si da nas pri zna ti u Sr bi ji kao za seb na et nič ka skupi 

na, nji ho vi zah te vi su sa da po ve ća ni, u smi slu da se sve vi še ču ju po zi vi sa nji ho ve stra ne 

o pri zna va nju vla škog kao po seb nog ro man skog je zi ka i ta ko zva ne vla ške pra vo slav ne 

cr kve. Zva nič na ro ma ni sti ka i ru mu ni sti ka još ne pri zna ju vla ški za za se ban bal ka no roman 

ski je zik: uz di ja le kat ski opis ovih go vo ra, je di no se kao ozna ka je zi ka da je româna 

timoceană, tj. ti moč ki ru mun ski (Ne i e scu et al. 2006). Na čel no uzev ši, go vor Vla ha iz Srbi 

je pred sta vlja ve o ma slo žen i još ne ko di fi ko va ni skup raz li či tih da ko-ro man skih na reč ja 

(Dur lić 1995: 115). Ti me što se je zič ki iden ti tet go vor ni ka vla škog pre no si na nje go vu 

društvenu ulogu i značaj u tesnoj je sprezi sa kulturnim i konfesionalnim identitetom same 

vlaške sredine (Bugarski 1993: 8–22; Katičić 1992: 35–54). 

Sve ovo nedvosmisleno govori kako se na Balkanskom poluostrvu jezičke granice neprekidno 

prekrajaju, odnosno da se njihov broj konstantno povećava pojavom novih jezičkih 

formi. Ovakva jezička raslojenost možda koncepcijski odgovara ideji o jezičkom diverzitetu 

na jednom (relativno malom) geografskom području, ali svakako ne odgovara praktičnim 

potrebama savremenih balkanskih društava i jezičkoj ekonomiji. Ponajpre, ona može predstavljati 

kako povod za nastanak ili produbljivanje novih nacionalnih, etničkih, religijskih i 

drugih sukoba tako i uzrok za stvaranje i/ili izazivanje sukoba tamo gde ih ranije nije ni bilo. 

9 Suprotno od navedenog, Vinifrit je u svojoj knjizi o Aromunima (The Vlakhs) istakao kako Aromuni 

(prema njegovom nazivu Vlasi) „kao manjina nikada nisu izgradili svoj etnički identitet” (Winnifrith 

1993), što nije tačno. 

56


3. Mul ti pi sme nost kao mo Guć nost ja ča nja 

sa vre me nih bal kan skih in te Gra ci ja 

Na Bal kan skom po lu o str vu po sto je ja sno mar ki ra na pod ruč ja raz gra ni če nja iz među 

bal kan skih je zi ka u po gle du Klo so vog so ci o lin gvi stič kog kri te ri ju ma Abstandsprachen 

(Kloss 1967: 29). Sam na ziv (pre ma ne mač kom Abstand, u zna če nju „uda lje nost”, „odvoje 

nost”) uka zu je na to da je reč o ta kvim je zi ci ma ko ji se, po svim svo jim ka rak te ri sti kama, 

po ka zu ju raz li či tim i ne za vi snim u od no su na bi lo ko ji dru gi u nji ho vom okru že nju. 

Ta kva je si tu a ci ja, na pri mer, iz me đu svih na ci o nal nih je zi ka: ru mun skog te srp skog i bugar 

skog, grč kog te bu gar skog i al ban skog, tur skog i grč kog, al ban skog i srp skog, srp skog 

i bu gar skog itd. Sa dru ge stra ne, mno go je te ža si tu a ci ja ka da je reč o ta ko zva nim Aus bausprachen 

(pre ma ne mač kom Ausbau, „pro du že tak”, „do pu na”), či ji je ka rak ter is klju či vo 

so ci o lin gvi stič ki: u pi ta nju su ta kve je zič ke for me ko je se na mer no pre o bli ku ju ka ko bi 

li či le na za seb ne je zi ke. Naj če šće se aus bau je zi ci tvo re od jed ne di ja le kat ske osno vi ce. Na 

Bal kan skom po lu o str vu de zin tre gra ci ja srp sko hr vat skog/hr vat sko srp skog je zi ka na niz 

ma njih na ci o nal nih je zi ka je ste naj bo lji pri mer ko ji ilu stru je ka ko na sta ju aus bau je zi ci. 

Na čel no uzev ši, oni su stan dar di zo va ni ob li ci od re đe nog va ri je te ta u svo joj su šti ni i uglavnom 

bi va ju for mi ra ni in ter ven ci jom je zič kih struč nja ka, po seb no na po lju lek si ke (što je 

oči gled no ka da je reč o hr vat skom i bo san skom je zi ku, do ne kle cr no gor skom) ili fo ne ti ke 

(cr no gor ski), mno go ma nje na po lju sin tak se (hr vat ski). Ka ko Trad gil sma tra, ova kvi je zici 

pred sta vlja ju is klju či vo po li tič ke i kul tur ne kon struk ci je (Trud gill 2004: 39). 

Slo že no pi ta nje je zič kih gra ni ca na Bal kan skom po lu o str vu da nas, ko je se od li ku je 

sna žnom re stan dar di za ci jom srp sko hr vat skog/hr vat sko srp skog je zi ka pre ma po sto je ćim 

na ci o na li stič kim mo de li ma, od no sno ne pri zna va njem dru gih je zi ka, u pr vi plan is ti če jasan 

na ci o nal ni iden ti tet ko ji, sa dru ge stra ne, po sta je ključ na pre pre ka za us po sta vlja nje 

neo me ta ne ko mu ni ka ci je iz me đu raz li či tih na ro da i et nič kih i ma njin skih gru pa ko je ži ve 

na te ri to ri ja ma bal kan skih dr ža va. Jed no od mo gu ćih re še nja ve o ma ose tlji ve i slo že ne 

je zič ke si tu a ci je na Bal kan skom po lu o str vu mo glo bi se iz na ći u okvi ru te o ri je i prak se 

mul ti pi sme no sti (engl. mul ti li te racy) pu tem ko je bi se mo gle pre va zi ći je zič ke gra ni ce i 

na ci o na li zmi. Mul ti pi sme nost, pre ma svo joj de fi ni ci ji, ne pod ra zu me va ne gi ra nje ili poti 

ra nje onog dru gog je zič kog i na ci o nal nog (et nič kog, ma njin skog) iden ti te ta, već ima za 

cilj da oču va i je dan i dru gi te da ih pri bli ži dru gi ma uz po što va nje i uva ža va nje dru gih 

je zič kih i na ci o nal nih iden ti te ta. Otu da sva ki vid ne gi ra nja po sto ja nja i upo tre be ne kog 

je zi ka na te ri to ri ji bal kan skih dr ža va pred sta vlja svo je vr sno ne gi ra nje po sto ja nja lin gvistič 

kog, kul tur nog i et nič kog di ver zi te ta te dr ža ve. Sa dru ge stra ne, ja ča nje svih ob li ka 

di ver zi te ta po stup no vo di ka us po sta vlja nju jed nog sna žni jeg i traj ni jeg in ter kul tu ral nog 

di ja lo ga, ka ko iz me đu svih bal kan skih na ro da ta ko i iz me đu svih et nič kih i ma njin skih 

gru pa. Na taj na čin se mo gu uspe šno po sta vi ti te me lji za mul ti pi sme nost ko ja, po svom 

ka rak te ru, pod ra zu me va do bro kon ci pi ran in sti tu ci o nal ni pri stup uče nju stra nih je zi ka, u 

na šem slu ča ju bal kan skih. 

57


Iako je etnocentrizam predvidljiv u sklopu principa doktrine multipismenosti, moguće 

je da se on prevaziđe, naravno, pod uslovom da se promeni zvanična državna politika prema 

ovom pitanju. Ukoliko se kultura jedne nacije nalazi i van zvaničnih državnopolitičkih 

granica, predlaže se uvođenje koncepta bilingvalizma i bilingvalnog obrazovanja dece. Iz tog 

razloga neophodno je graditi i unapređivati balkanske međukulturalne odnose kroz nekoliko 

faza: 

a) pr va se ti če raz vi ja nja sa me kul tu ral ne spo sob no sti; 

b) dru g a se od no si na ana li zi ra nje raz li či tih kul tu ral nih obra za ca; 

c) tre ća uklju ču je re ša va nje kon kret nih pro ble ma u me đu kul tu ral noj ko mu ni ka ci ji putem 

uče nja so ci jal nih ve šti na ka ko bi se sma njio ste pen kul tur nog ne ra zu me va nja. 

Dru gi deo te o ri je mul ti pi sme no sti, ko ji se vi še od no si na pri pad ni ke ma njin skog 

na ro da, upra vo na gla ša va neo p hod nost po zna va nja sop stve ne kul tu re i isto ri je ra di očuva 

nja na ci o nal nog i lič nog iden ti te ta (New Lon don Gro up 2000). Me đu tim, ka ko smo 

već uka za li, na po čet ku tre ćeg mi le ni ju ma na Bal kan skom po lu o str vu su sre će mo se sa 

tvr do kor nim na ci o na li stič kim po li ti ka ma ko je se na po lju je zi ka od li ku ju svo je vr snim 

lin gvi stič kim apart hej dom, ako ne čak i ge no ci dom, u vi du is klju či vo sti pre ma dru gim 

je zi ci ma, te fa vo ri zo va nja sa mo na ci o nal nog je zi ka. Ono što je za bri nja va ju će je ste da 

ova kav bes kom pro mi sni stav odo bra va ju pa čak i otvo re no pod sti ču sa me dr žav ne vla sti 

po je di nih bal kan skih ze ma lja. Sa dru ge stra ne, lin gvi stič ki apart hejd vi dljiv je i u sle dećem: 

iako se u ško la ma, po red zva nič nog na ci o nal nog je zi ka, uči i ne ki „stra ni” je zik, to 

naj če šće ni je je zik ne kog dru gog bal kan skog na ro da ili na ci o nal ne ma nji ne, već je reč o 

jed nom ili o vi še svet skih je zi ka. Raz lo zi za ova kav od nos mo gu bi ti dvo ja ki: 

i) pr vo, isto rij ski i po li tič ki sa gle da no, kod sva kog bal kan skog na ro da i da lje po sto ji 

(ne)oprav dan strah od ja ča nja na ci o nal nih i/ili et nič kih za jed ni ca (u po li tič kom, 

eko nom skom, dru štve nom... po gle du) ko je su u pro šlo sti obič no po sma tra ne kao 

te ri to ri jal na opa snost po dr ža vu i za op sta nak na ro da; 

ii) dru go, po sma tra no sa so ci o lin gvi stič ke tač ke gle di šta, pi ta nje is pla ti vo sti uče nja savre 

me nih bal kan skih je zi ka raz ma tra se pre ko fe no me na dru štve ne „utro ši vo sti” 

(Ve do vel li et al. 2009: 14), od no sno prak tič nom po tre bom uče nja i zna nja ne kog 

su sed nog bal kan skog je zi ka te nje go vom da ljom eks plo a ta ci jom u dru štvu. 

Mul ti pi sme nost in si sti ra na ru š e nju ova kvih pre pre ka naj jed no stav ni jim me to da ma – 

obra zo va njem pri pad ni ka obe na ci je, ma njin ske i ve ćin ske, kao i is ti ca njem me đu sob nih 

kul tur no lin gvi stič kih vred no sti (New Lon don Gro up 2000: 9–38). U in ter ak ci ji sa lju di ma 

ko ji su po ni kli sa ge o graf skih pro sto ra na ko ji ma po sto ji jed na re la tiv no ja sno iz ra že na 

58


kul tur na cr ta 10 i či je se va ri ja ci je su štin ski ne raz li ku ju mno go od na še vla sti te po treb no je 

te ži ti ka stva ra nju oso ba ko je su na ni vou kul tu ral ne kom pe tent no sti ka dre da raz u me ju 

(na čel no i u ne kim po je di no sti ma) spe ci fič no sti su sed ne kul tu re ka da je reč o, na pri mer, 

na či nu raz mi šlja nja, shva ta nja, ose ća nja i re a go va nja. Zbog to ga te ži šte u plan skoj je zičkoj 

po li ti ci bal kan skih dr ža va u do gled nom pe ri o du tre ba da se sta vi na iz grad nju ta kvih 

na ra šta ja ko ji će bi ti in ter kul tu ral no kom pe tent ni, oslo bo đe ni od na sle đa pro šlo sti i predra 

su da te za in te re so va ni i mo ti vi sa ni za kon ti nu i ra no uče nje. Na rav no, sprem nost da se 

poč ne sa pro gra mi ma ko ji po dr ža va ju ova kvu vr stu me đu na ci o nal nog raz u me va nja ogleda 

se u sprem no sti sva ke vla de da „opro sti” i da pre va zi đe broj ne isto rij ske ne su gla si ce. 

Otu da ova kav pro gram pod ra zu me va dva ključ na ele men ta: 

a) du go roč no i pa žlji vo pla ni ra nje na naj ši rem dru štve nom ni vou, uz uklju če nje svih 

re le vant nih dru štve nih in sti tu ci ja; 

b) im ple men ta ci ju nje go vih naj jed no stav ni jih ob li ka i to od naj ra ni jih (ili naj ni žih) nivoa 

obra zo va nja. 

Te o ri ja mul ti pi sme no sti in si sti ra na još dva ključ na seg men ta: 

i) na ukla pa nju svih bit ni jih kul tur nih vred no sti raz li či tih na ro da ka ko bi se upo zna li i 

pri bli ži li po ne kad i su prot ni sta vo vi; 

ii) na uka zi va nje po sto ja nja broj nih uni ver za li ja, od no sno slič no sti iz me đu na ro da ko ji i 

ne mo ra ju bi ti to li ko (te ri to ri jal no, kul tur no, ge o graf ski itd.) bli ski. 

Ovakvim pristupom bi se ne samo približili stavovi i bolje razumela shvatanja dve različite 

zajednice, nego bi se i manjinskom narodu, odnosno etničkoj grupi, dala mogućnost 

da aktivno učestvuje u daljem radu i razvoju zajednice u kojoj žive i rade. Korišćenjem 

jednomodalne, jednokulturalne i jednolingvističke pedagogije favorizuju se pripadnici dominantne 

kulture i jezika, dok se pripadnicima „manje” kulture ne omogućava podjednako 

ispoljavanje, odnosno razvijanje u svim oblicima (Mills 2005). Upravo iz tih razloga se u 

Evropskoj uniji u poslednje dve decenije intenzivno insistira na konceptima i multikulturalnosti 

i multipismenosti kao značajno novim civilizacijskim i kulturnim vrednostima čiji 

su osnovni zadaci da osnaže sve integracije, kako između samih naroda koji konstituišu 

10 Naše polazište ogleda se u stavu da je na Balkanskom poluostrvu za više od milenijum i po, dakle od 

kako postoje istorijski dokumentovano savremeni balkanski narodi, izgrađen jedan jedinstven kulturni 

svet, odnosno identitet. Ovde ostavljamo po strani sva dalja razmatranja koja zalaze u pitanje njegovog 

porekla i razvoja. Ukoliko prihvatimo da postoje barem neki opšti oblici kulturnog i mentalnog identiteta 

na Balkanu, onda se moramo složiti da je njihova pojava na tako širokom geografskom području proizvod 

dugih i intenzivnih kontakata kao i sporih procesa razmene materijalnih, duhovnih i kulturnih dobara između 

različitih balkanskih naroda i zajednica. Jedan od posebnih oblika zajedničkog balkanskog kulturnog identiteta 

oličen je u takozvanoj novokomponovanoj balkanskoj narodnoj muzici, koju je rumunski etnomuzikolog 

Speranca Radulesku (Rădulescu 1997, 2001) u svojim proučavanjima nazvala musique pan-balkanique. 

59


Evrop sku uni ju ta ko i evrop skih na ro da van nje, kao i svih pri do šli ca, emi gra na ta i imi granata, 

koji su pripadnici drugih kulturno-civilizacijskih miljea, religija i jezika. 

Dru ga, ta ko đe pod jed na ko va žna či nje ni ca ko ju te o ri ja mul ti pi sme no sti po ku ša va da 

spre či je ste pot pu na na ci o nal na ili kul tu ral na asi mi la ci ja, ko ja pod ra zu me va po ne kad i 

na sil nu asi mi la ci ju ma njin skih/et nič kih ma nji na u do mi nant nu kul tu ru (Wa ters, Jiménez 

2005). Mul ti pi sme nost po ten ci ra va žnost ne u ru ša va nja kul tur nih tra di ci ja na ro da ko je su, 

upra vo pre ko je zi ka, oču va ne u svom re la tiv nom iskon skom ob li ku. Ne tre ba za ne ma ri ti 

isti nu da su lju di ma ve o ma bit ne rod bin ske ve ze – je zik ko jim go vo ri nji ho va po ro di ca, 

nji hov kom ši luk i, na kra ju, nji ho va za jed ni ca je ste i nji hov je zik. Kod lju di se to kom proce 

sa so ci ja li za ci je raz vio ose ćaj za je zič ku so li dar nost, što zna či da oni je zik po sma tra ju 

kao deo se be, kao deo svog bi ća i svo je kul tu re i ko ji, kao ta kav, mo ra ju sa ču va ti za sle de će 

ge ne ra ci je (Na ka ta 2000). Otu da se po ja vi la mo ral na oba ve za i im pe ra tiv da se za šti ti vlasti 

ti je zik, sa mim tim i vla sti ti iden ti tet, je zič ki, na ci o nal ni, et nič ki, kul tur ni, bu du ći da se 

gu blje njem je zi ka gu bi i iden ti tet ce lo kup nog ko lek ti va. 

4. Za ključ no raz ma tra nje 

Ne ma sum nje da zva nič ni je zi ci bal kan skih dr ža va vr še ve li ki pri ti sak u pod jed nakoj 

me ri i na ce lo ku pan dru štve ni si stem, a po seb no na lo kal ne si ste me (sa mo)upra ve, i 

na ma njin ske je zi ke ko ji se, po pra vi lu, uglav nom i go vo re ili na užem, lo kal nom, ili na 

ne što ši rem, re gi o nal nom, ni vou. Do mi na ci ja i ofi ci jel nog je zi ka dr ža ve i kul tu re ve ćinskog 

sta nov ni štva do ne kle ugro ža va ka ko sve dru ge ob li ke kul tu ra ta ko i dru ge je zi ke i 

nji ho ve go vor ni ke (bez ob zi ra na sve do ne se ne i pro kla mo va ne ad mi ni stra tiv ne, po li tič ke 

i ustav ne od lu ke). Pu tem mul ti pi sme no sti, kao jed nog od na či na za pre va zi la že nje ovakvog 

od no sa pre ma ma njin skim i et nič kim je zi ci ma, mo gu će je otvo ri ti niz no vih ka na la 

i me di ja za ko mu ni ka ci ju (Co pe, Ka lant zis 2000: 7; Ras sool 1999: 98) iz me đu ve ćin skih 

bal kan skih na ro da i et nič kih te ma njin skih gru pa. Pre ma na šem vi đe nju, mul ti pi sme nost 

na Bal kan skom po lu o str vu tre ba ta ko da bu de kon ci pi ra na da omo gu ći zna čaj ni je uče šće 

bal kan skih na ro da u sti ca nju i raz me ni ce lo kup nog svet skog zna nja. Da bi se mul ti pi smenost 

uspe šno re a li zo va la na svim dru štve nim ni vo i ma i u svim ob li ci ma obra zo va nja, neop 

hod no je da bu de vi še je zič na, što zna či da je po treb no uklju či ti i sve one je zi ke ko ji ima ju 

(ili još ne ma ju) sta tus pri zna tog ma njin skog, ka ko bi bi li iz jed na če ni po svom zna ča ju, statu 

su i vred no sti ma sa zva nič nim je zi ci ma. U prak si, me đu tim, na ve de no iz jed na ča va nje 

ne od vi ja se u svim bal kan skim dr ža va ma la ko, jer su i da lje od lu ču ju ći, ako ne i pre sud ni, 

isto rij ski, kul tur ni, ci vi li za cij ski i dru gi ne lin gvi stič ki fak to ri, ko ji od re đu ju me sto i sta tus 

jed nog ma njin skog je zi ka ili dru ge kul tu re. 

Mul ti pi sme ni pri stup svim bal kan skim je zi ci ma, za ko ji se otvo re no za la že mo u našem 

ra du, tre ba da is pu ni tri ele men tar na zah te va ko ji se ogle da ju u sle de ćem: 

60


a) po treb no je raz vi ti i no vu je zič ku i no vu obra zov nu po li ti ku, ko je bi ko or di ni sa no 

po tvr di le i šti ti le je zič ki di ver zi tet na te ri to ri ji jed ne bal kan ske dr ža ve, uz omo gu ćava 

nje (u lin gvi stič kom i kul tur nom po gle du) edu ka ci je ma njin skih za jed ni ca; 

b) po treb no je iz na ći no ve ob li ke dru štve nog raz vo ja ko ji tre ba da ade kvat no od go vo re 

po tre ba ma svih seg me na ta bal kan skih dru šta va; ova kav kva li ta ti van od nos zna či da 

se pri pad ni ci ma njin skih na ro da i et nič kih gru pa pre in te gri šu u dru štvo ne go što se 

as i mi lu ju; 

c) po treb no j e tra ga ti za no vim stra te gi ja ma obra zo va nja i no vim obra zov nim pro grami 

ma ko ji ne će pod ra zu me va ti je zič ko i kul tur no žr tvo va nje ma njin skih i et nič kih 

je zi ka u ko rist ve ćin skog je zi ka i ve ćin ske kul tu re. 

Mi šlje nja smo da bi mul ti pi sme nost u do gled nom isto rij skom po gle du mo gla podsta 

ći i ta ko zva ni „mul ti mo dal ni na čin raz mi šlja nja”, ko ji pre ma Kre so vom i Van Le u- 

ve no vom mi šlje nju pred sta vlja spo sob nost raz u me va nja i pru ža nja no vog sa gle da va nja 

sa dr ža ja kroz pa le tu mo de la u ko joj se me ša i pre li va „jed no mo dal ni” re pre zen ta tiv ni 

ob lik mi šlje nja (Kress, Van Le e u wen 2001: 45). Sa vre me ni na či ni ko mu ni ka ci je u sve tu 

upra vo idu ka ovom prin ci pu ko ji pod ra zu me va ne sa mo pro sto pre no še nje in for ma ci ja i 

nji ho vo usva ja nje ne go i du blju ana li zu do bi je nih in for ma ci ja i po da ta ka, tj. nji ho vu dalju 

ob ra du i tu ma če nje, sa raz li či tih aspe ka ta kon tek stu al ne si tu a ci je, a u ci lju do bi ja nja 

što pre ci zni jih či nje ni ca i sa zna nja. 

Ma ko li ko mul ti pi sme nost bi la te o rij ski ide al na, ona, sa dru ge stra ne, nu žno po kre će 

i ne ka no va pi ta nja, po put onog ko je pri pa da dru štve no-psi ho lo škoj sfe ri. Da li je i ko li ko 

je uop šte re al no oče ki va ti da će Al ban ci na Ko so vu i Me to hi ji, zbog i da lje ve o ma za tegnu 

tih isto rij sko-na ci o nal nih od no sa, pri sta ti da nji ho va de ca uče srp ski je zik i obrat no, 

ko li ko je oprav da no ve ro va nje da će Sr bi do zvo li ti svo joj de ci da uče al ban ski je zik od 

ma lih no gu ka ko bi se te o ri ja mul ti pi sme no sti mo gla u prak si ostva ri ti? Ko li ko je po u- 

zda na či nje ni ca da će Gr ci do zvo li t i uvo đe nje tur skog je zi ka, po red grč kog, u svoj si stem 

obra zo va nja? Da li mo že mo sa si gur no šću tvr di ti ka ko će se u bu gar skim ško la ma uči ti 

ma ke don ski kao za se ban ju žno slo ven ski je zik? 

Ta ko đe, ni šta ma nje zna čaj na je s u i pi ta nja ko ja se ti ču: 

a) na stav nog ka dra, nje go vog obra zo va nja, za vr šnog pro fi la (kva li fi ka ci je) i, na rav no, 

za po sle nja; 

b) di dak tič kog ma te ri ja la (udž be ni ka i pri ruč ni ka); 

c) si ste mat skog nad zo ra i ru ko vo đe nja ko or di ni sa nim edu ka tiv nim pro gra mi ma; 

d) ade kvat nih te sto va ko ji ma bi se pro ve ra va la i eva lu i ra la kog ni tiv na sa zna nja i ume nja. 

Po sve mu su de ći, sve dok se ne re še na re la tiv no za do vo lja va ju ći na čin pi ta nja ko ja 

op te re ću ju od no se iz me đu bal kan skih na ro da, od go vo re na pret hod no iz ne ta pi ta nja, na 

na šu ža lost, u sko ri je vre me ne će mo do bi ti. Ono što bi smo že le li po seb no da na gla si mo 

61


je ste to da se me đu na ci o nal ni kon flik ti, bez ob zi ra na nji ho vu te ži nu, mo gu po ste pe no 

pre va zi ći je di no pu tem iz gra đi va nja no vog, su štin ski kva li tet ni jeg na či na raz mi šlja nja, 

ko ji pod ra zu me va po što va nje i uva ža va nje dru gih kul tur nih i je zič kih iden ti te ta kao i 

svih osta lih (na ci o nal nih, et nič kih, ma njin skih...) oso be no sti. Ovaj put, ko ji ni ma lo nije 

jed no sta van, omo gu ća va u isto rij skoj per spek ti vi bli žu i br žu sa rad nju i raz u me va nje 

iz me đu bal kan skih na ro da, a u ši rem kon tek stu pru ža mo guć nost za po kre ta nje jed nog 

ko or di ni sa nog pro gra ma (pan)bal kan ske mul ti pi sme no sti. 

li te ra tu ra 

1. Bu gar ski, Ran ko. (1993). Je zi ci. No vi Sad: Ma ti ca srp ska. 

2. Ca pi dan, The o dor. (1932). Aromânii, dialectul aromân. Studiul lingvistic. Bu cu re sti. 

----. (1937). Les Macédo ro u ma ins. Esqu is se hi sto ri que et de scrip ti ve des po pu la ti ons ro u ma ins de la 

Péninsule Balkanique, Buc ha rest: s.e. 

3. Co pe, Bill - Ka lant zis, Mary. (Eds.). (2000). Mul ti li te ra ci es: Li te racy le ar ning and the de sign of so cial 

futures. Lon don: Ro u tled ge. 

4. Dru lić, Paun. (1995). „’Ду ој фрац’ – вла шка вер зи ја ми то ло шке при че о Усу ду”. Раз ви так бр. 

194–195, За је чар, 113–119. 

5. Er nő, Ra fay. (1989). A vajdaságoktól a bi ro da lo mig-Az újko ri Románia történe te. Sze ged: JA TE Kiadó. 

6. Frucht, Ric hard C. (edt.) (2005). Eastern Euro pe: An In tro duc tion to Pe o ple, Lands and Cul tu re. Vol. 

1. San ta Bar ba ra: ABC-Clio Inc. 

7. Gol dsworthy, Ve sna. (2002). “In ven tion and in(ter)ven tion: The rhe to ric of bal ka ni za tion”. D.I. Bje lic 

& O. Sa vic (Eds.). Bal kan as Me tap hor: Bet we en glo ba li za tion and frag men ta tion. Cam brid ge, MA: 

The MIT Press, 25-38. 

8. Jo seph, J. E. (2009). Lan gu a ge and Iden tity: Na ti o nal, Et hnic, Re li gi o us. Ba sing sto ke: Pal gra ve Macmil 

lan. 

9. Ka ti čić, Ra do slav. (1992). No vi je zi ko slov ni ogle di. Za greb: Škol ska knji ga. 

10. Kloss, He inz. (1967). “Ab stand lan gu a ges and Aus bau lan gu a ges”. Anthropological Linguistics 9, 29- 

41. 

11. Kor dić, Snje ža na. (2010). Je zik i na ci o na li zam. Za greb: Du ri e ux. 

12. Kress, Gunt her - Van Le e u wen, Theo. (2001). Mul ti mo dal Di sco ur se: The Mo des and Me dia of Contemporary 

Discourse. New York. 

13. Mills, Kathy Ann. (2005). “Mul ti li te ra ci es: Rem nant Di sco ur ses and Pe da go gi es”. AATE/ALEA Nati 

o nal Con fe ren ce 2005, 1st-4th July, 2005, Gold Co ast Con ven tion and Ex hi bi ti on Cen tre, Bro adbe 

ach. 

14. Na ka ta, Mar tin (2000). “Hi story, Cul tu ral Di ver sity and En glish Lan gu a ge Te ac hing”. B. Co pe & M. 

Ka lant zis (Eds.), Mul ti li te ra ci es: Li te racy le ar ning and the de sign of so cial fu tu res. So uth Yar ra: Macmil 

lan, 106-120. 

15. New Lon don Gro up. (2000). “A Pe da gogy of Mul ti li te ra ci es: De sig ning So cial Fu tu res”. B. Co pe & M. 

Ka lant zis (Eds.), Mul ti li te ra ci es: Li te racy le ar ning and the de sign of so cial fu tu res. So uth Yar ra: Macmil 

lan, 9-38. 

16. Ne i e scu, Pe tru - Bel tec hi, Eugen - Mo ca nu, Ni co lae. (2006). Atlas lingvistic al Regiunii Valea Timocu 

lu i Con tri buții la atla sul lin gvi stic al gra i u ri lor românești din tre Mo ra va, Du nă re și Ti moc. Cluj-Napo 

ca: s.n. 

62


17. Molnár, Miklós. (2001). A Con ci se Hi story of Hun gary. Cam brid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press. 

18. Pa pa ha gi, Tac he. (1923). “O pro ble mă de ro ma ni ta te de sud-ili ri că”. Grai şi su flet, No. I, Bu cu re ş ti: s.e. 

19. Pri estly, T. - Co ma na ru, R. (2009). “Iden tity Among the Mi no rity Slo ve nes of Ca rint hia, Austria”. 

Raz pra ve in gra di vo/Tre a ti ses and Do cu ments 58, Lju blja na: In sti tu te for Et hnic Stu di es, 6-23. 

20. Ră du le scu, Spe ra nţa. (1997). “Mu si que tra di ti on nel les et et hno mu si co lo gi e so us pres sion po li ti que: le 

cas de la Ro u ma nie.” Musée d’et hno grap hie (ed.). Pom pom pom pom: mu si que et ca e te ra. Neuchâtel: 

Musée d’et hno grap hie, 203-226. 

----. (2001). “Mu si que de métis sa ge pan-bal ka ni que en Ro u ma nie”. Cahiers d’ethnomusicologie 13 

(2001), 151-162. 

21. Ras sool, Naz. (1999). Literacy for sustainable development in the age of information. Cle ve don, UK: 

Mul ti lin gual Mat ters. 

22. Re i sen le it ner, M. (2001). “Tra di tion, Cul tu ral Bo un da ri es and the Con struc ti ons of Spa ces of Identity”. 

Spa ces of Iden tity, 1, 1-13. 

23. Sa ra man du, Ni co lae. (1984). “Aromâna”. Tratat de dialectologie românească, co ord. Va le riu Ru su, 

Cra i o va: Edi tu ra Scri sul Românesc. 

24. Ški ljan, Du brav ko. (1988). Je zič na po li ti ka. Za greb: Na pri jed. 

25. Te ich, Mikuláš - Kováč, Du šan - Brown, Mar tin D. (2011). Slovakia in History. Cam brid ge Uni ver sity 

Press. 

26. Trud gill, Pe ter. (2004). “Glo ca li sa tion and the Aus bau So ci o lin gu i stics of Mo dern Euro pe”. An na 

Dus zak and Ur szu la Okul ska (eds.) Spe a king from the Mar gin: Glo bal En glish from a Euro pean Perspective. 

Frank furt: Pe ter Lang, 35-49. 

27. Ve do vel li, M. - Bar ni, M. (2005). “Da ’Ita li a no 2000’ all’Os ser va to rio Lin gu i sti co Per ma nen te”. Me rica. 

For me del la cul tu ra ita lo a me ri ca na (N. Ce ra mel la-G.Mas sa ra, eds.). Ro ma: Co smo Ian no ne Edito 

re. 167-186. 

28. Wa ters, Mary C. - Jiménez, Tomás R. (2005). “As ses sing Im mi grant As si mi la tion: New Em pi ri cal 

and The o re ti cal Chal len ges”. Annual Review of Sociology 31 (1): 105-125. DOI:10.1146/an nu rev. 

soc.29.010202.100026 

29. Win ni frith, Tom. (1993). “The Vlachs of the Bal kans: a Ru ral Mi no rity Which Ne ver Ac hi e ved Ethnic 

Iden tity”. Ro ots of Ru ral Et hnic Mo bi li sa tion, D. Ho well (ed.), 58-73. Dart mo uth: New York Univer 

sity Press. 

Saj to Gra fi ja 

http://www.parliament.bg/en/const/ [preuzeto: 16.06.2012] 

http://censusresults.nsi.bg/Census/Reports/2/2/R7.aspx. [preuzeto: 18.06.2012] 

http://www.ohr.int/ohr-dept/legal/oth-legist/doc/rs-constitution.doc [preuzeto: 22.06.2012] 

http://www.ads.gov.ba/v2/attachments/1952_Ustav%20Federacije%20BiH%20sa%20amandmanima.pdf 

[preuzeto: 02.07.2012] 

http://www.tovima.gr/files/1/2011/07/22/apografh22.pdf [preuzeto: 05.07.2012] 

https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/gr.html [preuzeto: 07.07.2012] 

http://census.al/census2011/Temp.aspx [pre u ze to: 15.07.2012] 

63


Bor ders of Lan gu a ge Iden tity in the Bal kan Pe nin su la* 

sum marY: In the Bal kans, the so-cal led Bal kan iden tity and Bal kan cul tu re ha ve been 

for med in the spa ce of in-bet we en ness or in a third li mi nal spa ce (Gol dsworthy, 2000:27). 

As Re i sen le it ner (2001:9) po ints out, “pla ces may thus no lon ger be the cle ar, uni que support 

for iden tity, and are cer ta inly no lon ger tied to the po li ti cal bor der li nes of na ti ons, 

yet they still re so na te thro ug ho ut the ima gi na ti ons of com mu ni ti es”. The Bal kan na ti ons 

are still using the ir edu ca ti o nal systems and re li gion as key facts for na ti o nal, cul tu ral 

and lin gu i stic de ter mi na tion, denying ot her cul tu ral prac ti ces and mi no rity lan gu a ges (or 

less used lan gu a ges) spo ken in the ter ri tory of the Bal kan sta tes. Even to day in Gre e ce, 

Al ba nia and Bul ga ria, for in stan ce, ex pres si on of lin gu i stic, cul tu ral, na ti o nal or et hnic 

iden ti ti es of lo cal non-Gre ek, non-Al ba nian and non-Bul ga rian com mu ni ti es co uld not be 

easily ac hi e ved, mostly be ca u se the go vern ments of the afo re men ti o ned sta tes and the ir 

of fi cial lan gu a ge and edu ca tion po li ci es still ha ve a tin ear for the ir ne eds. In ot her words, 

the con cept of na ti o nal en dan ger ment as well as that of the ro man tic vi ew of „one nation, 

one lan gu a ge, one ter ri tory“, which hel ped the con struc tion of Bal kan na tion sta tes 

at the turn of the 19th to 20th cen tury, are pre do mi nant in a gre a ter de gree. The truth is 

that lin gu i stic bor ders in the Bal kans ha ve not yet been esta blis hed, of ten be ing de termi 

ned by the ele ments of et hni city and/or re li gion, as seen in Bo snia and Her ze go vi na 

and its two en ti ti es, both of which ha ve been trying to im po se and cre a te new lan gu a ge 

forms, i.e. lan gu a ges, from one com mon lan gu a ge, as pro ven pos si ble in the ca se of Molda 

vian lan gu a ge and its se pa ra tion and dis tin ction from the Ro ma nian lan gu a ge. 

We are of the opi nion that the the ory of mul ti li te racy co uld be seen as one of the cru cial 

po ints in the furt her de ve lop ment of cul tu ral and lan gu a ge co o pe ra tion in the Bal kans. By 

fo ste ring it in a bi lin gual and/or a mul ti lin gual way, the mo dern Bal kan sta tes wo uld ha ve 

an op por tu nity to strengthen the ir pre sent co o pe ra tion (eco no mic, po li ti cal, cul tu ral etc.) 

and to par ti ci pa te in the ex chan ge of world know led ge. To ac hi e ve the se aims it wo uld be 

ne ces sary to de ve lop co or di na ted bi lin gual and/or mul ti lin gual edu ca ti o nal po li ci es and 

pro gram mes which wo uld fo ster in ter cul tu ral com pe ten ce in le ar ners, as well as bi lin gual 

and mul ti lin gual mul ti li te racy. This wo uld be a star ting po int for the cre a tion of fu tu re 

mul ti lin gual, i.e. mul ti li te ra te, com mu ni ti es all over the Bal kan Pe nin su la. Furt her mo re, 

one co uld pre su me that such ap pro ach wo uld con tri bu te to for ming a new mul ti mo dal 

way of thin king in the Bal kans. Alt ho ugh a full re a li za tion of this idea re qu i res ti me and 

de ter mi na tion by all of fi cial in sti tu ti ons to pro vi de the qu a li fi ed hu man re so ur ces, we are 

con vin ced that the of fi cial sup port and pro mo tion of chan ges, even the smal lest ones, 

wo uld ha ve an im por tant im pact on youn ger ge ne ra ti ons, espe ci ally on the ir un der standing 

and ap pre ci a tion of cul tu ral and lin gu i stic di ver sity that sur ro unds the spe a kers of 

na ti ve lan gu a ges. 

KEY WORDS: Bal kans, lan gu a ges, iden tity, bor der, mi no ri ti es, so ci ety, gro ups, cul tu re, 

mul ti li te racy, in te gra tion. 

predrag.mutavdzic@fil.bg.ac.rs, akampouris@upatras.gr, scabura@gmail.com 

* This paper was a part of the project by the Ministry of Science and Technological Development of the 

Republic of Serbia, number 178002, “Languages and Cultures in Time and Space“. 

64


UDC 821.511.141.09 Csát G. 

UDC 78.071.1:929 Stefanović M. 

UDC 82-95.09 

Andrej Mirčev 

Sveučilište Josipa Jurja Štrosmajera u Osijeku, Hrvatska 

Umjetnička akademija u Osijeku 

Intermedijalne 

de/re/konstrukcije identiteta 

(Komparativna analiza 

dnevničkih praksi Géze Csátha i 

Margite Stefanović) 

SAŽETAK: Komparirajući dnevničku praksu mađarskog književnika i psihijatra 

Géze Csátha i pjesnikinje/pijanistice Margite Stefanović kao pismo strukturirano 

lingvističkim i vizualnim kôdovima, tekst mapira intermedijalne transfere 

koji konstituiraju subjekt iskazivanja te presudno utječu na govor identiteta. 

Osnovna teza glasi da nam kategorije subjektivnosti i identiteta nikada nisu 

dane u neposrednom i autentičnom obliku, već uvijek samo posredovano kroz 

naratološke strategije, različite medije i označiteljske prakse. Analizom kompliciranih 

narativnih i medijalnih slojeva nastoji se utvrditi u kojoj je mjeri 

navedene kategorije nužno misliti u terminima relacija koje se detektiraju 

između medija teksta i slike, a koje decentriraju i dezintegriraju svaku fiksnu 

identifi ka ci ju. Osla nja ju ći se u is tra ži va nju na de kon struk ti vi stič ki po stu pak 

fran cu skog fi lo zo fa Jac qu e sa Der ri de, tekst se kre će u prav cu raz ot kri va nja 

me di jal nih okvi ra iz me đu ko jih je ne mo gu će po vu ći ja sne gra ni ce, što za sobom 

po vla či ne sta bil nu tj. od go đe nu po zi ci ju su bjek ta/iden ti te ta. 

ključ ne re či: prak sa dnev nič kog pi sma i auto bi o graf ski go vor, pik to graf sko 

pi smo, in ter me di jal ni tran sfe ri, li mi nal ni pro stor, de cen tri ra na su bjek tiv nost 

i iden ti tet, trag i od su stvo, pri si la po na vlja nja i tra u ma. 

66


Uvod ne na po me ne 

Fo ku si ra ju ći se na ana li zu umjet nič kih po stu pa ka u dnev nič kim bi lje ška ma ma đarskog 

pi sca, psi hi ja tra i kom po zi to ra Géze Csátha (1887–1919), te ar hi tek ti ce, pje sni ki nje 

i pi ja ni sti ce/kla vi ja tu ri sti ce Mar gi te Ste fa no vić (1959–2002), ovo is tra ži va nje za mi šlje no 

je kao re flek si ja in ter me di jal nih di men zi ja pro iz vod nje iden ti te ta. Pro ce si in ter fe ri ra nja 

ko ji se mo gu de tek ti ra ti iz me đu me di ja (tek sta i sli ke/cr te ža) kom pli ci ra ju i uslo žnja va ju 

či ta nje dnev ni ka, sta vlja ju ći či ta te lja/icu na ku šnju si mul ta ne tek stu al ne i iko no lo ške inter 

pre ta ci je, ne ku vr stu per cep tiv nog i re cep tiv nog osci li ra nja iz me đu tek stu al nog i vi zual 

nog kôda. U pr vom di je lu naš će tekst bi ti usmje ren u prav cu for mu li ra nja na ra to lo ških 

struk tu ra na te me lju sa mih tek sto va, a na osno vu ko jih je mo gu će us po sta vi ti kom pa rativ 

nu per spek ti vu te for mu li ra ti slič ne li te rar ne i umjet nič ke po stup ke kod oba auto ra. U 

dru gom di je lu te ži šte sa na ra to lo škog dis kur sa bit će pre mje šte no na re flek si ju o me di jalnim 

i pa rer go nal nim 1 uvje ti ma ko ji ru ko vo de iz ved bom iden ti te ta i na či nom ob ja vlji va nja 

su bjek ta. Dvo stru kim ar ti ku li ra njem iden ti te ta kao kon ze kven ce ka ko na ra tiv nih ta ko i 

me di jal no-ma te ri jal nih pro ce du ra auto bi o graf skog go vo ra, na sto jat će mo, sto ga, ar gumen 

ti ra ti u ko joj mje ri dnev nič ko pi smo kon sti tu i ra iden ti tet, ali ga i de kon stru i ra/prikri 

va. S dru ge stra ne, ak cen tu i ra njem ma te ri jal nog, od no sno gra ma to lo ško-gra fo lo škog 

aspek ta dnev nič kih pi sa ma, ono što će do ći u pr vi plan bit će kon struk ci ja su bjek tiv no sti 

u kon tek stu kon kret nih ma te ri jal no-me di jal nih prak si, tj. na či na na ko ji se su bjekt upi su je 

i osta vlja svoj trag u ma te ri jal no sti dnev ni ka. 

Bi va ju ći su o čen s kon stant nom ten zi jom iz me đu sli ke i tek sta, či ta ju ći i gle da ju ći 

dnev ni ke Géze Csátha i Mar gi te Ste fa no vić, či ta telj ak ti vi ra se man tič ku i se mi o tič ku među 

zo nu, u ko joj vr lo če sto ni je po sve ja sno ra di li se o po ret ku je zi ka ili pak o ko la žu. 

Dez in te gri ra nje ja snih okvi ra i sta bil nih na ra tiv no-me di jal nih gra ni ca isto dob no ko respon 

di ra i sa uru ša va njem fik si ra ne iden ti tet ske po zi ci je te svje do či o ras pr še nom i de centri 

ra nom su bjek tu. In zi sti ra ju ći na dnev nič kom pi smu kao svo je vr snom „ru ko pi su, ko ji 

pod ra zu mi je va bi lje že nje ru kom”, na ša je in ten ci ja ta ko đer usmje re na ka raz ot kri va nju 

od no sa što se us po sta vlja iz me đu „pi sa nja i ti je la” (Bart hes 2004: 29–30). U tom smi slu, 

tre ti ra njem ma te ri jal nog i me di jal nog, od no sno gra ma to lo ško-gra fo lo škog slo ja dnev ničkih 

pi sa ma otva ra se mo guć nost ana li zi ra nja re la ci je uoče ne iz me đu de cen tri ra ne identi 

tet sko-su bjek tiv ne po zi ci je i ras pr še nog, in ter me di jal nog po stup ka, ta ko đer fun di ra nog 

na ne sta bil no sti, pro tur ječ no sti i ten zi ji iz me đu ne ko li ko re ži ma zna ko va. Osla nja ju ći se 

na te ze fran cu skog fi lo zo fa Jac qu e sa Der ri de, ko ji je uka zi vao na pod re đe nost ma te ri jalnog 

aspek ta pi sma lo go cen trič ko-fo net skom ustroj stvu za pad ne me ta fi zi ke, naš će cilj bi ti 

re-kon stru i ra ti tra go ve ko ji će evo ci ra ti ras ci je plje ni go vor/pi smo iden ti te ta. U kon tek stu 

dnev ni ka kao me di ja ko ji na go mi la va, do ku men ti ra pam će nje su bjek ta i nje go vu re la- 

1 Ov dje u pr vom re du re fe ri ra mo na Der ri du i nje go vo od re đe nje pa rer go na kao ope ra ci je uokvi ra va nja i 

or na men ti ra nja. U kon tek stu dnev nič kog pi sma, pa rer go nal na ak tiv nost bit će od po seb nog zna ča ja ka da 

ana li za bu de usmje re na ka di na mi ci osci li ra nja iz me đu sli ke i tek sta. 

67


ci ju spram sve ga što mu je iz vanj sko, tj. po zi ci o ni ra no u vre men sko me sli je du, kon cept 

tra ga ko jim Der ri da ozna ča va „otvo re nost pr vot ne iz vanj ko sti, za go net ni od nos ži vog i 

dru gog, iz vanj skog i unu tar njeg: raz mje štaj”, ima za cilj ocr ta ti dvo smi sle nu pri sut nost 

su bjek ta za ra že nog am bi va lent no šću ne sa vla di vog od su stva (Der ri da 1976: 94). Afir mi raju 

ći kon cept tra ga, da kle, bit će mo u po zi ci ji ar ti ku li ra ti pro ces raz gra đi va nja pri sut no sti 

što ga im pli ci ra prak sa dnev nič kog pi sma. Ta ko đer, na taj će mo na čin bi ti u mo guć no sti 

pre ci zni je ana li zi ra ti auto bi o graf ske i in ter me di jal ne pro to ko le us po sta vlje ne za hva lju ju ći 

ten zi ji iz me đu pi sma i sli ke. 

Dnev nič ko pi smo kao go vor ko ji kru Ži oko pra zni ne 

Prije nego li se u nastavku upustimo u konkretniju analizu i komparaciju dnevničkog 

pisma, želimo najprije sumarno ukazati na određene biografsko-faktografske paralele između 

Géze Csátha i Margite Stefanović, koje će, nadamo se, pomoći razumijevanju izloženih 

teza. Na prvi pogled, odabir ove dvije osobnosti može se učiniti neobičnim, ponajviše 

za to što su i Géza Csáth i Mar gi ta Ste fa no vić lič no sti o ko ji ma se – osim u usko spe ci fič nim 

krugovima, kao što su mađarska književnost na prijelazu stoljeća i povijest rok muzike/novog 

va la 80-ih go di na pro šlog sto lje ća u SFRJ – vr lo ma lo zna. Pa ipak, nji ho voj mar gi na liziranoj 

poziciji usprkos, riječ je o plodnim autorskim i umjetničkim osobnostima, čiji utjecaj 

na razvoj suvremenog umjetničkog stvaralaštva tek treba preciznije ispitati i istražiti. 

Pr va pa ra le la ko ja upa da u oči je či nje ni ca da su se obo je ro di li i svo je ži vo te ži vje li 

u pre lom nim dru štve no-po li tič kim vre me ni ma, obi lje že nim ra to vi ma i dez in te gra ci jom 

mul ti na ci o nal nih dr ža va. Dok će Géza Csáth bi ti ne po sred ni svje dok ras pa da nja Austrou 

gar ske mo nar hi je, Mar gi ta Ste fa no vić, 70-ak go di na na kon Csáthove smr ti, su o čit će se 

sa još jed nom epi zo dom u tragediji Srednje Europe, ovo ga pu ta u ob li ku kr va vog ra ta u 

SFR Ju go sla vi ji. Sa este tič kih po zi ci ja obo je di je le sud bi nu „pro kle tih” umjet ni ka avangar 

de po put Char le sa Ba u de la i rea, Com tea La u trémon ta, Ed ga ra Al la na Po ea (Ta tar kjevič 

1978: 49), za ko je je ka rak te ri stič no to što su ra di kal no ras ki da li i sa umjet nič kim i sa 

dru štve nim kon ven ci ja ma, ne ri jet ko po se žu ći u svo joj po bu ni za al ko ho lom i dro ga ma. 

U po gle du dru štve ne, tj. kla sne pri pad no sti, i Csáth i Ste fa no vi će va re pre zen ti ra ju vi ši sloj 

gra đan ske kla se ko ja je u od re đe nom smi slu dio kul tur ne eli te svo jeg vre me na, ali i ko ja 

je su o če na sa sve op ćom de ka den ci jom vri jed no sti. 2 Uzi ma ju ći u ob zir pro ces ras pa da nja 

dru štve nih re la ci ja, dez in te gra ci ju su sta va vri jed no sti i tri jumf otu đe nja, ko ji ma su iz lože 

ni, jed na od pa ra le la iz me đu Csátha i Ste fa no vi će ve ogle da se u bi je gu „u svi jet ve o ma 

uda ljen od svi je ta vla da ju će kul tu re” (Po đo li 1975: 95). Ni hi li stič ka ten den ci ja ov dje pri je 

sve ga do la zi do iz ra za u kon stant noj po bu ni pro tiv svi je ta, (auto de struk tiv nom) re vol tu 

pro tiv sve pro ži ma ju ćeg obez vri je đi va nja i bi je gu u me ta fi zič ku nar ko zu ima gi nar nog. Na 

2 Otac Mar gi te Ste fa no vić, Sla vo ljub Ste fa no vić Ra va si, je dan je od za čet ni ka te le vi zij ske re ži je na Ra diote 

le vi zi ji Be o grad, dok je Géza Csáth po te kao iz obi telj Bren ner, po zna toj po advo ka ti ma i li ječ ni ci ma. 

Tre ba ta ko đer na po me nu ti ka ko je Csáth bio u bli skom srod stvu sa po zna tim ma đar skim pi scem Dez sőm 

Kosztolányijem. 

68


kon cu, osim što obo je vo de dnev ni ke sa zda ne od tek sta ko ji se mi je ša sa cr te ži ma, sli ka ma 

i fo to gra fi ja ma, i ko ji do ku men ti ra te ži nu eg zi sten ci je što je iz gu bi la sva ki oslo nac, i Csáth 

i Ste fa no vi će va su vr sni mu zi ča ri, knji žev ni ci ko ji stva ra ju u raz li či tim for ma ma: Csáth 

(no ve le, dra me i mu zič ke kri ti ke), Ste fa no vić (no ve le i po e zi ja). 

Sa psihoanalitičkog aspekta, nije nevažno napomenuti da su oboje relativno rano ostali 

bez majke te da je ta praznina/odsutnost svojevrsni psihološki movens koji regulira njihovu 

književnu i umjetničku praksu. U jednom od svojih zapisa Margita je zabilježila: „Nedostaje 

mi maj ka. Mo ja maj ka se zo ve De san ka. Ona je bi la i još uvi jek je ste je di ni pri ja telj i beskom 

pro mi sna lju bav ko ju sam ika da ima la. Ona je uzi da na u me ne. I to je to. Bek stva ne ma. 

A su tra ide još je dan dan bez” (Ste fa no vić u: Ni ko lić 2011: 188). 3 U autobiografskoj noveli 

Su sreo sam se s maj kom na ra tor na sa mom po čet ku tek sta ka zu je: „Maj ka mi je umr la kad 

sam se ja ro dio [...] Od ta da sva kog da na mi slim na nju. Osta vio sam cr no ko se že ne i devojke 

slatkog glasa da bih mogao da sanjam nju – moju majčicu, moju dvadesetogodišnju 

maj ku ko ja je umr la jed ne mrač ne no ći. S ve li kim, te škim uz da hom” (Čat 1989: 24–25). 

Kako će primjetiti Zoltan Der – jedan od najboljih poznavalaca Csáthovog djela i čovjek 

koji je u bivšoj Jugoslaviji prvi uredio knjigu Csáthovih novela U nepoznatoj kući – Csáthov 

je mor fi ni zam „pro is te kao iz te usa mlje no sti” (Der u: Čat 1989: 114). 

Te za o dnev nič kom pi smu kao me di ju žud nje ko ji eks po ni ra či nje nje u vre me nu izme 

đu onog što je ne po vrat no pro šlo, što je u svom tra ja nju opo vrg nu to, i onog što se još 

ni je do go di lo te je iz mje šte no u ho ri zont po ten ci jal nog, na vo di na mo gu ći za klju čak o 

di ja ri stič koj prak si kao (ilu zor nom i uza lud nom) po ku ša ju pre u zi ma nja kon tro le nad vlasti 

tim ži vo tom, tj. ne kom vr stom afek tiv ne (de)re gu la ci je. Pre ci zni je re če no, u oba slu ča ja 

ra di se o prak si ko jom su bjekt na sto ji ovla da ti svo jom ovi sno šću, žud nja ma, stra sti ma i 

emo ci ja ma. U bi lje šci da ti ra noj 3.12.1912. Csáth po ko zna ko ji put po na vlja: „Na da na šnji 

dan za po či nje no vo raz do blje mo ga ži vo ta. Ko nač no se mo ram od re ći M, i kao ret ko ko rišće 

no sred stvo mo ram re gu li sa ti uzi ma nje P. U po sled nja dva da na su se ja vlja li simp to mi 

ko ji do pu šta ju da se za klju či da or ga ni zam sa da zah te va ve li ko po ve ća nje do za. Da kle, 

mo ra se okon ča ti opa sna igra. [...] Na dan smr ti mo je maj ke, 6. fe bru a ra, bi ću pot pu no slobodan. 

Po sled nja in jek ci ja je 5. fe bru a ra. Po sled nja u ži vo tu” (Čat 1991: 163–184). Slič no 

či ta mo i u Mar gi ti nim za pi si ma iz 1993: „Sa ra do šću ću ku pi ti in jek ci je i za tim mi sli ti i 

mi sli ti o svo joj hi po fi zi, sa istom ra do šću ku pi ću 3 ke se ča u ra od ma ka, sa mle ti i za po če ti 

spu šta nje [...] Ka ko da si pri u štim spu šta nje? Ko ja me to da mo že da dâ bi lo ka kav re zul tat, 

ali da ga dâ, da po kre ne ne ki pro ces ne ko de ša va nje... Ne znam... [...] Sa da je 5:15 uju tro 

ne ko li ko bu đe nja, is pa da nja ko se po ku šaj da ne mi sliš sve vre me na to po ku ša ji da kon troli 

šem hra nu i teč no sti mno štvo vi ta mi na, le ko va” (Ste fa no vić u: Ni ko lić 2011: 199–202). 

Pa ra le la ko ja se uoča va u ove dvi je no ta ci je na vo di na za klju čak o dnev nič kom pi smu kao 

simp to mu ne mo gu ćeg od u pi ra nja za vo dlji vom ero su otro va i ne za si toj že lji. S dru ge stra- 

3 In ter punk ci ja re če ni ca Mar gi te Ste fa no vić pre u ze ta je u ob li ku do stup nom u knji zi Li di je Ni ko lić Oseća 

nja. O. Se ća nja. 

69


ne, uzi ma ju ći u ob zir či nje ni cu da na zna če ni mo tiv ap sti ni ra nja po sta je ele ment ko ji se 

po na vlja i ko ji tim po na vlja njem struk tu ri ra pri po vi je da nje, mo gu će je afir mi ra ti te zu o 

pi smu ko je kru ži oko pra zni ne, na sta le pri sil nim po na vlja njem/re-in sce ni ra njem tra u me 

gu bit ka. Re flek ti ra ju ći dnev nič ke prak se u kon tek stu obi telj skih psi ho di na mi ka, Béatri ce 

Di di er pri mje ću je ka ko je pi sac dnev ni ka fik si ran za maj ku te se od bi ja su o či ti s edi pal nim 

kon flik tom” (Di di er u: Le je u ne 2009: 150). 

U svom Rječ ni ku psi ho a na li ze J. La plan che i J.-B. Pon ta lis kon cept „pri si le po na vljanja” 

de fi ni ra li su kao „ne sa vla div pro ces ne svje snog po ri je kla ko jim su bjekt sam se be dovo 

di u muč ne si tu a ci je, po na vlja sta re do ži vlja je ne sje ća ju ći se pr vo bit nog pred lo ška [...]” 

(J. La plan che, J.-B. Pon ta lis 1992: 371). U bi o graf skom kon tek stu Géze Csátha i Mar gi te 

Ste fa no vić, po na vlja nje tra u mat skih do ži vlja ja za si gur no se u pr vo me re du od no si na gubi 

tak maj ke, ali se nji me mo že ob u hva ti ti i mo ment adik ci je za ko ju smo vi dje li da se 

ope to va no te ma ti zi ra i struk tu ri ra auto bi o graf ski go vor. Raz la žu ći du blje kon cept pri si le 

po na vlja nja, vi djet će mo da ri ječ o „po na vlja nju u kraj no sti” (J. La plan che, J.-B. Pon ta lis 

1992: 372), či ji je ko nač ni smi sao ap so lut no pra žnje nje otje lo tvo re no u na go nu smr ti. Kao 

is ku stvo ko je iz mje šta u me ta fi zič ko-li mi nal nu zo nu iz me đu ži vo ta i smr ti, nar ko tič ki deli 

rij „im preg ni ran” je na go nom smr ti, či ji je ko nač ni cilj pot pu no po ni šta va nje su bjek ta. 

Po na vlja njem de li ri ja po na vlja se i osje ćaj pri bli ža va nja smr ti kao bi jeg od tra u me re al nog, 

ko je je po sta lo ne pod no šlji vo. Ili, ri je či ma Wal te ra Be nja mi na, ko ji je u svo jim pro to koli 

ma o nar ko tič kim eks pe ri men ti ma za pi sao: „Bli zi na smr ti ob li ko va la mi se ju čer u reče 

ni ci: smrt se pro sti re iz me đu me ne i mo je opi je no sti” (Be nja min u: Mir čev 2009: 171). 

Sa zdan od pi sma ko je kru ži oko is pra žnje nog i od sut nog mje sta maj ke, dnev nič ki dis kurs 

zr ca li, da kle, kom plek snu psi ho lo ško-na gon sku di na mi ku re gre si je su bjek ta u za šti će nu 

sfe ru tek sta u okvi ru ko jeg auto de struk tiv ni afekt pri vid no bi va di sci pli ni ran i ar ti ku li ran. 

S dru ge stra ne, me đu tim, uzi ma ju ći u ob zir Bart he so vu di jag no zu pi sca kao ne kog „tko 

se igra s ti je lom svo je maj ke [...] da bi ga ras ki dao, do veo ga do gra ni ce onog što se mo že 

pre po zna ti od ti je la” (Bart hes 2004: 131), upra vo je dnev nič ko pi smo do ga đaj in sce ni ra nja 

ras ko ma da nog ne sa mo maj či nog ne go i vla sti tog ti je la. 

Afek tiv na di men zi ja tek sta 

Na tra gu do sa da šnje ar gu men ta ci je i te ze da su ozna či telj ske struk tu re dnev nič kog 

pi sma kod Géze Csátha i Mar gi te Ste fa no vić re gu li ra ne psi ho lo ško-afek tiv nom di na mikom 

pri si le po na vlja nja i re in sce ni ra nja tra u me, u na stav ku će mo se fo ku si ra ti na mo dali 

te te upri zo re nja ti je la u tek stu. Ono što će nam ova ana li za omo gu ći ti, bit će afir mi ra nje 

ne ke vr ste epi ste mič ke re šet ke za hva lju ju ći ko joj će mo pre ci zni je si tu i ra ti in ter me di jal ne 

tran sfe re i od nos iz me đu tek sta i sli ke. Ta ko đer, de tek ti ra njem ti je la u tek stu, još će mo 

de talj ni je ela bo ri ra ti eko no mi ju afek ta, ko ja de ter mi ni ra (de)kon struk ci ju su bjek tiv no sti i 

go vor iden ti te ta. Eks po zi ci ja tje le snih di men zi ja tek sta ov dje je naj u že po ve za na sa autore 

fe ren ci jal nim pro to ko li ma, či ji je smi sao pri bli ža va nje auto ra/su bjek ta sa mo me se bi, tj. 

raz grad nja dis tan ca iz me đu pi sa nja i ži vlje nja. Re flek ti ra ju ći fe no me no lo gi ju auto re fe ren- 

70


ci jal nog dis kur sa, An drea Zla tar u svo joj je knji zi Isti ni to, la žno, iz mi šlje no, a po vo dom 

od no sa iz me đu su bjek ta/auto ra i Dru gog za pi sa la: „Ja ne ma gra ni ce. A dru gi? Dru gi ni šta 

ne go vo re i ne znam gdje su nji ho ve gra ni ce. Dnev nič ko ja sa svim je uvu če no u se be” (Zlatar 

1989: 121). Na gla sak ko ji će mo u na stav ku sta vi ti na ti je lo i tje le sne učin ke dnev nič kog 

pi sma osi gu rat će nam ana li tič ki uvid u ono skri ve no ja, či je će mo tra go ve po ku ša ti de šifri 

ra ti, a ko ji se kri ju ne gdje u pu ko ti ni iz me đu tek sta i sli ke. 

U jed noj ne da ti ra noj no ta ci ji Mar gi ta pi še: „Već de set go di na zbog lič nog sta va i ličnog 

u sta vu – ži vim pod pri ti skom. Te ško je i mom te lu i me ni... te ško me ni u mom te lu... 

te ško mom te lu oko me ne” (Ste fa no vić u: Ni ko lić 2011: 173), ili ne ko li ko go di na ka sni je: 

„Tu sam Sve sla bi ja, sta ri ja, u se bi spo lja. Sve pu ni ja oži lja ka, ra na Sve pu ni ja pu ko ti na, 

ma na Iz ko jih ce dim re či” (Ste fa no vić u: Ni ko lić 2011: 386). Bi va ju ći opri sut nje no sa mo u 

frag men ti ma pri zor ti je la ko re spon di ra sa ras ko ma da nom i krip tič nom na ra ci jom: „gluva 

so ba te lo kao glu va so ba so bom pre svu če na ne mo ko lo te lo se ogle da (so bom, u se bi) 

TLOM.” (Ste fa no vić u: Ni ko lić 2011: 342). Isto dob no, ras tva ra nje cje lo vi te sli ke ti je la u 

uskoj je ve zi sa bri sa njem gra ni ca iz me đu su bjek ta i ob jek ta, am bi va lent ni mo men ti ras cije 

plje nog iden ti te ta, ko ji, s dru ge stra ne, upra vo u ras ko ma da nom utje lo vlje nju pro na la zi 

svo ju nar ko tič ko-mi stič ku eg zal ta ci ju i bi jeg od ne pod no šlji ve re al no sti. Sce nu oro nu log i 

uni že nog ti je la su sre će mo i kod Csátha: „Ta ko sam oga van, slab i be dan [...] Či ni mi se da 

sam i smr dljiv, bu du ći da mi je kvar no ču lo mi ri sa, ne mo gu da ose tim ni smrad lo še ob risa 

nog du pe ta, ni za dah iz usta od po kva re nih zu bi” (Čat 1991: 182). U oba slu ča ja, tra gič ni 

uči nak vi še go di šnjeg iz la ga nja ti je la opi ja ti ma, li je ko vi ma i al ko ho lu, eks po ni ra sce nu izmu 

če ne tje le sno sti kao simp to ma raz sre di šte ne eg zi sten ci je pre pu šte ne za ča ra nom kru gu 

auto de struk ci je. U kon tek stu re pre zen ta ci je ti je la i sli ka nje go vog ras pa da nja, dnev nič ko 

pi smo, sto ga, ostva ru je funk ci ju ko ju bi smo naj pri je mo gli od re di ti kao di jag no stič ki proto 

kol smr ti su bjek ta/auto ra. Ova te za po naj pri je vri je di u slu ča ju Mar gi te Ste fa no vić, ko ja 

se po sljed nih šest go di na ži vo ta su o ča va s okrut nom isti nom svo je HIV-in fek ci je, ko ja se 

sve vi še ob zna nju je na ti je lu i po ci je nu ti je la. Iako di rekt no ne re fe ri ra na svo ju bo lest, njezin 

dnev nik pla u zi bil no je tre ti ra ti kao „ob lik pi sa nog svje do čan stva či ji je su bjekt mr tav” 

(Cham bers 1998: 2). Slič no mo že mo za klju či ti i u Csáthovom slu ča ju: kao ob lik do ku menti 

ra nja bo le sti i op se si ja ve za nih za istu, nje gov je dnev nik tra gič no svje do čan stvo obo lje le 

eg zi sten ci je ko ja po la ko iš če za va. 

Su ge ri ra ju ći sin tag mom „auto bi o gra fi ja umi ra nja” (Cham bers 1998: 4) no vu per spekti 

vu u tu ma če nju auto bi o graf skog dis kur sa, ne vi še kao pi sma oslo nje nog na me mo ri ju, 

već na prak su ko ja pro is ho di iz svje do čan stva ras pa da ju ćeg ti je la, Ross Cham bers is ti če 

ka ko je ri ječ o ra di kal nom is ku ša va nju di ho to mi je pri vat no – jav no. Za raz li ku od kla sičnog 

žan ra auto bi o gra fi je, gdje je či ta telj/ica su o čen/a sa tem po ral nom for mom na ra ti va 

usi dre nom u sje ća nju, auto bi o gra fi ja umi ra nja usmje re na je pre ma po ten ci jal nom vre menu 

ne sta ja nja su bjek ta i nje go vog pro pa da ju ćeg fi zi ka li te ta. U opo zi ci ji spram te le o lo škoes 

ha to lo škog vre me na, ov dje je, sto ga, na dje lu en tro pij ska di men zi ja tra ja nja, kre ta nje u 

prav cu ra si pa nja, kre ta nje ko je bu ja pre ma ne ga ci ji i ne ka vr sta ne ga tiv ne te(le)olo gi je. 

71


Pre ma Cham ber so vom mi šlje nju, dnev nič ko pi smo ko je zr ca li bo lest od li ku je se simpto 

ma tič nim is pi si va njem ti je la (Cham bers 1998: 11), ono se ob ja vlju je u kor po re al nom 

tra gu tek sta 4 . Ipak, va lja na gla si ti da ti je lo ov dje ne tre ba ra zu mi je ti is klju či vo kao agen ta 

pi sa nja sa mo po se bi, već kao me ha ni zam tek stu al ne fi gu ra ci je, ko jom iš če za va ju ći su bjekt 

(i nje go vo ti je lo) bi va ju tran spo ni ra ni u tek stu al nu eg zi sten ci ju. Ta je eg zi sten ci ja ujed no 

i ga ran ci ja da će su bjekt na sta vi ti ži vot čak i ka da po sve osta ne bez ti je la. Mo že mo, sto ga, 

za klju či ti da je dnev nič ki dis kurs svo je vr sna grob ni ca što ju su bjekt „zi da” tek stu a li za cijom 

vla sti tog uru ša va nja, da je sâm čin pi sa nja do ga đaj utje lo vlje nja, ko ji će osi gu ra ti sva 

bu du ća či ta nja i sve bu du će in ter pre ta tiv ne (re)in ka ran ci je. 

Ka te go ri ja naj u že po ve za na sa tje le snom di men zi jom tek sta je uži tak, ona ko ka ko ga, 

osla nja ju ći se na la ca nov sku psi ho a na li zu, ra zu mi je Bart hes: kao „mje sto gu bit ka”, pu koti 

na, „rez, spla snu će, fading što ob u zi ma su bjek ta u sr cu na sla de” (Bart hes 2004: 108). U 

kon tek stu dnev nič kog dis kur sa Géze Csátha i Mar gi te Ste fa no vić uži tak je am bi va lentno 

(vr lo če sto i kon tra dik tor no) is pre ple ten sa že ljom, na sla dom, če žnjom, slut nja ma i 

pat njom te ob ra zu je afek tiv ni sloj tek sta ko ji re flek ti ra svu dra mu tje le sno sti, ogre zlu u 

nar ko tič ki vi šak što iz mi če sva koj kon tro li, gu ra ju ći su bjek ta pre ma sve ja čim i fa tal ni jim 

do za ma. „Ja sam”, pi še Csáth, „u to vre me ume re no uzi mao dro gu. Pro seč no sva ki dru gi 

dan po pod ne u dva sa ta po 0,002-0,003 P(an to po na), u do zi od jed nom. Ni je mi iza zi vao 

har mo nič nu eufo ri ju, ali mi je bio po tre ban, de lom zbog pol nih že lja, a de lom zbog sa vlada 

va nja stal nih ma te ri jal nih i mo ral nih stra ho va” (Čat 1991: 102). Kao što se iz ovog ci ta ta 

ja sno vi di, erot ska na sla da/že lja pro že ta je adik ci jom, pri če mu i jed na i dru ga svoj ko načni 

efekt ostva ru ju na ti je lu i po ci je nu ti je la. U jed noj vre men ski ka sni joj no ta ci ji, Csáth će 

od nos že lje i ti je la opi sa ti još bo lje: „Ja sam pri rod njak i fi lo zof. Da kle, umem da raz u mem 

pra vo pu ti i žud nju. Po zna jem ljud sku pri ro du i ko li ko god da smo sreć ni – že li mo što vi še 

uži va nja” (Čat 1991: 189). 

Ako je kod Csátha mo gu će de tek ti ra ti ob ri se jed nog ti je la is pre si je ca nog fluk se vi ma 

že lje, ono će u pi smu Mar gi te Ste fa no vić do ži vje ti svo ju ku li mi na ci ju: „Te ško mi je, lo še 

iz gle dam... Ka ko iz gle da mo je te lo? Kao dži nov ska ma pa? Oko? Ve li ki oži ljak? Ma ši na za 

tr plje nje bo la, psi hič kog/fi zič kog. Tra go vi spo lja, tra go vi iz nu tra, već me se ci ma upor no 

pro bi ja ju ‘na po lje’. Ne mo gu se gle da ti, za tvo re nih oči ju se vi dim, uvek se vi dim...” (Ste fano 

vić u: Ni ko lić 2011: 201). Evo ci ra ju ći De le u ze ov i Gu at ta ri jev kon cept ti je la bez or ga na, 

što su ga ova dvo ji ca fi lo zo fa pre u ze li od An to ni na Ar ta u da, us tvr dit će mo da je i kod 

Csátha i kod Mar gi te na dje lu li bi do no zno in ve sti ra nje pi sma ko jim je ob u hva će no ci je lo 

ti je lo. Ka ko pi šu De le u ze i Gu at ta ri: „Te lo bez or ga na je svo je vr sno ja je: pre se ca ju ga ose 

i pra go vi, ge o graf ske ši ri ne i du ži ne, ge o det ske li ni je, pre se ca ju ga gra di jen ti ko ji obe le žava 

ju na sta ja nja i pre la ske, de sti na ci je onog ko se tu raz vi ja. [...] Su bjekt se ši ri po pe ri fe ri ji 

4 Afek tiv na, go to vo sek su al na re la ci ja iz me đu pi sa nja i ti je la do iz ra ža ja do la zi u fil mu ma đar skog re da telja 

Jánosa Szásza Opium: Diary of a Mad Woman, rađenom po biografskim i dnevničkim motivima Géze 

Csátha. Lik pacijentice Giselle Klein u filmu je realiziran kroz postupke opsesivnog ispisivanja teksta, u 

koje je investirano cijelo tijelo. 

72


kru ga či je je sre di šte vla sti to ja na pu sti lo. U sre di štu se na la zi ma ši na že lje, bez brač na maši 

na več nog vra ća nja” (De lez/Ga ta ri 1990: 18–19). Shva će no kao zo na in ten zi te ta ko ja se 

na la zi u ne pre kid nom po kre tu is pi si va nja, bri sa nja i pre mje šta nja, on to lo gi ju ti je la ov dje 

tre ba shva ti ti ne kao do vr še nu i fik si ra nu, već kao otvo re nu, mul ti pli ci ra nu i u sta nju perma 

nent nog na sta ja nja/po sta ja nja. Di ja lek tič ki pro ces ko ji se mo že opa zi ti iz me đu na staja 

nja/po sto ja nja, s jed ne stra ne, i ti je la uhva će nog u mre žu auto de struk tiv ne že lje, s dru ge 

stra ne, svje do či o ne sta bil nom i ras pr še nom iden ti te tu, ko ji ta ko đer osci li ra iz me đu us posta 

vlja nja i dez in te gra ci je. Is ka zu ju ći re la ci ju iz me đu smr ti, že lje i ti je la bez or ga na u to polo 

škim ter mi ni ma, De le u ze i Gu at ta ri kao da an ti ci pi ra ju Mar gi ti nu mi sao što smo ju go re 

na ve li: „U ci klu su že le će ma ši ne je po treb no da se mo del smr ti stal no pre vo di, da se stal no 

pre o bra ća u ne što sa svim dru go, to je is ku stvo smr ti. Da se smrt ko ja se us pi nje iz nu tra 

(u te lu bez or ga na) pre o bra ća u smrt ko ja do la zi spo lja (na te lu bez or ga na)” (De lez/Gata 

ri 1990: 270). Su prot sta vlje ni vek to ri že lje ko ji u ob li ku in ten ziv nog sa mo sa gle da va nja i 

nar ko tič kog de li ri ja dnev nič kog ja bu ja ju pre ma unu tra te ras pa da ju ća re al nost vanj skih 

dru štve no-hi sto rij sko-po li tič kih okol no sti pro iz vo de kon flikt, či ja eska la ci ja bi va in sce nira 

na i vi dlji va upra vo na ti je lu, na nje go vim hra pa vim, ošte će nim i iz bu še nim po vr ši na ma. 

Osim što determinira upisivanje tijela u tekst, želja determinira i deformira načine na 

koje subjekt percipira svijet. To pogotovo do izražaja dolazi u slučaju korišćenja stimulativnih 

sredstava, kada su subjektu, da bi mogao normalno funkcionirati, potrebne sve jače 

doze. U knjizi Dva režima ludila Deleuze će formulirati tezu po kojoj ključni problem droge 

treba tražiti u činjenici da njenom konzumacijom „želja direktno biva investirana u percepciju” 

(Deleuze 2006: 152), pri čemu ne dolazi samo do modificiranja opažajnih struktura, 

već i do oblikovanja zatvorenog, autodestruktivnog kruga, koji rezultira potpunom disperzijom 

subjekta. Svjestan ovog začaranog kruga, Csáth će u svom dnevniku 31.01.1913. 

zapisati: „Sedmica je započela prilično dobro, s dnevnim dozama od 0,044 i 0,046, koje 

sam de lio na tri i če ti ri de la i da nas sam opet do speo u onaj je zo vi ti circulus vitiosus, ko ji je 

izvor najsramnijih samooptužbi. Nevolja uvek potiče otuda što nemam snage da sačekam 

pre po dnev nu de fe ka ci ju. Jer ako mi to uspe, i ako se uklo ni ko li či na M ko ja se po no vo apsor 

bu je iz cre va, on da se uvek ja vlja ce lo dnev na i pri jat na glad za M, ko ja se mo že smi ri ti 

redovnom dozom” (Čat 1991: 181, podvukao A.M.). Zagrljaj gospođe M svakim danom 

biva sve intenzivniji, ona je okrutna „kemijska ljubavnica” (Philips 2000: 17) u čijem teatru 

želja razara organizam/organizaciju tijela, nadimajući se prema ništavilu. 

Pod pret po stav kom da su bjekt spram opi ja ta raz vi ja je dan go to vo erot ski od nos 5 , 

dnev nič ko pi smo, što taj od nos struk tu ri ra i ko je je ogle da lo tog od no sa, us po sta vlja i speci 

fič nu re la ci ju s Dru gim. Iz to po lo ške per spek ti ve, ova re la ci ja iz me đu auto ra/su bjek ta 

dnev nič kog pi sma i nje go ve ero tič ko-nar ko tič ke že lje (kao Dru go sti) ozna če na je igrom 

ne pre kid nog udva ja nja i pri bli ža va nja u ko joj ni mje sta/po zi ci je, a ni ulo ge ni su fik si ra ne. 

5 Na asocijativnom, ali i vrlo konkretnom planu, u slučaju intravenoznog ubrizgavanja droge, subjekt 

ponavlja i na sebi iskušava penetraciju stranog (Drugog), vertikalnog objekta u meso. 

73


Osla nja ju ći se na Bart he so ve te ze iz ne se ne u knji zi Fragmenti ljubavnog diskursa na ve denu 

je re la ci ju mo žda mo gu će ski ci ra ti slje de ćim ri je či ma: „Lju bav ni od nos pre tvo rio me 

u ato pij ski su bjekt [...]” (Bart hes 2007: 95). Bi va ju ći uhva ćen u la bi rin tu že lje ko ja kru ži 

oko pra zni ne, su bjekt se u is cr plju ju ćim na sto ja nji ma ovla da va nja vla sti tim afek tom sve 

vi še ra stro ja va i uda lja va od bi lo ka kve sta bil ne po zi ci je, sa ko je bi bi lo mo gu će ob u sta vi ti 

lu ta nje sli je pim uli ca ma. No mad sko kre ta nje ko je je u osno vi te to po lo gi je usmje re no je 

pre ma ra slo ja va nju že lje ko ja se kre će u raz li či tim prav ci ma i či ja je di na mi ka in ten zi vira 

na kon stant nim pro bi ja njem onog što je iz va na unu tra i obr nu to, bu ja njem onog što je 

unu tra pre ma van. Ras ci jep što ga že lja upi su je u sa mo sre di šte iden ti te ta, sto ga, re zul ti ra 

ne mo guć no šću fik si ra nja gra ni ca, tj. di na mi kom po ko joj umje sto so lid nog i ho mo ge nog 

ti je la bi va mo kon fron ti ra ni sa po ro znom tje le sno šću, sa zda nom od afek tiv nih fluk se va čije 

je kre ta nje ka o tič no, he te ro ge no, kon tin gent no i ato pij sko. 

Me di ja li za ci ja i ra slo je ni okvi ri iden ti te ta 

Kako smo već nagovijestili u uvodnome dijelu, osim naratološke perspektive, ovim 

istraživanjem bit će izvedena i analiza načina na koji identitet biva iskaziv/razumljiv kroz 

proces medijatizacije, odnosno kao produkt tenzije između medija teksta i medija slike. Ili, 

preciznije rečeno, u nastavku teksta naš će fokus sa naratološkog diskursa biti preusmjeren 

ka reflektiranju intermedijalnih konstelacija i samoj materijalnosti dnevničkog pisma. Afirmirajući 

praksu uokviravanja kao specifičan „metakomunikativni koncept” interpretacije 

(Wolf 2006: 3), pokušat ćemo govor identiteta mapirati u odnosu spram toga kako taj govor 

biva uokviren i u kojem medijalnom obliku se njegova materijalizacija događa. U situaciji 

u kojoj dnevničko pismo Géze Csátha i Margite Stefanović biva realizirano kao semiotički 

kompleksno tkanje u kojem tekst postaje dio slike ili crteža i obrnuto, gdje crtež opisuje, 

transformira, komentira pa i decentrira tekst, dinamika uokviravanja postaje svojevrstan interpretativni 

ključ. Kao zajedničko formalno obilježje njihovih notesa i bilježnica zato treba 

istaknuti ravnopravni status teksta i slike, na temelju čega je te dnevnike legitimno tretirati 

ne samo kao tekstualni medij već i kao formu koja se približava vizualno-likovnom mediju. 

Pitanje njihovog razgraničenja istodobno se, dakle, može shvatiti i kao pitanje okvira. Zahvaljujući 

„transmedijalnoj prirodi” okvira (Wolf 2006: 12) i činjenici da mapiranje okvira 

osigurava interpretativnu metodu autobiografskog govora, bit ćemo u prilici jasnije odrediti 

intermedijalni transfer i njegovu ulogu u procesu (de)konstituiranja identiteta. 

Kao što je već bilo naglašeno, dnevnici o kojima je riječ, realizirani su kao višeslojni kolaži 

u kojima tekst postaje neka vrsta „slobodne grafičke poetike” (Derrida 1976: 127), što 

raskida sa linearnom, logocentričkom tradicijom govora, čije strukture bivaju dekonstruirane, 

fragmentirane i decentrirane. Sasvim konkretno govoreći, Csáthovi i Margitini dnevnici 

na planu artefakta predstavljaju kompleksnu tvorevinu u kojoj je vrlo teško povući jasne 

distinkcije između teksta, sa jedne, te crteža, fotografija, novinskih isječaka, raznovrsnih 

memorabilija, sa druge strane. U naznačenoj medijalnoj konstelaciji naglasak biva stavljen 

na razmještanju želje duž materijalnih tragova, koje karakterizira „struktura okašnjelosti” 

74


(Derrida 1976: 91) i jedan uvijek već odsutan, razvlašteni subjekt što prebiva u prostoru 

inskripcije, protegnute između tekstualnog i vizualnog znaka. Kao paradigmatičan model 

intermedijalne i intertekstualne prakse, dnevnički kolaži strukturirani su tako da linearnost 

teksta biva prekidana crtežima ili skicama, tj. određeni dijelovi rukopisa bivaju potcrtani ili 

prebrisani različitim bojama. Autoreferencijalnu svijest o materijalnosti i medijalnosti dnevničke 

prakse Margita Stefanović zabilježit će sljedećom notacijom: „Bežim među reči, u boje. 

Probajmo razne olovke... D. kaže da mu je nekad bela hartija bila dovoljna kao TERAPIJA...? 

Da, kao te ra pi ja. Mo žda se me ni To de ša va, sa da? A evo da pro ba mo i Du le to vu pa tent 0,5 

olov či cu [...] 5. jul ´93. za što li još uvek pi šem go di nu, za što me njam bo je, za što se dim u sobi, 

ko će da po kre ne vo de ni cu, ko li ko sa ti bez, na šta mi li če mo je sop stve ne no ge, ka ko da 

prekinem krug, da li sam zaboravila navodnike [...]” (Stefanović u: Nikolić 2011: 206). Već 

samim referiranjem na boju, medij (tehnička olovka 0,5) i znak interpunkcije (navodnici) 

kojim će biti realizirana notacija, Margita čitatelju/ici otvara prostor metareferencijalne interpretacije 

koja svoje ishodište ima u konkretnoj materijalnosti zapisa. S druge pak strane 

afirmirajući „paratekstualni okvir” (Wolf 2006: 20), koji direktno referira na materijalnu 

praksu pisanja i na njezinu razliku (ali u istovremenost) u odnosu na praksu crtanja/slikanja, 

dezintegriraju se jasne granice između tekstualnog i vizualnog kôda. Liminalni karakter 

ovako koncipiranog dnevničkog pisma odražava se u izostanku stabilnih kôdova koji bi čvrsto 

fiksirali pozicije teksta i slike. 

Raslojavanjem medijalnih okvira Géza Csáth i Margita Stefanović svojim dnevničkim 

praksama rastvaraju čvrstu opoziciju između onog što je unutra (intrateksutalno) i onog 

što je izvan teksta (paratekstualno), što kao konzekvencu ima uspostavljanje dnevnika kao 

hibridne, intermedijalne forme. Slijedeći argumentaciju Jacquesa Derride formuliranu u 

knjizi Istina u slikarstvu, koncept i parergonalnu praksu uokviravanja možemo shvatiti 

kao hibridnu međuzonu unutrašnjeg i izvanjskog, „gdje je izvanjsko nazvano unutrašnjim 

unutrašnjeg koje konstituira to unutrašnje” (Derrida 1987: 63). Drugim riječima, proces 

uokviravanja što ga je moguće detektirati u dnevnicima determiniran je tenzijom dveju 

označiteljskih praksi (tekstualnog i vizualnog kôda), čije kontrapunktiranje implicira supostojanje 

dveju vrsta okvira, koje subvertiraju jasnu granicu i prevlast bilo onog što je unutar 

okvi ra, bi lo pak onog što je iz van nje ga. Evo ci ra mo li na tre nu tak pri zor po ro znog i iz bušenog 

tijela, čije tragove detektiramo u tim kompleksnim, intermedijalnim transferima, vidjet 

ćemo da je dezintegracija identiteta na fundamentalan način povezana sa medijalnim 

praksama, sa konstituiranjem dnevničkog pisma kao hibridne tvorevine bez čvrstih obrisa, 

stabilnih okvira i jasnih medijalnih distinkcija. Na planu spacijalno-temporalne organizacije 

ovako izvedena dnevnička praksa označava odmak od linearnog i homogenog koncepta, 

odnosno ostvarivanje relacionih dinamika koje se na interpretativno-receptivnoj razini 

odlikuju neprekidnim uspostavljanjem, izmještanjem i razlaganjem okvira. Zahvaljujući 

dinamikama „razbijanja okvira” (Wolf 2006: 9), intermedijalni transfer između tekstualnog 

i vizualnog registra biva prepoznatljiv kao onaj generativni element koji strukturira i 

regulira dnevničku praksu. 

75


U cilju stjecanja preciznijeg uvida u dinamiku relacija između teksta i slike potrebno 

je analizu također usmjeriti i u pravcu vizualnih elemenata, koji sukonstituiraju dnevnike 

Géze Csátha i Margite Stefanović. Kod oboje, vizualni elementi tvore „kompozicijski 

okvir” (Chmurski 2012: 4), koji u poredak teksta unosi diskontinuitet i prekid, generirajući 

na interpretativnoj razini semantički višak, koji vrlo često funkcionira kao metakomentar 

onog što je napisano. U odnosu na referencijalnu prirodu teksta, crteže i skice plauzibilno je 

tretirati kao afirmaciju deiktičke geste, koja pojačava tenziju između iskazivanja i pokazivanja, 

tj. reprezentacije i prisutnosti/odsutnosti. Referirajući na teze njemačkog povjesničara 

umjetnosti Gottfrieda Boehma o dvostrukom karakteru geste (Boehm 2007: 25), koja osim 

što nešto pokazuje, objavljuje i subjekta tog pokazivanja, moglo bi se ustvrditi da u kontekstu 

vizualnog materijala recipijent biva suočen s tragom inkarnacije. Sa fenomenološke 

pozicije, a posebno na tragu filozofije Mauricea Merleau-Pontya, slikarska je praksa, dakle, 

fundirana u aktu konkretnog utjelovljena i otjelotvorenom prostoru. U kontekstu dnevničkog 

pisma, koje sa svih strana biva uokvireno i kontaminirano vizualnim kôdovima, crteži i 

slike dodatno intenziviraju utisak tjelesnog traga, tj. odsutnosti subjekta koji je taj trag/tijelo 

ostavio iza sebe. Kako naglašava Boehm (Boehm 2007: 152), suština crteža može se pojmiti 

i kroz temporalnu prizmu nestalnosti, gdje crtež biva definiran kao praksa ambivalentnog 

i paradoksalnog markiranja iščezle prezentnosti. Konture i skice, kao i sâm tekst uostalom, 

na taj je način moguće shvatiti kao događaj uzmicanja subjekta, svjedočanstvo njegovog 

iščeznuća. S druge strane, zahvaljujući utisku nedovršenosti karakterističnom za crtačku 

praksu i praksu skiciranja, slijedi zaključak da i identitet biva izveden/materijaliziran kao 

ta kav: ne do vr šen, ras pr šen i in ter pre ta tiv no otvo ren. 

Jedan od ikoničkih motiva što ih Csáth varira i ponavlja u svojim notacijama jesu simptomatični 

crteži lubanja, koji kao da oprisutnjuju opsesiju Thanatosom i Chronosom, pred 

kojim uzaludno bježi u seks i drogu da bi na koncu, ispijajući preveliku dozu pantopona, 

izdahnuo na granici blizu Subotice. U jednom pak od crteža Margita skicira skelet šake 

među čijim je prstima olovka. Pri pažljivijem gledanju, međutim, opaža se da olovka zapravo 

može biti protumačena i kao injekcija iz koje cure četiri kapljice u obliku srca. Scena 

fragmentiranog tijela od kojeg je preostao još samo kostur na vizualnom planu poantira 

nezaustavljivo otjecanje života i fatalnu privučenost otrovu koji stvara, ali i izjeda želju. U 

ovom slučaju, kao kod Csáthovih lubanja, opažamo tragičnu osjećanost subjekta suočenog 

s melankoličnim iskliznućem u vremenu, nekom vrstom memento mori, činjenicom da će 

me so iz je sti cr vi, da će na kon cu o(p)sta ti sa mo ske let. I kod Csátha i kod Mar gi te smrt polako 

obuzima diskurs uspinjući se iz unutrašnjosti zatrovanih organa prema mesu i koži, da 

bi potom metastazirala prema kostima: „Jezik je koža: trljam svoj jezik o drugoga” (Barthes 

2007: 74). Ako smo iščeznuće subjekta najprije detektirali na razini tekstualnih praksi kao 

kruženje oko ispražnjenog toposa M (majke, morfija, Margite), u nastavku je postalo jasno 

kako se implozija/dezintegracija događa/najavljuje i u sloju vizualnih kôdova. Kao da se tijelo 

povlači na rubove, transcendira u znakove, hlapi u svojoj materijalnosti, ali zato – oslobađajući 

se od organa i njihove propadljivosti – biva uskrsnuto u onostranosti imaginarnog. 

76


Osci la ci je u ko ji ma se zr ca li iden ti tet/su bjekt ovih dnev ni ka u me di o lo gij sko me smislu 

pred sta vlja ju ten zi ju iz me đu lo go sa i iko ne, ko ja se ne raz ri je ša va ni ti u pre vla sti tek sta 

ni ti pak u do mi na ci ji sli ke, već gra di li mi nal nu to po gra fi ju na či jim je gra ni ca ma isu šeno 

i iz bu še no ti je lo bez or ga na. Po ku ša va ju ći pre vla da ti di ho to mij sko-bi nar ne struk tu re 

za pad ne me ta fi zi ke, ko ja tekst dr ži po da lje od sli ke, duh raz dva ja od ti je la, žen sko subor 

di ni ra mu škom, Der ri da u tek stu Freud i sce na pi sa nja ak ti vi ra pik to graf ski mo del pisma 

(egi pat sko hi je ro glif sko pi smo) za ko ji tvr di: „Gra ni ca iz me đu ne-fo net skog pro sto ra 

pi sa nja (pa čak i fo net skog pi sa nja) i po zor ni ce (scène) sna je ne iz vje sna” (Der ri da 2001: 

273). Po li se mič ki us tro je ni go vor sno va opro sto ru je vri je me, raz mje šta se duž bez gla snih 

tra go va 6 ko je tre ba pre ve sti u in ter pre ta tiv nu ra van i re zul ti ra krip to graf skim pi smom, čija 

ma te ri jal nost ne po zna je ja snu di stink ci ju iz me đu tek sta i sli ke. U slič noj smo po zi ci ji 

po vo dom dnev ni ka: i oni bi va ju in sce ni ra ni kao po li se mič ka pik to graf ska in skrip ci ja raslo 

je nih okvi ra, na ku plje nih tra go va bez čvr stih gra ni ca iz me đu me di jal nih rav ni i ozna čitelj 

skih la na ca. Kao što je na ra nom stup nju raz vo ja pi smo bi lo bli sko „cr ta nju i vi zu al nim 

umjet no sti ma” (Ul mer 1985: 8), kod Géze Csátha i Mar gi te Ste fa no vić kon fron ti ra ni smo s 

pro iz vod njom dnev ni ka (kao svo je vr sne knji ge mr tvih iz ve de ne u hi je ro glif skom pi smu), 

či ja pik to graf ska kom po zi ci ja zna či po vra tak po ti snu tim aspek ti ma sli ke i kon ze kvent no 

sub ver ti ra nje lo go cen trič ki us tro je nog fo net skog pi sma, sa zda nog od gla sa i pri su stva. Na 

pla nu tek stu al nog sa dr ža ja kod obo je je u jed nom slo ju dnev nik obi lje žen bi lje ška ma, ko je 

se od no se na sno ve, tj. na nji ho vu na knad nu tran skrip ci ju u ob lik tek sta i cr te ža. Pre ci znija 

ana li za tog na ra tiv nog seg men ta za si gur no bi po tvr di la rad sna kao je dan od me ha ni zama 

ko ji de ter mi ni ra dnev nič ku prak su i do dat no dis tor zi ra me di jal ne okvi re. 7 

Tra Go vi ras ci je plje nog iden ti te ta 

Na te me lju za ključ ka da je dnev nič ko pi smo struk tu ri ra no kao hi je ro glif sko pi smo, 

iz mak nu to iz bi nar nih opo zi ci ja tekst/sli ka, po ku šat će mo u ovom, fi nal nom po gla vlju, 

od re di ti ko re la ci ju iz me đu me di jal nih prak si i na či na na ko je te prak se de ter mi ni ra ju izved 

bu, tj. ma te ri ja li za ci ju iden ti te ta. Pri hva ti mo li te zu o pi smu/sli ci kao na ku pi ni tra go va, 

po sta vlja se pi ta nje kon ci zni je de fi ni ci je poj ma tra ga. Ra di ka li zi ra njem Fre u do vog koncep 

ta, Der ri da će trag shva ti ti kao „bri sa nje seb stva, bri sa nje vla sti te pri sut no sti” (Der rida 

2001: 285), kao onu in stan cu psi hič kog apa ra ta ko ja će is po lji ti ne sa mo pi smo ko jim 

su bjekt svje sno ko mu ni ci ra već i ko di ra nu po ru ku ne svje snog/oni rič kog što se od u pi re 

6 Citirajući Freuda, Derrida naglašava nefonetičku dimeziju jezika snova, kao aktivnosti u kojoj ne 

čujemo, već vidimo (Derrida 2001: 274). Nespojivo sa linearnom temporalnošću i homogenim prostorom 

fonetskog pisma, oniričko pismo simptom je rasutog i odgođenog subjekta. Apliciranjem hijeroglifskog 

modela Derrida, s druge strane, praksu pisanja sagledava u kontekstu identiteta i smrti, odnosno u svjetlu 

signature i auto(bio)grafske inskripcije. U dnevničkom pismu Margite Stefanović jedan od iskaza koji se 

ponavlja je pitanje vlastitog imena: „Ima ko će da te (gde) sahrani. Moj Epitaf? Moj korak je moje ime 

Zvučni epitaf [...] Moje ime je... (Stefanović u: Nikolić 201: 476–477). 

7 Iako bi bilo zanimljivo istražiti konzekvence rada sna po ustroju dnevničkog pisma, u ovom segmentu 

možemo samo ukazati na njihov interpretativni potencijal. 

77


jed no stav noj tran skrip ci ji. Da bi smo uop će mo gli pi sa ti i osta vi ti trag, ka že Der ri da, „mora 

mo bi ti mno štve ni” (Der ri da 2001: 284), što zna či da su već u sa mu prak su pi sa nja/ 

cr ta nja upi sa ni ra ci jep i mul ti pli ci ra nost ko ji ko ma da ju cje lo vi tost su bjek ta, iz la žu ći ga/ju 

ne pre kid nom fluk tu i ra nju po raz li či tim na ra tiv nim i se mi o tič kim zo na ma. Pro to ko li ra nje 

ži vo ta či ji afek tiv ni oti sak bi va in skri bi ran u po vr ši nu dnev ni ka ni ka da nam ni je do stup no 

u svo joj ne po sred no sti i auten tič no sti, već uvi jek sa mo po sre do va no, pro pu šte no kroz razli 

či te me di jal ne slo je ve i ma ske, ko ji an ti ci pi ra ju dru ga či ju sli ku su bjek ta kao „sustava odno 

sa iz me đu stra tu ma” te ti me do vo de do ko lap sa „punk tu al nu jed no stav nost kla sič nog 

su bjek ta” (Der ri da 2001: 285). Si tu a ci ja je ista i u po gle du in sce ni ra nja iden ti te ta: umje sto 

kon ti nu i ra nog, ho mo ge nog i cje lo vi tog pri zo ra, po svu da na i la zi mo na pre ki de, in ter va le, 

pre si je ci šta, is kli znu ća i frag men te. Umje sto fik snog iden ti te ta ko ji bi kru žio oko sta bil nog 

cen tra, su o če ni smo, da kle, sa de cen tri ra nim, po li cen trič nim po kre ti ma že lje, isrc plje ne u 

per for ma ti vu per ma nent nog ra slo ja va nja okvi ra. 

Kom pli ci ra ni od nos iz me đu tek sta i sli ke, ver bal nog i vi zu al nog zna ka unu tar ko jeg 

smo po ku ša li lo ci ra ti ato pij sku po zi ci ju su bjek ta i slo je ve nje go vih mno go stru kih identi 

te ta još uvi jek pred sta vlja jed no od glav nih mje sta ku šnje in ter di sci pli nar nog di ja lo ga 

i in ter me di jal no ori jen ti ra ne ana li ze. Još od Les sin go vog Laookona i po ku ša ja za sni vanja 

ja snih di stink ci ja iz me đu po e zi je i sli kar stva, pre ko Ric har da Wag ne ra i nje go ve ideje 

Ge samt kun stwer ka kao mul ti me di jal ne sin te ze raz li či tih žan ro va i me di ja, do Mic he la 

Fri e da, ko ji na kon mi ni ma li zma po nov no ple di ra za umjet nost, ne is kva re nu te a tra li zi ranim 

opri sut nji va njem ti je la, ili Dic ka Hig gin sa i Al la na Ka pro wa, ko je za ni ma is klju či vo 

pot pu na sub ver zi ja gra ni ca umjet no sti, de ba ta o pa rer go nu, tj. ras pra va o re la ci ji iz me đu 

tek sta i sli ke, ključ no je epi ste mo lo ško (pa i po li tič ko!) pi ta nje su vre me nih te o ri ja umjetno 

sti. Ka ko će to for mu li ra ti W.J.T. Mitchell u svo joj knji zi Ico no logy. Ima ge, Text, Ide o logy, 

te o rij ska ge sta di fe ren ci ra nja iz me đu po e zi je i sli kar stva: „Ni ka da ni je sa mo na tje ca nje 

iz me đu dvi je vr ste zna ko va, već i kon flikt iz me đu ti je la i du še, svi je ta i du ha, pri ro de i kultu 

re” (Mitchell 1986: 49). 

Gra ni ca ko ja raz dva ja tekst od sli ke, sto ga, ni je po slje di ca me ta fi zič ke po dje le, nego 

pro dukt kon ven ci ja i pre di spo zi ci ja kul tu ral nih pra vi la, ko je su se raz vi ja le kroz po vijest. 

Us tra ja va ju ći na in skrip ci ji što se kre će po ivi ci vi zu al nog i lin gvi stič kog zna ka, Géza 

Csáth i Mar gi ta Ste fa no vić svo jim dnev ni ci ma zr ca le na ve de ni kon flikt, ko ji – po no vi mo 

– ni je sa mo ten zi ja iz me đu me di ja i žan ro va, već se u nje mu ocr ta va i du bo ki jaz iz me đu 

raz li či tih kul tur nih i ozna či telj skih prak si, ko mu ni ka cij skih mo de la, ide o lo gi ja i hi sto ri ja. 

Su spreg nut u li mi nal nom pro sto ru iz me đu lo go sa i iko ne 8 , iden ti tet iz ve den dnev nič kim 

pi smom ob ja vlju je se kao pra zno mje sto in ter me di jal nog tran sfe ra na ko jem se do ga đa 

in sce na ci ja od go đe ne tem po ral no sti su bjek ta, či ji tra go vi bli je de i po vla če se na ru bo ve. 

8 Bivajući rođeni (pa i umirući) u gradovima koji su bili ili još uvijek jesu granična mjesta (Subotica: 

Géza Csáth, Beograd: Margita Stefanović), u jednom sloju njihovog identiteta ogleda se i geografski (ali 

i historijski, politički, religijski) konflikt između Srednje Europe i Balkana, Istoka i Zapada, koji, s druge 

strane, simbolički i kulturalno možemo dešifrirati kao medijalnu tenziju između teksta i slike. 

78


Sli ka tre ti ra na kao „znak ra snog, dru štve nog i sek su al nog Dru gog” i kao „mje sto iz ra zi te 

mo ći” (Mitchell 1986: 49) u kon tek stu tra ga nja za oti skom iden ti te ta u dnev nič kom pi smu 

ras krin ka va po re dak re pre zen ta ci je us po sta vljen ver bal nim zna kom, po ten ci ra ju ći ne više 

pri su stvo, već od su stvo i od go du su bjek ta. Tekst, s dru ge stra ne, ne pre kid no kru ži oko 

tog od sut nog mje sta, ta ko đer ne afir mi ra ju ći Isto, već ono što je Raz li či to/di fe ren ci ra ju će. 

Ka ko smo to ovim is tra ži va njem na sto ja li po ka za ti, ka te go ri je su bjek tiv no sti i identi 

te ta ni ka da ni su pri sut ne u svo joj auten tič noj/ne po sred noj for mi, već sa mo kao pro izvod 

me di jal nih, ozna či telj skih i per for ma tiv nih prak si. Ana li za dnev nič kog pi sma Géze 

Csátha i Mar gi te Ste fa no vić kao upri zo re nja „kom pli ci ra nih iz bo ra iden ti te ta” (Chmur ski 

2012: 1), ko je od li ku je ne do vr še nost, ras pr še nost i od go đe nost, tre ba la je afir mi ra ti ko rela 

ci ju iz me đu na či na ob ja vlji va nja su bjek ta i (in ter)me di jal nih tran sfe ra ko ji omo gu ću ju 

us po sta vlja nje, ali i raz bi ja nje okvi ra u ko ji ma se su bjekt is ka zu je i po ka zu je. Kao me dij 

ko jim na ve de ni auto ri po ku ša va ju ovla da ti svo jim (auto de struk tiv nim) že lja ma i op se sija 

ma, dnev nič ku prak su ni je do volj no tre ti ra ti sa mo kao li te rar no-vi zu al nu, tj. auto bi o- 

graf sku prak su, već i kao eg zi sten ci jal ni mo dus ko ji ne sa mo što zr ca li ne go i kon sti tu i ra 

su bjek ta, tj. nje gov/nje zin iden ti tet. S dru ge stra ne, ka ko je ri ječ o svo je vr snom „te a tru 

iden ti te ta” (Chmur ski 2012: 4), igra ma ski ra nja i pri kri va nja sa stav ni je dio kon sti tu i ra nja 

su bjek tiv no sti i, kao ta kva, ona je dio pro ce sa de sta bi li zi ra nja me di jal nih okvi ra, ko ji ma 

bi va ju ras tvo re ne di stink ci je iz me đu fik ci je i do ku men ta. Iako se na pr vi po gled mo že učini 

ti da dnev nič ko pi smo do ku men ti ra su bjek ta ko ji ga stva ra, tj. da ono pred sta vlja do kument 

nje go ve in tim ne eg zi sten ci je, ne smi je se za ne ma ri ti ni či nje ni ca da dnev nič ka praksa, 

isto dob no, fik ci o na li zi ra su bjek ta i nje gov iden ti tet pa je, sto ga, vr lo če sto ne mo gu će 

ocr ta ti čvr stu de mar ka ci ju iz me đu onog što bi u dnev ni ku bio do ku ment, a što fik ci ja. 

Na te me lju ne mo gu ćih me di jal nih (i ge ne a lo ških di stink ci ja), či ni se pla u zi bil nim iz ve sti 

za klju čak o dnev nič kom pi smu Géze Csátha i Mar gi te Ste fa no vić kao spe ci fič nom ob li ku 

oslo nje nom na „de kom po zi cij ski” po stu pak „teh ni ke ko la ži ra nja” (Ul mer 1985: 59), gdje 

de fi ni tiv ne gra ni ce iz me đu tek sta, cr te ža, ski ca i no ta ci ja kon stant no bi va ju iz mje šte ne i 

sub ver ti ra ne. 

Dnev nik kao di jag no za ras ci je plje nog (go vo ra) iden ti te ta, ko ji se – lu ta ju ći po na slaga 

ma is cr plje ne že lje – udvo jio u sli ku i tekst. Pi smo ras tr za nog su bjek ta iz mak nu tog iz 

cen tri ra nog po ret ka na mar gi nu ne is ka zi vog, u ne ku od go đe nu tem po ral nost ko ja uklanja 

sva ku sta bil nost nje go vog sa da šnjeg (ili pro šlog) utje lo vlje nja. Iz gu blje ni trag pr vo bitnog 

pri su stva i ne ka ne mo gu ća re kon struk ci ja iz me đu cr te ža i slo va. Dnev nik kao krip ta; 

grob ni ca u ko ju će bi ti po lo že no ti je lo bez or ga na. Kr ho ti ne su to oko ko jih kru žim in terpre 

ta tiv nom ge stom, oslo nje nom o pra zno mje sto su bjek ta ko je ge ne ri ra sve nje go ve fik cije 

i ima gi na ri je. U po tra zi za iden ti te tom dnev nič kog pi sma in ve sti ram sop stve nu že lju u 

taj li mi nal ni pro stor, cir ku li ra ju ći oko auto/bio/gra fi je utje lo vlje ne u bez da nu i „ho ri zontal 

no sti či ste po vr ši ne” (Der ri da 2001: 376). Ono što su sre ćem u toj po vr ši ni je se mi o tič ki 

la bi rint sa zdan od utva ra, ne kih bli je dih fan to ma u okrut nom ka za li štu, či ja su frag menti 

ra na ti je la tran skri bi ra na u hi je ro gli fe, je zik ko jim ša pu ću mr tvi. Kao u snu o nji ho voj 

79


(Ma ri gi ti noj i Csáthovoj) sep tem bar skoj smr ti na gra ni ci pred Auro ru, ko ja će ro di ti lučo 

no šu pod či jim će svje tlom ti je lo po tom na pu sti ti du šu, tran scen di ra ju ći u ta jan stve ne 

re bu se uti snu te u ko žu pa pi ra. Jer mo žda je dnev nik baš to: ma pa za grob nog ži vo ta i obris 

post hum nog iden ti te ta, ko ji se kroz slo va i cr te že us pi nje u ži vot pri sva kom ak tu či ta nja i 

sva kom gle da nju što ga iz no va stva ra, ali po nov no raz gra đu je. 


1. Bart hes, Ro land, Fragmenti ljubavnog diskursa, Za greb: Pe la go, 2007. 

----. Uži tak u tek stu/Va ri ja ci je o pi smu, Za greb: Me an dar, 2004. 

2. Bo ehm, Gottfried, Wie die Bil der Sinn er ze u gen: Die Macht des Ze i gens, Ber lin: Ber lin Uni ver sity 

Press, 2008. 

3. Chmur ski, Ma te uz, “Abo ut the li fe´s rhytm”. Csáth´s di ary: the ory and prac ti ce of text in the Cen tral 

Euro pean con text,” ma nu skript iz la ga nja na kon fe ren ci ji o Gézi Csáthu, Ba ja, 2012. 

4. Cham bers, Ross, Fa cing it. AIDS Di a ri es and the De ath of the Aut hor, Mic hi gan: Uni ver sity of Michi 

gan, 1998. 

5. Csath, Ge za, The Di ary of Ge za Csath, Bu da pest: An ge luzs&Gold, 2000. 

6. Čat, Ge za, U ne po zna toj ku ći, Su bo ti ca: Rad nič ki uni ver zi tet „Velj ko Vla ho vić”: Su bo tič ke no vi ne, 

1989. 

----. Opijum/Dnevnik morfiniste, Be o grad/No vi Sad: Tvo rač ka ra di o ni ca bab/Eks pres bi ro, 1991. 

7. De lez, Žil/Ga ta ri, Fe liks, An ti-Edip: Ka pi ta li zam i ši zo fre ni ja, Srem ski Kar lov ci: Iz da vač ka knji žar ni ca 

Zo ra na Sto ja no vi ća, 1990. 

8. De le u ze, Gil les, Two Re gi mes of Mad ness: Texts and In ter vi ews 1975-1995, New York: Se mi o text(e), 

2006 

9. Der ri da, Jac qu es, Gramatologija, Sa ra je vo: Ve se lin Ma sle ša, 1976. 

----. Wri ting and Diffe ren ce, Lon don/New York: Ro u tled ge, 2001. 

----. The Truth in Pa in ting, Chic ha go/Lon don: The Uni ver sity of Chic ha go Press, 1987. 

10. Le je u ne, Phi lip pe, On Di ary, Ma noa: Uni ver sity if Ha wa ii´i Press, 2009. 

11. Mir čev, An drej, „Over do se na gra ni ci”, Qu o rum-Ča so pis za knji žev nost, Za greb: Cen tar za knji gu, 

Go di na XXV. br. 1-2/2009. 

12. Mitchell, W.J.T., Ico no logy. Ima ge, Text, Ide o logy, Chic ha go/Lon don: The Uni ver sityof Chic ha go 

Press, 1986. 

13. Ni ko lić, Li di ja, Ose ća nja. O. Se ća nja, Be o grad: Če kić, 2011. 

14. Pon ta lis, J.B./La plan che, J., Rječ nik psi ho a na li ze, Za greb: August Ce sa rec, 1992. 

15. Po đo li, Re na to, Teorija avangardne umetnosti, Be o grad: No lit, 1975. 

16. Ta tar kje vič, Vla di slav, Istorija šest pojmova, Be o grad: No lit, 1978. 

17. Ul mer, Gre gory P., Ap plied Gram ma to logy. Post(e)-Pe da gogy from Jac qu es Der ri da to Jo seph Beuys, 

Bal ti mo re/Lon don: John Hop kins Uni ver sity Press, 1985. 

18. Zla tar, An drea, Isti ni to, la žno, iz mi šlje no. Ogled o fik ci o nal no sti, Za greb: Fi lo zof sko dru štvo, 1989. 

19. Wolf, Wer ner, “In tro duc tion: Fra mes, Fra mings and Fra ming Bor ders in Li te ra tu re and Ot her Media” 

u: Wer ner Wolf/Wal ter Ber nhart (ured.), Fra ming Bor ders in Li te ra tu re and Ot her Me dia, Amster 

dam/New York: Ro do pi, 2006. 

80


In ter me dial De/Re/Con struc tion of Iden tity 

(A Com pa ra ti ve Analysis of Di a rist Prac ti ces of Géza Csáth 

and Mar gi ta Ste fa no vić) 

sum marY: Com pa ring the di a rist prac ti ces of the Hun ga rian wri ter and psychia 

trist Géza Csáth with the ones con ce i ved by Mar gi ta Ste fa no vić, in terms of 

texts struc tu red by the lin gu i stic as well as the vi sual co de, this text tra ces 

the in ter me dial tran sfer, which con sti tu tes the su bject of ut te ran ce and has a 

de ci si ve ro le in the di sco ur se of iden tity. The main the sis hin ges on the idea 

that the ca te go ri es of the su bject and iden tity are ne ver gi ven in the ir un medi 

a ted and aut hen tic form, but are al ways me di a ted thro ugh nar ra to lo gi cal 

po si ti ons, dif fe rent me dia and sig ni fi ca tion prac ti ces. By analyzing com plica 

ted nar ra ti ve and me dia layers, the aut hor at tempts to outli ne the idea 

that it is ne ces sary to de tect the abo ve men ti o ned ca te go ri es in the re la tion 

bet we en the me dia of text and ima ge, which ke eps eva ding every at tempt at 

fi xed iden ti fi ca tion. The ar gu ment stems from the de con struc ti vist pro ce du re 

de mon stra ted by the French phi lo sop her Jac qu es Der ri da, ac cor ding to which 

the text mo ves in the di rec tion of re ve a ling the me dia fra me work, whe re no 

cle ar-cut bor ders can be esta blis hed. As a con se qu en ce, this me ans that posi 

ti ons of the su bject/iden tity can ne ver be sta ble, but only de fer red. 

KEY WORDS: The prac ti ce of di ary wri ting, pic to grap hic wri ting, in ter me dial 

tran sfer, li mi nal spa ce, de cen tred su bjec ti vity and iden tity, tra ce and ab sence, 

re pe ti tion com pul sion and tra u ma. 

andrejmircev@yahoo.com 

81


UDC 159.9 

UDC 82.09 

Sanja Lazarević Radak 

Balkanološki institut SANU, Beograd, Srbija 

Interpretacija i analiza Drugosti 

na granicama disciplina* 

SAŽETAK: Uticaj psihologije na kritiku teksta o drugome najpre se uočava u 

upotrebi stereotipa kao jednog od ključnih socijalno-psiholoških pojmova. 

No, ovde se njena uloga ne iscrpljuje. Naporedni prikaz teorija kojima se služe 

kritiča ri tek sta o dru go me, pra ćen je pro ble ma ti za ci jom do sa da šnje ulo ge i 

do me ta psi ho lo gi je na ovom pod ruč ju. Ima go lo ške, tran sla to lo ške i post kolo 

ni jal ne stu di je umno go me se osla nja ju na psi ho lo šku na u ku, prem da se 

na njen te o rij ski do pri nos ret ko otvo re no uka zu je. U tom smi slu, ova kri ti ka 

iz ra sta na gra ni ca ma ka ko te o ri je knji žev no sti, an tro po lo gi je, fi lo zo fi je, ta ko 

i psi ho lo gi je. Rad uka zu je na ulo gu i zna čaj ove di sci pli ne na kri ti ku tek sta 

o dru go me. 

ključ ne re či: Dru gost, pu to pis, ima go lo gi ja, post ko lo ni jal na kri ti ka, psi holo 

gi ja. 

Uvod 

Du go za tvo ren u mar gi nal nom pro sto ru, pu to pis je po čeo da se otva ra stu di ja ma 

kul tu re i post ko lo ni jal noj kri ti ci, gde je naj zad pre po znat kao je dan od zna čaj nih izvo 

ra za pro u ča va nje od no sa me đu gru pa ma (Ashcroft, Ga reth, Grifths, Tifn 2009: 

2). Plod no kom bi no va nje po pu lar ne na u ke, ide o lo ške kri ti ke i tran sla to lo gi je, po stavlje 

no u poststruk tu ra li stič ke okvi re, do pri ne lo je po ra stu in te re so va nja za stu di je koje 

pro ble ma ti zu ju pred sta ve o dru gi ma. Upr kos do mi nant nom poststruk tu ra li stič kom 

* Is tra ži va nje je spro ve de no u okvi ru ra da na pro jek tu Du nav i Bal kan: kul tur no-isto rij sko na sle đe 177006 

Bal ka no lo škog in sti tu ta SA NU, ko ji fi nan si ra Mi ni star stvo pro sve te i na u ke Re pu bli ke Sr bi je. 

84


uti ca ju, in ter pre ta ci ja put ni ko vog go vo ra osta je neo dvo ji va od psi ho lo ških uvi da. Uti caj 

psi ho lo gi je na ovu vr stu is tra ži va nja is pr va se uoča va u ko ri šće nju poj mo va ste re o tip 

i pred ra su da, či ja su zna če nja obo ga će na u kon tek stu na ra ti va, te pre va zi la ze pu ko izjed 

na ča va nje sa ge ne ra li za ci ja ma kao in stru men ti ma za sa vla da va nje slo že ne stvar no sti. 

Po red Froj do vog shva ta nja Ero sa i Ta na to sa u tu ma če nju po ho da na dru ge ze mlje, ko ji 

je osno va ko lo ni jal nih tek sto va, uoč lji va je ulo ga du bin ske psi ho lo gi je, u ko joj se puto 

va nje shva ta kao iz raz in di vi du al nog raz voj nog pu ta, i naj zad, struk tu ra li zma Ju li je 

Kri ste ve i Ža ka La ka na, ka da se Dru gi pre po zna je kao uslov ce lo vi to sti. Uto li ko se ce lovi 

tost tra ži u in ter ak ci ji sa Dru gim ko ji po sta je re pli ka pr vo bit no uoče ne sli ke u ogle dalu. 

Ta ko stra nac i dru ga či jost, na ko joj se on kao objekt za sni va, po sta je pri vlač na sto ga 

što put nik sa mo u in ter ak ci ji sa njim mo že pre po zna ti se be kao en ti tet, a upo zna va nje 

dru gih de lo va sve ta pre sta je da se shva ta kao od raz pu ke po tre be za go spo da re njem. 

Sam čin pu to va nja shva ćen je kao iz raz pre pli ta nja vi še stru kih fak to ra, a ovla da va nje i 

go spo da re nje pru ža ju se is pod eko nom ske pod lo ge, jer se okon ča va ju sup til nim for mama 

do mi na ci je (Said 2009: 34). Da nas se u ovom kon tek stu go vo ri o ko lo ni za ci ji, neoko 

lo ni ja li zmu ili, u so fi sti ci ra noj for mi, o glo ba li za ci ji. Tekst ko ji sve do či o osva ja nju ili 

ko ji je sam od raz spe ci fič ne for me osva ja nja, onog na ra tiv nog, i obi lu je aso ci ja ci ja ma 

na sek su al nu, po li tič ku i voj nu do mi na ci ju, pa ta ko od ra ža va li bi di no zne te žnje osvaja 

ča pra će ne fe ti ši za ci jom ma te ri jal ne i so ci jal ne kul tu re dru go ga. Naj zad, sva ki ob lik 

pre no še nja zna nja o dru go me no si i nje go vo po jed no sta vlji va nje, što umno ža va na ci o- 

nal ne ka rak te ri za ci je kao jed no od cen tral nih in te re so va nja ima go lo ga. Ste re o ti pi ot kriva 

ju ne mo guć nost po je din ca da ce lo vi to sa gle da svet oko se be. Frag men tar na per cep ci ja 

Dru gog i ne po zna tog ot kri va se u de lo vi ma tek sta ko ji slu že ob ja šnja va ju dru štve nih i 

po li tič kih okol no sti u ko ji ma Dru gi ži vi, uče stvu ju ći na taj na čin u kom plek snom proce 

su psi ho lo škog ob ja šnja va nja stra nog i ne po zna tog. Ta kva ob ja šnje nja le gi ti mi šu kolo 

ni za ci ju, omo gu ća va ju ći za do vo lje nje li bi di no znih te žnji ili oprav da va ju ći pu to va nje 

kao ob red pre la za. Sva ova zna če nja pra te put ni ka u nje go vom na pu šta nju po zna tog i 

na raz li či te na či ne osta ju uoč lji va u tek stu. Me đu tim, i po red po tre be za po jed no sta vljiva 

njem kom plek snog sve ta, osva ja njem u ci lju ostva ri va nja li bi di no znih te žnji pra ćenih 

sim bo lič kim osva ja nji ma pred sta vlje nim u ra zno vr snim for ma ma ko je da nas in terpre 

ti ra ju fe mi ni stič ke kri ti čar ke, uoča va se mo tiv pu to va nja ra di osmi šlja va nja vla sti te 

eg zi sten ci je. Taj umno go me ro man ti čar ski zah tev za na pu šta njem po znat nog da bi se 

upu sti lo u stra no i opa sno, pri su tan je i da nas, ka da se ogrom ne uda lje no sti pre la ze za 

krat ko vre me, a tu ri stič ke agen ci je obez be đu ju pu to va nje ka „eg zo tič nim de sti na ci jama”. 

Ova pri sut nost sva ka ko go vo ri u pri log psi ho lo škoj va žno sti pu to va nja, jer po treba 

da se dru gi upo zna i shva ti bar po jed no sta vlji va njem, ot kri va i te žnju za je din stvom 

sa njim. Oso bi ne ko je ne do sta ju; one ko je se ne pri pi su ju mi-gru pi, ili se po ti sku ju kod 

„nas”, pre po zna ju se kod „njih”, „dru gih”, pa na taj na čin tek „ja” i „dru gi” mo že mo či ni ti 

ce li nu. U svim na ve de nim shva ta nji ma uoča va se uti caj psi ho lo gi je i bo ga tih sa zna nja 

ko ja nu di psi ho a na li za. 

85


Pred ra su da i ste re o tip 

Dok se usme ra va ju na sli ke dru gih i na na ci o nal ne ka rak te ri za ci je u knji žev nosti 

ma, ima go lo ška is tra ži va nja ko ri ste poj mo ve ste re o ti pa i pred ra su de. De fi ni sa ni kao 

ob li ci po jed no sta vlji va nja slo že ne stvar no sti u ci lju nje nog lak šeg sa vla da va nja i si stema 

ti za ci je ve li kog bro ja in for ma ci ja ko je do pi ru do po je din ca, u se be uklju ču ju psi holo 

ška tu ma če nja i osta ju bli ski so ci jal noj psi ho lo gi ji. Uosta lom, i poj mo vi ste re o tip i 

pred ra su da po ti ču iz so ci jal ne psi ho lo gi je, a is tra ži va nje tek sta u ci lju de kon struk ci je 

ka rak te ro lo gi ja pe de se tih go di na dva de se tog ve ka još uvek se po pu lar no na zi va lo so cio 

lo gi jom knji žev no sti. Ova ko shva će na, pred ra su da je ste stav pre ma ne kom objek tu ko ji 

ne od re đu je is ku stvo sa njim, ne go iz vi re iz is ku stva sa pred me tom pred ra su de i sto ga je 

te ško pro men ljiv. Ra di se o uop šta va ju ćem sta vu o ne kom objek tu ko ji ste re o tip po put 

in stru men ta ra ci o na li zu je (La za re vić-Ra dak 2011: 30). U tek stu, iz me đu ono ga što se 

vi di i ver bal no pre no si po sre du je kul tur na isto ri ja, pa se for mi ra sli ka kao idej ni konstrukt 

u slo že nom od no su sa stvar no šću. Na i me, kom plek snu stvar nost je neo p hod no 

po jed no sta vi ti, a ova po jed no sta vlje nja na da lje mo gu od i gra ti de struk tiv nu po li tič ku 

ulo gu. Za to is tra ži va či sli ke Dru go ga ne kri ju ide o lo šku stra nu svo je „mi si je”, a nji hov 

za da tak se ma hom okon ča va u „osve tlja va nju” „ne ga tiv nih” sli ka. U post ko lo ni jal noj 

kri ti ci, ste re o tip je pod uti ca jem psi ho a na li ze umno go me uslo žnjen i shva ćen kao glavna 

dis kur ziv na stra te gi ja dis kur sa ko lo ni ja li zma, kao ob lik zna nja i iden ti fi ka ci je ko ji 

se ko le ba iz me đu ono ga što je uvek na me stu, već po zna to, i ono ga što mo ra bi ti po novo 

lje no (Ba ba 2004: 128). Do bra ilu stra ci ja tog po na vlja nja je ste iner ci ja ko ja pre no si 

či ta ve pa su se i stra ni ce sta ri jih pu to pi sa, učvr šću ju ći, ili ter mi no lo gi jom Ho mi ja Ba be, 

fik si ra ju ći sli ke o pri pad ni ci ma jed nog dru štva. De vet na e sti vek obi lu je ova kvim ilu straci 

ja ma. Po zna ti su pri me ri bri tan skih pu to pi sa o Bal ka nu gde se iz dva ja ju isti obi ča ji, 

an tro po lo ške ka rak te ri sti ke uda lje ne od stvar no sti, is ti ca nje „čud nog” na či na ži vo ta ko ji 

je pre u zet iz tek sta pret hod ni ka. Su vi šno je po mi nja ti ne bro je ne pri me re „le njih Afri kana 

ca”, „lu ka vih Azi ja ta”, „za o sta lih is toč nja ka”. No, ova po ja va je iz ra že ni ja ka da je reč o 

pu to pi snoj fik ci ji ili pu sto lov nom ro ma nu ko ji kao da, mi mo este ti ke, pro na la zi svr hu u 

po na vlja nju ge ne ra li za ci je sve dok ona ne bu de sa svim usvo je na od stra ne či ta o ca i fiksi 

ra na u dru štvu, te po sta ne iz vor sa zna nja o jed noj gru pi. Na taj na čin, for mi ra se vr sta 

sli ke za u sta vlje ne u vre me nu, ne pro men lji ve i kon ti nu i ra no po na vlja ne, ka ko iz pu to pisa 

u pu to pis, iz jed ne u dru gu epo hu, ta ko iz jed nog u dru gi iz vor sa zna nja o „dru gim” 

dru štvi ma. Jed no vred no za pa ža nje od no si se na ve zu iz me đu fe ti ša i ste re o ti pa. Prem da 

po sto je tri na či na na ko ja se fe tiš mo že de fi ni sa ti, sva tri se sla žu u jed nom: od li ku ju ga 

neo bič na sna ga i ne za vi sni ži vot. U sva tri smi sla, an tro po lo škom, froj dov skom i marksi 

stič kom, fe tiš se ne na la zi iz van su bjek ta. Pre ma Froj do vom mi šlje nju, fe tiš na sta je sa 

de te to vim sa zna njem da maj ka ne ma pe nis. „Ka stri ra na maj ka” kod de te ta iza zi va strah 

i pod sti če tra že nje objek ta ko ji će bi ti za me na za pret po sta vlje ni maj čin pe nis. Fe tiš je 

ozna ka taj nog stra ha i že lje ko ja omo gu ću je pri sva ja nje ne sve snog sa dr ža ja a da on nika 

da ne po sta ne sve stan. 

86


Uoča va ju ći mo guć nost da se ste re o tip iz jed na či sa sli kom, Ba ba pri ka zu je či ta nja stere 

o ti pa pre ko fe ti ši zma po zi va ju ći se na Fu koa: 

U ovom duhu iznosim argumente u prilog čitanju stereotipa preko fetišizma. Mit 

o istorijskom poreklu, rasnoj čistoti, kulturnom prvenstvu – proizveden u odnosu 

prema kolonijalnom stereotipu - funkcioniše tako što normalizuje mnogostruka 

verovanja i cepa subjekte koji uspostavljaju kolonijalni diskurs kao posledicu njegovog 

procesa poricanja. Scena fetišizma funkcioniše poput, u isti mah, reaktivacije 

materijala prvobitne fantazije – staha od kastracije i polne razlike – normalizacije 

ove razlike i poremećaja pomoću fetišističkog objekta kao zamene za majčin penis. 

Unutar aparata kolonijalne moći, diskursi polnosti i rase povezuju se u procesu 

funkcionalne nadodređenosti zato što svaki učinak [ ... ] stupa u sazvučje ili protivrečnost 

sa drugima i time traži ponovno prilagođavanje ili preradu heterogenih 

elemenata koji izbijaju na površinu na raznim mestima (Baba 2004). 

U sve tlu su sre ta „nas” i „dru gih”, či ta nje ra snog ste re o ti pa ko lo ni jal nog dis kur sa pomo 

ću fe ti ši zma ima struk tu ral no i funk ci o nal no oprav da nje. Fe ti ši zam po sta je ko le ba nje 

iz me đu afir ma ci je slič no sti i ne la god no sti po ve za ne sa raz li kom, a ste re o tip ili fe tiš pru žaju 

pri stup iden ti te tu kao ob li ku mno go stru kog i pro tiv reč nog pri zna va nja raz li ke i nje nog 

po ri ca nja. On je jed nak sce ni po na vlja nja pri mal ne fan ta zi je – su bjek to ve že lje za či sto tom 

ko ja je stal no ugro že na. Ste re o tip je ta da, kao pri mar na tač ka su bjek ti fi ka ci je i za ko lo nizo 

va nog i za ko lo ni za to ra sce na že lje za iz vor no šću/auten tič no šću ko ja je uvek ugro že na 

raz li ka ma ra se, bo je i kul tu re (Ba ba 2004: 142). Ste re o tip, da kle, ni je pu ko upro šća va nje 

za to što je po gre šna sli ka, već za to što je za u sta vlje na, uko če na for ma pred sta ve, a kao takva 

po sta vlja pro blem pred pred sta vlja nje su bjek ta. Na ovoj uko če noj for mi pred sta ve insi 

sti ra Ho mi Ba ba ob ja šnja va ju ći ka ko do la zi mo do „sa zna nja” o Dru gi ma. Uka zu ju ći na 

mo guć no sti raz li ke i kru že nja ono ga što bi oslo bo di lo ozna či te lja ko že/kul tu re od fik sa ci ja 

ra sne ti po lo gi je, ana li ti ke kr vi, ide o lo gi ja ra sne i kul tur ne pre vla sti, Ba ba pri zi va u po moć 

za pa ža nja Fran ca Fa no na i nje go vo „cr nac osta je cr nac”, do da ju ći da ra sa de lu je kao neiz 

bri siv znak ne ga tiv ne raz li ke u ko lo ni jal nim dis kur si ma i za klju ču ju ći da se po gub no 

de lo va nje ste re o ti pa pre po zna je u „spu ta va nju kru že nja i ar ti ku la ci je ozna či te lja ’ra se’ kao 

bi lo če ga dru gog do nje go ve fi ski ra no sti kao ra si zma”. Ta ko „zna mo”, do da je Ho mi Ba ba, 

„da su crn ci raz blud ni, Azi ja ti dvo lič ni...” (Ba ba 2004: 142). 

Ne tre ba za ne ma ri ti ni po jam sli ke, neo dvo jiv od ste re o ti pa i pred ra su de. Sli ka pro izla 

zi iz sve sti o ne kom Ja u od no su na Dru gog, o ne kom Ov de u od no su na Dru gde. Ona 

mo že bi ti iz raz zna čenj skog ras ko ra ka iz me đu dve vr ste kul tur ne stvar no sti, ali i pred stava 

ne kog dru gog kul tur nog kon tek sta, ko jom gru pa ko ja je ob li ku je ot kri va i/ili tu mači 

kul tur ni i ide o lo ški pro stor u ko jem je sme šte na. Ona se na la zi u do me nu dru štve no 

ima gi nar nog ko je je obe le že no bi po lar no šću iden ti tet vs al te ri tet. Ima gi nar no op sta je na 

ni vou dru štva, gru pe, pa po sta je iz raz su štin ske bi po lar no sti. Po sma tra no dru štvo po sta je 

ne što po put po zor ni ce na ko joj se od vi ja igra slikâ i predstavâ u ko ji ma se ne ko dru štvo 

87


za mi šlja, pro iz vo di, u ko jem se ono osli ka va, sa nja. No, is tra ži va či pu to pi sa is ti ču da ovakav 

pri stup za ma glju je pra vi pro blem, i do pri no si mi sti fi ka ci ji stu di ja. Sli ka osta je je zik o 

Dru go me upu ću ju ći na stvar nost ko ju ozna ča va i iz ra ža va (Pa ge a ux 2009). Ni je po treb no 

pre vi še te o rij skog pro mi šlja nja da bi se za klju či lo ko li ki je uti caj fran cu skog psi hi ja tra 

i psi ho a na li ti ča ra Ža ka La ka na na raz u me va nje ovog pro ble ma. Ogle da lo je in stru ment 

pu tem ko jeg de te ula zi u po re dak Ima gi nar nog. Dru gi ko jeg vi di u ogle da lu je ima gi nar ni, 

ali će se de te iden ti fi ko va ti sa njim. Tre nu tak u ko jem se de te su o ča va sa svo jom sli kom u 

ogle da lu obe le ži će da lji ži vot, na ro či to on da ka da bu de mo ra lo da iden ti fi ku je Dru go ga 

ko ji je ono sa mo. U Dru go me će uvek bi ti ma lo nas sa mih, on će slu ži ti kao vla sti ta sli ka, 

ogle da lo u ko jem vi di mo ima gi nar nog se be. Pro blem me đu za vi sno sti sli ke i iden ti fi ka cije, 

ko ji na ovaj na čin otva ra La kan, do ći će do iz ra ža ja u ra du Fran ca Fa no na, uvo đe njem 

ter mi na mi mi kri ja. 

Franc Fa non i psi Ho pa to lo Gi ja cr nog/be log 

Ne mo gu će je go vo ri ti o post ko lo ni jal noj kri ti ci i is ku stvu su sre ta sa Dru gim a da se 

iz no va ne po me ne uti caj psi hi ja tra Fran ca Fa no na na pro mi šlja nja o ko lo ni za ci ji. Fa non 

kao kri ti čar, ali i sam su bjekt ko lo ni za ci je, uka zu je na mo guć nost da je Dru gi one dru ge 

bo je ne-čo vek sme šten u zo nu ne-bi ća. Fa non se bi po sta vlja za da tak da is pi ta me ta fi zi ku 

be log i cr nog ka ko bi po ka zao flu id nost ovih ka te go ri ja. Dok be li čo vek se be sma tra su peri 

or nim u od no su na cr nog, cr ni te ži da bu de beo. Za pra vo, cr ni čo vek že li da do ka že belom 

čo ve ku bo gat stvo svo je mi sli, jed na kost svog in te lek ta. Za cr nog čo ve ka ta ko po sto ji 

sa mo jed na mo guć nost, jed na sud bi na – a ona je be la. Fa no no vo oru đe je psi ho a na li tič ko 

i uz nje go vu po moć on pri ka zu je funk ci o ni sa nje kom plek sa in fe ri or no sti kao dvo stru kog 

pro ce sa. Pri mar no, ovaj pro ces je eko nom ski, i po sle dič no in ter na li za cij ski, ili bli že Fano 

nu, na de lu je epi der ma li za ci ja in fe ri or no sti. Ona ot po či nje kao te žnja za pro me nom 

bo je ko že, okon ča va ju ći se u pri hva ta nju ele me na ta dru ge kul tu re, je zi ka, sto ga što se oni 

sma tra ju kom plek sni jim, bo ga ti jim, bo ljim. 

U su prot no sti sa in di vi du a li zmom in he rent nim Froj do vom shva ta nju, Fa non pri meću 

je da ali je na ci ja cr nog čo ve ka ni je in di vi du al no pi ta nje. To je pi ta nje so ci o di jag no sti ke: 

be la ci vi li za ci ja i evrop ska kul tu ra se usme ra va ju na ci vi li za cij sku „de vi ja ci ju crn ca” do 

tač ke ka da će on bi ti iz jed na čen sa „cr nom du šom”, a ona sa ar te fak tom be log čo ve ka. 

Ov de Fa non po ve zu je Froj do vu psi ho a na li zu i Jun go vu ana li tič ku psi ho lo gi ju ka ko bi prei 

spi tao pri men lji vost da tih še ma na cr nog čo ve ka i za klju čio da je va žno ne sa mo vi de ti 

efek te ra si zma na crn ce ne go i ana lo gi ju sa efek ti ma sek su al ne re pre si je. Sa froj dov ske 

tač ke gle di šta, be li Evro plja ni ne mo gu bi ti sve sni svo jih po ti snu tih sek su al nih že lja, sto ga 

što one je su po ti snu te. Ne sve sno cr nog čo ve ka se ne sa sto ji od po ti snu tog ose ća nja in feri 

or no sti jer on ni je pri nu đen da se su o čva sa dra mom ka stra ci je. Na su prot ono me što 

se od vi ja u du šev nom ži vo tu be log čo ve ka, in fe ri or nost crn ca je sve sno. Fa non se jed nako 

su prot sta vlja Jun go vom shva ta nju ko lek tiv no ne sve snog i me đu pr vi ma ga re la ti vi zu je 

na ni vou „ra se” sma tra ju ći da poj mo vi „in stinkt” i „ra sa” ni su do volj no di fe ren ci ra ni. U 

88


tom po gle du, ko lek tiv no ne sve sno je ve za no za ce re bral nu struk tu ru, a mi to vi i ar he ti po vi 

su stal ni en gra mi ra se. Da kle, Fa non pri me ću je da ne sve sno osta je de ter mi ni sa no kul turom, 

pa te žnje, stra ho vi, obra sci ni su isti kod be log i cr nog čo ve ka, kao što se, po sle dič no, 

mo ra ju raz li ko va ti kod pri pad ni ka raz li či tih gru pa, i ta ko da je jed nu od pr vih vred nih 

i ute me lje nih kri ti ka Jun go vog de la. Isto vre me no, Fa non se sla že sa glav nim Jun go vim 

po stav ka ma ko je se ti ču pu te va ko ji ma cr ni čo vek, ali i Dru gi uop šte, po sta ju sim bo li opskur 

nog, zlog, opa snog, što ne va ži sa mo za crn ce, ne go i za Je vre je, ka sni je i za sve ko ji se 

na la ze iz van „mi-gru pe”. Be lo osta je sim bol Prav de, Isti ne, Ne vi no sti. Te lo ovog Dru gog 

je cr no, a sto ga je cr na i nje go va du ša. On je iz jed na čen sa Zlim i Ru žnim sa mo zbog bo je 

ko že. U evrop skim kul tu ra ma, onaj ko ji mu či je crn, đa vo je crn, pr lja vo je cr no, cr na je 

i Sen ka sa ma. Ta ne ga tiv nost cr nog čo ve ka na la zi iz raz u iz jed na ča va nju cr nog čo ve ka sa 

gre hom ili sa ne ga tiv nom stra nom ka rak te ra, onim što se po ti sku je, nje go ve emo ci je su 

ni že. Na sta vlja ju ći da pre i spi tu je froj dov ske i jun gov ske po stav ke, Fa non za klju ču je da je 

iz vor ovog sim bo li zma bo je i ne ga tiv nog ste re o ti pi zi ra nja utkan u psi hič ku struk tu ru belog 

čo ve ka. U naj du bljim slo je vi ma psi he evrop skog ne sve snog, ta lo že se ne mo ral ni impul 

si, že lje ko jih se sti di, pa ta ko Evro plja nin že li da is pr va pri kri je, a po tom uni šti svog 

unu tra šnjeg crn ca (Clar ke 1967: 3–5). U ko lek tiv nom ne sve snom be log Evro plja ni na on 

su ge ri še da cr no igra ulo gu Sen ke onog de la lič no sti ko ji sto ga što su od re đe ne oso bi ne 

po ti snu te, in hi bi ra ne jer ih dru štvo ne že li, osta je ta ko đe po ti snut. Sen ka se u jun gov skoj 

ana li zi po sma tra kao sto žer za bra nje nog. Reč je o ar he tip skoj fi gu ri ko ja je deo je din ke, ali 

i ne ka vr sta ot ce plje nja nje go vog bi ća ko je je po ve za no sa njim baš kao „nje go va sen ka”. 

Su sret sa Sen kom ko ji po je di nac iz lo žen re pre si ji dru štva ret ko do sti že, vi še stru ko se pokla 

pa sa osve šće njem ono ga što Jung na zi va ti pom funk ci je i ti pom za u ze tog sta va ko jem 

čo vek pri pa da. Ne iz di fe ren ci ra na funk ci ja i raz vi je ni in fe ri or ni na čin za u zi ma nja sta va 

či ne „mrač nu stra nu čo ve ka”, pra i skon sku na da re nost čo ve ko ve pri ro de ko ja se od ba cu je 

iz mo ral nih, estet skih ili dru gih raz lo ga ko je dru štvo na me će. Sve dok čo vek di fe ren ci ra 

svo ju osnov nu funk ci ju, osta le tri funk ci je osta ju u mra ku, sme šte ne u „sen ci” (Ja ko bi 

2000: 161). Pre ci zni je, dru štvo po dr ža va od re đe ni skup oso bi na po je din ca, pa ga ovaj po 

auto ma ti zmu ne gu je, dok dru ge oso bi ne, ko je mo gu skri va ti i zna čaj ne po ten ci ja le, osta ju 

za tvo re ne u ne sve snom. Ta ko po je di nac ne gu je sa mo je dan deo se be, dok dru gi osta je zaklju 

čan i u naj ve ćem bro ju po je di nač nih slu ča je va ni ka da osve šćen. U tom smi slu, cr nac je 

za be log čo ve ka sve ono što ovaj se bi ne mo že da pri sve sti, a da bi se to osve šće nje spre či lo, 

nje go ve ima gi nar ne oso bi ne op te re će ne su ne ga tiv nim. 

Za raz u me va nje oso bi na ko je put nik pri pi su je Dru go me, ko li ko i za na čin na ko ji taj 

Dru gi raz u me se be, bit na su zna če nja sa dr ža na u sa mom na slo vu Fa no no ve knji ge Crna 

ko ža, be la ma ska. Ona su ge ri še mi mi kri ju o ko joj go vo ri La kan, i doc ni je Ba ba, pro ces 

u ko jem evrop ska ci vi li za ci ja, bu du ći da po sta je me ri lo vred no sti i uku sa, na me će svom 

Dru go me ose ća nje ni že vred no sti zbog ko je se on sa mo na iz gled do bro volj no pre da je ra z- 

nim ob li ci ma asi mi la ci ja i sa mo po ni šta va nja. Ona se spro vo di pod ma skom so ci ja li za ci je 

Dru go ga ko ji se, bu du ći da ne de li vred no sti i ma ni re evrop ske ci vi li za ci je, mo ra pod vr ći 

89


de lo va nju nje nog ra zu ma. Pro mi šlja nja o in ter na li za ci ji, ko ja po ti ču od Ol por ta, da nas se 

sve če šće su sre ću u kri ti ci na ra tiv nih ob li ka za pad ne do mi na ci je. Jed no od pod ruč ja ko je 

se uklju ču je u ova kve kri ti ke da nas je i Bal kan. No, osno vu za ova kva pro mi šlja nja da je 

Edvard Said ko ji, osla nja ju ći se na Fu ko o va sa zna nja, ob ja šnja va pro ces ko jim se Za pad 

ko ri sti slo že nom mre žom utka nom u od nos zna nja i mo ći, i na me će se kao je di no me ri lo 

vred no sti. 

Psi Ho lo Gi ja osva ja nja 

Osvajanje, stvarno ili narativno, o kojem postkolonijalni kritičari govore, na dubljem 

nivou, prepoznaje se kao jedna od igara dominacije. U istorijskoj perpektivi, postkolonijalna 

teorija potiče od Saidovog orijentalizma. Onako kako ga vidi Said, orijentalizam je način 

da se istraži kompleksnost moći i znanja i proizvede razumevanje kolonijalizma na nivou 

reprezentacije. Orijentalistički diskurs predstavlja Zapad kao superiorni, a Istok kao inferior 

ni pol ovih po de la, pa se zna čaj ori jen ta li zma ne pre po zna je sa mo u to me što je on pr va 

kritika zapadnog kolonijalizma, već u zapažanju da kolonijalizam funkcioniše kao diskurs 

dominacije. Tako je orijentalizam prisutan u dinamici kolonijalizma, imperijalizma i moći. 

U psihološkoj perspektivi, Nandi pokazuje da je britanski kolonijalizam blisko povezan sa 

političkom dominacijom i tradicionalnom dominacijom u okviru britanske kulture (Pan 

2007: 57). Dakle, reč je o dominaciji „muškog” nad „ženskim”, koje funkcioniše u tradicionalnim 

okvirima, oblikujući društvo i u političkom smislu. Uspostavljanjem homologije 

između seksualne dominacije i političke i vojne dominacije, kategorije „muškosti” su u okviru 

britanske kulture redefinisane kako bi razvile restriktivnu maskulinost koja svaki oblik 

„femininosti” u muškarcu tretira kao opasan i štetan. Psihološke snage kojima se koristi 

kolonijalizam devaluiraju humane vrednosti kako u društvu kolonizatora tako i u društvu 

kolonizovanog. Čak i kada ekonomski, administrativni, vojni i politički kolonijalizam prestaje, 

ostaje onaj imaginarni koji se odražava kao potreba za osvajanjem udaljenih područja, 

ako ne drugačije, na nivou putopisnog teksta. Nandi takođe ističe kontinuitet između iskustva 

kolonizovanog i kolonizatora, jer kolonizator, budući da se predstavlja kao univerzalna 

vrednost, ima misiju kojom kolonizovanog spasava od njegove vlastite „zaostalosti”. 

Ko lo ni zo va ni je u ulo zi za pad nog dru gog Ja, ono ga što je on na vod no osta vio u davnoj 

pro šlo sti, što je mo gao bi ti ali ni je po stao, pa su ta ko oni dva li ca isto ga, i po pra vi lu, 

dvostruke žrtve psihološkog procesa kolonizacije. Nandi ne uočava jasnu distinkciju između 

pobednika i žrtve, i između kolonizovanog i kolonizatora, pa daje hibridnu i nestabilnu 

konceptualizaciju ovih kategorija (Pan 2007: 54). Oba ostaju izložena pritiscima psiholoških 

mehanizama dominacije, i dok se pred jednog postavlja imperativ ovladavanja i dominacije, 

drugi prerasta u submisivnog, u objekat vlasti i ovladavanja. Njegovo psihološko tumačenje 

odnosa kolonizatora i kolonizovanih jedna je od najčešće kritikovanih tačaka postkolonijalne 

kritike. Izjednačavanje kolonizatora i kolonizovanih, premda relativizuje binarnu logiku, 

kritičari prepoznaju kao pokušaj brisanja granice između dobrih i loših, te se ova paradigma 

prepoznaje i kao politička igra na mentalnom planu. U tom smislu, dominacija Zapada se 

90


može objasniti tradicionalnim modelima koji se nalaze u ovim društvima. Igra „superiorno 

sti” mu škar ca nad že nom ipak ni je pri sut na sa mo u dru štvi ma Za pa da, ali se pre ma Nandijevom 

mišljenju ona prepoznaje u drugim suptilnijim oblicima. Simboli, oblici odnošenja 

i učestvovanja u različitim aspektima života, u skladu sa binarnom logikom uvek su muški/ 

ženski, pa je upravo propuštanje simbola sa „ženskim” predznakom, obrazaca ponašanja 

koji se pripisuju ženi u zapadnim društvima, ono što obezbeđuje relativnu superiornost Zapada, 

koliko i relativnu superiornost Istoka. Međutim, čini se da Nandi ovde daje primat 

vrednostima Zapada, što onemogućava da shvatimo kako je administrativna, vojna i politička 

moć ipak pripala ovoj „polovini” sveta. Relativizacija binarne logike koja je nužna opet 

vraća na početnu poziciju i ostavlja bez odgovora kako je Zapad osvajao Istok. 

Fe mi ni stič ko či ta nje pu to pi sa i psi Ho lo Gi ja 

Postkolonijalna literatura otkriva značaj rodnih uloga u konstruisanju subalternih subjekata 

(Jackson 2008: 43–44). Evropska civilizirajuća misija u Trećem svetu prepoznaje se 

kao simbolička penetracija u telo inferiorizovanog Drugoga. Otkrivanje „rajskog Novog 

sveta” dogodilo se na „netaknutoj prirodi”, „devičanskim ostrvima”, „nevinoj zemlji”, među 

„neiskvarenim ljudima”. Među neizostavnim opisima zemlje koja se otkriva nalaze se „netaknute 

šume” kroz koje se kolonizator teško probija, dok je osvajanje praćeno prizorima 

prolivanja nevine krvi. Junak koji osvaja najčešće je Evropljanin, naučnik koji dolazi u nepoznatu 

zemlju punu prirodnih bogatstava, među stanovnike koji ne umeju da ih koriste. 

Ovakvi motivi su pretekst kapitalizma i simbolički se poigravaju instrumentalizacijom tela 

žene (Bradioti 2002: 115). Etimologija Virdžinije ukazuje na asocijativnu vezu između nepoznate 

zemlje i devičanstva. Ljudi koji ih naseljavaju jednako su nevini i neiskvareni, poput 

Pet ka u Ro bin zo nu Kru sou. Ta ko on po sta je Adam, jer ga je bog stvo rio u pe tak, po sta je pr vi 

čo vek, ne vin i još ne is kva ren; onaj ko ji ži vi u pr vo bit nom ra ju pre ne go što je na stu pio greh. 

No, samo ime Adam već nagoveštava da će do greha doći, da će zapadna civilizacija „iskvariti” 

nevinog i jednostavnog čoveka jer je tokove „razvoja” i „civilizirajuće misije” nemoguće 

prekinuti. Kvarenje izvornog, mit o njegovom narušavanju, ovde se prikazuju kao tragična 

neminovnost koja će tek pokazati svoje pravo lice (Davies 1986: 2–24). 

Stanovništvo udaljenih, nepoznatih zemalja živi u prvobitnom raju, zbog naivnosti i 

nevinosti oni moraju biti žrtvovani, a to garantuje uspešnost civilizatorove misije. Civilizacija 

se po pravilu tretira kao muškarac, a ulazak civilizacije u nepoznatu zemlju kao čin 

njene oplodnje. Upravo će ulazak dominantnog civilizirajućeg sveta doprineti da se oni reprodukuju, 

„oplode” ili „procvetaju”. U tom smislu, ove interpretacije nose izvesne sličnosti 

sa Nandijevim shvatanjem osvajanja i dominacije. One se pak zadržavaju na simboličkom, 

na nagoveštajima promene i pomažu relativizaciju rodnih uloga. No, ovakve interpretacije, 

kao i Nandijeva, mogu zvučati i paradoksalno, s obzirom na to da se zapadna društva odista 

samopoimaju kao maskulina. U tom smislu, one mogu delovati kao povlađivanje kolonizatoru. 

Nije retkost da maskulinost Zapada bude ironizovana, kao u slučaju brojnih tekstova 

o Balkanu. Naime, na Balkanu se zapadna civilizacija predstavlja kao nešto što čeka da bu- 

91


de „oplođeno” Balkanom, svojim „mladim, vitalnim delom”. U putopisnoj fikciji, bajkama 

koje govore o Drugom svetu, a u proteklih stotinak godina i na filmu, istočnom zemljom 

gospodari žena koja je personifikuje. Ljubavna afera sa kolonizatorom okončava se tragično 

po nju, ali je rezultat rađanje novog vojskovođe, ili mudraca (Shohat 1997: 23). Vojskovođa 

kojem se pripisuju atributi poput „neobične snage”, „vitalnosti”, „lepote”, zapravo je uvod u 

simbiozu Istoka i Zapada, on je hibridni produkt u kojem se stapaju civilizirajuća misija Zapada 

i mladost i vitalnost Istoka. 

Pu to va nje i du Šev ni ne mir 

Putopisni žanr dotiče nemir pojedinca i društva koji postkolonijalnoj kritici uporno 

izmiču (Musgrove 1991: 31). On se slaže da je osnova putopisnog žanra u strukturi obreda 

prelaza, kako ga je formulisao Arnold van Genep, i prostornom prelasku iz jedne zone u 

drugu, koji se može posmatrati kao kritični momenat za identitet subjekta. Dok u starom 

ili srednjem veku pojedinac napušta poznati prostor u želji za osvajanjem, pridobijanjem 

prirodnih resursa, u buržoaskom društvu ga motiviše želja za prelaskom, ulaskom u neutralnu 

zonu gde je njegov stari identitet poništen. U doba rastuće industrijalizacije, subjekti 

napuštaju poznati prostor u težnji za pronalaženjem autentičnosti, izvorne jednostavnosti, 

neiskvarenog prostora. Putovanju prethode depresija i anksioznost, pa nezadovoljstvo postojećim 

identitetom biva zamenjeno izlaganjem identiteta krizi. U devetnaestom veku, putovanje 

u malo poznate krajeve smatralo se efikasnim lekom protiv depresije i kao takvo bilo 

preporučivano od strane lekara. 

Opservacija Arnolda van Genepa o obredima prelaza ukazuje na scenario promene statusa. 

Termin „obredi prelaza” koristi se da označi pojedinačnu ritualnu praksu, dok se sastoji 

iz tri komponente: separacije, liminalnosti i inkorporacije. Neutralna zona je otvorena i 

dostupna kao neispisano polje Afrike, okruženo svetim zonama koje su kulturno kodirane. 

Te zone se najčešće prikazuju kao pustinje, netaknute šume, prostor na koji svako može otputovati 

i koristiti njegove prirodne resurse. To podrazumeva i oznake svetosti, teritorije 

na različitim stranama neutralnih zona su svete svakome ko je u njima. Onaj ko prelazi iz 

jed ne zo ne u dru gu, na ći će se fi zič ki i ma gij ski u zo ni ko ja je iz me đu dva sve ta, pa se u postkolonijalnoj 

terminologiji sugeriše da odnos između dominantnog i inferiornog omogućava 

istraživanje sakralizacije. Putovati znači kretati se između svetova. No, to nije izostanak 

nego nedovoljna definisanost identiteta. S obzirom na to da je njegov identitet nesiguran, 

uzdrman, putnik nije samouvereni kolonizator, već rascepljeni subjekt. Putovanje i prelazak 

granice podrazumevaju geografsku i psihičku podvojenost, anticipiraju konfuziju uspostavljenog 

reda koja postaje kulturna disfunkcija. Nestabilnost i psihički konflikti postaju simptomatični 

ne samo za individualne subjekte nego za čitav ideološki sistem, jer se pojedinac 

koji putuje susreće sa novim obrascima kulture i suprotnim vrednostima. Pojedinac koji se 

kreće između svetova sličan je mitskom heroju koji treba da pređe put prepun opasnosti, da 

osvoji i pobedi. Modernističko prilagođavanje van Genepovog shvatanja nalazi izraz u radovima 

Jungovih sledbenika. Dete, nezadovoljno socijalnim okruženjem i porodičnim od- 

92


nosima, mašta o bekstvu od kuće. Fascinacija slikom nepoznatih obala, želja za prelaženjem 

mora, nasleđena je iz ovog perioda i očuvana kod odraslog. Odrasli koji putuje oseća se kao 

dete koje napušta okruženje kojim je nezadovoljno, istovremeno on je heroj koji savladava 

nova prostranstva na arhetipskom putovanju ka celovitosti. Ni u jednoj formi interpretacije 

putopisa ova shvatanja nisu dovoljno zastupljena. Mada se želja za promenom i transcendiranjem 

poznate kulture uzima zdravo za gotovo, interesovanje za vezu između motivacije 

putnika i predstava koje ima o Drugome nije dovoljno ispitano. No, ta težnja nosi i druga 

značenja, poput onoga koje se odnosi na nalaženje komplementarne druge polovine na različitim 

nivoima. Drugi nije samo predmet fetišizacije i sterotipizacije, nego je i psihološki 

odraz i stoga treba da bude integrisan u pojedinca kako bi ovaj dostigao celovitost. Na sličan 

način, Zapad osvaja Istok, ne samo da bi njime administrativno, akademski i imaginacijski 

ovla dao, ne go i da bi se u nje mu ogle dao i po stao ce lo vit. 

Za vr Šna raz ma tra nja 

Upravo je Fanonovo shvatanje, kojim je započeto izlaganje o značenju susreta sa Drugim, 

uvod u povezivanje putovanja sa osvetljavanjem projekcija. Drugi je predmet straha, od 

nje ga se za zi re ona ko ka ko se to či ni sa Sen kom, dok je po ve zan sa fa sci na ci jom ka da na likuje 

na Animu ili Animusa. U tom pogledu, putovanje jeste potraga za komplementarnom 

drugom polovinom, kada je ona predmet poruge, fascinacije, prezira i straha. Tek sa tim 

Drugim, bilo da je reč o igri dominacije koja se okončava porobljavanjem, narativnim osvajanjem, 

ili fetišizacijom njegovog tela, postići će se komplementarnost, a to stereotipu i predrasudi 

omogućuje da deluje. Čak je strah koji podstiče fetišizaciju povezan sa fascinacijom 

tim drugim i drugačijim, prisustvom ili odsustvom onoga što putnik poseduje. Potisnute, 

nepriznate osobine putnik će prepoznati kod Drugoga, on će biti objašnjen u kategorijama 

koje nameće vlastita kultura ili će mu biti pripisane jednako fantastične osobine poput, u to 

vre me, neo stva re nih put ni ko vih te žnji, kao što je ona da mo že da po le ti. Ono što dru štvo 

putnika sebi odbija da prizna, naći će mesto u zamišljenim osobinama Drugoga. 

Modernistička kritika ili pak užasavanje nad primitivnošću kao projektovani strah od 

civilizacije i industrijalizacije zapravo su obrnuta strana tog procesa. Fanonova psihopatologija 

crnog direktno se odnosi na potiskivanje osobina koje se smeštaju u Senku, u crnog 

čoveka koji će zbog projekcija belog biti porobljen, proganjan – narativno, administrativno, 

zakonski i simbolički izjednačen sa zaostalošću, zlom, svim onim što Evropljanin sebi ne 

priznaje ili čime sebe plaši. Prema drugim shvatanjima, strana, tuđa, nepoznata i stoga simbolički 

neispisana teritorija izjednačava se sa rodnom drugošću, što služi kao legitimizacija 

njegovog osvajanja i porobljavanja. Ulazak na ovu teritoriju, u skladu sa feminističkim tumačenjem 

teksta, odražava potrebu za jedinstvom koje će rezultirati oplodnjom drugog prostora, 

a njen rezultat biće unapređena civilizacija. Kada je putovanje podstaknuto nemirom, 

a okončava se prelaženjem iz jedne u drugu zonu da bi se iskusilo nepripadanje, rezultat je 

dostizanje stanja koje je suprotno krizi i uznemirenosti, privremeno ili trajno izlečenje koje 

će uslediti posle neke vrste putnikovog iskušenja u liminalnoj zoni. Putovati da bi se ovlada- 

93


lo drugom kulturom, drugim prostorom, zapravo je ovladavanje sopstvene Drugosti, svega 

stranog i nepriznatog u kulturi onoga ko kreće na put. Stoga, osobine koje će biti pripisane 

Drugome i jesu imaginarne, one su u putniku samom i kroz čin pisanja postaju vidljive, mada 

nikada sasvim priznate i osvetljene. 

U tom smislu, različita su i brojna psihološka shvatanja putovanja i iskustva Drugosti, 

koja učestvuju u postkolonijalnim kritičkim tumačenjima. Počev od dvadesetih godina dvadesetog 

veka, kada se govori o stereotipizaciji, preko pedesetih godina kada Fanon psihoanalitički 

interpretira odnos kolonizatora i kolonizovanog, ili sedamdesetih godina kada su ova 

shvatanja prihvaćena i apsorbovana u meri u kojoj se ne prepoznaje njihov psihoanalitički 

trag, sigurno je da tumačenje putnikovog iskustva i putopisa kao teksta o njemu nije moguće 

odvojiti od psihološke nauke. Premda su ovi tragovi često kritikovani kao neutemeljeni, 

kao improvizacije i intelektualna poigravanja, na njih nisu ostali imuni baš ni oni koji upiru 

prstom na provizornost i slobodnu imaginaciju kritičara. Sami počeci kritike kolonijalnog 

diskursa smešteni su u pedesete godine dvadesetog veka, u vreme dekolonizacije, od kada se 

na različite načine, ali nikada sasvim mimo psiholoških saznanja, interpretira odnos između 

putnika i domoroca. Upravo je identifikacija psiholoških momenata ono što dopunjuje postkolonijalnu 

kritiku i afirmiše interdisciplinarnost ovakvih proučavanja. 

Tako nastaje i psihoanalitička postkolonijalna teorija koja kombinuje saznanja frojdovske 

psihoanalize i jungovske analitičke psihologije krećući se između proučavanja veze 

između psihoanalize i kolonijalizma, modernih mitova o Drugosti i mitskog porekla 

evropske Drugosti, njenog tabuisanja, rasističkih fantazija i rasnih stereotipa, povezanosti 

kolonijalnog diskursa, fetišizma i rasizma, psihologije odnosa kolonizovanog i kolonizatora, 

psihoanalitičke socijalne teorije opresije rase i nesvesnog, mentalne bolesti i kolonizacije, 

promišljanja o kolektivnom nesvesnom, i sličnih tema koje obuhvataju psihologiju pojedinca 

i društava izloženih kolonizaciji. Duga izloženost postkolonijalnim stanjima, promene u 

društvima koje je donela kolonizacija, doprinele su otvaranju polja u kojem ima dovoljno 

mesta za psihološka promišljanja: nijedno od ovih iskustava nije moguće odvojiti od teksta, 

od kolonijalnog iskustva, čiji pisani trag ostavlja kolonizovani, do iskustva osvajanja o kojem 

piše kolonizator. 


1. Ashcroft, B., Ga reth G., Grifths, Tifn H., The Em pi re Wri tes Back, Ro u tled ge, Lon don – New York, 

2009,1-2. 

2. Ba ba, Ho mi, Smeštanje kulture, Be o grad ski krug, Cir cu lus Glo bus, Be o grad, 2004. 

3. Bra di o ti, Ro si, Nomadski subjekti, Ma ke don ska kni ga, Sko pje, 2002. 

4. Clarke, Richard, Frantz Fa non Black Skin Shi te Masks, Char les Lan Mark mann, New York, 1952. 

5. Da vi es, Ca ro le Boyce „Fe mi nist Con sci o u sness and Afri can Li te rary Cri ti cism“, Ngam bi ka: Studies of 

Wo men in Afri can li te ra tu re, ed Ca ro le Boyce Da vi es, An ne Adams Gra ves, 2-24 New Jer sey, Afri ca 

World Press, Inc. 1986. 

94


6. Fo u ca lut, M. “The Con fes sion of the Flesh“, u Po wer/Know led ge, Brig hton: Har ve ster Press, 1980. 

7. Jac kson, Pe ter, “Rod” u Kul tur na ge o gra fi ja, ure di li Da vid At kin son, Pe ter Jac kson, Da vid Si blez, Neil 

Was hbo ur ne, 43–51, Za greb, 2008, Dis put. 

8. Ja ko bi, Jo lan da, Psi ho lo gi ja Kar la Gu sta va Jun ga: uvod u ce lo kup no de lo, De re ta, Be o grad, 2000. 

9. La za re vić Ra dak, Sa nja, Na gra ni ca ma Ori jen ta: pred sta ve o Sr bi ji u en gle skim i ame rič kim pu to pi si ma 

iz me đu dva svet ska ra ta, Ma li Ne mo, Pan če vo, 2011. 

10. Mu sgro ve, Brian, “Tra vel and Un set tle ment: Freud on Va ca tion”, Tra vel Wri ting and Em pi re: Post colo 

nial The ory in Tran sit, ed. Ste ve Clark, Zed Bo oks, Lon don, New York, 1999. 

11. Pan, Po-Lin, “A Post co lo nial Di sco ur se Analysis of Wong Kai-Wai’s Films“, Chi na Me dia Re se arch, 

3(2), Uni ver sity of Ala ba ma, 2007. 

12. Pa ge a ux, Da niel-Hen ri, „Od kul tur nog ima gi na ri ja do ima gi nar nog”, Ka ko vi di mo stra ne ze mlje: 

Uvod u ima go lo gi ju, ur. Da vor Du kić, Sred nja Euro pa, Za greb, 2009. 

13. Said, Edvard, Ori jen ta li zam, XX vek, Be o grad, 2009, 34. 

14. Sho hat, El la, “Gen der and Cul tu re of Emi pre: To ward a Fe mi nist Et no graphy of the Ci ne ma“, Visions 

of the East: Ori en ta lism in Film, Mat hew Bern stein, Gaylyn Stu dlar, ed. Ta u ris and Co. Vic to ria Hou 

se, Lon don, 1997. 

In ter pre ta tion and Analysis of Ot her ness 

on the Bo un da ri es of Di sci pli nes* 

sum marY: The in flu en ce of psycho logy in the cri ti cal ap pro ach on the texts 

on the “Ot her” was at first vi si ble thro ugh usa ge of ste re otypes as one of the 

key so cial and psycho lo gi cal terms. But the ro le of psycho logy do es not end 

at this po int. The pa ral lel ac co unt of psycho lo gi cal the o ri es that cri tics use 

in the texts on “Ot her ness” is fol lo wed by the pro ble ma ti za tion of the outgo 

ing ro le and li mits of this ap pro ach. Ima go logy, tran sla tion stu di es and 

post co lo nial stu di es lean on psycho logy, but the ro le of this di sci pli ne is 

ra rely mar ked. This form of cri ti cism is de ve lo ped on the bo un dary bet we en 

li te rary the ory, anthro po logy, phi lo sophy; as much as psycho logy. The pa per 

is an at tempt to po int out the ro le and im por tan ce of psycho logy in the afore 

men ti o ned cri ti cal ap pro ac hes. 

KEY WORDS: Ot her ness, tra ve lo gue, ima go logy, post co lo nial cri tic, psycho logy. 

sanjalazarevic7@gmail.com 

* The re se arch has been con duc ted wit hin the pro ject “the Da nu be and the Bal kans: cul tu ral and hi sto rical 

he ri ta ge” 177006 of the In sti tu te for Bal kan Stu di es SA SA fi nan ced by the Mi ni stry of Edu ca tion and 

Sci en ce of the Re pu blic of Ser bia. 

95

foto Amber Marie Chavez ambermariechavez@gmail.com 

strana: 95, 96, 97, 114, 115 

96


UDC 82.09:316.722 

Igor Gajin 

Sveučilište Josipa Jurja Štrosmajera u Osijeku, Hrvatska 

Umjetnička akademija u Osijeku 

Odmjeravanje kultura 

i vaganje književnosti 

SAŽETAK: Hrvatski novinarski urednik i kolumnist Davor Butković ocijenio je da 

je suvremena hrvatska književnost utočište mediokriteta te da nije proizvela 

išta dugoročnije vrijedno, dok s druge strane srpski novinar i kolumnist Teofil 

Pančić o suvremenoj hrvatskoj književnosti piše u samim superlativima. 

Iz kojeg razloga dolazi do ovako oprečnih konstatacija o istom predmetu, 

ukoliko je uopće moguće fiksirati vrijednosnu dimenziju hrvatske ili bilo koje 

književnosti? Iako se književna znanost, prema mišljenju Denisa Compagnona, 

odriče vrednovanja, niz autora zaziva potrebu za tim, što je otprilike kuliminiralo 

Predavanjima o lošem ukusu književnog znanstvenika Milivoja Solara. 

No, uspoređivanja srpske književnosti s hrvatskom (Pančić) ili suvremene 

hrvatske književnosti s „boljom” prošlošću (Butković), kao i trajno prisutna 

retorika vrednovanja hrvatske književnosti u odnosu na europske književne 

dosege zapravo reflektiraju ontološku nesigurnost još uvijek konstituirajućih 

nacionalnih identiteta koji se bore za afirmaciju, pa čak i za supremaciju i 

na književnom polju. Legitimni zahtjev za književnim prevrednovanjem, čini 

se, očituje neke specifične komplekse „malih” kultura u tranzicijskom razdoblju: 

želju za ljepšom vlastitom slikom, još jednom ideološko-diskurzivnom 

konstrukcijom „ontološki nesigurnog” identiteta, koji se – nakon regionalnih 

konflikata devedesetih – danas „utvrđuje” pred baukom globalizacije. 

KLJUČNE RIJEČI: književno vrednovanje, kulturni identitet, nacionalni kompleksi, 

velike i male kulture, provincijalizam. 

„Čitajući tekstove o aktualnim hrvatskim književnicima, neupućeni bi promatrač mogao 

steći dojam da naša literarna, osobito prozna pozornica, sva pršti od talenta. U stvari, 

radi se o hrpi prosječnih autora, s više ili manje čitljivim, te mahom beznačajnim radovima, 

koji sigurno neće preživjeti vrijeme. Hrvatska već desetak godina živi u ružnoj književnoj 

laži... Tako je, nažalost, hrvatska književnost postala jedno od utočišta mediokritetstva... ” 

100


Tako nedavno, u ožujku 2012. godine, piše novinski urednik i kolumnist Davor Butković 

u dnevnim novinama Jutarnji list, posve oprečno – recimo – krajnje afirmativnom 

stavu o hrvatskoj književnosti kakav ima srpski pisac Teofil Pančić i kakav pregledno podastire 

u zbirci svojih književnih kritika o suvremenim hrvatskim proznim ostvarenjima 

pod naslovom Famoznih 400 kilometara. Kome vjerovati? Insideru Butkoviću ili komšiji 

Teofilu? „Sebi” ili drugome? 

Kredibilitet, legitimaciju i „pravo” vrednovanja jednog desetljeća hrvatske književnosti 

i Butkoviću i Pančiću ne pruža samo njihova – ako ne autoritativna, a onda barem respektabilna 

– pozicioniranost profesionalnih opinion makera u relevantnim i odjekujućim 

medijskim prostorima, nego i njihovo osobno čitateljsko iskustvo na temelju kojega su 

formirali vrijednosne kriterije spram kojih relacijski i razlikovno mjere i kontekstualiziraju 

novitete iz suvremene hrvatske književne produkcije. Drugog alata, čini se, nema, budući 

da više ne živimo u stoljećima deskriptivne poetike; estetika je – kako navodi nekolicina 

autora – postala osobni izazov. No, treba uzeti u obzir i ključnu razliku u osnovnim 

parametrima kojima se ova dva autora služe pri vrednovanju: Pančić pozitivnu ocjenu 

hrvatske proze gradi na usporedbi aktualne hrvatske književnosti sa srpskom, dok Butković 

negativnu ocjenu pretpostavlja prema kriteriju vremena i na pitanju što će nadživjeti 

„pjenu dana”. 

Antoine Compagnon u Demonu teorije preispituje oba kriterija/parametra: „Uglavnom 

se smatra da prepoznavanju pravih vrijednosti pogoduje protok vremena. No selekciji 

vrijednosti može pogodovati druga vrsta protoka, kakvu donose zemljopisna udaljenost 

ili položaj izvan nacionalne kulture, pa se djelo često oštroumnije ili velikodušnije 

čita izvan granica... Argument o budućnosti ili o vanjskom položaju ulijeva povjerenje: 

vrijeme ili udaljenost odabiru i razvrstavaju; pouzdajmo se u njih. No ništa ne jamči da je 

vrednovanje djela konačno, da njegova procjena nije i sama učinak mode 1 ”. 

Polemizirajući s jedne strane nad nepomirljivošću iluzornog objektivizma čija „egzaktnost” 

i „univerzalnost” kad-tad bivaju praksom ili smjenom perspektive demantirani, 

te s druge strane nad atomiziranim subjektivizmom koji u krajnjoj konzekvenci rađa relativistički 

(tj. još dosljednjije dijagnosticirano – nivelistički) kaos, Compagnon nad empirijski 

evidentnom „nesređenom raznolikošću vrijednosti” konstatira da se „književna 

vrijednost ne može utemeljiti teorijski”. 

1 Od lu ka da se ova tvrd nja za klju či iz bo rom ri je či mo da iz ne na đu ju će je be nig na, oče ki va li bi smo „te žu” 

ri ječ, ide o lo gi ju, pri mje ri ce. Upra vo se Mi li voj So lar, pri mje ri ce, u knji zi Pre da va nja o lo šem uku su pita 

ka ko na (op ći) ukus utje če či nje ni ca da iz ide o lo gi je ne mo že mo iza ći. 

101


Takva konstatacija ima svoje (isprovocirane) oponente. Dubravka Ugrešić, primjerice, 

u zbirci eseja Napad na minibar, u kojima uveliko problematizira vrijednosnu i hijerarhijsku 

dezorijentiranost suvremene kulture, zapisuje: „Vrijednosne razlike više se nitko ne 

usuđuje postavljati”. Milivoj Solar pak u Predavanjima o lošem ukusu upozorava: „Oslabi 

li moć estetičkog prosuđivanja, nastupa vladavina lošeg ukusa”. U posljednje vrijeme se na 

obodu hrvatskog medijskog mainstreama (blogovi, dvotjednik Zarez, stručna periodika) 

ređaju revolti zbog odsustva ikakve vrijednosne dimenzije u tekućoj hrvatskoj književnoj 

kritici (potonuloj u tržišno servisiranje iza krinke podržavanja knjiške i čitalačke kulture) te 

apeli za prevrednovanjem oficijelne književne scene koja se medijskim strategijama spektakla 

i biranog (ne)favoriziranja inscenirala u imperativnu poetiku i ukus. Stroži pak kritičari 

u realizacijama tako ispisivane poetike vide opasan i po svojoj zavodljivosti (i isplativosti) 

dugoročno štetan dosluh s ideologijom neoliberalnog kapitalizma, kao i podleglost „uzvišene 

sfere” književnosti najprizemnijim tranzicijskim porocima. Vlada PR, a ne art. 

Međutim, do Compagnonove kapitulacije glede mjerodavnog vrednovanja logično je 

došlo s postmodernom klimom i radom „vojske” teoretičara, koja je ukazala na neprimjerenost 

(diskriminacijskog) vrednovanja kultura i kulturnih ostvarenja, bilo u prostoru 2 , 

bilo u vremenu 3 , a do čega nas, mimo polica takve instruktivne i prosvjetljujuće teorijske 

literature, ionako dovodi i zdravorazumski uvid te povijesno iskustvo. Naprosto smo povijesni 

svjedoci činjenice da, primjerice, debljina više nije ideal ljepote nego mršavost, da 

prosvjetiteljstvo dijalektički može dovesti ne do uspona, nego do pada u koncentracijske 

logore, da realizam može biti vrijednosno i estetski prezren (quorumaši), a već sutra apologiziran 

(stvarnosna proza), da mediokritetski pisac bljesne odjednom otkrivenim odlikama 

„veličine malenih”, a kanonski pisac biva svrgnut zbog kompromitirajuće političke 

nekorektnosti itd., itd. Svaka od gorenavedenih opreka zapravo je logičan moment opće 

dinamike, dijalektike, diskurzivnih prestrojavanja i borbi moći na kul tur no-dru štve nom 

po lju, ali i, po sve ba nal no, mo de: sen zi bi li zi ra nost aka dem skih ar bi ta ra za po pu lar nu kultu 

ru uči ni la je Ma ri ju Ju rić Za gor ku le gen dar nom, a upa da nje/is pa da nje Mi le Bu da ka iz 

hr vat skog knji žev nog ka no na ovi sno je ta ko re ći o re zul ta ti ma po li tič kih iz bo ra. 

Da kle, iako je re la ti vi zam u ras pra va ma ova kvog ti pa no tor na či nje ni ca, pa je zdra vora 

zum ski ne bi ti ka te go ri čan po put But ko vi ća ili pak ne se lek tiv no eufo ri čan po put Pan čića, 

i But ko vić i Pan čić iz no se sud ko ji, prem da la ko ospo riv, ili ba rem po le mi čan, pre ten- 

2 Cla u de Le vi-Stra uss ka pi tal ni je autor uka zi va nja na ve li či nu ni žih kul tu ra, tzv. di vlja ka, ne u te melj no 

obez vr je đi va nih iz euro po cen trič ne per spek ti ve. 

3 U smi slu da se do se zi jed ne epo he ne mo gu ocje nji va ti kao „za tu ca ni” iz per spek ti ve i po mje ri li ma ne ke 

ka sni je epo he ko ja se sma tra pro svje će ni jom ili mo der ni jom, od no sno sva ka epo ha ima svo ja mje ri la napret 

ka i vr hun ca u du hu svo ga vre me na i u okvi ri ma dru štve no-kul tur nog raz vo ja u tom tre nut ku. 

102


di ra bi ti či nje ni ca (ni je dan ni dru gi kao da ne go vo re u svo je ime, ne go kao da pro go va raju 

iz ob ve ze pre ma vi šim vri jed no sti ma, tj. vi še su gla sno go vor ni ci ne go go vor ni ci). Za što? 

Na pr vi po gled se mo že ste ći do jam da se But ko vić i Pan čić kao od va žni ar bi tri odazi 

va ju ape li ma ka kve smo ra ni je re pre zen ti ra li kroz ci ti ra nje Du brav ke Ugre šić i Mi li vo ja 

So la ra, no njih dvo ji ca svo jom opreč no šću vi še pri do no se kon fu zi ji ka kvu je opi sao Damian 

Thomp son u knji zi Kon tra zna nje, pre ma ko joj ne i sti ne, kva zi či nje ni ce i dez in for maci 

je rav no prav no su po sto je s isti nom, či nje ni ca ma i in for ma ci ja ma, dje lu ju ći i ob li ku ju ći 

svi je(s)t jed na ko utje caj no i uvjer lji vo. U ovom slu ča ju, vra ti mo li se na Com pag no na, 

si tu a ci ja je da le ko kom plek sni ja: na te me lju če ga po u zda no i eg zakt no mo že mo utvr di ti 

da je su vre me na hr vat ska knji žev nost ge ne ral no iz vr sna ili ka ta stro fal na? Od no sno, koja 

su upo ri šta bi lo But ko vi će ve, bi lo Pan či će ve ka te go rič ne „isti ni to sti”? Ta di le ma se do 

pa ra dok sa utje lo vlju je u prak si sa mo jed ne oso be ko ja slje de ćim pri mje rom ve leb no afirmi 

ra Thomp so no vo „do ba kon tra zna nja”: knji žev nik Mi ljen ko Jer go vić u ese ji stič koj će 

se ko lum ni Jutarnjeg lista osvr nu ti na dje lo ži vu ćeg hr vat skog knji žev nog kla si ka kao na 

ri je dak bi ser istin ske umjet nič ke kva li te te u mo ru ma ne ken ske pro ze i me đu sme ćem šti va 

za pla žu, no sve ga ne ko li ko mje se ci ka sni je na mar gi na ma iste ti sko vi ne, Jutarnjeg lista, bit 

će ob ja vlje na krat ka vje sti ca s pro mo ci je naj no vi je knji ge upra vo ta kve jed ne no tor ne mane 

ken ke, či je će šti vo upra vo isti Mi ljen ko Jer go vić pred sta vi ti kao do bro do šlo osvje že nje 

u hr vat skoj knji žev no sti, ko ja se – ci ti ra ga no vi nar – is pi su je s aka dem skih vi si na, za vječnost, 

bez či ta te lja na umu, do sad no i pre ten ci o zno, mr tvo i ap strakt no, iz rav no za ka non. 

Iako si Butković i Pančić argumentima mogu dati za pravo kada poantiraju generalnu 

ocjenu o hrvatskoj književnosti – Pančić uspoređuje dvije književnosti koje su se donedavno 

ispreplitale, a i danas dijele gotovo sličan povijesni put i opću situaciju, te se svojim 

perspektivama nadopunjuju, dok Butković književne suvremenike odmjerava valjda s Krležama 

i Marinkovićima – šire razmatranje upozorava da su u temelju u krivu. Zašto ih onda 

ipak iznose? Točnije, njihovo je pravo da ih iznesu, ali zašto tako kategoričnim tonom? 

Po seg ne mo li za Ži že ko vim Sublimnim objektom ideologije, mo gli bi smo (sa mo)uvjere 

nost spo me nu tih auto ra oci je ni ti po sti de o lo škom: zna ju što či ne, ali ipak to či ne. Zna ju 

da su su do vi ova kvog ti pa re la tiv ni, ali ih ipak iz no se ka te go rič no i ul ti ma tiv no 4 . Vi še se ne 

vje ru je u ide o lo šku isti nu, ali ipak se ži vi po nje nim dik ta ti ma – vi še se ne vje ru je u sta tič ni 

i mo no lit ni knji žev no-vri jed no sni su stav ko ji bi de le gi ra ni ar bi tar dis kur ziv nim me ha nizmi 

ma us po sta vlja nja mo ći re pre zen ti ra ne kroz nad re đe ni ka non fik si rao u oko šta li po re- 

4 Što vi še, But ko vić je je dan od ključ nih ure đi va ča me di ja (Jutarnji list), ko ji go to vo u ci je lo sti vi še kre i ra 

ne go što re flek ti ra hr vat sku me dij sku stvar nost/sli ku, ukju ču ju ći i sli ku hr vat ske knji žev ne sce ne – upra vo 

Jutarnji list je ma hom bi ra no is pro mo vi rao od re đe ne su vre me ne hr vat ske auto re i us po sta vio su vre me ni 

knji žev ni ka non/mainstream, ko ji But ko vić sa da ovim pa su som opo vr ga va kao bez vri je dan i la žan (?). 

103


dak, ali ipak ga se za go va ra. Tra ži se red, ra zu mlji vo ljud ski, ma ko li ko su vre me na mi sao 

bi va la skep tič na pre ma po ret ku sva ke vr ste, zna ju ći za ide o lo gi zi ra ne me ha ni zme nje go ve 

tvor be, sen zi bi li zi ra na za mar gi nu is klju če nih ko la te ral nom šte tom in sti tu ci o na li zi ra nja 

po ret ka i na pro sto osje ća ju ći odi o znost pre ma mo ći u je zgri po ret ka. Ci ni zam, ka že Sloter 

dijk. Post mo der ni zam, re kli bi smo mi ci ni ci. 5 

„Ide o logy is dirty ri ver”, ka že Cli ford Ge ertz, do da ju ći da se tu ma če nja ide o lo gi je 

di je le u dva ti pa ma ni fe sta ci je: ili kao ma ska/oruž je ili kao simp tom/sred stvo. U sva kom 

slu ča ju, za Ge ert za je bit ni je da je ide o lo gi ja ras ko rak iz me đu ono ga što jest i ono ga u što 

se vje ru je da jest. But ko vić vje ru je da je hr vat ska knji žev nost ka ta stro fal na, Pan čić da je 

iz vr sna, te že le svo jom ar gu men ta ci jom uvje ri ti i nas: ar gu men ta ci ja u ovom slu ča ju služi 

pri do no še nju doj ma da hr vat ska knji žev nost do i sta jest ta kva ka kvom je oni sma tra ju. 

Uvjer lji vi je do ka zi va nje je do sljed ni je iz ve de na „je zič na igra”. 

Do sljed nost „je zič ne igre” mo ti vi ra na je ide o lo škim pri ti skom. Pre ma mi šlje nju Vladi 

mi ra Bi ti ja: „Kom bi ni ra nje raz li či tih ‘je zič nih iga ra’ [...] sko ro je po sta lo ne ka vrst nu žde 

u po stup ku raz mi ca nja ide o lo ških pri ti sa ka ko je po je di ne je zič ne igre že le na met nu ti (kao 

‘je zič nu igru’ ja, na rav no, ov dje tre ti ram od re đe ne po stup ke ra zu mi je va nja knji žev no sti)”. 

Dru gim ri je či ma, kom bi ni ra njem se us po sta vlja mje sto raz li ke, od nos, pro ci jep, unu tar 

ko jeg mo že mo po ku ša ti spo zna va ti sup stan cu en ti te ta či ji nas iden ti tet in tri gi ra, u ovom 

slu ča ju hr vat ske knji žev no sti u ra zli ci dva ju opreč nih sta vo va, But ko vi će va i Pan či će va. 

Ko ji su ide o lo ški pri ti sci u po za di ni „je zič nih iga ra” ovih dva ju auto ra? 

Između ostalog, i potreba da se vrijednosno odredi identitet hrvatske književnosti 6 . 

Prema Compagnonovom mišljenju, kao što je već spomenuto, gdje počinju pitanja 

vrednovanja, diplomatično prestaje književna znanost. Biti pak potcrtava: „Znanost koja iz 

svog posvećenog gremija izbacuje vrijednosnu dimenziju književnosti ostavlja pred pragom 

hirovitu i neoplemenjenu književnu kritiku u njezinoj dnevnoj i nimalo bezazlenoj funkciji 

preprodavanja ulaznica za utjecaj i moć. O bespuću na koje je prognan običan čitatelj nije ni 

5 Po sto ji još jed no oprav da nje: nu žnost ap stra hi ra nja ra di mo guć no sti dje lo va nja. Kao što či nje ni cu smrtno 

sti sta vlja mo u za gra du da se ne bi smo pa ra li zi ra li i da bi smo uop će mo gli funk ci o ni ra ti i dje lo va ti. 

Kao što – ka ko na vo di Sve to zar Pe tro vić u Prirodi kritike – u zra ko pra znom si pro sto ru skep se i ne zna nja 

ipak po sta vlja mo ne ke sta vo ve i „zna nja” kao ak si o mat ska uvje re nja ka ko bi smo ima li tlo pod no ga ma i 

ofor mi li su stav/svi jet u ko jem na ši za ključ ci ima ju upo ri šta, sna gu i uvjer lji vost u pra vi li ma i okvi ri ma 

po sta vlje nog si su sta va/svi je ta. 

6 U Pan či će vom slu ča ju va lja na po me nu ti da on po sred no – pre ko Dru go ga – za pra vo vred nu je srp sku 

knji žev nost, im pli cit no je de fi ni ra ju ći kao in fe ri or ni ju od hr vat ske, ujed no joj pi sa njem o hr vat skoj pro zi 

„na bi ja ju ći na nos” kul tur nu izo li ra nost i iz o sta nak kul tur ne ko mu ni ka ci je sa sre di nom ko ja ju je do punja 

va la i ople me nji va la. 

104


potrebno govoriti”. Geertz pak naglašava da upravo manjak orijentacije najizravnije pobuđuje 

ideološku aktivnost. 

Književna znanost se odriče vrednovanja iz razumljivih razloga: objektivnom vrednovanju 

otpor pruža sam objekt vrednovanja (opet, prema Bitijevom mišljenju, „svaka je 

struktura polisemna, te podliježe različitim otvaranjima, uključivanju u različite procese...”), 

kao i subjekt, koji vrednuje u granicama „egocentričnosti horizonta” 7 . Ti me se, da kle, otva ra 

prostor za više ili manje legitimne, ali raznovrsne i nerijetko oprečne poroke vrednovanja iz 

(odreda ideološki suspektnih) izvora s više ili manje formalnog kredibiliteta (usklađenosti 

s diskurzivnim strategijama) budući da je (samo)vrednovanje („Ukus svrstava i istodobno 

svrstava onoga tko svrstava”, kaže Pierre Bourdieu) kroz međusobna uspoređivanja i odmjeravanja 

gotovo svakodnevni društveni i psihološki mehanizam (samo)definiranja 8 te određivanja 

vlastite pozicije/identiteta 9 . Na i me, u ovoj igri je po lo žaj (pre po znat u od no su na 

drugoga) istovrstan osjećaju statusa, što implicira osjećaj vrijednosti ili kvalitete, nužan za 

uspostavljenost i održivost identiteta – nesigurnost uslijed njegovih mijena umanjujemo prividom 

supstancijalnosti našega bića. Ta supstancijalnost kulturnoga identiteta je „unikatna”, 

„autohtona”, „čista”, „s pedigreom” (europska, a ne balkanska) – potvrde iz prakse u prilog 

vlastitoj slici stimulira osjećaj vrijednosti, demantiji bude komplekse i strategije poricanja. 

Lacanovim riječima, subjekt se uspostavlja kroz dijalog. U ovom slučaju, slučaju čitanja 

Butkovića i Pančića, imamo situaciju da se hrvatsko društvo, koje definira svoj identitet ili 

sliku vlastita identiteta i kroz (književnu) kulturu, određuje i uspostavlja mjerenjem, ogledajući 

se, uspoređujući se, više ili manje otvoreno polemično dijalogizirajući s drugim kulturama 

ili s vlastitom kulturom u prošlosti. Ukoliko nam Teofil Pančić laska, Butković nam 

pak sugerira da naše hipotetično samozadovoljstvo uspostavljenim kulturnim i književnim 

identitetom, „osnaženim” vrijednošću te kulture i književnosti, treba preispitati te da „slika” 

naše vlastite kulture, točnije: kulturne moći i veličine, ako je pogledamo „trezvenije”, i nije 

baš kvalitetna, niti je proklamirana ocjena suvremene hrvatske književnosti autentična, odnosno 

da je ta slika iz nekog ideološkog razloga ili zbog psihološkog kompleksa kolektiva 

izmanipulirana 10 . 

7 For mu la ci ja je ci ti ra na iz Poj mov ni ka su vre me ne knji žev ne te o ri je, na tuk ni ca „Dru gi”. 

8 O to me je po pu lar ni je pi sa no u knji ga ma Sindrom statusa Mic ha e la Mar mo ta („Svi ma nam je va žno 

gdje se na la zi mo”, na vo di Mar mot) i Statusna tjeskoba Ala i na de Bot to na („[...] pri ča o na šoj po tra zi za ljuba 

vlju svi je ta – mno go je taj ni ja i sra mot ni ja pri po vi jest”, na vo di Bot ton, do da ju ći da se žud nja za sta tu som 

uglav nom tu ma či kroz ma te ri ja li stič ku pri zmu, tj. stje ca nje sta tu snih pred me ta). 

9 U hr vat skom dnev nom ti sku pe ri o dič no se po ja vlju ju tek sto vi ko ji su žan rov ski svr sti vi pod egi du „tko 

ima ‘naj ja či’ film u re gi ji”. 

10 Či nje ni ca da je i nje go va prak sa ide o lo ška na pro sto pri pa da pa ra dok su ko ji se naj če šće tu ma či po pular 

nom iz re kom da uvi jek za pa ža mo tu đu, no ne i vla sti tu ide o lo gi ju. 

105


Prem da je pod ra zu mi je va ju će da je vred no va nje je dan od le gi tim nih po stu pa ka da vanja 

smi sla knji žev no sti 11 , ta kva je prak sa iz ra zi to op te re će na kom plek snim mo ti vi ma među 

„ma lim” na ro di ma, nji ho vo „gr če vi to” (sa mo)vred no va nje iz raz/simp tom je tra u matske 

je zgre u sr ži iden ti te ta ko ja se po ku ša va pre vla da ti/pre kri ti/pre šu tje ti ide o lo škom slikom 

pro i za šlom iz (sa mo)vred no va nja. Kon kret ni je, Mi lan Kun de ra na vo di: „Ma la na ci ja 

[...] pre ma svo jim pi sci ma po ka zu je ve li ko po što va nje, jer je oni či ne po no snom ‘spram 

ne pri ja telj skog svi je ta ko ji je okru žu je’ 12 ”. Ci ti ra ju ći Kaf ku, Kun de ra za pi su je: „Knji žev nost 

je za ma lu na ci ju ‘ma nje stvar knji žev ne po vi je sti’ ne go ‘stvar na ro da’”, te za klju ču je: „Po sesiv 

nost na ci je pre ma nje zi nim umjet ni ci ma oči tu je se kao terorizam malog konteksta ko ji 

re du ci ra ci je li smi sao ne kog dje la na ulo gu ko ju ono igra u vla sti toj ze mlji 13 ”. I knji žev ni ci 

slu že „bil da nju” na ci o nal nog iden ti te ta, ni šta ma nje ne go što Ma ke do ni ji u tu svr hu slu že 

me ga lo man ski spo me ni ci, a Sr bi ji, re ci mo, pa ra dok sal no i per verz no, voj ni po ra zi. Ra zumlji 

vo je da ta ko mo ti vi ra na po se siv nost, da nas pot pi re na stra hom od glo ba li za ci je, ima 

pro ble ma s kri te ri ji ma. 

Sli ko vi to, Fre dric Ja me son u ese ju “Third-World Li te ra tu re in the Era of Mul ti nati 

o nal Ca pi ta lism” već u uvod nom od lom ku na vo di (pre no sim u vla sti tom slo bod nom 

pri je vo du): „Su de ći pre ma ne dav nim raz go vo ri ma me đu in te lek tu al ci ma Tre će ga svi je ta, 

tre nut no vla da op se siv no vra ća nje na ci o nal no me, ime do mo vi ne iz no va i iz no va od je ku je 

po put gon ga, što či ni mo bo lje od ove ili one na ci je [...]”. „To ni je na čin na ko ji ame rič ki 

in te lek tu al ci pro mi šlja ju ‘Ame ri ku’”, za klju ču je Ja me son. 

S dru ge stra ne, pre ma Kun de ri nom mi šlje nju, ne spo sob nost sa gle da va nja vla sti te kultu 

re u ve li kom kon tek stu, kon tek stu svjet ske li te ra tu re, de fi ni ci ja je pro vin ci ja li zma, a to 

je strah/pri ti sak ko ji mo ti vi ra But ko vi ća da „ne do mo ljub no” „sni zi” vri jed nost hr vat ske 

knji žev no sti. To je ujed no i mo tiv Pan či će va „kom pa ra tiv na” či ta nja – do ko jeg je stup nja 

evo lu i ra la srp ska knji žev nost u us po red bi s po stig nu ći ma se strin ske na kon ras pa da „obi- 

11 Pre ma pre gle du Da vo ra Du ki ća nad knji žev no-po vi je snom me to do lo gi jom na ših knji žev nih znanstve 

ni ka, dio njih se ne za do vo lja va či nje ni com da bi knji žev na po vi jest tre ba la bi ti tek pu ka evi den ci ja 

zbi ve no ga, ne go či nje nič no mo ra bi ti sin te ti zi ra no u skla du s od re đe nom ide jom po vi je sti (knji žev no sti), 

pri če mu ne ri jet ko ta ide ja tre ba po tvr di ti na pre dak knji žev no sti/na ci je/na ro da. 

12 Ka ko Paul Re co e ur tu ma či Fre u da, u ovom slu ča ju da le ko do slov ni je, go to vo po li tič ki pro gra mat ski 

funk ci o ni ra Fre u do vo tu ma če nje kul tu re kao za šti ta i za bra na. 

13 Ta po se siv nost do iri tant no sti do la zi do iz ra ža ja u na gla ša va nju hr vat sko ga pod ri je tla is tak nu ti jih građa 

na po svi je tu, čak i ako pri pa da ju dru goj ili tre ćoj ge ne ra ci ji emi gra na ta (Krist No vo se lich iz Nir va ne), 

kao da je nji ho va uspje šnost uvje to va na i et no ge net skim pod ri je tlom, a op će svjet sko di vlje nje nji ho vom 

dje lu ujed no je di vlje nje nji ho voj (pra)do mo vi ni. Po se bi ce je bio zna ko vit svo je dob ni te le vi zij ski in ter vju 

s Kar lom Mar ko vic sem, zvi je zdom fil ma Krivotvoritelji – ma nje se go vo ri lo o fil mu i Mar ko vic su, ne go su 

mu se po sta vlja la pi ta nja „do la zi li u Hr vat sku”, „go vo ri li hr vat ski”, „pla ni ra li do ći u Hr vat sku”, „što zna 

o Hr vat skoj”, „iz ja šnja va li se kao Hr vat ili kao Austri ja nac”. Ukrat ko, is kom plek si ra ni ko lek tiv vo li ka pi tali 

zi ra ti us pje he neo vi snih po je di na ca. 

106


telj skog”, ju go sla ven skog do ma? Ri ječ je o po tre bi za od ma kom, de cen tri ra njem, sa gle dava 

njem iz dru gog ku ta ili – naj jed no stav ni je re če no – okre ta njem da le ko zo ra ne bi smo li 

ti me bi li na tra gu pra ve mje re (i vri jed no sti). Kun de rin te ro ri zam ma log kon tek sta ni je 

sa mo u po li ti kant skoj i ide o lo škoj po se siv no sti, ne go i u kla u stro fo bič noj za gu še no sti prebli 

skim, pre buč nim: do ma ća jav nost, pri mje ri ce, ostra šće na je pre se da nom da je star le ta 

Ni ves Cel zi jus za tri vi jal ni ro ma čić Gola istina do bi la knji žev nu na gra du. 

No, za no še nje tzv. ve li kim kon tek stom mo žda jest im po ni ra ju će, ali upra vo za to i 

jest du bo ko pro vin ci jal no – mo žda ni je „se ljač ko” kao kul tu ra sre di ne ko ja se ne uspi je va 

iz di ći iz nad vla sti to ga bla ta i mak si mum ho ri zon ta joj je s tor nja se o ske cr kve, ali je snobov 

sko. De va sti ra ti vla sti ti kul tur ni kra jo braz tzv. mje rom „svjet ske li te ra tu re” do vo di do 

šte te ka kvu opri mje ru je opa ska ka za li šnog kri ti ča ra To mi sla va Ča de ža ka da u Ju tar njem 

listu pi še o srp skom ko me di o gra fu Bra ni sla vu Nu ši ću: „Svi pri go vo ri Nu ši ću od u vi jek su 

za pra vo bi li ma nje-vi še pod la pro fe sor ska za ke ra nja. Kao da je pi sac bio okru žen s tri de set 

Mo li e rea i dva de set Go go lja, ko ji ga svi nad ma šu ju, i kao da je srp ska knji žev nost ru ska ili 

fran cu ska, pa se sad tre ba že ni ra ti oko to ga je li Sumnjivo lice ozbilj no ili neo zbilj no djelo...” 

Dru gim ri je či ma, ako je tu ne tko sum njiv, on da je uvi jek sum njiv kon tekst, ma ko li ko 

se či nio po u zda nim ili pri mje re ni jim, kao što je uvi jek sum njiv i onaj tko sum nji či – tek stu 

je sve jed no, otvo ren je za sva či ta nja. 

Iako kul tur na an tro po lo gi ja re do vi to na gla ša va či nje ni cu da ne ma ve li kih i ma lih kultu 

ra, vred no va nje i rad na sli ci „vla sti te ve li či ne” re do vi to je pri su tan, ma kar i im pli cit no, 

bu du ći da su knji žev nost i kul tu ra, re ci mo pre ma mi šlje nju Lo u i sa Alt hus se ra, ta ko đer dio 

dr žav nog ide o lo gij skog apa ra ta. Da ka ko, ni ve li ke kul tu re/knji žev no sti ni su li še ne svo je 

vr ste pro vin ci ja li zma (Kun de ra), pod re đe no sti ide o lo gij skom apa ra tu (Alt hus ser), kon stitu 

tiv noj šu plji ni u fo mi ra nju vla sti te sli ke (Bi ti) ili po ri ca nja da ne u tral nog si ste ma či ta nja 

(po vi je sti) knji žev no sti ne ma (Bart hes). No, „ma le” kul tu re i „ma le” knji žev no sti mo tivi 

ra ne su kom plek si ma i mo ti vi ma ko je „ve li ke” kul tu re i „ve li ke” knji žev no sti ne di je le: 

osje ćaj ma le no sti i pro vin ci jal no sti, ne ri jet ko za kri ven ne u pit nim raz lo zi ma (osje ćaj ugrože 

no sti, go to vo do fi zič kog is tri je blje nja i po tre bom op sto ja nja/oču va nja kroz (knji ževnu) 

kul tu ru, te kom pen zi ran/ra ci o na li zi ran po vi je sno-znan stve nim na ra ti vi ma ko ji vi še 

ili ma nje za di ru u pro stor mit sko ga (po vi je sni usud, na ci o nal na kob, svjet ska ne prav da...). 

Kun de ra u tom du hu do da je: „Ma le su na ci je ne po vjer lji ve pre ma ve li kom kon tek stu [...]: 

one du bo ko po štu ju svjet sku kul tu ru, no ona im dje lu je kao ne što stra no, po put ne ba nad 

nji ma [...]. Ma la je na ci ja u svo je ga pi sca uti snu la uvje re nje da pri pa da sa mo njoj. [...] Budu 

ći da se ma le na ci je če sto na la ze u si tu a ci ja ma ka da u pi ta nje do la zi sam nji hov op stanak, 

la ko im po la zi za ru kom taj svoj stav pri ka za ti kao mo ral no oprav dan”. Sto ga se uvi jek 

107


s ne ka kvom gor či nom is pi su je da Ivo An drić ne pri pa da ovoj ili onoj na ci o nal noj književ 

no sti, ne go „svi ma” ili ukup noj europ skoj ba šti ni – ma lim na ci ja ma to ni je čist ra čun. 

Ka ko to funk ci o ni ra u prak si na ovim pro sto ri ma, mo žda po naj bo lje osli ka va knji ževnik 

i po vje sni čar Stan ko An drić ka da iz no si svo je is ku stvo s ne dav nog znan stve nog sku pa 

o Iloč kom sta tu tu: 

Pri je ne ko li ko go di na odr žan je, di je lom u Osi je ku i di je lom u Ilo ku, znan stve ni 

skup po sve ćen naj za ni mlji vi jem sred njo vje kov nom prav nom spo me ni ku iz ovog 

di je la Hr vat ske, po zna tom kao Iloč ki sta tut, iz ra nog 16. sto lje ća. Glav ni nu refe 

ra ta na sku pu odr ža li su struč nja ci s osječ ko ga Prav nog fa kul te ta, a bi lo je i 

dru gih su di o ni ka, lo kal nih i go stu ju ćih. Ka ko je sim po zij od mi cao, po sta ja lo je 

raz vid no da me đu re fe ren ti ma po sto ji je dan te melj ni jaz, ko ji ih di je li na dvi je 

sku pi ne. Za pra vo, ma nji broj su di o ni ka, pre te žno ne prav nič ke pro fe si o nal ne pripad 

no sti, sta vio je u op tje caj po dat ke o Iloč kom sta tu tu ko ji su, zbog svo je na ra vi, 

po če li iza zi va ti sve ve ći raz dor. Pre ma tim po da ci ma, od pet po gla vlja ili „knji ga” 

Iloč kog sta tu ta, sa mo je pr va do i sta pro iz vod mje snih iloč kih pri li ka i do ma će 

prav ne mi sli (ono li ko ko li ko to prav ne ured be uop će mo gu bi ti), a osta le su u 

ci je lo sti pre u ze te iz za jed nič ke prav ne re gu la ti ve Bu di ma, Pe šte i još ne kih sje vernih 

gra do va ono dob no ga ve li kog Ugar sko-hr vat skog kra ljev stva. 

Na jed nom se po ka za lo da su ti po da ci za ne ke su di o ni ke sku pa iz ne na đe nje, a za 

ne ke ne po že ljan uljez, či je je po sto ja nje tre ba lo ra di je pre šu tje ti. Na za jed nič kom 

ob je du raz vi la se oko to ga pri lič no žuč na di sku si ja, na gra ni ci ko me ša nja. Oko 

Iloč kog sta tu ta stvo rio se svo je vr stan obram be ni kor don, od lu čan da za šti ti njegov 

„in te gri tet” i nje go vu iz vor nost, ogor čen na pod me ta nja pre ma ko ji ma je taj 

naš sta ri tekst ve ćim di je lom od ne kud „pre pi san” i ta ko re ći skle pan od ra zno rodnih 

ot pri je po sto je ćih di je lo va. Bu du ći da sam pri pa dao ma njin skoj sku pi ni onih 

ko ji ma je bi la po zna ta ta kva hi brid na struk tu ra Sta tu ta, i ko ji ni su vi dje li smi sla u 

za ba šu ri va nju te či nje ni ce, bio sam ta ko đer uvu čen u ne ku vr stu po le mi ke. 

Me ni su če li ce na šao se pro fe sor s ne kog od osječ kih fa kul te ta, uz to po znat i kao 

di rek tor uspje šnog ma njeg pod u ze ća. Znan stve ni rad bio je tek jed no od po lja na 

ko ji ma je dje lo vao taj mno go stra ni čo vjek, ta ko đer na da sve uspje šno. „Za što je 

po treb no in zi sti ra ti na to me da ne ke knji ge Iloč kog sta tu ta ni su na sta le u Ilo ku, 

ne go da su od ne kud pre pi sa ne?”, obra ćao mi se on: „Za što da sa mi ocr nju je mo 

taj dra gulj hr vat ske kul tur ne ba šti ne? Zar to ni je okrut no pre ma lju di ma na pa ćenog 

gra da ka kav je Ilok? Za što im po na vlja ti ta kvo ne što? Pa to je isto kao da čo- 

108


vje ku bez no gu, u ko li ci ma, stal no po na vljaš ka ko je ja dan…”. Ma lo ka sni je se taj 

pro fe sor i di rek tor po čeo bla go na klo no in te re si ra ti za po je di no sti mo je bi o grafi 

je – vje ru jem li u Bo ga, je sam li za sno vao obi telj – ka ko bi ušao u trag du bljim 

so ci jal nim i psi ho lo škim ko ri je ni ma mo je bez ob zir no sti pre ma lju di ma svo ga 

vla sti tog za vi ča ja, pre ma nji ho vim sve ti nja ma i tra di ci ji… 

Si tu a ci ja ko ju sam tu po ku šao u glav nim cr ta ma do ča ra ti mo že se, re kao bih, 

oka rak te ri zi ra ti kao ti pič no, upra vo kvin te sen ci jal no pro vin cij ska. 

Po no vi mo, uobi ča ji lo se pro po vi je da ti da ne ma ve li kih i ma lih kul tu ra, usli jed ga nutlji 

ve fa sci ni ra no sti stva ra lač kim do se zi ma ma le kul tu re una toč nje noj ma le no sti i zbog 

osvi je šte no sti kom plek sa da je ve li či na jed ne kul tu re ostva ri va na uvi jek na ra čun dru gih 

kul tu ra. No, ma le kul tu re kao da vje či to ima ju na umu one ve li ke 14 , to Kun de ri no „stra no 

po put ne ba nad nji ma”. 

Ka ko de fi ni ra ti ne ku kul tu ru kao ve li ku? 

Svi kri te ri ji su re la tiv ni i ospo ri vi: kvan ti ta tiv ni (tko je dao vi še pi sa ca ili čla no va akade 

mi je), sport ski (tko je pr vi po sti gao od re đe ni re zul tat u po vi je snoj tr ci na svjet skoj sceni), 

pa i kva li ta tiv ni (je li ve li ko Rim sko car stvo da lo ve li ku knji žev nost?). Ri ječ je na pro sto 

o osje ća ju (toč ni je, kom plek su): 15 poč ne mo li či ta ti Slo ter dij ko vu Kri ti ku ci nič nog uma ili 

Srdž bu i vri je me, za pa zit će mo da već u uvod nom di je lu, na sve ga pr vih ne ko li ko stra ni ca, 

ka ko bi dao vla sti to me pi sa nju na te ži ni, ci ti ra Go et hea, Mar xa, He i deg ge ra, Ni etzschea..., 

tj. sve ka pi tal ne auto re europ ske mi sli, a da uop će ni je mo rao po seg nu ti za auto ri ma iz van 

nje mač kog kul tur nog kru ga. Iro nič no gle da no, ko li ko je to da le ko od Leib ni za, ko ji – prema 

mi šlje nju Nor ber ta Eli a sa – kao „je di ni ve li ki Ni je mac to ga do ba” „go vo ri i pi še francu 

ski ili la tin ski, a nje mač ki ni ma lo”. „I nje ga, kao i mno ge dru ge, za o ku plja pro blem je zika, 

pro blem što da se za poč ne s tim ne zgrap nim nje mač kim je zi kom” – za klju ču je Eli as. 

14 I to mo že bi ti pro vin ci ja li zam, kao što i ma le kul tu re ko je (na ci o na li stič ki) ne ma ju na umu svo ju male 

nost ili ve li či nu dru gih ta ko đer jest pro vin ci ja li zam. 

15 „Mi ima mo je dan osje ćaj knji žev no sti, mi ne ma mo ni ka kve po tvr de da je on to čan, ni ti za to mo že mo 

(čak ni ti po za vr šet ku či ta nja) na ći ne ka kva do ka za. Je di no je upo ri šte to ga osje ća ja u su bjek tu...” – Vla dimir 

Bi ti. Mo že mo pa ra fra zi ra ti: „Mi ima mo je dan osje ćaj kul tu re, mi ne ma mo ni ka kve po tvr de da je on 

to čan...” 

109


Isto ta ko, ka ko se ma la kul tu ra osje ća ve li kom? 

Na kon što su uče ni ci na dr žav noj ma tu ri iz hr vat sko ga je zi ka i knji žev no sti iz ra zi li 

re volt što se nad nji ma vr ši iži vlja va nje is pi ti va njem o sa dr ža ju sti ho va pi sa nih na sta ro hrvat 

skom, Mi lo van Ta ta rin od go va ra: 

Me ni je do i sta žao što je Mayflo wer tek 1620. uplo vio u bli zi nu da na šnje ga New 

Yor ka – či me je sim bo lič no za po če la europ ska ko lo ni za ci ja ame rič ko ga kon tinen 

ta – no ne že lim se is pri ča va ti što je do 1620. hr vat ska kul tu ra ima la Mar ka 

Ma ru li ća, Ma ri na Dr ži ća, Pe tra Hek to ro vi ća, Pe tra Zo ra ni ća, Ma vra Ve tra no vi ća, 

Bar nu Kar na ru ti ća, što je Ivan Gun du lić već okon čao jed nu fa zu u svo jem stvara 

la štvu i imao go to ve Pje sni po kor ne kra lja Da vi da, ko je je ti skao u Ri mu 1621. 

Sva su ta dje la na pi sa na je zi kom ko jim da nas vi še ne go vo ri mo, ali to ne zna či 

da se ne tre ba mo tru di ti ra zu mje ti ga. Ako se na ta ko ra di kal no ne za in te re si ran 

na čin bu de mo od no si li pre ma vla sti toj kul tu ri, ako se u jav no sti bu de stva ra la 

pre dodž ba da je či ta nje ča kav skih sti ho va iži vlja va nje, da su oni ko ji to od ne koga 

tra že nenormalni, on da se ne tre ba mo ču di ti da će mo za u vi jek bi ti ne pi sme ni, 

neo bra zo va ni, ne kul tur ni, in fe ri or ni pred tzv. „ve li kim svi je tom”. Me ni do i sta ni je 

žao što je sto de vet na est go di na pri je zna me ni to ga is kr ca va nja na pi sa na Judita, a 

pe de set dvi je go di ne pri je ob ja vlje no Ri ba nje i ri bar sko pri go va ra nje. Me ni je prirod 

no mi sli ti da su ti ča kav ski tek sto vi va žan dio mo je kul tu re, prem da tu či njeni 

cu ne mo gu ni po je sti, ni po pi ti, ne mo gu na te me lju nje na pra vi ti fi skal ni prora 

čun ni zgra du od 999 ka to va. A opet, tre ba mi taj po da tak jer me ne po gre ši vo 

od re đu je kao pri pad ni ka jed ne kul tu re, upra vo ona ko ka ko Špa njol ce od re đu je 

Cer van tes, Ta li ja ne Pe trar ca i Dan te, a En gle ze Sha ke spe a re. 

Gor do, ali i ov dje ima mo ofen ziv nost ko ja je za pra vo de fen ziv nog ka rak te ra. Je li neka 

kul tu ra ve li ka ono li ko ko li ko je sta ra? Ne ma mo li i tu nad me ta nje: mi smo pri je? Ka ko 

i da nas či ta mo Cer van te so vog Don Quijotea, a ka ko da nas (mo ra mo) či ta ti Ma ru li će vu 

Juditu? Ra zu mlji vo, da na šnjim sred njo škol ci ma ne do pu šta mo da odu u „ne pri ja telj ski” 

svi jet bez na o ru ža no sti Ma ru li ći ma, Zo ra ni ći ma, kao što Mar ko vic su ne do pu šta mo da 

„za bo ra vi” svo je ko ri je ne, va žni je na ma ne go nje mu. 

110


Ne po gre ši vo od re đu je? 

Ne što se u me ni pro ti vi ta kvom od re đi va nju ko je je dr žav na ma tu ra, oči to, do ve la do 

re pre siv no sti: u mom užit ku či ta nja Cer van te sa, Pe trar ce, Dan tea, Sha ke spe a ra po sve mi 

je ire le vant no tko je od njih Špa njo lac, tko Ta li jan, a tko En glez. I svi me od re đu ju, du bo ko 

for ma tiv no, vi še od Ma ru li ća i Zo ra ni ća, do sad ne rod bi ne mo jih ro di te lja s ko ji ma se ra di 

krv no-kul tur nih ve za mo ram uko če no za sto lom s vre me na na vri je me pod ru ži ti. Je li manje 

Hr vat, ma nje od re đen onaj tko ra di je či ta Da ni la Ki ša ili Vas ka Po pu, a da uop će ni je 

pro či tao Juditu i Planine? Je li mo ju ge ne ra ci ju kul tur no, iden ti tet no i svje to na zor no vi še 

od re dio Ma ru lić ili Max Bun ker, Dr ži će ve pa sto ral ne vi le ili Gru pa TNT? 16 He nry Mil ler 

u Knji ga ma mog ži vo ta pre po ru ču je da se iz na đu vla sti ti kul tur ni te me lji jer oni in sti tu cio 

nal no na met nu ti ni su nam nu žno bli ski, čak mo gu bi ti za pa nju ju će tu đi. 

Svo je dob no je, či ni mi se Vje ran Zup pa, kon sta ti rao da je Tuđ ma no va mje ra bu du će, 

no ve, neo vi sne Hr vat ske za pra vo mje ra Mar ko va tr ga – bes pri je kor no, do ki ča uci fra ni 

kva dra tić „hr vat ske gru de”, sa či nje ne od sa me tra di ci je i po vi je sti, da ka ko europ ske. Sve 

što se ko si lo s tom sli kom, po ti ski va no je ili pak ig no ri ra no. Ot pri li ke ana log no bi smo mogli 

za klju či ti da je sva kom plek sna gra ma ti ka hr vat sko ga men ta li te ta i pro iz la ze ćih ide o loških 

prak si za pra vo svo di va na onu an to lo gij sku re če ni cu iz Hi tre co vih Smogovaca: „Oni 

ni su ta ko ma li da ne bi bi li ve li ki, ali ni to li ko ve li ki da ne bi bi li ma li”. U prak si, to zna či 

da se do iri tant no sti u afir ma tiv nim me dij skim pri lo zi ma iz knji žev no sti i kul tu re op ćeni 

to, ne ri jet ko i u škol skim udž be ni ci ma, hr vat ske auto re kva li fi ci ra atri bu ti ma „europ ska 

ve li či na” ili „stva ra telj europ skog ka li bra” ili „u Euro pi ne za slu že no ne pri znat”. Uko li ko je 

ta kva re to ri ka i bi la ra zu mlji va po čet kom de ve de se tih s ci ljem ani mi ra nja europ ske javno 

sti „za na šu stvar”, ra di bu đe nja em pa ti je pre ma Euro pi slič ni ma i ra di dis tan ci ra nja od 

sim pli fi ci ra ju će sli ke o još jed nom bal kan skom ple me nu 17 , da nas se ta kav me ha ni zam razmi 

šlja nja na sta vlja po iner ci ji, na pro sto ura stao u sva ko dnev ni go vor o hr vat skoj kul tu ri, 

pod ra zu mi je va ju će i bez za muc ki va nja, ne ri jet ko i bez kri tič ke dis tan ce, bez osje ća ja da iz 

to ga pro go va ra simp tom sta no vi te tra u me/kom plek sa. Uko li ko pak i po sto ji po ni ža va ju ća 

svi jest o „kom plek sno sti” tog re flek snog mje re nja s europ skim kul tur nim do se zi ma, nalič 

je ta kve ma zo hi stič ne prak se je da le ko di ja bo lič ni je: mo žda po sto ji ne što sum nji vo i kli- 

16 Mo gli bi smo re ći da je knji žev na ba šti na po put CNN-a: do sad na i ne po treb na sva ko dnev nom ži vo tu, 

dok se ne do go di ka ta stro fa; ta da svi uklju ču ju CNN jer je sva ka in for ma ci ja iz mi nu te u mi nu tu bit na, 

ta da svi po se že mo za adu ti ma iz vla sti te ri zni ce ka ko bi smo se oču va li kul tur no-iden ti tet nim „be de mom”. 

17 Ta ko đer i ra di osna ži va nja vla sni štva nad kul tur nim do brom usli jed po se za nja su sjed nih ze ma lja za 

auto ri ma i dje li ma vla sti toj kul tur noj ma ti ci, prak sa ko ja je na ovim pro sto ri ma bi zar no ime no va na: kultur 

nim gu sar stvom. 

111

ma vo u „euro pe ič no sti” hr vat ske kul tu re, ali ne dvoj be no je hr vat ska kul tu ra su per i or ni ja 

u re gi ji 18 . U tom smi slu ra zu mljiv je raz log iz nad pro sječ noj, na sla đu ju ćoj po sve će no sti 

hr vat skih me di ja ovih da na Ku stu ri či nim kom pul ziv nim grad nja ma „još sta ri jih” gra do va 

u „du hu” iz o sta lih raz do blja kul tur no ga raz vo ja. 

I u tom kon tek stu, s dru ge stra ne, ne ka ko je sto ga po sve ra zu mlji vo da Stan ko La sić, 

vr hun ski in te lekt i autor knji ge Her me ne u ti ka in di vi du al no sti i on to lo ški struk tu ra li zam, 

da kle autor de tek ti ra nja uni ver zal ne struk tu re ko ju u svo joj bi ti di je le sve knji ge/knji ževno 

sti/kul tu re i autor za go va ra nja rav no prav ne po seb no sti u her me ne u tič kom pri stu pu bilo 

če mu, ipak ka že da ga srp ska knji žev nost za ni ma ko li ko i bu gar ska. Nje go vi men tal ni 

cen tri su nje mač ka i fran cu ska kul tu ra, kao da ga te o ri je o mar gi ni kao pro sto ru slo bo de, 

kre a tiv no sti i plo do no snih kri ža nja ni su da le za ve sti, ne go ka te go rič no osta je pri to me da 

je sva mo gu ća za ni mlji vost ru ba be zna čaj na u od no su na sna gu i pr ven stvo cen tra, ko jemu 

je rub mo žda in tri gan tan pro stor ne pred vi dlji vog utje ca ja, ali je dru go tan, pe ri fe ran 

od jek iz vor no ga. Do ne kle ra zu mlji vo: uko li ko ni ste pa si o ni ra ni kon zu ment kul tu re s ruba, 

ši ru po zor nost pli je ni tek ona rub nost ko ja je pro šla ve ri fi ka ci ju cen tra i bi la eta bli ra na 

kroz sna gu kul tur ne lo gi sti ke i in du stri je ko ju cen tar ima – vr sno ostva re nje s ru ba je anonim 

no dok re le van tan prst ne upre u nje ga i ne raz gla si ga. 

Hi je rar hi ju na cen tar i pe ri fe ri ju kroz europ sku po vi jest i na europ skom pro sto ru 

Kun de ra na zi va „ne po pra vlji vom ne jed na ko šću”, ne što što Europ ska uni ja ili pak za grebač 

ka me tro po la po ku ša va da nas is pra vi ti stra te gi ja ma u du hu po li tič ke ko rekt no sti, ko je 

se pro vo de mje ra ma dis per zi je, de cen tra li za ci je, dok te o ri je to po ku ša va ju is pra vi ti već 

dje lo mi ce spo me nu tim te o ri ja ma ru ba i mar gi ne, a glo ba li za cij ski i teh no lo ški pro ce si 

obe ća va ju uto pi ju ap so lut ne po li cen trič no sti. No, či nje ni ca jest da po zi ci o ni ra nje pre ma 

osje ća ju gdje je cen tar, a gdje pe ri fe ri ja osta je oko sni ca na še kog ni tiv ne i ide o lo ške orijen 

ta ci je. U ne koj ma njoj za jed ni ci ne tko je al fa-muž jak, li der, cen tar, a ne tko je outsider, 

lu zer, mar gi na lac, pe ri fe ran. U gra du ne ko mje sto kul tu re je cen tral no (in sti tu ci je 

ili in mje sta), a ne ka su pe ri fer na (ama ter ske udru ge, npr.). Taj grad sa svo jim kul tur nim 

cen trom i svo jom kul tur nom pe ri fe ri jom opet je u po zi ci ji cen tra ili pe ri fe ri je u od no su 

na dru gi ko re lat (Za greb je kul tur ni cen tar Hr vat ske, ali europ ska kul tur na pe ri fe ri ja...). 

But ko vić vri jed no sni cen tar smje šta u na vod no bo lju pro šlost, u ko joj je vri jed ni ji i kon- 

18 U pri log to me na vo dim pri mjer iz prak se ra da sa stu den ti ma: na an ket no pi ta nje či ta ju li vi še do ma ću 

ili svjet sku knji žev nost, 90 po sto ih se opre dje li lo za svjet sku knji žev nost kao dra žu i za ni mlji vi ju. Na k- 

nad no su ti je kom ras pra ve o re zul ta ti ma an ke te po ja sni li da im je hr vat ska knji žev nost za mor na bu du ći 

da je op te re će na po li ti kom i na ci o nal nim pi ta nji ma. S dru ge stra ne, iako su či ta li Da ni la Ki ša na eka vi ci, u 

na knad nim od go va ra nji ma i raz go vo ri ma re do vi to su Ki ša na vo di li kao hr vat skog pi sca (?), što pri pi su jem 

de for mi ra no sti sred njo škol skim pro gra mom knji žev no sti: da, po sto ji europ ska knji žev nost, s ko jom smo 

(go to vo) rav ni, ali na ovim pro sto ri ma ne po sto ji knji žev no sti osim hr vat ske. 

112

ku rent ni ji ka pi tal na še ga kul tur no ga iden ti te ta u od no su na nad na ci o nal na mje ri la – bi lo 

da su europ ska, bi lo da je ri ječ o pi ta nju što osta je za vječ nost. Pan čić od mje ra va srp sku 

knji žev nost ne čim pri bli žnim i bli skim, a ipak – či ni se – od mi ču ćim na spram srp ske književ 

no sti u stag na ci ji izo la ci je. 

To stremljenje sustizanju dinamike i vrednota, koje nameću centri uzeti za uzor kulture 

kao da se s ovih prostora poduzimaju s ambicijom postizanja „ontološke sigurnosti” vlastita 

identiteta, pokušavajući se osnažiti i učvrstiti, premda se praktično zapravo samo potkopavajući 

19 . Takvim se vrijednosnim odmjeravanjem reflektira evidentni osjećaj vlastite rubnosti 

i proizlazeće inferiornosti uz strah od isključenosti i zaostalosti, a u današnje vrijeme euroskepticizma 

i antiglobalističkih paranoja uz strah od pregaženosti, utopljenosti i izbrisanosti. 

Dakako da ni izostanak samopreispitavanja „vanjskim” mjerilima ne vodi dobrome: 

glasoviti primjer određivanja vlastite kulture drugom kulturom jest tekst „O Njemačkoj” 

Germaine de Stael iz 1813. godine. Prema navodu Viktora Žmegača, „francuski intelektualci 

pozdravili su to djelo kao ‘sjajnu kulturnopovijesnu raspravu’ koja otvara posve nove 

vidike, upozoravajući tako domaću javnost da je dotad bila zaokupljena na zatucan način 

gotovo isključivo sama sobom. Bez dvojbe, razumni Francuzi shvatili su namjeru svoje zemljakinje 

da ih suoči s kritičkim zrcalom”. 

Una toč kom plek snim tu ma če nji ma kul tu re, u po pu lar noj, sva ko dnev noj prak si mi je 

do i sta do ži vlja va mo kao sli ku ili je svo di mo na sli ku u ko joj se por tre ti ra naš iden ti tet, a 

uko li ko je ipak ma glo vit, on da ba rem su bjekt nost. „‘O Nje mač koj’” je, ka že Žme gač, „klasi 

čan do ka zni tekst u po vi je sti ima go lo gi je, to jest pro u ča va nja ‘sli ka’ o ne kom stra nom 

na ro du, nje go vu men ta li te tu i hi sto rij skom zna če nju. Pre dodž be ni kon cen trat bi la bi prava 

ri ječ. Ta kvi sa že ci sa dr že, da ka ko, i sku pi ne ste re o ti pa. U vul ga ri zi ra nim ob li ci ma od 

kon cen tra ta osta je sa mo kli še i zi ran uzo rak, po zi tiv na ili ne ga tiv na pred ra su da”. 

19 U ro ma nu Kao da me ne ma Sla ven ke Dra ku lić na ci o nal ni iden ti tet se osna žu je – si lo va njem. U sje ni 

te stra ho te je i auto ri či na sim bo lič ka po ru ka: ko lek tiv ni iden ti te ti na ovim pro sto ri ma na pro sto je su nešto 

re pre siv no te se pro vo de men tal nim si lo va njem. Ilu zor no sti i ap surd no sti ta kve po li ti ke i stra te gi je 

auto ri ca na kra ju ro ma na od go va ra ra zor no ba nal nim rje še njem: po to mak si lo va ne že ne ra đa se kao 

Šve đa nin. Ko ji je on da nje gov iden ti tet? U mrač noj, ali ne po zna toj taj ni ili...? I knji žev nik i ko lum nist 

An te To mić ne ri jet ko sub ver zi ra „iden ti tet ni fun da men ta li zam” na ovim pro sto ri ma: u jed noj ko lum ni 

na vo di da mu se u ži vo tu baš ni šta ne bi pro mi je ni lo da se na ovim pro sto ri ma na sta vi lo ži vje ti u toj 

ta ko „mr skoj Ju go sla vi ji”: pla ćao bi po rez, ra dio bi po sao ko ji bi ga za pao, osno vao obi telj... Na dru gom 

mje stu, od go va ra ju ći euro skep ti ci ma ko ji su se upla ši li gu bit ka hr vat skih iden ti tet nih obi ljež ja po inte 

gra ci ji u Europ sku uni ju, na vo di da je smje sta spre man mi je nja ti hr vat sku kul tu ru van da li zma i hu ligan 

stva za europ sku kul tu ru re da i pro pi sa. 

113


Je li za ove pro sto re ključ na ri ječ „sli ka” o „hi sto rij skom zna če nju”? 

U fil mu Borat ismi ja na ze mlji ca Ka zah stan, iz me đu osta log, u dr žav noj him ni pono 

sno is ti če ka ko je svjet sku ba šti nu upot pu ni la auten tič nim, vla sti tim kul tur nim do prino 

som u ob li ku opa sa ča za hla če. Što se ni ma lo ne raz li ku je od hr vat skog mi ta o kra va ti. 

Taj hr vat ski po gled na svo ju kra va tu i ame rič ki/svjet ski po gled na po nos „ma lih” rezul 

ti ra ko mič nom fi gu rom jed no ga Bo ra ta. Te o rij ska fi gu ra isto ga slu ča ja, pre ma mi šlje nju 

Vla di mi ra Bi ti ja, pak gla si: „[...] ako Dru go ga ne mo gu do ži vje ti sto ga što je od mak nut, 

se be ne mo gu re flek ti ra ti sto ga što ni sam od mak nut”. Gle de (ne)vri jed no sti su vre me ne 

hr vat ske knji žev no sti, gle de te Pan či će ve i But ko vi će ve opreč no sti nad istim pred me tom, 

ko ju bi B. Cro ce opi sao kao „okr šaj ro ga tih ‘da’ i ‘ne’”, po ku šaj mo po mi ri ti taj pa ra doks 

opet Bi ti je vim ri je či ma: „Ne po zna tost je in he rent na sva kom per cep tu mu, sve mu što opaža 

mo. Sve opa ža nju pru ža ot por”. Ta ko da će (vri jed no sne) bit ke na ovom re gi o nal nom 

po lju kul tu re (Stu art Hall), upra vo zbog od bi ja nja o po vr ši nu vred no va no ga i „sli je pe pjege” 

ono ga ko ji vred nu je re do vi to ta kva na sto ja nja lop ta ti od But ko vi ća do Pan či ća te vo di ti 

ka Thomp so no voj kon fu zi ji „kon tra zna nja”, ka Ge ert zo voj „za mu će noj ri je ci”. Mo žda sve 

do onog tre nut ka ko ji mor bid no pro ri če hr vat ska persona non grata, Do bri ca Ćo sić, u Jutar 

njem li stu od 21. srp nja 2012. go di ne: „Vi di te, za pe de set ili sto go di na ne znam ho će mo 

li i mi Sr bi i vi Hr va ti uop će po sto ja ti kao na ro di. Bit će mo ur ba ni et no si po tro ša ča ko ji 

ima ju ne ka kvo pod ri je tlo – i ni šta vi še. Pot kraj 21. sto lje ća ni Sr bi ni Hr va ti ne će bi ti ni kakve 

zna čaj ne na ci je i ni ka kvi ozbilj ni na ro di. To će se de mo graf ski ri je ši ti sa mo od se be”. 


1. Alt hus ser, Lo u is: Ide o lo gi ja i dr žav ni apa ra ti, Kar pos, Lo zni ca, 2009. 

2. An drić, Stan ko: „Pro vin ci ja je ne iz lje či vo sta nje”, 

http://sbplus.hr/iz_dru gih_me di ja/pro vin ci ja_je_ne iz lje ci vo_sta nje_/de fa ult.aspx 

3. Bi ti, Vla di mir: Poj mov nik su vre me ne knji žev ne te o ri je, MH, Za greb, 1997. 

4. Bi ti, Vla di mir: „Pri pi to mlja va nje dru gog”, Fi lo zof ska is tra ži va nja, Za greb, 1989. 

5. But ko vić, Da vor: „Ka ko je kul tu ra tras ha za vla da la Hr vat skom”, Jutarnji list, broj od 10. ožuj ka 2012. 

6. Com pag non, An to i ne: Demon teorije, AGM, Za greb, 2007. 

7. Ča dež, To mi slav: „Po vra tak Bra ni sla va Nu ši ća”, Jutarnji list, broj od 14. srp nja 2012. 

8. Eli as, Nor bert: O pro ce si ma ci vi li za ci je, An ti bar ba rus, Za greb, 1996. 

9. Ge ertz, Cli ford: Interpretations of Culture, Ba sic Bo oks, NY, USA, 1973. 

10. Ja mes, Fre dric: „Third-World Li te ra tu re in the Era of Mul ti na ti o nal Ca pi ta lism”, So cial Text, No.15, 

Du ke Uni ver sity Press, USA, 1986. 

11. Kun de ra, Mi lan: Zavjesa, Me an dar, Za greb, 2006. 

12. La sić, Stan ko: Her me ne u ti ka in di vi du al no sti i on to lo ški struk tu ra li zam, Du ri e ux, Za greb, 1994. 

13. Pan čić, Te o fil: Fa mo znih 400 km, VBZ, Za greb, 2007. 

14. Pe tro vić, Sve to zar: Priroda kritike, Li ber, Za greb, 1972. 

114


15. „Po li ti ka te o ri je”, zbor nik, Dis put, Za greb, 2006. 

16. Re co e ur, Paul: O tumačenju, Ce res, Za greb, 2005. 

17. Slo ter dijk, Pe ter: Kri ti ka ci nič kog uma, Glo bus, Za greb, 1992. 

----. Srdž ba i vri je me, An ti bar ba rus, Za greb, 2007. 

18. So lar, Mi li voj: Pre da va nja o lo šem uku su, Po li tič ka kul tu ra, Za greb, 2004. 

19. Ta ta rin, Mi lo van: „Mi ni stro ve mu ke po ma tu ri”, Vi je nac, br. 477, Ma ti ca hr vat ska, Za greb, 2012. 

20. Thomp son, Da mian: Kon tra zna nje, Al go ri tam, Za greb, 2009. 

21. „Trag i raz li ka”, zbor nik, Na kla da MD, Za greb, 1995. 

22. Ugre šić, Du brav ka: Napad na minibar, Frak tu ra, Za greb, 2010. 

23. Ži žek, Sla voj: Sublimni objekt ideologije, Ark zin, Za greb, 2002. 

24. Žme gač, Vik tor: Od Bacha do Bauhausa, MH, Za greb, 2006. 

Si zing up Cul tu res and We ig hing Li te ra tu res 

sum marY: Cro a tian new spa per edi tor and co lum nist Da vor But ko vić has found 

that the con tem po rary Cro a tian li te ra tu re is a dwel ling pla ce of me di oc re 

minds and that it has not pro du ced anything of any la sting va lue; on the other 

hand, Ser bian jo ur na list and co lum nist Te o fil Pan cic pra i ses the con tempo 

rary Cro a tian li te ra tu re in the most po si ti ve to nes. What is the re a son for 

such con tra sting vi ews of one su bject, pro vi ded that it is pos si ble to spe cify 

a fi xed va lue as a di men sion of Cro a tian or any ot her li te ra tu re? Even tho ugh 

the li te rary sci en ce, ac cor ding to De nis Com pag non, re jects eva lu a tion, a 

num ber of aut hors in vo ked the need for it, which mo re or less cul mi na ted as 

Lec tu res on Bad Ta ste by li te rary sci en tist Mi li voj So lar. Ho we ver, com pa ring 

Ser bian li te ra tu re to Cro a tian (Pan čić) or Cro a tian li te ra tu re to “bet ter” past 

(But ko vić), as well as the con stantly per ma nent ret ho ric of eva lu a ting Cro a- 

tian li te ra tu re aga inst the Euro pean li te rary ac hi e ve ments, re flect the fe e ling 

of on to lo gi cal in se cu rity of the still only par ti ally for med na ti o nal iden ti ti es 

fig hting for af fir ma tion, even for the su pre macy, in the fi eld of li te ra tu re. It 

se ems that the le gi ti ma te re qu est for li te rary re e va lu a tion ex hi bits cer tain 

spe ci fic com ple xes of “small” cul tu res in tran si tion pe riod: a de si re for a better 

self-ima ge that wo uld be yet anot her ide o lo gi cally di scur si ve con struc tion 

of “on to lo gi cally in se cu re” iden tity, which is, af ter the re gi o nal con flicts of 

the 1990s, still un der go ing “for ti fi ca tion” fa ced with the bo o geyman of globa 

li sa tion. 

KEY WORDS: li te rary eva lu a tion, cul tu ral iden tity, na ti o nal com ple xes, big 

and small cul tu re, pro vin ci a lis. 

ga ji ni gor@g mail.com 

115

116

117


UDC 94(=411.16) (6) 

Brižit Veltman Aron (Brigitte Weltman-Aron) 

Univerzitet na Floridi, SAD 

Odsek za jezike, literaturu i kulturu 

Figura Jevrejina u severnoj Africi: 

Memi, Derida, Siksu 

SAŽETAK: U „Figuri Jevrejina” Brižit Veltman-Aron analizira kako je pitanju 

koje se često ponavlja – čuvenom pitanju koje je Sartr postavio 1946. i koje 

glasi Da li Jevrejin postoji? I, ako postoji, šta je on? – pristupilo troje velikih 

mislilaca rođenih i odraslih u severnoj Africi: Alber Memi, Žak Derida i Elen 

Siksu. Konkretno, članak ispituje načine na koje su ovi mislioci obrađivali 

problem bivanja Jevrejinom kao figuru, ili kao pitanje koje ostaje otvoreno. 

KLJUČNE REČI: Figura Jevrejina, biti Jevrejin, severna Afrika, Francuska, 

filozofija, antisemitizam, Ž. P. Sartr, Emanuel Levinas, Moris Blanšo, Alber 

Memi, Elen Siksu, Žak Derida. 

Sartr je 1946. formulisao sledeća pitanja: Da li Jevrejin postoji? I, ako postoji, šta je on? 1 

Nažalost, ova pitanja nisu bila čisto retoričke prirode; to što su postavljena neposredno 

posle poslednje „šoe”* daje im veliku težinu. Ako je tada to istraživanje i bilo akutno relevantno, 

kako da shvatimo postojanost ovog pitanja, koje se uvek vraća na isti način? 

Kao da je „Jevrejin” zauvek nešto nejasno, enigma. Većina onih koji su tumačili jevrejsko 

stanje, kako Jevreja tako i svih ostalih, često bi se zapitali, i to već u vidu prve, naizgled 

neizbežne preambule: Šta je to Jevrejin? 

Počev od 1962, Alber Memi se u seriji eseja bavio pitanjem Ko je on kao Jevrejin 2 – pre 

svega u onom pod nazivom „Portret Jevrejina”, posle koga su usledili eseji „Oslobođenje 

1 Jean-Paul Sartre, Anti-Semite and Jew, prevod George J. Becker (New York: Schocken Books, 1948), 58. 

* Hebr. „holokaust” – prim. prev. 

2 Albert Memmi, Portrait of a Jew, prevod Elisabeth Abbott (New York: Viking Press, 1971), 20. 

118


Jevrejina” i „Jevreji i Arapi”, u kojima obrađuje jevrejsko stanje kao predmet specifičnog 

ugnjetavanja. Sa druge strane, on konstantno podvlači neodrživost ugnjetavanja, činjenicu da 

na duže staze nijedno uređenje koje sadrži ugnjetavanje nije održivo, da sâmo ugnjetavanje 

nije održivo, jer je ono, kao što on ponavlja u „Oslobođenju Jevrejina”, jedno „nemoguće 

stanje” 3 . Zbog toga u Memijevom opusu svaki „portret” ugnjetenih ustupa mesto iščekivanju 

njihovog oslobođenja. Ako Izrael, smatra Memi, predstavlja naziv za oslobođenje Jevrejina, 

to je zbog toga što su Jevreji potlačeni kao narod, te shodno tome moraju biti i oslobođeni 

kao narod. 4 

Postoji, međutim, još jedan način za tumačenje Memijevog diskursa o ugnjetavanju, 

koji opoziva ili problematizuje teleološko potkrepljenje obrasca koji on opisuje: 

ugnjetavanje posle koga sledi oslobođenje. Ovo drugo tumačenje ne gubi iz vida 

retoričnost njegovog istraživanja jevrejstva. Na sopstveno pitanje Šta je Jevrejin? Memi 

svaki put odgovara Figura. U „Portretu Jevrejina” on tvrdi da analizira „prisustvo 

figure Jevrejina” (88). Ova figura trebalo bi da bude biološka i ekonomska (88): Jevrejin 

predstavlja figuru koja je predmet ugnjetavanja (320). Ovaj odgovor ostavlja otvorenim 

problem retoričnosti pitanjâ o Jevrejima, jer i dalje u rezervi drži ispravno jevrejstvo 

Jevrejina, i uklanja svoj predikat tako što se predstavlja kao trop, kao figura. Ništa od 

„Jevrejina” još nije definisano. Mogla bi se staviti primedba da Memi više puta tvrdi 

kako Jevrejin nije jednostavno odsustvo, nedostatak, nego održava izvesnu povezanost 

sa sopstvom ili onim što on naziva „pozitivitet”, čak i u okviru ugnjetavanja. Upravo 

je u ovome glavna razlika između njega i Sartra. Memi ne prihvata da Jevrejina stvara 

samo drugi, da je on „čisto piljenje drugog” (262), i da on, štaviše, nastaje samo zato da 

bi bio negiran. Ako Memi i prihvata da ugnjeteni teži da se svede na figuru, neprekidno 

lišavanu - uključujući i lišenost sebe ili sopstvenosti kao takve 5 - on i dalje tvrdi da ovo nije 

kompletna slika, čak ni u okviru ugnjetavanja. Memijev dug Sartrovom eseju je očigledan, 

od dijagnoze konstantnog optuživanja Jevreja od strane antisemita, do potvrde jevrejskog 

prava na različitost: „Svakako da [Jevreji] žele da se integrišu u naciju, ali kao Jevreji.” 6 

Cilj Sartrovog eseja bio je da naglasi da pitanje Da li Jevreji imaju pozitivan odnos prema 

sopstvenoj kulturi? nije ni od kakve koristi, jer ih to ne „spasava” kao Jevreje. Zbog toga 

nije slučajno što Sartrov esej ostavlja utisak da ne postoji nijedan element jevrejske kulture 

3 Albert Memmi, The Liberation of the Jew, prevod Judy Hyun (New York: Orion Press, 1966), 263. 

4 Ibid. 278. 

5 Određivanje do koje mere figurativno značenje može da nam omogući pristup istinskom značenju 

predstavlja problem svakom od proučavanih autora, premda na različite načine, kao što se tvrdi u ovom 

članku. Pored toga, moja argumentacija često se oslanja na Deridinu analizu pojma „istinsko” (le propre). 

Prevodilac Deridinih Margina filozofije Alan Bas objasnio je jednom napomenom da je „istinsko” termin 

koji ekonomično sažima značenja „istinitog, doslovnog”, kao i „onoga što je nečije, što se može posedovati 

[...] i sve veze između istinskog, imovine i vlastitosti.” (Derrida, Margins of Philosophy, prevod. Alan Bass 

[Chicago: The University of Chicago Press, 1982], 4). 

6 Sartre, Anti-Semite and Jew, 145. 

119


koji nije zaista negativno filtriran neprijateljskim gledištem, gledištem „antisemite”. Memi 

se, zapravo, slaže sa Sartrovom analizom jevrejske „situacije”: etička odluka da se prigrli 

autentičnost nije razrešila kolektivne okolnosti ugnjetavanja Jevreja, kojima se Jevreji i svi 

ostali mogu baviti jedino sa socijalnih i političkih aspekata (138). Izvlačeći ovaj zaključak, 

Sartr istovremeno poziva one koji nisu Jevreji na odgovornost prema svim Jevrejima, 

možda uz osećaj „nevine krivice” prema drugom – termin koji Moris Blanšo predlaže za 

„odgovornost”. 7 

Sve u svemu, Memi prati dve konvergentne ose istraživanja jevrejstva: jedna prihvata 

nacionalno oslobođenje potlačenog naroda, dok druga proučava kako Jevrejin može da dođe 

do postojanja i prestane da bude samo figura. Što se jevrejstva tiče, kada se Memi okrenuo 

pozitivitetu jevrejske egzistencije, nije uspeo u potpunosti da razreši figuru Jevrejina; čak i 

u svojoj autentičnosti i prihvatanju sebe, Jevrejin i dalje egzistira samo iz druge ruke. On je 

i dalje predstava, trop ugnjetavača. Pitanja zato glase: Da li će nacionalno oslobođenje Jevreja 

konačno dovesti do neposrednog iskustva bivanja Jevrejinom? Da li će dovesti do završetka 

figurativnosti? Ukoliko je tako, iz čega će se „bivanje Jevrejinom” sastojati? 

Teškoća Jevrejina da se pravilno vrati sebi (retour à soi), po sebi, i kao on sâm, nigde 

nije izložena bolje nego kada Memi raspravlja o svom „identitetu” arapskog Jevrejina. 8 Reč 

„identitet” stavljam pod navodnike upravo zato što je Memi pokazao da bivanje arapskim 

Jevrejinom ne predstavlja identitet, a posebno ne sopstveni identitet. Biti arapski Jevrejin 

7 Maurice Blanchot, The Writing of the Disaster, prevod Ann Smock (Lincoln: University of Nebraska 

Press, 1986), 22. 

8 U delu Ostaci Aušvica: svedok i arhiva (Remnants of Auschwitz. The Witness and the Archive) Đorđo 

Agamben (Giorgio Agamben) razmatra žargonski termin korišćen u koncentracionim logorima, a 

posebno u Aušvicu. Ovaj termin je „muselman” ili „musliman”. Označavao je čoveka koji je dostigao stanje 

ekstremne neuhranjenosti, koji je zbog slabosti i patnje postao emocionalno i intelektualno indiferentan 

prema svemu, suviše umoran, ni mrtav ni živ, i koji je, verovatno baš zbog toga, „siguran kandidat za gasne 

komore” (51). Jedna od Agambenovih primedaba se na jeziv način prepliće sa Memijevom brigom o figuri. 

Nage leševe, iznošene iz gasnih komora, članovi SS trupa nisu nazivali tim imenom: „Od svedoka smo 

saznali da se o njima ni u kom slučaju nije govorilo kao o ’leševima’ ili ’lešinama’, nego jednostavno kao o 

Figuren, o figurama, lutkama” (51). U delu Šoa (Shoah) Kloda Lancmana (Claude Lanzmann), jedan od 

jevrejskih svedoka sudbine Jevreja u Vilni kaže: „Nemci su nam zabranjivali da koristimo reči ’leš’ ili ’žrtva’. 

Mrtvaci su bili komadi drveta, izmeta, bez ikakvog značaja. Svako ko bi izgovorio reč ’leš’ ili ’žrtva’ bio bi 

prebijen. Nemci su nas terali da tela nazivamo Figuren, što znači marionete, lutke, ili Schmattes, što znači 

prnje” (9). Agamben takođe piše: „U svakom slučaju, izvesno je da su, uz jednu zastrašujuću ironiju, Jevreji 

u Aušvicu znali da tamo neće umreti kao Jevreji” (45) nego, drugim rečima, kao „muslimani”. Međutim, 

u Agambenovom objašnjenju nedostaje nešto što ima veze sa upotrebom reči „muselman” (44–5). On 

razmatra upotrebu ove reči, kako u semantičkom (na arapskom reč „musliman” doslovno znači „onaj ko 

se bezuslovno prepušta božjoj volji”) tako i u bihevioralnom pogledu (njihovo držanje podsećalo je na 

muslimane koji se mole). Ne tvrdim da Agamben prihvata ova objašnjenja; on ih samo navodi. Međutim, 

da li je ova vrsta etimologije dovoljna sama po sebi, kada njegova analiza pokazuje da je Aušvic doneo 

potpunu degradaciju Jevreja kao „muslimana”, da je transformisao Jevreja „u muslimana, i ljudsko biće u 

neljudsko” (52), ili, preciznije rečeno, pretvorio „muselmana” u „čoveka koga nije moguće razlikovati od 

ne-čoveka” (82)? Sleng ili žargon retko je slučajan, i uglavnom se zasniva na određenim pretpostavkama. 

Šta nam govori činjenica da je potpuna degradacija označena navodno adekvatnim nazivom „musliman”, 

uključujući i odnos pojmova musliman i Jevrejin? 

120


odgovara parcijalnim identifikacijama čiji zbir nikada ne daje totalitet jedinstva. U uvodu 

dela Kolonizator i kolonizovani, Memi piše da je on bio „neka vrsta polutana kolonizacije, 

koji je razumeo svakoga jer u potpunosti nije pripadao nikome.” 9 On jeste bio kolonizovani, 

ali francuska kolonizacija donela je Jevrejima i izvesne privilegije. U hijerarhijskom 

kolonijalnom društvu Jevrejin je bio „jedan mali stepenik iznad muslimana” (xiv). 

Ova situacija pokazuje nam da je proces oslobođenja arapskog Jevrejina mnogo 

složeniji nego proces oslobođenja muslimana. U delu Jevreji i Arapi Memi pokazuje da 

je, sa jedne strane, „dolazak Evropljana, koji je za muslimane bio katastrofa, Jevrejima 

doneo neku vrstu oslobođenja.” 10 Sa druge strane, kada kolonizovani dođe do zaključka 

da ne može ili ne želi da bude asimilovan, i kada pokrene ono što Memi naziva povratkom 

sopstvenom jeziku i kulturi – iako su i Jevreji i muslimani patili zbog kolonizacije – Jevrejin 

će se naći u jedinstvenom položaju: „Kod Jevrejina, međutim, ne dolazi do ovog povratka 

samom sebi” (41). Musliman je trpeo veće ugnjetavanje tokom kolonizacije, ali bi se za 

vreme dekolonizacije lakše vratio sebi, i u sebe, svom jeziku, religiji i kulturi. Za Jevrejina, 

međutim, ovakav povratak sebi nije moguć, zato što ne postoji ista pozicija sebe na koju 

bi mogao da se vrati. Jevrejin je osuđen da živi, i to u skromnim okvirima, u arhivama 

drugih 11 , da upotrebimo Memijevu upečatljivu formulaciju. Nemogućnost povratka sebi 

ilustrovana je kroz ono što za Jevreje istovremeno predstavlja i šansu i problem: kako neko 

može biti oslobođen „jedne vrste oslobođenja” koju je omogućila francuska kolonizacija? 

Moglo bi se prigovoriti da Memi suviše zgodno suprotstavlja iskustvo Jevrejina iskustvu 

muslimana, kad govori o dekolonizaciji i njenim posledicama. Memi zapravo ne umanjuje 

poteškoće sa kojima su se muslimani i Arapi susreli u nacijama gde je, da navedemo samo 

jedan primer, politika arabizacije često nasilno pristupila izazovu pluraliteta govornih 

jezika. 12 Međutim, ono što on kaže o jedinstvenoj situaciji dekolonizacije arapskog Jevrejina, 

9 Albert Memmi, The Colonizer and the Colonized, prevod Howard Greenfeld (Boston: Beacon Press, 

1991), xvi. 

10 Albert Memmi, Jews and Arabs, trans. Eleanor Levieux (Chicago: J. Philip O’Hara, 1975), 40. 

11 Memmi, Portrait of a Jew, 202. 

12 Memmi, The Liberation of the Jew, 183-84; Memmi, Jews and Arabs, 180-81. Džamila Saadi-Mokrejn 

(Djamila Saadi-Mokrane) pokazuje kako se o broju jezika u Alžiru mora razmišljati kako sa istorijskih, 

tako i sa političkih aspekata, zbog činjenice da je bilo više od jednog „alžirskog rata”, i da to nije bio samo 

rat za nezavisnost, rat protiv Francuza: „Postojanje preislamskog berberskog jezika služi kao podsetnik na 

istorijske periode za koje bi mnogi voleli da budu zaboravljeni: podsetnik da Alžir pre islamizacije nije bio 

tabula rasa, i da je arabizacija zemlje bila posledica arapskog osvajanja.” (“The Algerian Linguicide,” Algeria 

in Others’ Languages, ed. Anne-Emmanuelle Berger [Ithaca: Cornell UP, 2002], 44). U istoj zbirci eseja, 

Hafid Gafaiti (Hafid Gafaiti) usložnjava pitanje berberskog otpora arabizaciji pokazujući da berberska 

zajednica nije monolitna. Naprotiv, neke od njenih grupa, kao što su šavije, imale su koristi od novostečene 

političke, ekonomske i vojne moći, pa su prigrlile arabizaciju. Sudeći po njegovoj analizi, frankofona 

kabilska elita imala je koristi od francuske kolonizacije, zbog čega je došlo do sukoba interesa različitih 

političkih grupa, koje se ne moraju nužno poklapati sa jasno razgraničenim etničkim zajednicama (“The 

Monotheism of the Other: Language and De/Construction of National Identity in Postcolonial Algeria,” 

Algeria in Others’ Languages, pogledati stranice 37–8). 

121


u poređenju sa njegovim muslimanskim zemljacima, kao i o specifičnoj ambivalentnosti 

u pogledu njegovog bivšeg kolonizatora, i dalje je relevantno. Kao što ćemo videti, ovim 

su se na sličan način bavili i Elen Siksu i Žak Derida. Jevrejinov „identitet” (shvaćen kao 

pasoš, nacionalnost, jezik, kultura) samo je pozajmljen, uvek pozajmljen, ali taj se identitet 

i doživljava kao nešto takvo, kao pozajmica koja može biti oduzeta „u svakom trenutku, 

bez upozorenja” – kao što je napisao u „Oslobođenju Jevrejina” (185) – i koja nikada nije 

u posedu sopstva. 

Kada, pri kraju „Oslobođenja Jevrejina”, Memi tvrdi kako je cilj da se „Jevrejin obnovi 

do sebe” (273), iz prethodnog teksta jasno je da za adekvatan pristup ovom zadatku nije 

potrebno ništa drugo do duga (re)konstrukcija. Memi ne deluje kao da okleva kada locira 

ono što zaista pripada Jevrejinu, u smislu njegovog vlasništva i onoga što on može da 

prisvoji kao nešto zaista jevrejsko. Međutim, dodeljivanje mesta, lokacije ili lokaliteta 

(Izrael) jevrejstvu i dalje govori vrlo malo o specifičnostima onoga što zaista znači biti 

Jevrejin. Memi je, očigledno, naklonjeniji razmišljanju o ideji bivanja Jevrejinom kao o 

budućnosti, o potencijalu. Njegovo prihvatanje sekularnog Izraela navodi ga da brani stav 

da Izraelce treba smatrati „narodom koji je kao i svaki drugi”, a Izrael „nacijom kao što su 

druge nacije” (288), i da oboma treba dati budućnost kako bi mogli da budu kritikovani i 

transformisani, kao bilo koja druga država. Sa jedne strane, ovaj zahtev teži da svede želju 

Jevrejina da preživi, kao i činjenicu da je jevrejska tradicija istrajala uprkos ugnjetavanju, 

na utilitarističke kriterijume, odbrambeni mehanizam ili „mašineriju opstanka” (155). 

Na drugom kraju ovog procesa – oslobođenja kroz jevrejsku nacionalnu državu – dolazi 

do istog poravnavanja specifičnosti bivanja Jevrejinom, jer se Memi zalaže za evaluaciju 

Izraela kao bilo koje druge države. 

Nasuprot tome, Memijeve izjave date na drugim mestima, da je „Jevrejin zapravo 

[autrement]” 13 , trebalo bi uzeti za ozbiljno i pažljivo ih obraditi. Memi potvrđuje različitost 

Jevrejina, ali ne razrađuje dovoljno svoje stavove u pogledu ove različitosti, jedne drugosti 

koja bi na jedinstven način ispoljila autentičnost onoga što znači biti Jevrejin. Da li bi 

različitost Jevrejinove misli i iskustva rasejanja trebalo da utiče na samu formu Izraela, ne 

samo u pogledu državnog očuvanja Jevreja uopšte ili nacionalnih manjina unutar Izraela, 

nego i u pogledu filozofske misli jevrejske države po sebi, kao i u pogledu njenih drugih, 

unutar i izvan državnih granica? 14 

Moris Blanšo pažljivo je pristupio ovim pitanjima, precizno poštujući pozitivni 

značaj judaizma, kao što bi to Memi verovatno rekao. Judaistički zakon, jevrejska misao 

13 Memmi, Portrait of a Jew, 313. 

14 Da bismo bili pravedni prema Memiju, moramo istaći da on često podržava i legitimitet nacionalne 

vokacije Palestinaca (Jews and Arabs, 110-11). U delu Jevreji i Arapi on pokušava da pronađe rešenja za 

izraelsko-arapski konflikt koja ne bi bila „apokaliptične” prirode. Prema njegovom mišljenju, ovaj konflikt 

je pre svega „problem mirne koegzistencije” (109). 

122


(posebno Levinasova) sadrži „izvestan odnos čoveka prema čoveku” 15 koji definiše 

odgovornost i pravdu. I Levinas i Blanšo prihvataju odgovornost uključivanja odnosa 

prema drugom, koji još nije dat nego ga tek treba razjasniti. Blanšo kaže: „Odgovornost, 

koja me odvlači od mog poretka – možda od svih poredaka i od poretka kao takvog – 

odgovornost koja me odvaja od mene (od „mene” koji je gospodarenje i moć, od slobodnog, 

govorećeg subjekta) i otkriva drugog umesto mene, zahteva da odgovaram za odsustvo, 

za pasivnost.” 16 To oslobađanje od vlastitog, od subjektivnosti i od već postojećeg reda, 

neophodno je da bi se konstituisala istinska odgovornost prema drugom. Odgovornost, 

dakle, koja ne pretpostavlja jedno ja pre i, shodno tome, umesto onog drugog. Ili, rekao 

bi Derida, odgovornost koja ne odgovara nijednom programu koji se može izračunati i 

o kome se može odlučiti – i o kome je, shodno tome, već odlučeno – nego dopušta da 

događaj, to jest drugost, dođe, ukoliko je dolazak drugosti „dolazak onoga što ne zavisi 

od mene” 17 . 

Ovakvo shvatanje odgovornosti prema drugom utiče i na misao o lokaciji ili boravištu. 

Blanšo i Levinas ovde pre misle na „prebivalište” nego na Hajdegerovo boravište, barem u 

tom pogledu što boravište podrazumeva izvesno pripadanje i sedelaštvo, ili, kao što Derida 

kaže, metaforički asocira na blizinu bivanja sa vrednostima susednosti. 18 Prema mišljenju 

ovih mislilaca, odgovornost podrazumeva dislokaciju. Dislokacija ili neodrživost nije 

nimalo strana pojavi koju nam Blanšo otkriva u „bivanju Jevrejinom”: „Ako je judaizam 

osuđen da za nas primi značenje, on svakako pokazuje da [...] izlazak (iskorak napolje) 

predstavlja hitnost od koje ne možemo pobeći ako želimo da očuvamo mogućnost za 

pravičan odnos. Hitnost iskorenjivanja; potvrđivanje nomadske istine”. 19 Zbog toga što 

„nomadizam odgovara jednom odnosu koji posedovanje ne može da zadovolji” (125), 

nomadski pokret predstavlja „autentičan način prebivanja [...] i pozitivan odnos prema 

spoljašnjem, odnos čija nas hitnost poziva da ne budemo zadovoljni onim što je za nas 

ispravno” (127). 

Upravo zbog toga što odnos prema drugom ili sebi zasniva na oduzimanju imovine 

i nomadizmu, bivanje Jevrejinom „predstavlja univerzalno pitanje” (447). Zbog toga biti 

Jevrejin nije isto što i biti neko drugi. Bivanje Jevrejinom ukazuje, kroz misao i iskustvo, 

15 Maurice Blanchot, The Infinite Conversation, prevod Susan Hanson (Minneapolis: The University of 

Minnesota Press, 1993), 125. 

16 Maurice Blanchot, The Writing of the Disaster, prevod Ann Smock (Lincoln: University of Nebraska 

Press, 1986), 25. 

17 Jacques Derrida, A Taste for the Secret, prevod Giacomo Donis (Cambridge: Polity Press, 2001), 60. 

18 Derrida, Margins of Philosophy,130. Hajdegerove formulacije inherentnosti i sedelaštva u vezi sa 

prebivalištem moraju se tumačiti zajedno sa onim što istovremeno funkcioniše kao njihova opozicija, „ekstaza”. 

Na primer, u Pismu o ’humanizmu’, Hajdeger kaže: „Način na koji ljudsko biće u svojoj istinskoj 

suštini postaje prisutno u biću jeste ekstatička inherentnost u istini o biću [kurziv je moj]. U delu Putni 

znakovi (preveo s nemačkog Božidar Zec, Plato, Beograd, 2003) kaže: „Jezik je kuća bića, u kojoj ljudsko 

biće eg-zistira prebivanjem, zbog toga što on pripada istini bića, čuvajući je” [kurziv je moj]. 

19 Maurice Blanchot, The Infinite Conversation, 125. 

123


na jednu mogućnost za odgovornost i pravdu do kojih se stiže prenošenjem potrebe, 

dislokacijom, sagrešenjem, i za izgradnju odnosa prema drugom, pre svega prema sebi 

kao drugom, upravo tokom tog prenošenja. Radovi Elen Siksu i Žaka Deride obrađuju tu 

drugu odgovornost i predstavljaju svedočanstvo o njenom postojanju. 

Elen Siksu često je pisala o tome kako je to biti Jevrejka u Alžiru. „Rođena sam 

u Alžiru [...] Ja (ni)sam Arapkinja. Ko sam ja? Ja se ’bavim’ francuskom istorijom. Ja 

sam jevrejska žena”, napisala je u jednom ranom eseju. 20 Predstavljajući se na taj način, 

ona se primetno udaljava od francuznosti, koja čak ni ne spada u domen njenog 

istraživanja. Ova inicijalna pozicija ne menja se ni u kasnijim tekstovima. Ona sebe 

naziva „inseparab”* 21 , ali svoj francuski pasoš posmatra sa nevericom, i ne shvata 

glagol „biti” kada je povezuje sa francuznošću. Međutim, ona ne idealizuje nekadašnji 

privilegovani položaj koji je imala u odnosu na Alžirce ili alžirsku „stvarnost”. Naprotiv, 

ona više puta ponavlja da „Alžir” nikada nije bio njen, da je bila „nepozvana” (63), 

isključena, strankinja u sopstvenoj domovini, koja zbog toga i nije bila njena. To što je 

bila uključena u unakrsna strujanja pripadanja i oduzimanja – a što je predstavljalo jednu 

od posledica kolonizacije – navelo ju je da preispita pojmove autentičnog boravišta i 

imovine (ili vlastitosti) na način koji je sličan Blanšoovom. Kolonizacija kreira sigurnost 

nesvodljivog, heterogene tabore – npr. nezakonite Arape nasuprot zakonitih Francuza 

– i ostavlja Jevreje da lebde između, ni u čemu – ili, još gore, da „pod prisilom igraju 

u tom komadu, sa lažnim identitetom.” 22 Ni Jevreji ni Arapi ne uspevaju kolektivno da 

izbegnu taj momenat zajedništva u neprijateljstvu, te prvo deluju jedni protiv drugih, da 

bi se potom okrenuli, na različite načine, protiv kolonizatora. Siksuova izvlači nekoliko 

zaključaka iz te prljave igre i lažnog pozicioniranja. 

„Ja sam na strani Mojsija, onog koji ne ulazi. Srećom” (170). Bez egzilaškog patosa, 

Siksuova prihvata nomadizam, neukorenjenost i sagrešenje, ove puteve za bekstvo, jer 

je teško pronaći načine za prelazak. Prema njenom mišljenju, postoji samo odlazak, ali 

to nije odlazak iz stabilnosti ili zakonitog sidrišta; postoje samo počeci u množini, a 

nikada stizanje. Ovde se radi o odlasku čiji cilj nije stizanje, ili o odlasku baš zato da se 

ne bi stiglo (170). Zbog toga ona, za razliku od Memija, u Izraelu ne vidi otvaranje jedne 

budućnosti nego, naprotiv, njen jasan svršetak. Drugim rečima, ona ne veruje da Izrael 

predstavlja jedan aktuelan proces „stizanja”, nego pre jedno stizanje zbog kog će „pitanje 

20 Hélène Cixous, Catherine Clément, The Newly Born Woman, prevod Betsy Wing (Minneapolis: 

University of Minnesota Press, 1986, 6th printing, 1996), 71. 

* Neprevodiva igra reči: inseparab je kombinacija reči inseparable (nerazdvojivo) i Arab (Arapin ili Arapkinja) 

– prim. prev 

21 Elen Siksu, Sanjarije divlje žene, prevod Sanja Milutinović Bojanić, Rad, Beograd, 2005. 

22 Hélène Cixous, “My Algeriance, in other words: to depart not to arrive from Algeria,” Stigmata. 

Escaping Texts, prevod Eric Prenowitz (New York: Routledge, 1998), 156. 

124


Šta dalje? biti sasvim poništeno” (170). 23 Siksuova opisuje posvećenost drugom u opštem 

slučaju, učešće koje podrazumeva svrstavanje na nečiju stranu, bivanje na nečijoj strani, 

jedan čin bez povratka koji ne osigurava neophodan reciprocitet. 24 

Ova pozicija baca svetlost i na specifično razmatranje pripadnosti kao oduzimanja, 

što je karakteristično za Siksuovu. To pre svega potiče od njenog iskustva i razmišljanja 

o prelasku granica gde, na najopštiji način, prelazak preko praga (škole, nacionalnosti, 

državljanstva, jezika…) ne garantuje bezbednost zaštitnički nastrojene zajednice koja se 

sastoji od prijateljskih članova, nego upravo suprotno, dovodi do neobičnog shvatanja, 

shvatanja same stranosti, toga da biti unutra znači i dalje biti spolja: „Ulazak vodi 

isključenju”. 25 

U Alžiru, piše Siksu, grafiti se na zidovima pišu da bi ih svi čitali, ali ih, očigledno, 

niko ne vidi. Tamo piše jednostavno: „Videćete” 26 . Tačnije, Francuzi su bili slepi, namerno 

ili iz navike. Nekada odsustvo, činjenica da nema šta da se vidi, na najakutniji način 

isprovocira misao. Suptilno i precizno, Siksuova evocira prizore iz svojih srednjoškolskih 

dana u Alžiru, taj skok u licej i, samim tim, u „FrancuskoAlžir”, dat kao jedna reč (80), 

u jedan sistem „neistinit do beskonačnosti” (84), koji se upravo zato nameće kao istina 

umesto istine, kao uzurpacija ugrađena u sistem koji projektuje jedan „plan da se izbriše 

alžirsko biće” (70), jedno namerno isecanje i spektralizaciju alžirskog tela iz alžirskog 

grada i pejzaža. Ne samo da Alžirci nikada nisu bili pominjani u školi, nego ni sam Alžir 

nikada nije izučavan, čak ni imenovan, a jedini predmet proučavanja bila je Francuska 

(84). 27 Međutim, za razliku od Memija, Siksuova veruje da ta ogromna složenost, koja je 

time nastala, pruža izvesne mogućnosti za razmišljanje. Ako se i buni protiv nepravdi 

kolonizacije ili se priseća bolnih isključivanja koja je doživljavala zbog preovlađujućeg 

antisemitizma, ona, barem u jednom pogledu, ne želi ni za korak da odstupi od onoga što 

23 Izgleda da se ona slaže sa Blanšoom kada kaže: „Jevrejska mesijanska misao (prema mišljenju nekih 

komentatora) ukazuje na postojanje veze između događaja i njegovog izostanka” (The Writing of the Disaster, 141); 

„Odakle ta neophodnost svršetka? Zašto ne možemo da podnesemo, zašto ne želimo ono što nema kraj?” (143). 

24 U vezi sa ovim pogledati šta Džil Robins (Jill Robbins) kaže o Levinasovom „etičkom odnosu”, 

posebno u delu Totalitet i beskonačnost: „Ovaj etički odnos [...] je odnos bez odnosa. On održava rastojanje 

beskonačnog razdvajanja, ’ali tako da to rastojanje ne uništava ovaj odnos i tako da ovaj odnos ne uništava 

to rastojanje’ [TI 41]. Levinas insistira na radikalnoj asimetriji” (“Circumcising Confession: Derrida, 

Autobiography, Judaism,” Diacritics 25.4: 20-38, 22). 

25 Cixous, “My Algeriance,” 159. 

26 Siksu, Sanjarije. 

27 Derida, isto tako, govori o časovima istorije i geografije iz svog alžirskog liceja: „Ni reči o Alžiru, ni 

jedne jedine reči o njegovoj istoriji i geografiji, ali smo zato obalu Bretanje i estuare Žironde umeli da 

nacrtamo zatvorenih očiju” (Monolingualism of the Other, Or The Prosthesis of Origin, prevod Patrick 

Mensah [Stanford: Stanford University Press, 1998], 44). O ponekom alžirskom detetu, koje se moglo 

sresti u srednjoj školi, on piše: „Ovde moram da odustanem od delikatnih analiza koje bi nalagala socijalna 

geografija staništa, kao i kartografija osnovnoškolskih učionica u kojima je i dalje bilo malih Alžiraca, 

Arapa i Kabila, koji će ubrzo nestati pred vratima liceja” (37). 

125


je shvatila odrastajući u Alžiru, a to je da je „svaki prizor uvek imao druge, kontradiktorne 

strane”. 28 

Ovaj citat govori o „stranama” koje ne moraju podrazumevati izobilje pozitiviteta, ali 

ipak zahtevaju da budemo svesni određenih poteškoća. Siksuova uvek govori o šansi, o 

svojstvu spoljašnjosti kao o srećnoj okolnosti, koja kao takva treba da opstane kao jedan 

potreban horizont, čak i po završetku, možda posebno po završetku ugnjetavanja – da 

se zadržimo u okviru Memijeve leksike. U stvari, njena sećanja na izbacivanje iz škole 

u Oranu zbog provišijevskih mera protiv Jevreja, i na povratak u školu posle promene 

vlasti u Alžiru, označena su istom rečju – „šansa”, koja istovremeno označava i šansu, i 

sreću. „U Oranu smo imali tu sreću [nous avions eu la chance], moj brat i ja, da smo ušli 

u spoljašnjost, u tu kartonsku školu, zahvaljujući Višiju [...] Srećom [par chance], kada 

je američko iskrcavanje omelo ovu svetu autsajderizaciju, „ona nije ometena ni u našim 

umovima, ni u našim telima.” 29 Oslobođenje je potrebno ne samo kao prekid ugnjetavanja 

nego i kao način za očuvanje srećne okolnosti do koje je došlo kroz – ona se čak usuđuje 

da kaže zahvaljujući – ugnjetavanosti. Drugi način da se izloži ovaj stav jeste da se kaže 

da, dok Memi insistira na tome da bi bilo pravilno razdvojiti figuru Jevrejina od bivanja 

Jevrejinom, Siksuova izlaže postojane tropološke kapacitete bivanja Jevrejinom. 

Siksuova, Memi i Derida susreću se barem u jednoj tački, u kojoj svako od njih svedoči 

o procesu oduzimanja u pogledu francuskog jezika. Međutim, čak i u njihovom slaganju oko 

ovoga postoje značajna razmimoilaženja. Memi kaže da je Jevrejin neko „kome je uskraćen 

jezik, neko bez legitimnog jezika”. 30 Sa jedne strane, njegov maternji jezik, judeo-arapski, 

bio je „osakaćeni jezik” (182), a ova lingvistička nevolja (187) dodatno je pogoršana kada 

je naučio francuski, čime je ubacivanjem u mrežu francuskog obrazovnog sistema došlo 

do zastrašujuće izloženosti i, samim tim, u francuski jezik, kao što je opisao, uz izvesnu 

transpoziciju, u svom delu Kip od soli. Kao i Derida, Memi je oprezan prema ideji bogatstva 

i prezasićenosti, i obojica vide zamućenje ili „nevolju” tamo gde drugi ukazuju na izobilje 

(Memi govori o „lingvističkim nevoljama”, a Derida o „nevolji identiteta”). U vezi sa tim, 

Memi kaže da je bilingvizam „dvostruko unutrašnje kraljevstvo [koje] doslovno ugrožava 

jedinstvo, psihološku harmoniju ugnjetenog. Njegov drugi jezik daleko je od toga da 

dopunjava njegov solidno usvojen, samopouzdan maternji jezik; naprotiv, on ga svrgava 

i uništava (188). On je zauvek ostao pozvani „gost francuskog jezika” (191). U Kipu od 

soli, mladi licejac govori kao što niko drugi ne govori. Neko mu kaže da govori francuski 

kao Nemac (ovde mi na pamet pada Siksuova i njeno, u najmanju ruku, dvostruko jezičko 

nasleđe): „Pokušala sam da govorim ovaj jezik koji nije moj, koji verovatno nikada neće biti 

u potpunosti moj, ali bez kog nikada ne bih uspela da se samoostvarim.” 31 

28 Cixous, “My Algeriance,” 160. 

29 Siksu, Sanjarije, moj kurziv. 

30 Memmi, The Liberation of the Jew, 185. 

31 Memi, Kip od soli, preveo Srećko Džamonja, Naprijed, Zagreb, 1965. 

126


Derida možda deluje blizak Memiju kada u Monolingvizmu drugog govori o svom 

„stradanju francusko-magrepskog sveca” (27), kroz koje je prošao živeći u francuskom 

Alžiru. Za razliku od Abdelkebira Katibija (Abdelkebir Khatibi), Deridinog prijatelja i 

autora dela Bilingvalna ljubav, ni Memi ni Derida ne mogu da se oslone na bilingvizam kao 

na sigurnu alternativu, tj. na jedan maternji jezik – u Katibijevom slučaju arapski – i drugi 

jezik, francuski, „jedan maternji jezik plus još jedan jezik” (36). U Memijevom slučaju, 

kao što smo videli, do ovoga dolazi zato što je njegov maternji jezik, judeo-arapski, suviše 

nemoćan, a njegov drugi jezik, francuski, nešto što on uvek oseća kao nešto pozajmljeno, a 

nikada kao svoju vlastitu imovinu. Što se Deride tiče, on ukazuje na niz postojećih zabrana 

u pogledu na svog tadašnjeg (i sadašnjeg) pristupa jeziku ili jezicima. Kao i kod Siksuove, 

a isto tako i kod Memija, ove zabrane manifestuju se pre svega u kontekstu francuske 

škole, koja postaje tipičan primer jednog opštijeg kulturnog upisivanja u kolonijalnim 

uslovima, jednog uključivanja, u najopštijem smislu, u kolonijalnu strukturu kulture. Prva 

zabrana odnosi se na učenje arapskog ili berberskih jezika, „jezika drugog, koji je naš prvi 

sused. Unheimlich. Za mene, to je bio jezik suseda” (37). Međutim, za razliku od Memija 

– upravo je zbog toga Deridin odnos prema francuskom jeziku u isti mah jednostavniji 

i teži – za njega nije postojala mogućnost povratka u dom, u maternji jezik, čak ni u ono 

što Memi opisuje kao nesavršen maternji jezik, jer se „judeo-španski [...] više nije koristio” 

(84) među alžirskim Jevrejima. Ovaj nemogući odnos prema francuskom jeziku nastaje 

zbog dvostruke naredbe ili zabrane: „Ovo ja o kome govorim je neko kome je, kao što se 

manje ili više dobro sećam, pristup bilo kom alžirskom jeziku osim francuskog [...] bio 

zabranjen. Međutim, isto to ja predstavlja i nekoga kome je i pristup francuskom jeziku 

takođe bio zabranjen [...] Na drugi način, svakako, ali jednako zabranjen” (30–1). Ono što 

Derida definiše u ovom pasusu jeste uskraćivanje „odobrenog maternjeg jezika” (31), zato 

što je francuski jezik bio „jezik gospodara” (42). Memi se slaže sa Katibijem, navodeći 

francuski kao svoj drugi jezik, iako jasno pokazuje na koje se načine ova drugost neizbežno 

pretvara u zastrašujuće, ali istovremeno obožavano prvenstvo. Međutim, Derida tvrdi – 

da se zadržimo još malo u premisama ovih termina – da francuski niti je drugi jezik, niti 

pruža sigurnost i udobnost maternjeg jezika. On i dalje govori o oduzimanju, a posebno 

svojom čuvenom, teškom izjavom: „Imam samo jedan jezik, ali on nije moj” (2). Ceo taj 

esej predstavlja razradu teške „samogućnosti” te deklaracije. 

U prvom značenju, koje je Memi istraživao, Derida priča priču o kolonizovanom, 

tvrdeći da je monolingvizam – onaj koji se odnosi na francuski jezik – nametnut od strane 

drugog, gospodara, ali i da kolonizovani istovremeno nikada neće moći da pretpostavi 

svoje vlasništvo nad francuskim jezikom: „Nije moj”. Međutim – a upravo je ovo jedna od 

glavnih razlika između njega i Memija – Derida takođe pokazuje i da ni sam gospodar ne 

poseduje ništa. Nigde ne postoji odnos pripadanja, vlasništva i temeljnog vladanja jezikom, 

jer je jezik „od-prisvajanje” (24), što jednako važi i za gospodara ili kolonizatora. Pojmom 

od-prisvajanja Derida se takođe približava i Siksuinoj „šansi”, terminu koji on primenjuje 

na sopstveno iskustvo, nazivajući ga npr. „paradoksalnom mogućnošću [chance]” (53). 

127


Kao što Derida kaže na nekoliko mesta, od-prisvajanje nije samo način da se prevaziđe 

opozicija otuđenja i prisvajanja, nego takođe predstavlja i „jedinu moguću šansu.” 32 Ako 

govorimo o pretpostavljenom jedinstvu jezika, „jezičko jedno” nameće pitanje legitimiteta, 

ali ga ne rešava. 33 Ove stranice otkrivaju na koje načine su politika i etika obrađene u 

Deridinom diskursu. Drugim rečima, tu se vidi da one nisu samo predmet diskusije, 

nego su i nešto čemu on upućuje poziv, nešto što treba da dođe i da se dogodi. Pre svega, 

ideja otuđenja ispoljava izvesna ograničenja, jer nijedna imovina, nijedno sopstvo nije, u 

strogom smislu reči, „otuđeno” u odnosu na jezik. Ako neko poseduje jedan jezik, time 

nikakvo pređašnje mnoštvo nije postignuto niti izgubljeno, što znači da se jezik može 

prisvajati samo do određene tačke i nikada u potpunosti. Zbog toga je gospodar to što 

jeste u onoj meri u kojoj „može da dâ supstanciju ovom prisvajanju i da ga artikuliše [...] 

kao deo neprirodnog procesa političko-fantazmatskih konstrukcija” (23). Treba naglasiti 

da Derida ovim ne poriče ni okrutnost ni poniženje kolonijalnog ugnjetavanja, kao ni 

jedinstvenost njegovih konkretnih manifestacija. On takođe kaže – a ovde se značajno 

približava Siksuovoj – da nisu svi egzili ekvivalentni, da „svako objašnjenje ostaje 

pojedinačno” (58), a svaka pojedinačnost postoji u uslovima iterabilnosti, ali ipak ostaje 

nesvodiva u trenutku svoje konkretne manifestacije. Ako i insistira na „determinabilnoj 

mogućnosti za potčinjenost i hegemoniju” (23), to je zbog toga što determinacija odbacuje 

sva naturalizovana prisvajanja. 

Ovo takođe odgovara i Deridinom pojmu heterologije, otvaranja ka drugom. Reći 

da neko govori jedan jezik, koji pritom nije njegov, isto je kao da kažemo da taj jezik 

uvek pripada drugom: „Dolazi [Venue] od drugog, ostaje sa [restée à] drugim, i vraća se 

[revenue] drugom” (40). To jeste monolingvizam, ali on pripada drugom, što je predlog 

koji momentalno definiše etiku odnosa, razmene, davanja i gostoprimstva u isti mah. 

Monolingvizam drugog čini da drugi dođe, to je dolazak drugog (68). Još jedan način da 

očekujemo dolazak drugog, ili da govorimo o monolingvizmu drugog, jeste da kažemo da 

je jedan jezik uvek u prevodu; drugim rečima, jedan jezik je uvek istovremeno i jedan, i 

više od jednog. Otud Deridina „želja da se učini da jezik stigne ovamo, tako što će se učiniti 

da mu se nešto dogodi [...] da se jezik prisili da sam sebe govori, na jedan drugi način, 

sopstvenim jezikom” (51). Ili, kao što Elen Siksu kaže u svom tumačenju Monolingvizma 

drugog Žaka Deride, „njegovo boravište ostaje u neprevodivom.” 34 

U Portretu Žaka Deride Siksuova se, osim na Monolingvizam, usredsređuje i na jedan 

drugi Deridin esej “Circumfession”*. Siksuova proučava tačku u kojoj se u tom eseju 

veroispovest susreće sa obrezivanjem, u vidu pisanja i oznaka na telu, koje dolaze od tela. 

32 Jacques Derrida, Le Droit à la philosophie du point de vue cosmopolitique (Paris: Verdier, 1997), 32. 

33 Derrida, Monolingualism of the Other, 28. 

34 Hélène Cixous, Portrait of Jacques Derrida as a Young Jewish Saint, prevod Beverley Bie Brahic (New 

York: Columbia University Press, 2004), 119. 

* Neprevodiva igra reči: “Circumfession” je spoj reči „circumcision” (obrezivanje) i „confession” 

(veroispovest) – prim. prev. 

128


Ona nam skreće pažnju, između ostalih motiva, na ovo dvostruko pisanje, gde obrezivanje 

„ostavlja svoj pečat” na telu (73), a i circumfession je nešto zapisano, a ne izgovoreno, 

za razliku od veroispovesti (102). U centru njene pažnje je određeni deo Deridine 

argumentacije, koju ona koristi i proširuje. Sa jedne strane, Derida nije zainteresovan za 

veroispovest kao nešto što više nema nikakve veze sa istinom 35 nego, naprotiv, kao za nešto 

što ima veze sa ispovedanjem, traženim oprostom (48), pretpostavljenom krivicom (215) i 

tajanstvenošću ceremonija (296). Sa druge strane, obrezivanje je događaj koji sebe upisuje 

na telo (120), zapis koji zauvek ostaje, jedan događaj bez pamćenja (96) koji kultiviše 

obrezanog (60). U judaizmu, ovaj znak na telu muških Jevreja označava i zavet između 

Boga i njegovog naroda. Zbog toga što je asimilacija od strane Francuske donela alžirskim 

Jevrejima akulturaciju i „hendikepirano pamćenje” 36 – jer su oni faktički bili „stranci u 

odnosu na jevrejsku kulturu” (53) – smatra se da Deridin circumfession obitava u ono 

malo jevrejstva što mu je preostalo. 37 U isti mah, s obzirom na to da „Jevreji ne znaju ništa 

o veroispovesti” (187), esej “Circumfession”, ilustruje akulturaciju i potkopava „ispravan” 

čin ispovedanja. 

Iako Siksuova u svojim tekstovima uvek povezuje jezik i telo, ona primećuje da je 

zapis obrezivanja u judaizmu polno isključiv. 38 Kao žena, kao neko ko nije obrezan 39 , ona 

o obrezivanju može da govori samo „sa strane” (68). Ako je obrezivanje rez, razdvajanje, 

ono je to pre svega zato što je rezervisano za muškarce, i zato što su žene iz toga isključene. 

Zbog toga je najbolji način za definisanje jevrejske žene jednostavno nabrajanje obrnutih 

karakteristika muškog jevrejstva: „Ona nije Jevrejka (juif), ona nema bar micvu ni talit, ona 

nije među Jevrejima u sinagogi, ona je sa strane, ona je odvojena, nalazi se na balkonu, ona 

je tamo da odatle gleda njega – svog sina, svog brata, svog muža, svog ljubavnika, svog oca 

– ona je zaboravljena neophodnost, svedok koji je već milenijumima isključen ali je, uprkos 

tome, bizarno neophodan, u isto vreme daleko i veoma blizu” (74). Međutim, Siksuova 

pokazuje da, iako je očigledno isključena iz upisivanja zaveta na svoje telo, jevrejska žena 

izmišlja sopstvene prestupničke, ali ipak verne zavete, koji na obrnut način ritualizuju 

obrezivanje. Ako se obrezivanje tiče muške novorođenčadi („le né”), Siksuova invertuje 

ritual čuvajući od sečenja svoj jevrejski nos („le nez”), tu figuru koja predstavlja penis: 

„Bojala sam se bekstva od svog označitelja, od svog né-jevrejskog prevelikog, predugačkog 

35 Jacques Derrida, “Circumfession,” Jacques Derrida, prevod Geofrey Bennington (Chicago: The 

University of Chicago Press, 1993), 132. 

36 Jacques Derrida, Monolingualism of the Other, 54. 

37 Jacques Derrida, “Circumfession,” Jacques Derrida, 303. 

38 Džil Robins citira Hauarda Ajlberg-Švarca (Howard Eilberg-Schwartz), koji kaže da „[obrezivanje] 

uspostavlja opoziciju između muškaraca i žena. Žene ne mogu da nose simbol zaveta. Samo tela muškaraca 

mogu da ponesu uspomenu na obećanje koje je Bog dao Avramu” (“Circumcising Confession,” 35). 

Robinsova komentariše da „diskurs obrezivanja u potpunosti potiskuje pitanje žene [...] Ovo zaboravljeno 

pitanje je ono o čemu se ne misli, skriveno polje diskursa o obrezivanju” (35). 

39 Cixous, Portrait of Jacques Derrida, 68. 

129


nosa, od svog vrha organa, od svog oca. Time sam sebe na suprotan način obrezala, 

odbijajući operaciju. Postoji mnogo više vrsta obrezivanja nego što možemo da zamislimo” 

(74). 

Samo povezivanje reči né i nez u Portretu – dve reči koje gotovo da su homonimi – 

ukazuje na još jedan motiv za njeno istraživanje jevrejstva, koje nadilazi pitanje seksualnih 

razlika, kao i pitanje bivanja Jevrejkom u ženskom rodu: „Uvek se radi o rođenom (le 

né), zar ne? Ili o nosu (le nez) na francuskom” (74, moj kurziv). Homofonost okuplja reči 

različitog značenja u jednom jeziku, a ova skupina predstavlja šansu za dosad neopažene 

veze ili procurivanja smisla. Štaviše, nikada ne možemo saznati šta bivanje Jevrejinom 

zaista podrazumeva – kaže Siksuova – ali neko je Jevrejin barem zbog toga što tvrdi da to 

jeste, „jevrečju (par juifdire)” (75). A ova tvrdnja uvek se iznosi na određenom jeziku. Za 

vreme Drugog svetskog rata njena majka koristila je glas kao šifru za označavanje Jevreja: 

„On je J, rekla bi mama, kako bi, ne izgovorivši, kazala ime tajne” (3), ali taj glas nije 

izgovarala kao nemačko, nego kao francusko „j”. Zbog toga reč juif ne samo što je uvek u 

muškom rodu – ili je uzurpirana ljubavlju i vernošću kada se koristi u ženskom – nego 

je, pored toga, to i „francuska reč” (4). Ona se slaže sa Deridom u pogledu akulturacije 

ili „kontravremena” jevrejske zajednice u Alžiru (115), u kojoj je znanje hebrejskog 

jezika bilo gotovo sasvim iščezlo, i u kojoj, kao što ona kaže pozajmljujući Deridin izraz, 

„problem identiteta [...] takođe ima veze i sa problemom izgovaranja” (116). Sama reč juif 

na francuskom postaje jedan repozitorijum jevrejstva koje mu je povereno na čuvanje, 

jedini „preživeli” koji ostaje kada sve drugo iščezne ili se zaboravi: „Zamislite ogromnu 

težinu reči juif, nadimanje, erekciju te reči, koja je poslednji preživeli od cele jedne iščezle 

verbalne populacije” (115). 

Analiza reči juif kao poslednjeg preživelog koji nosi teret označavanja onoga što 

više čak nije moguće ni pročitati, ali što postoji u vidu traga, podseća nas da je Derida 

za sebe upotrebio ime „marano”. U srednjem veku, ovo ime davano je Jevrejinu koji je 

pod prisilom prešao u hrišćanstvo, uz implicitno naznačenu mogućnost da je on zapravo 

zadržao svoju veru koju više ne ispoveda otvoreno, što, prema Deridinom mišljenju, znači 

da je posedovao jednu tajnu koja nije stvarno bila njegova. 40 Prema mišljenju Siksuove, 

Derida je „marano” i zbog svog odnosa prema francuskom jeziku, čijim se mogućnostima 

i obrtima služi. 41 Ovako se, jednom dugom, zaobilaznom putanjom, vraćamo Memijevom 

pokušaju da razdvoji figuru Jevrejina od njegovog bivanja Jevrejinom u pravom smislu 

te reči. I Derida i Siksuova povlače se od nedostižne doslovnosti i istinitosti bivanja 

Jevrejinom, i umesto toga razmatraju šta figura Jevrejina pruža kao pitanje, na jedan način 

koji ne može jednostavno da suprotstavi istinsko i figurativno. Siksuova citira Deridina 

Pitanja o judaizmu: „Tek treba da saznamo šta judaizam kao figura precizno predstavlja” 

40 Derrida, “Circumfession,” 170-71. 

41 Cixous, Portrait of Jacques Derrida, 114. 

130


(77). Siksuova za parafraziranje Deridinog stava o njegovom jevrejstvu predlaže trop po 

imenu paragram: „DA LI SAM JEVREJIN ILI BEŽIM OD JEVREJSTVA? [SUIS-JE JUIF 

OU FUIS-JE JUIF?]” (78). Ovaj primer predstavlja retorički obrt, čije se pravo značenje 

otkriva samo na francuskom jeziku, i sumira nekoliko aspekata proučenih u ovom 

tekstu. Pre svega, Siksuin paragram premešta pitanje bivanja Jevrejinom na polje bežanja 

ili sagrešenja, na neodređenu lokaciju. Ovaj paragram podrazumeva i pitanje koje se 

postavlja u vezi sa judaizmom i Jevrejinom, ono večito: Šta Jevrejin jeste? Drugim rečima, 

on istovremeno stoji iza ovog pitanja i izvrće ga naopačke. Naposletku, na to pitanje i dalje 

nemamo odgovor. 

The Figure of the Jew in North Africa: 

Memmi, Derrida, Cixous 

SUMMARY: In “The Figure of the Jew,” Brigitte Weltman-Aron analyzes how 

the recurring question, famously asked by Sartre in 1946, “Does the Jew exist? 

And if he exists, what is he?,” was taken up by three major thinkers who were 

born and grew up in North Africa: Albert Memmi, Jacques Derrida, and Hélène 

Cixous. In particular, the article examines the ways in which these thinkers 

addressed being Jewish as a figure or as a question that remains open. 

KEY WORDS: Figure of the Jew, Being Jewish, North Africa, France, philosophy, 

anti-semitism, J.P. Sartre, Emmanuel Levinas, Maurice Blanchot, Albert 

Memmi, Helene Cixous, Jacques Derrida. 

bweltman@ufl.edu 

131

foto Marek Wykowski 

marek.wykowski@gmail.com 

strana: 131, 132, 133, 143, 160, 161 

132

133

134

135


UDC 305-005.2:82 

Vla di sla va Gor dić Pet ko vić 

Uni ver zi tet u No vom Sa du, Srbija 

Fi lo zof ski fa kul tet 

Iden ti tet, je zik i so ci jal na 

stra ti fi ka ci ja: ka ko žen ska 

knji žev nost pod ri va po re dak 

sa Že tak: Rad će se po za ba vi ti mo guć no sti ma srp ske žen ske pro ze u pro ce su 

de kon struk ci je ste re o ti pa o hi je rar hi ji i so ci jal noj stra ti fi ka ci ji. Na pri me ru 

dva ro ma na ob ja vlje na u 2011. go di ni, Bre ma so ni Mir ja ne Đur đe vić i Ti to je 

umro Mir ja ne No va ko vić, za sni va se ana li za žen skog sub ver ziv nog de lo va nja 

na vla da ju ći dis kurs. 

ključ ne re či: žen sko, dis kurs, stra ti fi ka ci ja. 

Po lu ga ko jom mo že te po me ri ti kor pus tu ma če nja od no sa iz me đu je zi ka, iden ti te ta 

i so ci jal ne stra ti fi ka ci je oslo nac ima u ese ju „Im pro vi za ci ja mo ći” Sti ve na Grin bla ta, i to 

pr ven stve no u auto ro vom raz ma tra nju poj ma „mo bil nog dru štva”, ko ji je osmi slio so cio 

log Da ni jel Ler ner. Od re đu ju ći Za pad kao „mo bil no dru štvo”, Ler ner ob ja šnja va da je 

svoj stvo tog sve ta mo bil nost sen zi bi li te ta, sprem nost na pro me nu u skla du sa pro me nama: 

tra di ci o nal no dru štvo po či va na mo de lu ogra ni če ne lič no sti, ko ja se opi re pro me ni 

i ni je ka dra da pro nik ne u aspek te sta nja dru gog bi ća. Ta ogra ni če na lič nost ne po se du je 

em pa ti ju, od no sno spo sob nost da se iden ti fi ku je sa no vim aspek ti ma okru že nja. Ler ner 

na jed no sta van na čin te sti ra ovu spo sob nost em pa ti je – ta ko što, oče ku ju ći re ak ci je ispi 

ta ni ka iz raz li či tih so ci jal nih i kla snih okru že nja, po sta vlja na iz gled ba nal no pi ta nje: 

„Da po sta ne te ured nik no vi na, ka kve bi ste no vi ne pra vi li?” 

Na ma iz ne na đu ju ć, ali za je dan vi še ve kov ni kon strukt mi šlje nja oče ki van od go vor, 

po nu di će tur ski pa stir iz jed nog se la u oko li ni An ka re: on je, ču de ći se Ler ne ro vom pi tanju, 

za pi tao ka ko iko mo že od pa sti ra oče ki va ti da na taj na čin upra vlja sve tom. U ovom 

od go vo ru da te su in di ci je o sku če noj lič no sti, ne spo sob noj za em pa ti ju, ti me i za pro me- 

136


nu svog po lo ža ja. Grin blat će pa sti rov od go vor upo tre bi ti kao uvod u ana li zu mo ći kao 

ume ća da se pri me ni pro me na. 

Ka ko se de kon stru i šu ste re o ti pi o hi je rar hi ji i so ci jal noj stra ti fi ka ci ji po ne kad najbo 

lje ot kri va ne re al nost, već fik ci ja. Srp ska je bu duć nost ne vi dlji va i ne ra zu mlji va, ali ni 

sa pro šlo šću se ne zna šta či ni ti: u ro ma nu Mir ja ne Đur đe vić Bre ma so ni isto ri ja srp skog 

dru štva pred sta vlje na je kao isto ri ja jed nog taj nog dru štva, a kroz pri zmu uni ver zal ne 

sa da šnjo sti, su sre ta dav no pre mi nu lih i ne ro đe nih, či ta lac se su o ča va sa rđa vom bes konač 

no šću oko šta lih na či na mi šlje nja i go vo ra o sve tu. Ovaj ro man sa dr ži isto rij ske, kultu 

ro lo ške, rod ne i etič ke kom po nen te, ko ji ma se vre di po za ba vi ti upra vo iz per spek ti ve 

ko ju Sti ven Grin blat po zajm lju je od so ci o lo gi je. 

Ko mič no-fan ta stič ni ro man Bre ma so ni Mir ja ne Đur đe vić vra ća nas u jun 1940, u 

vre me pri pre ma za tzv. „sa mo u spa vlji va nje” jed ne taj ne or ga ni za ci je, po gla vi to mu ške – 

ma son ske lo že Ju go sla vi je. Su šti na ma so ne ri je i je ste oku plja nje, ako ne eli te (jer elit no 

je ma so ne ri ji stra no), on da sva ka ko naj u gled ni jih pred stav ni ka jed ne za jed ni ce. Dok se 

ma so ni do go va ra ju ka ko da oba ve ve li ki po sled nji ri tual, te če ti ha lo gi stič ka ak tiv nost 

mno go taj ni je or ga ni za ci je – žen ske lo že Bra ta ni ce. 

Ne bi li po mo gle mu že vi ma da svo ju ma lu dru žbu kon zer vi ra ju za več nost, vračar 

ske go spo đe im pro vi zu ju slo bod no zi dar ski hram u do mu jed ne od njih, uz po moć 

he kla nog stol nja ka sa ma son skim sim bo lom – mo ti vom aka ci je. Bra ta ni ce (a ne so re le, 

ka ko bi se se zva le su pru ge i kće ri ma so na) pa ro di ra ju ma son ske ri tu a le i re ga li je sa mo 

uslov no: iako je nji ho va imi ta ci ja ma son skog hra ma su šta im pro vi za ci ja, nji ho va mi si ja 

sa sto ji se u po ku ša ju da sve što je do bro u ovom vi du udru ži va nja pre đe u več nost, na 

vi ši ni vo pam će nja i hu ma no sti. 

Bre ma so ni su al ter na tiv na isto ri ja gra đan skog Be o gra da, či ji je ma li uni ver zum od 

isto rij skih gi ba nja, na do la ze ćeg fa ši zma i svet skog ra ta za šti ćen sa mo tvr do gla vom odlu 

kom šest že na da ukra du ču ve nu mu mi ju Ne smi na iz mra ka Pri rod njač kog mu ze ja i 

is ko ri ste taj ar te fakt za drev ni egi pat ski ri tual. 

Isme va ju ći mu šku su je tu i bor bu za vlast, autor ka oda je po čast že na ma, ali i to čini 

šar mant no i ša lji vo, pred sta vlja ju ći svoj al ter ego kao Ve li ku Opaj da ru. Ro man bi se 

mo gao oka rak te ri sa ti kao pse u do i sto rij ski ša lji vi tri ler, i po štu je ari sto te lov sko je din stvo 

me sta, vre me na i rad nje, a pred sta vlja u autor ki nom opu su za pra vo dru gi tom al ter nativ 

ne isto ri je Be o gra da, svo je vr sni na sta vak ro ma na Ka ja, Be o grad i do bri Ame ri ka nac. 

Po la ze ći od mi sti fi ka ci je ma so na i nji ho ve ulo ge u isto rij skim i po li tič kim pre vira 

nji ma, Mir ja na Đur đe vić ne pla ni ra da se tu za u sta vi. Nju ne za ni ma raz ob li ča va nje 

ne ka kve ma son ske taj ne: nje na am bi ci ja je ste da ot kri je „sfin gu bez taj ne”, da uka že na 

to da ne ma ta jan stve nih mo ći ni skri ve nih na či na de lo va nja, a da je je di na mi sti fi ka ci ja 

u ve zi sa taj nim dru štvom za pra vo do sled no in si sti ra nje na po ret ku i hi je rar hi ji. Za to 

ro man, iako je u dru gom de lu za hva lju ju ći kra đi i tran spor tu egi pat ske mu mi je pre tvoren 

u ko mič ni ak ci o ni film i ezo te rič nu pu sto lo vi nu, ne pra ti una pred za cr tan za plet, već 

se kon cen tri še na pred sta vlja nje ulo ga i funk ci ja ko je su da te ju na ci ma: dok su „mu ški” 

137


ri tu a li ve o ma pre ci zni i stro gi, ali u svo me auto ma ti zmu do ve de ni do vr hun ca ap sur da 

u sple tu tra gič nih smr ti i ko mič nog pa rok si zma, oni „žen ski” su tran spa rent ni, svo di vi 

na kon struk tiv ne i al tru i stič ke funk ci je, pa mo žda baš zbog to ga ne ra zu mlji vi. Že ne ni su 

vo đe ne am bi ci jom, već so li dar no šću, i nji ho va naj ne do ku či vi ja mo ti va ci ja za pra vo su 

po šte nje, isti no lju bi vost i hu ma nost. Že ne me đu sob no de le taj ne: one ra do zna lo či ta ju 

erot ske di sti he Sa ve Da mja nov, po sve će ne nje nim lju bav ni ci ma iz re do va be o grad skih 

ma so na; u tim sti ho vi ma va ri ra ju, u for mi be ćar ca, ma son ski sim bo li, pre ple te ni sek sual 

nom sim bo li kom žen skog te la: To što ne mam hi men, / Ni je mag num cri men (Đur đe vić 

2011: 146); U mog di ke Udo vič ka ke sa, / Mo je gru di nje mu su ne be sa (Đur đe vić 2011: 

147) – ili se uče me to di de pi la ci je uz po moć za pa lje nih stra ni ca Politike od se ljan ke 

Sta me ne, ko ja im sa mo u ve re no ob ja šnja va: „Za se be se pr ljim. I do te ri vam” (Đur đe vić 

2011: 75). 

Sta me na, eman ci po va na že na iz na ro da, pred sta vlje na je u ro ma nu Bre ma so ni kao 

sa vr šen pri mer že ne ko ja is pu nja va uslo ve pri je ma u ma son sku lo žu Bra ta ni ce – da bu de 

slo bod na že na na do brom gla su: 

Za i sta, Sta me na, ko ja sir i ja ja, po ne ku ko ko šku i gu sku, do no si u dom Spa si ćevih 

či ni se već či ta vu več nost, na dobar glas kod Bra ta ni ca iza šla je pre pet-šest 

go di na ka da se oslobodila. Naj u ri la je mu ža, pi jan du ru i si le dži ju, i pre u ze la svoj 

ži vot u svo je ru ke. Ni je to ra ni je bi la ista že na. Ume la je da se uop šte ne po ja vi, 

pred sla vu, na pri mer, i na pra vi So ki ozbilj ne gla vo bo lje. Po sle do đe, s ma sni com 

na obra zu, iz vi nja va se, do no si te glu slat kog „upo klon”, sa mo da ne iz gu bi stalne 

mu šte ri je. I ta da je bi la či sta, So ka ja ko dr ži do to ga od ko ga uzi ma ži vot ne 

na mir ni ce, ali ni je bi lo me nja nja ha lji na i obu će, va zda u istom, is pra nom, okrplje 

nom. 

Kao što se ni ka da ni je ža li la, ta ko se ni je od mah ni po hva li la da se ra to si lja la 

ba ra be. Tek u je sen, me se ci ma na kon što je la ga no po če la da se me nja, da se ispra 

vlja u le đi ma, da joj se bri še sen ka gor či ne sa li ca, re kla je da joj ćer ka do la zi 

za Be o grad, u đač ki dom, da uči vi še raz re de gim na zi je. I on da, mic po mic, od 

jed nog do dru gog vi đe nja, is pri ča la stra šnu pri ču o svom pet na e sto go di šnjem 

bra ku s pi ja ni com, ko ji joj je oti mao sav no vac što za ra di, tu kao je kad sa kri je, i 

ma lu mal tre ti rao. De te je od u vek do bro uči lo, bi lo pr vo u se o skoj ško li, po sle u 

Ru mi, obe ća la joj je da će joj omo gu ći ti da uči da lje, dok god bu de hte la, da ne će 

bi ti se ljan ka, ma kar se Sta me na sa tr la. 

Pre lom ni tre nu tak na stao je ka da je Pan te li ja, zvao se Pan te li ja, lu pio ru kom po 

kćer ki nom sve do čan stvu če tvr tog gim na zi je – sve od lič no – i re kao: „E sad je dosta!” 

Ne ma vi še, na zad u se lo, da po ma že ma te ri, do sta ba da va dži sa nja. Il’ nek se 

uda je, ne mo že on to vi še da ra ni. Na to je i Sta me na lu pi la po sve do čan stvu, ali 

uši com si ki re – po sle su iz va di li pre pis – i drek nu la: „E stvar no je do sta! Marš iz 

mo je ku će!” Ju ri la ga je si ki rom do tre ćeg so ka ka. 

138


Ni je išlo baš ta ko la ko, po ku ša vao je da se vra ti. Vi dev ši da je od luč na, brat joj je 

po mo gao da ga se re ši, pri pre tio mu da se tor nja. Za uz vrat je, shva ti la je doc nije, 

mi slio da po vra ti ku ću i okuć ni cu, mi raz ko ji je Sta me na od oca do bi la, ma lo 

mu bi lo ce lo ima nje što je nje mu osta vio, a od nje, ras pu šte ni ce, na pra vi slu škinju 

svo joj že ni i de ci. Pa se i s njim ras kan ta la, sud ski. Što joj je do ne lo još dve 

kra ve, na nje ne dve, mno go vi še oba ve za, ali i si ra. I pa ra. Ka da je pr vog me se ca, 

po sle Pan te li je, ta ko ona ži vot pam ti, pre Pan te li je i po sle Pan te li je, iz me đu cr no, 

pre bro ja la za ra đe ni no vac, tek on da je shva ti la koliko je svoj čo vek po sta la. Pet 

sto ti na di na ra! Mo gla je de te tu da ku pi sto ti nu knji ga, da uči. Mo gla je... ali ni je. 

Ula ga la je u do ma ćin stvo, u po sao. Ko ko šinj ce, šta lu, ba štu; uve la bi ona vre menom 

i elek tri ku, sa mo da je sti gla ži ca do se la (Đur đe vić 2011: 79–80). 

Ti me što sa zna ju taj ne „pra vih” ma so na i imi ti ra ju nji ho ve ri tu a le, že ne ne sti ču 

moć nad mu že vi ma i bra ćom, ni ti to že le: taj no žen sko dru štvo svo ju svr hu vi di u nena 

me tlji voj po mo ći da se va lja no iz ve du oni „pri rod ni” ri tu a li kao što su ro đe nje i smrt. 

Ov de su to po ra đa nje ra nje ne zi ftcr ne mač ke, ko ju su sme sti le u ve te ri nar sku or di na ciju, 

i ga še nje sve tla u ma son skoj lo ži, či je će ak tiv no sti sa če ka ti bo lja vre me na. Mir ja na 

Đur đe vić nam ot kri va žen sku ma so ne ri ju ne kao si fra žet sku ra bo tu, ne kao po se lo doko 

nih tra ča ra, već kao skup in te li gent nih i obra zo va nih že na ko je ko ri ste naj ve će bla go 

ko je že ne od u vek ima ju – ne je zik, već pra vo vre me nu in for ma ci ju. 

Ro man za slu žu je od red ni cu „ko mič no-fan ta sti čan” za to što me ša vre men ske dimen 

zi je u funk ci ji igri vog i sar ka stič nog de mon ti ra nja pa tri jar hal nog po ret ka: rad nja se 

od i gra va u uni ver zal noj sa da šnjo sti gde ne ma raz li ke iz me đu mr tvih, ži vih i ne ro đe nih. 

Čla no vi be o grad ske ma son ske lo že ni su sa mo oni nje ni čla no vi ko ji su bi li ak tiv ni u junu 

1940, već i pri do šli ce iz pro šlo sti i bu duć no sti, iz da le kog vre me na pred Pr vi srp ski 

usta nak, oda kle do la ze je dan od pr vih srp skih ma so na i ve li ki maj stor pr ve lo že Pe tar 

Ič ko (iz vre me na kad je, pre ma pre da nju, po sto ja la tur ska ma son ska lo ža Ali Koč, či ji 

su rav no prav ni čla no vi bi li i Sr bi i Tur ci), za tim Si ma Mi lu ti no vić Sa raj li ja (1847), kao i 

naj zna čaj ni ji ma so ni iz vre me na pred Dru gi svet ski rat – Đor đe Vaj fert i Bra ni slav Nušić. 

Ova fan ta stič na di men zi ja ujed no je i oštro sa ti rič na, jer se uni ver zal nost vre me na 

pre no si na uni ver zal nost hi je rar hi je. No hi je rar hi ja je isto vre me no kri ti ko va na i pa rodi 

ra na, jer se sva ugled na bra ća is cr plju ju u di sku si ja ma, sva đa ma, sit nim za vi sti ma i 

pa ko sti ma, ne us pev ši da oču va ju pri seb nost i ho mo ge nost u kri znim vre me ni ma. Kre a- 

tiv ni prin cip or ga ni za ci je i re a li za ci je pre u zi ma ju že ne, mno go efi ka sni je od mu ška ra ca, 

ko ji ni su ka dri da or ga ni zu ju do pre ma nje mu mi je iz Pri rod njač kog mu ze ja, a mu mi ja 

je neo p ho dan re kvi zit za zah te van i kom pli ko van ri tual sa mo u spa vlji va nja, od no sno 

pre me šta nja u bez vre me nost. Dok mu škar ci gu be vre me i ener gi ju u su ko bi ma vo lja i 

kon cep ci ja, u za lud nim di sku si ja ma i pro ce du ral nim dvo u mi ca ma, že ne se uz po moć 

lu kav stva i pred u zi mlji vo sti do ko pa ju mu mi je i pre da ju je mu škar ci ma, te ta ko tek njiho 

va kon kret na po moć omo gu ću je da se ri tual iz ve de. 

139


Bre ma so ni po ka zu ju ka ko su mu škar ci i in sti tu ci je ko je tvo re bez na de žno za to če ni 

u kon zer va ti vi zmu, u pro ce du ra ma ko je do sled no po štu ju, za bo ra viv ši zbog če ga to čine; 

že ne ra za ra ju hi je rar hi ju sub ver ziv no, bez di za nja re vo lu ci je, ta ko da uva že nim stare 

ši na ma ma son ske lo že sa ču va ju ilu zi ju mo ći. Nji hov je di ni mu ški sa ve znik je ju nak po 

mo de lu In di ja ne Džon sa, vi spre ni, okret ni Ve li ki Mu zič ki Maj stor Ba ne, ne ro đe ni lik iz 

bu duć no sti, lik ne vi dljiv i sve pri su tan, ne ka vr sta ka ta li za to ra za ple ta u li ku bo ga Ja nusa, 

ko ji gle da i u pro šlost i u bu duć nost, ne ka vr sta „du ha pri po ve sti” ko ji zna sve taj ne 

i me ha ni zme, a ipak ni je pri po ve dač ni autor. 

Bre ma so ni su u ve ćoj me ri ne go pret hod ni ro ma ni Mir ja ne Đur đe vić pu ni ge gova, 

fi zič kog hu mo ra i far se, na na čin Ra do va na Tre ćeg, Ste ri ji nih ko me di ja i pro ze Steva 

na Srem ca, a li ko vi su kao kod Hen ri ja Fil din ga, Čar lsa Di ken sa ili, uosta lom, svakog 

auto ri ta tiv nog re a li stič kog ro man si je ra, pred sta vlje ni sa ma na ma ko je ni su fa tal ne 

i ne za ce lji ve, ali ma me na smeh i za dir ki va nje. Za dir ki va nje je ključ na reč Mir ja ni nog 

stva ra la štva – on da kad se ne ob ru ša va sna gom sa ti re, po li tič ke i so ci jal ne, na ano mali 

je u dru štve noj hi je rar hi ji, ona za dir ku je te hi je rar hi je zbog nji ho vog su vi še kru tog 

ustroj stva, dvoj nih me ri la i li ce mer ja. Teh ni kom unu tra šnjeg mo no lo ga, pa ro di ra ju ći 

tok sve sti, pri po ve dač s pro men lji vom fo ka li za ci jom lu ta ne sa mo od li ka do li ka, već 

ko mič no pred sta vlja ka ko to iz gle da kad se u jed nom li ku „po bi ju dve si le”, kao što je to 

slu čaj sa Ti mo ti jem Spa si ćem, u či jem umu ne pre sta no uva že ni sta re ši na i pro fa no „ja” 

vo de di ja log, pec ka ju ći je dan dru gog, za ro blje ni u ko mič nom su ži vo tu. Dok Ti mo ti je 

le kar pec ka svo ju ezo te rič nu po lo vi nu, u nji ho vom di ja lo gu pre po zna je mo i bla go ruga 

nje svim onim mo der ni stič kim he ro ji ma ko ji su ote lo vlja va li ras po lu će nost emo ci ja i 

du ha, uma i te la. 

Sa bes pre kor nim po zna va njem isto ri je i sim bo li ke ma so ne ri je, Mir ja na Đur đe vić 

udru žu je svo ju raz u zda nu ima gi na ci ju u ko joj Si ma Sa raj li ja i Pe tar Ič ko, Bo ri slav Pe kić 

i Bra ni slav Nu šić tvo re je dan ma li klub knji žev ni ka u ko me se raz go re va ju su ko bi strate 

gi ja i sta vo va, ali, kao što je kod knji žev ni ka čest obi čaj, ni kad otvo re no! Ti pri ta je ni, 

ni kad otvo re ni su ko bi po ka zu ju još jed nu ni ma lo do sto jan stve nu sli ku ne do vr še ne urba 

ni za ci je i akul tu ra ci je. 

Ne ma nje bi tan aspe kat Bre ma so na je ste sli ka gra đan skog ži vo ta u Ju go sla vi ji pre 

Dru gog svet skog ra ta, zbog če ga se ovaj ro man mo že sma tra ti na stav kom ili do pu nom 

pret hod nog ro ma na Mir ja ne Đur đe vić Ka ja, Be o grad i do bri Ame ri ka nac. U oba de la 

go vo ri se o no stal gi ji za ur ba ni za ci jom: oba ro ma na opi su ju do sled ne po ku ša je da se 

Be o grad iz ne u gled ne va ro ši ce pre tvo ri u grad pre ci zno skro je nih uli ca i tr go va, u steci 

šte fi no će, kul tu re i obra zo va nja. I Kaja i Bre ma so ni su ne pre ten ci o zne po ve sti o indi 

vi du al nim po du hva ti ma da se u ma lom sve tu ne što pro me ni, upr kos či nje ni ci da su 

pro me ne ko je se va lja ju u ve li kom sve tu sa dru ge stra ne pro zor skog ok na ne u mit ne, razor 

ne, za stra šu ju će. U pra vu je kri ti čar Da vor Be ga no vić kad u svom pri ka zu Bre ma sona, 

ob ja vlje nom u sa ra jev skom li stu Oslo bo đe nje, po mi nje „sub ver ziv nu an ga ži ra nost” 

ro ma na, ko ja se oči tu je u fe mi ni stič koj po zi ci ji pod ri va nja pa tri jar hal nih struk tu ra. Jer, 

140


dok je u mu škoj hi je rar hi ji la žnog eli ti zma ne za mi sli vo pri su stvo ni žih slo je va dru štva, 

žen ska će lo ža u svo je re do ve sim bo lič no i re al no uve sti Sta me nu, se ljan ku iz Sre ma, 

či ja su vred no ća, če sti tost i odre ši tost naj bo lji lak mus čo več no sti, i ko ja je spo sob na za 

em pa ti ju u sva kom zna če nju te re či: za sa o se ća nje sa sla bi ma i ne za šti će ni ma, ka kva je 

i sa ma bi la dok se ni je oslo bo di la, ali i za ler ne rov sku iden ti fi ka ci ju sa vi šim slo je vi ma 

so ci jal ne hi je rar hi je. 

Druk či jim sred stvi ma i teh ni ka ma ko ri sti se Mir ja na No va ko vić u de kon stru i sa nju 

so ci jal ne stra ti fi ka ci je, iden ti te ta i je zi ka da na šnjeg vre me na: ona će u ro ma nu Ti to je 

umro pr vu de ka du dva de set pr vog ve ka dra ma tič no i ul ti ma tiv no su prot sta vi ti po slednjem 

od svih „zlat nih do ba” ju go slo ven ske i srp ske isto ri je – vre me nu vla da vi ne Jo si pa 

Bro za. Na pe ta de tek tiv ska pri ča sa ele men ti ma po li tič kog tri le ra je žan rov sko iz ne nađe 

nje iz pe ra autor ke po zna te po ro ma ni ma s ele men ti ma na uč ne fan ta sti ke i dis to pi je, 

kao što su Strah i nje gov slu ga (2000) i Jo hann’s 501 (2005): no ro man Ti to je umro (2011) 

po red se man tič ke udi ce u na slo vu nu di mno go vi še – ovo je ro man tran zi cij skog blu za i 

jed ne vr lo eks cen trič ne ju go no stal gi je. 

Ju na ki nja ro ma na, či ja se rad nja de ša va u dve ne de lje de cem bra 2010, no vi nar ka je 

Politike, či ja je ka ri je ra u jed nom tre nut ku kre nu la niz br do, a taj pro fe si o nal ni i, po kaza 

će se, mo ral ni pad jed na ko tra je: ona ži vi usa mlje no, bez kon ta ka ta sa po ro di com i 

pri ja te lji ma, za vi sna je od al ko ho la, a uzrok nje ne sa mo će i izo la ci je osta je sa kri ven iza 

ve la taj ne, kao i nje no ime. Oči gled no je da se svo jim na pi si ma i is tra ži vač kim ra dom 

za me ri la vla da ju ćoj po li tič koj stran ci, da je pro gla še na za ne po dob nu u no vi nar skoj 

bran ši, ali ni je iz gu bi la po što va nje i ob zir svo jih pret po sta vlje nih, ma ko li ko oni bi li prisi 

lje ni da po štu ju po li tič ke od lu ke, ko je na la žu da no vi nar ka osta ne izo lo va na, bez pra ve 

mo guć no sti da ra di ono što naj bo lje ume. Ukrat ko, sve po či nje ta ko što se al ko ho li sa na 

re al nost ju na ki nje uz dr ma jed nim sa zna njem, ko je je za pra vo ma mac u mi ste ri ju: na 

sla vi kod škol ske dru ga ri ce upo zna je ne ka da šnjeg ko mu ni stič kog funk ci o ne ra Ni ko lu 

Ba bi ća, i od tog ugla đe nog go spo di na sa zna je do bro ču va nu taj nu: dan i čas Ti to ve smrti 

na ja vlje ni su pu nih dva na est go di na pre onog 4. ma ja 1980. ka da je pred sed nik SFRJ 

pre mi nuo, i to baš u Politici, u tek stu iz kul tur ne ru bri ke ko ji na ja vlju je da će po zo ri šna 

pred sta va Der viš i smrt bi ti od i gra na 4. ma ja u po ne što neo bič no vre me – 15.05. Po čet na 

slo va sva kog pa su sa u tek stu da ju re če ni cu „Ti to je umro”. Me đu tim, ovo je tek pr va od 

tri mi ste ri je u či je će se re ša va nje no vi nar ka upu sti ti. Sa mo ne ko li ko da na doc ni je, bi će 

po zva na da iz ve šta va sa Iz bor ne skup šti ne De mo krat ske stran ke, ko ja se odr ža va u Centru 

„Sa va”, i to na in si sti ra nje jed nog stra nač kog ugled ni ka ko ji že li da osta ne ano ni man. 

Dve za go net ke od mah će za o ku pi ti ju na ki nju. zbog če ga je baš njoj sa op šten po da tak o 

taj ni na ja vlje ne smr ti? zbog če ga baš ona do bi ja no vi nar sku akre di ta ci ju za va žan po litič 

ki skup? Uz tra že nje po da ta ka o auto ru mi ste ri o znog no vin skog tek sta sa akro sti hom 

ko ji je, ka ko će sa zna ti, li šen slo bo de pa u za tvo ru iz vr šio sa mo u bi stvo (a mo žda i bio 

ubi jen), no vi nar ka is pi tu je i či nje ni cu za što stran ka ko ja ju je uči ni la ne po želj nom že li 

nje no pri su stvo na svo joj kon ven ci ji. U no ći iz me đu dva da na za se da nja Skup šti ne De- 

141


mo krat ske stran ke, mla di i per spek tiv ni kan di dat za jed nu od čel nih po zi ci ja u par ti ji 

umi re pod ne raz ja šnje nim okol no sti ma. Mi ste ri o zna no vi nar ska akre di ta ci ja za sed nicu 

Glav nog od bo ra De mo krat ske stran ke po ma že ju na ki nji da raz ot kri je i re ši to, ka ko 

će mo sa zna ti, bri žlji vo pla ni ra no ubi stvo mla dog i oči gled no su vi še per spek tiv nog stranač 

kog li de ra Sa še Vr ta če, ko ji stra da kao ko la te ral na žr tva mla da lač kih osve ta i ma te rijal 

nih in te re sa vi še lju di. U re ša va nju slu ča ja po ma žu i od ma žu ju na ci ko ji su svi od re da 

pro iz vod jed nog vre me na i jed ne (ma te ri ja li stič ke i po tro šač ke) ide o lo gi je: ko rum pi rani 

no vi na ri i ne sa ve sni po li cij ski in spek to ri, mla da sli kar ka iz Ko va či ce, ko ja ra di kao 

kuć na po moć ni ca i ne vi na tr pi po li cij sku tor tu ru, Vr ta či na lju bav ni ca ko ja sa nja ri o 

bo ga toj uda ji, i mno gi dru gi, uglav nom po hlep ni ju na ci i an ti ju na ci tran zi ci o ne Sr bi je. 

Iako sme šten u Be o grad vre me na da na šnjeg, ro man nas vra ća u po li tič ke ob ra ču ne iz 

Bro zo vog vre me na, ali i uvla či u vr tlog sa vre me nih li ko va i te ma, po put far ma ce ut ske 

ma fi je, fi nan sij skih skan da la, elit ne pro sti tu ci je, taj nih slu žbi, unu tar stra nač kih su ko ba. 

Go vo re ći jed nom pri li kom u svo joj knji zi Iz gu blje ni te sta men ti o or ve li za ci ji uspome 

na, Mi lan Kun de ra je po ku šao da nas ube di da smo stvar nost u ko mu ni zmu gle da li 

kao go ru ne go što je bi la za to što smo tu pro šlost na sil no li te ra ri zo va li, pri la go đa va ju ći 

je jed nom ste re o ti pu ne ma ra, re pre si je i pro pa da nja. No, kod Mir ja ne No va ko vić sreće 

mo spe ci fič nu or ve li za ci ju stvar no sti – nje na ju na ki nja, no vi nar ka sa stig mom, ka že: 

„Mo gla sam slo bod no da ra dim sve što ni sam hte la, a sve što sam že le la da pi šem ni je 

bi lo za bra nji va no, je di no se ni je ob ja vlji va lo”; ili svet opi su je kao ci nič no i rav no du šno 

me sto: „Spon zo ru ša je [...] ogr nu la bun di cu ko ja joj je se za la čak do stru ka, i uhva ti la 

Mak si mi li ja na pod ru ku, u ko joj su se još uvek kla ti li klju če vi sa pri ve skom mer ce de sa, i 

ta ko ro man tič ni iza šli na po lje, kao da lju bav ni kad ne će umre ti” (No va ko vić 2011: 163). 

Ju na ki nja je sprem na da la že ra di isti ne, da uce nju je u ime po šte nja i tu se ne razli 

ku je od jed nog kod nas po ma lo za bo ra vlje nog de tek ti va Ni ko le Ba ni ća, glav nog akte 

ra kri mi na li stič kih ro ma na Go ra na Tri bu so na, hlad nog, ci nič nog i kri tič nog pre ma 

hr vat skom esta bli šmen tu, no za raz li ku od ovog ju na ka ko ji ima šta da iz gu bi (ma kar 

to bio olu pa ni si troen, biv ša že na ili nje go vo ver no dru štvan ce iz kra ja), no vi nar ka s 

pse u do ni mom Jo van ka Ka ra jo va no vić ne ma šta da žr tvu je, ni zbog če ga da se bo ji. Ona 

je pot pu ni is ko re nje nik i po sto ji za nas je di no kao „že na s gre škom”: ona ne ma isto riju, 

ne ma lju ba vi ni pri ja telj stva, njen ži vot se vr ti u jed nom be o grad skom iz lu đu ju ćem 

ber mud skom tro u glu iz me đu no vi nar skih ri val sta va i ne pri ja telj sta va, krh kih sa ve za sa 

po li ti ča ri ma i slu čaj nih dru gar sta va us po sta vlje nih sa ne ko li ko do brih du ša. 

Var lji vo sta bil no pri po ve da nje pa žlji vo gra di ne iz ve snost i ne do u mi ce, ta jan stva i 

mrač ne že lje: ja sno nam je da no vi nar stva ko je de mon ti ra taj ne ne ma bez spre ge sa poli 

ci jom i po li ti kom, ali nam je ja sno i ko ja se vi so ka ce na za tu taj nu ve zu pla ća. Ta ce na 

je usa mlje nost i ne si gur nost, ta ce na je iz gra đe na ne spo sob nost da se ne ko me ve ru je. Da 

li će re še no ubi stvo zna či ti i ko lek tiv no otre žnje nje, da li će re šen slu čaj do ne ti prav du? 

Kao u slu ča ju in spek to ra Ba ni ća, po be de su re la tiv ne a sa mo se po ra zi bro je. Ju na ki nja 

bez ime na, bez adre se i bez pro šlo sti mo žda je sa mo pro ta go ni sta jed nog sa vre me nog 

142


mo ra li te ta u ko me cr ni i be li igra ju par ti ju ša ha do is tre blje nja, od no sno do su o ča va nja 

isti ne i mo ći. A isti na i moć ni su ni ka da na is toj stra ni: kad je u pi ta nju do bar kri mi-roman, 

ni ne tre ba da bu du, jer sa mo nji ho va su prot sta vlje nost ga ran tu je za plet – su rov, 

so čan, ko ji opo mi nje. 

Ti to je umro pre do ča va gor ku, sa ti rič nu sli ku Sr bi je u is kri vlje nom ogle da lu: to krivo 

ogle da lo je pre vas hod no per cep ci ja glav ne ju na ki nje i na ra tor ke, ko ja sve oko se be 

pred sta vlja kao mrač no i ci nič no. Sva zla su dra stič no uve ća na – par ti je i me di ji, po li ci ja 

i kri mi nal ci, taj ne slu žbe i cr kva, svi su, u no vi nar ki nim oči ma, na istom za dat ku pohlep 

nog bo ga će nja. No ova sli ka, i ova kva per cep ci ja, iz ra nja iz tran zi cij skog is ku stva, 

ko je je do ne kle prav da. Pred na ma je bez na đe u ži vim bo ja ma, a srp ski esta bli šment je 

sa mo deo te kraj nje ne ga tiv ne i de struk tiv ne sli ke: sve in for ma ci je su ta blo id ne, svi lju di 

i že ne ma te ri ja li sti, svi me ha ni zmi upra vlja nja do bri ma i me di ji ma svo de se na gra bež. 

Me đu tim, svi ti pri vred ni ci i po li ti ča ri, am bi ci o zne spon zo ru še i mar ke tin ški struč nja ci, 

sa mo su sta ti sti u sli ci sve ta ko ju pro jek tu je ogor če na ju na ki nja, hro nič no kiv na na sve 

sla bo sti i ne pra vil no sti, ne to le rant na pre ma ne po šte nju i mal ver za ci ja ma. Ju na ki nja je 

op sed nu ta pro pa šću, i vi di je svu gde oko se be: ako po ve ru je mo u Ha mle tov fi lo zof skore 

flek siv ni sud ko ji ka že da svet ni je ona kav ka kav je ste, već ona kav ka kvim ga či ni na še 

uve re nje, iz no vi nar ki nih uve re nja pru ža se po gled na apo ka lip su, ko šmar i uni šte nje, 

bez ika kve per spek ti ve da iz uni šte nog sve ta na sta ne bo lji. Ju na ki nja je ogor če na i ne pover 

lji va, ne po pra vlji vo aso ci jal na, ali se na slu ću je da je ta aso ci jal nost po sle di ca gor kih 

is ku sta va, ne i me no va nih, pa ta ko re la ti vi zo va nih. Nje na ha mle tov ska gor či na je, kao i 

kod Šek spi ro vog ju na ka, bez pra vog upo ri šta i raz lo ga. 

Ti to je umro osta je bez raz re še nja, na ras kr šću pi ta nja, i iako su mi ste ri je po stavlje 

ne na po čet ku re še ne na kra ju, ko ren no vi nar ki ne pat nje i sum nje ostao je du bo ko 

skri ven, ne vi dljiv či ta o cu. Ova ko po sta vljen ro man mo gao bi bi ti sna žna ale go ri ja o suštin 

skoj ne pro či tlji vo sti, ne ra stu ma či vo sti po li tič ke mo ći, ko ja, kad že li da ka žnja va, ne 

mo ra ima ti raz log za to, pa ga sto ga ne mo ra ni ime no va ti. 

143



1. Be ga no vić, Da vor. „Po e ti ka dis kre pan ci je”. Oslobođenje, 25. april 2012. 

2. Ep stein Nord, De bo rah. Wal king the Vic to rian Stre ets. Wo men, Re pre sen ta tion, and the City. It ha ca 

and Lon don: Cor nell Uni ver sity Press, 1995. 

3. Gill, Ro sa lind. Gen der and the Me dia. Cam brid ge: Po lity Press, 2007. 

4. Grin blat, Sti ven. Sa mo o bli ko va nje u re ne san si: od Mo ra do Šek spi ra. Pre ve le Ne ve na Mr đe no vić i Jele 

na Sta kić. Be o grad: Clio, 2011. 

5. Đur đe vić, Mir ja na. Bre ma so ni. Be o grad: La gu na, 2011. 

6. Jo nes, Ame lia. The Fe mi nism and Vi sual Cul tu re Re a der. New York: Ro u tled ge, 2003. 

7. No va ko vić, Mir ja na. Ti to je umro. Be o grad: La gu na, 2011. 

8. Pe ši kan Lju šta no vić, Lji lja na. „Po li ti ka i hi bris”. Polja, 474 (2012): 98–104. 

9. Skeggs, Be verly. For ma ti ons of Class and Gen der. Lon don: Sa ge, 1997. 

Iden tity, Lan gu a ge and So cial Stra ti fi ca tion: 

Wo men’s Li te ra tu re as Sub ver sion 

sum marY: The pa per di scus ses the ways of sub ver sion wo men’s wri ting uses 

in or der to de con struct ste re otypes, hi e rarchy and or der. The ma le cen tredness 

of the fic ti o nal world in Mir ja na Đur đe vić Hey Bro, Fre e ma son and Mirja 

na No va ko vić’s Ti to has Died is qu e sti o ned by wo men who are be lit tled, igno 

red and ca sti ga ted as un der dogs. Ho we ver, the ir po si tion starts to chan ge, 

first in the re alm of cri ti cal di sco ur se, and la ter in ac ti ons ta ken in or der to 

re con struct and find the va lu es still per si sting in the crum bling world. 

KEYWORDS: wo man, di sco ur se, stra ti fi ca tion. 

vladysg@yahoo.com 

144

145


UDC 821.163.41.09 Salgó J. 

Dragana b el esliji n 

Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 

Zavod za kulturu Vojvodine, Novi Sad, Srbija 

Tipovi muškog subjekta 

u poeziji i prozi Judite Šalgo 

SAŽETAK: Polazeći od mogućnosti kombinacije postupaka naratologije, 

s jedne strane, i rodnih čitanja, s druge strane, rad se bavi istraživanjima 

muške seksualnosti u tekstovima Judite Šalgo. Muški likovi u njenoj prozi (Da 

li postoji život?, Put u Birobidžan, Kraj puta i dr.) dele se na: heteroseksualne 

(doktor Savić, muž, Laslo Vegel), latentno homoseksualne (Haim Azrijel) i 

muškarce slabih rodnih crta (Nenad Mitrov, Miroslav Mandić, grof Marsel). 

U grupi heteroseksualnih muških likova uočavaju se dve podgrupe: figura 

zavodnika i figura nosioca patrijarhalnog obrasca. U poetskoj zbirci Život na 

stolu može se uočiti postupak deseksualizacije subjekta, karakterističan i za 

poetsko-prozni opus Slobodana Tišme. 

KLJUČNE REČI: Judita Šalgo, muški subjekt, seksualnost, hegemoni muškarac, 

heteroseksualnost, slabi subjekt, homoseksualnost, homoseksualna panika, 

deseksualizacija, neoavangarda, postmodernizam. 

Za razliku od ženske, konstrukcija muške seksualnosti u tekstovima Judite Šalgo 

otežana je činjenicom da je stvarnosni kontekst njene poezije i proze – izvorno ženski, tj. 

da je njeno delo poniklo iz ženskog pera, da je pripovedački subjekt redovno u ženskom 

rodu i da pretežu junakinje; kao i činjenicom da i danas, kao i pre nekoliko decenija, kada 

je Judita Šalgo pisala i objavljivala, živimo obrazac muške vladavine, u kojem je privilegija 

maskulinog subjekta da govori o polnom opštenju i da posmatra ženu, a da se u žensku 

seksualnost lakše zalazi. Volfgang Šmale piše da je muškoj seksualnosti pridavan veći značaj 

nego ženskoj (Šmale 2011: 22). U tekstu „Erotska poezija u rukopisnim pesmaricama XVIII 

i XIX veka” Sava Damjanov uočava da je 

žena ta koja daje, ona je nosilac neobuzdanosti i razvrata, muškarac je taj koji samo 

uzima ponuđeno, a njegova seksualnost je prikazana prevashodno u funkciji zadovoljavanja 

ženskih prohteva. Očigledno je tu u pitanju jedan respektiv ni ji odnos prema mušk arc u, 

njegova intimna strana je, recimo, shvaćena ozbiljnije, prilazi joj se s više poštovanja: reč 

146


je ipak o sist emu u kojem ako neko ve ć treba da b ude i zva n proklamov an ih normi – onda 

je to žena (Damjanov 2002: 248). Učinak autoreferencijalnog kod Šalgove ide u pravcu 

hegemonije autobiografičnosti, ospoljavanja kako drugih osobina subjekta tako i njegove 

polne, odnosno, rodne uslovljenosti. Bilo da čitamo konstrukcije 67 minuta, naglas, roman 

Trag kočenja ili pripovetke Da li postoji život?, čitamo ženu koja govor i, piše, preds tavlja. O 

androginoj prirodi, nesvodivoj na jedan pol/rod („Faraon”) , pisala sam u tekstu o ženskoj 

seksualnosti (Beleslijin 2011) . Predstavnici muškog modusa sa različitim ispoljavanjima 

mu šk osti jesu: heteroseksua ln i muška rc i – npr . m už u prič i „O čoveku koji je prod avao kiseli 

kupus i imao kćer Lavicu”, Vojislav Despotov u priči „Tungsram!”, H. u priči „Hektorov 

konj”, Laslo Vegel i Oto Tolnai u istoimenoj priči , suprug u priči „Minotaur”, Luka Grković 

u romanu Kraj puta, do kto r Savić u Putu u Birobidžan, vozač u romanu Trag kočenja; latentno 

homoseksualni muškarac je np r. Haim A zr iel u roman u Put u Birobidžan; muškarci 

slabih rodnih crta su npr. Nenad Mitrov u romanu Put u Birobidžan, Mirosl av Mandić u 

priči „Irena ili o Marini ili o biografiji” i grof od Poitersa u priči „Kako se grof od Poitersa 

preodijevao u razne haljine kako bi nepoznat kušao život u različitim staležima i zvanjima 

”. Seksualni identitet fluktuirajućih, semantičkih junaka kakav je veći broj protagonista 

neimenovanih „Priča bez naslova ” (drugi ciklus knjige Da li postoji život?) nije odrediv 

s obzirom na konceptualistički karakter ovih tekstova, na nepouzdanost pripovedačkog 

subjekta koji ometa jasno ontološko utemeljenje teksta i izriče sumnju u vlastiti poredak . 

He teroseksua lni mušk arac – mu Škarac st abilni H ro dn ih crt a 

U rodnim tumačenjima je definisan kao beli evropski muškarac, glavni protagonista 

patrijarhalnog poretka i neprikosnoveni autoritet: ratnik, osvajač, dominantna figura. 

Njegova telesna građa odgovara ranim predstavama muškosti, a kada se radi o seksualnosti, 

ovaj model muškosti računa na kultivisanu , najbolje bračnu seksualnost (Stevanović 2012, u 

štampi). Shodno tome , ostajemo uskraćeni za dramatiku bračnog seksualnog opštenja. No, 

često je upravo njegova pozicija polazna osnova određenja Drugog, korespondentnog – pripadnika 

crne rase ili manjinske nacionalnosti , žena, dece (kao neformiranih u polnom životu) , 

starijih lica, lica sa posebnim potrebama i dr. Muški modus je ovde zaustavljen – dostigavši 

izvestan stepen evolucije, on je zatvoren, situiran u određeni žanr i šire, model razmišljanja, tj. 

prototip „arhetipskog shvatanja muškog identiteta” (Stevanović 2011: 226) i kao takav, nosilac 

njegovog poretka, ali i poretka stvarnosti same radnje u kojoj se našao . 

D ok to r Savi ć je jemac s igurno sti za žensku p opulaciju o bolelu o d luesa. On je 

stabilizira ju ći fa kt or i za Fl or u Gutman, ko joj po maže da formir a sek su alni iden tit et. No , 

kao fi gu ra ne zavr šenog romana, n i nj eg ova ul og a ni je do kr aj a izn et a kao n edvosm islena 

a n j egovi p ostupci ni su uvek mo tivisa ni : koleb aj ući se i zmeđu Sa vi ća – kojeg vo li , i Azriela 

– ko me je namen je na , Flo ra ra spetos t rešava odab irom put ov anj a kao svojevrsn og bega 

od ras ce pa , od n er ešive sit ua cije. Savi ć o st aje samo pot encij al ni su prug, obje ka t že lje i 

zavođen ja koji ma n e pod le že . 

147


Ako po ten cijalni m už nije figur a ko ja mo že od govor it i na seksu al ne as pir ac ije juna 

ki nj a, for malni m už viđen je kao izrazito maskulina f igura. Od nj egov e naglaš en o 

oponirajuće ulo ge u odnosu na žensko („ Tungsr am!” ) do na silja i zlostav ljanja („Mino taur”) 

put je k ratak: on je kao l ik fo rm ira n isk lju či vo naspra m ž en e, pre ma nj oj, u odnosu 

na nju. K ada je re č o u me tniku Vo jisla v u Despoto vu, ta na gl ašeno rodna cr ta u i sti mah 

j e i pre pr ek a ekspl ikaciji njegove poetike o ko joj je J udita Šal go svakako i ma la šta reći u 

naved en oj prič i, ba š kao št o je i ume tnička p rirod a p rep reka da se njeg ova l ičnost iz st varnosti 

pr oj ek tuje u f ikciju u p riči o s vađi s up ružni ka . D va zaoštr en a po la ove p ri povetke 

o nemogući la su punu i preciznu trans fo rmaciju dokument arnog materijal a u fikc iju, o stavši 

na po la puta – nazad se , u s tvarnosni kont ek st, nije mo gl o tek tako, a dalja potraga 

za s mislom ban al nog iskaz a k akav j e stih Vojisla va D esp otova „Gasim se kao Tun gsr am 

sijalica”, i strgnut a iz konte ks ta zanim lj iv e i provo ka tiv ne pe sme, jednako je b esmisl en a kao 

i diskurs koj i bi ev entu al no ana lizi rala. 

S va đalačk i n astrojen mu ž u prič i „Mi no taur” d at je i z ž enske p erspek tive. Hibridn o 

čudovište nas talo iz neprirodne v ez e izmeđ u kritsk e k ral jic e i bi ka, s amim ti m i o suđeno 

n a prok le ts tvo, sada je u funk ci ji pretnje i nedv osmisleno g nasilništv a koje m uški pr in cip 

po ka zuje na d ž enskim . Jednako ka o što se m its kom stvor enju sa Kr it a na žrtvu p ri nose 

m ladići i d evojke, tako je i juna ki nja na rat orka ove d os le dno fikcionaln e pripove st i žrtva 

m entalne igr e uma j ednog N arcis a Zlostavljača (Ah metag ić 2011), b ekstva u la virint u 

kojem se o tvaraju nova i n ov a p itanja da b i što duže o psta la iluzi ja o letov anju, čarima 

apartm an a i drug im ugo dn ostima i povol jn os tima tur ističk og ara nžmana. Priča na taj 

nači n potcrta va b esk ompromisni pr incip heg emon e muško sti koja ot ima n a si lu , ko ja 

traži žrtv u za z ado vo lj enje, al i i čija je frustr acija rez ul tat nemoć i sa modok az ivanja i društvenog 

p otv rđivanja ( Burdije 20 01: 72): 

N isam ga videla već ne ko lik o mesec i od one noći trangeljanja u h l adn om i zadimlj 

enom kupeu. S tigli s mo na nov osadsku stanicu i on mi je, dok s e voz zaustav ljao, 

u ž ur bi da ne zakas ni, rekao: „ Slušaj , sada ć u sa tobom da uzmem neke svoje stvari. 

Spakovać u kofer i ot ići . Ti m e nećeš ni št a pitati. Jer ne mogu da te sl uša m. Ne 

mogu da te gledam. Ako prosloviš samo reč, zadaviću te” (Šalgo 2007: 149). 

Na si lništ vo je, osim u n ekoliko puta po novlj enoj pr etnji, e ksp licir ano i u p ok retima, 

govoru tela: m už joj sna žno , gru bo , st eže ruku. N je gov iznenadni p ozi v na več eru u hotel 

„Park” d elu je kao p rij at no iznen ađ en je, ali naratorka već na poč etku s us re ta biva p re dmet 

por od ičnog „ prožd ir an ja” (A hm etagić 2 011: 117 –145). Po što topos p uto vanja do ho tela 

p ov remeno us loži re mi niscencijama na period svađa i t ele fonskih pr epi rki, n ara to rka 

prela zi na sc enu u hotel u „P ark”, g de se bra čn i par u po znaje sa me nadžerom Pav lovićem i 

nj eg ovim pomoć nik om Mi livojem, k oji ih up ućuju u le pote a partmanskih k ompleksa na 

Med ite ranu: no, re klama čin i d a nedost iž na cena apa rt ma na, k oji s e ne kup uje u traj no 

vlasn iš tvo, već sam o iz najmlju je na korišćenje u određen o dob a godine, postane o p sesija 

mnogima k oji „p rogutaju ” ma rketin ški trik. Do ći do n ov ca koji m bi mo gli da priušte ono 

148


što š ar ene s li ke na kata logu ilus tr uju p os taj e impera ti v. Ž ena pol ako shv ata d a je zamor 

večeri/ večere samo jedan od oblika isp ol ja van ja dugo go dišnje supruž ničke mr žnje i 

g neva, o sv eta št o n e zn a gde mu je s in , ma nifesta ci ja si rov og besa, r avna fiz ič ko m nasil ju . 

M učenje h ip erte rapijom i prez asićen oš ću s likama po st ep eno prerasta u mazohi za m, narator 

ka se isc rp ljuje u prik up ljanju n epot rebnih in form acija, iako zn a da ih n ika da neće 

moć i upotrebiti . To j e vrhuna c sa dističkog sla do strašća k oje mu škarac vaspostavl ja nad 

ženom ka o, pr em a njegovom m išljenju, pre ds tavnic om sla bijeg pol a: 

Bila sa m gladna, ali g lad nij e dolaz ila iz že luca, v eć iz či ta vo g bića. Bila sam 

n ajednom pr azna k ao da n ikada u životu ni sam misl ila, os ećala, doživela išta, 

ka o da nisam ni im al a svog a živo ta. Ka o da moj ž iv ot uprav o počinje n ad ovim 

pr aznim s t ol om, nad ovim debelim turist ičk im kata logom iskrz anih rubova, 

prizor im a p la veti i iz obilja ( Šalgo 2007: 1 52). 

Is to vremeno kada se u priču ut ka mit kao dr ug ostepen i označi telj, že na bi va uvučena 

u l av ir int ž el ja , iz ko jeg se t eš ko mo že išču pa ti. P ri tom, u me st o b ogova k oje j un aci u 

m itovima po zi vaj u u po mo ć, st arije k ol ege b iva ju isku sni savet odavci i po kr ov it elji mlađim 

i nei skusniji m m enadžerima. 

Fi gura zavodnika koji se služi s vim ra spoloživim sre dst vi ma kako bi post igao ci lj 

prisutna je u nekol iko t ek stova Judite Ša lg o. On je istovrem en o i pa ndan femme fatale kakv 

u srećemo u prozi Ju dite Šal go ( v: Bel esliji n 2011). Pr omi skuiteta n, n es talan, on ko keti ra 

sa sv ojom mu šk ošću i ispi tuje njen e granic e, n epres tan o ih pom er ajući . Pre ma mišljenj u 

Pit era Švengera, „muškarcu za procenu so pstvene mu že vnost i merilo n isu žene , v eć dr ug i 

mu škarci” (Šve nger 2005 : 49). N o, fluidnost z avodnika pot iče od potrebe samoi dentifikacije 

i kroz od no s sa že no m/žen ama i to g a spaja s a muška rc em slabi h rod nih c rt a. S druge 

strane, njeg ov a i zr azita m už evnost čini ga bl is kim h eg em onom t ipu maskul initet a. Ak o 

je mit kao pr vostepeni ozna čitelj če sto u funkciji i st icanja p očetnih ro dnih karakteristika 

( „He kt orov konj”, „ Bi ću tro janski kon j” , „Minotau r”, „Farao n”), b i lo da se one dalje 

po tv rđuju i li o sp oravaju, o nda je u roman u Kraj puta ovu ulogu pr e uzela i st or ij ska činjenica. 

Aludi ra jući na svod ničku ulo gu lit era ture z nanu jo š Dan teo vim ob ita vate lj ima 

pakla , Luka Grkovi ć pr iča Olgi Rot tuž nu životnu prič u N enada Mitrova potk replj uj ući je 

m n og obrojn im s tihovi ma. U priči „Hektorov k on j” ljubav ni k H. je oso ba k oja n arator ku 

obučava s eksualni m veštinama, čija je moć zavođenja kulminir al a u re čenici koja glasi: 

[ …] is tina uklj učuje ob a stava: t a veza (kao i sam H -o v jed no ip os obni sta n u 

k oji, znatno č ešće od me ne, zal aze i nj eg ova b iv š a žena i njegova d ug ogodiš nj a 

lj ubavnica), ta j e veza , u s tvari, jedna sek sualna radi onica u k ojoj se detalj i literat 

ure ili čak p oneka o riginal na ideja strpljivo, bez mnogo uzbuđenj a i be z strah a 

od ne uspeha, s pro vo de u delo ( Šal go 1995: 58). 

U prič i „Oto T ol nai i La slo Vegel g le daju Mi ting solidar nos ti 25. sep tem bra 1 988. u 

Novom S adu” Ve ge lova p osmatra čka pozicija u složn jav a se ne pre kidnim u tisc ima koje 

149


Milica G rk ović, a ktivi stki nja skupa, a li i ukup na atmosfe ra mitinga , ost av lja ju na njega. 

J un ak in ja, data po sred no , kao n edovo ljno po zna ta , izaz iva ne samo ra doznalo st, već i 

u znemiruje, predstavljaju ći stran o tel o (st anovnic a drugog gr ad a, d rugog p od ru čja), drugi 

pol. Kak o b i njen dis kurs lakše de šif rovao, V egel je na turalizu je, uba cu jući je u konteks t 

ž en skost i kao takve, kao isto ri jski uslov lj ene: 

Kada su žene u pitanju, ta crta , podjednako patetična , ipak više govori o spremnos 

ti na žrtvu, ne go o šansama za po bedu, g ov ori o p ri pravnos ti da se uprkos 

namerama prirode, pa i koristeći se njome , život podredi istoriji (Šalgo 1995: 82). 

Lik iz pripovetke, savremeni pisac Laslo Vegel, prenesen iz stvarnosnog konteksta u 

fikciju i kao takav podložan autorskim intervencijama, posmatra ženu, a u prilog tezi da je 

istorijski lik podlegao transformacijama ide i činjenica da je personalnom pripovedačkom 

situacijom dočaran predmet njegovog razmišljanja u datom trenutku. Njegovu početnu, 

strogo posmatračku poziciju možemo okarakterisati kao osvajačku . S druge strane , pitanje 

žene kao žrtve tretirano je i u Vegelovom romanu Memoari jednog makroa, u kojem su 

muškarci , pripovedač i inženjer, uzurpatori, prevaranti, svodnici i ucenjivači. Upravo ton 

pripovedanja , ležernost i hladnoća kojima se saopštavaju činjenice o ucenama i upotrebama 

žena ukazuju na mladićeve karakterne crte, na njegovu bezobzirnost . Muškarac je 

nadmoćan, žena je , uključujući i Beu, Tanju, a posebno Čipi , žrtva njegove bezobzirnosti, 

njegove seksualne eksploatacije. Čik , profesor u godinama, takođe je Drugo, starac koji nije 

upućen u tajne makroa i voajera, te time i on postaje žrtva jer u mladića veruje i želi da mu 

pomogne u pogledu društvene afirmacije, građanskog života i karijere, ali njegova žrtva 

nije drastična u toj meri u kojoj su žene podređene manipulaciji – pre svega seksualnoj . 

U ov om tekstu p ojavljuj e s e ekfraza sl ik e J oha na Lisa Judita i Holofern, koja , izmeđ u 

ostal og, 1 uka zuje n a odst upa nje od tr adici on alnog preds tavljanja Jud it e sa Ho lofernovom 

gl av om u ruc i, kako trij umfa lno sl avi pobedu. Ova s lika, gd e je Judita, femme forte okrenut a 

k a žrtvi , baca posle dnji p ogled na nj ega, dalje pre tp ostavl ja narat or ka, mog la je nadahnuti 

V eg e la da stvor i l ični m it o že ni : 

To j e neob ič an pogled. Ponešto hlada n, strog, pr ofesionalno u sredsređ en pogled 

domaćice koja pr over ava je li sa d, nak on vel ikog s pr emanj a, sv e u redu ? (Šalgo 

1995: 83–8 4). 

D alje , pos re dstvom slobodnog d ož ivlje nog govor a saz najemo da Vegel zna da 

ž en i nije pot rebna pobeda – ona je i u por az u dovoljn a sebi s amoj – ali da je 

svakoj p obedi n eo pho dn a žena. Šta je dr ug o Kip slobode na u lasku u no vi svet 

do dž inovska Judita s Holofer novom gl av om kao k rvavo m bakljo m u viso ko 

podign utoj ru ci (Šal go 1995: 8 4). 

1 Sli ka uka zu je i na in ter tek stu al nu re la ci ju sa dra mom Judita La sla Ve ge la. 

150


Trij um f ž ene je k rvava, piro va po beda ol ič ena, izmeđ u ostal og, m uškom žrt vom – 

ulog e su za menjene. Judi ta Ša lgo a rhetip skim vez ama sa os ta cima po što vanja m atrijarhata 

nag oveštav a da b i u neko novo do ba , koje ne mo ra oz načav ati is torijsk u epohu , već p re 

vre me u k oj em ž ivimo, dru št v o pon ov o, kroz si mb oličku kastra ciju, 2 mo glo vaspo stavi ti 

žens ku dom inaciju, d ok heroina Judi ta, kao n osilac mu ške s nage i od va žnost i ko ju demonstr 

ira ženskim, osv aja č ki m sredstv im a 3 , po tire bes kompro mis nu vlad avinu mu šk ar ca 

čiji e ks tremn i vid – ek sp loatac ij u, svođenj e že ne na pu ku upotre bu , njeno ko nz umir anje 

– op isuje V egel u n av edenom romanu. No, do minac ija žensk og princip a je ambiva lent na 

– agil ni obrasci p on ašanja, kao što su vatr eni g ovor na mit ing u i pobe da na d muška rcem 

– uka zuju na s u ve renost žene u is ti mah p otvrđen u ali i naglaš eno spo r adičnu, usaml jenu, 

vi še kao iz uze tak koji po tvrđu je pravilo. 

Slabi subjekt 

Ge nder Tro uble Džudit Bat ler, koja rod po sm atra kao k onstruk ci ju a ne kao pol, 

tj. bio lo šk u uslo vljenost (v . Batle r 2 010), p olaz ište je mnogim t raganj ima z a rod nim 

transgresija m a, koje su za ra ni je čitaoce /č ita teljke ostale skrivene, zapret en e raznim 

d rugim, ideološki m i li strukt ura lni m, či tanjim a. Danas, čini se , ovakve „ ne volje” v rebaju 

odasvu d, a ponajpr e iz interp re ta ti vnog p olj a, kao da s u sa mo to i če ka le : č itanja slabog 

subj ek ta i nje go ve (a)sek su alnosti p ostala su kv al ifikat ivna i ultima tivna. Ip ak , t re ba navesti 

i poz itivne pr imere: u srp skoj knjiže vnosti danas to je slab i, d eseksualiz ov ani s ubj ek t 

Sl obodana T išme, a psolutni j unak na ši h dana, k oj em po o tv oreno s ti za proc ese h ib ridizacije, 

za česte k ri ze i pro ve re id enti teta, konk urišu jun aci poez ije i pr oze Jud ite Šalgo. 

U te kstu „ Tip ovi modern oga s ubj ekta ( muš ka rci sa žensk im rodni m crt ama)” 

D ubravka Or ai ć Tol ić izdvaja tr i kruga mode rn ih subjekata . Po red pr vo g, vl ad alačkog , 

no si oc a h egemone mu ško st i, post oje još „ op or be ni krug – ga lerija pr ot usu bjekata , 

protuindivi duu ma i protug rađana u moder noj f ilozo fi ji, u mjetni čk im m od ernizmi ma i 

dijel ovima ava ng ar de”; te treći , na zvan „si va zona nesubj ekata, nepoje di nac a i negra đana 

ko je kon trolira ju mode rni s ubjek ti i z pr voga k ru ga (žene, djec a, bolesnici, str anci, drug e 

kl as e i ra se , pripadnic i ko lonizira nih na roda)” (O ra ić Tolić 20 05: 83). Je dan od pr otagonista 

romana Put u Bi robid žan , Nenad Mitrov , jednak o je zas tuplje n u d ru gom i tre će m 

krugu. Kao što je up ravo moder na umetnost bi la ta k oja se prva dist an ci ra la od sred iš nj e 

slike mo de rnog subjekt a, tako su se i nje ni predstavni ci rano d efi ni sali k ao oponi rajući , 

2 Od se ca nje mu ške gla ve mo že alu di ra ti na ka stra ci ju. S ob zi rom na či nje ni cu da se deo mu škog pol nog 

or ga na na zi va „gla vi ćem”, da se, da lje, on mo že tu ma či ti kao oži vlje ni i sa mo stal ni ho mun ku lus ko ji ži vi 

ne za vi stan ži vot od mu škar ca, mo guć no je us po sta vi ti ve zu iz me đu ka stra ci je i od se ca nja gla ve. S dru ge 

stra ne, i sa mo ljud sko te lo je fa lu so id no, što po ka zu ju fi gu re na me nje ne de flo ra ci ji, raz de vi ča va nju. Z. 

Mir ko vić, Eros – bol, že na – bog, nav. d. 

3 Vol fgang Šma le de talj no in ter pre ti ra sli ku Ar te mi zi je Đen ti le ski Judita ubija Holoferna (po sle 1612), 

u ko joj se is po lja va sna ga, mu drost i če sti tost bi blij ske Ju di te ko ja je oslo bo di la svoj na rod (Šma le 2011: 

143–144). Ju di ta Šal go će, baš kao i sli kar ka, po ten ci ra ti po be du sla bi jeg po la nad ja čim i ti me na iz ve stan 

na čin do ve sti u pi ta nje mu škost. 

151


antis ub jekti. U takvom ko nte ks tu stv ara se še st mo dernih androgina: genij, de nd i, boe m, 

f laneur , nat čov je k i moguć no sni čovjek (O ra ić T olić 2 00 5: 89). Ta kv a subverzija vladajućeg 

tipa m askul initeta v iđ ena je k ao „ispo vedanje nemoći ” (Stev anović 2 012). 

Kao š to j e kastr irani junak seks ualno o nem oćao, sputa n žensk om ru ko m, juna k 

romana Put u Birobid ža n Nenad Mi trov je žrt va, nemoćna da s e o dupre kak o naletu 

strasti (k oj u u te kst u „Dubi ne ” označ ava kao štetn u i po nj ega pog ub nu, d emonsku), 

t ako i e ventu alnom doprin osu M arije Aleksa ndrovne njeg ov oj s mrti. Njegova muškos t 

se p otire či njeni com da na n ek i nači n bi va stavljen n a raspolaganje ženi i njeno j ćudi. 

Pi smo Nenad a Mitrov a je čeka nje od govora, o no je po ziv, kao što je i ž ensko p ismo 

otvo reno, s pr emno z a rađa nje drugog pisma (Po po vić P er išić 1988: 4 8) . Među tim, 

s učeljavaj ući pozici ju slabog su bj ekta – k oj i je, bu du ći višest ruko ob eleženo Dr ugo (gr bavac, 

J ev re jin, pe snik, e ventua ln i simpat izer komuni sta u vreme fašiz ma), o dn osn o, antipo 

d hegemono m, belo m, militarizovano m muškar cu (Šmale 20 11: 246), ž rtva pol it ič kog 

pro gona – i n jegov u n asilnu smrt, autor ka ga či ni još sl ab ijim p re s vega u seksualno m 

smislu. N je gova poez ija , sva u zn aku melanholič nog prizi vanj a po slednjeg časa, te vapa j 

za m ak azama kao rekvizitom o tc epljenja od sopstva ( Konstan tin ović 196 5: 183–193 ; K onstantino 

vić 1975: 3 24– 35 0) ukazuju na t o da, usl ed teš kih život ni h ok olnosti i melanholije, 

koja ga je savlada la usled i zl ože nosti mnogostrukoj ugnje tava nosti ( Stenfo rd Fri dm an 

2005 ), o n nij e sp re man na ev ol utivni pr oces, v eć pre na gu bljenje rod nih crt a, izvesnu 

seksua lnu involuci ju , utišav an je mušk os ti. Zavede n, prevar en, ka žn ja va n, ranj avan, nj egov 

odnos prem a ž iv otu je p as ivan, t rpeljiv i sto ga j e proces feminizacij e koji se odv ija 

u njemu na gla šeno dram ati ča n, bol an, ali i nemin ovan. Bli skost sa m ajk om, pored čijih 

no gu j e sahr anjen, ko nv erzija im ena s jed ne str ane i krajnja s ubjekt ivn os t s dr uge, pojač 

avaju utisak lir ičnost i, ispovednu formu , tužbalice, kao vrsti k arakter istič ni h za že nski 

glas, za žensk o pis mo (Dojč inović N eši ć 1993: 27–34). N o, Mitrov nije mi zo gino bi će, 

ve ć tipični sl abi subjekt k oj i se po tvr đu je samo k roz od nos sa drugi m/drugima (m ajka, 

M arija Aleksandrovna , prija te lji, sugrađan i) . Par adoksa lno, on će biti j ak u sv esn oj odluci 

d a prekrati život, o dlu ci koja ć e baciti novo svetl o na njeg o v pređeni životni put, onako 

k ako je dat u p oglavlju ro man a, a li i o na kav ka kav je zai sta b io, što id e u prav cu čitanja 

o vo g pesnik a kao intelektualnog nomada, koji je, pr ema mišl je nju Keneta Vajta: 

[ ...] nihilist (Ničeov „potpuni nihilist ”), čovek koji traga za Istokom (za nekim 

„Istokom ” koji zapravo ne postoji), koji traga za svetom (ali koji poput Huserla 

dugo isključuje tezu o svetu ), anarhist (koji ne nosi bombu ni zastavu), neko koga 

prati unutrašnji glas (poput Sokrata a ne Kaljiostra ), i lutalica (budući da nijedan 

put nije završen) , on je na prvom mestu jedna nova vrsta intelektualca, pokretnog 

i mnogostrukog, neokolišućeg i brzog, koji ne pripada bilo kakvoj inteligenciji, koji 

se ne ve zu je ni za kakvu ideo logiju i koji nema skoro nika kvo osećan je s olid arnosti , 

osim u odnosu na s ve t (pa i ond a – kao št o se meša so sa vodom, sa filokos mičkim 

osećanjem može da se pomeša malo akosmičkog nihilizma) (Vajt 1994: 21). 

152


S dru ge strane, Mi tr ov je protagoni sta avanga rd e, a J uditi Šalgo j e s vojstven postupa k 

knjiž evnog portretisanja (neo)av angardni h figura (R eš in Tu ci ć, Des poto v, Mandi ć, T o- 

lna i, Vegel ), te je, k ao takav, otuđen, prika zan u proce pu izme đu dr ušt venih, tr adicionalnih 

vredno sti (P ođ oli 1 975: 133 –1 56 ) i ko nvencij a ljubav i koje nastoji d a s ledi uprkos 

buntu prema s red in i koja ga o d bacu je. Tak va raspeta pr ir oda kakv a je Mi trovlj eva (imamo 

u vidu dok um entari stičko- bi ograf s ku po dlogu a li i lite ra rno delo J ud it e Šalgo) ide u red 

neostv arenog muškog modusa o b uhv aćenog pr oc esom simb oličk e f emini zacije. 

Gr of Mars el, iz priče „K ak o se grof o d Poitersa pr eodijevao u razne h aljine kak o 

bi nepoz nat kuša o život u r a zl ič itim st aležima i zvanji ma”, i z P ariza dolaz i u Kanjiž u na 

k njiževni semi nar . Pasi on ir ani čital ac Prusta i d endi, susre će se sa Mir andom , ženom koja 

u nje mu pokr eće pr otivu rečna osećan ja. Pr eodeven, n a simboli čk om planu m og ao bi 

predst avljati trans ves tita ko ji menj a for mu, koji, oblač eć i se, po ku šava da izmeni i svoj 

ž iv ot, s voju suštin u. Dendi, prem a mišlj enju P. Š ve ngera, „ raskida sa sv im š to ni je nje go ve 

v rste. On prezire čak i društvo ko je je njego va sre dina i ko jom savrše no v ešto manip u liš e” 

(Šveng er 2005: 4 8– 49 ). Ova n eprekidna kol eb lj ivost u pogled u identite ta, te n eo dlu čnost 

u pogled u odgo va ra ju će fo rme, a li i svoje vrsni pr es tup k oji gr of čin i , manifest uju se i na 

p la nu komp ozi cij e same pripovet ke koja se t akođe neprekidno preod ev a iz pr vog l ica, tačnije, 

e pistol ar ne f orme, u treće, iz fikci je u nj en okvir, i z p okuš aja za snivanja pr ič e u nje no 

osujeći vanje, t e na taj način č uva par odijsko-tra nsvesti jski m odel k nj iž evnos ti prestupa 

(H erman S ek ul ić 1 991). S dr ug e s trane, reč prestup nema smis ao n egacije zab rane, već 

n je nog p revaz il aženj a i u potpu nje nja ( Ba taj 2009: 5 3–58). 

Se ksualn o pr egnantna je i priroda vez e između da rodav ca n aslova M iro sl ava M andića, 

nj eg ove „ju na kin je” Irene Vr kl jan i, p re ko nje, nj en e juna kinje književnice Marine 

C veta je ve. Mno goglasje i umnožava nj e ide nti teta subje kat a p riče m oglo bi da lič i na pres 

vl ač en je grofa , ali dok ko d Marsela postoji sa mo implicitn a, la tentna , konve rto va na fem 

iniza cija, do tle j e potra ga z a ženskim ide nt itetom kod Mi ros la va Mandića naglaš ena. 

Kako na sl ov priče sadrži na gov eštaj transgr es ije, š to se rez ul tuje i n a planu gr amatike 

( usvajanj em že ns kog g ra ma tičkog ro da), Judi ta Šalgo je os etila i opis al a nje govu udvo jenu, 

fluktu irajuću pozic ij u, granic u gde muška rac o stvaruj e svoju inic ij ac ij s ku i sp isatelj sku 

fa zu upravo si mb ol ič ko -gramat ičkim p os tajan jem že nom. 

N a ko mpo zicion om p lanu, ž ensko pism o i proble mat izovanj e ro dn e po zicije nestabilnim 

pr ip ovedač ki m subjek to m, koj i je sprem an na z ah te vnu i nepred vi dljivu igru zamene 

identiteta, d ot ać i će Jud ita Šalg o bez mnogo zad rža vanja. Igra ro do va je u ov oj pr iči tek 

ig ra z amenic ama, a du bl ji s misao daje joj moguć nos t da se Šalgova, k ao žen a pisa c 4 sa 

muš k arc em p is cem id entifikuje pre svega na um etničkom plan u, a da zaj ed ni čki im enitelj 

pois to veći vanja bud e tek dr uga r eč . 

4 Svu ne zgrap nost ovog ter mi na, ali i ne do sta tak re či u srp skom je zi ku ko ja bi se od no si la na že nu ko ja 

pi še, naj bo lje je iz ra zi la Ta tja na Ro sić u pred go vo ru knji zi Političke teorije roda, In sti tut za knji žev nost i 

umet nost, Be o grad, 2009. 

153


Na rat ork u u priči fa scinira Mandićeva idej a da se „ nepovrat ni prirodn i p rocesi zamene 

neprirodnim , a stare nj e, patnj a i smrt pren esu u d ome n umetnos ti, prog l as e 

umetnoš ću. ” U ovo j id eji o na povezuje sl ožen e uloge ž en e u sav re menom d ru št vu (biol 

ošku, um etničk u, dr uštveno-kori sn u), pa , po sredst vom Mandi ćeve zam ene i de nti te ta, 

d oz iva g la sove Ir ene Vrklj an ili Marin e Cv etaje ve. Dubravk a Đurić uočava hi je ra rhiju 

odnosa između k njiževni h dela, koju prik az uje š ematski : „Delo i život M. Cvetajeve+delo 

i život I. Vrklj an+delo i ž iv ot M. Mandića+ de lo i ž ivot J. Š al go+…” (Đurić 199 7: 119). 

Tek kad je u zimu 198 2. napis ao : Ja sam G udurun Ensli n, Ljubi ca Sokić , G ertru da 

Stejn, Kr istijan Ens lin, Ta tjana Gorič eva, Me redit Mon k, Ulrik e Ma jnhof , Tat jana 

Ma movna, Margare t fon Tro ta, Anica Sav ić -Reba c, Roza Luks emb urg, Na talija 

M al ačovska , Suzan Zont ag , Nade žda M an deljšta m, Isidora Se kul ić, Lu A ndreas 

Salome, Nojem ina i Rut a, M ajka Te reza, Bi li Holid ej , Pa ti Smit, A leksa ndra, 

Lju bi ca Mar ić, Laris Šepit ko, Du bravk a U gre šić, K senija Atanasij ević, L jubica 

K osovac, Nadežda Petrović , Žan a Moro, Nada Kolundžija, m or a da j e tek tada 

Mi roslav M and ić shvat io ko on u s tv ari jeste (Ša lg o 19 59 : 51) . 

Identif ikujući s e ka o rodn o m nogogla sje, Ma ndić ć e, hotimic e i li n e, ant icip irati pitanja 

D rugog, kategorij e žens kosti , k oja, p re ma Bartov om i Bodr ij arovo m mišljenju, 

ulazi u mo du , 5 ali ć e i a rbitrarni k ara kt er je zika ka o s is te ma znakova d ove sti do krajnjih 

m og ućnosti, raspršivši se do nepr epo zn avanja, impliciraj ući sv u pluralnost bića. U 

nave den oj k nj iz i, ali i u dr ugim te ks tovima, M andić ć e tr ansgresi rati svoj ro dn i, ali i 

diskutab ilizovat i nacionaln i identi tet, upo rno odbi jajući d a bude iko: 

Bura zeru, da li si Srbin? 

Nisam. 

Pa jesi li Šokac ? 

Nisam. 

Mađar? 

Nisam. 

P a š ta si onda, bo ga mu jebem? 

Rekao s am mu d a se ba vi m p is an jem i da je z ato m eni svejedno ko s am (Mandi ć 1987: 15 ). 

S druge s tra ne , multiplikac ija ženskih subj ekata, sl ikâ sa k oj ima s e Mand ić identifikuje, 

otelotvo riće s e k ro z jezič ku ig ru, u koj oj je mog uć no u spostaviti al og ične ko- 

5 Žan Bo dri jar pi še: „Sve do ci smo isto vre me no eman ci pa ci je že ne i po nov nog ja ča nja uti ca ja mo de. Do 

to ga do la zi za to što mo da ne ma ve ze sa že nom, već sa žen skim. Či ta vo dru štvo se fe mi ni zu je u onoj me ri 

u ko joj se uki da dis kri mi na ci ja pre ma že na ma (isti je slu čaj sa lu da ci ma, de com itd.); to je nor mal na posle 

di ca lo gi ke iz op šte no sti): ta ko po jam ’svr ša va ti’ (pren dre son pied), ko jim se is ka zu je do ži vljaj or ga zma 

kod že ne, da nas ula zi u ši ro ku upo tre bu i po či nje da se ko ri sti u ma ko jem kon tek stu. No, tre ba lo bi ta ko đe 

uoči ti da že na mo že bi ti eman ci po va na i oslo bo đe na je di no kao sna ga za do volj stva. I sna ga mo de, kao što 

je i rad nik oslo bo đen je di no kao rad na sna ga” (Bo dri jar 1991b: 111–112). 

154


nstrukcije uz s na žno pošt ova nje g ramat ič kih i lek si čkih katego rija ili uz n ji ho vo na ru šavanje 

koj e nikada ne dost iž e tak o radika lne r azmere kao u pesni čk im sluča jev im a Vojisla va 

Des po tova i Vujice Re šin a Tucića (Negrišorac 1 996 ). Kod Mandića s e rasl oja va nj e smisl a 

odvija vi še na s em antičkom a manj e na str uk tu ralno m planu . N jeg ova na dgra ma tika 

ostaje u f ormalnim s tega ma, al i baš stog a do izraža ja dola zi nes tabiln a pers pekti va samo g 

narat or a , t j. subj ek ta. Samim ti m dolaz i do pr omene recep ti vn og koda: k ako čitati iska ze 

n epouzda no g sved oka , tj . n arator a k oji od bi ja da s e defini tivno od re di? Ipak, ne z a dirući 

u mo dele perpendi ku la rnog go vor nog mod ela , Ma ndić ostaje in fa nti la n , a ne šiz o id an, 

p erverzan, a ne seksualno de vi ja n tan, deklar ati van, a ne viš ed imen zi onalan, de zorije nt isan 

i konfuzan, ali ne i par an oidan: o n p ri st up a svo jo j mnog ost rukosti s radošć u deteta, sv im a 

se ospolja va za r az li ku od mi sti fik acije z au mn ih pe snika; nj egova um etn ost i mul time dijalnost 

naliče š ar eni lu , t ransve stiji i egzib icionizm u, a manj e mračnjaštvu i o pskurno sti. 

Laten tni H omoseks ualiza m 

Hai m Azrie l stoji na m eđi dva pola. On je pr opagator id ej a Ota Vajninge ra , nj ihov 

rad ik alni a fir ma to r. S druge strane, kao malo koji lik u r oma nu , on ima pr ivilegi ju da 

tu mač i Va jn ingero vo de lo jer „kao muš ka ra c koji j e sam fasciniran i p riv uč en pri ro dom 

masku liniteta, homosek su alac je u p otpunost i o sposobljen z a uvid u maskulin u p ri rod u” 

(Švenger 2005 : 4 9). Go tovo bis mo r ekli – in sa jde r. I n e sa mo t o – on je gla sn og ov or nik one 

krize muškosti koja j e izrodil a v ajningerovsk i antifem inizam, kao i antis emiti za m (Šmale 

20 11: 246). 

„ Evrop a ima po trebu da se oč is ti od žen a”, kaže Ha i m i v adi tab akeru i z unutr a- 

š njeg dž epa s ako a. „Žene t o s ame osećaju. Postoji či n s amooči šć enja. Žene bolesne, 

za razne, ins tinktivn o s e sklanj aju k ao što se kod pr imit ivn ih naro da žene kad 

me nstruir aju uklanjaju iz zajedn ic e. Žene č iste ku ću i sa p rl javštinom, bolešću , 

uklan ja ju i sebe . To je nov me tod. Apsolutan. M etod id ea lne domaći ce. Kao što se 

p čel a, ub ad aj ući ulje za , sva pretvara u ubod i u nj emu okon čava svoj živ ot, tako 

i apsolu tn a domaćic a, sprem ajući svo j dom, na kraju poči sti i samu se be” (Šalgo 

1997: 90). 

Zl ura do st i cinizam koj i se o či tuju u tonu, t e st ra stvenos t, go rl jivos t kojo m H aim repreze 

ntuje po gl ed na žen sko pitanj e, sv oj ant if emini za m, r ez ultiraće nešto k as nije u o tvoreno 

p ropagiranj e ideja Ota Va jn inge ra, gen ija anti femini zm a. 6 On g a, štav iše, otvoren o citir a, 

ne krijući svoje oduševlj enje n jime: 

„Svaki r azgovor o ženi”, kaže n a francusko m Haim A zriel, sv estan da taj jezik 

p ored go šće razum e i Flo ra, „tre ba zap oče ti sa ose ćajem d uga , p ok lonom senima 

6 „Imam stra ho vi tu že lju da pi šem, mi slim na Vaj nin ge ra ko ji pre zi re že ne i Je vre je. Mi li ca oče ku je još 

mo je po li tič ke igre sa Vaj nin ge rom. Kao val cer. Beč, an đe o ski hor beč kih de ča ka/?/ la sciv nost za do voljstva? 

Vi so ki, tam no o ki – sve tac? Že ne vo le sve ce. Rem boa, tra gič ne de ča ke ko ji od bi ja ju lju bav, svo je muči 

te lje” (Šal go 2007: 45). 

155


jednog čoveka, t ragično g genij a č ij e je de lo, nek onvenci onalno, beskompr omisno 

i m ra čno na j edan neodoljiv n ačin, u zb urkalo du hove u B eču i ne kim drugim 

e vr opskim grad ovima, a ko ji se ubio u svojoj dv adeset četvrtoj godini ( koliko i 

ja na vr šavam ovih dana), jer n ije v ideo n ač ina da i zađ e na k raj sa ženom u sebi, 

ni ti sa žena ma izvan s ebe , povrh toga jedan p okršt en i Jevre jin ni je z nao šta ć e sa 

Jevre jinom u sebi i s a Jevrejim a uop šte, ne v id eći rešen je , isho d jevr ejs ko g pitanja” 

(Šalg o 1997 : 98). 

Među tim, svo ju s ada već ispo lj enju pasij u pr ema V aj ninger u Haim Azriel ne će razviti 

u p ra vcu po dražav anja. Iak o reč ima k oje izgovara pr ko si Flo ri, o n n e ide dalje od provokac 

ije; t ak o, ne št o kasn ije saznaj emo da j e na potpun o konv enc io na lan na či n, u salon 

u, k ako obi ča ji nalaž u, zap rosio F loru . Ostaj ući d o kr aja konvertirana , g ot ovo transve 

stitsk i pr erušena osoba, žen a zarob lje na u te lu muš kar ca, što se dâ nas lutiti iz njegov ih 

dijalo ga, a li i i z autor skih ko me nta ra koji p otkr epljuj u o vakve ideje, Ha im ipak n ij e lik 

koj i može, po put Flore, ra skrsti ti sa d ruštvenim po re tkom koj em pripad a, sa m or alom 

uz koji j e o drast ao , sa na či no m ži vo ta koji mu je prir ođ en i koji ga rodno određ uje . Iak o 

na počet ku da l eko revo lu cionarniji i smeli ji u ideja ma od F lo re, on ć e s e kasnije po vu ći u 

konv enc ionaln e tokove, dok se ona oti skuje u vode f em inizma i his te ri je: 

S av ladavanje prepre ka u morilo ga je i on se najednom , ne shv ataju ći šta s e dogodi 

lo, povu kao, up laš io, n aroguši o, izmenio, smrknuo i u najgor em času o tkr io 

svo je n ezrelo, h lad no i cinično s rc e (Šalgo 1997: 1 38–139) . 

Ha im je, d akl e, samosve sn a parodi ja na V ajning era. On ne c itira , on sam om svojom , 

suštinski ma lograđ an skom po ja vom, imitira delo o sob e či ja kopija želi da po stane. M eđutim, 

u njeg ov om li bi du na bi jenom homoerotsk im pot en cijalo m, u jednom tr enutku , 

verova tno usl ed homoseks ualn e panike, ko ju je , pr ema n jegovom tumač en ju Vajninger 

ta kođe ose ti o, dola zi d o pres vla čenj a u hete roseks ua ln o ruho, tj . d o delimičnog ili traj nog 

us v ajanja društveno prihvatlj ivog ob rasca p ona šanja, uz mogu ćn ost da se radi o closet 

queen (Fas 2003 ). Haim se, da kl e , ma ka r priv idno, v raća u kolos ek iz k oje g j e izgledalo da 

ć e biti izb ačen. 

( de )seks ua lizacija lirs kog su bj ekta 

U pe smi „ Na glava čke” iz kn ji ge Život na stolu, „ Između re dova” i „ P ovr atni g la goli”, 

d ekonst rukcija s ub je kta u kazuje na prasu štinu bitk a, na s em e, embrionaln i razvitak. Lirski 

sub jekt Sl obodana Ti šme u jedn oj pesmi u zbirci Marinizmi (1995 ) reći ć e: 

Plivam, ali nem am ud ov a / N i ruku, ni stop ala s mar agdnih / Ni ru ku, ni sto pala 

smar agdnih / Ja s am samo veliko n ap rslo j aje / Neke neznane ptice / Slepo, m ermerno 

oko bog a / K oje pluta na crnim talasima (Tišma 1995: 22). 

Dok je Ti šmina „p oh ez ija” s va u znaku volje za sl abo ja (Kopic l 1 99 9 : 50 6– 518), u 

staln im ob rtima i prekidima (Šuv aković 1996: 67) i emb ri on alne, de seksu ali zovane ze b nj e 

156


(Beles lijin 2010: 12 3–129), d ot le je kod pes nika Vlad im ira Kop ic la jezičk i t ekstualizam 

ustupi o me sto t elesnoj m an ifesta ci ji kiborga kao jedinog prot et ičkog božanst va, p a t ime 

i sub jek ta koji ga opo na ša (Beles lij in 2009: 5 5– 61) . Kod Ka ta li n Ladik p er fo rmativna i 

knjiže vn a pr aksa okr enul a se s polja šn joj ma ni festaciji seksualnos t i (Šuva ko vić 20 10). Pod 

imper ativom a vanga rdne večne n ov in e (Pođo li 1998: 10 5–1 08) poez ija Judite Š algo u o vo j 

zbir ci na neki n ači n je „iz nev erila” tajmizam i vremen sku u met nost i z knjige 6 7 mi nuta, 

n ag las n e pomenuv ši je nijednom, al i je os tala u sfe ri jezi čke poezije , ispi tiv anja granica 

je z ik a i laka no vs kog i identit eta bi ća kro z j ez ik. Zato je s pravom n az vana no vim te kstualizm 

om (Šuva kov ić 2002). 

Bogu h vala, poš te đena sam života, / Na pisa ćem stol u marke, etikete, / nalep nice 

s a mojim likom, o Judita , / naše su g lave u šk olsk oj torb i// (Š algo 1986: 7 ). 

Lir sk i su bj ekt se sv om s nagom ba ca na spome nik e i ponavljan ja, op šta mesta kao 

izvore st er eotip nosti i društ ve ne podo bn ost i i kon form iz ma, ali i mplicit no, dok s e pes ma 

otvoren ije bav i j ez ičko-p oetsk im pitanjim a, ilus tru ju ći ih svo jo m for mo m. I sama pe sm a 

ima o blik neodređen e konstr ukc ij e. U pro ce su istraživanj a g ranic a jezik a i kn jiževnosti 

s vaka ig ra je una pre d progl ašena n espora z um om , iako zapravo j edi no više zn ačnost i o težana 

um etn ička pe rce pcija m ož e donet i razumev anje. Ta ko u hijera rh iji ko do va i raz liči 

ti h diskursa k njižev no st dobija pr edn ost u pra vo zah va ljujuć i pr ocesu f orsira nj a p ol isemije, 

a li i novi h n ačina da s e ovešta li jezi čk i proc esi prevaz i đu upra vo seks ual izaci jom 

metafo ra i e kfraz om kao me todom p odvostr uče nja pogl ed a. Ne oavang ardna um etn ič ka 

jezička p r ak sa, k oj u demo nstriraju Voji sl av Despo tov i Vujica Re šin Tuc ić , ovap lo ćuje se i 

u poezij i Ju dite Šal go, gd e se različitim je zi čkim i sm is le nim obrtima, n ai zgl ed hu mor no 

i ne o ba vezno, ka tkad l ascivn o, kro z ukazi va nje na s in onimične ili h omonimi č ne jezičke 

s ituacij e, z ap ra vo uki da jednostran o shv ać en a se ksualn ost i os tva ruju pr eduslovi za njene 

tr ansformacije, k o je idu u pra vc u iznev eravanja počet ne matrice . „Biti svoj / Biti drugoga 

/ To je n ed oumica ov og jezika / Ko ji se b oj i vl as titog zvuka” ( Šal go 1987 : 1 3) . Ta ko se 

nad d rugošć u sa kojo m se uspo stavlj a komunik ac ij a, odmah u spostav lj a ne prija telj ski jaz 

(biti dr ug og a), č ime s e Drugo uv odi kao k ategor ija ne nužn o oponiraju ća s ubjektu, al i ka o 

kateg o ri ja koj a trp i, nad ko jom se v rši radnja , čak n as ilje. 

„ Melodij a” je v ok ovizuelna p oezija, ko ja n eguje p rincip simetrije i oblik s pojenih 

sudov a o kojima govori . Dva gla sa, dva su bj ekta, dr u gos t kojoj s e subjekt o br aća, a koju post 

avlja u istu r av an sa sobom, uka zuju ći na neumitne sličnosti kroz simetrično prikazivanje 

dvej u pol ovi na teks ta , postav ljena su u is tu ravan, u isti s ti h, te se ja i ti glas na kraju sastaju 

u završnom stihu „ sex mul ti plex”. Tako se glasovi na jpr e razje dinjuju (dv a usamlj ena glasa 

), da bi se poto m sp oj il i, sli li u je dan, un iv er zalni s red nj i r od , koj i bi mogao uka zati 

n a stepen prev azilaž enja subje kt ivnog seksualno g d is kontinu it et a vezivanjem , upravo 

stap an je m sa drugim b ić em , ostvare nu čež nju za d os ti zanjem apso lu ta, za alternati vu za 

p revazilaže nje razl i či tosti i st ereotip nih o graničenih k on struka ta . Uosta lom , kako b el eži 

Žorž B at aj : 

157


Poe zij a vodi i st oj tački kojoj i svi oblici e rotizm a, jedi ns tv u , međuso b no m 

prožima nju pose bnih predmeta. Ona nas vodi s m rti i , preko sm r ti, k ontinu i tet u, 

P oezija j e več nost (Bat aj 2009 : 2 3) . 

zaključa k 

Biografija i bibliografija neoavangardnih pisaca često su vezane interpoliranjem faktocitata 

. No, nigde se literatura i život nisu tako ultimativno spojili, tako simbiotički vezali, 

nigde se nije toliko referiralo na biografsku stvarnost u tekstovima Judite Šalgo i Miroslava 

Mandića. Kako beleži Vasa Pavković, „taj transfer u identitetsku identičnost teksta i života, 

literature i biografije, najviše je zanimao Juditu Šalgo” (Pavković 2006: 134 ). Palimpsestna 

pripovetka „Irena ili o Marini ili o biografiji ”, komponovana od isečaka iz života i projekata , 

ukoliko se, u slučaju Miroslava Mandića, nije radilo o sinonimima, ukazuje, opet , posredno, 

preko niza umetničkih praksi – konceptualizma, konkretizma, minimalne umetnosti itd. – 

na pitanje identiteta i Drugosti. Uostalom, neoavangarda, onako kako je vidi Mikloš Sabolči, 

kreće se između dva pola: tipa znak i tipa krik, pri čemu se performativnosti skloni umetnici, 

u koje, po red Ju dite Šal go i Mir oslava Mandića, spadaju i M ar ina Ab ramov ić, S lobodan 

Tišma, Katalin Ladik, članovi grupa Kȏd, Ǝ, i Ǝ-Kȏd, a u novije vreme Maja Solar i mnogi 

drugi, otvaraju eksplicirajući svoje poetičke stavove, bežeći iz stega jezika i osvajajući nove 

umetničke prostore i medije (Kopicl, Raković 1972; Radovanović 1989; Poniž 1984; Šuvaković 

2007 i dr. ); s druge pak strane, pisci koji svoje neoavangardne tokove uključuju isključivo 

u literarna strujanja, ili se njihov iskorak u druge umetničke sfere svodi na likovne priloge, 

pri čemu reč ostaje osnovni prenosilac poruke , poput M . Todorovića , V. Despotova, V. R. 

Tucića, razvijaju semantiku poetskog diskursa , kombinujući, između ostalog , i zaumnost 

kao kategoriju izražavanja. Jednako decentrirani poput neoavangardista tipa krik, oni ne izlažu 

svoje telo, ne otvaraju se ka spolja, histerički, centrifugalno, već se implodiraju, naginju 

ka zamišljenom središtu , ka svojoj osi, centripetalno. Kod Mandića je potreba za osvajanjem 

prostranstva izraženija nego kod drugih umetnika: dok Judita Šalgo menja položaj (sedi, leži, 

stoji), dok članovi grupe Kȏd borave istovremeno na različitim mestima, Mandić pešači, 

luta, putuje i time savladava zemaljsko vreme. 

Os et ivši dv os tru kost svog identit eta , pripad anj e manjinskoj etnič ko j , p a i v erskoj 

za je dn ici, pro gonjenoj u jednom istorijskom tr en ut ku kao objektu iraciona ln e mržn je i 

geno cida ( Go ldb er g, Rej ner 2003: 17 5 – 200 ; Palave stra 1998: 16 1–213), J udita Š algo s e, 

če sto i z me štajući s op st ven o uporište , bil o da p iše pe sm u, p riču ili roman, ve št o koristila 

d ualizmom i am biv al encijo m. Njen a n apr egnuta , ve he m en tn a potra ga z a identitet om, 

z a, kako će se isp ostaviti, samo fr agme nt arnom etn ogenea lo g ijo m (po rod ic a Rot, Berta 

P apanhaj m, Ne nad Mit ro v i drugi pr ed stavnic i jev re jske na ci on al ne zajedni ce ) biće u 

znaku is to vremeno g opisiva nj a i t umač enja, de sk ri pci je i metanara tiva s tva rn osti koj u j e 

iz gradila i ko ja je, bu du ći suštin ski auto ref erenci ja lna , sklona fr ag iln ost i i im pl odir anj u 

kao kr aj njim ish odi štima , cin ično-konačni m rešen jim a. Čest dizas teričn i, katast ro fični 

158


( naročit o ko lektivno -e gz o di čn i) k raj n jenih te kst ova, obl aci dima, po žari i d uboke sk eps e 

i p es imizam, s enzaci on ali sti čke v es ti i novin sk i i sečci ka o pod lo ga z a da lju u metn ičku 

ob ra du, te razni d ok umentarn i mater ija li , ko ri šćeni u svrhu natu ra li zacije postu pk a i uspos 

tav ljanje ilu zije st va rn og, destab il izovaće disk urs, tj. od r a ziti s e na n jego vu dispe r zivnost 

– otuda ne završenost , otvoreni kr aj , drug o lice, ko autor koj i učes tvu je u k re iranju 

priče a u čij i s e aut or itet i st ov remeno sumnja i p olažu sve nade. De st abiliz acija ro dnih 

ma tr ica pos taće ta ko đe, vid ećemo, j ed no od no sećih tematsk ih isho di š ta k ako mo de rn e 

umetno st i , ta ko i poet sko -p r oz no g prosede a Ju dite Šalgo. Nj en i flu kt u ira jući s eks ua lni 

i seksua li zovani i d es eksuali zov an i identi te ti , kao i poje dine na ci on al ne kon verz ije njenih 

junaka ( ps eudonimi, pr ik ri vanje i dentite ta i dr .) biće i nd ikatorim a razgradnje žanrovskih 

obr a za ca, al i i od jecima dub oke ske ps e u pogle du „ nevolje s ro dom”, kao d ruš tveno 

k onstru isanom k at egorijo m. Mogu ćnost ci tiranja seksual nih i de nt iteta (Oto Vajnin ger , 

Nenad M itrov, M arija Ale ks andr ovna, Lar is a Raj zn er , Berta P ap aneha jm i druge ist orijsk e 

lič no sti), koje će spisate lj ka podvr gnut i minucio znoj a na li zi za jemčiće hi bri dne konst rukcije 

koje, budući d a i zviru iz suštinske a utorske amb iva len cije, eksplicitn e (67 minuta , 

na glas, Da li post oj i život ?, T rag koče nja ) i li impl icit ne (Život na stolu , Pu t u Birobidž an i 

d r. ), olič en e u parodij i, tra nsvesti ji , presvl ače nju ju nak a (preodijevanju) i d ru gim načinima 

iz begava nj a je dnoob raznog l in earnog p oret ka disk ur sa , ne mogu bi ti tu ma če ne kao 

originalne , samostalne niti seksu alno j e dnoznačn e. 

LITERATURA 

Primarna literatura: 

Ša lgo , Jud ita : 

1986 . Živo t na stolu. Beograd : N olit. 

1987. T r ag kočenj a. Novi Sad: Književna zaj ed ni ca Novog Sada. 

19 95 . Da l i postoji život? . Beog rad: V reme k n jige. 

19 97 . Put u Birobidžan. Beogra d: Stu bo vi kultu re . 

2000. Jednokratni eseji, Beog rad : Stubo vi kulture. 

20 04. Kr aj puta: za vrše tak rom ana Put u Birobidžan, Be ograd: Narodna knjiga. 

2 007. Hronika . Novi Sa d: Students ki kult urn i c entar . 

2 01 2. Radn i dne vnik 196 7– 1996. Novi Sa d: Dn evnik – Akadem sk a knj ig a. 

S ekundar na lite ra tu ra : 

1. Beleslijin, Dragana . 2011. „Žena koja nestaje : vidovi ispoljavanja ženske seksualnosti u prozi Judite 

Šalgo”, Interkulturalnost , časopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije , 1, str. 94 –12 4. 

2. Đurić, Dubravka. 1996. „Istraživanje kodova književnosti (Judita Šalgo , Da li postoji život?)” , Naša 

borba, 29. VIII. 

----. 1997. „Judita Šalgo : granica diskursa književnosti ”, ProFemina, 9/10, st r. 115–120 . 

----. 20 00 . „Mnogostruki identiteti u poe ziji pes ni kin ja: J. Šalgo, L j. Đur đić, R. Lazić”, ProFemina, 

21/22, str. 225–235. 

3. Gordić, Vladislava . 1998. „Judita Šalgo: priče o t(e)lu”, Reč , V, 18, str. 114–120. 

159


4. Gordić Petković, Vladislava. 2008. „Rod , identitet i ženski kontinent ; sazrevanje i transformacija u 

prozi Sare Voters i J udite Šal go”. U: Na že nskom kont inentu. Novi Sad: Dnevnik. 

5. Pavković, Vasa. 2006. „Beleške o prozi Judite Šalgo ”, u: Pogled kroz prozu, Novi Sad : Dnevnik, str. 

133–142 . 

Tercijarna literatura: 

1. Ahmetagić, Jasmina. 2011. Priče o Narcisu Zlostavljaču – zlostavljanje i književnost. Beograd: Službeni 

glasnik. 

2. Bataj, Žorž. 2011. Erotizam. Beograd : Službeni glasnik, preveo Ivan Čolović. 

3. Batler, Džudit. 2010. Nevolja s rodom, Loznica : Karpos , prevela Adrijana Zaharijević. 

4. Be leslijin, Dragana. 2009. „Slika tela u poeziji Vladimira Kopicla ”, Polja, 458, juli–avgust str. 55 –61. 

----. 2010. „Muško, žensko, emb rion, k nj iga – quattro corpi in cerca d’autore” , Polja, juli–avgust, str. 

123–126. 

5. Biti, Vladimir. 1997. Pojmovnik suvremene književne teorije , Zagreb: Matica hrvatska. 

6. Bodrijar, Žan. 1991. Simbolička razmena i smrt. Gornji Milanovac : Dečje novine , preveo Miodrag 

Marković. 

7. Burdije, Pjer. 2001. Vladavina muškaraca. Podgorica: Univerzitet CG – CID, prevela Mileva Filipović. 

8. Damjanov, Sava . 2002 . Novo čitanje tradicije. Novi Sad: Dnevnik. 

9. Despotov, Vojislav. 1996. Veseli pakao poezije. Novi Sad: Kulturni centar Novog Sada. 

10. Dojčinović Nešić, Biljana. 1993. Ginokritika. Beograd: Književno društvo „Sveti Sava”. 

11. Fas, Dajana. 2003. Unutra – izvan. Gej i lezbejska hrestomat ija . Beograd: Centar za ženske studije. 

12. Goldberg, Dejvid Dž. , Rejner, Džon D. 2003. Jevreji. Istorija i religija. Beograd: Klio, preveo Đorđe 

Trajković. 

13. Gordić Petković, Vladislava . 2010. Mistika i mehanika. Beograd: Stubovi kulture. 

14. Herman Sekulić, Maja. 1991. Književnost prestupa – parodija u romanu Belog, Džojsa i Mana, Novi 

Sad: Matica srpska. 

15. Konstantinović, Radomir. 1965 . „Nenad Mitrov: Pobuna protiv demijurga”, u: Pesnici II, Novi Sad: 

Matica srpska – Beograd: Srpska književna zadruga, str. 183–193. 

----. 1975. „Makaze Nenada Mitrova”, Treći program Radio Beograda, jesen, 324 –350. 

16. Kopicl, Vladimir, Raković, Ana. 1972. Telo umetnika kao subjekt i objekt umetnosti. Novi Sad: Tribina 

mladih. 

----. 1999. „Fragment i nedovršeno kao književna st rategij a: Slob od an Tišma, vo lja za slabo ja”, LMS, 

464, 4 , str. 506–518. 

----. 2002. Pesme smrti i razonode , izabrane i nove pesme . Novi Sad: Orfeus. 

17. Lenser, Suzan. 2005. „Ka feminističkoj naratologiji”, Genero, časopis za feminističku teoriju, 6–7, str. 

81–103, p re vela B iljana Dojčinović Nešić. 

18. Mandić, Miroslav. 1987 . Ja sam ti je on. Novi Sad: Matica srpska. 

----. 1987. Ne, n e veruj em da se ova rečenica ne čuje. Novi S a d: Književna zajednic a Novog Sada. 

19. Mirković , Zoran: 1999 . Eros – bo l, Žena – Bog. Beograd: Rad . 

20. Mitrov, Nenad. 1927 . Dve duše. Novi Sad : Slavija . 

21. Negrišorac, Ivan. 1996. Legitimacija za beskućnike. Srpska neoavangardna poezija : poetički identiteti i 

razlike. Novi Sad : Kulturni centar Novog Sada. 

22. Oraić Tolić, Dubravka. 2005. Muška moderna i ženska postmoderna. Rođenje virtualne kulture. Zagreb: 

Naklada Ljevak. 

23. Palavestra, Predrag. 1998 . Jevrejski pisci u srpskoj književnosti. Beograd: Institut za književnost i jezik . 

24. Pođoli, Renato. 1975. Teorija avangardne umetnosti. Beograd: Nolit, prevela Jasna Janićijević. 

25. Poniž, Denis. 1984. Konkretna poezija. Ljubljana: Znanstvenoraziskovalni center Slovenske akademije 

znanosti in umetnosti – Inštitut za slovensko literaturo in literarne vede. 

26. Popović Perišić, Nada . 1988. Literatura kao zavođenje. Beograd: Prosveta. 

27. Radovanović, Vladan. 1987 . Vokovizuel . Beogr ad: Nolit. 

28. Rešin Tucić , Vujica. 2001. Igrač u svim pravcima , izabrane i nove pesme. Novi Sad: Orfeus. 

160


29. Sabolči, Mikloš. 1997. Avangarda & neoavangarda. Beograd: Narodna knjiga, prevela Marija Cindori 

Šinković. 

30. Solar, Maja. 2008. Makulalalatura. Kragujevac: Studentski kulturni centar. 

31. Stenford Fridman, Suzan. 2005. „Preko roda: nova geografija identiteta i budućnost feminističke kritike”, 

Genero, časopis za feminističku teoriju, 6–7, st r. 103–123, pr evela Du bravka Đurić. 

32. Stevanović, Kristina. 2011. Osvajanje modernog. Novi Sad : Akademska knjiga . 

----. 2012. „Tipovi maskuliniteta u prozi Dragiše Vasića, Stanislava Krakova”, u: Susret kultura, zbornik 

radova Filozofskog fakulteta (u prip remi). 

33. Šmale, Volfgang. 2011. Istorija muškosti u Evropi 1450–2000. Beograd: Klio, preveo Vladimir Babić. 

34. Štancl, Franc. 1987 . Tipične forme romana. Novi Sad: Književna zajednica Novog Sada, prevela Drinka 

Gojković. 

35. Šuvaković, Miško i dr. 2002. Centralnoevropski aspekti vojvođanskih avangardi, 1920–2000. Granični 

fenomeni – fenomeni granica. Novi Sad: Muzej savremene likovne umetnosti. 

36. Šuvaković, Miško 2006. Studije slučaja. Pančevo: Mali Nemo. 

----. 2007. Konceptualna umetnost . Novi Sad: Muzej savremene likovne umetnosti. 

----. 2010. Moć žene: Katalin Ladik . Retrospektiva 1962 –2010. Novi Sad: Muzej savremene umetnosti 

Vojvodine. 

37. Švenger, Piter. 2005. „Muški modus”, Genero, časopis za feminističku teoriju, 6– 7, str. 41–51. preve o 

Ika Đurđević. 

38. Tišma, Slobodan. 1995. Marinizmi. Beograd: Ruža lutanja. 

----. 2009. Quattro stagioni. Beograd: Laguna. 

----. 2011. Bernardijeva soba. Novi Sad : Kulturni centar Novog Sada. 

39. Vajninger, Oto. 2007. Pol i karakter . Beograd : Feniks Libris , prevela Irma Šosberger . 

40. Vajt, Kenet. 1994. Nomadski Duh. Beograd: Centar za geopoetiku, prevele Jelica Mihaldžić, Bojana 

Miković. 

41. Ve gel, Laslo. 1969. Memoari jednog makroa. Nov i Sad: M atica srpsk a, preve o Aleksand ar Tišma. 

Types o f male Charac te rsin Judita salgo’s Poe tr y and Prose 

SUMMARY: Starting from the possib il ity of combi ning the me thods of narratolog y on 

the one hand w i th those o f gender studies on th e othe r, the paper explo res the questio 

n of m al e sexuali ty in judita Salgo’s texts. Male characters i n he r prose (i s Ther e 

li fe , journey to Birobidzhan , The En d of t he Road etc) ca n be d escrib ed as either 

heterosexu al (Dr . Savic , the h usband , Laslo ve gel), la tent ho mosexua l (Haim Azriel) 

or men o f we ak g ender trait s ( nenad Mi trov, Mirosla v Ma nd ic, Cou nt marsel). In t he 

group o f heterosexual m al e characters there are two di sc ernable subgroups: the figure 

of a s educe r and th e f igure of the b ea rer of the patriarcha l pattern. In the l if e i n a 

vi llage poetry collection we can notice the use of the m ethod of character desex ualizati 

on, al so typ ica l of th e p oetic an d pr ose wo rk of slobod an tisma. 

ke Y Wo r ds: Judi ta s al go, m ale cha ra ct e r, s ex uality, hegem oni c male, we ak character, 

homosexuality, homosexual panic, desexualization, neo-avantgarde, postmodernism. 

dragana.beleslijin@yahoo.com 

161

162

163


UDC 811.163.41'373.45 

Ljudmila Pendelj 

Filološka gimnazija, Beograd 

Zavod za kulturu Vojvodine, Novi Sad, Srbija 

Fonetska analiza dubletnih 

oblika reči poreklom iz grčkog i 

latinskog jezika u Građi za rečnik 

stranih reči u predvukovskom 

periodu I–II Velimira 

Mihajlovića (II deo) 

SAŽETAK: U drugome delu ovoga rada izvršena je fonetska analiza dubletnih 

oblika reči poreklom iz grčkog i latinskog jezika iz Mihajlovićeve Građe. 

Uočene su mnogobrojne i raznolike fonetske promene kojima se mogu pojasniti 

procesi primarne i sekundarne adaptacije, kao i da se prema stepenu 

adaptacije jedna reč može pratiti u nestabilnom i stabilnom stanju. Materijal 

koji je obrađen bogat je i sadržajan, i predstavlja još jedan dokaz da jezičko 

pozajmljivanje nije jednokratan i završen proces, već da predstavlja zbirni rezultat 

upotrebe različitih oblika u različitom stepenu asimilacije u određenom 

trenutku na određenoj teritoriji. 

KLJUČNE REČI: jezik prenosilac, jezik davalac, jezik primalac, jezičko pozajmljivanje, 

primarna i sekundarna adaptacija, Skok, Klajn, Ivić. 

164


4. Dubletne grupe reči prema fonetskim promenama 

4.1. Dubletne grupe reči poreklom iz grčkog jezika, koje sadrže dvoglasnik οι (oi) 

(Правопис 1993: 180). 

ekonom grč. ο„κονÒμος ikonom 

ekonomija grč. ο„κονομ…α ikonomija 

ekonomičeski grč. ο„κονομικÒς ikonomičeski 

Feniks grč. Φο‹νιx Finiks 

U osnovnim oblicima grčki dvoglasnik οι zamenjen je našim e (Правопис 1993: 180), 

dok su svi bočni oblici načinjeni prema novogrčkom izgovoru, prema kome se navedeni 

dvoglasnik izgovara kao i. 

4.1.1. Izuzeci među osnovnim oblicima reči koje sadrže navedeni dvoglasnik su 

osnovni oblici poeta i poetičeski. 

poeta grč. ποιητ»ς piita 1 

lat. poeta 

poetičeski grč. ποιητικÒς piitičeski 

Ovi osnovni oblici, kao i naše reči poezija i poema (Правопис 1960: 133), nastali su 

od grčkih reči, ali se u njima dvoglasnik οι izgovara i piše prema lat. poëta i poëticus. 

4.2. Dubletne grupe reči poreklom iz grčkog jezika, koje sadrže η (ē) 2 (Правопис 

1993: 180). 

alegorija grč. ¢λληγορ…α aligorija 

alegoričeski grč. ¢λληγορ…α aligoričeski 

apopleksija grč. ¢ποπληx…α apopliksija 

apoteka grč. ¢ποθ»κη apotika (apateka) 

apotekar grč. ¢ποθ»κη apotikar (apatekar) 

biblioteka grč. βιβλιοθ»κη bibliotika 

demokratija grč. δημοκρατ…α dimokratija 

dijadema grč. δι£δημα dijadima 

elektrijski grč. ½λεκτρον ilektrijski 

etika grč. ºθικ» itika 

1 Kao i piitičeski, vi di e/i. 

2 Za vr šno η ni je tu ma če no bu du ći da se ne ra di o fo net skim ne go mor fo lo škim pro me na ma. 

165


etičeski grč. ºθικος itičeski 

karakter grč. χαρακτ»ρ haraktir (harakter) 

magnet grč. ΜαγνÁτις (λ…θος) magnit 

magnetni grč. μαγνητικÒς magnitni 

planeta grč. πλαν»της planita 

poeta grč. ποιητ»ς piita 

poetičeski grč. ποιητικÒς piitičeski 

retor grč. ∙»τωρ ritor 

retorika grč. ∙ητωρικ» ritorika 

retorski grč. ∙ητωρικÒς ritorski 

retoričeski* grč. ∙ητωρικÒς ritoričeski 

hemik grč. χημικÒς himik 

hemičeski grč. χημικÒς himičeski 

heroj grč. ¼rως iroj 3 (gheroj, geroj) 

herojski grč. ¹ρωικÒς irojski 

heroičeski* grč. ¹ρωικÒς iroičeski 

U svim osnovnim oblicima zadržava se e, dok se među sporednim u svakoj grupi 

javlja ili samo oblik sa i umesto e, prema vizantijskom izgovoru (Правопис 1993: 180), 

ili uz njega još jedan odnosno dva oblika u kojima su izvršene druge fonetske promene, 

uglavnom u onim rečima koje su u srpski jezik ušle preko jezika prenosilaca. 

4.2.1. Dubletna grupa sa osnovnim oblikom prema nemačkom kao prenosiocem 

(Клајн–Шипка 2007: 917). 

pergament lat. pergamena, pergamin 

pargamin ngrč. περγαμην», (pargament) 

nem. Pergament 

Bočni oblici pergamin i pargamin nastali su gubljenjem završetka η i prema 

novogrčkom izgovoru navedenog samoglasnika. Bočni oblik pargament nastao je prema 

nemačkom, ali sa a umesto e u prvom slogu 4 . 

4.3. Dubletne grupe reči poreklom iz grčkog jezika prema izgovoru suglasnika β (b) 

(Правопис 1993: 180). 

3 Kao i irojski, vi di 4.6. 

4 Vi di 4.13.4. 

166


azbest 5 grč. ¥σβεστος asvest (asbest) 

alabaster grč. ¢λ£βαστρος alavaster 

kimval grč. κÚμβαλον, kimbali cimbali 

lat. cymbalum cimbala 6 cinbula 

labirint grč. λαβÚρινθος lavirint 

Među osnovnim oblicima preovladavaju reči u kojima se zadržava su gla snik b, saglasno 

an tič kom iz go vo ru, a me đu boč nim oni u ko ji ma se na ve de ni su gla snik, pre ma ka snijem 

grč kom iz go vo ru, iz go va ra kao v. 

4.4. Du blet ne gru pe pre ma iz go vo ru su gla sni ka χ (h) u re či ma po re klom iz grč kog 

je zi ka (Пра во пис 1993: 181). 

ka rak ter grč. χαρακτ»ρ ha rak ter ha rak tir 

lat. cha rac ter 

me lan ho li ja grč. μελαγχολ…α melankolija 

lat. melancholia 

me lan ho lik grč. μελαγχολικÒς, ma lan ko nik 

lat. melancholicus 

me lan ho li če ski grč. μελαγχολικÒς me lan ko li če ski 

har ti ja grč. χ£ρτης, kar ta (har ta) 

lat. char ta 

hi po hon drik grč. ØποχÒνδριον ipokondrijak 

lat. hypoc hon dri a cus 

Me đu na ve de nim osnov nim ob li ci ma pre o vla da va ju re či u ko ji ma se za dr ža va h, kao 

i u ve ći ni slo ven skih je zi ka (Пра во пис 1993: 184). Iz u ze tak pred sta vlja osnov ni ob lik 

karakter u ko me je, pod uti ca jem za pad no e vrop skih je zi ka, h za me nje no su gla sni kom k 

(Пра во пис 1993: 184). Me đu pak spo red nim ob li ci ma na la ze se re či u ko ji ma je pre u ze to 

k pre ma za pad no e vrop skim je zi ci ma, a pre ko ob li ka iz la tin skog je zi ka kao pre no si o ca. 

Du blet ni ob lik u ko me se uoča va naj vi še fo net skih pro me na je reč malankonik, ko ja je stigla 

iz ita li jan skog je zi ka kao pre no si o ca (melanconico). 

5 Azbest/asvest vi di 4.9.5. 

6 U Građi je kao iz dvo je na du blet na gru pa na ve de na: cim ba la/cin bu la pre ma grč. κÚμβαλον. Bu du ći da 

su obe du blet ne gru pe na sta le od iste re či, i svi su ob li ci isto ga zna če nja, sma tram da bi ih tre ba lo sve sti u 

jed nu du blet nu gru pu, a kao osnov ni ob lik iza bra ti onaj ko ji je bli ži iz vor nom ob li ku. 

167


4.5. Du blet ne gru pe re či po re klom iz grč kog je zi ka pre ma su gla sni ku κ (k). 

kri stal grč. κρÚσταλλος hri stal 

kri stal ni grč. κρÚσταλλος hri stal ni 

ok to pod grč. Ñκτ£πους, Ñκτ£ποδ-ος oh ta pod oh to pod 

(ak ta pod) 

U svim osnov nim ob li ci ma k se ču va, a u boč nim, sem jed nog (aktapod), ja vlja se h 

pre ma ru skom je zi ku kao pre no si o cu 7 . Boč ni ob li ci ohtapod, ohtopod i aktapod uz sit ne 

glasovne promene 8 na sta li su od bal kan skog gre ci zma. 9 

4.6. Du blet ne gru pe re či po re klom iz grč kog je zi ka sa oštrim spi ri tu som (Пра во пис 

1993: 181). 

ar mo ni ja grč. ¡ρμον…α harmonija 

ipo te za grč. ØπÒθεσις hi po te sa 

he roj grč. ¼rως iroj 10 (ghe roj, ge roj) 

he roj ski grč. ¹ρωικος iroj ski 

he ro i če ski* grč. ¹ρωικος iro i če ski 

hi po hon drik grč. ØποχÒνδριον ipokondrijak 

U na ve de nim du blet nim gru pa ma pod jed nak je broj osnov nih ob li ka u ko ji ma se 

oštri spi ri tus pi še sa h, kao i onih u ko ji ma se, pre ma vi zan tij skom iz go vo ru, taj glas iz gubio. 

Sa mim tim, i me đu boč nim ob li ci ma, ko jih je u go to vo sva koj gru pi vi še od jed nog, 

usled dru gih fo net skih ili mor fo lo ških pro me na, od nos je sli čan 11 . Bu du ći da je na ve de na 

gla sov na pro me na iz vr še na na isti na čin u boč nim ob li ci ma sva ke du blet ne gru pe, ni je jasan 

kri te ri jum po ko me se re či armonija i ipoteza sma tra ju osnov nim ob li ci ma. 

4.6.1. Bli ske pret hod nom su dve du blet ne gru pe re či po re klom iz grč kog je zi ka sa 

oštrim spi ri tu som (Пра во пис 1993: 181). 

he roj grč. ¼rως ge roj ghe roj 

(iroj) 

ho ri zont grč. Ðρ…ζον gorizont 

7 Na ve de na reč u ru skom je zi ku ja vlja u du blet noj va ri jan ti sa po čet nim k i h. 

8 Vi di 4.13.10. 

9 Ngrč. ÑκταπÒδι > ÑχταπÒδι (Skok 1971: 15). 

10 U boč nim ob li ci ma iroj, irojski i iroičeski pojavljuje se i pre ma 4.2. 

11 Boč ni ob lik heroičeski raz li ku je se od osnov nog po su fik su. 

168


Osnov ni ob li ci ovih du blet nih gru pa gra de se pre ma grč kom iz go vo ru, dok su boč ni 

ob li ci ge roj i gorizont na sta li pre ma ru skom iz go vo ru su gla sni ka h, te su se te gru pe pod 

uti ca jem ru skog je zi ka raz vi le kao du blet ne. U dru gom pak boč nom ob li ku u pr voj gru pi 

(ghe roj) ču va se h pre ma grč kom iz go vo ru, ali se ja vlja i g pre ma ru skom je zi ku. 

4.7. Du blet ne gru pe re či po re klom iz grč kog je zi ka sa me kim spi ri tu som (Пра во пис 

1993: 181). 

aer grč. ¢»ρ ha jer (ajer) 

jek ti ka grč. ktikÒj hektika 

lat. hec ti ca 12 

U osnov nom ob li ku aer ne ja vlja se h, kao ni u boč nom ajer, u ko me je iz me đu samo 

gla sni ka umet nut su gla snik j. U boč nom pak ob li ku ha jer pojavljuje se h, kao da se u 

iz vor noj grč koj re či na la zi oštri spi ri tus 13 . Boč ni ob lik hektika sti gao iz la tin skog je zi ka, 

pre ma tra di ci o nal nom iz go vo ru, a osnov ni ob lik jektika na stao je pre ma vi zan tij skom izgo 

vo ru ob li ka iz la tin skog je zi ka (h→j, npr. je res/hereza, Je li ni/He le ni) (Пра во пис 1993: 

185). 

4.8. Du blet ne gru pe u ko ji ma la tin ski dvo gla snik au osta je ne pro me njen ili se pre ma 

vi zan tij skom iz go vo ru pi še i iz go va ra kao av (Пра во пис 1993: 180). 

av gust ni lat. augu stus august ni 

av di tor lat. audi tor audi tor 

autor lat. auc tor (autor) av tor (auk tor) 

auto ri tet lat. auc to ri tas av to ri tet (auto ri tat) 

la vrov lat. la u rus la u rov 

U osnov nim ob li ci ma, sem u dve ma re či ma isto ga ko re na (autor, autoritet), na ve de ni 

dvo gla snik iz go va ra se pre ma vi zan tij skom iz go vo ru. Me đu boč nim ob li ci ma pod jed na ko 

su za stu plje ne re či u ko ji ma se ču va au kao i one u ko ji ma se ja vlja av, bu du ći da me đu 

nji ma ima i onih ko ji se od osnov nog raz li ku ju zbog fo net ske pro me ne (npr. autoritat) ili 

se gra de pre ma du ble ti ma iz la tin skog je zi ka (autor/auk tor – autor/auktor). 

12 Skok 1971: 770. 

13 Vi di 4.6. 

169


4.9. Du blet ne gru pe u re či ma iz grč kog i la tin skog je zi ka ko je sa dr že su gla snik σ/s (s) 

(Пра во пис 1960: 134–136). 

4.9.1. Du blet ne gru pe pre ma iz go vo ru su gla sni ka s iz me đu sa mo gla sni ka u grč kim i 

la tin skim re či ma (Пра во пис 1960: 134). 

ipoteza grč. ØπÒθεσις hi po te sa 

mal va zi ja lat. mal va sia mal va si ja 

me ta fi zi ka grč. μετ£, φυσικ£ me ta fi si ka 

me ta fi zi če ski grč. μετ£, φυσικ£ me ta fi si če ski 

mu za grč. Μοàσα musa 

mu zej grč. Μουσε‹ον, mu se um (mu ze um) 

lat. mu se um 

mu zi ka grč. μουσικ» mu si ka 

mu zi kal ni grč. μουσικÒς, mu si kal ni 

lat. mu si ca lis 

mu sik grč. μουσικÒς mu zi kus 

mu zi kij ski grč. μουσικÒς mu si kij ski 

po e zi ja grč. πο…ησις po e si ja 

fa zan grč. φασιανÒς fa si jan (fa zi jan, fa zon) 

fan ta zi ja grč. φαντασ…α fan ta si ja 

fi lo zof grč. φιλÒσοφος fi lo sof 

fi lo zo fi ja grč. φιλοσοφ…α fi lo so fi ja 

fi lo zo fi ra ti grč. φιλοσοφ…α, fi lo so fi ra ti 

lat. phi lo sop ha ri 

fi lo zof ski grč. φιλοσοφικÒς fi lo sof ski 

fi zik grč. φυσικÒς fi sik 

fi zi ka grč. φυσικ£ fi si ka 

fi zi če ski grč. φυσικÒς fi si če ski 

U osnov nim ob li ci ma su gla snik s re dov no se za me nju je sa z pre ma tra di ci o nal nom 

la tin skom iz go vo ru to ga la tin sko ga gla sa. U boč nim pak ob li ci ma s iz me đu sa mo gla sni ka 

se za dr ža va uglav nom pre ma an tič kom iz go vo ru grč kog je zi ka kod re či gr čog po re kla, ili 

po sred no, pre ko je zi ka pre no si o ca. Me đu boč nim ob li ci ma po red re či u ko ji ma se ču va s 

iz me đu sa mo gla sni ka, po ja vlju ju se i one sa z, i od osnov nog ob li ka se raz li ku ju zbog odre 

đe nih mor fo lo ških pro me na. 

170


4.9.2. Du blet ne gru pe re či po re klom iz la tin skog je zi ka, u ko ji ma se su gla snik s nala 

zi me đu sa mo gla sni ci ma, ali i na po čet ku dru gog de la slo že ni ce (Пра во пис 1960: 135). 

pre zi dent lat. pra e si dens pre si dent 

re zi den ci ja lat. re si den tia re si den ci ja (re ze den ci ja) 

re zo lu ci ja lat. re so lu tio re so lu ci ja 

re zul tat nlat. re sul ta tus re sul tat 

U svim na ve de nim osnov nim ob li ci ma, ana lo gi jom pre ma pret hod nim du blet nim 

gru pa ma ili pod uti ca jem je zi ka pre no si la ca – bez ob zi ra na to što je reč o slo že ni ca ma, 

u ko ji ma na po čet ku dru gog de la slo že ni ce s uglav nom ne pre la zi u z (npr. prosilogizam 

pre ma pro-syllo gi smos) (Пра во пис 1960: 135) – su gla snik s se za me nju je sa z. Boč ni pak 

ob li ci (sem re či re ze den ci ja) gra de se pre ma iz vor nom ob li ku i kla sič nom iz go vo ru. 

4.9.3. Du blet ne gru pe pre ma iz go vo ru gla sa s (σ/s) u su gla snič kom sku pu -rs-, -ns- i 

-ls- is pred sa mo gla sni ka (Пра во пис 1960: 135) u re či ma ko je ni su slo že ni ce. 

bal zam grč. β£λσαμον bal sam 

bal za mi ra ti grč. β£λσαμον bal sa mi ra ti 

bal za mi če ski grč. β£λσαμον, bal sa mi če ski 

lat. bal sa mi cus 

pen zi ja lat. pen sio pen si ja 

uni ver zi tet lat. uni ver si tas uni ver si tet 

cen zor lat. cen sor cen sor 

U osnov nim ob li ci ma su gla snik s u na ve de nim su gla snič kim gru pa ma re dov no se 

za me nju je sa z, dok se me đu spo red nim ob li ci ma po ja vlju ju re či u ko ji ma se s za dr ža va 

pre ma iz vor nom iz go vo ru grč kog je zi ka kod re či grč kog po re kla, a u re či ma po re klom iz 

la tin skog je zi ka po sred no, pre ko je zi ka pre no si o ca 14 . 

4.9.3.1. Iz u ze tak od pret hod nih du blet nih gru pa pred sta vlja ju re či u ko ji ma se su glasnik 

s, kao deo na ve de nih su gla snič kih gru pa, na la zi na kra ju re či. 

re vers lat. re ver sus re verz 

U osnov nom ob li ku s osta je bez pro me ne (Пра во пис 1960: 135), a u boč nom se zame 

nju je sa z, pre ma ne mač kom iz go vo ru. 

14 Vi di 4.9.1. 

171


4.9.4. Du blet ne gru pe pre ma iz go vo ru gla sa s u su gla snič kom sku pu -ns- is pred samo 

gla sni ka (Пра во пис 1960: 135) u slo že ni ca ma ko je se gra de od slo že ni ce con sul. 

kon zi li jar lat. con si li a ri us kon si li jar 

kon zi li jum lat. con si li um kon si li ja (kon zi li ja) 

kon zul lat. con sul kon sul 

kon zu lar ski lat. con su la ris kon su lar ni 

kon zu lat lat. con su la tus kon su lat 

pro kon zul lat. pro con sul pro kon sul 

Svi osnov ni ob li ci pred sta vlja ju iz u zet ke od pra vi la po ko me s na po čet ku dru gog de la 

slo že ni ce ne pre la zi u z (kao i kon zum...) (Пра во пис 1960: 135). U boč nim pak ob li ci ma 

s se ne za me nju je sa z pre ma kla sič nom iz go vo ru ili pre ma ob li ci ma iz je zi ka pre no si o ca. 

Iz u ze tak je boč ni ob lik kon zi li ja, ko ji se od osnov nog raz li ku je zbog mor fo lo ške pro me ne 

(Пра во пис 1960: 133). 

4.9.5. Du blet na gru pa u ko joj se vr ši ili ne vr ši jed na če nje po zvuč no sti (Пра во пис 

1960: 136). 

azbest grč. ¥σβεστος as best asvest 

U osnov nom ob li ku jed na če nje je iz vr še no, dok u pr vom boč nom ob li ku ni je, kao ni 

u dru gom, u ko me do jed na če nja ne mo že do ći jer se b pre ma ka sni jem grč kom iz go vo ru 

za me nju je sa v. 15 

4.9.6. Du blet ne gru pe pre ma iz go vo ru su gla snič kog sku pa σμ/sm (sm) (Пра во пис 

1960: 136). 

ru zma rin lat. ros ma ri nus, ro sma rin (ro zma rin) 

ital. ro sma ri no 

so fi zma grč. σÒφισμα so fism 

fa na tizm lat. fa na ti cus fa na ti smus 

U osnov nom, kao i dru gom boč nom ob li ku pr ve du blet ne gru pe, na ve de ni skup prela 

zi u zm (pre ma ita li jan skom) (Skok 1973: 175), dok u pr vom boč nom ob li ku na ve de na 

pro me na ni je iz vr še na. Na red ne dve du blet ne gru pe po ve zu je isti su fiks. Pr va je po re klom 

iz grč kog je zi ka, i u njoj je već upo tre bljen su fiks. U osnov nom ob li ku s u na ve de nom sugla 

snič kom sku pu pre la zi u z (Пра во пис 1960: 136), dok se u boč nom ob li ku ova gru pa 

15 Vi di 4.3. 

172


na la zi na kra ju re či i do pro me ne s u z ne do la zi. Na ve de na gru pa na šla se na kra ju re či 

gu blje njem za vr šnog vo ka la, bez ume ta nja ne po sto ja nog a. Dru ga du blet na gru pa po reklom 

je iz la tin skog je zi ka i na sta la je do da va njem su fik sa -ismus. Osnov ni ob lik na stao 

je gu blje njem za vr šet ka -us, bez ume ta nja ne po sto ja nog a i sa pro me nom s u z, dok boč ni 

ob lik od go va ra ob li ku na la tin skom je zi ku, i u nje mu s u su gla snič kom sku pu sm u sre di ni 

re či ne pre la zi u z. 

4.9.7. Du blet na gru pa pre ma re či po re klom iz grč kog je zi ka, sa udvo je nim su gla snikom 

σ (s). 

ta las grč. θ£λασσα ta laz 

Oba oblika nastala su gubljenjem završetka -a te se su gla snik s našao na kraju reči. U 

osnovnom obliku navedeni suglasnik se zadržao dok je u bočnom zamenjen suglasnikom z. 

4.10. Du blet ne gru pe pre ma iz go vo ru su gla sni ka κ (k) is pred sa mo gla sni ka e, i i u u 

ime ni ca ma po re klom iz grč kog je zi ka (Пра во пис 1960: 136; Пра во пис 1993: 180, 184). 16 

ken ta ur grč. Κšνταυρος, cen ta ur 

lat. Cen ta u rus 

kim val grč. κÚμβαλον, cim ba li kim ba li) 

lat. cymba lum 

ki ta ra grč. κιθ£ρα ci ta ra 

lat. cit ha ra 

li cej grč. λÚκειον, li kej 

lat. lyce um 

skip tar grč. σκÁπτρον, cep ter skip tr 

lat. scep trum 

hi a cint grč. Ø£κινθος, hi a kint 

lat. hyacint hus 

16 U tek stu po sve će nom, iz me đu osta log, i ne u jed na če no sti ma kod Do si te ja, M. Su če vić u ve zi sa na vede 

nim du blet nim gru pa ma ka že: „Ne ma je din stva ni u tran skrip ci ji kons. κ i c iz grč kih i la tin skih re či, 

jer ve ći nom osta ju ti kon so nan ti ne pro me nje ni, a sa mo se gde ka da pre ma grč. κ na la zi ć” (Су че вић 1914: 

483). Su če vić po tom iz me đu osta lih na vo di i re či Al ci bi jad, lacedemonski, macedonski, makedonski, i nasta 

vlja: „Što u Bukv. 58 sto ji: Kirka, to je iz da vač sa mo volj no pro me nio ori gi nal ni tekst, gde je ta reč bi la 

za pi sa na sa c, kao što i sam pri zna je u pri med bi. – Iz ovih se pri me ra vi di da je obič ni je lat. c ne go grč ko κ.” 

173


Me đu osnov nim ob li ci ma pre o vla da va ju re či u ko ji ma se ču va k. Su gla snik c, pre ma 

ob li ci ma ko ji su sti gli pre ko la tin skog je zi ka, ja vlja se u ve ći ni boč nih ob li ka, ali i u osnovnim 

li cej i hiacint. Boč ni ob lik cep ter na stao je pre ma re či iz la tin skog, ali pre ko ne mač kog 

kao pre no si o ca, a dru gi boč ni ob lik skiptr je bez ne po sto ja nog a 17 . 

4.10.1. Du blet na gru pa u ko joj se osnov ni ob lik gra di pre ma la tin skom ob li ku i izgo 

vo ru re či po re klom iz grč kog je zi ka, dok je boč ni ob lik na stao pod uti ca jem ma đar kog 

je zi ka kao pre no si o ca (c>š). 

ci ko ri ja grč. kic ère ia šikorija 

lat. cic ho ri um 

4.11. Du blet ne gru pe re či sa va ri jan ta ma c/k (c/κ) u re či ma ko je vo de po re klo iz la tinskog 

je zi ka, a je zik pre no si lac je grč ki. 

pa tri cij lat. pa tri ci us, pa tri kij 

grč. πατρ…κιος 

ce sar lat. ca e sar, ke sar će sar 18 

grč. κα‹σαρ, 

τζα‹σαρ (var. τζšσαρ) 19 

ce sa rev vi di „ce sar” ke sa rev 

ce sar ski vi di „ce sar” ke sar ski će sar ski 

Osnov ni ob lik pr ve du blet ne gru pe vo di po re klo iz la tin skog je zi ka i gra di se pre ma 

tra di ci o nal nom iz go vo ru to ga je zi ka dok je boč ni ob lik na stao pre ma grč kom te se u njemu 

ču va k. Na red ne gru pe vo de po re klo od iste re či (lat. ca e sar > grč. κα‹σαρ). U boč nim 

ob li ci ma, sem cesarov (-ev/-ov), pre ma vi zan tij skom grč kom ču va se k, a iz tih ob li ka sa 

mekim k da lje su iz ve de ni ob li ci sa ć 20 . 

4.12. Du blet ne gru pe re či po re klom iz grč kog i la tin skog je zi ka, ko je su na sta le usled 

pro me na po je di nih sa mo gla sni ka, pre ma re či ma ko je su u srp ski ušle pre ko je zi ka pre nosi 

la ca ili ka da u po je di nim re či ma do la zi do od stu pa nja od da na šnjeg knji žev nog je zi ka 

„u po gle du po je di nih sa mo gla sni ka” (Ивић 1991: 101). 

17 Sta nić–Mo ra čić 1989: 155. 

18 Ovaj boč ni ob lik, kao i ćesarski, u Građi su na ve de ni kao du blet ni ob li ci od red ni ca kesar i kesarski, ko ji 

su da lje na ve de ni kao du blet ni ob li ci od red ni ca cesar i cesarski. U ovoj ta be li sve na ve de ne re či svr sta ne su 

pre ma osnov nom ob li ku cesar kao i iz ve de nom pri de vu cesarski, bu du ći da sve vo de po re klo od iste re či – 

rim skog im pe ra to ra Ce za ra (Ивић 1998: 45). 

19 Skok 1971: 258. 

20 Ta ko i ćelija, Ćiril, Ćirilo itd. (Пра во пис 1960: 46). 

174


4.12.1. Du blet ne gru pe sa pro me nom a/e. 

ka lem grč. k£la moj ka lam 

ka le mi ti grč. k£la moj ka la mi ti 21 

ka ma ra grč. καμ£ρα, ka me ra 

lat. ca ma ra/ca me ra 

ko mi tat lat. co mi ta tus ko mi tet 

kre vet grč. krebb£ti > tur. kre vat 

mer mer grč. m£r ma roj, marmar 22 marmor 

lat. mar mor 

mer mer ni grč. m£r ma roj, mar mor ni 

lat. mar mor 

ta lant grč. τ£λαντον, ta lent 

lat. ta len tum 

U pet osnov nih ob li ka ko ji vo de po re klo od re či po re klom iz grč kog je zi ka (kalem, 

kalemiti, krevet, mermer, mermerni), sa mo gla snik a za me njen je sa mo gla sni kom e. Reč 

krevet ušla je u srp ski je zik pre ko tur skog kao pre no si o ca, a re či mermer i mermerni su 

bal kan ski tur ci zmi grč kog po re kla (Skok 1972: 462). U pre o sta la tri osnov na ob li ka ču va 

se a (kamara, komitat, talant) pre ma iz vor nim ob li ci ma re či. Me đu boč nim ob li ci ma sa samo 

gla sni kom e ume sto a ja vlja ju se ob li ci kamera (pre ma du blet nom ob li ku iz la tin skog), 

komitet (pre ma ob li ci ma iz ne mač kog i fran cu skog kao je zi ka pre no si la ca) (Клајн–Шипка 

2007: 632) i ta lent pre ma la tin skom ob li ku re či po re klom iz grč kog je zi ka. 

4.12.2. Du blet ne gru pe re či po re klom iz grč kog i la tin skog je zi ka sa pro me nom a/o 23 . 

di ja mant grč. ¢d£maj, ¢d£man toj di o mant 

lat. ada mas, ada man tis 

fr. di a mant 24 

ka min grč. k£mi noj ko min 

la vo ri ka/lo vo ri ka lat. la u rus 

fa zan grč. φασιανÒς fa zon 

21 Ovu reč, kao i reč pargament na vo di Ivić (1991: 101) kao pri me re re či u ko ji ma do la zi do od stu pa nja 

od da na šnjeg knji žev nog je zi ka „u po gle du po je di nih sa mo gla sni ka”. 

22 Bal kan ski la ti ni tet (Ивић 1998: 9; Skok 1972: 462). 

23 Pr vi na ve de ni su gla snik na la zi se u osnov nom ob li ku, a dru gi u boč nom. 

24 Клајн–Шип ка 2007: 356. 

175


U osnov nim ob li ci ma, sem jed nog (lavorika), ko ji je i kao osnov ni ob lik u Građi nave 

den i u du blet noj va ri jan ti, sa mo gla snik a se ču va, dok se me đu boč nim ob li ci ma sva ke 

gru pe re dov no po ja vlju ju re či u ko ji ma se ume sto sa mo gla sni ka a ja vlja o. 

4.12.3. Du blet na gru pa sa pro me nom a/u. 

cim ba la grč. κÚμβαλον cim bu la (kim val) 

lat. cymba lum 

Osnov ni ob lik u Građi na ve den je kao du blet na va ri jan ta sa sa ču va nim sa mo gla snikom 

a: pr vi ob lik (cim ba la) na stao je pre ma la tin skom, ali pre ko ne mač kog je zi ka kao 

pre no si o ca (Клајн–Шип ка 2007: 1441), a dru gi pre ma vi zan tij skom iz go vo ru re či grč kog 

po re kla (kimval). Me đu boč nim ob li ci ma je dan je u ko me je sa mo gla snik a za me njen samo 

gla sni kom u (cimbula). 

4.12.4. Du blet ne gru pe sa pro me nom e/a. 

ape tit lat. ap pe ti tus apa tit 

me lan ho lik grč. μελαγχολικÒς, ma lan ko nik 

lat. me lan cho li cus 

ocat lat. ace tum ocet 

per ga ment lat. per ga me na, par ga ment par ga min 

ngrč. περγαμην», 

(per ga min) 

nem. Per ga ment 

Me đu osno vim ob li ci ma pre o vla da va ju re či u ko ji ma se sa mo gla snik e ču va (sem re či 

ocat). Me đu boč nim pak ob li ci ma po ja vlju ju se re či u ko ji ma se na ve de ni su gla snik za menju 

je sa a (apatit, malankonik, pargament, pargamin). 

4.12.5. Du blet ne gru pe re či sa pro me nom e/i. 

4.12.5.1. Du blet ne gru pe re či po re klom od re či iz la tin skog je zi ka ko je sa dr že sa mogla 

snik e. 

arest nlat. ar re stum ari šte (arešt) 

are stant lat. ar re stans ari štant 

are sta nac* lat. ar re stans ari šta nac (are šta nac) 

ar mi ja lat. ar ma ar me ja 

ate sta ci ja lat. at te sta tio ati šta ci ja (ate šta ci ja) 

vo lon ter lat. vo lun ta ri us vo len tir vo lon tir 

176


de sti li ra ti (se) lat. de stil la re dis ti li ro va ti se 

ko re spon dent lat. cor re spon dens ko ri spo dent (ko re špon dent) 

ko re spon den ci ja lat. cor re spon den tia ko ri spon den ci ja (ko re spo den ci ja) 

(ko re špon den ci ja) 

li ni ja lat. li nea li nea 

pro te sti ra ti lat. pro te sta ri pro ti sti ro va ti 

ce du lja lat. sche du la ci du la 

ce re mo ni ja lat. ca e re mo nia, ce ri mo ni ja 

ca e ri mo nia 

U osnov nim ob li ci ma, sem re či ar mi ja i linija, sa mo gla snik e se za dr ža va, dok se me đu 

boč nim sva ke od go va ra ju će gru pe re dov no po ja vlju je i ob lik u ko me se na ve de ni sa mo glasnik 

za me nju je sa mo gla sni kom i. U osnov nom ob li ku ar mi ja sa mo gla snik e za me njen je 

sa mo gla sni kom i, dok se u boč nom ob li ku ja vlja e pre ma ob li ku iz fran cu skog je zi ka kao 

pre no si o ca. I u osnov nom ob li ku linija ja vlja se i, pre ma ob li ku iz ne mač kog je zi ka kao 

pre no si o ca (Клајн–Шип ка 2007: 705), dok se u boč nom ču va e pre ma iz vor nom ob li ku. 

Me đu boč nim ob li ci ma ja vlja ju se re či sa sa mo gla sni kom i pre ma ob li ci ma iz ita li jan skog 

kao pre no si o ca (npr. korispodent, korispondencija), ali i one u ko ji ma je iz vr še na sit na prome 

na u srp skom je zi ku (npr. distilirovati se, protistirati). U osnov nom ob li ku cedulja e se 

ču va pre ma iz vor nom ob li ku, u re či ko ja je u srp ski ušla pre ko ita li jan skog, ve ne ci jan skog 

i sred njo ne mač kog ob li ka (Skok 1971: 255; Клајн–Шип ка 2007: 1430). U boč nom ob li ku 

cidula e se za me nju je sa i pre ma fo net skoj pro me ni ẹ > i (Skok 1971: 255). Osnov ni ob lik 

ce re mo ni ja na stao je pre ma sta ri jem ob li ku iz vor ne re či, a boč ni pre ma ka sni jem. Ve ći broj 

osta lih boč nih ob li ka na stao je usled dru gih gla sov nih pro me na (npr. arešt, ateštacija) 25 . 

4.12.5.2 Bli ska pret hod nim je du blet na gru pa sa pro me nom e/i pre ma re či po re klom 

iz grč kog je zi ka sa sa mo gla sni kom ε (ĕ). 

okean grč. ᾽ΩκεανÒς okian 

Osnov ni ob lik na stao je pre ma iz vor noj re či, a u boč nom se ja vlja i. 

4.12.6. Du blet na gru pa re či po re klom iz grč kog je zi ka sa pro me nom e/o. 

ha me leon grč. ca ma ilšwn ha mo leon 

U osnov nom ob li ku ču va se sa mo gla snik e pre ma iz go vo ru grč kog dvo gla sni ka ai 

(Пра во пис 1960: 132), dok je u boč nom za me njen sa mo gla sni kom o. 

25 Vi di 4.15.5. 

177


4.12.7. Du blet na gru pa sa pro me nom i/a. 

kom pli ment lat. com ple men tum kom pla ment (kon pli ment) 

fr. com pli ment 26 

Sa mo gla snik i ču va se u osnov nom ob li ku ko ji je pre ma re či iz la tin skog je zi ka ušla u 

špan ski, po tom u fran cu ski, ko ji je je zik pre no si lac na ve de ne re či u srp ski je zik (Клајн– 

Шип ка 2007: 635). U pr vom boč nom ob li ku do šlo je do na ve de ne sit ne pro me ne sa mogla 

sni ka u srp skom je zi ku. 

4.12.8. Du blet ne gru pe sa pro me nom i/e. 

an ti lop grč. ¢νθÒλωψ, an te lop 

lat. an ti lo pa 

dis kre ci ja lat. di scre tio de škre ci ja (di škre ci ja) 

ko li ba grč. καλÚβη ko le ba 

ko me sar nlat. com mis sa ri us ko mi sar 

ko mi si ja lat. com mis sio, ko me si ja 

le gi ja lat. le gio, le gion-is le geon (le gion) 

me di ci na lat. me di ci na me de ci na 

ofi cir lat. of fi ci um, ofi cer (ovi cir) 

sr lat. of fi ci a ri us 27 , 

fr. of fi ci er 28 

pri vi le gi ja lat. pri vi le gi um pre ve le gi ja pre ve le ći ja 

pre fe le ći ja pri ve le gi jum 

(pri vi le đi ja) 

(pri vi le gi jum) 

pri vi le gij ski lat. pri vi le gi a lis pri ve le đir ski 

pri vi le gi ra ti lat. pri vi le gi a re pre ve le ći ra ti 

re zi den ci ja lat. re si den tia re ze den ci ja (re si den ci ja) 

re zi do va ti lat. re si de re re ze(de)nstvo va ti 

Ne ma li je broj du blet nih gru pa re či pre ma na ve de noj pro me ni sa mo gla sni ka. U 

osnov nim ob li ci ma, sem re či komesar, pre ma fran cu skom kao je zi ku pre no si o cu (Клајн– 

Шип ка 2007: 631), sa mo gla snik i se ču va. Boč ni ob lik komisar do šao je iz ne mač kog je zika 

(Клајн–Шип ка 2007: 631). Me đu osta lim boč nim ob li ci ma, sem onih u ko ji ma se ja- 

26 Клајн–Шип ка 2007: 635. 

27 Клајн–Шип ка 2007: 869. 

28 Isto. 

178


vlja ju dru ge fo net ske (npr. ovicir, re si den ci ja), po ja vlju ju se re či u ko ji ma se i za me nju je sa 

e. Do ove fonetske promene dolazi u rečima koje su u srpski ušle preko jezika prenosilaca, ali 

mnogo češće usled sitnih promena samoglasnika 29 (deškrecija, koleba, komesija, medecina, 

prevelegija, prevelećija, prefelećija, priveleđirski, prevelećirati, rezedencija, reze[de]nstvovati). 

4.12.9. Du blet na gru pa re či po re klom iz grč kog je zi ka sa pro me nom i/u. 

ki pa ris grč. κυπ£ρισσος, kupres 

lat. cu pres sus 

U osnov nom ob li ku i se ču va pre ma iz vor nom ob li ku iz grč kog je zi ka, a u boč nom se 

ja vlja u pre ma ob li ku iz la tin skog je zi ka. 

4.12.10. Du blet ne gru pe re či po re klom iz grč kog je zi ka sa pro me nom o/a. 

apo te ka grč. ¢ποθ»κη apa te ka (apo ti ka) 

apo te kar grč. ¢ποθ»κη, apa te kar (apo ti kar) 

lat. apothecarius 

ok to pod grč. Ñκτ£πους, Ñκτ£ποδ-ος ak ta pod 

oh to pod* grč. Ñκτ£πους, Ñκτ£ποδ-ος ohtapod 

U svim osnov nim ob li ci ma sa mo gla snik o se ču va. Boč ni ob li ci apateka i apatekar 

na sta li su usled sit ne sa mo gla snič ke pro me ne, a apotika i apotikar usled ra ni je na ve de ne 

fonetske promene 30 . U tre ćoj gru pi ne ko li ko je boč nih ob li ka. Ob lik u ko me je po čet ni 

sa mo gla snik o za me njen sa a bal kan ski je gre ci zam (Skok 1971: 15), dok su pre o sta la dva 

boč na ob li ka na sta la pre ma no vo grč kom (kt > ht) (Skok 1971: 15), i oni bi sa mi mo gli da 

či ne no vu du blet nu gru pu pre ma pro me ni o/a (ohtopod/ohtapod). 

4.12.11. Du blet na gru pa re či po re klom iz la tin skog je zi ka sa pro me nom o/e. 

vo lon ter lat. vo lun ta ri us vo len tir (vo lon tir) 

fr. vo lon ta i re 

U osnov nom ob li ku re či ko ja je u srp ski je zik ušla pre ma fran cu skom (Клајн–Шип ка 

2007: 266), o u sred njem slo gu se za dr ža va, dok se u pr vom boč nom za me nju je sa mo glasni 

kom e. 

29 Ивић 1991: 101. 

30 Vi di 4.2. 

179


4.12.12. Du blet ne gru pe re či po re klom iz grč kog i la tin skog je zi ka sa pro me nom o/u. 

pro to kol grč. prwtÒkol lon protokul 

lat. pro to col lum 

ru zma rin lat. ros ma ri nus, ro sma rin ro zma rin 

ital. ve nec. ro sma ri no 

U pr vom osnov nom ob li ku ču va se o, a u boč nom je za vr šni sa mo gla snik o za me njen 

sa mo gla sni kom u. U osnov nom ob li ku dru ge gru pe sa mo gla snik o za me njen je sa mo glasni 

kom u, a u boč nim ob li ci ma (rosmarin, rozmarin) sa mo gla snik o se ču va pre ma ita lijan 

skom ve ne ci jan skom (Клајн–Шип ка 2007: 1090) i ne mač kom je zi ku. 

4.12.13. Du blet na gru pa re či po re klom iz la tin skog je zi ka sa pro me nom u/e. 

ko šu lja lat. ca su la ko še lja 

U osnov nom ob li ku ču va se su gla snik u, dok je boč nom ob li ku do šlo je do sit ne prome 

ne su gla sni ka. 

4.12.14. Du blet na gru pa re či po re klom iz la tin skog je zi ka sa pro me nom u/i. 

ma nu fak tu ra lat. ma nu fac tus, ma ni fak tu ra 

sr lat. ma nu fac tu ra, 

ma ni fac tu ra 

U osnov nom ob li ku sa mo gla snik u se ču va, dok je boč ni ob lik sa sa mo gla sni kom i 

ume sto u na stao pre ma boč nom ob li ku u la tin skom je zi ku (manifactura) 31 . 

4.12.15. Du blet ne gru pe re či pre ma pro me ni u/o. 

re gu lar ni lat. re gu la ris, re go lar ni 

ital. regolare 

fa bu la lat. fa bu la, fa vo la 

ital. fa vo la 

cir ko[n]stan ca lat. cir cum stan tia, cir kum štan ci ja 

ital. cir co stan za 

31 Ma re vić 2000: 1857. 

180


U osnov nim ob li ci ma regularni i fabula ču va se sa mo gla snik u, dok se u nji ho vim 

boč nim po ja vlju je o pre ma ob li ci ma iz ita li jan skog kao je zi ka pre no si o ca. Po sled nji dublet 

ni par na stao je na isti na čin s tim što je ob lik pre ma ita li jan skom kao pre no si o cem, i 

sam du blet ni, na ve den kao osnov ni, a ob lik cir kum štan ci ja, pre ma la tin skom, ali u ob li ku 

ko ji je u srp ski ušao pre ko ne mač kog, na ve den je kao boč ni. 

4.12.16. Du blet ne gru pe re či po re klom iz la tin skog je zi ka ko je se gra de pre fik som 

prae (Клајн 2002: 201). 

pre fekt lat. pra e fec tus pro fekt 

pre ju di ci ja lat. pra e i u di ci um pri ju di ci ja 

U oba osnov na ob li ka na ve de ni pre fiks iz go va ra se pre ma tra di ci o nal nom iz go vo ru 

la tin skog je zi ka (ae > e), dok se u du blet nim ob li ci ma ja vlja ju sa mo gla sni ci o i i. 

4.13. Du blet ne gru pe re či u ko ji ma se po ja vlju je sa mo gla snik ma nje. 

audi jen ci ja lat. audi en tia auden ci ja 

ki pa ris grč. κυπ£ρισσος, kupres 

lat. cu pres sus 

pre de ce sor lat. pra e de ces sor pred ce sor 

re kre a ci ja lat. rec re a tio re kra ci ja re gra ci ja 

U boč nim ob li ci ma auden ci ja, predcesor, re kra ci ja i regracija sa mo gla snik se gu bi 

usled sit ne pro me ne u srp skom je zi ku. Ka ko se u re či auden ci ja gu bi sa mo gla snik i, ne ma 

po tre be za ume ta njem su gla sni ka j iz me đu sa mo gla sni ka, kao što je uči nje no u osnov nom 

ob li ku audi jen ci ja. U osnov nom ob li ku kiparis sa mo gla snik a se ču va pre ma iz vor noj re či, 

a u boč nom se gu bi pre ma ob li ku ko ji je u srp ski ušao pre ko la tin skog je zi ka kao pre nosi 

o ca. 

4.14. Du blet ne gru pe ko je su na sta le usled pro me na ko je se ti ču su gla sni ka ili su glasnič 

kih gru pa usled uti ca ja je zi ka pre no si la ca, ili ka da su za be le že ne sit ni je po ja ve ko je se 

ti ču su gla sni ka i ko je ni su ve za ne – ili ni su strikt no ve za ne – za su gla snič ke gru pe (Ивић 

1991: 113). 

4.14.1. Dubletne grupe reči poreklom iz grčkog jezika prema izgovoru suglasnika χ (h). 

ma ši na grč. mhcan», ma hi na 

lat. mac hi na 

monarhski grč. mÒnarcoj monaršeski 

181


lat. monarcha 

mo šus grč. mÒscoj, mos hus 

sr lat. moschus 

Osnov ni ob li ci mašina grč kog je po re kla, ali je u srp ski je zik ušao pre ko ne mač kog 

je zi ka kao pre no si o ca. Put je bio du ga čak, a pre no si la ca ne ko li ko (grč ki → la tin ski → francu 

ski → ne mač ki → srp ski) 32 . Pre ko ne mač kog u srp ski je ušao i osnov ni ob lik mošus, kao 

i boč ni monaršeski, pre ma iz go vo ru su gla snič ke gru pe ch, pre u ze te iz ob li ka na ve de nih 

re či u la tin skom je zi ku. U od go va ra ju ćim du blet nim osnov nim i boč nim ob li ci ma iz vor ni 

su gla snik h se ču va. 

4.14.2. Du blet na gru pa pre ma re či po re klom iz grč kog je zi ka sa osno vom na -ντ (-nt) 

(Пра во пис 1960: 140). 

dra kon grč. δρ£κων, dra kont dra kond 

gen. δρ£κοντος 

Osnov ni ob lik za dr žao je ob lik pre ma no mi na ti vu iz vor ne re či, a boč ni su u srp ski 

je zik ušli u ob li ku či ste osno ve (Пра во пис 1960: 140). Pr vi boč ni ob lik je na stao pre ma 

kla sič nom iz go vo ru i za dr žao je iz vor ni ob lik, a dru gi je na stao pre ma no vo grč kom iz govo 

ru su gla snič ke gru pe -ντ (Су че вић 1914: 482) 33 . 

4.14.3. Du blet na gru pa od re či po re klom iz grč kog je zi ka u ko joj se na la zi su gla snik 

τ (t). 

ko mad ngrč. komm£ti(on) komat 34 

U boč nom ob li ku ču va se za vr šno t pre ma sta ro srp skom ob li ku (Skok 1972: 131), a u 

osnov nom na ve de ni su gla snik za me njen je su gla sni kom d. 

32 Клајн–Шип ка 2007: 743. 

33 Su če vić u Do si te je vim de li ma be le ži i dru ge du ble te ove vr ste npr. „An disθena [...] ali od mah za tim 

Antistene!” (Су че вић 1914: 482). 

34 U Do si te je vim de li ma Su če vić pri me ću je ne do sled no sti, od no sno du ble te i u ve zi sa ovom fo net skom 

pro me nom, upra vo u ve zi sa na ve de nom du blet nom gru pom. Do si tej, na vo di Su če vić (1914: 482), dva 

pu ta na vo di reč komad i dva pu ta komat. 

182


4.14.4. Du blet ne gru pe pre ma iz go vo ru su gla sni ka b u re či ma po re klom iz la tin skog 

je zi ka. 

fa bu la lat. fa bu la, fa vo la 

ital. fa vo la 

(gu ber na tor) lat. gu ber na tor, gu ver ner gu ber ner 

fr. go u ver ne ur 35 

gu ber ni ja lat. gu ber ni um gu ver ne ment (gu ber ni jum) 

U osnov nim ob li ci ma za dr ža va se su gla snik b, dok se u boč nim za me nju je su gla snikom 

v u onim re či ma ko je su pre u ze te iz ita li jan skog i fran cu skog je zi ka. Osnov ni ob li ci 

gubernator i gu ber ni ja u srp ski je zik sti gli su pre ko ru skog je zi ka kao pre no si o ca (Клајн– 

Шип ка 2007: 309). U boč nim ob li ci ma gu ver ner i gu ver ne ment ja vlja se v jer je ga li ci zam 

gu ver ner na stao pre ma grč kom ob li ku re či (Клајн 1998: 78). 

4.14.5. Du blet ne gru pe re či uglav nom po re klom iz la tin skog je zi ka, pre ma iz go vo ru 

su gla sni ka s ispred p, t ili k (Пра во пис 1993: 226). 

arest nlat. ar re stum arešt 

arestant lat. arrestans arištant 

are sta nac* lat. ar re stans are šta nac ari šta nac 

are sti ra nje lat. ar re sta re ari štan ci ja (are sto va nje) 

are sto va ti* lat. ar re sta re are što va ti ari što va ti 

atest lat. at te sta ri ate štat (ate stat) 

ate sta ci ja lat. at te sta tio ate šta ci ja ati šta ci ja 

de spe rat lat. de spe ra tus, de spe ra tio de špe rat 

dis kre ci ja lat. di scre tio di škre ci ja de škre ci ja 

di strikt lat. dis tric tum di štrikt 

eska dra lat. ex-qu a dra, šp. eška dra 

eska dron lat. ex-qu a dra, fr. eška dron 

in spek tor lat. in spec tor in špek tor 

in stan ci ja lat. in stan tia in štan ci ja 

in struk ci ja lat. in struc tio in štruk ci ja 

in stru ment lat. in stru men tum in štru ment 

in stru men tal ni lat. in stru men ta lis in štru men tal ni 

kon skrip ci ja lat. con scrip tio kon škrip ci ja 

kon sti tu ci ja lat. con sti tu tio kon šti tu ci ja 

kon fi ska ci ja lat. con fi sca tio kon fi ška ci ja 

35 Клајн–Шип ка 2007: 309. 

183


ko re spon dent lat. cor re spon dens ko re špon dent (ko ri spo dent 

ko re spon den ci ja lat. cor re spon den tia ko re špon den ci ja (ko re spo den ci ja) 

(ko ri spon den ci ja) 

ko re spon di ra ti lat. cor re spon de re ko re špon di ra ti 

mi kro skop grč. μικρÒς, σκοπšο, mi kro škop 

lat. mic ro sco pi um 

pa šte ta nlat. pa sta ta pa ste ta 

per spek ti va lat. per spec ti va per špek tiv 

re spekt lat. re spec tus re špekt 

re sta u ra ci ja lat. re sta u ra tio re šta u ra ci ja 

spe ku lant lat. spe cu lans špe ku lant 

spe ku la ci ja lat. spe cu la tio špe ku la ci ja 

spe ci fi ka ci ja nlat. spe ci fi ca tio špe ci fi ka ci ja 

spi ri tu al ni lat. spi ri tu a lis špi ri tu al ni 

sta tua lat. sta tua šta tua 

sta tu ra lat. sta tu ra šta tu ra 

sta tut lat. sta tu tum šta tu tum 

sta ci ja lat. sta tio šta ci ja 

stil grč. στÚλος, štil 

lat. sti lus 

sti pen di ja lat. sti pen di um šti pen di ja 

sti pen di jum* lat. sti pen di um šti pen di jum 

stu di ra ti lat. stu de re štu di ra ti 

sup stan ci ja lat. sub stan tia sup štan ci ja 

ho spi tal lat. ho spi ta lis ho špi tal(lj) 

cir ko[n]stan ca lat. cir cum stan tia, cir kum štan ci ja 

ital. cir co stan za 

U osnov nim ob li ci ma su gla snik s u na ve de nim su gla snič kim gru pa ma se ne me nja. 

Iz u ze tak je osnov ni ob lik pašteta 36 , ko ji je na stao na isti na čin kao i boč ni ob li ci osta lih 

gru pa u ko ji ma je su gla snik s za me njen su gla sni kom š. U boč nim pak ob li ci ma su gla snik 

s is pred na ve de nih su gla sni ka pre ma ne mač kom iz go vo ru pre la zi u š. 

4.14.6. Du blet ne gru pe pre ma iz go vo ru su gla sni ka s u re či ma ko je su u srp ski je zik 

ušle i pre ko ma đar skog kao je zi ka pre no si o ca (Пра во пис 1993: 223). 

36 La tin ski > ita li jan ski > ne mač ki > srp ski (Клајн–Шип ка 2007: 908). 

184


in te res lat. in te res se in ter eš 37 

no ta ri jus* lat. no ta ri us no ta ri juš no ta roš 

per so na lat. per so na per šo na 

sma ragd grč. σμ£ραγδος šma ragd 

U svim osnov nim ob li ci ma ču va se s pre ma iz vor noj re či, pa i u re či smaragd, ko ja je 

u srp ski je zik ušla iz ne mač kog je zi ka kao pre no si o ca (Клајн–Шип ка 2007: 1150). Me đu 

boč nim ob li ci ma sva ke gru pe re dov no se po ja vlju ju re či ko je su u srp ski sti gle iz ma đarskog 

je zi ka kao pre no si o ca. 

4.14.7. Du blet na gru pa re či po re klom iz la tin skog je zi ka sa pro me nom z/c. 

pro vi zor lat. pro vi sor pro vi cur (pro vi zer) 

(pro vi zur) 

U osnov nom i u dva boč na ob li ci ka s iz me đu sa mo gla sni ka iz go va ra se pre ma tra dici 

o nal nom la tin skom iz go vo ru, dok se u jed nom boč nom ob li ku, pre ma ne mač kom kao 

je zi ku pre no si o cu na ve de ni su gla snik za me nju je sa c. 

4.14.8. Du blet ne gru pe re či po re klom iz grč kog i la tin skog je zi ka pre ma iz go vo ru sugla 

sni ka g is pred sa mo gla sni ka e ili i. 

ge ne ral lat. ge ne ra lis đe ne ral dže ne ral 

ge ne ral ni lat. ge ne ra lis đe ne ral ni 

lo gi ka grč. λογικ», lo đi ka 

lat. lo gi ca 

ma gi ster lat. ma gi ster ma đi ster 

ma gi strat lat. ma gi stra tus ma đi strat 

ma gi če ski grč. μ£γος, μαγικÒς, ma đi če ski 

lat. ma gus, ma gi cus 

ori gi nal lat. ori gi na lis ori đi nal 

pri vi le gi ja lat. pri vi le gi um pri vi le đi ja (pre ve le gi ja) 

pre ve le ći ja (pri vi le gi jum) 

pre fe le ći ja (pri ve le gi jum) 

pri vi le gij ski lat. pri vi le gi a lis pri ve le đir ski 

pri vi le gi ra ti lat. pri vi le gi a re pre ve le ći ra ti 

37 „(h)in ter eš... sa -š < lat. s pre ma madž. iz go vo ru” (Skok 1971: 726). 

185


U svim osnov nim ob li ci ma su gla snik g is pred na ve de nih sa mo gla sni ka osta je, pre ma 

grč kom kao i pre ma tra di ci o nal nim la tin skom iz go vo ru tog su gla sni ka. Me đu boč nim 

ob li ci ma pre o vla da va ju ob li ci u ko ji ma se uglav nom pre ma ita li jan skom iz go vo ru (Skok 

1971: 559; 1972: 565 itd.) ume sto g pojavljuje đ. 38 Uoč lji ve su i va ri jan te boč nih ob li ka 

sa su gla sni kom ć ume sto g (prevelećija, pre fe le ći ja) kao i je di ni boč ni ob lik prevelećirati. 

Za be le žen je i je dan od boč nih ob li ka u ko me se su gla snik g sa dž (dže ne ral), ko ji sti že iz 

tur skog kao je zi ka pre no si o ca (Skok 1971: 559). 

4.14.9. Du blet na gru pa re či po re klom iz grč kog je zi ka pre ma pro me ni li kvid nih konso 

na na ta. 

fru la grč. φλοι£ρι(ον), flu ra 

ngrč. φλογšρα, 

rum. flu er 

U osnov nom ob li ku, u od no su na ob lik iz ru mun skog je zi ka kao pre no si o ca (Skok 

1971: 533; Ивић 1998: 13), iz vr še na je me ta te za li kvid nih kon so na na ta l i r (Skok 1971: 

533), dok u boč nom ob li ku na ve de na pro me na ni je iz vr še na. 

4.14.10. Du blet ne gru pe re či po re klom iz grč kog i la tin skog je zi ka u ko ji ma u boč nim 

ob li ci ma do la zi do asi mi la ci je li kvid nih kon so na na ta. 

kli stir grč. klust»r kri stir 

fa mi li jar ni lat. fa mi li a ris fa mi li jal ni 

U prvoj grupi l se asi mi lu je sa r u re či grč kog po re kla, a u dru goj r sa l pre ma re či latin 

skog po re kla. 

4.14.11. Du blet ne gru pe re či po re klom iz grč kog i la tin skog je zi ka pre ma pro me ni 

k/g. 

ostri ga grč. Ôstreon ostri ka 

(dem. Ñstr…da) 

re kre a ci ja lat. rec re a tio re gra ci ja (re kra ci ja) 

38 U ve zi sa na ve de nom fo net skom pro me nom Su če vić o Do si te ju ka že i sle de će: „Dal ma ci ja mu je bi la 

vre lo ži vo ta i či stog na rod nog go vo ra, iz ko je ga je on ne po sred no cr pao [...] že lja, mo žda, da ne bu de iz van 

ko la sla ve no srp skih pi sa ca, ko je je ce nio, i uti ca ji tu đih je zi ka za mu ti še ga sa svim (Су че вић 1914: 473).” 

Isto ta ko: „Iz ta li jan skog je opet je zi ka uzeo mno go re či, ko je su, kao i da nas što je, cir ku li ra le u ži vom narod 

nom go vo ru dal ma tin skom” (ibid.: 474). 

186


Osnov ni ob lik ostriga sa g na stao je pre ma ve ne ci jan skom ob li ku ostrega, a boč ni sa k 

prema italijanskom ostrica (Skok 1972: 573). U boč nom ob li ku re gra ci ja iz vr še na je sit na 

pro me na su gla sni ka u srp skom je zi ku. 

4.14.12. Du blet ne gru pe re či po re klom iz grč kog i la tin skog je zi ka sa pro me nom m/n. 

kom pli ment lat. com ple men tum, kon pli ment (kom pla ment) 

fr. com pli ment 

nim fa grč. nÚmfh nin fa 

cim ba la grč. kÚmba lon cin bu la 

U svim osnov nim ob li ci ma su gla snik m se pre ma iz vor nom ob li ku re či ču va, a me đu 

boč nim sva ke gru pe po ja vlju ju se i ob li ci sa su gla sni kom n. Do ove pro me ne do šlo je usled 

sit ni jih pro me na u srp skom je zi ku (kompliment/konpliment) (Ивић 1991: 113), ili pre ma 

ob li ci ma iz je zi ka pre no si la ca (npr. nimfa/ninfa pre ma ita li jan skom) (Клајн 1966: 434). 

4.14.13. Du blet ne gru pe re či po re klom iz la tin skog je zi ka sa pro me nom v/f. 

va ka ci ja lat. va ca tio fa ka ci ja 

vi o le tov* lat. vi o la, fr. fi o le to vi 

pri vi le gi ja lat. pri vi le gi um pre fe le ći ja (pre ve le gi ja) 

(pri vi le đi ja) (pre ve le ći ja) 

(pri vi le gi jum) (pri ve le gi jum) 

U svim osnov nim ob li ci ma v se ču va, dok se me đu boč nim ob li ci ma sva ke gru pe poja 

vlju ju i re či sa su gla sni kom f usled sit ni jih pro me na u srp skom ili pod uti ca jem ne mačkog 

je zi ka kao pre no si o ca (npr. fioletovi pre ma ne mač kom iz go vo ru re či ko ja je u taj je zik 

sti gla pre ko ita li jan skog i fran cu skog) (Клајн–Шип ка 2007: 262). 

4.14.14. Du blet ne gru pe re či po re klom iz la tin skog je zi ka pre ma pro me ni f/v. 39 

ofi cir lat. of fi ci um, ovi cir 

sr lat. of fi ci a ri us, 

fr. of fi ci er 

sa tis fak ci ja lat. sa tis fac tio sa ti svak ci ja 

fun da ment lat. fun da men tum vun da ment 

39 O ovoj pro me ni u Do si te je vim de li ma Su če vić (Су че вић 1914: 484) ka že: „Kons. f na la zi se, gde mu je 

me sto; ret ko se za me nju je sa v...” 

187


Na ve de ne gru pe na sta le su od re či po re klom iz la tin skog je zi ka, ko je sa dr že su gla snik 

f, ko je ga „ni je bi lo u pra slo ven skim re či ma, ali su me đu je zič ki do di ri stal no za si pa li naš 

je zik [...] re či ma sa f” (Ивић 1991: 103). U osnov nim ob li ci ma su gla snik f se ču va, dok je u 

boč nim na ve de ni su gla snik za me njen su gla sni kom v. Boč ni ob lik ovicir Ivić (ibid.) na vo di 

kao reč no vi jeg po re kla, po čet kom de vet na e stog ve ka već do bro pri la go đe nu. 

4.14.15. Du blet ne gru pe u ko ji ma se su gla snik b usled asi mi la ci je za me nju je su glasni 

kom p. 

pu bli ci ra ti lat. pu bli ca re pu pli ci ra ti 

pu blič ni lat. pu bli cus pu plič ni 

pu blič no lat. pu bli cus pu plič no 

re pu bli ka lat. res pu bli ca re spu pli ka 

re pu bli ka nac lat. res pu bli ca re spu pli ka nac (re spu bli ka nac) 

U svim osnov nim ob li ci ma su gla snik b se ču va, dok se u boč nim ob li ci ma sva ke grupe, 

usled na ve de ne gla sov ne pro me ne, po ja vlju ju ob li ci sa su gla sni kom p. 

4.14.16. Du blet na gru pa re či po re klom iz la tin skog je zi ka pre ma jed na če nju po zvučnosti. 

sup ti li tet lat. sub ti li tas sub ti li tet 

U boč nom ob li ku na ve de na gla sov na pro me na, oče ki va na i kod re či stra nog po re kla 

(Пра во пис 1960: 136), ni je iz vr še na. 

4.14.17. Du blet na gru pa re či po re klom iz la tin skog je zi ka sa pro me nom l/lj. 

ce du lja lat. sche du la ci du la 

U boč nom ob li ku se za dr ža va l pre ma iz vor nom ob li ku, dok je taj su gla snik u osnovnom 

ob li ku za me njen sa lj. 

4.15. Du blet ne gru pe re či po re klom iz la tin skog je zi ka u ko ji ma se gu bi su gla snik. 

nun ci jus lat. nun ti us un ci jus 

punkt lat. pun ctum punt 

re pu bli ka lat. res pu bli ca re spu blik re spu pli ka 

re pu bli ka nac lat. res pu bli ca re spu bli ka nac re spu pli ka nac 

re pu bli kan ski lat. res pu bli ca re spu bli kan ski 

188


ko me di jan ka grč. κωμωδ…α komedijantka 

kon tent lat. con ten tus kon ten 

ko re spon dent lat. cor re spon dens ko ri spo dent (ko re špon dent) 

ko re spon den ci ja lat. cor re spon den tia ko re spo den ci ja (ko re špon den ci ja) 

(ko ri spon den ci ja) 

U osnov nim ob li ci ma pod jed nak je broj re či sa gu blje njem su gla sni ka i bez nje ga. Do 

gu blje nja su gla sni ka (s) do la zi u svim osnov nim ob li ci ma re či istog po re kla (res publica), 

jer su na sta li pre ma ob li ku iz fran cu skog je zi ka kao pre no si o ca, dok se u boč nim ob li ci ma 

ču va su gla snik s iz iz vor ne re či res. U osnov nom ob li ku komedijanka gu blje nje su gla sni ka 

t sit na je pro me na u srp skom je zi ku. U boč nim ob li ci ma osta lih du blet nih gru pa do la zi 

do gu blje nja su gla sni ka usled po ja ve sit nih pro me na u srp skom je zi ku (npr. korespondent/ 

korispodent) ili pre ma ob li ci ma iz je zi ka pre no si la ca (npr. punkt/punt, pre ma ita li jan skom 

je zi ku kao pre no si o cu). 

4.16. Du blet na gru pa re či po re klom iz la tin skog je zi ka pre ma stal no sti su gla sni ka h 

iz me đu sa mo gla sni ka. 

sub tra hi ra ti lat. sub tra he re sub tra i ra ti 

U osnov nom ob li ku h se ču va dok u boč nom is pa da. 40 

4.17. Du blet ne gru pe re či po re klom iz grč kog i la tin skog je zi ka u ko ji ma se po ja vlju je 

su gla snik vi še. 

du plo lat. du plex, du plus du plom 

ko me di ja grč. kwmwd…a, ko men di ja 

lat. co mo e dia 

U boč nim ob li ci ma, kao sit na po ja va ve za na za su gla sni ke, ja vlja se su gla snik vi še 

(Ивић 1991: 113). 

5. Za klju čak 

5.1. Pre ma fo net skim pro me na ma, du blet ne gru pe re či u ovo me ra du po de lje ne su 

u 238 po je di nač nih gru pa. Po je di ne gru pe po ja vlju ju se dva ili vi še pu ta, bu du ći da se u 

nji ma po ja vlju je ve ći broj boč nih ob li ka, u ko ji ma su iz vr še ne raz li či te fo net ske pro me ne 

u od no su na osnov ni ob lik. 

40 O ne stal no sti su gla sni ka h vi di Ивић 1991: 108, 110. 

189


5.2. Fo net ske pro me ne u na ve de nim du blet nim gru pa ma i pod gru pa ma re či u naj većoj 

me ri mo gu se po de li ti na dve osnov ne gru pe: 

1. pro me ne ko je su na sta le pre ma iz me nje nom iz go vo ru sa mo gla sni ka, dvo gla sni ka ili 

su gla sni ka re či po re klom iz grč kog je zi ka i pro me ne ko je su na sta le pre ma tra di ci o- 

nal nom iz go vo ru la tin skog je zi ka u iz vor nim la tin skim re či ma, kao i u oni ma ko je su 

po re klom iz grč kog je zi ka, ali su srp ski ušle pre ko la tin skog kao je zi ka pre no si o ca; 

2. pro me ne po je di nih sa mo gla sni ka i su gla sni ka ko je su na sta le pre u zi ma njem re či iz 

je zi ka pre no si la ca i sit ne pro me ne sa mo gla sni ka i su gla sni ka u srp skom je zi ku, kao i 

nji ho vo gu blje nje ili ume ta nje. 

5.2.1. Zna ča jan je broj du blet nih gru pa re či po re klom iz grč kog je zi ka u ko ji ma se 

po ja vlju ju i ob li ci, re dov no boč ni, na sta li pre ma vi zan tij skom od no sno no vo grč kom izgo 

vo ru po je di nih sa mo gla sni ka ili dvo gla sni ka (npr. grč. ο„κονÒμος: ekonom – ikonom 

[4.1.]; grč. ποιητ»ς, lat. po e ta: poeta – piita [4.1.1], grč. ¢λληγορ…α: ale go ri ja – ali go ri ja 

[4.2]). Zna ča jan je i broj du blet nih gru pa pre ma iz go vo ru po jed nih su gla sni ka, po re klom 

iz grč kog je zi ka (npr.: grč. ¥σβεστος: azbest – asvest, as best [4.3]) 41 . Na sta nak ovih dublet 

nih gru pa uglav nom je ve zan za uti caj la tin skog je zi ka, kao pre no si o ca, na evrop ske 

je zi ke (npr. grč. χαρακτ»ρ, lat. cha rac ter: karakter – harakter, haraktir [4.4]; grč. κιθ£ρα, 

lat. cit ha ra: ki ta ra – ci ta ra [4.10]). Prav ci iz ko jih su te re či ušle u srp ski je zik raz li či ti su te 

me đu osnov nim ob li ci ma, kao i u sa vre me nom srp skom je zi ku, ne ma pot pu ne ujed na čeno 

sti (npr. u re či ma u ko ji ma se ja vlja su gla snik h pre ma grč kom χ) 42 . Naj broj ni je du blet ne 

gru pe pre ma iz go vo ru po je di nih su gla sni ka su one ko je su u la tin ski je zik ušle iz grč kog 

je zi ka, u ko ji ma se po ja vlju je su gla snik s iz me đu sa mo gla sni ka (npr. grč. φιλοσοφ…α, lat. 

phi lo sop hia: fi lo zo fi ja – fi lo so fi ja [4.9.1]). Svi osnov ni ob li ci gra de se pre ma tra di ci o nalnom 

iz go vo ru la tin skog je zi ka. Ka ko pra vac pre u zi ma nja me đu kla sič nim je zi ci ma ni je 

baš uvek bio jed no sme ran (grč ki > la tin ski), po tvr đu ju i du blet ne gru pe re či pre ma iz govo 

ru la tin skog dvo gla sni ka au (npr. lat. augu stus: avgustni – augustni [4.8]). 

5.2.2. Brojne i raznolike su dubletne grupe reči u kojima dolazi do promene pojedinih 

samoglasnika i suglasnika usled uticaja jezika prenosilaca. Najbrojnije među njima su dubletne 

grupe prema izgovoru suglasnika s u suglasničkim grupama reči poreklom iz latinskog 

jezika, u čijim bočnim oblicima se navedeni suglasnik zamenjuje suglasnikom š, prema 

oblicima iz nemačkog jezika kao prenosioca (npr. lat. respectus: respekt – rešpekt [4.14.5]). 

Prema oblicima iz italijanskog jezika kao prenosioca uočljive su dubletne grupe u kojima se 

suglasnik g zamenjuje suglasnikocm đ (npr. lat. originalis: original – oriđinal [4.14.8]). 

41 Prem da u ovo me ra du, ka ko sam u uvo du spo me nu la, ne ću tu ma či ti kri te ri ju me za od re đi va nje osnovnog 

i boč nog/boč nih ob li ka u Građi, ne mo gu da iz beg nem pi ta nje za što je u du blet noj gru pi pre ma re či 

λαβÚρινθος kao osnov ni ob lik na ve de na reč labirint, a lavirint kao boč ni. 

42 Npr.: he mi ja/ka rak ter. 

190


5.2.2.1. Sit ne pro me ne sa mo gla sni ka i su gla sni ka u srp skom je zi ku u 17. i 18. ve ku 

ni su ne u o bi ča je na po ja va (Ивић 1991: 113) i ve o ma su ra zno li ke. U po je di nim du bletnim 

gru pa ma po ja vlju ju se ob li ci i sa sa mo gla snič kim i su gla snič kim pro me na ma (npr. 

lat. com ple men tum, fr. com pli ment: kompliment – komplament, konpliment [i/a, 4.12.7; 

m/n, 4.14.12]). 

5.2.2.2. Do gu blje nja sa mo gla sni ka ili su gla sni ka do la zi usled sit nih pro me na u srpskom 

je zi ku (npr. lat. rec re a tio: re kre a ci ja – re kra ci ja, re gra ci ja [4.13]; lat. cor re spondens: 

korespondent – korispodent [4.15]) ili pre ma ob li ku iz je zi ka pre no si o ca (npr. grč. 

κυπ£ρισσος, lat. cu pres sus: kupres – kiparis [4.13]; lat. res pu bli ca: re pu bli ka – re spu blik, 

re spu pli ka [4.15]). 

5.2.2.3. Du blet ne gru pe sa ume ta njem sa mo gla sni ka u re či ma po re klom iz grč kog ili 

la tin skog je zi ka u Građi ni su za be le že ne, a ret ke su i one u ko ji ma se, usled sit ne po ja ve 

ve za ne za su gla sni ke, ja vlja su gla snik vi še (npr. grč. kwmwd…a, lat. co mo e dia: ko me di ja – 

komendija [4.17]). 

5.3. Tu ma če nje pu te va po zajm lji va nja i na či na adap ta ci je u srp ski je zik re či stra nog 

po re kla, ov de grč kog i la tin skog, na osno vu ana li ze fo net skih pro me na du blet nih gru pa 

re či u Građi, za si gur no ni je je di ni ni ti naj va lid ni ji po stu pak, ali je ma te ri jal, ko ji pred stavlja 

238 po je di nač nih du blet nih gru pa sa jed nim ili vi še boč nih ob li ka, već svo jim obimom 

sa svim do vo ljan da se po tvr di da „po zajm lji va nje re či ni je jed no kra tan, ne po novljiv 

do ga đaj, ne go je zbir ni re zul tat mno go po je di nač nih upo tre ba u go vo ru i pi sa nju 

pre no si la ca (bi lin gvi sta, put ni ka, do se lje ni ka, pre vo di la ca, no vi na ra i dr.)” (Клајн 1998: 

73). Mo gu se slo ži ti sa sta vom S. Ri stić (Ри стић 1996a: 128) da „stra ne ne slo ven ske re či 

te mat skih gru pa u srp skom je zi ku 17. i 18. ve ka uglav nom po ka zu ju sta bil no sta nje u pogle 

du za vr še no sti pro ce sa adap ta ci je”, ali ne ma li broj du blet nih gru pa po tvr đu je da ne treba 

za ne ma ri ti ko le ba nja u ob li ci ma re či na sta lim usled za dr ža va nja jed nog ili vi še ste pe na 

asi mi la ci je isto vre me no u upo tre bi, kao i usled raz li či tih na či na po zajm lji va nja u ra znim 

vre me ni ma. 43 Ta ko đe, ne za ne mar ljiv broj re či ko je se u Građi ja vlja ju u jed noj ili vi še dublet 

nih va ri jan ti, u ve li koj me ri usled raz li či tih fo net skih pro me na, po sle di ca je raz vit ka 

je zi ka i oče ki va nog, kra ćeg ili du žeg, pe ri o da adap ta ci je, ali i stil ske iz di fe ren ci ra no sti srpkog 

pi sa nog je zi ka u se dam na e stom i osam na e stom ve ku, i ne sta bil no sti je zič ke nor me 

ko ja se ja vlja, ka ko na vo di S. Ri stić 44 (Ри стић 1996: 177) „kao po sle di ca na po red nog funkci 

o ni sa nja nor me ne kog od ofi ci jel nih knji žev nih je zi ka: srp sko slo ven skog, ru sko slo venskog 

ili sla ve no srp skog i nor me na rod nog je zi ka.” U stva ri, za obo ga ći va nje je zi ka i iz bor i 

43 Клајн 1967: 17. 

44 S. Ri stić re fe ri še na ra do ve I. Gric kat, A. Mla de no vi ća i P. Ivi ća, ko ji se na la ze u spi sku li te ra tu re na vede 

nog član ka. 

191


uvo đe nje neo lo gi za ma naj va žni ju ulo gu u na ve de nom pe ri o du od i gra će cr kve ni kru go vi, 

ali i sit ni či nov ni ci i dru gi austrij ski slu žbe ni ci „ko ji su, kao bi lin gvi sti, bi li pri nu đe ni da 

od re đe ne ter mi ne pre ve du za po tre be ši ro kih ma sa, jer one [...] ni su raz u me va le je zik 

svo jih na red bo da va ca” (Гра ђа: V). Naj zad, ne tre ba pre ne breg nu ti či nje ni cu da je „srp ska 

du hov na in te li gen ci ja u 18. ve ku či ta la ne mač ka, ma đar ska, fran cu ska, ita li jan ska, grč ka, 

pa i en gle ska de la” (Гра ђа: VI). 

I po red na ve de nih pu te va ula ska stra nih re či u srp ski je zik i na či na nji ho ve adap taci 

je, te ško će pri od re đi va nju po re kla ne ke stra ne re či po ne kad po sto je i one na sta ju ka da 

ni je la ko od re di ti sve va ri jan te lu ta nja to kom isto rij skih epo ha i zbog nji ho vih po ne kad 

dvo smer nih kre ta nja, či me je mo gu će ote ža no raz gra ni če nje je zi ka pri ma o ca od je zi ka 

da va o ca (Клајн 1998: 87). 

5.4. Bu du ći da sam se u ovo me ra du ba vi la re či ma po re klom iz grč kog i la tin skog jezi 

ka, sma tram da je i na osno vu ana li ze fo net skih pro me na du blet nih gru pa re či mo gu će 

po tvr di ti glav ne prav ce nji ho vog ula ska u srp ski je zik. Re či po re klom iz grč kog je zi ka, kao 

što sam na po me nu la, ula zi le su u la tin ski je zik, i ta ko tran skri bo va ne, i u srp ski je zik (npr. 

fi lo zo fi ja), ili su sti za le po sred no, pre ko je zi ka pre no si la ca – uglav nom za pad no e vrop skih 

je zi ka (npr. volonter, per ga ment). Sa dru ge stra ne, mno ge re či na sta le u kla sič nom grčkom 

je zi ku, kra ćim i ne po sred ni jim pu tem ušle su u srp ski je zik – po sred stvom uti ca ja 

vi zan tij ske kul tu re (npr. av gust ni, fi lo so fi ja), pra vo slav ne cr kve, ali i pod uti ca jem ru skog 

je zi ka i ru ske cr kve (npr. metafisičeski). Srp ski kul tur ni pro stor 17. i 18. ve ka, sa ko je ga je 

sa ku pljen ma te ri jal za Građu, pred sta vlja upra vo ste ci šte i do dir nu tač ku dva ju glav nih i 

ma lo čas na ve de nih pu te va, i ta či nje ni ca pred sta vlja je dan od glav nih raz lo ga što pro ces 

adap ta ci je ta da ni je mo gao bi ti u pot pu no sti za vr šen. Ge o graf ski po lo žaj, po li tič ke, kul turno-isto 

rij ske i ver ske okol no sti do pri ne le su či nje ni ci da i da nas, ma da je pro ces adap ta ci je 

odav no za vr šen, na ne ki na čin mo že mo re ći da du ble ti ove vr ste i da lje po sto je, bi lo da je 

reč o srp skom i hr vat skom uzu su (npr. ken ta ur/cen ta ur), če mu je po sve će no i po gla vlje 

Pravopisa iz 1993, 45 ili o po ku ša ji ma da se ume sto stvo re nog iz ra žaj nog obi ča ja uve du 

ob li ci naj bli ži an tič kom iz go vo ru, a ne ki od njih i u ob li ci ma za be le že nim u Građi (npr. filo 

zo fi ja/fi lo so fi ja; mu za/mu sa), ali oni kao ta kvi „mo gu pred sta vlja ti sa mo iz dvo je ni ma nir 

užih kru go va, ali ne obra zac za ugled” (Пра во пис 1993: 179). 

5.5. Ko le ba nja u ob li ku re či stra nog po re kla usled či nje ni ce da se ne ko li ko ste pe na 

asi mi la ci je isto vre me no odr ža va ju u upo tre bi, kao i zbog po zajm lji va nja ra znim pu te vi ma 

i u ra zna vre me na, pre do či la bih na ne ko li ko, pre ma mo me mi šlje nju, naj sli ko vi ti jih prime 

ra, i na taj na čin po tvr di la svo je sla ga nje sa H. Pa u lom i nje go vim, u uvo du po me nu tim, 

jed no stav no iz re če nim, ali i pre ci znim opi som ula ska stra ne re či u je zik ko ji je pri ma lac. 

45 Str. 182. 

192


5.5.1. Jed na od gru pa re či sa naj ve ćim bro jem du blet nih ob li ka, me đu ko ji ma se mo že 

uoči ti i put od mo de la do re pli ke, kao i pri mar na i se kun dar na ada pat ci ja, na sta la je od 

re či privilegium. Osnov ni ob lik pri vi le gi ja pri la go đen je srp skom tra di ci o nal nom iz ra zu 

sa za vr šet kom -ija žen skog ro da (Пра во пис 1993: 176), pre ma ob li ku privilegijum, u kome 

se za dr ža va iz vor ni za vr še tak uz mor fo no lo šku pro me nu i + u → iju (Пра во пис 1960: 

133). Pre ma na ve de nim ob li ci ma, ko je sam u ovo me ra du na ve la kao osnov ne, iz po tre be 

da ob ja snim fo net ske pro me ne, ali i da iz o sta vim one mor fo lo ške, ja vlja ju se boč ni ob li ci 

u ko ji ma je pri met na sit na pro me na sa mo gla sni ka (privilegija/prevelegija, privilegija/privelegijum), 

sit na pro me na i sa mo gla sni ka i su gla sni ka (privilegija/prevelećija, pre fe le ći ja), 

kao i pro me na sa mo gla sni ka pre ma ob li ku iz je zi ka pre no si o ca (privilegija/privileđija). 

5.5.2. Du blet nu gru pu re či pre ma la tin skom cor re spon dens či ne osnov ni ob lik korespondent 

i boč ni korešpondent, na stao pre ma ob li ku iz je zi ka pre no si o ca, kao i korispodent, 

ob lik u ko me se uoča va pro me na vo ka la (e/i) pre ma ob li ku iz je zi ka pre no si o ca, ali 

je do šlo i do gu blje nja su gla sni ka n, što se tu ma či, ka ko sam već na po me nu la, kao sit na 

pro me na u srp skom je zi ku. 

5.5.3. Pri mer za du blet nu gru pu re či sa ne ko li ko za be le že nih ob li ka je i ona ko ja je 

na sta la od grč ke re či Ñκτ£πους (gen. Ñκτ£ποδ-ος), a ve ći broj boč nih ob li ka (aktapod, 

ohtapod, ohtopod) pre ma osnov nom oktopod mo že se pro tu ma či ti lu ta nji ma na ve de ne re či 

to kom isto rij skih epo ha, od no sno i pre ula ska u srp ski je zik. 

5.5.4. Ra zno li kost me đu du blet nim ob li ci ma te, oči gled no, i me đu pu te vi ma pozajm 

lji va nja uoč lji va je u du blet noj gru pi re či na sta loj pre ma re či ¼rως iz grč kog je zi ka. 

Osnov ni ob lik na stao je pre ma an tič kom iz go vo ru grč kog je zi ka kao i pre ma ob li ku iz 

la tin skog je zi ka (he ros), dok se me đu boč nim ja vlja ob lik pre ma vi zan tij skom iz go vo ru 

(gu blje nje h i pre la zak ē u i). Sle de ći boč ni ob lik (ge roj) na stao je pre ma ob li ku iz je zi ka 

pre no si o ca, a u po sled njem (ghe roj) ču va se su gla snik h, pre ma iz vor nom ob li ku, ali se 

is pred nje ga na šao i su gla snik g pre ma ma lo čas na ve de nom ob li ku iz je zi ka pre no si o ca. 

5.5.5. Jed na od ret kih du blet nih gru pa u ko ji ma se ja vlja ju re či po re klom iz la tin skog 

je zi ka, ali pre ma ob li ku iz grč kog je zi ka (i vi zan tij skog grč kog) kao pre no si o ca je ste ona 

ko ja je na sta la od ime na rim skog im pe ra to ra Ce za ra (Ca e sar) i ona u oče ki va nom ob li ku 

pre ma tra di ci o nal nom iz go vo ru la tin skog je zi ka u Građi ni je za be le že na (cesar/kesar, ćesar 

pre ma lat. ca e sar, grč. κα‹σαρ, τζα‹σαρ; var. τζšσαρ). 

193


5.6. Zastupljenost dubletnih grupa reči u Građi, a po ne kad i ve ći broj boč nih ob li ka, za 

čiji nastanak su brojni i uglavnom opravdani razlozi u ovome radu već navedeni, 46 svedoče 

o mnogim bilingvalnim kontaktima jednoga naroda na jednoj specifičnoj teritoriji. Takođe, 

mnoge osobenosti Vojvodine sa kraja 17. i tokom 18. veka prepoznatljive su i danas 

jer je ta pokrajina Republike Srbije zadržala karakteristike multietničke, multikulturne i 

multikonfesionalne sredine, a samim tim i multilingvalnost, i stoga ne deluje iznenađujuće 

či nje ni ca da se, bez ob zi ra na to što je pro ces adap ta ci je re či po re klom iz grč kog i la tin skog 

jezika odavno završen, poneki bočni oblik iz Građe i da lje ko ri sti. A raz log za to uglav nom 

nije nedovoljna obrazovanost nego brojno bilingvalno stanovništvo i bliski kontakt srpskog 

življa sa predstavnicima nacionalnih manjina koje i danas žive u Vojvodini. 


1. Ивић, Па вле, О Ву ку Ка ра џи ћу (Це ло куп на де ла Па вла Иви ћа, том IV), Срем ски Кар лов ци, 

Но ви Сад 1991. 

2. Ивић, Па вле, Пре глед исто ри је срп ског је зи ка (Це ло куп на де ла Па вла Иви ћа, том VI II), Сремски 

Кар лов ци, Но ви Сад 1998. 

3. Кан гр га, Јо ван, Не мач ко-срп ско хр ват ски реч ник, Бе о град 1959. 

4. Клајн, Иван Усло ви за аси ми ла ци ју стра них ре чи, Ана ли Фи ло ло шког фа кул те та, све ска 6, 

Бе о град 1966, 433–443. 

----. Стра на реч – шта је то?, Збор ник Ма ти це срп ске за фи ло ло ги ју и лин гви сти ку, Но ви 

Сад 1967, 7–24. 

----. Вр сте ро ма ни за ма у са вре ме ном срп ско хр ват ском је зи ку и пу те ви њи хо вог до ла ска, ЗМС 

за фи ло ло ги ју и лин гви сти ку, 41/1, Но ви Сад 1998, 69–89. 

----. При ло зи гра ма ти ци срп ско га је зи ка 1,Твор ба ре чи у са вре ме ном срп ском је зи ку (Сла га ње и 

пре фик са ци ја), Бе о град. 

----. Ita li jan sko-srp ski reč nik, Be o grad 1996. 

5. Клајн, Иван, Ми лан Шип ка, Ве ли ки реч ник стра них ре чи и из ра за, Но ви Сад 2007. 

6. Kra us-Sre brić, Eva, Zo ran Ga čić, Reč nik srp sko hr vat sko-grč ki i grč ko-srp sko hr vat ski, Be o grad 1988. 

7. Ma re vić, Jo zo, La tin sko-hr vat ski en ci klo pe dij ski rječ nik, I–II, Ve li ka Go ri ca – Za greb 2000. 

8. Пра во пис срп ско хр ват ско га књи жев ног је зи ка, из ра ди ла пра во пи сна ко ми си ја, Но ви Сад – Загреб 

1960. 

9. Пра во пис срп ско га је зи ка, при ре ди ли Ми тар Пе ши кан, Јо ван Јер ко вић, Ма то Пи жу ри ца, Но ви 

Сад 1993. 

10. Ри стић, Стана Не ке ка рак те ри сти ке стра не лек си ке у је зи ку пред ву ков ског вре ме на (на кор пусу 

„Гра ђа за реч ник стра них ре чи у пред ву ков ском пе ри о ду”, I том – Ве ли ми ра Ми хај ло ви ћа), 

На уч ни са ста нак сла ви ста у Ву ко ве да не, 25/2, Бе о град 1996, 177–186. 

----. Мар ки ра ни ти по ви стра не лек си ке у је зи ку пред ву ков ског вре ме на, (на кор пу су „Гра ђа за 

реч ник стра них ре чи у пред ву ков ском пе ри о ду”, I том – Ве ли ми ра Ми хај ло ви ћа), Срп ски је зик 

1–2, Фи ло ло шки фа кул тет Бе о град, Фи ло зоф ски фа кул тет Ник шић, Бе о град 1996а, 118–131. 

46 Me đu boč nim ob li ci ma u Građi si gur no se na šao i po ne ki ko ji je na stao iz ne ha ta – usled gre ške pri 

pi sa nju ili pre pi si va nju. 

194


11. РМС: Реч ник срп ско хр ват ско га књи жев ног је зи ка, I–IV, Но ви Сад 1967–1976. 

12. РСА НУ: Реч ник срп ско хр ват ског књи жев ног и на род ног је зи ка, СА НУ (до XVII то ма), Бе о град 

1959–2006. 

13. Senc, Stje pan, Grč ko-hr vat ski rječ nik, Za greb 1910 (re print 1998). 

14. Skok, Pe tar, Eti mo lo gij ski rječ nik hr vat sko ga ili srp sko ga je zi ka, I–IV, Za greb 1971–1974. 

15. Sta nić, Mi li ja, Dam njan Mo ra čić, Jezičko pravopisni savetnik, dru go iz da nje, Be o grad 1989. 

16. Ста ној чић, Жи во јин, Љу бо мир По по вић, Гра ма ти ка срп ског је зи ка, је да на е сто, пре ра ђе но 

из да ње, Бе о град 2008. 

17. Сте ва но вић, Ми ха и ло, Са вре ме ни срп ско хр ват ски је зик, I том, пе то из да ње, Бе о град 1989. 

18. Су че вић, Ми лан, Је зик у де ли ма До си те ја Об ра до ви ћа (1914), у: На уч ни ра до ви про фе со ра 

Кар ло вач ке гим на зи је, II том, Срем ски Кар лов ци 1991, 473–528. 

19. Tolstoй: I. I. Tolstoй, Serb sko-hor vat sko-ruskiй slovarь, Mo skva 1958. 

20. Ву ја кли ја, Ми лан, Лек си кон стра них ре чи и из ра за, тре ће, до пу ње но из да ње, Бе о град 1980. 

Pho ne tic analysis of word do u blets ori gi na ting from Gre ek 

and La tin in Ma te ri als for the dic ti o nary of fo re ign words 

be fo re Vuk I-II by Ve li mir Mi haj lo vic (Part II) 

sum marY: The se cond part of this pa per de als with the pho ne tic analysis of 

do u blet word forms ori gi na ting from the Gre ek and La tin lan gu a ges in Mi hajlo 

vic’s bo ok “Gra dja”. The re are nu me ro us pho ne tic chan ges that can be no ticed 

and used to ex pla in the pro ces ses of pri mary and se con dary adap ta tion; 

as well as that the de gree of the word adap ta tion can be fol lo wed both in its 

sta ble and un sta ble forms. The analyzed ma te rial is fer ti le and sub stan tial, 

and is anot her exam ple of how the lin gu i stic bor ro wing can not be con si de red 

as a one-ti me and com ple ted pro cess, but as an ad di ti ve re sult of the use of 

va ri o us forms in va ri o us de gre es of as si mi la tion, in a spe ci fic mo ment and in 

a spe ci fic ter ri tory. 

KEY WORDS: tran smis sion lan gu a ge, re ce i ver lan gu a ge, lin gu i stic bor ro wing, 

pri mary and se con dary adap ta tion, Skok, Klajn, Ivic. 

ljud mi la pen delj@g mail.com 

195

foto Saša Milovanović sasa@ats-serbia.com 

strana: 195, 196, 197, 213, 224, 225 

196

197

198

199


UDC 730.071:929 Brankuzi K. 

Jasna Jovanov 

Spomen-zbirka Pavla Beljanskog, Novi Sad 

Akademija klasičnog slikarstva Univerziteta edu cons, Srem ska Ka me ni ca, Sr bi ja 

Kon stan tin Bran ku zi: 

let bo žan skog ma ši ni ste 

sa Že tak: Kon stan tin Bran ku zi je dan je od naj ve ćih svet skih i ru mun skih va jara 

dva de se tog ve ka. Po što je u Ru mu ni ji ste kao umet nič ko obra zo va nje u akadem 

skom du hu, pre ko Be ča, Min he na i Ba ze la, 1904. go di ne sti gao je u Pa riz 

i ta mo pro veo osta tak ži vo ta. Uklju čiv ši se u umet nič ki ži vot Pa ri za, spri ja teljio 

se sa umet ni ci ma ko ji su ta ko đe do šli iz dru gih ze ma lja. Po red uče šća na 

iz lo žba ma u Fran cu skoj, iz la gao je i u Ru mu ni ji, Min he nu i Ve ne ci ji, kao i u 

Nju jor ku i Či ka gu. U Sje di nje nim Dr ža va ma, gde su mno gi ko lek ci o na ri že le li 

da ima ju nje go ve skulp tu re, iz me đu 1914. i 1926, sa mo stal no je iz la gao če ti ri 

pu ta. For mi ran u du hu Pa ri ske ško le, na su prot no sti ma ru mun ske na ci o nal ne 

umet no sti i va jar skih kul tu ra an tič kih i eg zo tič nih ze ma lja i vi so ko so fi sti cira 

ne mo der ne umet no sti, za ideal je se bi po sta vio do se za nje su šti ne ob li ka; 

stva rao je skulp tu re sti li zo va nih i aso ci ja tiv nih ob li ka, uglav nom u ka me nu, 

dr ve tu i ugla ča noj bron zi, pod jed na ku pa žnju po sve ću ju ći po sta men ti ma ko je 

je sma trao sa stav nim de lom ce li ne. Ate lje je pre tvo rio u svo je vr stan iz lo žbe ni 

pro stor, i u nje mu je od skulp tu ra pra vio po seb ne po stav ke ko je je za tim fo togra 

fi sao če sto me nja ju ći osve tlje nje, ta ko im pri da ju ći no ve vred no sti. Svo ju 

umet nič ku za o stav šti nu za ve štao je na ro du Fran cu ske. Tekst tre ba da pri ka že 

pro ces umet nič kog for mi ra nja i te me i ide je u stva ra la štvu Kon stan ti na Branku 

zi ja kroz raz li či te mo men te u nje go vom ži vo tu: ve zu sa Ru mu ni jom, ži vot 

u Pa ri zu, krat ko traj nu eta pu stva ra nja ve za nu za In di ju, iz lo žbe u Nju jor ku i 

dru gim ame rič kim gra do vi ma, kao i mo ti ve nje go vih skulp tu ra. 

ključ ne re či: Kon stan tin Bran ku zi, skulp tu ra, mo der ni zam, Pa ri ska ško la. 

Ro đen u Ru mu ni ji, va jar Kon stan tin Bran ku zi (Con stan tin Brâncuşi, 19. fe bru ar 1876 

– 16. mart 1957) ve ći deo opu sa ostva ru je u Fran cu skoj, či me se svr sta va me đu naj zna čajni 

je auto re Pa ri ske ško le. Ve o ma se ra no uklju čio u avan gard na stru ja nja ko ja su pre va zi šla 

evrop sko tlo, ta ko da je jed nim de lom svog ra da uti cao i na stva ra la štvo ame rič kih va ja ra 

200


s po čet ka dva de se tog ve ka. Od ra stao u ru ral nom i ar ha ič nom pla nin skom okru že nju, sam 

Bran ku zi kao umet nič ka lič nost for mi rao se u neo bič nom spo ju tra di ci o nal nog dr vo rezba 

ra i vi so ko so fi sti ci ra nog mo der nog umet ni ka (Lu cie-Smith 2009: 95). Ro đen je 1876. 

u Ho bi ci kod gra da Tar gu Ži jua u Ol te ni ji. Po re klom iz si ro ma šne se o ske po ro di ce, kao 

pa stir na ob ron ci ma Kar pa ta, za ni ma nje za dr vo re zbar stvo po ka zao je još 1883. go di ne. 

Ovo ra no is ku stvo uči ni će da u nje go vom bu du ćem ra du kle sa nje i re zba re nje uvek ima ju 

pred nost nad mo de lo va njem u gli ni. 

Kra jo va, Bu ku rešt, i da lje 

Pri vu čen sve tlo sti ma gra da, 1884. go di ne po ku šao je da obez be di eg zi sten ci ju kao pomoć 

nik bo ja dži je, za tim po moć nik pro dav ca u ba kal ni ci i ko nač no slu ga u krč mi. Upra vo 

tu je pr vi put pri ka zao svo je ume će ka da je za op kla du od ko ma da dr ve ta na pra vio vi o li nu. 

Ta ko je ste kao i pr vog me ce nu i 1893. go di ne za po čeo umet nič ko ško lo va nje u Umet ničko-za 

nat skoj ško li u Kra jo vi (Partsch 2002: 247–249), gde uči da va ja i kle še u dr ve tu i 

gde nje gov ta le nat vr lo br zo bi va za pa žen. U av gu stu 1895. go di ne upi sao se na spe ci jal ni 

kurs za iz ra du dr ve ne skulp tu re, ko ji je za vr šio 1897, ka da je ura dio i bi stu osni va ča ško le 

Ge or ge Hi tua (Ghe org he Chi tu) (http://socyberty.com/hi story/con stan tin-bran cu si-themont 

par nas se-sa int). U sep tem bru 1898. upi su je se u Na ci o nal nu ško lu le pih umet no sti 

u Bu ku re štu, ko ju po ha đa do 1902. go di ne. Naj ra ni je skulp tu re Kon stan ti na Bran ku zi ja 

pri pa da ju upra vo pe ri o du nje go vog ško lo va nja u Kra jo vi i Bu ku re štu. Umet nič ko na sle đe 

i ak tu el na umet nost ko je je Kon stan tin Bran ku zi mo gao da upo zna u Bu ku re štu, po tvr di li 

su iz bor ko nač nog opre de lje nja – po sta će va jar. Kao uče nik Jo na Ge or ge skua (Ion Ge or gescu) 

i Vla di mi ra He ge la (Vla di mir He gel), či ji je opus po či vao na aka dem skim osno va ma, 

ali ipak otvo ren pre ma na zna ka ma im pre si o ni zma i pod Ro de no vim uti ca jem, u svo jim 

skulp tu ra ma je po ka zao upra vo ono što se i oče ki va lo: sa vla da nu ve šti nu i ver nost ori gi nalu. 

O to me sve do či jed na stu di ja ka rak te ra, kao i ne ko li ko ko pi ja (Vitelius, Laokontova glava). 

Pr vu fi nan sij sku pot po ru do bio je upra vo za to što je, od go va ra ju ći zah te vi ma sre di ne i 

vre me na, na u čio da va ja u du hu aka dem ske umet no sti. Ne po sred no po za vr šet ku ško lo vanja 

na sta će pr ve upe ča tlji ve skulp tu re, bi ste Jo na Ge or ge sku-Gor ja na (1902) i ge ne ra la dr 

Ka ro la Da vi le (1903, Ca rol Da vi la). Na kon iz ve snih iz me na, ko pi ja bi ste ge ne ra la Da vi le 

po sta vlje na je 1912. go di ne is pred Voj ne bol ni ce u Bu ku re štu (http://socyberty.com/history/con 

stan tin-bran cu si-the-mont par nas se-sa int/). Sam autor je uni štio ve ći broj ra nih 

ra do va, kao što ih je i ka sni je uni šta vao, što ote ža va sva ku ras pra vu o nji ma. „Sva ki dan bih 

na pra vio dru gu fi gu ru, sa mo da bih je uve če uni štio” – a sve u ci lju is pi ti va nja sop stve nih 

mo guć no sti i ogle da nja u raz li či tim ma te ri ja li ma (Bre zi a nu, Ge ist 1965: 20). Ipak, mo že 

se re ći da se na osno vu onih sa ču va nih te ško na slu ću je ra di kal nost bu du ćeg Bran ku zi jevog 

stva ra nja, kao i pri vr že nost ovog umet ni ka ele men ti ma ar ha ič ne i fol klor ne tra di ci je. 

Još jed no od ret kih sa ču va nih de la iz ra nog pe ri o da, na sta lo pod ru ko vod stvom pro fe so ra 

ana to mi je Di mi tri ja Ge ro te (Di mi trie Ge ro ta), pred sta vlja écorché – maj stor ski iz ve de nu 

fi gu ru čo ve ka ko me je ko ža uklo nje na ka ko bi se ja sno vi de li mi ši ći i krv ni su do vi. Ovaj 

201


ana tom ski mo del bio je iz lo žen u ru mun skom Ate ne u mu 1903. go di ne. Ma da pred sta vlja 

sa mo ana tom sku stu di ju, skulp tu ra ot kri va pr ve na po re mla dog umet ni ka da pro dre do 

su šti ne, ume sto da se za dr ži na spo lja šnjo sti (Bre zi a nu, Ge ist 1965: 17). Sle de ća sta ni ca na 

nje go vom pu tu bio je Min hen, kao lo gi čan cilj ve ći ne mla dih umet ni ka iz okru že nja. Na 

tom pu tu je pro šao i kroz Beč, u ko jem je na krat ko već bo ra vio 1902. go di ne, kao i kroz 

Ba zel, ali ni je dan od ovih gra do va u mla dom va ja ru glad nom no vih is ku sta va ni je pro budio 

že lju da u nje mu i osta ne. Već u ovoj fa zi Bran ku zi je va lič nost, kao i nje go vo bu du će 

de lo, do bi ja ju pri zvuk ar he tip skog: iz Min he na je, ostav ši bez nov ca, pu to va nje pro du žio 

pe ši ce, po put drev nih pu tu ju ćih umet ni ka – sa ran cem na le đi ma i šta pom u ru ci, na lik 

na ve či tog lu ta li cu, ka ko je se be pri ka zao Gi stav Kur be (Gu stav Co ur bet) na sli ci Dobar 

dan, gospodine Kurbe. Pre po zna ju ći ga kao jed nog od svo jih, se lja ci su mu us put sve vre me 

pru ža li po moć (Lu cie-Smith 2009: 95). 

Pa riz 

Sti gav ši 1904. go di ne u Pa riz, Kon stan tin Bran ku zi za u vek po sta je nje gov sta nov nik. 

Da bi se bi omo gu ćio na sta vak stu di ja u Na ci o nal noj vi so koj ško li le pih umet no sti, ra dio 

je naj ra zli či ti je po slo ve, uklju ču ju ći pe va nje u ho ru i po slu ži va nje u Ru mun skoj pra voslav 

noj cr kvi. U ate ljeu An to ni na Mer si jea (An to nin Mer cié) mo gao je da pro ši ri zna nja o 

re a li za ci ji mo nu men tal nih spo me nič kih ce li na he roj ske sa dr ži ne i o pred sta vlja nju ale gorij 

skih i mi to lo ških fi gu ra. Od lu čan da uspe, na zi do ve svog pr vog ate ljea oka čio je nat pi se: 

„Ne za bo ra vi da si umet nik!”; „Ne moj da po klek neš!”; „Ne pla ši se, us pe ćeš!”; „Stva raj kao 

Bog, na re đuj kao Kralj, ra di kao Rob!” (Lu cie-Smith 2009: 95). Na pre po ru ku pro fe so ra 

Mer si jea, 1906. go di ne pri ja vio je tri skulp tu re za Je se nji sa lon. Nje go vo pr vo iz la ga nje, nakon 

od la ska iz Ru mu ni je, pri vu klo je pa žnju Ogi sta Ro de na (Augu ste Ro din), ko ji je bio u 

ži ri ju. Kao re do van iz la gač, po ja vlju je se i na sa lo ni ma 1907. i 1909. go di ne. Ubr zo pri hvata 

Ro de nov po ziv da ga kao nje gov po moć nik pra ti u Me u don. „Sva ki dan bih ura dio po 

jed nu skulp tu ru u Ro de no vom ma ni ru. Ni sam vi še mo gao da iz dr žim u nje go voj bli zi ni, 

ma da sam mu bio drag. Sve što sam ra dio li či lo je na nje ga. Ne sve sno sam ko pi rao, ali sam 

uvi đao da pra vim ko pi je. Bio sam ne sre ćan. Bi le su to mo je naj te že go di ne, go di ne tra ganja, 

na la že nja sop stve nog pu ta” (Bre zi a nu, Ge ist 1965: 22). Ko nač no, sa rad nja se za vr ši la 

uz još jed nu po slo vi cu: „U sen ci ve li kog dr ve ta ne ra ste ni šta” (Ar na son 2008: 152). Ovo 

pu to va nje je zna čaj no i zbog po znan stva sa ame rič kim fo to gra fom i sli ka rom po re klom 

iz Luk sem bur ga Edvar dom Štaj he nom (Ed ward Ste ic hen). Usle di le su i pr ve na rudž bi ne, 

uglav nom nad grob nih spo me ni ka. Me đu nji ma je Poljubac, po sta vljen 1910. go di ne na 

Mon par na su, na gro bu mla de Ru ski nje ko ja je iz vr ši la sa mo u bi stvo zbog ne sreć ne lju ba vi 

– de lo u kom su kon cen tri sa na bu du ća auto ro va in te re so va nja (Partsch 2002: 247). Ta ko đe 

mu je ot ku pljen pr vi rad za Umet nič ki mu zej u Bu ku re štu. Bran ku zi na la zi ate lje u uli ci 

Mon par nas i sti če pri ja te lje me đu umet ni ci ma kao što su: Ame deo Mo di lja ni (Ame deo 

Mo di gli a ni), Ha im Su tin (Cha im So u ti ne), Fer nan Le že (Fer nand Le ger), An ri Ru so Ca rinik 

(Hen ri le do u a ni er Ro us se au). Na kon iz la ga nja na Sa lo nu na ci o nal nog Dru štva le pih 

202


umet no sti (1908), kri ti čar Šarl Mo ris (Char les Ma u ri ce) u Mer cu re de Fran ce-u iz dva ja ga 

is pred osta lih pri pad ni ka nje go ve ge ne ra ci je. Kao re do van iz la gač po ja vlju je se iste go dine 

na Sa lo nu ne za vi snih, a 1912. go di ne i na Sa lo nu u Bu ku re štu. Po znan stvo sa mla dom 

ma đar skom sli kar kom Mar git Po ganj (Pogány Mar git) re zul ti ra će ni zom skulp tu ra za ko je 

mu je po zi ra la, i nje nim por tre tom kao jed nim od naj po zna ti jih Bran ku zi je vih por tre ta 

uop šte. U krug nje go vih pri ja te lja ušli su Gi jom Apo li ner (Gu il la u me Apol li na i re), Fi li po 

To ma zo Ma ri ne ti (Fi lip po Tom ma so Ma ri net ti), An ri Ma tis (Hen ri Ma tis se) i Pa blo Pi kaso 

(Pa blo Pi cas so). I da lje sta nov nik uli ce Mon par nas, pre se lio je ate lje u broj 47. 

Evro pa, Ame ri ka 

Go di na 1913. zna čaj na je pre kret ni ca: na sta je Prvi korak, pr va fi gu ra u dr ve tu in spi risa 

na afrič kom skulp tu rom (Hohl 2002: 961). Kao pred stav nik Ru mu ni je, Bran ku zi iz la že 

na In ter na ci o nal noj iz lo žbi u Kun stha li u Min he nu. Na pa ri skom Sa lo nu ne za vi snih prika 

za će pr vu iz ci klu sa skulp tu ra La Maïastra. Ta ko đe, uče stvu je na Sa lo nu od ba če nih u 

Lon do nu, gde upo zna je va ja ra Hen ri ja Go di jea-Br ze sku (Hen ri Ga u di er-Br ze ska), ko ji će 

in spi ri sa ti re ži se ra Ke na Ra se la (Ken Rus sel) da sni mi film „Okrut ni Me si ja” (1972). Branku 

zi ja će ovaj ra no pre mi nu li va jar upu ti ti ka da ljoj sti li za ci ji i pro či šće nju ob li ka. Ko načno, 

me đu 1500 sli ka, skulp tu ra i pred me ta pri me nje ne umet no sti i me đu 300 evrop skih i 

ame rič kih auto ra, sa pet skulp tu ra uče stvu je na Me đu na rod noj iz lo žbi mo der nih umet nika 

u Nju jor ku, po zna ti joj pod na zi vom Armori šou (http://www.ar tchi ve.com/ar tchi ve/B/ 

bran cu si). Iz lo žba, ko ja se naj če šće po mi nje u kon tek stu sli ke Mar se la Di ša na (Mar cel 

Duc hamp) Akt ko ji si la zi niz ste pe ni ce, po mo gla je učvr šći va nju Bran ku zi je ve re pu ta cije 

u Ame ri ci i po ja vi po kro vi te lja ko ji su do pri ne li po bolj ša nju umet ni ko ve fi nan sij ske 

si tu a ci je i stva ra nju no vih po znan sta va. Na red ne, 1914. go di ne, Kon stan tin Bran ku zi i 

Edvard Štaj hen iz la žu u Photo-Secession Gallery Al fre da Šti gli ca (Ga le ri ja 291), gde va jar 

upo zna je svog bu du ćeg ve li kog ko lek ci o na ra Džo na Kvi na (John Qu inn). Kvin i Vol ter 

Aren sberg (Wal ter Aren sberg) ot ku pi će ne ko li ko skulp tu ra i sa dru ge sa mo stal ne iz lo žbe 

odr ža ne u Nju jor ku 1916. go di ne u Mo der noj ga le ri ji, a Bran ku zi će to kom vre me na u 

Ame ri ci ste ći još ne ko li ko me ce na. Usle di će i mno gi dru gi na stu pi u Ame ri ci: sa dva deset 

jed nom skulp tu rom uče stvo va će na Iz lo žbi sa vre me ne fran cu ske umet no sti u Ga le ri ji 

skulp tu ra u Nju jor ku (1922); tre ći put će iz la ga ti sa mo stal no u Nju jor ku u Ga le ri ji „Vilden 

štajn” (1922). Ta da će se ro di ti ide ja o po sta vlja nju Bes kraj nog stu ba u Cen tral par ku 

u Nju jor ku. Nje go vu ma nju ver zi ju is kle sa nu od dr ve ta to po le Bran ku zi će po sta vi ti 1926. 

go di ne u vr tu na ima nju Edvar da Štaj he na u Vu lan ži su, ne da le ko od Pa ri za. Kra jem septem 

bra 1922. go di ne pri re di će još jed nu iz lo žbu u Nju jor ku, sa da u ga le ri ji Džo ze fa Brume 

ra (Jo seph Brum mer). U ve zi sa ovom iz lo žbom osta će za pam ćen su kob sa ame rič kom 

ca ri nom ko ja Bran ku zi je ve me tal ne skulp tu re ni je tre ti ra la kao umet nič ka de la, već kao 

in du strij ski pro iz vod ko ji pod le že vi so koj ca rin skoj sto pi. Na kon tu žbe, autor je tek 1928. 

go di ne do bio spor, ali je za to nje gov na stup u Bru me ro voj ga le ri ji do bio do dat ni pu bli citet. 

Ista iz lo žba je na red ne go di ne pri ka za na u Art klu bu u Či ka gu, a u Bru me ro voj ga le- 

203


ri ji Bran ku zi po no vo iz la že 1933. go di ne. Uče stvu je i na iz lo žba ma Ku bi zam i ap strakt na 

umetnost u Mu ze ju mo der ne umet no sti u Nju jor ku, kao i na iz lo žbi Umetnost našeg doba 

u Mu ze ju mo der ne umet no sti u Či ka gu (1939), ka da je pri ka zao Stub od ner đa ju ćeg če li ka 

u ob li ku obla ko de ra (http://www.cen tre pom pi dou.fr). Tre ba na po me nu ti da umet ni kov 

su kob sa ame rič kom ca ri nom ni je bio je di ni ne spo ra zum te vr ste. Go di nu da na pre ne go 

što će Bran ku zi do bi ti spor u Ame ri ci, 1927. go di ne, tri nje go ve skulp tu re je dva su pro šle 

ru mun sku ca ri nu i u po sled njem tre nut ku su sti gle da bu du iz lo že ne na iz lo žbi Salonul 

Oficial Romin; ži ri im je tom pri li kom do de lio pr vu na gra du (Bre zi a nu, Ge ist 1965: 24). 

In di ja 

Sla va ko ju je Kon stan tin Bran ku zi uži vao u Ame ri ci do ne la mu je 1931. go di ne i narudž 

bi nu ma ha ra dže Je švan trao Ho ka ra II od In do ra za grad nju Hra ma is ku plje nja (Arna 

son 2008: 154). Hram je bio za mi šljen kao pro sto ri ja bez pro zo ra, sa mo sa otvo rom na 

kro vu. U unu tra šnjo sti, do ko je bi se do la zi lo kroz tu nel, sve tlost bi se od bi ja la o po vr ši nu 

vo de u ba ze nu, zi do vi bi bi li ukra še ni fre ska ma pti ca. Unu tra bi se na la zi le i tri fi gu re Ptice 

u prostoru, ko je je ma ha ra dža ra ni je ot ku pio od Bran ku zi ja. Ova ko kon ci pi ra no zda nje 

pred sta vlja lo bi oli če nje osnov nih Bran ku zi je vih stva ra lač kih prin ci pa: ide a li za ci ju estetske 

for me kroz in te gra ci ju ar hi tek tu re, skulp tu re i unu tra šnjeg ure đe nja, kao i evo ci ra nje 

spi ri tu al nog. Ra de ći na pro jek tu, u In di ju pr vi put pu tu je 1936. go di ne. I ta da, kao i 1937. 

go di ne, ka da je Bran ku zi po no vo u In di ji zbog po čet ka grad nje, ma ha ra dža, je dan od najbo 

ga ti jih lju di na sve tu, ni je ži veo ta mo već u Sje di nje nim Dr ža va ma. Po što je ma ha ra dža 

u me đu vre me nu od u stao od grad nje, hram je ostao sa mo u pla no vi ma, i sam Bran ku zi 

1938. go di ne de fi ni tiv no na pu šta ide ju o tom pro jek tu. Kao deo kom plek sa bi la je pred viđe 

na mo nu men tal na skulp tu ra od hra sto vi ne Kralj kraljeva (1938), na me nje na za en te rijer 

hra ma, a re a li zo va na kao je di no sve do čan stvo o ce lo kup noj za mi sli. Spe ci fič nost ove 

skulp tu re le ži u či nje ni ci da sam rad u dr ve tu re zul ti ra je din stve nim pri mer kom: ra do vi 

u ka me nu ili me ta lu pri ka zu ju ar he tip ske for me, kao što su pti ce u le tu ili usnu la li ca, dok 

lič ni do pri nos u dr ve tu su ge ri še po se ban uti sak du hov nog je din stva. U tom smi slu, Kralj 

kraljeva se mo že shva ti ti kao Bran ku zi jev po ku šaj pre ta ka nja mo ći is toč njač ke re li gi je u 

va jar sku for mu. I nje gov pr vo bit ni na ziv je bio Duh Bude, što mu da je zna čaj ima ju ći u vidu 

da je Bran ku zi pre ko tek sto va ti be tan skog fi lo zo fa Mi la re pe bio upo znat sa bu di zmom 

(Rid 1966: 79). 

Ru mu ni ja 

Ra do iz ra ža va ju ći svo ja uve re nja na po slo vi čan na čin, Bran ku zi je tvr dio ka ko „jedno 

stav nost ne pred sta vlja kraj umet no sti, već se do jed no stav no sti do la zi spon ta no, pri bliža 

va njem su šti ni stva ri” (http://www.cen tre pom pi dou.fr). Sa mu ide ju skulp tor je iz ra zio 

još 1906. u Usnu loj mu zi, ko ju je te go di ne iz la gao u Bu ku re štu (Rid 1966: 80). Ma da je 

već ta da Fran cu ska po sta la nje go va dru ga do mo vi na, su štin ski ni kad ni je pre ki nuo sna žnu 

ve zu s tra di ci jom rod nog kra ja. Taj uti sak je iz bi jao iz Bran ku zi je vog po na ša nja, na či na 

204


iz ra ža va nja ko ji je evo ci rao ar he tip sku lek si ku fol klor nog na sle đa. Ode vao se jed no stav no, 

po put mit skih šum skih bi ća sa ob ro na ka Kar pa ta, na ro či to u po znim go di na ma ži vo ta. 

Pri ja te lje je obič no za ba vljao iz vo de ći ru mun sku mu zi ku i pri pre ma ju ći im spe ci ja li tete 

na ci o nal ne ku hi nje (Klüver, Mar tin 1989: 106–107). Ko nač no, sklo nost ka kle sa nju i 

dr vo re zba re nju i če sto po se za nje za ci ta ti ma ar hi tek ton skih ukra sa i dru gih ele me na ta 

ru mun ske tra di ci je pri sut na je u nje go vim skulp tu ra ma to kom ce lo kup nog stva ra lač kog 

opu sa. Ta ko đe, Bran ku zi je u sva ko do ba po ka zi vao sprem nost da Ru mu ni ju pred sta vlja 

van nje nih gra ni ca: na već po me nu toj iz lo žbi u Min he nu 1913, a po tom i 1924. go di ne, 

za stu pao je Ru mu ni ju na Bi je na lu u Ve ne ci ji, iste go di ne ka da je na Ti lje rij skom sa lo nu u 

Pa ri zu iz la gao Pticu u prostoru. U me đu vre me nu, pri li kom pu to va nja u Ru mu ni ju 1921. 

go di ne, ro đe na je ide ja o po di za nju spo me ni ka u znak se ća nja na ot por ne mač kom okupa 

to ru u Pr vom svet skom ra tu 1916. go di ne (http://www.cen tre pom pi dou.fr). Ne ko li ko 

go di na pre ovog pu to va nja, 1918. go di ne, Kon stan tin Bran ku zi je iz veo svoj pr vi Beskrajni 

stub, skulp tu ru ko ju će, slič no kao i dru ge mo ti ve, va ri ra ti to kom vre me na u raz li či tim 

ma te ri ja li ma i raz li či tim di men zi ja ma. Ovu skulp tu ru on sam je na zi vao i Se ća nje bez 

kraja. Na snim ci ma iz nje go vog ate ljea, kao i na Štaj he no voj fo to gra fi ji iz 1926. go di ne, 

na la zi se ne ko li ko ver zi ja ove skulp tu re, ali je prin cip po na vlja nja sim pli fi ko va nog ob lika 

u Beskrajnom stubu, ko ji je ko nač no po dig nut 1938. go di ne, u Tar gu Ži juu do bio svoj 

naj mo nu men tal ni ji ob lik (Ge or ge scu-Gor jan 2011). Po sta vljen kao deo kom plek sa re a lizo 

va nog iz me đu 1936. i 1938. go di ne, stub pred sta vlja na rudž bi nu Are ci je Ta ta re sku (Aretia 

Tâtârescu), pred sed ni ce Na ci o nal ne li ge že na Gor ja i su pru ge ta da šnjeg pred sed ni ka 

Vla de i ka sni jeg am ba sa do ra Ru mu ni je u Pa ri zu. Stub je vi sok pre ko 29 me ta ra, sa či njen 

od 15 ce lo vi tih i dve po lo vi ne mo du la, i svo jom vi si nom uka zu je na te o ret sku mo guć nost 

pro te za nja u bes ko nač nost. Sa mim iz gle dom evo ci ra i kon struk ti vi stič ki na čin raz mi šljanja, 

ali ga su štin ski ne pra ti: nje go vi ele men ti od če li ka ob lo že nog me sin gom, za pra vo su 

učvr šće ni me tal nom ši nom ko ja se pro te že kroz unu tra šnjost skulp tu re i na ni za ni su na 

nju po put per li na ogr li ci (Hohl 2002: 994). Sa tlom ume sto po sta men ta i jed no stav nim 

ap strakt nim ob li kom mo du la ko ji se po na vlja ju, Stub cr pi ener gi ju iz ze mlje. Po što je podig 

nut, Bran ku zi je u nje go voj bli zi ni po sta vio i mo nu men tal nu tri jum fal nu ka pi ju, ka menu 

kon struk ci ju na ko joj je po no vljen sim pli fi ko va ni mo tiv Poljupca, pa je u skla du s tim i 

do bi la ime Kapija poljupca. Ka pi ja se na la zi iz me đu Stuba i ma siv nog okru glog ka me nog 

sto la okru že nog s dva na est kom pakt nih ka me nih sto li ca, na lik na me sto oku plja nja di vova 

– iz vor no bez i men kom pleks da nas je po znat pod na zi vom Sto tišine. Kao mo del za ovaj 

kom pleks po slu ži la je Tri jum fal na ka pi ja u Pa ri zu, od ko je li ni ja tri jum fa vo di Je li sej skim 

po lji ma do Ti lje rij skog par ka, sa egi pat skim obe li skom iz me đu. Ova ide ja bi la je ja sni ja u 

tre nut ku nje go ve grad nje, ka da su tri zda nja do mi ni ra la ogrom nom pra znom po vr ši nom, 

ne go u na še vre me, ka da se ve ćim de lom na la ze usred par ka. Mo tiv po ljup ca, ko ji je bezbroj 

pu ta po na vljan u raz li či tim skulp tu ra ma i re lje fi ma, po ti če od dav na šnje Bran ku zi je ve 

za mi sli o Stubu poljupca i Hramu ljubavi. Kao što se ovaj mo tiv ra ni je pri la go đa vao pri li ci 

i stil skim zah te vi ma svog de la, u slu ča ju kom plek sa u Tar gu Ži juu kom po no van je u du- 

205


hu umet no sti to ta li tar nog re ži ma po ve za nog s fa ši stič kom ide o lo gi jom, vla da ju ćeg u to 

vre me u Ru mu ni ji (Hohl 2002: 1020–1021). Upra vo zbog to ga, kom pleks u Tar gu Ži juu je 

to kom dru ge po lo vi ne dva de se tog ve ka pre pu šten pro pa da nju, da bi bio ob no vljen i re stau 

ri ran tek 2004. go di ne. Za hva lju ju ći fo to gra fi ja ma ko je je to kom iz ra de ele me na ta i posta 

vlja nja stu ba u Tar gu Ži juu sni mao glav ni in že njer pro jek ta Ste fan Ge or ge sku-Gor jan 

(Şte fan Ge or ge sku-Gor jan), ni je te ško ste ći pred sta vu o gran di o zno sti Bran ku zi je ve vi zi je 

i slo že no sti ce lo kup nog po du hva ta (Ge or ge scu-Gor jan 2011). 

Mo tiv i ide ja u skulp tu ri Kon stan ti na Bran ku zi ja 

Umet nič ko ško lo va nje Kon stan tin Bran ku zi je za po čeo na aka dem skim osno va ma 

(Ar na son 2008: 150). Do la skom u Pa riz i in te gra ci jom u naj a van gard ni je umet nič ke krugo 

ve, nje gov od nos pre ma su šti ni umet nič ke in ter pre ta ci je do ži veo je ra di kal ne pro mene. 

Bli zak od nos s Mo di lja ni jem, Pi ka som i Gi jo mom Apo li ne rom, su sret sa skulp tu ra ma 

An ri ja Ma ti sa (Hen ri Ma tis se), afrič kom tra di ci o nal nom pla sti kom, de li ma umet no sti 

Da le kog is to ka i egi pat ske ci vi li za ci je, ob li ko va li su Bran ku zi jev iz raz pret hod no utvr đen 

uti ca ji ma Ogi sta Ro de na, Adol fa fon Hil den bran ta (Adolf von Hil den brandt), Ka mij Klodel 

(Ca mil le Cla u del le) i dru gih umet ni ka s ko ji ma se sre tao to kom pr vih go di na bo ravka 

u Pa ri zu. Uvek u dru štvu avan gard nih, spri ja te ljio se sa Mar se lom Di ša nom (Mar cel 

Duc hamp), Tri sta nom Ca rom (Tri stan Tza ra), Ma nom Re jem (Man Ray), Isa mom Nogu 

či jem (Isa ma No guc hi), Eri kom Sa ti jem (Erik Sa tie), Ezrom Pa un dom (Ezra Po und), a 

pri ja telj ske ve ze je odr ža vao i sa ru mun skim umet ni ci ma i in te lek tu al ci ma ko ji su ži ve li u 

Pa ri zu: Ge or ge om Ene sku om (Ge or ge Ene scu), Te o do rom Pa la di jem (The o dor Pal lady), 

Eže nom Jo ne sku om (Eugène Ione sco), Emi lom Si o ra nom (Emil Ci o ran), Po lom Se la nom 

(Paul Ce lan) i dru gi ma. Na pa ri skim sa lo ni ma, Ve ne ci jan skom bi je na lu, In ter na ci o nal noj 

iz lo žbi u Min he nu, Sa lo nu u Bu ku re štu, iz lo žba ma sa vre me ne i avan gard ne umet no sti, i 

sa mo stal no u Sje di nje nim Dr ža va ma, sa mom svo jom po ja vom nje go ve skulp tu re su iz vrši 

le pre su dan uti caj na ve li ki broj sa vre me nih skulp to ra. To me je do pri neo po se ban od nos 

auto ra pre ma ma te ri ja lu u ko jem je ra dio – bi lo da ga je uzi mao di rekt no iz pri ro de, po put 

dr ve ta ili raz li či tih vr sta ka me na, ili se ra di lo o ob ra đe nim si ro vi na ma, na ro či to me ta lu, live 

nom, a za tim iz lo že nom po li ra nju, gal va ni za ci ji ili pa ti ni ra nju. Sam Bran ku zi je go vo rio 

ka ko za nje ga pro ces umet nič kog stva ra nja pred sta vlja od luč nu bor bu sa ma te ri jom, utoli 

ko ve ću što je sam kle sao, ne pre pu šta ju ći to po moć ni ci ma, kao što su či ni li dru gi va ja ri. 

Ta ko đe, oko 1920. go di ne, s ve li kom pa žnjom i ori gi nal no šću po čeo je da iz ra đu je po stamen 

te za svo je skulp tu re, sma tra ju ći ih pod jed na ko va žnim kao i sa me fi gu re ko je no se, 

i zna čaj nim za nji ho vu umet nič ku pre zen ta ci ju. Ce lo ku pan Bran ku zi jev va jar ski opus sasto 

ji se iz ne ko li ko te mat skih ce li na u okvi ru ko jih su na sta ja le va ri ja ci je u raz li či tim dimen 

zi ja ma i ma te ri ja li ma i raz li či tom od no su pre ma pro sto ru. Ve ći nu svo jih te ma iza brao 

je iz me đu 1909. i 1925. go di ne (Poljubac, Ptica, Muza, Beskrajni stub, Petlovi...) i po tom 

je na sta vio da cr pi nji ho ve mo guć no sti. U svo je vr snoj mo der no sti ko ju je osvo jio ni je bilo 

pro sto ra za avan gard na raz mi šlja nja, ma da su mu ona bi la i te ka ko po zna ta. „Po sto je 

206


idi o ti ko ji mo je de lo sma tra ju ap strakt nim; ono što oni sma tra ju ap strak ci jom za pra vo 

pred sta vlja vr hun ski re a li zam. Re al na je ide ja, su šti na stva ri, a ne iz gled” (www.aidanhartic 

ons.com /. .. /Constan tin%20B ran cusi). U potraz i za suštinom, unut ar nj om realno šć u 

stvar i, be sk rajnom linijo m, i skazi vao je s voj a zapaž anj a skul pt ur om, fotog ra fij om, kao i 

iz ja va ma po pu t prethodne . 

bo Žanski ma Šinist a 

U specija ln om bro ju ma ga zi na Ca mer a Wo rk, posvećenom Alfredu Šti glicu i njegovoj 

foto-g aleriji na sl ovlje noj Šta je 2 9?, Man R ej nije pr opustio d a se osvr ne na u metni ke 

ko ji s u izlagali u č uv enoj nj uj orškoj galer ij i. „S iv i zidovi m ale ga lerije uvek su prep u ni . 

Prilikom svake pose te do če ku je me neš to novo . Ni kad n i sa m razočaran.” Se za n je za njega 

na tu ralista, Pikaso mistični r ea lista, dok je Brankuzi bo žansk i ma šinis ta (Kle in 2009: 

4 2). B rankuzi i Ma n Rej su se upoz nali ne ko liko god ina kas nij e, ubrz o poš to s e pozn at i 

američ ki umet ni k prese lio u Pariz, p oč etk om treć e decen ije d vad ese tog vek a, privučen 

p ro gresiv no m stvarala čk om kli mom. Mada naklon jen i stva ra nju u r az ličitim medijima, 

Branku z i, koji je klesa o m er mer ne bl ok ove i drven e trupce, i M an Re j, za ok upljen novi m 

mogućno st im a foto gra fi je, bi li su pri vu čeni a pstrakcijo m kao jednom o d aktueln ih mo gućnost 

i moderno g izr az a. Mada je B rankuzi s vo j interes za f otografiju iskazao mno go r anije, 

on a dobij a n a značaj u od 1 921, ka da mu je Ma n Rej demonstri rao raz lič ite mogućnosti 

f otogr af skog izraza i po mogao mu d a u a teljeu po st avi i opremi mra čnu kom oru. Iz tog 

vreme na su f oto grafij e Bran kuzija s a psom Po la rdom, koje s u zapr avo sved oci poče tka 

pr ij ateljstva d vo ji ce ume tn ika i još j ed nog zamet ka koji ć e tokom g odina kod Br an kuzija 

pr erasti u s vojevrs tan umetn ički kon cept. Naime, 1916. godin e Brank uz i j e zakup io atelj e 

u ulici Imp as se Ro nsin 8; do 1941. godin e p rvobit nom prosto ru d odao je još čet iri nova . I 

ov aj, ka o i prethodni atelje i, Brank uziju ni je pred sta vljao sa mo radni prostor, već i do m u 

ko me je žive o. Potp un o posvećen stvaran ju , vaja r j e od najran iji h dana so ps tveno stvaralaštv 

o i život p odredio jedinstv en om konc eptu; či njenica da je neprekid no bio ok ru že n 

svojim s ku lp turama sa mo j e jeda n njegov s egm ent. Is punj en do vr šenim i n ed ov ršenim 

sk ul pturama, d rvenim nameštajem sop st ve ne izrade i materij alo m za buduć e s kulpture, 

at elj e je za Bra nkuzi ja sam po se bi predst avljao u metničko delo, d ži no vski umetni čki 

poduhvat. Ce lok upan pr ostor a te ljea bio je art ik ulisan ok o „hib ridnih ”, pr ome nljiv ih 

grupa pre dm eta k oje je Br ankuzi aranžirao p oput monumentalne di ša novs ke sce no gr afije 

(Marcoc i, Batch en , Bezzola 201 0: 96–1 12). F otogra fsko belež enje ovih aranžm ana g ovori 

d a ih B ra nkuzi nij e pravio s amo „za svoje oč i” . Kroz d imenziju st alne prom ene po stavki 

skul pt ur a i dr ugih predmeta u ateljeu, p ostigao j e nep rekidnu tr ansfor mac iju sopstveni 

h o st va renja i o moguć i o im no vi život, ne više p romenl ji v, na fotog rafija ma. Nj eg ov a 

zaosta vš tina (oko 1. 500 sn imaka) govor i nam o ne ko j vrsti vizue ln og dnevnika k oji bel eži 

sv ako, m a i na jmanje pomer an je un utar s uče lj enih obje ka ta . Ovakav n ač in samoc itata 

otvar a široko p ol je moguć nosti za tum ač enje Br a nk uz ijevog de la , isto vre me no u kazujući 

na vis ok n ivo nje govog ra zumevanja sa vremen ih m odernis ti čkih, a li i ava ngardnih i deja 

207


od koj ih se u svo jim iz ja vam a ograđiva o. Mada u bl isk im prijatel js k im v ezama s a m no gim 

fotogr af ima, Br an ku zi je i ns ist irao na au tobiograf sk om karakt eru ovih zapisa. Sn imajuć i 

pojedin ačne s ku lptur e ili p omenute a ranž mane, č es to j e sve sno kršio o sno vn a prav ila 

f oto gra fije, pr oizvoljno u smera vajući f okus, ili men jajući t ačku pos ma tr an ja zavisno od 

ef ekta koj i je želeo da p os ti gne. Ta ko đe, u sme ravajući s nop re fle ktora na određenu tač ku 

sa vršeno uglačane metal ne skulptu re, postiz ao je da j oj se ob risi gube i d a se i s ama p retvori 

u odble sa k sv etla. Njego vo pr is ustvo u po jed in im aranžm an im a doprinosi c elovitosti 

ovih fo to gra fija ka o ko nc ep tualnih t vo revina u ono m smis lu u k om e je samoc itatnos t 

artikulisa na u okv irima pos tm odernis tičke po et ike. S a dru ge strane , kao stv aralac samih 

sku lp tura, ov akvom primeno m f ot o gr afije ot vorio je s asvim novi, na gl aše no eg zak ta n put 

k a reeva luaci ji moderne sk ulpture ka o i skulpt or alne mode rnosti. 

Muze i l ica 

Jedan o d omilj en ih Brankuzijevih mo ti va je ženska gl av a, zastuplj en a n aročito i zmeđu 

1906. i 1912. go dine, če st o pri ka zivana ka o sam o stal an ovoidn i o blik odvo jen od te la. U 

o bliku ja jeta, id ealno zaoblje no m i zgusnutom , umetnik je naš ao simbo l p orekla ž ivota, 

ču da stvaran ja, k ao i tipičan c il j potrage za sušti no m stvari . Preteča je Usnul a muza iz 1 906. 

godine, na k oj oj , u Rod enovom maniru, uglačani mermer li ca izranja iz gr ubo ob r ađ en e 

osnove (P ip er 2005: 394). Ve ć skul pt ura iz 19 10. god ine , real iz ov ana u p ol irano j bronzi, 

flui dnih l inija i kraj nj e ogolje na , pokazu je autorovu na meru da i sključi sva ko lično os ećanje 

u odn osu n a mod el i da prikaž e suštin sk e, univ erz aln e i va nv remenske kara kteri sti ke 

ljud sko g lica u njegov om e lement arnom obl iku. Usnula muza i zv or no pr ed sta vlja po rt ret 

baron ice Fr a šo n (F rachon) , k oja je Brankuziju prvobitno pozira la za (nikad r ealizo vani) 

kla sični por tre t (1908/9). S av uti sa k koji ova sk ulptur a tr eba da pr uži kon ce ntris an je u 

ovalnom o bliku g lave. Uprkos izuze tn om oseća ju glat ko će koji e ma nira sa usana, o či ju , 

kose , on ne pot iče od ru ke umetn ika ve ć izbija iz samo g materi ja la . Pos lednji portret baronice 

Frašon n as tao j e 19 12 . godine: jajoli ko lice oslanja s e na ruku , š to unek oliko anticipira 

još j edan po rtret n as tao te godine – Gospođica Poganj. Vi še od s vih drugih žensk ih likova, 

po rtr et mlade m ađarske stu dentki nje s likarst va p repozn aje se kao vanvr em enska ikona 

avangard no g modern izm a dvades et og vek a. Prvi put prikazan publ ici 1913 . godine 

u Njuj orku na i zložbi Armori šou, nali k je na b li sta vo jaj e sa dv a ogromn a badema sta 

oblika n a mestu očiju i nagoveš taj em nosa, uš iju i usana. U k asnij oj v erzij i (191 9, 1931) i 

te nazna ke su n esta le i ostao je samo j ajo liki o blik koji se osl an ja na ruke s klo pljen e kao u 

mo litvi . Po staje oč ig ledno da svrstava nje ov og portre ta međ u s ku lptur e izložen e na iz lo žbi 

Armori šou nije slučajno : pored Gospođice Poganj u belom merm eru (A rn ason 20 08: 151 ), 

Brankuzi je u Njujork u izloži o i Usnulu muzu, ta kođe u be lom mermer u, kao i jednu od 

v er zi ja Danaje – u sva tri lika d osledn o je spr ov ed en proc es aps trahov an ja, svođenj a glav e 

na ov oi dnu f ormu i markira nja element arnih det alj a. U Brankuzijevom slu ča ju d etalj i 

ne pr edstavl ja fa ktor r ep re zentac ij e, već je ona p romov isana senzit ivnošću pro čišće no g 

vizuel nog jezika. Tek n azn ač ene c rte lica u po znom portretu ba roni ce Fra šo n, ka o i k od 

208


Gospođice Poganj, pr ed st avljaju deo jedinstvenog oblika k oji z ap oč inje s r ukam a, a pr odužava 

se na vr at i ov al glave. P ren eb regava ju ći real is tičko pred stavljanje, Branku zi na mer no 

pren agl ašava r azliči te del ov e lica kako bi ostvario s lik u suš tine – d uho vn og stan ja samo g 

modela . P rva verzija ov og po rtreta b il a je iskl es ana u belom mer meru, j edinstv ena u autenti 

čnosti m ate rij ala i z apanjujuće m hibridnom spoju lju dskog i a ni ma ln og. Pre vashodn i 

intere s za žens ki li k, kao i dosl ed no poisto već ivan je gla ve s motivo m jajeta, p repozna je 

se kao privrženost je dinstvenom t ema ts kom krugu – stvaran je , rođenje, ži vot, s mrt. Takođe, 

o vo in si st iranje na že ns kom principu, bez duali zm a muško/žensk o, koji n al az imo u 

s ku lp tu rama kao što je Torzo mladića (19 24 ), o tkriva e vo ciranje p rap očetaka m agijs ko g/ 

umetničkog kro z Bran kuzijevu pr ivrženost arhetip sk om mode lu bogi n je majke. 

poljuba c 

Mada je sarad nja sa O gis tom Rodeno m trajala iz uzetno kr atko, stiče se u ti sa k kako j e 

rivals tvo sa velik im fra n cuskim vajar om bilo z a Brank uzi ja svoje vr sna p okreta čka s nag a. 

Na ime, t ok om nare dni h godina n asta će sku lptur e pop ut r ane Z as pale mu ze , Molitve, Mislioca 

ili Poljupca, koje par af razir aj u čuven e Roden ov e moti ve (A r na son 2 00 8: 152) . One 

isto vre meno p ok azuju kako B ra nkuzi sv oj u poet iku i ska zuje n ov im, autent ič nim jezi ko m 

čije poi manje rea ln ost i nem a dodirnih t ačak a sa p re dmetom ugleda nja. Poljubac je prvobitno 

nastao ka o nadg robni spomen ik (19 07 ) k oji evoc ir a nesrećnu ljub av – pred stavu d vo je 

ljudi ve čn o s jedin je nih u k ame nu . U osn ovi k ubična f orma, ve rtik alno j e po delje n a li nijom 

razdvaj anja dvaju tela, a ženu od muška rc a razli kuju zao bljen e grudi i kos a koja p ad a niz 

leđa. O stali obl ic i – ruke i lu čn a linija iv ic e kose – s tapaju s e sa k am enom, a b ademas te 

o či p rikazane iz p rofila i spoje ne u jedno, deluj u ki kl opski za strašujuće. Ov o sv ođ enje 

oblika u ka zuje na utic aj nadol azećeg kubizma, kao i p rimitivisti č kih skulptur a Andrea 

D erena (A nd ré Der ain) i P ola Gog ena (Paul Ga ug in). U vizue lnom klj uč u primitiv is tički h 

totema, f or mal no dist anciran od ev ropskih tra dicija , Bran kuzi poseže z a platon ovs ki m 

mitom o andro ginu – dva po la jedn og bića k oje su bogovi razdvojil i i koj i od tada žud e 

da ponovo po s ta nu jedno (Па јин 200 7: 60). Motiv, koji u isto vr eme (1907 /8 ) real izuje 

na p latnu i G us tav Kl imt (Gu st av Klimt) , vajar je pono vi o nebrojen o puta, m en jaj uć i 

utisak različitom f akturom k am ene p o vrš ine i s te penom geom et riz acije, či me don ek le 

me nja i nje gove p oe tičke vred no sti: od arhet ipsk og , preko asocijati vn og do same gr anice 

apstrakcij e. Stepen aps trahovan ja često je z avisi o i od name ne skulp ture, tako da ovaj motiv , 

primenjen u sklopu Kapije poljupca u Ta rgu Žijuu, kao i na različitim verzijama s tubov a, 

prerasta u dekorativni znak art dekoa (Hohl 2002: 980). 

Ptic e 

Izme đu 1910. i 1944. godine Konstantin Branku zi je u radio 29 pt ica . Prva iz se rije, 

L a Maïas tra (19 10–191 2), inspirisana je predanjima iz aut oro vog rod nog kraja (Sidney 

Gei st 1968 : 1 13– 114). L a Maïastr a pre ds ta vlja bož ansku pticu i z rumunskog nacio nal nog 

predanj a, koja pos ed uje ma gij sk e moći . Jedna od nji h j e sposob no st da sje dini raz dvo- 

209


jene ljuba vni ke. Se ri ja ptica , na st ala na te meljima b aj ke, pr ed stavlj a aute ntično oliče nj e 

Bran ku zijevih t raganja i n jegovog odnos a prema sv etu. To ko m čitavog živ ota Br ank uzi j e 

nastojao da se o ti sn e od sv et a st vorenja , da „ uh vati” suštin u leta, k ao simb ola doseza nja 

spiri tualnog. P rva ve rz ij a ove sk ul pt ure t akođe pr edstavlj a j edan o d prvih autorovih poku 

ša ja da o blikuje m esto figur e u prostor u (A rnason 200 8: 153). I zve dena u be lom m ermeru, 

ona poč iva na s voj evrs nom postolju – zagrljeni par drži ka meni blo k na koj i je 

po stavlje na La Maïas tra. Na taj n ač in su f ig ura i n jen o posto lj e čvr sto sje di nj eni, t ak o da 

je nemogu će odre di ti hi jera rhiju po jed inačni h segme na ta. Težina ka me nog bl oka i si rova 

r u stič nost lj ubavn og p ara „prize mljuju” skulp turu ptice iz čijih zaob lje nih grud i izviruj e 

vra t koji stremi pr ema ne bu . Takođe , o vaj po sta ment, n al ik na ind ija nski to te m, otkr iva 

svoje vrsni d ua lizam ma gijskog a rh eti pa i mode rne rea lnosti. Mot iv je tokom v remena 

prer astao u sofis ticir ani o bl ik Ptice u prostoru, g de je obl ik sku lpture u većoj m er i deter minisan 

motivo m leta , a manj e iz gledo m sa me pt ic e. U br on za noj verzij i Ptice, čij a bl is tavo 

po lirana p ov ršina i zmiče defi niciji o ka, p okret se tr ansf ormiše navi še: materij a, svetlost 

i oblik is tovremeno su jedins tv eni i nes talni . O vom se rijom sk ul ptura Brankuzi se približi 

o uve renju Ga sto na Ba šlara (Gas to n Bachelard) da je „telo ptice sačin je no od vazduha 

ko ji ga okružuje, a nje n ži vot čini p ok ret koji pobeđu je ” (w ww.aida nh artico ns .com/ ... / 

Constantin%20 Bra ncusi) . 

Među B rankuzijevim ptica ma, figur a nazvana Leda i ma poseb no z načenj e (Bazen 

1976 : 429 ). N astala sredi no m t re će dece ni je dvadesetog v eka ( 19 26), nij e doživel a da se 

m ul tiplikuje u serija lu već je njena jed in a replika u bronz i, ostv arena po merm ernom modelu, 

ost ala u umetnikov om atelje u. Pos tavlj en a na tro struko po stolje – tanku ploč u od 

b listav og nikla koja počiv a na manjoj i većoj kocki od dve vrs te crno g kamena – on a mit 

o L ed i, zb og koje se Zevs pr etvori o u labuda kako bi je os vojio , is kazuje s amo predstav om 

l abuda. R adi s e o ptici čije se telo povezuje sa hibri dnim identi tetom izme đu muško g 

i žensk og, čij i vrat ima falu sni obli k, dok telo ima že nske atr ibut e. Pti ca i žena, mušk i 

i ženski p rinc ip, ovde su spojeni je dins tvenim p okre to m. Pod raz ličit im o svetlj enjim a 

u atelje u, pos tavlj ena na reflektu j uću m etalnu povr ši nu , Leda isk azuje m no goznačne 

supr ot nosti i p reobražav a se u svoj ev rsno sv et losno prisustvo. Do udvajan ja značenj a i 

preobraž aj a oblika dolazilo je i us led pr omena u s ve tl osnim odnosima i r i tm ovi ma, kao 

i u uglo vi ma p osmatra nj a, apli ci ra ni m kak o bi se, ne umoljivo i konačno, f ot og rafski m 

za pisom ov ek ovečilo izmenjeno st anje. 

Pa gan in u t eh nopo lisu 

K on st antin Bran kuzi i da nas ne pr es taje da zbun juje mn og obr ojnim v idovima sopstvene 

spolja šnje r ealnosti . Pr e svakog r azma tranja p roblem n as taje već ko d imena: rođ 

en u Rumu ni ji kao Konstantin B rankuš 1 , bud ući da je v iše od pe t dece nij a života stvarao 

u Francusk oj, u svetskoj ist oriji u me tnosti p oznat iji je kao Br an kuzi, i sto ga je i u ovom 

t ekstu njeg ov o pre zime tak o trans kri bo vano. Je re tički spr em an da k rš i sva pravila ko ja su 

1 Constantin Brâncuşi, u rumunskoj transkripciji Brankuš; „pofrancuženo” ovo prezime glasi Bran-KU-ZI. 

210


vajari pošt ova li od an tik e do nje gov og vreme na , nije krio p oš tov anj e prema got ič kim kat e- 

dralama , poseb no skulp tu ri Š artra, m onumentaln os ti skulpt ur e drevnog Egipt a, klesa nim 

ka pi telima K li nij a, ili ne p oznati m vajarima Afrike , Indije, Kine, T ibeta i Tu rkesta na (Brezianu, 

G ei st 1965: 24). Noseć i u sr c u o biča je i lege nde rod no g kra ja, u Pa ri zu se prikl jučio 

tad a n ajavang ar dnijoj gr up i umetn ika koja je živela u La Ruche na Monmart ru , nedugo 

pre ve like umet ni čke se lidbe na Mo np arnas. Rumunska tradicija ostaje jedn a od njegovi h 

prvih i ns pirac ija (Груји ћ 2002), zbo g čega će Pol Mora n (P aul Mora n) izj av it i kako je 

B rankuzi „ bi o više umetnik ne go Pariž anin i man je Pari ža nin od Rumun a” (Go lubovi ć 

1967: 14). Više od pola veka po sle nje gove sm rti, mogl i bismo r eći da je u puno m smislu 

bio g rađanin sveta – jedan od prvih evr op skih umetnika ko ji je podj edn ako, ak o ne i viš e 

b io s lavan u Am er ici, g de su k ol ekci onari mo derne um et nosti s ne strpljenj em o čekiv al i 

n jegove s am osta lne nastupe . Okruženje nju jorš kih ob lak odera v erovatno je do živl javao 

k ao oličenj e sna o sopst ve nom mo dernom at el jeu, šum u b esk rajnih st ubova sa ko jih će s e 

njegove ptic e otisk ivati u bezgran ič ni univerzu m. „Sticajem ok olnosti, iste godi ne ka da je 

umro Brankuzi ( 16 . marta 1957) , lansir an j e prv i ve štački satelit Spu tnjik (4. oktobra 1957), 

či me je otpo čela va si o nska era, je r je čove k prvi p ut uspeo d a la ns ira ne ko te-l o u vas ionu, 

t j. u zem lj in u orbit u. Tako su Br an kuzije ve ptic e s vojom fo rmom, koja je sugerisal a brzinu 

i neog ran ičen u zl et , post ale simbo lo m ov e ere, a u tom duhu s u bili i k a sniji spo menici, 

koji su o be le ža vali le t raketa i ’osv aj anje vas ione’ ” ( Пајин 2 0 07: 62). 

Kons ta ntin b ra nk uzi: Let b oža nskog mašini ste 

Vajar K onstantin Brankuzi, rođ en u Rum uniji (H obi ca, Ru munija, 19. februar 18 76 

– Par iz, Fran cuska, 16. mart 1 957 ) ve ćinu svo ji h ume tn ičkih d ela st v orio je u Francu skoj, 

čime je posta o jedan od najz na čajnijih umetni ka Paris ke škole. Veoma r ano se uključio 

u avangard ni pokre t koji je delovao i van evropskih g ranica, p a j e njego va u metnost uticala 

na američke va ja re početk om 20. ve ka. Dok je o drastao u rur aln oj, a rh ai čnoj p lani 

n sko j obla st i, Brankuz i jeva u me tni čka li čno st formi ra na je k ao neobičn a mešavina 

t rad icion aln og drvod elje i v eo ma prefinjenog mod ernog umetnika. Studi je je započe o u 

U metničko -z anatskoj š ko li u Krajovi (1894– 1898), pos le čega j e up isao N ac ionaln u školu 

lep ih umetnosti u Bukure št u (1898– 19 02 ). Je da n o d nje go vih najr ani jih rado va, nastao 

p od tutor stv om njeg ov og prof esora an atomi je Dimitri ja Žerot e, pre dstavlja m ajstors ki izra 

đe nu anat omsku studiju (stat uu č oveka k ome je uklo nj e na koža, tako da m išići ostanu 

iz loženi) , koja je 1903. b ila i zlože na u rum un skom Atene um u. Iako je u pit anj u samo 

anatomska stud ija , ona je pr edskaza la kasni je napo re ovog v ajara da ot krije su štinu, u mesto 

da samo podraž ava s poljašnji izg led. To kom studi ja o svojio j e brojne nagrad e, a zatim je , s a 

malom sti pendijom , 1903. p eš ke krenuo n a putovan je u Par iz , gd e je st igao 1904, pr oš avši 

Beč, Minhen i Ba zel. U Pa rizu j e studir ao n a Visoko j naci onalnoj šk oli lepih umet nosti, 

u ateljeu u met nika Ant onina Mersi ja. Sačuvana je sa mo j edna sk ulptur a iz 190 5. Zove 

se Ponos i predstavl ja gl avu mlad e dev oj ke u bronz i, odlive nu pomoću gipsa no g kalupa. 

Ovo je jedn o od tri de la koja s u bila i zložena na Jesenj em salonu 190 6. Bran ku zi j e 190 7. 

211


k ratko radio kao as ist ent Ogista R od ena, a z at im je nastavio da r azvija samos ta lnu kari jeru. 

Posl e 19 06. nastavio j e da i zla že na Sa lon u, a i mao je i druge gru pne iz lo žbe u Par izu. 

Sprijate ljio s e sa m nogim ista kn utim sa vremen ic ima, k ao što su Amedeo M odilj an i, Haim 

S utin, F ernan Leže, An ri Ruso Carinik , Pablo Pik as o, Gij om Apol in er, F ilipo Tomazo 

Ma ri ne ti , Marsel Di šan, Tri st an Cara i drugi. Pod u tica jem Andre a De ren a poče o je da se 

interes uj e za afri čku skulp tur u. U SAD j e 1913. učestvovao na M eđunaro dnoj i zložbi moderne 

um etn osti u N jujorku , poznatoj kao Armori šou, kao i na bro jn im d rugim v ažnim 

gru pni m izložbama moderne umetno st i u Njujo rku i Či kagu. Od rž ao je s am ostal ne izložbe 

u Njujor ku 1914. 19 16 i 1926. Br an kuzi je sv oju vaja rsk u karijeru u P arizu zapo čeo 

skulpturom Poljubac, nadgr obnim sp om eniko m na g r ob lju Monpar na s. Već je t ada bio 

u oč lj iv nj eg ov apst rakt ni stil k oji na gl aš av a jasne ge om etr ijske l in ije, k oj e pos tižu ra vnotežu 

ob lika svojstv en ih nje go vim materijal ima i simb oli čk ih aluzi ja p rikazivačke umetnosti. 

K onstantin B ra nkuzi stu dirao j e sa aka demsk i o rijenti sa nim vaja rim a, ali je s voj stil 

r azvio po d uticaj em rumun sk e tradici onal ne nar odn e umetnosti, egip atske i afričke s kulpt 

ure, u me tnosti Dal ek og is toka i avanga rdn ih pokreta iz 1 92 0-ih. Među nje gov im na jpoznatijim 

del im a su Uspavana muza (1908), Poljubac (1908), Prometej ( 19 11), Gospođa 

Pogani ( 19 13) , Novorođenče (1915) , Ptica u sv emiru (1919) i Stub beskonačnosti , pozn at i 

kao Beskonačni stub (1 938). Bra nkuzi je veći nu svojih v ajarsk ih m ot iv a definisao izme đu 

1909. i 19 25, d a bi po tom nasta vio da i h razvija u br ojnim varijacija ma. O ko 192 0. po če o 

je da pravi pi jedestale za s vo je skulpt ur e, smatrajući da s u oni po djed nako bi tni del ovi 

ce li ne. Re zbario i h je u d rvetu ili ka menu, ili ih je odlivao i p ažlji vo polirao. Zahv al ju ju ći 

svojo j sv etskoj sl av i, 1933. dobi o je po rudžb i nu d a u Indiji sagrad i hra m za meditaciju za 

Ma haradžu o d In dora, al i to nikada nije r ea lizovano. U mes tu Targu Žijuu, gde je pr ov eo 

već i deo d eti nj stva, do vrši o je 1938. sp omenik sa temom Prvog svetsk og rata. Sto tišine, 

Kapija pol j uba ca i Beskrajni stub nasta li su u čast hra bre žrt ve ru munskih ci vila koj i su 

1916. z austa vi li ne mačku inva ziju. Poš to je 1 921. up oz na o Men a Re ja, Br ankuzi je p očeo 

da se bavi fo to grafijom . Ugl av nom je f otogr afisao r azlič ite p ostav ke svoji h skulptura u 

at eljeu, v er ujući da foto grafija o nj im a mo že da k aže više n ego re či . Brankuzi je 19 52 . 

dob io fran cu sk o držav lja nstvo. Na ini cij ativu D žejmsa Dž on sona S vi nija, 195 5. održana je 

prv a Brankuzi jeva muze js ka ret ros pek tivna iz ložb a, u Mu zeju „Solo mo n R. Guge nhajm” 

u Njujo rku. U skladu sa nje govim te stamen to m i poslednjo m voljom, B rankuzijev atelje u 

u lici Imp as Ronsin i ceo njegov s adržaj z aveštani su francusk om n arodu (1 95 6). 

212


LITERATURA 

1. Arnason , H . H. Istorija Moderne umetnosti ( Beo grad: Orion a rt , 2008). 

2. B re zianu, Barbu i Geist, Sidney. The Beginnings of Branc usi, Art Jo urnal, Vol. 25, No . 1 (A u tumn, 

1965), 1 5–25. 

3. Bazen, Žermen. Istorij a svets ke s kulpture (Beograd: Vuk Karad ž ić, 1976 ), 429. 

4. Грујић, Вера. Констант ин Бранку ш (1876–1957). (Београд: Н ар одни музеј, 2010). 

5. Geist, Sidney. Brancus i: A Study of the Sc ulptur e (New York: G rossma n , 1968), 113-14. 

6. Geor gescu-G or ja n, Sorana. Istoria unui simbol naţional (Târgu- Ji u: Centru l Municip al d e Cultur á 

„Consta ntin Bráncuşi“, 2011). 

7. Golubović, Milan. „Konstantin Bra nk uši”. Polja, br . 107–8, god . X III, jul –a vgust 1967, 14 . 

8. Hohl, Rei nhold. „Permanence a nd Avantga rd e. Adaptation an d Imitation o f Tribal Ar t”. U: Sculpture 

From An tiquity to the Present Day (edited by Georges Duby an d Jean Luc- Lav al) , (Köln: Tas chen, 

200 2) , 961. 

----. “ A New Techni qu e: The Assemblag e. The „Highe r Sculptu re ”. U: Sculpture From An tiquity to the 

Present Day (edited by Georges Dub y and Je an Luc-La val), (K öln: Taschen, 2002), 979-98 1. 

----. “Scu lp tu re Conquers Sp ace. Monument s of New Er a”. U: Sculpture From An tiquity to the Present 

Day (edited by Georg es Du by and Jean L uc -Laval), ( Köln: Tasc he n, 20 02), 994. 

-- --. “Abstarction a nd Figurat io n. Official Scul pture Under t he Dictat or s”. U: Sculpture From Antiquity 

to the Present Day (edited by George s Duby a nd Jean Luc-Laval), (Köln: Taschen, 2 002), 1021. 

9. Klein, Mason. Alia s Man R ay (New York: The Ye wish Museum, 2009). 

10. Klüver, Billy i Martin, Julie. Kik is Paris: Artis ts and Lovers (New York : Ha ry N. Ab ra ms Inc. Publishers, 

1989 ). 

11. Lu cie-Smi th, Edward . “Const antin B rancusi”. U: Lives of th e Grea t Modern Artists (L ondon: Th ames&Hud 

son, 2009), 95 -98. 

12. Marcoci, R oxana; Batchen, G eoffrey; Bezzo la, Tobia. The origin al copy: p hotography of sculpture, 183 

9 to today ( Ne w York: The Museu m of Modern Art, 2 010), 96-1 12 . 

13. Обрад ови ћ, Др агиша. „З апис о Б ранкушу”. U: О уметн ости и уметниц им а ( Врњачка бањ а: 

Аут орско издање, 20 10). 

14. Пајин, Душан. „Лет и савршенство”. Зл атна греда , br. 66. Godina VII, april 2007, 6 0–63. 

15. Partsc h, Susa na. 20. Ja hr hundert I (Stuttgart: Prilipp R ecla m, 200 2). 

16. Piper, David. “Branc usi: Th e Kiss, 1910.” U: The Ilustrat ed History o f Art (L ondon: B ou nty Bo o ks, 

2005 ), 39 4, 39 5. 

17. Rid, H erb er t. Istorija moderne skulpture (Beograd: Izdavački zavod „Jugoslavija”), 79–82. 

Sajtografija 

h ttp: //www.ar tc hive.com/ar tc hive/B/ brancusi.html 

Ha rt , Aidan. Constan tin Brancusi: Hi s spiritual roots. (w w.a id anharticon s. com/.../ Co ns tantin%20Bra ncusi) 

http:/ /w ww.centrepompidou.fr/education/ressources/ENS-brancusi/ENS-brancusi.htm 

h tt p://socybe rty .com/hi st or y/cons tantin- bran cusi-the -m ontpar nasse-sa in t 

213


Constantin Bra n cusi: Flight of the Div ine Machin is t 

SUMMARY: c onstantin Br ancusi was on e o f the great es t 20th ce ntury sculptors 

in r omania and the wh ol e worl d. After ha ving re ceived h is academic 

education in art s in Romania he went to Vienna , Muni ch and Basel, final ly 

arriving to Paris i n 1904 , where he s pent the res t of his life. taking p art 

in th e paris a rt s ce ne, he bec am e fr iends with artists who also came f ro m 

other c ou ntries. Besides pa rt icipating in exhibitions in Fra nc e, his works were 

e xhibi te d in Rom ani a, Munic h and Venice, a s well as New Y ork a nd Ch icago. 

in t he USA, w he re numerous collector s wanted his s culptures, he held four 

independent exhibitions b etween 191 4 and 1 92 6. Form ed in the spirit of 

the sc hool of p aris, as well a s on the cont rasts between Romanian n at ion al 

art a nd the sculptur al cultures of the antiqui ty and exotic la nds and highl y 

sophisti c ated mode rn art, he def ined his i de al go al as reaching the esse nce 

of the shap e. He creat ed scu lp tu res of styl ized and associative s ha pes mostly 

in stone , wo od and p olished bronze, dedic ating th e sa me attention to th e 

pedest als, w hi ch h e cons idered in tegral parts of th e whole. Transform in g 

his studio into a un iq ue e xhibit ion spac e, he made s pecial arrangemen ts 

of his sculpt ur es, which he then ph otograp hed often chan g ing the lig hting 

and thus giving them new val ues. He left his artistic le gacy to th e people of 

France. the goal of t h e text is to pre sent the pro ce ss of t he art is t ic fo rmation, 

themes and ideas in the creati ve work of Co nstantin Brancusi through various 

moment s of his l if e: his connecti on t o romania, his life in p aris, t he short 

p hase of India-related c reative work, hi s exhibitions in New York and oth er 

American c ities, as well as the motiv es of his sculptures. 

KEY WORDS: Constantin Brancusi, sculpture, modernism, School of Paris. 

jasna.jovanov@gmail.com 

214

215


UDC 316.7 

UDC 27:316.72 

Sergej Beuk 

Centar za istraživanje religije, politike i društva, Novi Sad 

Dom omladine Beograda, Srbija 

Interkulturalna teologija: 

problem hrišćanskog identiteta 

i savremena misiologija 

SAŽETAK: Polazeći od osnovnih pitanja i metoda interkulturalne teologije, 

autor pokušava da prikaže organsku vezu između problema hrišćanskog identiteta, 

čije su esencijalne paradigme donekle izmenjene u odnosu na klasično 

razumevanje pozicije verujućih u društvu, i savremene misiologije, evangelizacije 

i dijakonije, koje sve više komuniciraju sa interkulturalnom stvarnošću, 

pogotovu van uobičajnog evropskog konteksta. Takođe, interkulturalna teologija 

ne predstavlja samo oblik postliberalnog bogoslovskog diskursa, već 

eklisijalnu potrebu za približavanjem vernika u različitosti, u psihološkom, 

sociološkom i religijskom smislu. Tako razumljena, otvorena teologija ima 

šansu da ostavi traga u društvima koja teže dijalogu, razumevanju i novoj 

filozofiji multikulturalnosti. 

KLJUČNE REČI: interkulturalnost, interkulturalna te o lo gi ja, iden ti tet, hri šćanski 

iden ti tet, sa vre me na mi si o lo gi ja, evan ge li za ci ja, di ja ko ni ja. 

Poslednjih decenija svedoci smo promene paradigmi u svim socijalnim aspektima, što 

se neminovno odražava i na oblast religijskog. Globalizacija, tranzicija, tehničko-tehnološka 

akceleracija, ekološka kriza, bioetika, verski ekstremizam, nisu samo puki pojmovi, već 

realnost koju živimo. Koliko se rečeno odnosi na savremenu teologiju i kakva je misiološka 

budućnost crkve, pitanja su na koje želimo da damo potencijalne odgovore. 

U ovom tre nut ku či ni se da je in ter kul tu ral na te o lo gi ja ne mi nov nost i pra vi na čin 

ko mu ni ka ci je me đu bo go slo vi ma i ver ni ci ma, od no sno sa pri pad ni ci ma dru gih re li gija 

i kul tu ra. Ona ni je u su prot no sti sa si ste mat skom te o lo gi jom, ni je pro tiv na dog ma ti ci 

216


ili po sto je ćoj li tur gij skoj prak si, već ih kon tek stu a li zu je i do pu nju je pre no se ći od re đe nu 

po ru ku. Isto se od no si i na sa vre me nu mi si o lo gi ju – ona mo že bi ti uspe šna, sa mo ako je 

in ter kul tu ral na, rav no prav no tre ti ra ju ći raz li ke me đu hri šća ni ma, ali i oso be no sti re li gijskih 

ide ja i in sti tu ci ja ko je su no si o ci ne kih dru gih, če sto ne do volj no shva će nih iden ti te ta. 

Mul ti kon fe si o nal nost i mul ti kul tu ral nost su po sta le stan dar di, a te o lo gi ja, uko li ko želi 

da osta ne na te me lji ma Re či i Ot kri ve nja, mo ra sa ži ma ti i tra di ci ju i sa vre me nost, i kolek 

ti vi tet cr kve i in di vi du al ne slo bo de, uko li ko že li da svo je po sto ja nje oprav da i osi gu ra. 

Otud i po tre ba za in ter kul tu ral nom te o lo gi jom, onom ko ja ne na me će, već pred la že. 

In ter kul tu ral nost i in ter kul tu ral na te o lo Gi ja 

Na sa mom po čet ku ve o ma je va žno pod vu ći da in ter kul tu ral na te o lo gi ja pred stavlja 

spe ci fič nu in te lek tu al no-spi ri tu al nu re flek si ju na in ter kul tu ral ne pro ce se u od re đenom 

so ci jal nom re a li te tu, što zna či da ona ni je no va te o lo ška di sci pli na, ne go nov me tod, 

percep ci ja i per spek ti va u okvi ru te o lo ških pro mi šlja nja 1 . U ovom tre nut ku mo že mo detek 

to va ti dva raz lo ga za nje no po ja vlji va nje: pr vi je uti caj te o lo ga Azi je, Afri ke i La tinske 

Ame ri ke na di sci pli ne fun da me tal ne i si ste mat ske te o lo gi je, ko je su esen ci jal no do življa 

va li kao evrop ski bo go slov ski en ti tet, ko ji ne ma di rekt ne ve ze sa nji ho vim kul tur nim 

identi te ti ma. Dru gi je ste mi gra ci o na eks plo zi ja ko ju vi di mo u Evro pi i Se ver noj Ame ri ci, 

u ko ji ma mul ti kul tu ra li zam i te o lo ški plu ra li zam po sta ju so ci jal no-kul tur na po tre ba. Ako 

ima mo u vi du i pro boj re li gi o lo ških stu di ja, kao i eks pan zi ju kon tek stu al ne te o lo gi je, sasvim 

je ja sno da in ter kul tu ral nost po sta je ne za o bi la zan ter min u ži vo tu cr ka va i ver skih 

za jed ni ca, ma u kom de lu sve ta po sto ja le. 

In ter kul tu ral na te o lo gi ja je ste, da kle, me tod ostva ri va nja di ja lo ga ne-za pad nih ob li ka 

hri šćan stva i već po sto je ćih bo go slov skih obra za ca, uz oba ve zu mul ti di sci pli nar nog pristu 

pa ko ji pod ra zu me va uvi de iz do me na isto ri je cr kve, kul tur ne an tro po lo gi je, so ci o lo gi je 

re li gi je, eku men ske te o lo gi je i sa vre me ne mi si o lo gi je 2 . Ona mo ra bi ti ko he zi o na, otvo re na, 

kao i in te lek tu al no i ekli si jal no mar kant no ute me lje na: „Istin ski uni ver zal na i eku men ska 

te o lo gi ja mo ra bi ti in ter kul tu ral na.” 3 Kroz iz ne ti za klju čak Ho len ve ger (Hol len we ger) potvr 

đu je te zu mno gih sa vre me nih te o re ti ča ra da te o lo gi ja vi še ne mo že po sto ja ti bez mul 

ti kul tu ral nog/in ter kul tu ral nog kon tek sta, kao i da je za te o lo gi ju neo p hod no da iza đe iz 

sa mo aka dem skog sta tu sa i da sin te ti še raz li či te hri šćan ske tra di ci je bez ob zi ra na vre me 

i me sto na stan ka. To ne zna či da je in ter kul tu ral na te o lo gi ja, auto mat ski, an ti dog mat ska, 

ni ti se, sa dru ge stra ne, mo že u pot pu no sti po i sto ve ti ti sa eku men skom te o lo gi jom, već je 

ona me tod ska ce li na per se, ko ja otva ra raz li či ta spe ku la tiv na po lja u okvi ri ma već po stoje 

ćih te o rij skih di sci pli na: 

1 Vi di: Fri e dli 1987. 

2 Vi di: Car tled ge 2011. 

3 Hol len we ger 1986: 28. 

217


EKUMENSKA 

TEOLOGIJA 

KONTEKSTUALNA 

TEOLOGIJA 

NARATIVNA 

TEOLOGIJA 

POLITIČKA/ 

POSTKONFLIKTNA 

TEOLOGIJA 

INTERKULTURALNA 

TEOLOGIJA 

A ko bismo se sada, za tr enuta k , udaljili o d st riktno teološ kog pr omiš lj anja, ja sn o bi smo 

z akl juč il i d a filozo fija i nt er k ultur alnosti jes te k o he zioni r es ur s za k on tin uirano d ekodiranj 

e s ocijalni h f unkcij a r eligijsk ih di sk u rsa , posebn o u sferi nac ionalnog, ide ološkog, 

et ič kog i is to ri jskog identi te ta i razl iči tih nivo a so ci ja lno-kulturnih identi fi ka ci ja. U to m 

s mi slu, fi lo zo fi ja , sociologi j a, k ulturo logij a, pa i teol og ija im aju p ot reb u za an ali zom no ve 

p olitičko -relig ijs ke real nos ti Evro pe , Seve rne i L at ins ke A merike . Takav mu ltikultur al an 

ambijen t o drž iv je jedin o kroz i n te rk ulturaln e pr emise razumev an ja i dijalo ga na svim 

raz in ama, od politi čk ih subjeka ta , preko obraz ovanja i m ed ij a, pa d o v er skih in st itucij a i 

nev ladi no g sektor a. Mož em o z aklju č it i da inte rk ulturalna te ologij a, u ko li ko ne a fi rm iš e 

konso li daci ju i ak ce leraci ju dem ok ra ts ke kul tu re , koja podraz umeva razl ičito sti svi h vrsta, 

ne mož e biti uspešna i sv rsi shodna. O na je emancipa torska i progre sivna, i samo k ao ta kva 

može imati f unkcij u ko ja je d rušt vu nov og mileni jum a p ot reb na. 

Međutim, interkulturalna teologija ne nudi gotova rešenja, već je u stalnom razvoju, 

kao i kultura uopšte : „Kulture nisu gotovi proizvodi, već procesi koji se menjaju kroz ljudsku 

intervenciju i koji kontinuirano utiču na ceo društveni kontekst na različitim lokalnim, 

regionalnim i globalnim nivoima” 4 . U tome i vidimo prednost interkulturalne teologije, a to 

je stalan razvoj i dopunjavanje već postojećih bogoslovskih ideja i uronjenost u kulturu koja 

prevazilazi etničke i /ili religijske ograničenosti: „Teologija i kultura nisu odvojeni pojmovi , 

već je uvek postojala međusobna interakcija i kritika.” 5 Opisani odnos do kraja je aktualizovan 

globalizacijom kao stanjem međuzavisnosti naroda, kultura i religija, čije se prednosti, 

ali i već postojeće tenzije ne mogu do kraja projektovati ili pretpostaviti. 

Nas, u ovom tre nu tku, za nim a koje su pred nos ti, c ilj evi i me to de in terkultu ralne 

teo logi je ko je bi b il e prihva tljive v eć ini crka va, a koje n e za di ru u doktr in arn e raz li či to sti i 

e kli si jalnu h eter ogenost sav re me nog hrišć an stva: 

4 Aqu i no 2007: 14. 

5 New lands 2004: 5. 

218


• in ter re li gij ski dija log ; 

• in ter relig ij sk a i inte rku ltu ral na pe dagog ij a; 

• i nt erkont eks tu alno kom un icira n je jevanđe lj a; 

• analiza teo loških, s oc ija lnih, ek onoms kih i po lit ičkih u sl ova int erku lt ur alnih pr oc es a 

tra ns fo r ma cije; 

• af ir macija r eligiolo šk ih studij a i v er skog p lu ralizma; 

• publ iko van je ra dova n a te m u interku lt u ra ln e hermen eu ti ke i mis iol ogije; 

• pr ed la ga nj e plat fo rmi za pre va zi la že nje rel igijskih a n ta goniza ma; 

• uticaj na k re iranj e medijsk e pre ze ntacije života i r ad a crkav a i v erskih za jednica; 

• podvla čenj e potr eb e z a ši ro m društv en om d em okratiza cij om i humaniza cijom. 

Priznaju ći da je iz net s a mo deo int erkultu ral ne teološke age nde, sma tra mo da je 

teorijsko-pra kt ična prim en a neki h od tačaka već m og uća , pogot ov o u sfer i religijsk og 

d ijaloga, medij a i obrazova nja. U tome vi dim o j oš je dnu p r ed no st interkultur al ne t eologije, 

a to je medi ja ci ja pri prenošen ju i t umačenj u vers k e prakse Dru go m, koga raz ume k ao 

sar adnika, a ne supa rn ika , čime se po dv lači re ligijski unive rzali z am , kako n a polju sa me 

teol ogije, tako i na polju etike . 

Čini nam s e da p ravi odg ovo r na pitan j e če mu in terku lturaln a te ologija nij e samo 

u te orijskom pr is tu pu bogos lo vskog postlib eral izma Zap ad a, v eć u k on kretn om , 

sv akodnevn om živo tu po jedina ca i vers kih zajedni ca , odno sn o hriš ćana i n jihovi h crkava, 

koj e prol aze, č es to, kr oz turbu len tne p rom ene . Zat o u p r os to ru in te rk ultur al ne te ol og ije 

nala zi mo moguće odg ovore na pi ta nja o h riš ća nskom id e nt it etu i savr em eno j misiol og iji, 

kao teme lj im a na koji ma se z ida i ndividu alna vera i širi L ogos svetom. 

iz azovi hriŠ ćanskog id en titeta 

K ak o pojam i de nt it eta p odr azumeva indiv id ualn u potr agu, put i permanen tnu 

nadgradn ju , tako i hrišćan ski i denti tet nij e i ne mož e bi ti nešto statično, fiksi ra no i unapred 

do kraja defi nisano. I ak o pojam hr iš ća nskog i de ntitet a po drazumeva od ređenu 

tradicij u i istorijs ko na sleđe, dan as je on vi še nego ikad iz lo žen promen ama ko je savre menost 

sa sob om nosi. 6 

M eđutim, hriš ćani kr oz vekov e, k ao i dan as , izvor e sopstven og ide ntiteta nal az e u 

Svetom pismu, št o možemo defin isati kao v eru u je dnog Bog a, kao S vetu T rojicu, i ve ru 

u Isusa H ri st a, kao Spa sitelj a i I sk upit elja. Podvig tako razu ml je ne vere ogleda s e u nadilaženj 

u ega i b uđenju višeg p rincip a (Svetog S in a) u nama , čijom s mo s pasono snom 

ž rtvom i sku pl jeni. Is kuplj en jem po staje mo del atni B ožij i udovi koji služe b ližnji ma i 

6 Va ti kan je pre ko svog zva nič nog gla si la ob ja vio no vih se dam smrt nih gre ho va ko ji pre te dru štvu na 

po čet ku XXI ve ka, i to su: ge net ska mo di fi ka ci ja, eks pe ri men ti s lju di ma, za ga đi va nje ži vot ne sre di ne, 

pre ko mer no bo ga će nje i uzi ma nje ili pro da va nje dro ga, pe do fi li ja, abor tus i dru štve ne ne prav de ko je prou 

zro ku ju be du i si ro ma štvo. Na ovaj na čin Ri mo ka to lič ka cr kva je ja sno sta vi la do zna nja da se da na šnji 

ver ni ci su o ča va ju sa pi ta nji ma i di le ma ma ko je do sa da, do brim de lom, ni su po sto ja le. 

219


preko njih čitavo m čoveča nstvu, a u t om smislu i cr kv u po smatra mo ka o novu eshatološk 

u zaj ednicu , čiji s u član ovi čino m vere (i putem dela) us mereni ka is tom cil ju . Osećaj 

i spoznaj a ide nt iteta se u li v a u ve ću celin u, a samor eal izacija se od vi ja u H ristov oj sna zi, 

pom oć u Svetog duha . Tako u re al nosti h rišća nsk og iden ti teta vidim o akti vn ost Boži ju kao 

Svet e Troj ice, u cel in i, i Isusa Hrista kao Bogočovek a. 

I ako o hr iš ćansk om i dentitetu ne možemo govori ti be z bazičn og uvi da u je va nđelja, 

n ajz nač ajni ji arh ite kta hristocentrič no g pogl eda na svet je sv ak ak o apo stol Pav le . 7 

Stv arajući nov e z aj ednice v er nih, on, p oste peno, ut vrđuje i pro dubl juje osno vn e ideje 

h ri šć anskog i de ntitet a, spajaj ući različi te kultur ne k ontekste i misi js ko delov an je u jednu , 

rela tiv no mo nolit nu cel inu . Pos matrajući d elo apos tola P avla i z današnj e perspektive, 

m ožemo u tv rditi da su o sn ovni para m et ri i krit erij umi za ra zu me vanje hri šća nskog 

id entiteta u pr akt ič nom na činu na ko j i zajednica v er nih funkc ioniše k ro z s va kodnevni 

ž ivot i bog os luženj e, u nje noj perc ep cij i sveta i nj en oj adaptibi lnosti u okvir ima tog i 

ta kv og sv eta. Poč ev od str uktur e same z aj ed ni ce, pr eko nač in a obeležavan ja v až nih 

da tu ma, pa d o izr až avanja m eđ usobne solid arnos ti , ve rnici jed ni druge p od ržavaju, 

opsta jući u očuva nj u svog jed instv en og identiteta . Shod no iznes en om, od mnog ob rojnih 

i viš eslojnih el em enata hrišćan sko g identiteta mogu se izdvo jiti: 1. li čn i odnos sa 

B ogom; 2 . os ećanje pripadništ va o dređen oj cr kvi; 3 . specifičan re ligijs ki jezik; 4. is tor 

ijsko nasleđe; 5. zajedni čki izvor (i) vere i 6. kult urna o be ležja . Uspos ta vl janje o dno sa 

iz među na ve de nih konstitu ti vnih ele me na ta kao i njihova in terakcija, koja se ost va ruje 

kroz konsta n tnu kom peticiju, čine flu id an prosto r u kojem se o bl ik uje id enti tet, koji 

naziv am o hrišća nskim. 

Na kon na vede nih opšti h os obina hr išćanskog iden titeta, m or amo, na ov om mest u, 

p omenu ti i osobi ne ident it et a koje su u vezi s a od re đe nim crk va ma i denomi na cijama: 

P ra vo slavn i i den titet p od razumev a liturgijsk o poiman je l ič nosti, uz čest o 

pr aktiko va nje post a, pr opisani h mo litvi i po štov anje svetitelj a. Pra vosla vn e cr kv e su 

nacion al no o rgani zovane , što pod razume va ja san pečat etničke pripadn ost i i, s tim u vezi, 

ist or ij sk ih determi na nti. 8 

Rimokatolički identitet se identifi ku je sa crk vo m ko ja je p ot pu no centralis ti čki o rganizov 

ana, sa specifič no stima koj e ih j asno odvajaju od pravosla vnih, a t o s u do gmat o 

p apskoj n eza bl udivosti , u čen je o čistili št u i ind ulge ncijama, i c el i bat svešt en stva. 

Tradicionalni protestantski identitet do ga đa se n a pros toru indivi du al n e vere, biblijske 

herme neutike , o pš te i r ad ne etike i naglaše nog s oc ija lnog uče nja. Prez viterijaln o crk ven o 

7 Vi di: Camp bell 2006. 

8 Ka da go vo ri mo o Pra vo slav noj cr kvi i nje nom iden ti te tu, mo ra mo re ći da se pod tim poj mom pod razu 

me va ju i oso be no sti po je di nih cr ka va, či ji iden ti tet za vi si od raz li či tih isto rij skih epi zo da ko je su deter 

mi ni ra le raz voj pra vo sla vlja na od re đe nim pro sto ri ma. Ta ko, da nas mo že mo go vo ri ti o pra vo slav nom 

po di den ti te tu kod Sr ba, kao o sve to sav skom pra vo slav nom iden ti te tu ko ji po se du je od re đe ne spe ci fič no sti 

u od no su na dru ge na ro de i cr kve. 

220


ustro js tvo 9 i demok ratično st odn os a unu tar crkv e, čine protes ta nt ski iden ti tet manje 

h omog enim u od no su n a pravos la v ce i ri mo katol ike. 

Evanđeoski protestantski identitet, koj i se izn edrio i z krila tradic io nalnih prote st ants 

ki h crk ava, p or ed indi vidualne ve re, tež ište stavlja na službe slavl je nja, javnih i gru pn ih 

molit vi , i na jak u koheziju člano va. 

Narav no da s e još mn ogo toga mo že navest i u ve zi sa poi man je m i do živ ljavanje m 

ra znolikih crkvenih iden tit eta, al i nas u ov om tre nu tku zani m a ka ko int er ku lt uralna teologija 

p od razumeva hrišć a ns ki ident it et i ko je pr io ritete f ormira u in terakcij i s drugim 

r eligij sk im učenjima. Ulazeć i, nemino v no , u obla st ek umens ke teo lo gije, izd voj ili bis mo 

čet iri el em ent arne ob last i interku lt ur alnog hrišćans kog id entiteta : 

1. ve ra u jed no g Bo ga, Stv oritelja i Iskupi telja; 

2. vera u N jegovu p ra vdu i mi lost; 

3. ve ra u je dn akost ljudi i s ve to st život a; 

4. vera u i nd ividual no spase nje . 

Na veden e ob lasti p redst av lj a ju n esporn e is tine mon ot eistički h reli gija i j e dn ako su 

važne kako z a teologe, tako i za ver nik e. Št o se pa k samih hr išćana ti če, nji hov ide ntitet 

se sa svim jas no ocrt ava kroz v er u, pravd u, ljubav i po uz danje u Bog a, što je jednako i z a 

pr avoslavce, i z a ri mokato lik e, i za prot estante. Bu du ćnost h rišća n sk og iden titeta i sam e 

teol og ij e jes te u izg r ad nj i dijalog a mir a i ra zu mev anja, u če mu interku ltural na teolo gija 

im a svoje znača jno m es to. Međut im, o na ni je mo gu ća bez sa vr em en e m isiologi je i 

e vangelizacijske p rakse, p utem ko ji h se P oruka pr en osi i komunik acija ostvar uj e. U to m 

smislu dan as mo žem o govo ri t i o interkultura lnoj misi ol ogiji ka o o j ednom od način a na 

ko ji crk va živi u mu lt i kon fesionaln oj , m ul tin acional no j i mul tik ul tural no j s re dini. 

sa vr em ena m isi olo Gi ja i di j ak onija 

Posmatrajući misiološke studije iz interkulturalne teološke perspektive , možemo utvrditi 

da su misija i evangelizacija danas ultimativno multidimenzioni pojmovi, koji obuhvataju 

i antropologiju i psihologiju, ali i medije, što do poslednjih decenija nije bio slučaj . 10 

Međutim, i pored dostupnosti informacijama i širokog kruga misioloških centara, misija i 

evangelizacija ostaju na rubu događaja, bez markantnog prisustva u životu većine crkava. 

Zašto je to tako ? Prvi razlog je opšta ateizacija društava koja su tradicionalno bila hrišćanska , 

drugi razlog jeste tehnologizacija i scijentizacija stvarnosti, što se neumitno odražava i na 

teologiju, dok je treći percepcija duhovnih potreba koje prevazilaze okvire određenih crkava 

i religija. Bogosluženje jednom nedeljno nije dovoljan spiritualni pokretač današnjim vernicima, 

niti način da verujući uzmu aktivno učešće u životu svojih zajednica. 

9 Osim u slu ča ju An gli kan ske cr kve, ko ja je epi sko pal no ure đe na. 

10 Vi di: Bosch 1991. 

221


S av re mena mi s io lo gi ja pod ra zume va akt uali zaciju svakodnev ne hrišć an se pr aks e u 

ok virima mu lt ik ul tu ralnog mi lje a i akti viz aciju već postojeć ih cr kv enih r esursa u pravcu 

ši renja Re či u svetu. O na ni je potre ba, v eć obaveza crkve , prema rečima njenog o sniva ča 

Isusa Hr ista: „Id it e dak le i naučite sve narode krsteći ih va ime Oca i Sina i Sve to g Duha” 

( Mt. 28 , 19). Mi si ja je, za ključuje mo , uk id anje gr an ica i podra zu mevanje ra zlika me đu 

ljudima i n jihovi m auton om nim k ul t ur am a. Tako shva će na misiolog ij a u sebi sa drž i dve 

e s en cijalne kom po ne nte – teo l oš ku i an tropološku: 

Teološka st oga št o je por uka re č Božija , koja s e tiče n je gov e svrhe i o be ćanja 

čovečanstv u, an tropo lo šk a je r ona mo ra bit i iskomu ni cirana unutar s am e 

st ruktur e ljudske o rg anizacije. Po ruka je teološ ka jer se t ič e ne sa mo unutrašn je g 

život a po je dinca i njegovog spirit ua lnog is kustva, već i njegovo g v eč no g stanja. 

Ona je ant ropo loška jer s e širi u z emaljsk om ok ru ženju, o d koje g l judi z av ise u 

svojoj fizič ko j eg ziste nc iji i g de spiritualna isk us tva moraju d a se tr anspon uj u 

kroz brojne l jud ske odn ose, koji su kulturno u sl ovljeni. Kad a je Isus g ov or io o 

apost olima /sled benicima kao on ima koji nisu od ov oga svet a ali su istovreme no 

u ovom e svetu, on je zapr av o uk azivao na osnovn u dihotomiju hr išćan ske misije. 

I u pogled u m isijs kih pravil a i u pogledu misij ski h aktiv no sti o ve dve di me nzi je 

moraju bit i u ekvilib rijumu . 

11 

R avnoteža o kojo j govori Tipe t ( Tippet) o dnosi se na t eor iju i pr ak su, veru i akt ivnost, 

s adašnjos t i bud uć no st m is ije u sv etu , pod razum ev aj uć i interkul tur aln u komun ik ac iju i 

uni ve rzalnu – hu m an is tičku poruku . No misiol og ija , pore d nav e den ih komponen ti, mo ra 

ob uhvatiti i obl as ti ko je mogu ali i ne mor aju bi ti s njom u n ep os redno j vezi, i to : 

1. teo lo giju m isij e; 

2. ist o ri ju misije; 

3. bi blijs ku teolo gij u i is t or ij u crkv e; 

4. ekumens ku teolo gi ju ; 

5. mis ijski t re ning; 

6. ko mu nikacijske te hni ke; 

7. os ni vanje i rast lo kalnih crkava (Church Planting and Church Growth); 

8. hri šć ansku ped ago gi ju i did ak ti ku ; 

9. in terkultu ral nu komun ik olo giju; 

10. pr ak tičnu i p rimen je nu teo lo gij u; 

11. teoriju medija; 

12. so ci ja lnu i ku ltu rnu an tr op ol ogiju; 

13. socija ln u psih ologiju. 

11 Tip pet 1987: xxi. 

222


Ovim, s vaka ko, nisu do kraja i scrpl jene sve oblasti i t eme koje p osred no ili n eposredno 

i ma j u ve ze sa savre menom m is iologi jo m, al i jesu s mernic a ra zvoja ko jom misij a 

o si gurava pr isustvo i aktuali te t u s vetu. 

K ada je o di ja konijs koj s lu žbi reč, možemo ko nsta tovati d a je ona perm an entnost 

teo loških re fleksi ja, i storijske analize ulo ge crkve u društvu i p as t oralne brige 12 , uz 

ko nt inuir an ko ntakt sa člano vi ma zaj ednice ve rnih. Tr ad ici onalno shvata nj e dijakonijs ke 

služb e odnos i se na br ig u o „ novim č la no vima, si ro mašnima, udo vicama, sir očadi” 

13 

, a li 

d anas su obl as ti int er es ov anja i ak tivnos ti di jakoni je u mnogo me pr ome njene . Iz nos eći 

nov e cilje ve dij akonijs ke slu žbe, En ge lsviken (E ngelsv ik en) navodi : 

• p ov ratak ho listi čk e pers pek tive cr kvene m isi je; 

• po trebu o dnosa soc ij al nog r ada/akc ije i ident it et a crkve; 

• otk rivanje di ja konije ka o s lužbe osn až ivanj a; 

• pr ofetsku d im en zi ju dija konije. 14 

Analiz ir ajući p rv e dve tačke u viđam o etiološk u ve zu iz među misi je , ident it et a c rkve 

i v ernika i di ja kon ij ske prak se, koji eg zi st i raju u v re me nskom kon tinuum u. Dijakonija 

je , tako, nep rek idna realiz acija hri stocentričkog s misla u d ru štvu, a k roz cr kv u, otv orena 

k a svima , šireć i gran ic e P oruke ov de i sad a. M is iološki tum ačeno , dijakonija u XXI 

vek u mo ra imati sled eć e karakteristike : 1. prisus tvo u sv im eklisij aln im ak tivnosti ma; 2. 

koncentracij u n a lok alnom nivou; 3. ko operativnos t; 4 . p reventivnost ; 5 . k ar ita tivnost i 6. 

in ter kulturaln ost /m ultik ult ur al nos t. 

N ab ro jane ka ra kte ristike određuju dija kon ijsku sl užbu kao deo or gan ske celine 

crkv e u bog oslužben om i ev angel iz ac ij skom smi slu, či me dijakonija posta je d inamič na , 

p osvećen a o dr eđenim so ci jalnim pr oblemi ma i pojava ma, pr ate ći razl ič ite tra nsf or macijsk 

e p roces e i detektu ju ći potr eb e ver uj uć ih. Današn ja vizija dij ak on ijske slu žbe je , potvr 

đuje mo, ned vos mis le no holistička i i nt erkultur al na , jer bi t rebalo da komunicira ne 

samo u crkvi i sa njom ve ć da b ud e pris utn a i u j av no m jezik u/ di skur su, pro mo višu ći 

human is tičke i dem okrats ke vredno sti, št o jeste po se ban i za zo v. Dakle, savrem ena dijakonijska 

slu žb a je ste m obiln a i s vepro ži majuća s amo onda k ada izlaz i iz crkven e rutine 

i, prel aze ći u op šte i j av no, podst iče etičk e vredn os ti i spo znaju Drugog. Misija je sam o 

fraz a ako iza nj e ne stoje č vrsta ve ra , želja z a pro me nom i široko sh vać en a o dgovornost. 

12 Vi di: Cum mings 2004. 

13 Di te wig 2004: 14. 

14 En gel svi ken 2008: 111. 

223


Interkulturalno st kao klj uč 

A ko se na kra ju o vog neve lik og ra da podseti mo da interkultu ra lnost po čiva na t ri 

principa (prin ci p j ed na ko sti, prin cip di fe ren cijac ije i p rincip p ozitivne in tera kcije ), 15 sasvi 

m j e oči gledn o z aš to in te rkultural na teologij a dobija na akad em sko m znač aju. On a na 

rav no pr avan n ačin t ret ira različ it e, često d ivergen tne , religi js ke idej e i sisteme , i do vo di 

u dijal oški st atu s po jedinc e, g rupe i ins tituc ij e, jačaju ći soc ijalnu k ohe ziju i d emokra tske 

stan darde. Š ir eći sop stv eno p olj e del o va nj a, in te rk ultura ln a t eolog ij a i scrtav a specif ičnu 

re ligijs ku ma pu, u čije m c en t ru v iše ni je sa mo z apadn oevropski i nte le ktualni mo de l, ve ć 

razno vrsnost sa držaja koji ost aju autonomni, al i i inkluzivni , u isto v re me . 

Što se Srbije i Vojvodine tiče, interkulturalna teologija može postati intelektualna i spiritualna 

artikulacija potreba, htenja i želja za istinskim suživotom u različitosti. Ona time 

postaje transformacijska snaga koja teži svesti o društvenoj ulozi religijskog i njenoj relevantnosti 

na polju političkog, prosvetnog, pa i ekonomskog. Bežeći od kolektivizma i redukcionizma 

svake vrste, interkulturalna teologija i misiologija zajedničkim snagama konstituišu 

komplementarnu formu metanarativa i praxis, koji je u stalnom istraživačkom razvoju . 

Tim ključem možemo otvoriti vrata istinskog interkulturalnog razumevanja, koje je 

davno definisao apostol Pavle : „Nema tu Jevrejina ni Grka, nema roba ni gospodara , nema 

muškoga roda ni že nskoga, jer ste vi svi jedno u Hris tu Is usu” (Gal. 3, 28) . Ne ka bude t a ko... 

li teratur a 

1. Aquino , P ila r Maria, F eminist Intercultu ral Th eology, New York, Or bis Books , 20 07. 

2. Bosc h, David , Transforming Missi o n: Paradigm Shifts in Theolog y of M ission, New Yo rk, Orbis 

Books, 19 91. 

3. C artledg e , Mark, I ntercultural Theology, Nor wich, SCM Press , 2011. 

4. Cummings, Owen, D eacons a nd the Church, Mahwa h, Pauli st Press , 200 4. 

5. D ietz, Gu nte r, Mi lt iculturalis m, Intercultur al ity and Diversity in Educa tion, Münster, Vax ma nn 

Verla g GmbH, 2009 . 

6. Di tewig, Wil liam, 101 Q u estions A nd Answ e rs On Deacons, Mahwa h, Pau list Pre ss, 2004 . 

7. Engelsviken, Tormod, M is si on to the W orld: Communicating the Gosp el in the 21st Cen tu ry, Oxf ord, 

Egede Ins t ittuten/Regnum, 200 8. 

8. Fr ied li, Cf . R ., „Interkulturelle Theol ogi e” , in: Müller, K., Su ndermei er T h., ( Hg .), Lexikon Missionstheolo 

gischer Grundbe gri ff e, Berli n, 1987. 

9. H oll en weger, W alter, “In t ercultu ral Theology”, Theology Today, Vol. 43, No 1, Pri nc eton, 1986. 

10. Newl an ds , Geor ge , The Trans for mative Ima gin at ion: Re t hinking Inter cultur al Theol ogy, Hampsh ir e, 

Ashgate Pub lishing Limit ed, 20 04. 

11. Tippet, A l an, Introduction to Missiology, Pasadena, William Car ey Li brary, 1 987. 

15 Vi di: Di etz 2009. 

224


Inter cultural The ology: 

The Problem of chr is tian Ide nt i ty 

and Con temporary missiology 

summa r Y: starting fr om basic q ues tio ns and me t hods of inter cultural theology, 

th e au thor is t ry ing to ill ustrate th e organ ic connect ion betwe en Ch ristian 

id en tity, whose ess entia l paradig ms are in some degree cha ng ed acc ording 

to the classic al u nderstand in g of the po si tions of bel iev er s in soc ie t y, 

and con te mp or ary missiol o gy , evangelization and di ak onia, which ar e mo re 

frequently i n c omm un icatio n with an i nt ercultur al reality, esp ecially outside 

of the c ommon eur ope an contex t . Also, intercultural th eology does not only 

r ep resent a f or m of p ost l iberal the ological di scourse, but also an ec cl esial 

need fo r the approa chment o f b elievers in the ir d ifferen ce s i n a psycholo gica 

l , soci ological and relig iou s sense. In thi s way understood , open t h eology 

has a ch an c e to leave a mark i n socie ties whi c h are str ivi ng t owards dialogue, 

u nd erstanding a nd a ne w philosophy of multic ult ura li sm . 

KEY W ord s: in tercult u rality, in tercultura l theolo gy, identity , c hr istian i nd e- 

ntity, con te mp or ary miss i ol ogy, evangelization, diakonia. 

matersva@sezampro.rs 

225

226

227


UDC 659.4:316.7 

Mirjana Starčević 

Institut Servantes u Beogradu, Srbija 

Radmila Janičić 

univerzitet u Beogradu, Srbija 

fakultet organizacionih nauka 

Unapređe nje ak tiv no sti 

od no sa s jav no šću 

u in sti tu ci ja ma kul tu re 

sa Že tak: In sti tu ci je kul tu re omo gu ća va ju upo zna va nje sa sop stve nom i drugim 

kul tu ra ma i omo gu ća va ju us po sta vlja nje i pre va zi la že nje gra ni ca. Po red 

ve li kog bro ja iza zo va sa ko ji ma se su o ča va ju usta no ve kul tu re po sled njih dvade 

set go di na, si tu a ci ja je još vi še po gor ša na svet skom eko nom skom kri zom, 

ko ja je do ve la do sma nje nja bu dže ta. Iza zo vi sa ko ji ma se su o ča va ju su ve li ki. 

Sa jed ne stra ne, usta no ve kul tu re mo ra ju da za dr že svo je pro gra me i kva li tet, 

da odo le vre me nu u ko me vla da ju sport i za ba va, a sa dru ge stra ne, tre ba da 

ra ci o nal ni je tro še bu džet ko ji im je na ras po la ga nju. Da li su on da usta no ve 

kul tu re u bez iz la znoj si tu a ci ji, u ko joj im pre ti za tva ra nje? Da li će mo gu bitkom 

kul tur nih cen ta ra iz gu bi ti i mo guć nost za in ter kul tu ral nu ko mu ni ka ci ju? 

Auto ri ovog ra da sma tra ju da stra te gij ski od no si s jav no šću mo gu da po mognu 

usta no va ma kul tu re da odo le is ku še nji ma pred ko ji ma se na la ze. 

ključ ne re či: kul tu ra, od no si s jav no šću, usta no ve kul tu re, ko mu ni ka ci ja. 

UVOD 

Po sled njih de ce ni ja, tač ni je kra jem 80-ih i po čet kom 90-ih go di na pro šlog ve ka, ustano 

ve kul tu re su o či le su se sa ni zom pro me na na ko je su mo ra le da od go vo re istom br zinom 

i ve li kom efi ka sno šću. Da nas vi di mo da su po je di ne usta no ve na pro me ne od go vo ri le 

uspe šno, a po je di ne in sti tu ci je, usled slo že no sti si ste ma ili zbog pred ra su da me nadž menta, 

ni su us pe le da op sta nu na kul tur noj ma pi. Uko li ko ana li zi ra mo dru štve no-eko nom ske 

okol no sti u ko ji ma su se na šle usta no ve kul tu re, mo že mo za klju či ti da ni je bi lo la ko od govo 

ri ti isto vre me no na broj ne zah te ve i da ni je po sta jao „uta ba ni put” ko ji je tre ba lo sle di ti, 

228


ali po sta vlja se pi ta nje za što i da nas po je di ne usta no ve kul tu re ne že le da se pri la go de prome 

na ma i za što i da lje od bi ja ju da po gle da ju po zi tiv ne pri me re iz prak se. Ali vra ti mo se 

na po če tak. Da bi smo raz u me li da na šnju si tu a ci ju, mo ra mo da raz u me mo pro me ne ko je 

su se do go di le. U pro šlom ve ku sve do 80-ih go di na in sti tu ci je kul tu re uži va le su fi nansij 

sku po moć dr ža ve, što im je omo gu ća va lo da u pot pu no sti spro vo de svo je pro gra me. 

Vre me nom je ra stao broj usta no va kul tu re, što je do ve lo do to ga da im dr ža ve po ste pe no 

sma nju ju fi nan sij sku po moć. Usta no ve kul tu re su o či le su se pr vi put sa iza zo vom da za vise 

od spon zo ra i pu bli ke. Ta ko đe, jav nost je sve vi še po sta ja la sve sna da se u usta no va ma 

kul tu re za pra vo tro ši no vac od po re za gra đa na pa je i nji ho vo in te re so va nje za rad usta nova 

kul tu re ra stao. Uprav ni od bo ri, ili te la, po sta vi li su no ve, vi še stan dar de, i zah te va li su 

od usta no va kul tu re po sti za nje bo ljih re zul ta ta. Di gi ta li za ci ja na či na ko mu ni ci ra nja uti če 

na kul tu ru ko ja je su o če na sa po tre bom/iza zo vom da tra di ci o nal ne na či ne ko mu ni ka ci je 

za me nju je no vim me di ji ma. Za ba va i sport po sta li su ozbilj na kon ku ren ci ja usta no va ma 

kul tu re. Uko li ko svim ovim pro me na ma do da te i no vu svet sku eko nom sku kri zu, ko ja je 

do ve la do to ga da su bu dže ti za kul tu ru pr vi na uda ru, mo že mo shva ti ti da se usta no ve 

kul tu re na la ze u ve o ma te škoj si tu a ci ji. Usta no ve kul tu re sa da za vi se od spon zo ra, me di ja i 

pu bli ke, nji ho vog mi šlje nja i po mo ći vi še ne go od dr ža ve ili me ce na ko ji po dr ža va ju kul turu. 

Prak sa nam je po ka za la da po sto je dva re še nja: pr vo je da se usta no ve kul tu re pri la go de 

uku su ve ći ne i ko mer ci ja li zu ju svo je pro gra me ili da osta nu ver ne svo jim pro gra mi ma, ali 

da u svo je si ste me uvo de od no se s jav no šću i mar ke ting, ko ji će im omo gu ći ti stva ra nje jakog 

bren da na kul tur noj ma pi i ko mu ni ka ci ju sa naj va žni jim cilj nim gru pa ma: pu bli kom, 

spon zo ri ma i me di ji ma. 

isto rij ska per spek ti va uvo Đe nja od no sa S jav no ŠĆU U usta no ve kul tu re 

Krajem 70-ih godina prošlog veka ustanove kulture prvi put počinju da primenjuju iskustva 

marketinga i odnosa s javnošću u postizanju zadatih ciljeva. Iako su do tada ovakve 

organizacije realizovale brojne aktivnosti koje se mogu svrstati u marketinške aktivnosti 

(direktna pošta, lična prodaja, oglašavanje) i aktivnosti odnosa s javnošću, retko su se pomenute 

aktivnosti nazivale aktivnostima marketinga. Drugim rečima, pojedine organizacije 

su primenjivale marketinški pristup u određenoj meri, ali nisu koristile reč „marketing”, 

prvenstveno zbog negativnih konotacija. Termin marketing iritirao je svojom „tržišnom 

orijentacijom”, koja se nije uklapala u sliku koju su o neprofitnim organizacijama imali zaposleni, 

donatori, volonteri, korisnici ili javnost (Pavičić, Alfirević, Aleksić 2006: 16). 

Ne pro fit ni mar ke ting po čeo je pri me nom u zdrav stvu, obra zo va nju i kul tu ri, a po tom 

se na sta vio raz vi ja ti u iz da va štvu, po li ti ci, so ci jal nim usta no va ma i do bro tvor nim dru štvima. 

Ko tler sma tra da su osnov ni raz log za po ja vu mar ke tin ga u ovim de lat no sti ma pro mene 

u fi nan si ra nju (Ko tler, Alan 1996). Ne pro fit ne or ga ni za ci je, po seb no in sti tu ci je kulture, 

du go su bi le is klju či vo pod pa tro na tom dr ža ve. Nji ho va ne pro fi ta bil nost se po ku ša la umanji 

ti pro ce som pri va ti za ci je ili uvo đe njem tr ži šnih od no sa i mar ke tin ga, kao i sa vre me nih 

me to da upra vlja nja i ru ko vo đe nja. Usta no ve kul tu re uvo de ogla ša va nje, lič nu pro da ju, 

229


od no se s jav no šću, di zajn i in te gri sa nu mar ke tin šku ko mu ni ka ci ju. In sti tu ci je ko je se ni su 

pri la go di le no vo na sta lim pri li ka ma su o či le su se sa ozbilj nim fi nan sij skim pro ble mi ma 

zbog če ga su mo ra le pri vre me no ili traj no da pre ki nu da ra de (Dallas Ballet, Oklahoma 

Simphonies, The Boston Shakespeare Company itd.). Dr žav na po dr ška umet ni ci ma bi la je 

sve ma nja i umet nič ke or ga ni za ci je bi le su su o če ne sa či nje ni com da će mo ra ti da ra de na 

pri do bi ja nju pu bli ke i da tra ga ju za sop stve nim iz vo ri ma fi nan si ra nja. 

Va žno je na po me nu ti da je mar ke ting u kul tu ri pr ven stve no usme ren ka ostva ri va nju 

ci lje va or ga ni za ci je u do me nu kul tu re, a ne ka ostva ri va nju pro fi ta. 

Je dan od pr vih te o rij skih za čet ni ka mar ke tin ga u kul tu ri bio je Ko tler, ko ji je sma trao 

da in sti tu ci je kul tu re stva ra ju „pro iz vo de” na me nje ne za do vo lja va nju kul tur nih po tre ba. 

Ko tler je is ti cao da je do šlo vre me za kon ku ren ci ju iz me đu in sti tu ci ja kul tu re, ko je na sto je 

da pri vu ku pa žnju pu bli ke, i spon zo ra. Na sa mim po če ci ma auto ri ove obla sti su se trudi 

li da pro na đu raz li ke iz me đu ko mer ci jal nog mar ke tin ga i mar ke tin ga u kul tu ri. Osno va 

tra di ci o nal nog mar ke tin ga je za do vo lja va nje po tre ba po tro ša ča. U mar ke tin gu u kul tu ri 

stva ri se po sma tra ju iz dru gog ugla. Umet nik je sa mo stal no, ne za vi sno bi će, ko je stva ra po 

sop stve nom na ho đe nju, ne oba zi ru ći se na po tre be pu bli ke. Za da tak mar ke tin ga u umetno 

sti je da do ve de u ve zu umet ni ka i nje go vo de lo sa od go va ra ju ćom pu bli kom (Dig gle 

1984: 35). Digl na vo di da je cilj mar ke tin ga u umet no sti da do ve de od go va ra ju ći broj lju di, 

iz naj ši rih mo gu ćih slo je va sta nov ni štva, u od go va ra ju ću vr stu kon tak ta sa umet ni kom. 

I dru gi auto ri sma tra li su da je umet nič ko stva ra nje ne za vi sno od tr ži šnih po tre ba (Colbert, 

Nar tel, Bi lo de au, Wil li am 1995: 17). Me đu tim, već po čet kom 90-ih go di na te o rij ske 

po stav ke o pri ro di mar ke tin ga u umet no sti znat no se me nja ju. Bu tler sma tra da mar keting 

u umet no sti bit no uti če i na pro iz vod nju od no sno stva ra nje umet nič kog de la (Bu tler 

2000: 16). Iako, pre ma mi šlje nju ovog auto ra, on ne mo že di rekt no da uti če na ob li ko va nje 

umet nič kog pro iz vo da, mar ke ting mo ra da bu de in te gral ni deo pro ce sa stva ra nja i umetnič 

kog pla ni ra nja. Zbog to ga, mar ke ting u umet no sti pred sta vlja kre a ti van pro ces. Pre ma 

po čet nim te o ri ja ma, mar ke ting u umet no sti se svo dio na pro da ju od no sno pro na la ža nje 

od go va ra ju će pu bli ke. Da nas, sve vi še auto ra tvr di da se raz li ke iz me đu tra di ci o nal nog 

mar ke tin ga i mar ke tin ga u umet no sti sma nju ju. Za jed nič ke ka rak te ri sti ke mar ke tin ga u 

kul tu ri i mar ke tin ga u ko mer ci jal nom sek to ru su: 

• Or ga ni za ci je, bez ob zi ra na svo ju pri ro du, mo ra ju da us po sta ve rav no te žu iz me đu 

po tre ba po tro ša ča/ko ri sni ka i mo guć no sti or ga ni za ci je. 

• Neo p hod nost ko mu ni ka ci je sa raz li či tim cilj nim gru pa ma (stej khol de ri ma), a ne samo 

sa kraj njim ko ri sni ci ma. 

• Us po sta vlja nje i odr ža va nje po ve re nja i du go roč nih od no sa sa cilj nim jav no sti ma. 

Iako su se na sa mim po če ci ma mar ke tin ga i od no sa s jav no šću u umet no sti uglav nom 

ko ri sti li od no si s me di ji ma i di rekt na po šta, da nas se ko ri ste svi in stru men ti mar ke tin ških 

ko mu ni ka ci ja. O sve ve ćem zna ča ju mar ke tin ga u umet no sti go vo re i ci lje vi ko je je 1992. 

230


usta no vio Umet nič ki sa vet Ve li ke Bri ta ni je, pre ma ko ji ma je neo p hod na pri me na svih 

mar ke tin ških in stru me na ta kao i us po sta vlja nje du go roč nih od no sa sa ko ri sni ci ma uslu ga 

(Hill, O’Sul li van, O’Sul li van 2003). 

usta no ve kul tu re I ino stra ni cen tri ZA kul tu ru, 

mo sto vi ZA in ter kul tu ral nu ko mu ni ka ci ju 

Pr vi cen tri za kul tu ru for mi ra ju se kra jem XIX ve ka sa ci ljem da obra zu ju naj ši re sloje 

ve sta nov ni štva. Kao naj če šći ob li ci ja vlja li su se na rod ni uni ver zi te ti (Dan ska, Šved ska), 

rad nič ki uni ver zi te ti (En gle ska, Ne mač ka), do mo vi kul tu re (Fran cu ska), na rod ni do mo vi 

(Ita li ja, Špa ni ja) i na rod ne uči o ni ce (Dra gi če vić-Še šić, Stoj ko vić 1994: 192). Da nas u sve tu 

po sto ji ve li ki broj ra zno vr snih in sti tu ci ja kul tu re po li va lent nog ti pa pa je go to vo ne mo guće 

na pra vi ti pre ci znu kla si fi ka ci ju. Me đu tim, uko li ko se uzmu u ob zir op šti ci lje vi, ši ri na, 

kva li tet pro gram ske de lat no sti, te op seg pu bli ke i okru že nja u kom de lu ju, cen tri za kultu 

ru mo gu bi ti: 

• cen tri re pre zen ta tiv nog ti pa; 

• grad ski cen tri; 

• op štin ski cen tri; 

• cen tri u se o skoj sre di ni; 

• stu dent ski i omla din ski cen tri; 

• spe ci ja li zo va ni cen tri (za tu ri ste, za od re đe ne et nič ke gru pe, za hen di ke pi ra ne itd.) 

(ibid. 193). 

Na ve de noj kla si fi ka ci ji tre ba lo bi do da ti i po sto ja nje sve zna čaj ni jih ino stra nih cen tara 

za kul tu ru (fo re ign cul tu ral cen tres ili in ter na ti o nal cul tu ral cen tres), ko ji ima ju za da tak 

da pro mo vi šu je zik i kul tu ru od re đe ne ze mlje i da do pri no se raz vi ja nju di plo mat skih i 

kul tu ral nih od no sa. 

Pr vi ino stra ni cen tri za kul tu ru osni va ju se na kon Pr vog svet skog ra ta jer se uvi đa 

po tre ba za po sto ja njem spe ci ja li zo va nih in sti tu ci ja ko je će or ga ni zo va no pro mo vi sa ti kultu 

ru, obra zo va nje, na u ku, teh no lo gi ju i je zik jed ne ze mlje, i ko ji će omo gu ći ti raz vi ja nje 

bo ljih me đu na rod nih ve za. Mi ni star stva ino stra nih po slo va Fran cu ske i Ve li ke Bri ta ni je, 

me đu pr vi ma, osni va ju dru štva pri ja telj stva 30-ih go di na pro šlog ve ka, ko ja će ka sni je 

pre ra sti u ino stra ne cen tre za kul tu ru po me nu tih ze ma lja. Na kon dru gog svet skog ra ta 

Ita li ja i Ne mač ka ta ko đe osni va ju kul tur na pred stav ni štva ši rom sve ta. Naj mla đi evrop ski 

cen tri za kul tu ru su špan ski i por tu gal ski, In sti tut Ser van tes i In sti tut Ka mo is. Ka da su u 

pi ta nju fi nan si je, za ni mlji vo je da su i ove in sti tu ci je do 80-ih go di na uži va le pot pu nu podr 

šku dr ža ve. Da nas, iako se na la ze pod di rekt nim pa tro na tom dr ža ve, one ni su u pot puno 

sti bu džet ski or ijen ti sa ne. Ino stra ni cen tri za kul tu ru su po lu pro fit ne or ga ni za ci je ko je 

op sta ju na tr ži štu sa mo uko li ko pri me nju ju ak tiv no sti mar ke tin ga i od no sa s jav no šću. 

231


od no si S jav no ŠĆU U cen tri ma ZA kul tu ru 

Odnosi s javnošću obuhvataju sve komunikacije sa svim ljudima i organizacijama s kojima 

je institucija u kontaktu. Većina definicija sadrži dva elementa: komunikaciju i upravljanje, 

pa se stoga odnosi s javnošću mogu definisati i kao formalni način na koji organizacije 

komuniciraju s njihovim javnostima, odnosno kao upravljanje komunikacijom između 

organizacije i njenih javnosti. Odnosi s javnošću su od izuzetne važnosti za institucije kulture 

s ob zi rom na to da tre ća stra na ili oso ba od auto ri te ta da je pre po ru ke, i na taj na čin neo pipljive 

usluge dobijaju na verodostojnosti (Hill, O’Sullivan, O’Sullivan 2003: 192). 

Institucije kulture i umetnosti obraćaju se javnostima koje obuhvataju veliki broj „vajskih” 

heterogenih pojedinaca i organizacija, koji su specifični za svaku pojedinačnu instituciju. 

Ipak, javnosti institucija kulture mogu se svrstati u nekoliko osnovnih kategorija 

koje obuhvataju: preduzeća, potencijalne finansijere, poznate osobe, medije, redovne korisnike, 

prijatelje institucije, umetnike, lokalnu zajednicu, srodne i državne institucije (ibid. 

195). Međutim, institucije kulture često zaboravljaju u svojim komunikacijskim planovima 

neraspoloživu publiku koju još nisu osvojili, konkurenciju i unutrašnje interne javnosti. 

O tome koliko je i konkurencija važna kao ciljna javnost svedoči podatak da Britanski 

savet (British Council) navodi da je neophodno razvijanje odnosa razumevanja sa konkurencijom 

koja često javno napada Britanski savet da ima povlašćen položaj kada su u pitanju 

kursevi engleskog jezika i na taj način narušava imidž ove institucije (www.nao.org .uk ) . 

Unut rašnje in ter ne ja vn ost i obuhv ataju stal no i honorarn o zap oslene u z em lji i 

ino st ranstvu, ru kovodstvo, u me tnike, v ol on tere i k a njima se usmerav aj u prila go đene 

aktiv no st i odno sa s ja vnošću. O dno si sa don at orima, k orisnicim a ili lo kalnom za je dnicom 

ponekad su tol ik o bliski i svak od nevni da je teško od red iti grani cu između u nutraš nj ih i 

spolja šn jih javn os ti. Zadatak me na dž er a za o d nose s ja vnošću je da id en tifiku je najat raktivn 

ije s egmente javnosti ko je bi inst itucij a mo gla uspešno da z ad ov olji, u mesto pokušaja da 

o stvari određene o dnose n a svi m prosto rima i sa sv im cilj n im javnostim a. 

Proc es se gm entacij e obuhvata tr i faze: 

1. segmen tacija o kruženja i j av nosti; 

2. izbo r cilj ne ja vnosti ; 

3. formulis an je konkr etni h ak tivnos ti od nosa s javno šć u i instru men at a prek o kojih će 

s e delovat i. 

Akti vn osti odno sa s javn oš ću u p o dru čj u kult ure i umetn os ti najčešće ob uh vataju 

pripr emu, s pr ovođenje i vred novanj e: 

• vl astitih pi sa ni h, audio i v ide o-mat erijala o i nstituci ji i/ili po dručju ko jim/a s e b av i; 

• prać enj a medij sk ih objava o i nstitu ci ji; 

• poseb nih spe ci ja lnih do gađaja; 

• p ose ta i osta lih k on ta kata s va žn im poje di nc ima i in sti tucijama; 

232


• k on takata s medij ima; 

• sp onzors tv a i don ac ij a; 

• krizno g menadžmenta (Pavičić, Al fi rević , A le ksić 2006 : 232 ). 

Sve spo menute a kti vnosti, u za visnoti od p otreba , međusobno se povezu ju i pro ži ma ju. 

Nažal ost , u ve li kom broju i nstituci ja iz po druč ja ku lt ure i um et nosti pl anski osmi šl jen i 

odno si s ja vnoš ću kori ste se spor adi čno, goto vo i sključivo kada t reba popravljati nar uš eni 

i midž u jav no sti i li ad hoc o st variti ne ki c ilj po mo ću objava u mediji ma . Institu ci je kul ture 

još uvek n e uv iđaju da p rofesi ona ln o ba vljan je odno si ma s javno šć u instituci jam a može 

obe zbe diti o stv arivanje i ek onomsk ih i kultur ni h ciljev a. 

plani ra nj e aktivn ost i odnosa S JAVNOŠ ću 

P lanira nje p redsta vl ja jednu o d najvaž ni jih aktivnosti o dn os a s javn oš ću s obzi rom na 

to d a formi ra nje str ategija i c il jeva o mogućava uspos ta vl ja nj e i održa va nje dobro g ugleda 

organiz ac ij e u okruže nj u. Isk us tvo nam i pak p ok azuje da u stanov e kul ture sprovode 

o dnos e s javno šću reakt ivn o, tj. da o dgovaraju na trenutn e pro bleme i okoln os ti u 

okruženju. P roak ti vno vođ en je odno sa s javno šću podr az umeva st rat eš ko plan ira nj e koje 

se b azi ra na r ez ultati ma istraž iva nj a i ob uhv ata dono še nj e od luka o ci ljevima p rograma, 

id en tifiko va nj e ključ ni h ja vnosti, ut vr đivanje po li tike i o dr eđivanje s tr ategija . U odn osima 

s javnošću strategija označ ava opšt i kon cept, pr is tup i li p lan p rog rama koji mora o stvariti 

o dr eđ ene cil jev e izgr ad nje imi dža i i dentit eta . Takti čk i p lanovi pre dstavljaju pripr em u 

s trategijs k ih ci ljeva u stv arnim si tuacija ma i obuhva taju opera ti vne zad at ke i zad už enja. 

Ne ke od prednos ti plan iranja od nosa s jav nošću su: 

• postavl ja nje c iljev a n a osnovu ko jih ć e se procen ji vati rez ult ati; 

• pr oc en a potreb nog v remena i tr oškova; 

• f ormir an je i s elekci ja prior it eta; 

• pro ce na izvod lj ivosti ci lj ev a odnosa s javnoš ću u od nosu na raspol ož iv e ljudske i materijalne 

res ur se; 

• pove ćavanje e fi kasnost i i efekti vn osti u r ad u. 

St r ate ško pl an iranj e odnosa s javn oš ć u obuhvat a sl ed eće faz e: 

1. anal iza s ituacij e i de finisa nje problema /m og ućnosti; 

2. d ef inisan je ciljeva i st ra tegija ; 

3. utvrđiva nj e budžet a z a sprov ođe nje o dn osa s ja vn ošću; 

4. k re ir an je prog ra ma odnos a s j av nošću ; 

5. definisa nj e takti ke z a reali zaciju o dn osa s ja vn ošću; 

6. iz vo đenje p lan a i pro ce n a rezultat a. 

233


ana li z a i DIJAG noz a situac ij e 

Analiza si tuacij e pr edstav lj a najtež i deo u pr oc esu planiranja odn os a s javno šć u s 

ob zirom na to da od mena džera zahteva m no ga znanja i v eštine koje se uč e i ra zv ij aju. 

Pre s ve ga, je da n od gla vn ih zadat aka je uočavanje bu du ćih tr en do va i njiho v u ti ca j na 

p os lo vanje organi za cije. Istraži va nja poka zuj u da se a na liza retko s pro vodi u c en trima 

za k ulturu i da m enadžer i za od no se s ja vno šću kao n ajčešće r azl oge na vode nedo statak 

v remena i sredstava ( Cutlip, Ce nt er, B ro o m 2000: 8 0). 

Analiza i dijagnoza situa ci je pr edstav lja osnov u za sv e dalj e korake po što vrhovnom 

me nadžmentu u kazuje n a pr ob le me i m og ućnosti sa ko jima s e organizac ij a suočava. U 

ovoj f az i najčešće se ko riste PES T i SWO T a na liza, na os no vu k oj ih se r ea lno sag le dava 

imid ž o rganizacije. P ri li kom an ali ze menadžmen tu s u n a ras po laganju nef ormal ne ili 

ispi ti vačk e meto de i forma lne me to de za p ri kuplja nje podatak a. Zahvalju ju ći poda cim a 

ek sterno g i int ernog ok ru že nja, ins titucij e kult ur e mogu da definiš u klju čn e cilj ne javn osti 

kao i da u tvrde nji ho vo zna nje, mi šl je nj e, pon aš an je i stavo ve prem a organ iza ciji. D efini 

sanje ci ljn ih grupa, problema i mogućn osti pr edstav lj a osnovu z a sve dal je faze u to ku 

planir an ja s trateš kih odnosa s j av nošću. 

def inisanje c iljeva i s trateGIJA 

Menad že ri z a odno se s ja vnošću na os novu prikup ljeni h informaci ja u toku pr ve faze 

i ma ju zadata k da d ef in išu cil jev e i strat eg ij e u c ilju re ša vanja pr ob lema ili isk orišć ava nja 

pr i lik a. Stratešk e i taktič ke ciljeve n eophod no je u skladi ti sa misij om i vi zij om instituc ije, 

o dn os no s a opš ti m ciljevi ma . Na niv ou orga nizacije mo guć e je pla nirati sled eće op šte i 

o pe ra tiv ne cilje ve : 

• izgradn ja novo g ko rp orativ nog i dentitet a i imidža; 

• poboljša nje p ostoje ćeg identit eta i im id ža ; 

• un apređen je i nterne i ekst erne komuni ka cije; 

• razvi jan je „dobr e volje” k od sadašn ji h, p rethod ni h i budu ći h k orisnika ; 

• zadobi ja nj e poveren ja z aposle nih i medija; 

• povećav an je p rocenata up oz nat osti ci lj no g auditorij um a sa ak tiv no st ima org an izaci je 

i us lugama ; 

• proje kt ov anje kon zi stentnog im idža ko ji o bezbeđuje garan ci ju za kva litet pro iz voda i 

usluga (Filipov ić , Kostić -St anković 20 08 : 150). 

utvrĐiva nj e BUDŽe ta ZA sprov oĐENJE odn osa S ja vn oŠĆU 

Je d an o d gla vn ih problema s a kojima s e suoč avaju me na dž eri z a o dnose s ja vno šću 

jeste p re drasuda vr hovnog m enad žment a d a su odnosi s javnošću „be sp la tni pu bli citet” , 

i s toga oni n e pl an iraju tr oš kove. M enadžeri za ko mun ikaci ju u kulturi moraj u da ubede 

v rh ovni m en adžmen t d a je neo pho dno p lanirati sl edeće t ro šk ove: 

234


• tro ško vi ra da stručnj ak a angažo van ih za pos love odn os a s javno šću; 

• t ro škovi p ri pr em e i pr oiz vo dn je inst ru menata k om unikaci je (publ ika cije, brošure, 

ka taloz i, f il mo vi, pos te ri i sl.) ; 

• tr oškovi o rga nizov an ja s pecijal ni h doga đaja; 

• tro ško vi a ngažo van ja l ičnosti k oj e će predstavlj at i institu ci ju ili d ogađaj i sl. 

pla ni ranje kamp anje od nosa S ja vn oŠĆU 

Kam pan ja za sva ki događaj u k ulturi il i aktivnos t predstavl ja sast avn i deo odnos a s 

javnoš ću i zahteva s is tematič ni pristup i planir a nj e. Pla ni ra nj e k ampanje u ključuje k reiranje 

kom un ikacijsk ih po ru ka i lan siranje ti h p oruka u razne medije s a cilj e m d a dose gn u 

cil jne gru pe. K am panja obu hv ata s le d eć e faze: 

1. is traživ anj e i an al iza situa ci je ; 

2. pl aniranje c iljeva kampanj e; 

3. iden ti fi kacija i a na liza c il jnih g ru pa; 

4. ra zv ijanje stra te gija; 

5. iz rad a taktika ; 

6. izrad a p lana m edi ja i v re menskog o kv ira; 

7. k rei ranje me di js ke poru ke ; 

8. planir an je b ud žeta; 

9. sp ro vođen je kampanj e. 

ORGani zov an je f unkcij e odnosa S ja vn oŠĆU u i nstitu ci ja ma kulture 

In stituc ije k ulture p laniranj e i spro vođen je a kt iv nosti od nos a s ja vno šć u mogu organi 

zo vati u v la stitoj in sti tuciji il i pomenute ak tiv no sti prep us titi age nc ijama i k onsultan t im a 

za odno se s ja vnošću. Tak ođ e, u teo ri ji i prak si mogu će s u i različite k ombinacij e i zmeđu 

or ganiza ci je i a gencij a ili sa ve tnika. I zbor o dg ovarajućeg rešenja za visi od v iš e fakto ra , 

ka o što su okruže nje, ve lič ina organ iza ci je, potr ebe c en tra , finans ijske m og ućnosti , stava 

ru kovodstv a prema fu nk ciji odnosa s javno šć u i nivoa o braz ova nja i stru čnost i z ap os lenih 

u menad žm entu. 

U ok vi ru i nstit uci je kul tur e moguće je organizo va ti poseb no odeljenje ili s lu žb u za 

odnos e s j avnoš ću il i pos ao ko mu nikacij e prepust iti pojedi ncu/pojed inc ima. Na jče šći 

prob le m sa koj im se susreć u me nadžer i za od nose s javnošću u usta no va ma ku ltur e j este 

d a im se zbog pred ra suda menad žment a pr idoda ju i drugi za da ci koji ni su dire ktn o povez 

an i sa n jihovom f un kcijom (poslo vi a dm inistracije, prevođen ja , ra d u b ib lio teci i sl.) 

ili se u ne dosta tku m enadže ra za ovu ob last po je di ne aktiv no sti o dn osa s jav nošću raspodeljuju 

izme đu zap osl en ih koji su an ga ž ov ani n a drugim p oslovi ma. Ovakva si tuacija 

go vori u prilog t ez i da se o dnosi s ja vn oš ću još u ve k nedo vo lj no c ene u instituc ijama 

k ul ture. O rg an iz acije koj e su svesne značaja k omu nikaci je s a različ itim c il jn im ja vn ostima 

omogućav aj u služ bi o dr eđenu sam ost alnost sa pre cizno definisanim fi na nsijs kim s re- 

235


dstvi ma za njen rad. P oj ed i ne inst it uc ije p ov re me no ili u k ontinui te tu angaž uj u odgovara 

juće stručn e ag en ci je za odno se s javnošć u ili specijalizova ne str uč njake. U inostranstv u 

je sve vi še prime ta n trend da se poj ed in e ag encije z a od no se s javn ošć u specijaliz uju 

za ko munikacijske aktivn os ti u o bla sti kult ur e, kao št o je agencija Borkowski u V el ikoj 

Britan iji ili Ar ts Market in g Services u Sjedi nj en im A merič ki m Državam a. Umet ničke 

o rganizac ij e angažuj u agen cij e radi dobij anj a savet a, struč nih saradnika i objek tivnih a naliza. 

Postavlja se p it anje k oj e je rešen je b olje z a i nstituciju k ul ture sa o graničenim budžetom. 

Da a ngažuje a ge nci ju ili da o tv or i radno mesto za me na d žer e? Di gl savetuj e da se 

za in stitucion alne o dno se s javnošću ne koriste spoljnj i sar adni ci (Digl 1998 : 45). Na ime, 

pre ma mišlj enju o vog au to ra, spoljni sar adnici retko im aju vreme na da se u po znaju sa 

svim de talji ma k ul tu rne politik e jedne ume tn ičke o rganizacije i da pr ecizno i nf or mišu 

j avn os t. Sa druge s trane, a ngažov an je s av etnik a ili ag en ci ja prilik om organ izacije v el ikih 

deša vanja u kulturi, koja se prom ovi šu u vi du kampanje ili u kratk om vr emensk om roku ili 

u t oku krizne situacij e, sasvim j e opravdano . U praksi s e n ajčešće kombinu ju o ba metoda, 

r ad inter nih s lužbi i angažova nj e agencija . 

ak tivno sti odno sa S JAVNOŠć u 

U liter at uri post oj i veliki bro j d ef inicij a odn os a s javn oš ću kao i a kt ivnosti koje odnosi 

s ja vn ošću obu hvataj u. Prema m iš ljenju po je dinih au to ra, odn os i s ja vnošću u klj učuju 

pu bl icitet , or ganizacij u s pecijalni h do gađ aja, lo bi ra nje, sp on zorstvo, k orporativ no ogla šav 

an je , odnos e s javnošću u k riznim situacijama i odn ose sa sponzorima (Fill 1999: 39 4). 

Drugi autori, kao št o je Kot le r (Kotle r 1996: 21 0) , u akt iv nosti o dn os a s jav nošću ub rajaju i 

odn ose s m edi ji ma, javn e poslove, upravlj anje p rojektima i razv oj . Autor ov og rada sm atr a 

da se s ve pomen ut e aktivnosti međus obn o povezuj u i prož im aju i d a su u c en trima za 

k ulturu n aj za st up ljenij e sle deće a kt iv nosti: 

• o rga ni zacija spe cijaln ih do gađaja (k on ferencij a za štampu , aktivn ost i u kultur i, 

otvaran ja i o bilas ci i nstitucija kultur e, organi za ci ja semina ra i st ručnih s ku po va , planir 

an je i odab ir sajma, o rg an izacija sa stan aka); 

• spo nz ors tvo; 

• lo biranje; 

• upravljan je aktivn os tim a odno sa s javn oš ću u kri zni m oko ln ostima; 

• od nosi s me dij ima; 

• inte rn i odnosi s javnošć u. 

prepre ke u sp ro voĐenj u odnosa s javno Šću u inst itu cijama kul tu re 

Uko lik o po gledam o interne t prez entacije ins tituci ja ku lture u na šoj zeml ji , na spisk u 

z aposle nih v id eć emo da g ot ovo uvek p ostoji osoba zadu žena za odn os e s javn oš ću. Da 

li to zna či da se od no si s jav noš ću zais ta i pri me nju ju? Naž alo st , pogreš na ubeđ en ja rukovodstva 

inst it ucija ku lt ure dov ode d o toga da se odnosi s j avnošću svode samo n a 

236


kontakte s me di jima. A za što je to tak o? Č esta j e pojav a da rukov odst vo instituc ij a ku lture 

i ns is t ira isključ ivo na pri državan ju profes ion alnih sta ndarda struke , u ređenj u p rostora, 

nabav ci opre me, fizi čkoj za št iti objekta , postavljanju alarma , p la tama i sl. Međ u tim , iako 

s u o ve a ktivno st i va žne, neoph od no je pos već ivanj e re pu ta ciji kao najvažnije m resursu 

organiz ac ije . Loš im idž u jav no sti, u očima ko risnika, med ija i sp on zora, može da u ni šti 

sve p rethodne n apo re, kao i da negati vno uti če n a zaposl ene i vol ont ere. 

P rva predras ud a sa k ojom se susreću m en adžeri z a komuni ka cije jeste d a su odnos i 

s javn oš ću nepotreb ni u koliko se k oristi o glašavanje . Oglaš av anje, pogo tovo u kol iko se 

s provod i pom oć u ade kvatno iz ab ranih medija, može da va ti dobre r ezultat e, pa se stoga 

na odnose s javnošć u gl eda ka o n a nep otr eb no troše nj e ogra niče nih b ud žeta institucija 

k ul tu r e. Suprotn a po ja va ogl ed a se u tra di cionalno m p ri be gavan ju odn osima s 

ja vn ošću u s ituacija ma kada centar za k ul tu ru ne mo že da iz dvoji no vac za o gl ašavanje. 

D rugi m rečima, od nosi s javn oš ću se doživljavaj u kao b esp la tn o ogla šav an je ili k ao 

j eftina a lternativa . Aktivn osti oglaš av an ja i odnos a s javno šću č esto s e pro žim aj u kao p lani 

rane a kt ivnosti koje dop ri no se zado bi ja nj u podr šk e i koje, u p ojedinim slučaj ev ima, 

koris te iste medije (Hill , O’Sullivan , O’Su ll ivan 2003: 20 7) . Međutim , osnov na r azlika 

je u ciljevim a i efektima pomenutih a ktivno st i. Og la ša va nj em centr i z a kultu ru pr už aju 

zain teres ova no j publici i korisni cima os no vn e infor mac ije o vr em enu i mest u održavan ja 

kultur ni h dog ađaja , d ok o dnosi s javno šću p ružaju ši re inform aci je, opš teg karakte ra , i 

služ e k ao d odatno s redstvo za prenoše nj e inf orm ac ija. O dno si s javnoš ću s tvaraju atmosferu 

pr ij emčivosti , p ozitiv an s ta v prema proiz vodu i um etničkoj orga ni za ciji ko d ciljni h 

ja vnost i, dok oglašavanje pren osi kon kretnu poruku č ij i je ci lj da opš te u tiske sa žme u 

p reciznu , ja snu i konkretnu i, iznad s vega , ubedl ji vu sli ku o umetničk om doživ ljaju. N ajbo 

lji r ezu lt ati se p os tižu k ada se po menute a ktivnost i sprovod e ko mp lemen tar no . Odnosi 

s javno šć u omog uć avaju i ns ti tuciji sti can je v erodostoj no sti, po ve renja i predstavljan je u 

najbol je m moguć em sv etlu, š to oglaša va nju omo gu ćava posti zanje n aj bo ljih mog ući h 

efekata. N e treba z anemar iti ni č in jenic u da po je dine c iljne gr up e, pogo to vo int elektua ln a 

elita, pokazuju averzi ju prema ogl aš avanju, tak o da public relation ak tivnos ti pr edst avljaj u 

je di ni moguć i n ačin us postavljan ja ko mu nikaci je . Poseb nu vrednost za i ns ti tucije kulture 

predstavl ja tzv . pr omoci ja o d „usta d o usta” , ko ja omog uć ava do sezanje do l idera mi šljenja 

(l idera g ru pa ). Akti vn ost i od nosa s javn ošću om og uć av aju uspo st av ljanje dvosme rn e 

komu nik ac ij e sa lide ri ma grup a i ši renje info rma ci ja, sa v elikom ub ed ljivošć u i ef ek tivnošću 

, un ut ar različ it ih gru pa ( porodica, o rganizacija, krugov a prija telja, u dr už enja i s l. ). 

Još jedan primer predrasude je zanemarivanje internih odnosa s javnošću u ustanovama 

kulture. Zadovoljno i dobro informisano osoblje predstavlja važno sredstvo za ostvarivanje 

uspeha, i njihove preporuke često su važnije korisnicima od oglasa u najprestižnijem magazinu. 

Interni odnosi s javnošću doprinose uspehu poslovanja, produkciji umetničkog dela i 

programa, kao i stvaranju „slike o sebi ” i sopstvenom „proizvodu” kulture. 

P rema mi šljenju au tor a o vo g rada, još jedan proble m je nesegm entira ni pristup ci ljnim 

javnos tima. Če sto od govor na pitanje k o je n aša pub lika glasi da su svi gr ađa ni je dnog 

237


gra da ili jedne o blasti p ot en ci jalna pu bl ik a. Ovaka v pristu p on em og ućava in stituc ij am a 

kultur e prila go đavanje por uka različit im ciljnim g ru pama i s ma njuje uspeh odel jenja za 

odno se s j avnošću. 

U o vome rad u već sm o napom enuli da se o dn os i s j avn oš ću često svode samo n a 

poje di ne akt iv no sti, ka o što su pr aćenje m edija, iz da va nj e bilte na , i nterni h novina i 

o rganizovanje spor ad ičnih od no sa s javn ošć u. Zbog t og a odnosi s ja vnoš ću u ce nt rim a za 

kul tu ru ne predstav lj aj u strat egijsko o pred eljenje već s porad iča n slučaj. 

zaključ ak 

U vre men u mu njeviti h promena s globalno m orij en ta ci jom druš tva ka zaba vi , sportu, 

t el ev iziji i društv eni m mr ežama, in sti tu cijama ku lt ure o rij entisa ni m ka raznovrsni m 

i nekom erc ij alnim s adržajima i sa smanje nim bu dž etima, ot ežan je ops ta na k na map i 

kulture. Uk o li ko tome pridodam o poseb no tešk u s it ua ciju u k ojoj se n a laze do ma će institucije 

kul tu re u peri od u tra nz ic ije, kada s u vrednos ti u kulturi iz gu b il e svo j značaj , shvati 

će mo da se si t ua cija pon ek ad čini b ezn adežnom. 1 S i tuacija je naž al ost ide ntična i u r egionu 

sa kojim delim o, hteli t o da prizn amo ili ne, i sti jezik, tradic ij u i druš tve ne o kolnos ti . 2 

U t akvoj si tu ac ij i instit ucije ku lture treba da re organizu ju svoje r es urse i da s hva te važn os t 

od no sa s ja vn ošću i ma rketinšk ih komun ika ci ja . Uvo đenje m od nosa s ja vnošću i ns tituci je 

neće izgu bit i na svoj oj vr edn osti nit i će se p retvo ri ti u kom ercij al ne ins titucije koje podilaze 

u ku su već in e, čeg a se bo je r adnici u sektoru k ulture. S as vim supro tn o, o dn osi s 

ja vn ošću i m ar ketinška k omunika cija o mog ućiće p ost izanje sa je dne str ane e kon omski h 

ciljeva, a s a druge s trane ci lj ev a veza ni h za k ult uru. U kol iko i ns ti tu ci ja kul tu re pravil no 

pristup i organiz ac iji proa kt ivn ih od no sa s j avnošću, uspeće d a uspos ta vi kom un ikacij u 

sa pravim ci ljnim gr upama, zainte resovan im z a kultur u, i n eć e svoja sre ds tv a rasipa ti 

na komunik aci ju s a neras pol oživom pu blikom. Za n er a sp oloživu publi ku n eophodan je 

konti nu irani ra d i sprovo đe nje obrazovnih odn osa s javno šću – sam ost al no i li u s ara dn ji 

sa ob ra zovni m insti tucijama. Instit uc ija kulture koja stv ori jak b rend raz vi će krug s ta lne 

pu bl ik e, privuć i će medi je i spo nz ore. N emoguće je p rivuć i spo nzo re uko li ko c entar za 

kulturu ne ma pub liku, zanimlji ve programe i p rofesi onalc e koji će znati št a spon zo rima 

tačn o zauzvrat n ud e. Publika, mediji i s po nzori su z ačarani kr ug d o ko g je ne mog uće 

d os eg nuti bez p rofesional nog p ristup a od nosima s j av no šću. U ovome ra du pr ik azani su 

i tumačeni b rojni aspekt i odnosa s javn ošć u u kulturi, k oji imaj u za cil j predst av ljanje o ve 

važn e fu nk cije unutar us ta nova kultur e. 

1 Na osno vu upo red nog bu dže ta kul tu re Mi ni star stva za fi nan si je RS mo že se uoči ti ve o ma zna čaj na tenden 

ci ja pa da sub ven ci ja u pe ri o du od 2006. do 2011. go di ne. 

2 U Sa ra je vu je za tvo ren Isto rij ski mu zej, kao i Umet nič ka ga le ri ja BIH . 

238


literatura 

1. Berns, Vilijam Dž., Menadžment i umetnost, Clio, Beograd, 2009. 

2. Bernstein, Joanne Scheff, Arts marketing insights: the dynamics of building and retaining performing arts 

audiences, HB Printing, USA, 2007. 

3. Butler, P. “By Po pular Dema nd” : Marketing the Arts , Journal of Marketing 16 , 2000. 

4. Col be rt, F., Na rt el, J., Bi lodeau, S., William D., Marketing Culture and the Arts, Paul & Co Pub Consortium, 

Chicago, 1995. 

5. Cutlip, S., Center A., Broom , G., Effective Public Relation, Prentice Hall, New Jers ey , 2000. 

6. Diggle, K., Guide to Arts Marketing, Rhinegold, London, 1984. 

7. Digl, K., Marketing umetnosti, Clio, Be og rad, 1998. 

8. Dragičević-Šešić M., Stojković B. , Kultura, menadžment, animacija , marketing, Clio , Beograd , 1994. 

9. Filipović, Vinka i Kostić-Stanković, Milica, Odnosi s javnošću, FON, Beograd, 2008. 

10. Fill, C., Marketing Communications – Contexts, Contents and Strategies, Prentice Hall, Hertfordshire , 1999. 

11. Hill, L. , O’Sullivan, C., O’Sullivan T., Creative Arts Marketing, Buttenworth-Heinemann, Oxford, 2003. 

12. Kolber, F., Ma r keting u kultu ri i umetnosti, Clio, Beograd, 2010 . 

13. Kotler, P. , Alan R.A ., Stategic Marketing for Nonprofit Oraganizations, Prent ice Hall, New Je rs ey, 1996 . 

14. Kotler, Philip & Scheff, Joanne, Standing Room Only. Strategies for Ma rk eting the Performing Arts, Harvard 

Business School Press, Boston , 1997. 

15. Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva RS , „Informator o radu”, Beograd, 2011. 

16. Pavičić, J., Alfirević, N., Aleksić, Lj., Ma rketing i menadže nt u kulturi i umjetnosti, Masmedia, Zagreb, 2006. 

17. www.nao.org.uk 

18. www.setimes.com 

improveme nt of pu bli c re lations ac tivities 

in cultu ral i ns titutions 

summarY: c ul t ural in stitutio ns are impor tant ed ucational ce ntres whe re we 

can learn ab out our c ulture a nd appreciate th e cultures of o th er n ations , 

th us overcoming any anthrop ol ogical bound ari es tha t might ex is t. Bes ide s 

th e challenges faced by cultural in stitu tio ns i n the last twe nty years, these 

instituti ons are now face d wi th the threat o f budge t cuts – a conse qu ence of 

the g l obal econ omi c cri sis. Arg ua bly, t he gr ea test challenge fac in g cultural 

instit utions, is t he prese rvati on of their cu rrent p rogramm es, while resisting 

th e m od er n times (gove rne d by sport and entert ainment) , a nd simultaneously 

st ay ing wi thi n a rational bu dg et. 

Ar e c ultural ins ti tutions in a hope less si tuation, in imminen t danger of 

being c lo se d down? Ar e w e g oi ng to l os e th e possibili ty of intercultural 

communicat io n, by l osing the figh t to save our c ult ural ce n tres? 

The authors of this ar ti cl e believ e that with a good pub lic relatio ns strategy, 

many proble ms could be o ve rcome, and could he lp c ultural institutions re si s t 

the t emptations that they a re conti nuously f ac ing. 

k eY Words : cu lt ure, pu bl ic r elations, cultural facilities, communication. 

mirjanastarcevic@hotmail.com 

janicic.radmila@fon.bg.ac.rs 

239

vîðeñjå 

240

241

foto Anton Lepashov antonlepashov.bg@gmail.com 

strana: 238, 239, 241, 251, 265, 275, 276, 277, 284, 285 

242

243

vîðeñjå 

UDC 159.922.4:061(73) ”2003” 

Dragan Kujundžić, Gejnzvil, Florida 

Rasa, dekonstrukcija, 

kritička teorija * 

Konferencija pod nazivom „tRasa: rasa, dekonstrukcija, 

kritička teorija” 1 održana je 10. i 11. aprila 

2003. na Kalifornijskom univerzitetu u Ervajnu. 

Ideja Konferencije bila je da se na jednom mestu 

okupe vodeći naučnici koji se bave teorijom rase, 

iz dva često suprotstavljena pravca u savremenoj 

filozofiji, od kojih je jedan „dekonstrukcija” a drugi 

„kritička teorija”. Organizatori su želeli da ukažu 

na tačke konvergencije između „kritičke” teorije i 

savremene filozofije povezane sa „dekonstrukcijom”, 

sa jedne strane, i onoga što se u Sjedinjenim 

Državama naziva „kontinentalna filozofija”, sa 

druge strane. Drugim rečima, da prikažu ne samo 

razlike nego i epistemološke i političke konvergen- 

* Blok o ra si, de kon struk ci ji i kri tič koj te o ri ji sa sto ji se od tri 

ese ja ko ja je pri re dio Dra gan Ku jun džić, i pred sta vlja auto rizo 

va ne ma te ri ja le na sta le na kon fe ren ci ji „tRa sa”, ko ju su u 

apri lu 2003. odr ža li Etjen Ba li bar i Žak De ri da, kao i uvod ni 

esej Dra ga na Ku jun dži ća. Cilj Kon fe ren ci je bio je da se sasta 

nu dva na či na raz mi šlja nja o ra si, od ko jih je dan pri pa da 

emi nent nom mark si stič kom fi lo zo fu a dru gi osni va ču dekon 

struk ci je, ka ko bi se pri ka za le ne sa mo raz li ke ne go i slično 

sti i kon ver gen ci je ove dve te o rij ske stra te gi je. 

1 En gle ska reč tRace sa dr ži igru re či „ra sa” i de ri di jan skog 

poj ma „trag” (na fran cu skom i en gle skom trace), i ov de je 

pre vo đe na kao tRa sa – prim. prev. 

cije i afinitete između ovih filozofskih trendova − 

dekonstrukcije i kritičke teorije. Među učesnicima 

Konferencije bili su eminentni teoretičari rase, kao 

što su Ahil Mbembe (Achille Mbembe), Nahum 

Čendler (Nahum Chandler), Sander Gilman 

(Sander Gilman), Kendal Tomas (Kendall Thomas), 

Lisa Lou (Lisa Lowe) i mnogi drugi. Organizatori su 

posebno želeli da iskoriste činjenicu da su najeminentniji 

predstavnik dekonstrukcije Žak Derida 

(Jacques Derida), i kritičke teorije Etjen Balibar 

(Etienne Balibar), radili na Kalifornijskom univerzitetu 

u Ervajnu, i da su se u to vreme, aprila 2003, 

nalazili na Univerzitetu. 

Kao pokretač i jedan od organizatora 

Konferencije, dobio sam zaduženje da stupim u kontakt 

sa Etjenom Balibarom i Žakom Deridom, i da 

ih zamolim da učestvuju u ovom događaju. Obojica 

su se entuzijastično odazvala pozivu. Zahvaljujući 

svom zvanju organizatora Konferencije, imao sam 

veliku čast da predsedavam plenarnom sesijom, 

koja se sastojala od rada „Izbor/selekcija 2 ” Etjena 

Balibara i odgovora Žaka Deride. O ovoj razmeni 

2 Ne pre vo di va igra re či: na en gle skom ovo gla si Elec tion/Selection 

– prim. prev. 

244

vîðeñjå 

mišljenja između Etjena Balibara, jednog od najeminentnijih 

filozofa marksizma, i Žaka Deride, 

pokretača dekonstrukcije i jednog od najvećih filozofa 

našeg doba, čitalac ima jedinstvenu priliku da 

čita na stranicama Interkulturalnosti. Ovaj materijal 

dosad nije objavljen ni na jednom jeziku, a autorska 

prava i dozvolu za objavljivanje velikodušno 

su nam ustupili Etjen Balibar i Margaret Derida 

(© Zadužbina Derrida, 2011). Zato je ono što sledi 

jedinstvena, istorijska razmena mišljenja ne samo 

između dva velika filozofa, nego i istorijski susret 

dva moćna pravca mišljenja i političkog delovanja: 

marksizma i dekonstrukcije. 

Kako bih obezbedio minimalni kontekst za 

ovaj istorijski susret, voleo bih da veoma sažeto i 

šematično predstavim akademsku i intelektualnu 

trajektoriju ova dva mislioca, koja je dovela do ovog 

događaja. Svoj kratki uvod završiću ukazivanjem na 

relevantnost Balibarove i Deridine misli na nekoliko 

primera koji se odnose na aktuelnu rasnu situaciju u 

Sjedinjenim Državama, u uslovima koji se nazivaju 

„globalni”. 

Balibar: nacija, klasa, rasa 

Etjen Balibar je autor kolosalnih radova 

posvećenih rasi i rasizmu, posmatranim iz ugla 

marksističke filozofije. Ovi radovi inicijalno su 

sakupljeni u revolucionarnu knjigu koju je 1988. 

napisao Etjen Balibar sa Imanuelom Valerštajnom 

(Immanuel Wallerstein), pod nazivom Rasa, nacija, 

klasa: nejasni identiteti. 3 U ovom delu Balibar 

predlaže jedno rigorozno tumačenje istorije rasizma 

u vezi sa klasnom borbom i kontradikcijama 

univerzalizma. Prva kontradikcija rase i 

filozofije nastaje zbog činjenice da sam termin 

„rasa” nije proizvod rasističke, partikularističke 

ili biologistički orijentisane filozofije (ili bar nije 

među njihovim neskrivenim namerama), nego 

ju je formulisao Imanuel Kant, jedan od filozofa 

nemačkog prosvetiteljstva. 4 „Ako postoji osoba 

koju bi trebalo smatrati autorom prve teorije rase, 

to je nemački filozof Imanuel Kant.” U svojim 

Nejasnim identitetima Balibar i Valerštajn pristupili 

su ovom pitanju, ukazavši u poglavlju „Ideološka 

napetost kapitalizma: univerzalizam protiv rasizma 

i seksizma” na činjenicu da je „moderna prosvetiteljska 

misao jednostavno napravila još jedan korak 

u ovoj monoteističkoj logici, izvodeći moralnu 

jednakost i ljudska prava iz same čovekove prirode” 

(Balibar, Wallerstein: 30). Antropocentrični 

poriv filozofije prosvetiteljstva, potreba da se u 

kapitalističkom sistemu univerzalne konverzije sve 

taksonomizuje u jedan univerzalni ekvivalent robe 

ili novca, definiše rase kao drugo naspram univerzalnog 

belaštva kapitalističkog sistema, kao nešto 

što otežava slobodno cirkulisanje kapitala. Sa druge 

strane, Balibar i Valerštajn tvrde da kapitalistički 

sistem posmatra rasu i rase kao neophodno, naturalizovano 

drugo koje se formira kako bi bilo 

potčinjeno u svrhu eksploatacije i proizvodnje. 

Tako rasna klasifikacija postaje simptom klasne 

borbe potčinjenih i pokorenih rasa, onih koje nisu 

dominantna, bela rasa. Ova strategija, koja sa jedne 

strane poreklo rasa pronalazi u jeziku univerzalne 

konverzije i teologije, a sa druge strane u prosvetiteljstvu 

i buržoaskom kapitalizmu, dozvolila je 

Balibaru i Valerštajnu da posmatraju rasu ne samo 

kao esencijalizovani proizvod rasističke uobrazilje 

nego i kao rezultat pokreta zapadne filozofije u doba 

kapitalizma i kolonijalizma. U poglavlju „Rasizam 

i nacionalizam” Etjen Balibar je napisao: „U prostoru 

svetske ekonomije, koji je praktično postao 

3 Eti en ne Ba li bar, Im ma nuel Wal ler ste in. Ra ce, Na tion, 

Class: Am bi gu o us Iden ti ti es. Lon don: Ver so, 1991. Pr vi put 

ob ja vlje no kao Ra ce, Na tion, Clas se. Pa ris, Edi tion La De cou 

ver te: 1988. 

4 Ro bert Ber na sco ni, “Who In ven ted the Con cept of Ra ce?” 

(Ko je iz mi slio kon cept ra se?) u de lu Race. Ro bert Ber na sconi 

Edi tor. New York: Blac kwell, 2001, 14. 

245

vîðeñjå 

prostor svetske politike i svetske ideologije, podela 

na podljude i nadljude je strukturna, ali izuzetno 

nestabilna. Međutim, na pitanje Šta je čovek?, koje 

se postavlja pred nas ma koliko nam njego ve formu 

la ci je de lo va le ne u o bi ča je no, i ko je je ne pre kidno 

pri sut no u ra snoj mi sli, da nas ne po sto ji od govor 

ko ji ne pod ra zu me va ovu po de lu” (44). 

U „Ra si zmu i na ci o na li zmu” Ba li bar pro ši ruje 

ovu ana li zu pri me nju ju ći je na ne sta bil ne uslove 

ko ji isto vre me no učvr šću ju i de sta bi li zu ju jed ni 

dru ge. Sa jed ne stra ne, ra si zam je „op se siv no je zgro 

[nacionalističke] auten tič no sti ko ju ni je mo gu će 

pro na ći”, a sa dru ge, ova po tra ga za ra di kal no šću 

„sma nju je ka te go ri ju na ci o nal no sti i de sta bi li zu je 

isto rij sku na ci ju” (60). Po što ra si zam slu ži kao idea 

li za ci ja na ci o na li zma, on do pu šta, ka ko ka že Bali 

bar, „spe ci fič nu uni ver za li za ci ju”. Za to su na ci ja i 

na ci o na li zam, u oči ma ra snog uni ver za li zma, parti 

ku la ri zmi ko ji spre ča va ju ra si fi ko va nu uni ver zali 

za ci ju. Ba li bar ni ov de ne že li da go vo ri o na ci o- 

na li zmu ili o ra si zmu kao o esen ci ja li zo va nim en tite 

ti ma, već že li da uka že na di ja lek tič ku me đu i gru 

sin gu la ri za ci je, is klju či va nja i uni ver za li za ci je, ko ja 

isto vre me no učvr šću je i de sta bi li zu je ka ko ra si zam, 

ta ko i na ci o na li zam. 

Zbog to ga se ino va tiv na sna ga Ra se, na ci je, klase 

na la zi u ne-esen ci ja li zu ju ćem tu ma če nju kon cepta 

ra se, ko ji je u ovoj ana li zi uvek ve zan za ma te rijal 

ne, po li tič ke i fi lo zof ske uslo ve ko ji de fi ni šu moder 

ni zam i mo der nost kroz me đu i gru kla se i ra se, 

me đu i gru iz ve sne se lek ci je i iz bo ra. 

Rad za po čet u Ra si, na ci ji, kla si pro ši ren je u 

ka sni jim de li ma Etje na Ba li ba ra, kao što je nje go vo 

naj zna čaj ni je de lo Mi, gra đa ni Evro pe: gra ni ce, dr žava, 

narod 5 . Iako je ova knji ga po sve će na pro ble mima 

evrop skog iden ti te ta, ona otvo re no za sni va svo je 

5 Mi, gra đa ni Evro pe: gra ni ce, dr ža va, na rod. Pre veo Aljo ša 

Mi mi ca, iz dao Be o grad ski klub, Be o grad, 2003. Pr vi put obja 

vlje no kao No us, ci toyens d’Euro pe: Les Fron ti e res, l’Etat, le 

peuple. Pa ris: Edi ti ons la De co u ver te, 2001. 

stra te gi je tu ma če nja na tu ma če nju ulo ge ko ju ra sa i 

ra si zam ima ju u struk tu ri da na šnje Evro pe. „Konfron 

ta ci je i kon flik ti ka rak te ri stič ni za ce lu Evro pu” 

tre ba lo bi da se zo vu Evrop ski ra sni od no si (kur ziv 

je Ba li ba rov), „uz im pli cit no shva ta nje da po jam rase 

ne ma ni ka kav dru gi sa dr žaj osim isto rij ske akumu 

la ci je re fe ren ci na re li gij ski, je zič ki i ge ne a lo ški 

iden ti tet” (5). 

Po za vr šet ku ovog ra da iz 2001, dok je u pripre 

mi bi lo nje go vo ob ja vlji va nje na en gle skom, u 

vre me ove Kon fe ren ci je na pi san je rad „Iz bor/selek 

ci ja”. Či ta lac će pri me ti ti da u ovom ese ju do la zi 

do kon ver gen ci je oba ju gru bo ski ci ra nih pra va ca. Sa 

jed ne stra ne, dis kurs ra se ve zu je se za iz ve sni episte 

mo lo ški po riv, že lju za sa zna njem, epi ste mo fi li ju 

ko ja je do nas do šla po sred stvom pro sve ti telj stva: 

Pr va dva pi ta nja, ako že li te − pre li mi narna 

− bi će vi še epi ste mo lo ške ili me ta fi zičke 

pri ro de: ona se ba ve dis kur som ra se kao 

iz ra zom že lje za sa zna njem, ali i pro ce durom 

za pred sta vlja nje kon sti tu tiv nih po dela 

ljud ske vr ste, a shod no to me i od no som 

iz me đu ra se i mo gu će de fi ni ci je fi lo zo fi je 

kao „an tro po lo gi je”. Po sled nja dva pi ta nja 

bi će vi še isto rij ska i po li tič ka: ona se ba ve 

si me tri ja ma i onim što bi smo mo žda mo gli 

na zva ti ne va ri ja bil nim ka rak te rom an ti tetič 

kih „te o lo ških” i „bi o lo ških” re fe ren ci u 

dis kur su ra se, ko je for mi ra ju oči gled nu kari 

ku iz me đu pre-mo der nih dis kri mi na ci ja 

i mo der nog ra si zma, u skla du sa ge ne rali 

za ci jom ko ri šće nom u vre me evrop skog 

na ci o na li zma i evro cen trič ne ko lo ni jal ne 

vla da vi ne sve tom, i ste pe nom u ko me ova 

si me tri ja − za ko ju sam oda brao iz ra ze izbor 

i selekcija − još uvek mo že da nam pomog 

ne da shva ti mo ten den ci je ono ga što 

mno gi sma tra ju „neo ra si zmom” ili „postra 

si zmom” u do ba glo ba li za ci je, ko ji ka- 

246

vîðeñjå 

rak te ri šu ten zi je usled me đu na rod nih migra 

ci ja i op sed nu tost ta ko zva nim „su da rima 

ci vi li za ci je”. 6 

Ba li bar za klju ču je da je po jam ra se u no vi jim 

fi lo zof skim tek sto vi ma za me njen po ku ša ji ma da se 

ra sa pre va zi đe, i da se u is klju či vač kim prak sa ma 

glo ba li za ci je vi di pre o bli ko va nje ra si zma u dru ge 

for me do mi na ci je, is klju či va nja pa čak i is tre blji vanja, 

po ve za ne sa pro ce som nor ma li za ci je, uni verza 

li za ci je i ho mo ge ni za ci je čo ve čan stva. Be la štvo 

ili su per i or nost be le ra se u glo bal nom kon tek stu 

pred sta vlja ge ne ra tor ra sne eks klu ziv no sti upra vo 

u tre nut ku ka da glo bal na eko no mi ja te ži da ho moge 

ni zu je čo ve čan stvo. Iako je da na šnja glo ba li za cija, 

ka ko je De ri da re kao, mondijalatinizacija, po kret 

uni ver zal ne kon ver zi je u ne ki op šti te o lo ško-ekonom 

ski ekvi va lent (no vac, hri šćan stvo u svo joj kato 

lič koj i uni ver za li stič koj aspi ra ci ji), glo ba li za ci ja 

se osla nja na stra te gi je iz bo ra i op šteg ra si fi ko va nja. 

Ona pred sta vlja kom bi na ci ju im pe ri jal nog po ri va 

ble dog be log li ca (ne dav no sam ovaj po kret na zvao 

vIm pe ri jom) 7 , ko ji se osla nja na re li gij sku, uni verza 

li stič ku kon ver zi ju, ko ja isto vre me no bi ra, is ključu 

je, pre cr ta va i uni šta va ono po je di nač no (Isus, 

žr tvo va no je vrej sko te lo na kr stu, sim bol je oda bira 

nja, kon ver zi je i uni šte nja po je di nač no sti u ime 

uni ver zal no sti). 

Me đu tim, lu kav stvo ka pi ta la ogle da se, pre ma 

Ba li ba ro voj in ter pre ta ci ji, i u nje go voj spo sob no sti 

da usvo ji Dar vi nov kon cept oda bi ra nja: 

Pro jek tiv ni an tro po mor fič ki ele ment na ći 

će se u sr cu Dar vi no ve te o ri je ako se pojam 

po re kla, pri me njen na „emer gent nost” 

na stan ka čo ve čan stva od ži vo ti nja, pri me- 

ni na pro ces te le o lo škog oda bi ra nja, čak i 

bez svr ho vi tog agen ta (ili je taj mit ski agent 

„pri ro da”). Sâm Dar vin ne pra vi hi je rar hiju 

et nič kih gru pa u okvi ru čo ve čan stva, 

ali otva ra tu mo guć nost. Dru štve ni darvi 

ni zam, ko ji se raz vio iz ove mo guć no sti, 

sa vr še no od sli ka va kom ple men tar nost libe 

ral nih i im pe ri ja li stič kih pred sta va, i u 

pot pu no sti pre mo šću je jaz iz me đu na u ke i 

mi ta (Ba li bar, “Elec tion/Se lec tion”). 

De ri da: iz mi Šlja nje dru Gog 

Već smo uka za li na oblast pre se ka iz me đu ra da 

Ža ka De ri de i Etje na Ba li ba ra. I sâm Ba li bar, ge stom 

ko jim oda je po čast De ri di, uka zao je na mo gu ću 

kon ver gen ci ju nje go vog ra da i ra da osni va ča fi lozo 

fi je de kon struk ti vi zma. Ovo po mi re nje Ba li ba ra 

i De ri de do go di lo se u tre nut ku ka da je Ba li bar napra 

vio za o kret kroz po zna tu De ri di nu ana li zu pojma 

Geschlecht (ne pre vo di va ne mač ka reč ko ja označa 

va vr stu, ra su, rod, pol itd.) 8 . U dva tek sta po sveće 

na ovoj te mi, De ri da iz la že svo ju de kon struk ci ju 

poj ma Geschlecht ko ji se, kod Haj de ge ra, do ži vlja va 

kao je dan po ma lo kon tra dik tor ni pre sek Haj de gero 

ve obim ne de kon struk ci je za pad ne me ta fi zi ke sa 

jed ne stra ne, i osta ta ka Haj de ge ro vog tu ma če nja 

ove me ta fi zič ke tra di ci je sa dru ge, po seb no ka da se 

ono od no si na ži vo ti nje, ani mal nost i sek su al nost. 

De ri da ko ri sti ne sva ki da šnju vi še znač nost 

ne mač kog poj ma Geschlecht, pri met nu ne 

sa mo u Haj de ge ro vim tek sto vi ma već u nemač 

kom je zi ku uop šte, za ko ju smo pri silje 

ni da ko ri sti mo raz li či te iz ra ze kao što su 

„pol”, „pol ne raz li ke”, „ra sa”, „rod” ili „vr- 

6 Etienne Balibar, rad “Election/Selection” (Izbor/selekcija), 

plenarno izlaganje na konferenciji “tRase. Rasa, dekonstrukcija, 

kritička teorija”, Kalifornijski univerzitet, Ervajn, april 2003. 

7 Dra gan Ku jun džić, „vIm pe ri ja, glo ba li za ci ja i ču do vi šnost”, 

Interkulturalnost, 02, no vem bar 2011. 

8 “Geschlecht 1: Se xu al Di f e ren ce, On to lo gi cal Di f e ren ce” i 

“He i deg ger’s Hand (Geschlecht II). Iz ra da Psyche, In ven ti ons 

of the Ot her, dru gi tom, ured ni ci Pe gi Ka muf (Peggy Ka muf) 

i Eli za bet Ro ten berg (Eli sa beth Rot ten berg), Stan ford: Stanford 

Uni ver sity Press, 2008. 

247

vîðeñjå 

sta”, i od to ga pra vi lin gvi stič ku i po et sku 

ale go ri ju si mul ta nih te o rij skih ge sto va ko je 

Haj de ger ko ri sti u istim ili bli skim dis kursi 

ma. Sa jed ne stra ne, Haj de ger ko ri sti i poja 

ča va tra di ci o nal nu me ta fi zič ku opo zi ci ju 

iz me đu „čo ve ka” i „ži vo ti nje” (ili čo več nosti 

lju di kao „mi sle ćih” i „go vo re ćih” bi ća, 

i ani mal no sti ži vo ti nja kao bi ća ko ji ma je 

„us kra ćen svet”, Weltlos), či me se ge ne rič ki 

imago ži vo ti nje tran sfor mi še u pred sta vu 

pot pu ne dru go sti u od no su na ljud sku priro 

du, što je isto vre me no i in deks de ge nera 

tiv nih pro ce sa ko ji pre te čo ve ku iz nu tra 

i mo gu do ve sti do pot pu nog gu bit ka ili dena 

tu ra ci je. Zna če nje poj ma Geschlecht kao 

„ra se” kao da na ne ja san na čin ozna ča va 

upra vo ovu ten zi ju, ovu dvo stru ku po ve zanost, 

pre ma ko joj se re a li za ci ja čo ve ka sa 

stra hom do ži vlja va kao nje go va per ver zi ja 

i gu bi tak: ne što slič no ide ji ka ko bi „primar 

na” ljud ska sek su al nost mo gla da posto 

ji i da se re a li zu je kao mno go stru kost 

ko ja na di la zi nor mal nost rod nih ti po va i 

ulo ga, ali je di no uz ri zik se pa ra ci je lju di i 

ne-lju di, ko ju Haj de ger na zi va ani mal nost 

(Ba li bar, “Elec tion/Se lec tion”). 

Kao od go vor na sta vo ve Etje na Ba li ba ra, De rida 

će pri hva ti ti i pro ši ri ti ovu ana li zu, uka zu ju ći na 

to da je nje gov rad bio, od sa mog po čet ka, usmeren 

na de kon struk ci ju uslo va ra si zma, jer ra si zam 

ne po sto ji bez je zi ka, a po seb no fi lo zof skog je zi ka. 

De ri da u svom od go vo ru eks pli cit no tvr di da je njego 

va ču ve na de kon struk ci ja za pad ne me ta fi zi ke zapra 

vo de kon struk ci ja uslo va za mo guć nost na stanka 

ra si zma. Za pad na me ta fi zi ka od svog po stan ka 

ima iz ve stan epi ste mo lo ški im puls ko ji je u isto vreme 

kon sti tu ti van i is klju či vač ki, za to što kon stru i še 

opo zi ci ju i hi je rar hij ske od no se iz me đu physis, priro 

de, i techne ili nomos, za ko na itd. De ri da tvr di da 

nje gov de kon struk ti vi stič ki po tez zbog ovo ga dodat 

no ra di ka li zu je Ba li ba ro vu ana li zu, jer im puls da 

se ra si fi ku je pret ho di poj mu ra se u tom po gle du što 

je ra sa po sle di ca ovog kon sti tu tiv nog tre nut ka uslovlja 

va nja za pad ne fi lo zo fi je (tj. da va nja pred no sti 

pri rod nom kao ljud skom nad teh nič kim i ži vo tinjskim). 

Upra vo zbog to ga, za klju ču je De ri da, „ra sizam 

pre ži vlja va sve op tu žbe za ne-zna nje”, jer pro izvo 

di fan ta zmat ske kon cep te esen ci ja li zo va nog ra cio 

nal nog iden ti te ta. To zna či da ra si zam kon stru i še 

ra su, a ne obr nu to. Ra sa je ve štač ki pro iz vod ono ga 

što zo ve mo ra si zam. Ra si fi ko va nje se že u pro šlost 

sve do pr vo bit nog ute me lje nja fi lo zo fi je i for mu lisa 

nja me ta fi zič kih opo zi ci ja, hi je rar hi ja i raz li ka − 

kao što je, na pri mer, opo zi ci ja ljud sko-ži vo tinj sko, 

ko ja pred sta vlja mo ti va ci ju za isto ri ju fi lo zo fi je od 

sa mog nje nog na stan ka. 9 Upra vo se zbog ovo ga naziv 

kon fe ren ci je „tRa sa”, ko ji sam pred lo žio Ba li baru 

i De ri di, po ka zao kao to li ko pro duk ti van i do bro 

oda bran. Zbog to ga što je ra sa po jam bez sa dr ža ja, 

pro iz vod si la ra si fi ka ci je ko je de lu ju u te o ret skim i 

po li tič kim prak sa ma, ra sa ni ka da ni je pri sut na „kao 

9 De ri da se to kom ce le svo je ka ri je re ba vio pi ta njem ži voti 

nja (u ovom kon tek stu mo že mo re ći da se do kra ja ba vio 

kon sti tu tiv nim ra si fi ko va nim opo zi ci ja ma za pad ne me ta fizi 

ke, opi sa ne u tek stu iz nad), sve do svo jih po sled njih de la, 

pred sta vlje nih na ne ko li ko se mi na ra, kao i u ne ko li ko to mova 

ko ji se ba ve ovom te mom. Tu spa da se mi nar u Se ri si ju na 

te mu „L’Ani mal auto bi o grap hi que”, od ko ga je na stao i rad sa 

istim na slo vom, L’ani mal auto bi o grap hi que: Auto ur de Jac qu es 

Derrida (Pa ris: Ga li lee, 1999), kao i po sled nji se mi nar ko ji je 

ta ko đe odr žao na Ka li for nij skom uni ver zi te tu pro le ća 2003, 

ne po sred no pred kon fe ren ci ju o tRa si, pod na zi vom „Zver i 

su ve ren”. Ovaj se mi nar ob ja vljen je na fran cu skom kao Sémina 

i re, La bête et le so u ve rain I-II, Pa ris, Ga li lee, 2009-2010. 

En gle ski pre vod ob ja vljen je pod na slo vom The Se mi nars of 

Jac qu es Der ri da, the Be ast and the So ve re ign, 1-2, pre veo Džef 

Be ning ton (Ge of Ben ning ton), Či ka go: the Uni ver sity of 

Chi ca go Press, 2009-2011. Pi ta nje isto ri je fi lo zo fi je i ži vo ti nje 

ob ra đi va no je i na ru skom je zi ku. Mo li mo vas da po gle date 

iz vr snu stu di ju Ok sa ne Ti mo fe je ve sa na slo vom Вве де ние 

в еро ти че скую фи ло со фию Ба тая, a po seb no po gla vlje 

„Koньи в за ко не, на бро сок к фи ло со фии жи вот но го” 

(Mo scow: NLO, 2009). 

248

vîðeñjå 

ta kva” ne go je, kao što je De ri da ob ja snio, „ne što 

dru go, ne vi dlji vo, spek tral no, trag dru gog, trag druge 

dru go sti dru gog – ne sa mo dru gost, ne go dru ga 

dru gost dru gog, ko ja ni ka da ne pred sta vlja sa mu 

se be kao ta kvu. To ni je bo ja, ni ti in te li gen ci ja – to 

je jed no stav no ne što što ne po sto ji, što se ni ka da ne 

po ja vlju je. To je ali bi, spek tral ni ali bi. Za to je to trag, 

a kon cept traga (tra ce) de lu je kao ade kva tan za preci 

zno de no ti ra nje rase (ra ce) – tj. ono ga što ra si sti 

na zi va ju rasom.” 10 

Dru gi ele ment ra si fi ko va nja na ko ji na i la zi mo 

u ce lo kup nom De ri di nom ra du je su nje go va ana li za 

te me lja te o lo ško-po li tič kih kon ce pa ta i de kon strukci 

ja mo no te i zma. Ov de mo že mo sa mo da se osvrne 

mo na nje go vo ba vlje nje Avra mom i avra movskim, 

u nje go vim ra do vi ma „Dar smr ti” i „Li te ra tura 

u taj no sti”, kao i na nje gov rad u obla sti je vrej skog 

„iden ti te ta” u član ku „Avram, onaj dru gi” iz knji ge 

Judeities. 11 Ka da sam pred lo žio da kon fe ren ci ja dobi 

je na ziv „tRa sa”, imao sam na umu i De ri di no delo, 

i nje go vu ce lo ži vot nu po sve će nost de kon strukci 

ji esen ci ja li za ci je zna če nja kon cep ta „Je vre jin”. 

U tom po gle du sma tram da De ri din rad od go vara 

ra du Ema nu e la Le vi na sa (Eman nuel Le vi nas), i 

poj mu tra ga dru gog ko ji se po ja vio u Le vi na so vom 

raz mi šlja nju po sle is tre blje nja Je vre ja u Ho lo ka u stu. 

Že lim da ci ti ram i da se osvr nem na još je dan tekst 

Ža ka De ri de ko ji, pre ma mo me mi šlje nju, na sta vlja 

sto pa ma Ema nu e la Le vi na sa. Ovaj tekst eksplicitno 

po sta vlja pi ta nje „je vrej stva”, ti me do slov no ci ti ra jući 

na slov Le vi na so vog ese ja. Po red to ga, ovo je esej 

10 Žak De ri da, „Od go vor Etje nu Ba li ba ru”, ple nar na se si ja 

kon fe ren ci je „tRa sa: Ra sa, de kon struk ci ja, kri tič ka te o ri ja”, 

Ka li for nij ski uni ver zi tet, Er vajn, april 2003. Od go vor je dat 

10. apri la 2003. Tran skri bo va la ga je Kim Fu ru mo to, a auto rizo 

vao Žak De ri da 22. no vem bra 2003. Ob ja vljen je sa do zvolom 

Mar ga rit De ri de i Za du žbi ne De ri da, 2012, ko ji ma ovim 

pu tem za hva lju jem. 

11 The Gift of De ath, dru go iz da nje i Li te ra tu re in Sec ret. Preveo 

Dej vid Vils (Da vid Wills). Chi ca go: Chi ca go Uni ver sity 

Press, 2007. 

u ko me se De ri da eks pli cit no su ko blja va sa Sar trovim 

Re flek si ja ma o je vrej skom pi ta nju (ko je De ri da 

ta ko đe po mi nje u svom od go vo ru Ba li ba ru) i, uz 

dis kre tan osvrt na Le vi na sa, do pu šta da se „je vrejstvo” 

po ja vlju je i u naj in tim ni jim aspek ti ma nje govog, 

De ri di nog, pi sa nja. 12 Usu đu jem se da ka žem da 

se De ri din esej mora či ta ti u od no su na Le vi na sov 

esej „Bi ti Je vre jin”, ko ji on do vo di, kroz vi še stru ka 

po na vlja nja, do ra di kal nog za ključ ka. U svom ese ju 

„Avram, onaj dru gi”, iz knji ge Judeities, De ri da, govo 

re ći o Sar tro vom raz li ko va nju auten tič nog i ne a- 

u ten tič nog Je vre ji na, ko ri sti jed nu pa ra bo lu Fran ca 

Kaf ke, u ko joj Kaf ka za mi šlja „dru gog Avra ma, za 

se be”. Taj dru gi Avram je ne ko ko ni je do bro čuo poziv, 

ko se oda zvao na po ziv iako ga ni su zva li, Avramov 

dvoj nik, „Avram Avram”, ka ko ka že Kaf ka. 

„Po sto ja nje dru gog Avra ma je naj u gro že ni ja je vrejska 

mi sao, ali, pot pu no vr to gla vo, i naj in tim ni ja jevrej 

ska mi sao ko ju sam ika da čuo [...] ‘Naj je vrej skija’ 

[...] Dru gi bi mo žda re kli ‘ne-je vrej ska’” (Der ri da, 

2007: 34–35). 13 U svom od go vo ru Ba li ba ru, De ri da 

po no vo eks pli cit no po mi nje Sar tra i pod vr ga va njegove 

Re flek si je o je vrej skom pi ta nju eks pli cit nom 

kri tič kom tu ma če nju: 

Zna mo da je to bi la jed na od Sar tro vih te za 

u nje go vim Re flek si ja ma o je vrej skom pi tanju: 

za nje ga Je vre jin ni je sa mo ono što ne- 

12 Em ma nuel Le vi nas, “Be ing Je wish”, pre ve la Me ri Bet 

Mej der (Mary Beth Ma der), Continental Philosophy Review, 

2007, 40, 205-210. Po gle da ti još i: Le vi nas, “The Tra ce of the 

Ot her,” u de lu De con struc tion in Con text: Li te ra tu re and Philosophy, 

ured nik Mark. C. Tej lor (Mark C. Taylor), Chi ca go, 

Lon don, 1986, pp. 345-359. 

13 “Abra ham, the Ot her” in Ju de i ti es. Qu e sti ons for Jac qu es 

Derrida. Pre ve li Be ti na Ber go (Bet ti na Ber go) i Majkl B. Smit 

(Mic hael B. Smith). Ured ni ci Be ti na Ber go, Džo zef Koen (Joseph 

Co hen) i Ra fael Za gu ri Or li (Rap hael Za gury Orly), 

New York: Ford ham Uni ver sity Press, 2007. Po gle da ti i ADI 

EU. To Em ma nuel Le vi nas, pre vod Pa skal-En Brolt i Majkl 

Na as (Pa sca le-An ne Bra ult, Mic hael Na as). Stan ford: Stanford 


249

vîðeñjå 

Je vre jin sma tra Je vre ji nom. Za što ne-Jevre 

jin bi ra ovo, a ne ono? Sa dru ge stra ne, 

Sar tr je pri znao da ne zna ni šta o ju da i zmu, 

o unu tra šnjoj de fi ni ci ji sa mog je vrej stva, 

pa je po ku šao da na pra vi raz li ku iz me đu 

auten tič nih i ne a u ten tič nih Je vre ja. Ne a u- 

ten tič ne Je vre je de fi ni sao je – ovo ka žem 

bez že lje za pro vo ka ci jom i bez sum njiče 

nja Sar tra za pra vi ra si zam – na je dan 

ra si stič ki na čin, re kao bih. On tvr di da je 

ne a u ten tič ni Je vre jin onaj ko ji po ku ša va da 

iz bri še spe ci fič ni ka rak ter je vrej stva ta ko 

što će bi ti uni ver za li sta, hu ma ni sta, ra ci o- 

na li sta, ko smo po li ta itd. Ta ko nam osta je 

za klju čak da auten tič ni Je vre ji mo ra ju bi ti 

ira ci o na li sti, na ci o na li sti i ta ko da lje. Na lazim 

da je to ve o ma, ve o ma uz ne mi ru ju će 

(De ri da, Odgovor). 

Žak De ri da se ni je za do vo ljio jed no stav no ti me 

da raz mon ti ra fi lo zof sku tra di ci ju i ra si fi ku je mo tive 

ko je je pro na šao u isto ri ji fi lo zo fi je, ne go se usudio 

da de kon stru i še i sâm te melj svog „sop stve nog” 

iden ti te ta al žir skog Je vre ji na, kao i je vrej sku tra dici 

ju, van bi lo ka kve ra si fi ku ju će su šti ne. De ri da na 

naj ra di kal ni ji na čin otva ra kon cept ra se ka kon ceptu 

dru gog, ono što Elen Sik su (He le ne Ci xo us) vi di 

kao De ri di nog tu đi na, tu đeg Je vre ji na, tu đe je vre jina 

14 i u tom smi slu, tRa sa dru gog (sa svim im pli kaci 

ja ma po od go vor nost za dru gog) du bo ko in spi ri še 

nje gov pro je kat de kon struk ci je ka ko fi lo zof skih, tako 

i te o lo ško-po li tič kih tra di ci ja. 15 

14 Ci xo us, He le ne. “This Stran jew Body” in Ju de i ti es. Qu e stions 

for Jac qu es Der ri da. Pre ve li Be ti na Ber go i Majkl B. Smit. 

Ured ni ci Be ti na Ber go, Džo zef Koen i Ra fael Za gu ri Or li, 

New York: Ford ham Uni ver sity Press, 2007. 

15 Za ana li zu iz bo ra i se lek ci je Je vre ja pre i po sle Ho lo ka u sta, 

u ve zi sa de li ma Ema nu e la Le vi na sa i Ža ka De ri de, po gle dajte 

te melj ni rad Džo na Le ve li na (John Lle velyn) sa na slo vom 

Ap po si ti ons of Jac qu es Der ri da and Em man nuel Le vi nas, a poseb 

no po gla vlje „sE lec tion”. Blo o ming ton: In di a na Uni ver sity 

Press, 2002. 

„Po sle ra se” 

Žak De ri da jav no je po dr žao uki da nje aparthej 

da i pu šta nja Nel so na Man de le iz za tvo ra. 16 U 

svom ese ju „Po sled nja reč ra si zma”, na pi sa nom 

1983. po vo dom iz lo žbe umet nič kih sli ka na me njenih 

iz la ga nju u Ju žnoj Afri ci, ali tek po sle uki da nja 

apart hej da (an ti ci pi ra ju ći ta ko jed nu pri želj ki va nu 

bu duć nost ko ja u tom tre nut ku još ni je bi la do šla), 

De ri da je dao ja snu i ve o ma te melj nu ana li zu onoga 

što či ni apart hejd i što će do ve sti do nje go vog 

ne stan ka. Apart hejd, re kao je De ri da, tre ba lo bi u 

bu duć no sti za dr ža ti kao reč, ali sa mo kao reč, koja 

ozna ča va du gu isto ri ju ju žno a frič kog ra si zma, 

sve do tre nut ka nje go vog uki da nja. „APART HEJD 

– ne ka to od sad bu de sa mo ime, je din stve ni na ziv 

za po sled nji ra si zam na sve tu, po sled nji od mnogo 

njih. Za to ne ka osta ne, ali ne ka do đe dan ka da 

će po sto ja ti sa mo u ljud skom se ća nju.” 17 Sa jed ne 

stra ne, „Po sled nja reč ra si zma” Ža ka De ri de bio je 

hi tan apel za uki da nje apart hej da, kao i iz raz že lje 

da se reč za dr ži za bu duć nost, à ve nir, ali sa mo kao 

se ća nje na po sled nji, za vr šni ra si zam. Zbog to ga je 

nje gov esej apel za tran sfor mi šu ći do ga đaj ko ji bi 

do veo do uki da nja ra si zma, ali i za za dr ža va nje re či 

kao tRa se (ovu reč sa da mo že mo da ko ri sti mo bez 

ob ja šnje nja), ono ga što će bi ti za vr še no u bu duć nosti 

ko ju hit no po zi va mo, kao tra ga ne sta log ra si zma 

ozna če nog reč ju apart hejd, se ća nja na pro šlu bu- 

16 Ve ro vat no ni je slu čaj nost što je esej u ko me se iz ra ža va divlje 

nje Man de li, na pi san dok je Man de la bio u za tvo ru, usledio 

ne po sred no po sle De ri di nog ese ja o poj mu Geschlecht. 

Ovo bi tre ba lo da učvr sti De ri di nu iz ja vu ko ju je dao kao odgo 

vor Ba li ba ru, da je de kon struk ci ja od u vek bi la de kon strukci 

ja uslo va za ra si zam. Po gle da ti “The Laws of Re flec tion: 

Nel son Man de la, in Ad mi ra tion“, na sta lo ne po sred no po sle 

De ri di nih ese ja o poj mu Geschlecht. Ob ja vlje no u Psyche, Inven 

ti ons of the Ot her, dru gi tom, ured ni ci Pe gi Ka nuf i Eliza 

bet Ro ten berg, Stan ford: Stan ford Uni ver sity Press, 2008. 

17 “Ra cism’s Last Word” (Po sled nja reč ra si zma) u de lu In 

Psyche, In ven ti ons of the Ot her, pr vi tom, ured ni ci Pe gi Kamuf 

i Eli za bet Ro ten berg, Stan ford: Stan ford Uni ver sity 

Press, 2007. 

250

vîðeñjå 

duć nost: „Jer to je izum i re zul tat o ko me tre ba govo 

ri ti: Ju žna Afri ka iz nad apart hej da, Ju žna Afri ka 

u se ća nju na apart hejd” (380). Me đu tim, hit ni po litič 

ki gest ko ji je nje gov esej pred sta vljao bio je propra 

ćen, u istom da hu, ri go ro znom ana li zom ono ga 

što apart hejd je ste, opi som ovog po li tič kog si ste ma 

− opi som ko ji je bio sa svim na me stu 1983, ka da je 

esej na pi san, u okvi ru isto ri je apart hej da kao istorije 

Za pa da. „Zlo kob na sla va ovog ime na ta ko će posta 

ti je din stve na. Apart hejd je po znat, sve u sve mu, 

kao ma ni fe sta ci ja po sled nje eks trem no sti ra si zma, 

nje go vog za vr šet ka i du hov no ogra ni če ne sa mo dovolj 

no sti nje go ve na me re, nje go ve es ha to lo gi je, samrt 

ni ro pac ne če ga što je već u bes kraj noj ago ni ji, 

ne što kao za la zak ra si zma na Za pa du – ali ta ko đe 

i, kao što će mo mo ra ti da na ve de mo is pod, ra si zma 

kao za pad ne stva ri” (379). 

„Poslednja reč rasizma”, međutim, nije samo 

odbacivanje korumpiranog režima, simplistička projekcija 

rasizma na lokalizovan prostor. Ovaj esej je 

takođe i istraživačka analiza rasizma u dva suparnička 

konteksta koji uslovljavaju njegovu mogućnost: 

teološko-političkom i ekonomsko-kapitalističkom, 

koji su produžetak opšte ekonomije u kojoj Zapad 

obavlja svoje rasifikovane poslove u kontekstu globalizacije. 

(Ovde možemo primetiti snagu Deridine 

analize: niko nije pisao o „globalizaciji” 1983! Svakako, 

ne sa tako dalekovidim uvidom u procese globalizacije 

koji su danas dominantni, i koji precizno 

prate političko-teološki scenario koji je Žak Derida 

formulisao pre trideset godina. To što ova misao 

svoju snagu duguje marksizmu i dekonstrukciji samo 

go vo ri u pri log ovim na sle đi ma.) „Šta je Ju žna 

Afrika? [...] Evropa, u enigmatičnom procesu globalizacije 

i širenja svetom [mondijalizacije] i svog 

paradoksalnog nestanka kao da projektuje na ovaj 

ekran, tačku po tačku, siluetu svog unutrašnjeg rata, 

završni račun svojih prihoda i rashoda, dvostruko 

povezanu logiku svojih nacionalnih i multinacionalnih 

interesa” (385). 18 Zbog to ga je apart hejd u 

Deridinoj analizi „prvi proizvod evropskog izvoza”, 

ce na ko ju su sva dru štva sprem na da pla te ta ko što 

će pre sve ga „pu sti ti da ne ko dru gi pla ti” ka ko bi posti 

gla ose tlji vu rav no te žu: „Ulog je […] mir u sve tu, 

opšta ekonomija, tržište za evropski rad itd.” (385). 

Međutim, ono što konstituiše aparthejd u terminima 

sila globalnog kapitalizma biće – takođe paradoksalno 

zbog njegovih kontradikcija – ono što će 

ubrzati njegovu propast. Ono što sebe stabilizuje kao 

„prostor razdvajanja” takođe će biti dekonstruisano 

silama za koje, jednog dana, profit koji stiže iz Južne 

Afrike neće biti dovoljno isplativ. To nije jedina sila 

koja će uništiti aparthejd, kaže Derida, dodajući da 

njegovo uništenje treba ubrzati i drugim političkim 

intervencijama. Ali sile globalnog kapitalizma, „zakon 

tržišta, nametnuće drugi standard računanja na 

skali globalnog kompjutera” (383). 

Dru ga for ma tiv na cr ta apart hej da je te o lo škopo 

li tič ka, ona na ko ju se od no si iz bor: za ko ni se grega 

ci je u Ju žnoj Afri ci bi li su „za sno va ni ta ko đe i na 

te o lo gi ji i od go va ra ju ćim po gla vlji ma Sve tog pi sma. 

Jer, po li tič ka moć do la zi od Bo ga. Zbog to ga osta je 

ne vi dlji va. […] Kal vi ni stič ko tu ma če nje Sve tog pisma 

osu đu je de mo kra ti ju i uni ver za li zam, i po trebno 

mu je po sto ja nje (De ri da ci ti ra ne ke od kon sti tutiv 

nih do ku me na ta Ju žne Afri ke) ‘hri šćan skih dr žava’” 

(383). Me đu tim, De ri da čak i ov de uka zu je na 

kon tra dik ci ju – i ot por apart hej du takođe je do šao 

od stra ne hri šćan skih or ga ni za ci ja, po put Hri šćanskog 

in sti tu ta, or ga ni za ci je ko ju je re žim vr lo br zo 

su zbio i za bra nio. 

Ove kon tra dik tor no sti ra si zma, pri met ne u 

dve ma moć nim re flek si ja ma ko je su ov de pred- 

18 Za kon cep te „mon di ja la ti ni za ci je”, „ten den ci o zno univer 

zal ne kon ver zi je”, „pro ces hri sti ja ni za ci je ko me hri šćanska 

cr kva vi še ni je po treb na” po gle da ti Ža ka De ri da, On 

Co smo po li ta nism and For gi ve ness, pre ve li Mark Du li (Mark 

Do o ley) i Majkl Hjuz (Mic hael Hug hes), New York: Ro u- 

tled ge, 2001, 30-31. 

251

vîðeñjå 

sta vlje ne, ima ju iz u ze tan zna čaj za ak tu el ne uslo ve 

ra si fi ko va nja u glo bal nom sve tu. Za to je reč „ra sa” 

pla stič na (re kao bi De ri da) ozna ka pro ce sa glo ba liza 

ci je, u nje mu isto vre me no pri sut na i iz nje ga odsut 

na, ra sa kao tRa sa. Glo ba li za ci ja je pro ces konver 

zi je te o lo ško-po li tič kog i fi nan sij skog, ka pi ta listič 

kog, je dan po ku šaj da se ceo svet kon ver tu je u 

svoj uni ver zal ni ekvi va lent, no vac, ta ko đe mo ti vi san 

re li gi o znim pro ze li ti zmom ko me Sje di nje ne Dr ža ve 

slu že kao mi li tant no-me si jan sko ko plje. De ri da u 

svom od go vo ru uka zu je na ana lo gi ju iz me đu Ju žne 

Afri ke i Sje di nje nih Dr ža va: „Ne što slič no po sto ji 

u Sje di nje nim Dr ža va ma. Po sto ji iz ve sna ana lo gi ja 

iz me đu be lih Ju žno a fri ka na ca, he brej skog oda branog 

na ro da, i Ame ri ka na ca. Po sto ji ne što – ne ću to 

iden ti fi ko va ti – ne što ana log no po zi va nju na iz bor, 

ne ki te o lo ški iz bor” (De ri da, Odgovor). Pro ce si globa 

li za ci je obe le že ni su ovom kon ver zi jom (na mer no 

in si sti ram na oba zna če nja ove re či: eko nom skom i 

re li gij skom) ko ju pred vo de Sje di nje ne Dr ža ve. Zar 

ne bi smo mo gli da ka že mo, u skla du sa De ri di nom 

ana li zom Ju žne Afri ke, da su Sje di nje ne Dr ža ve danas 

in deks si le, me sto ili agen ci ja za ali je na ci ju ko joj 

je ceo svet spre man da pla ti ko li ko je po treb no, sve 

dok, re kao bi De ri da, to plaća neko drugi? To je logi 

ka te o lo ško-eko nom sko-po li tič ke kon ver zi je, či ji 

je deo za pra vo ceo svet. Ta ko u istom po te zu na staje 

par ti ci o ni sa nje, po de ljen svet, svet ski apart hejd 

i apart hejd u sve tu, ko ji se spro vo di u ne pri zna to, 

ne iz go vo re no ime glo ba li zo va ne, uni ver zal ne homo 

ge ni za ci je, ra si fi ko va no u vi du be le, hri šćan ske 

do mi na ci je. 

U to me je zna čaj ese ja Etje na Ba li ba ra i Ža ka 

De ri de. 

252

253

vîðeñjå 

UDC 159.922.4 

UDC 316.356.4 

Etjen Balibar (Etienne Balibar), Nonter, Francuska, Irvajn, SAD 

Izbor/Odabir 

“Un poignard à la main, l’oeil fixé sur ta trace, je vais. Ma race en moi poursuit en toi ta race” 

Victor Hugo, Hernani, Acte I, Scène 4. 

„Sa bodežom u ruci i pogledom fiksiranim na tvoj trag, ja idem. Moja rasa u meni goni u tebi tvoju rasu.” 

Viktor Igo, Ernani, čin I, scena 4 

Smatrao sam da bi trebalo da iskoristim ovaj 

poziv da bih se vratio na neka ispitivanja koja su 

tu i tamo isplivavala na površinu u mojim ranijim 

pokušajima da pišem na temu rasizma, ili na druge 

teme povezane sa fenomenom i pojmom rasizma – 

kao što su univerzalnost, nasilje, ili granice i identiteti. 

Uradiću to na način koji mora biti aluzivan, 

pa samim tim suviše apstraktan, a to će, za potrebe 

novih istraživanja koja su neophodna, ostati 

hipotetičko i krhko, možda proizvoljno. Ali, ohrabrio 

sam se da uradim tako nešto zato što sam se setio 

mnogih prilika, kada ste već prihvatili da čujete i 

diskutujete na slične teme – što na kraju krajeva ne 

iznenađuje, s obzirom na činjenicu da sve duguju, 

direktno i indirektno, diskursima i pisanjima mnogih 

prijatelja koji su se danas ovde skupili. I među 

tim prijateljima, pre svega, hronološki govoreći, nalazi 

se jedan od mojih najdražih i najpoštovanijih 

učitelja. Siguran sam da će Žak Derida (Jacques 

Derrida) večeras lako prepoznati dubok žig nekih 

svojih ideja i formulacija u jednoj ili dve tačke 

mog diskursa. Ne znam da li će to odobriti. Ali, 

bez obzira na izraze kojima on odluči da artikuliše 

svoje komentare, veoma sam srećan što su naša 

razmišljanja o tako važnoj i teškoj temi povezana 

ovim zajedničkim predavanjem i zajedničkim prisustvom 

u Irvajnu. 

Govoriću o četiri pitanja koja, čini mi se, obuhvataju 

čitav niz poteškoća, možda nesavladivih aporija. 

Nemam nameru da ih prevazilazim, već želim da 

razmotrim njihovu relevantnost i da pokušam da 

ih formulišem, izrazim svoje sumnje i hipoteze, sa 

jednom osnovnom idejom na umu: da pokažem, ne 

toliko kako „filozofija” može da teoretiše o rasizmu, 

ili da ga uključi kao jedan od svojih „objekata” i domena, 

kao što bi uradila „naučna disciplina”, već 

da pokažem zašto rasizam, da počnemo sa njenim 

imenom, uznemirava filozofiju i dovodi je u pitanje. 

Neću skicirati još jednu „filozofiju rasizma”, u stvari, 

mislim da ih i nema tako mnogo, već ću pokušati 

da izvedem da pitanja rase i rasizma odrede samu 

orijentaciju filozofskog diskursa. Prva dva pitanja, 

može se reći preliminarna, biće više epistemološka 

ili metafizička: ona se bave diskursom rase kao izra- 

254

vîðeñjå 

zom želje za znanjem i procedurom predstavljanja 

konstitutivnih podela ljudske rase, i shodno tome, 

odnosom između pitanja rase i mogućeg definisanja 

filozofije kao „antropologije”. Poslednja dva pitanja 

biće više istorijska i politička: ona se bave simetrijama 

i onim što možda možemo nazvati invarijantnim 

karakterom antitetičkih „teoloških” i „bioloških” 

referenci diskursa rase, koje formiraju očiglednu 

vezu između pre-modernih diskriminacija i modernog 

rasizma, kao što je to bilo generalizovano 

u eri evropskog nacionalizma i evrocentričnog kolonijalnog 

osvajanja sveta, i mere do koje nam ova 

simetrija – zbog koje sam odlučio da iskoristim 

termine izbor i odabir – još uvek može pomoći da 

shvatimo tendencije onoga što mnogi nazivaju „neorasizmom” 

ili „postrasizmom” ere globalizacije, 

koju karakterišu tenzije internacionalnih migracija 

i opsesije takozvanim „sukobima civilizacije”. 

Na kraju ću pokušati da kombinujem ove različite 

pristupe u cilju uvođenja teškog etičkog pitanja alternative 

diskursima i praksama rase i rasizma, koje 

ja nazivam „drugo rasizma”, da bih pokazao koliko 

neodređeno ono mora ostati u svojim ultimativnim 

ciljevima, iako bi zaista trebalo razmotriti činjenicu 

da rasne/rasističke formacije zahtevaju hitnu inicijativu 

i akciju u poljima obrazovanja, društvene 

pravde i internacionalne civilizovanosti. 

- I - 

Dozvolite mi da započnem sa prvom teškoćom, 

koja se bavi odnosom između problema rasizma i 

problema znanja. Jednom prethodnom prilikom, 

pokušavajući da objasnim da odnos između „univerzalizma”, 

kao normativne predstave univerzalnosti 

zasnovane na zajednici ljudskih bića, i „rasizma”, 

kao predstave razlika i hijerarhija u okviru same ove 

vrste, nikada ne može biti čista i jednostavno jedna 

od nekompatibilnosti, govorio sam o „dubokoj želji 

za znanjem”, koja je takođe utelotvorena u rasistički 

diskurs. 1 Ono što sam imao na umu je u osnovi bila 

činjenica da rasizam na idealan način opisuje „vrste 

čovečanstva”, i činjenicu da on obimno (i, u nekom 

smislu, kreativno) koristi klasifikacije, pomoću 

kojih pojedinci i grupe mogu da izmišljaju odgovore 

na najneposrednija egzistencijalna pitanja, kao 

što su nametanje identiteta i permanentnost nasilja 

između naroda, etničkih ili religioznih zajednica. 

To je takođe bio način da se ukaže na to da se, iako 

se odnosi moći i dominacije stalno povezuju sa rasnim 

diskriminacijama ili se na njima zasnivaju, 

odnos između socijalnih struktura i diskursa ne 

može zamisliti u instrumentalnim uslovima, on nije 

ni čisto funkcionalan niti podređen, ali se sastoji 

od intelektualnih tvorevina u kojima je refleksivni 

aspekt podjednako važan kao i projektivni ili stigmatizovani. 

Moram priznati da ova ideja, koja filozofski 

gledano duguje mnogo ničeanskim i fukoovskim 

pojmovima „volje za istinom” i „volje za znanjem”, 

u mojim očima nije potpuno jasna, naročito utoliko 

što se oslanja na psihološke analogije (te bi stoga 

možda bila pozdravljena od strane „kognitivnih” 

teoretičara rasa i rasnih odnosa danas). Ali, čak i 

tako mi se čini da bi je trebalo dalje gurati i povezivati 

sa radikalnom kritikom ideje „naučne” analize 

rasizma. 

Pod „pravilnim” imenom – kao diskurs „rase” 

– ili nekim drugim metonimijskim imenima koja 

ćemo preuzeti, rasizam je postao jedna od najvažnijih 

tema sociologije, istorije, društvenih nauka uopšte, i 

izgleda da je ova „objektivizacija” rasizma u osnovi 

pokušaj da se rasizam okonča, u du plom smi slu stavljanja 

tačke na njene metamorfoze i transformacije, 

rešavajući zagonetku njenih pogonskih snaga, i pripremajući 

istorijsko suzbijanje, na osnovu progre- 

1 Eti en ne Ba li bar: “Ra cism as Uni ver sa lism”, in Mas ses, Classes, 

Ide as. Stu di es on Po li tics and Phi lo sophy be fo re and after 

Marx, Ro u tled ge, New York, 1994, pp. 191-204. 

255

vîðeñjå 

sivne (prosvećene) šeme intelektualne i pedagoške 

reforme. U ovom smislu, ako zauzmemo viteški stav 

prema evoluciji koja se dešavala tokom prošlog veka, 

videćemo da se izgleda dogodila čudna supstitucija: 

pošto je većina društvenih nauka, naročito pod 

uticajem evolucionarne biologije i etnografije, bila 

zauzeta razgovorima o značaju i posledicama rasnih 

podela i rasnih odnosa, dajući konceptu „rase” pozitivno 

značenje i upotrebu, trenutno se uglavnom 

bavi raspravama o značaju i praktičnim posledicama 

„rasizma”, shvaćenog kao proizvod kolektivnog imaginarnog 

društvenog ili kulturnog fenomena, koji 

prožima samosvesnost pojedinaca i grupa, i utiče 

(doduše negativno) na njihovo unutrašnje i uzajamno 

ponašanje. U oba slučaja stvara se metajezik, koji 

rasu i rasizam uzima kao empirijske objekte i opisuje 

ih iz objek tiv nog ugla, ali de si lo se ne što po put „Kopernikanske 

revolucije”: više nije navodna biološka i 

kul tur na stvar nost ra se ta ko ja se uzi ma kao objekt 

znanja, već njeno ustrojstvo kao predstave ili fikcije, 

pod određenim uslovima ili kao posledice određenih 

uzroka i struktura. 

Ve ru je se da su ovo po me ra nje ili re vo lu ci ju 

pod sta kle dve vr ste kon ver gent nih uzro ka: sa jedne 

stra ne, uni šte nje „bi o lo ških” te me lja ra se, ko ji su 

do mi ni ra li ba rem de lom ra snog dis kur sa 19. i 20. 

ve ka od stra ne no vi jih ge ne tič kih i evo lu ci o nih teo 

re ti sa nja (iako svi zna ju da je ovaj bi o lo ški te melj 

bio ka sni raz voj poj ma, ko ji se na po čet ku od no sio 

na ge ne a lo gi ju pre ne go na ge ne ti ku) 2 ; s dru ge strane, 

uti caj de ko lo ni za ci je i dru gih isto rij skih pro ce sa 

ko ji su, ili sve do či li ne ljud ski, ubi lač ki ka rak ter „rasne” 

ide je, ili su do pu sti li svo jim žr tva ma da pru že 

ot por i iza zo vu opred me će ne ka te go ri je ko je su im 

na met nu te. Ali, za na šu svr hu, mo žda je još in te resant 

ni je is ta ći „kon struk ti vi stič ku” re vo lu ci ju od- 

2 Ve ro vat no ova su prot nost iz me đu „ge ne a lo gi je” i „ge ne tike” 

ni je ta ko jed no stav na, jer dis kur si za di ru je dan u dru gi. 

Ov de bi bi la po treb na ce la isto rij ska i epi ste mo lo ška di sku si ja 

o sta tu su „pri rod ne isto ri je”. 

go vor nu za pro gre siv nu sup sti tu ci ju ra si zma ra som 

kao objek tom na uč nog is tra ži va nja. Haj de da se izra 

zi mo kva zi sar trov skim reč ni kom, ta ko što će mo 

ge ne ra li zo va ti ono što je Sar tr ob ja snio ve za no za 

stva ra nje „Je vre ja” po mo ću ne pri ja telj skog i stigma 

ti zo va nog po gle da dru gih 3 : „ra se” po sto je sa mo 

uko li ko se od i gra va ju pro ce si „ra si ja li za ci je”, oni su 

re zul tat ima gi nar ne kon struk ci je, ko ja sve do či posto 

ja nje ra si stič kih ose ća nja i pred ra su da, ra si stičkih 

gru pa, ra si stič kih struk tu ra, do vo de ći do pro na laska 

„ra sa” ili prak tič nih ekvi va le na ta. Sa mo mo ramo 

pri me ti ti da se ova sup sti tu ci ja mo že tu ma či ti 

na raz ne na či ne: ili istorijski, su ge ri šu ći da su ima ginar 

ni po ku ša ji opi si va nja ra sa, za ko je se ve ru je da 

se te me lje na na u ci, is pra vlje ni i za me nje ni istin ski 

na uč nim is tra ži va njem ob li ka i uzro ka ra si zma, što 

je na pre dak na pu tu do zna nja; ili politički, su ge ri šući 

da je rasista taj ko ji je ve ro vao u po sto ja nje ra se i 

po ku šao da je ob ja sni, na ro či to bi o lo škim kon cepti 

ma, dok an ti ra si sta i žr tva ra si zma, ko ji oči gled no 

ima ju za jed nič ke in te re se, od bi ja ju ovaj po jam kao 

po zi ti van kon cept i okre ću se kri tič koj stu di ji njenog 

pro na la ska i upo tre be. Ali u oba slu ča ja upra vo 

se pro u ča va nje ra si zma mo že po sma tra ti kao pre limi 

nar no u od no su na svo je su zbi ja nje i svoj kraj. 

E, sad ja sma tram da ovaj na ra tiv ne za do vo ljava! 

Ne samo što ne uspeva da objasni metamorfoze 

istorijskog rasizma, njegove procese ponovnog stvara 

nja ka ko na stra ni objek ta ta ko i na stra ni dis kur sa 

(ili imena), već i ne objašnjava paradoksalne efekte 

činjenice da „rasizam” nije samo, možda ne prvenstveno, 

heteroreferentni diskurs, već samoreferentni 

diskurs. Na primer, činjenica da rasijalizovane gru- 

3 Jean-Paul Sar tre: Réfle xi ons sur la qu e sti on ju i ve (1946). 

Engl. Transl. An ti-Se mi te and Jew (new edi tion, with a Prefa 

ce by Mic hael Wal zer, New York 1995). Sar tro va po zna ta 

te za ka že da sve ka rak te ri sti ke ko je „iz dva ja ju” „Je vre je” kao 

„ra su” u evrop skoj isto ri ji i sa vre me nom is ku stvu pred stavlja 

ju pro jek ci je (i po ne kad ta ko đe in tro jek ci je) tih dis kur sa 

i re pre zen ta ci ja. 

256

vîðeñjå 

pe, naročito crnci, stalno koriste kategoriju rase ili 

je brane upravo u momentu kada je ona kritikovana 

od strane društvenih nauka, da bi protestovali protiv 

diskriminacija i učinili svoje tvrdnje „vidljivim”, politička 

i kulturna činjenica koja se suviše olako odbacu 

je kao „otu đe nje” ili „la žna svest”, da ne go vo ri mo 

o „dobrovoljnom ropstvu”. 4 To ne zna či da zah tev za 

„objektivnošću” nema značenja ili vrednosti, jer zaista 

postoje činjenice povezane sa ugnjetavanjem koje 

treba utvrditi i izvesti pred javnost (ne samo zato što 

su sistematično skrivane i iskrivljene), niti to znači 

da ništa nije postignuto otkrivanjem psiholoških i 

društvenih procesa konstruisanja kategorije „rase” 

(jer je to ključ za pitanja identifikacije i subjektivacije 

u ko joj svi ži vi mo), ali to mo že da zna či da se ništa 

kao što je metajezik ne može dostići, gde subjekat 

analize rasizma može sebe da odvoji od objekta, tj. 

da ga „pre ko ra či” i da pred vi di nje gov „kraj”. U bitnom 

smislu, dok su se naučni i politički kriterijumi 

razvijali, status istraživanja ostao je isti: i diskurs rase 

i diskurs rasizma su pokušaji iz unutra, ne od spolja, 

tumačenja razlika i konflikata, i posledičnih konfliktnih 

i nasilnih, ponekad ubitačnih i genocidnih 

razlika unutar ljudske „vrste”, ili tumačenja paradoksa 

nekolektivističkog karaktera zajednice, u koju su 

sami odvedeni. I suočeni su sa istom ambivalentnošću, 

na i me či nje ni ca je da su „dru gi” i nje go va „drugost” 

ispitivani da bi se objasnio jedinstveni položaj 

subjekta unutar horizonta univerzalnosti. 

Ali mogu biti i određeniji. Ono što dogmatski 

diskurs rase i kritičko ispitivanje rasizma imaju 

zajedničko (ili zajednički element koji su čuvali, u 

obliku tvrdnje naučnosti, i u promeni ili „prekidu” 

obrasca naučnosti) jeste njihov odnos prema pitanju 

diferencijacije čovečanstva i njegove jedinstvene 

isto ri je. Me đu tim, ono o če mu pre laz sa „ra se” na 

„rasizam” kao fokus proučavanja svedoči, a složio 

4 Ne su ge ri šem da ta kve tvrd nje, ko je se po zi va ju na ra su, 

ni su ambivalentne, što je pot pu no dru ga ka te go ri ja. 

bih se da je to „na pre dak”, je ste či nje ni ca da je celokupan 

problematični karakter podele čovečanstva 

na rase, ili kulture, ili etnicitete, postao samosvestan. 

Sada možemo da priznamo da paradoksi ove podele, 

u koju mi sebe pokušavamo da smestimo, koja stvara 

istovremeno komunikaciju i nekompatibilnost ili, 

drugim rečima, potrebu za prevođenjem i nemogućnošću 

prevođenja, nisu izolacija od jedinstvene istorije 

– više volim termin geoistorija – koja predstavlja 

istoriju „propalog” ujedinjenja čovečanstva u obliku 

dominacije, isključivanja, uništavanja, ili istoriju nastanka 

i metamorfoze radikalne drugosti vezane za 

procese normalizacije, univerzalizacije, homogenizacije, 

identifikacije čovečanstva. Istorijski narativ može 

postati samokritičan do određene mere, ali se ne 

može apstrahovati od „želje za znanjem”, koja nastaje 

zbog toga što je čovečanstvo praktično nesvodljivo 

na svoju univerzalnu ideju – te stoga čudno, „strano”, 

i uznemirujuće i zlokobno samo sebi. 

– II – 

Sa da že lim da usme rim ovo is pi ti va nje u drugom, 

kom ple men tar nom prav cu, ko ji se kon kretni 

je do ti če unu tra šnjeg od no sa pro ble ma ra si zma 

i pro ble ma fi lo zo fi je. Jed no sta van na čin bio bi da 

se ka že da je fi lo zo fi ja u do mi nant noj tra di ci ji (ali 

po sto je zna čaj ni iz u ze ci) go vo ri la je zi kom uni verza 

li zma, za sno va na na po ri ca nju ra si zma, ili na 

mo ral noj i in te lek tu al noj osu di dis kri mi na ci ja. To 

je fi lo zo fe spre či lo da po sta nu sve sni do ko je me re 

su oni de li li ra si stič ke pred ra su de, ili an ti se mit ske, 

ko lo ni ja li stič ke, evro cen trič ne pret po stav ke. Ova 

„de mon stra ci ja” se po na vlja la, do od re đe ne me re i 

ube dlji vo, u slu ča ju Kan ta, ili He ge la, ili Hu ser la, i 

dru gih. 5 Mo že se upo re di ti sa de mon stra ci jom na- 

5 Re zul ta ti ove kri ti ke mo gu bi ti iz ne na đu ju ći. Su prot no vero 

va nju mno gih, mo že se vi de ti da je He gel bio mno go vi še 

za do jen an ti se mit skim ube đe nji ma od Ni čea, na pri mer: vi di 

Yir miyahu Yovel, Dark Rid dle : He gel, Ni etzsche, and the Jews, 

Pennsylva nia Sta te Uni ver sity, 1998. 

257

vîðeñjå 

pra vlje nom u ve zi sa na ci o na li stič kim i re li gi o znim 

pred ra su da ma (ili, što je mo žda još in te re sant ni je, 

sek si stič kim pred ra su da ma) fi lo zo fa ko ji tvr de da 

iz ra ža va ju „ko smo po lit ske” sta vo ve. Ali, mi slim da 

ovo ni je naj in te re sant ni ji ili od lu ču ju ći ni vo. Mo ja 

pret po stav ka je da pi ta nje ra si zma – kao ko re la ci je 

pred sta ve neo stvar lji ve uje di nje no sti čo ve čan sta va, 

ili te škog od go vo ra za sva kog kon kret nog po je din ca 

ili gru pu na pi ta nje, ko je ne mo že a da se ne pi ta, šta 

to zna či bi ti „čo vek” ili pri pa da ti „za jed ni ci ljud skih 

bi ća” – di rekt no do ti če apo re ti čan od nos iz me đu filo 

zo fi je i an tro po lo gi je. Taj od nos for mi ra ve ro vatno 

naj ja sni ji iz raz po li tič ke di le me mo der nih vreme 

na. Fi lo zo fi ja je uvek usme re na na an tro po lo šku 

enun ci ja ci ju, ili u ob li ku de fi ni ci ja su šti ne čo ve ka ili 

de mar ka ci je ljud ske pri ro de u okvi ru pri ro de uopšte 

(„do lič no ljud sko”), ili mo ral nog i isto rij skog 

uslo va „čo ve ka” u ge ne rič kom smi slu: me đu tim, nika 

da se ne mo že pot pu no i ne kri tič ki poklapati sa 

ta kvim enun ci ja ci ja ma. 

Ovo bi se opet u sa da šnjo sti mo glo shva ti ti 

kroz retrospektivno, istorijsko i samokritično razmatranje 

koje uključuje ne baš prijatnu razliku između 

„antropološkog” i „humanističkog” stava ili 

paradoksalne mogućnosti (ograničene mogućnosti, 

rekao bih) „antropologije” koja nije humanistička. 

Dvadeseti vek, ili bolje rečeno nastavak 19. i početak 

20. veka, u politici, ali i u filozofiji, predstavljao je 

doba rasizma, njegovog trijumfa, katastrofa, ali imao 

je i neverovatne posledice na naizgled nerazmrsiva 

jedinstva antropologije i humanizma. Nije svaki 

antropološki diskurs „humanistički”, tj. ne definiše 

„čoveka” ili „čovečanstvo”, ili „ljudsko” kao najvišu 

vrednost. Ukoliko priznamo postojanje antropološkog 

pitanja čim ono postane pitanje u filozofiji 

enuncijacije „onog što je dolično čoveku”, „suštine 

čoveka”, vidimo da je antropologija obrazovana 

u horizontu kosmoloških i teoloških diskursa, tj. u 

perspektivi lociranja i ocenjivanja mogućnosti ljudske 

misli i radnje sa stanovišta kosmičkog reda, ili 

u okviru teleološkog rasporeda božanskog plana, 

ili „ekonomije spasenja”. Antropologija, ili filozofija 

kao antropologija (setite se poznate Kantove tvrdnje 

Sva kri tič ka pi ta nja sa že ta su u jed nom upi tu: Šta je 

čovek? – koju je citirao i kritikovao Hajdeger 6 ), postaje 

humanistički diskurs kada je priznato da čovek 

kao vrsta sadrži uslove mogućnosti da se „postane 

čovek”, „humanizacije” svakog pojedinca, ili realizacije 

njegovog sopstvenog projekta. Ovo je Fuko 

nazivao 7 „empirijsko-transcendentalnim dubletom”, 

gde je čovek dva puta instanciran, ili se istovremeno 

smatrao sastavnim delom moći i konstituisanim postojanjem. 

To znači „prisustvo” ili „imanencija” vrste, 

generička zajednica čovečanstva, u okviru pojedinca 

ili u okviru društva, transindividualni odnos pojedinaca, 

koji ih čini ljudskima: ili kao suština, uvek 

već tu i zbog to ga „stvar ni”, ili kao kapacitet („perfekt 

nost” – ka ko bi to Ru so re kao), nor ma i na log 

(Kantov „kategorički imperativ”), koji se mora realizovati 

u „životu”, u „istoriji”. Sukcesivne epohe savremenosti, 

naročito progresivna ekspanzija evropskog 

modela racionalnosti i tragični ishodi njene svetske 

dominacije, ali i „disciplinovanje” samih evropskih 

društava, pokazali su da humanističko shvatanje čoveka 

kao izražavanja njegove sopstvene suštine, ili 

realizacije njegovog sopstvenog projekta, ne podrazumeva 

samo da su razlike i nejednakosti opravdane 

u smislu nejednakog pristupa potpunim perfekcijama 

modela. Pre svega, ovo humanističko shvatanje 

čoveka podrazumeva da se institucionalna isključivanja 

iz društvenih, intelektualnih i političkih aktivnosti 

koje formiraju komplementarne aspekte civilizacije, 

tumače kao isključenja iz normalnog obrasca 

„čoveka”: varvarstvo, animalnost ili infrahumanost, 

perverzija, degenerativnost... 

6 U knji zi Kant und das Pro blem der Me taphysik (1929) [Kant 

i pro blem me ta fi zi ke], Be o grad: Mla dost, 1979. 

7 U knji zi Ri je či i stva ri: ar he o lo gi ja hu ma ni stič kih na u ka [Les 

Mots et les Cho ses, 1966], Be o grad, No lit, 1971. 

258

vîðeñjå 

Mo gao bi se iz vu ći za klju čak da je ta kva „ne gativ 

na di ja lek ti ka” obe le ži la kraj sva ke mo guć no sti 

da se fi lo zof ski raz mi šlja unu tar ho ri zon ta an tropo 

lo gi je, uklju ču ju ći i etič ko gle di šte. Ali sma tram 

da je re zul tat dru ga či ji: to je pa ra dok sal ni raz vod 

an tro po lo škog pi ta nja i hu ma ni stič ke per spek ti ve, 

po što sa da iz gle da da je, u ne kom smi slu, ono što 

je „do lič no ljud ski” u stva ri stal na mo guć nost neljudskog, 

bez pret hod no usta no vlje nih gra ni ca, ko je 

se po ja vlju je ili u di men zi ji okrut no sti, eks trem nog 

na si lja, ili u di men zi ji lu kav stva, sa mo in stru menta 

li za ci je. Ali, ta ko đe, sma tram da je mo guć nost 

ne ljud skog kao do lič no ljud skog, ili kon tra dik tor na 

aso ci ja ci ja sa mo i zgrad nje i sa mo de struk ci je „razgo 

vo ra i raz me ne mi šlje nja” me đu lju di ma, usko 

po ve za na i sa mo guć no šću pre me šta nja „objek ta” 

an tro po lo škog dis kur sa sa raz mi šlja nja o su šti ni, 

uni ver zal nim mo de li ma, nor mi ljud sko sti i ci vi liza 

ci je, na raz mi šlja nja o ne če mu mno go ne do stižni 

jem i uz ne mi ra va ju ćem, što mo že mo na zva ti 

an tro po lo škim raz li ka ma, i či ja iden ti fi ka ci ja de fini 

tiv no pro ga nja sa vre me nu fi lo zo fi ju, ko ja se zbog 

to ga po ne kad sma tra „post mo der nom”. 

Ov de bih za tra žio do zvo lu Ža ka De ri de da malo 

skre nem sa glav ne te me na jed nu od nje go vih 

naj po zna ti jih ana li za, i da po zaj mim jed nu ide ju 

iz nje go ve pre zen ta ci je ko ja ima mno go pa ra lelnih 

pi ta nja. Mi slim na dva kom ple men tar na ese ja 

Geschlecht I i Gec hlecht II sa pod na slo vi ma „Seksu 

al na raz li ka, on to lo ška raz li ka”, od no sno „Haj dege 

ro va ru ka”, ko ji či ne deo ne pre kid nog ko men ta ra 

Haj de ge ro vog kom plek snog obra zlo že nja iz vor nih 

mo guć no sti ili op ci ja Da sein, gde se „ne-su šti na” 

čo ve ka, ili nje na ra di kal na otvo re nost pre ma od luka 

ma i tran sfor ma ci ja ma sma tra on to lo škom (ne) 

de ter mi na ci jom ko ja pret ho di sa moj mo guć no sti 

an tro po lo gi je, tj. određenim de ter mi na ci ja ma „čove 

ka” kao ta kvog. 8 De ri da ko ri sti iz van red nu poli 

se mi ju ne mač kog ter mi na Geschlecht, ne sa mo u 

Haj de ge ro vim tek sto vi ma, već i u ne mač kom je ziku 

uop šte, zbog če ga smo pri mo ra ni da ko ri sti mo 

raz li či ta ime na kao što su „pol”, „pol na raz li ka”, „rasa”, 

„ža nr” ili „vr sta”, i on od to ga stva ra je zič ku i 

po e tič ku ale go ri ju isto vre me nih te o rij skih ge sto va 

ko je iz vo di Haj de ger u istim ili slič nim dis kur si ma. 

S jed ne stra ne, Haj de ger bi za dr žao i po ja čao tradi 

ci o nal nu me ta fi zič ku opo zi ci ju iz me đu „ljud skog 

bi ća” i „ži vo ti nje” (ili ljud skost lju di, kao „mi sle ćih” 

i „go vo re ćih” bi ća, i ani mal nost ži vo ti nja, kao bi ća 

„li še nih sve ta”, wel tlos), ko ja tran sfor mi še ge ne rič ki 

ima go ži vo ti nje u pred sta vu o ap so lut noj dru go sti 

za ljud sku su šti nu, pa sto ga i in deks de ge ne ra tiv nih 

pro ce sa ko ji pre te ljud skom bi ću iz nu tra sa ap solut 

nim gu bit kom ili de na tu ra ci jom. S dru ge stra ne, 

on sma tra, za hva lju ju ći dvo smi sle nom i upor nom 

upu ći va nju na „moć nu ne u tral nost” Da sein-a, uzima 

ju ći u ob zir pol nu bi nar nu raz li ku (mu ško i žensko), 

da po sto ji iz vor ni ji aspekt sek su al no sti u kom 

nje go ve mo guć no sti ili mo ći još uvek ni su ogra niče 

ne bi nar no šću i od ra zom ro do va (ili po lo va ukoli 

ko ih ima dva i sa mo dva), ali su su štin ski broj ni, 

ili „po li morf ni”, ka ko bi Frojd to ve ro vat no re kao. 

Zna če nje Geschlecht kao „ra se” on da u stva ri in direkt 

no ozna ča va upra vo ovu ten zi ju, ili du plu vezu, 

gde se na re a li za ci ju čo ve ka gle da (i pla ši) kao 

na per ver zi ju i gu bi tak: ne što slič no ide ji da bi „izvor 

na” ljud ska sek su al nost mo gla da po sto ji, i da 

se ostva ri kao mno go stru kost ko ja pre ma šu je normal 

nost ro dov nih ti po va i ulo ga, ali sa mo uz ri zik 

da po mu ti raz dva ja nje lju di i ne-lju di, što Haj de ger 

na zi va ani mal nost. I upra vo neo p hod nost iz be gava 

nja ri zi ka spre ča va Haj de ge ra da pot pu no pri zna 

da je pol na raz li ka uvek već ume ša na u „on to lo šku 

raz li ku”, kon cept ko ji za u zi ma me sto ide ji hu ma no- 

8 Vi di Jac qu es Der ri da: Psyché. In ven ti ons de l’autre, Edi ti ons 

Ga lilée, Pa ris 1987, str. 395–414 i 415–452. 

259

vîðeñjå 

sti čo ve ka kao tran scen den tal nom prin ci pu i ima 

sko ro istu funk ci ju. 9 

E, sad sum njam da bi De ri da sprem no pri hvatio, 

u svakom slučaju bez kritičke kvalifikacije, izraz 

„antropološka razlika”, koji ja koristim, ali mislim da 

smo nas dvojica ovde analitički veoma blizu. „Polna 

razlika” nije per se antropološka razlika, ali pokazuje 

ono što ja sma tram da je nje na osnov na ka rak te ristika: 

naime, paradoksalna je činjenica da, bez takve 

razlike, čo vek kao ta kav ne mo že bi ti pred sta vljen i 

razmatran, te je stoga ova razlika uvek već uključena 

u sva ku enun ci ja ci ju „ljud skog bi ća”, ali i da je nemoguće 

locirati, da se projektuje na jasne kategorije 

ili klase ljudskih bića, jer dvosmislenost i višestrukost 

premašuje mogućnost binarne opozicije. Jasnije 

rečeno: ne možete da razmišljate o čoveku a da ne 

uključite polnu razliku između muškog i ženskog 

kao suštinsku karakteristiku (koja takođe povlači za 

sobom contrario da je ljud ski rod ugro žen, ako zami 

sli te da je ona po ti snu ta), ali ni ko ne zna gra ni ce 

mu škog i žen skog, šta zna či bi ti „čo vek” ili „že na”, a 

još go re, da li on/ona se be sma tra mu škim ili ženskim, 

i u kom smi slu. Na toj dru goj stra ni ta ko đe se 

suočavamo sa nasilnim primoravanjem. Jedina preostala 

mogućnost da se pobegne od nesigurnosti je 

da se pojedincima nametnu konvencionalni amblemi 

i odgovarajući oblici samosvesti. 

Ali ono što va ži za pol nu raz li ku va ži i za druge 

raz li ke. Mi slim da ih ne ma ta ko mno go na istom 

nivou, ali ne nameravam da pravim zatvorenu listu. 

9 Na kon što sam na pi sao ovaj rad, pro či tao sam iz van re dan 

esej ko ji je na pi sa la Eli za beth Grosz: “On to logy and Equi 

vo ca ti on : Der ri da’s Po li tics of Se xu al Di f e ren ce” (u knji zi 

Nancy Hol land, ed., Fe mi nist In ter pre ta ti ons of Jac qu es Derrida, 

Pennsylva nia Sta te Uni ver sity Press, 1997, pp. 73-101; 

rééd. in Sa ge Ma sters of Mo dern So cial Tho ught, “Jac qu es Derri 

da”, Edi ted by Chri stop her Nor ris and Da vid Ro den, Sa ge 

Pu bli ca ti ons, Vo lu me IV, pp. 237-262), u kom ona raz ma tra 

neo p hod nu kom bi na ci ju (pre ma nje nom mi šlje nju) „ne svodlji 

ve spe ci fič no sti sva kog po la u od no su na dru gi” i „pol ne 

neo d re đe no sti” lič nih iden ti te ta ili se be, osla nja ju ći se na isti 

loci kod De ri de (kao i na još ne ke pod jed na ko va žne). 

Na primer, važi za „razliku” između zdravog i bolesnog, 

ili nor mal nog i pa to lo škog, a va ži i za ras po delu 

„intelektualnih”, „emocionalnih” i „fizičkih” sposobnosti 

u različitim kulturama ili civilizacijama, ali 

i među pojedincima. U svakom slučaju opet dobijate 

isti tipičan obrazac duple veze: nema (re)prezentacije 

ljudskog bića bez uključivanja razlike (npr. mogućnost 

da budete ili zdravi ili bolesni), ali ne ma ni 

kriterijuma, te stoga nema ni položaja ili „doličnog 

mesta” razlike (ko zna da li je on/ona bo le stan/na, 

makar u potpunosti?). 

Bilo bi prenaglo zaključiti iz takvih filoloških 

razmatranja da se „rasizam” može konceptualizovati 

sa antropološke tačke gledišta, kao diskurzivno i institucionalno 

smanjenje nesigurnosti antropoloških 

razlika pomoću takvih mitskih projekcija kao što je 

suprotnost između carstva ljudskosti i animalnosti. 

Ali možda bismo mogli da predložimo obrnutu formulaciju: 

svaki put kada treba da se bavimo rasnim 

tvorevinama, koje imaju različite funkcije u okviru 

istorijskih sistema dominacije, diskriminacije ili istrebljenja, 

nalazimo i nasilne forme generalizovanja 

i normalizovanja osnovnih antropoloških razlika. I 

još bih re kao da to otva ra mo guć nost za an tro po loški 

diskurs, koji je za mene sama filozofija, gde nije 

pitanje definisanja čovečanstva ili stvaranja okvira za 

modele civilizacije na humanistički način, već razumevanje 

stvarnog ili virtualnog nasilja samih definicija, 

koje iskorišćavaju takve suprotnosti kao što su 

„mu ško” i „žen sko”, „jak” i „slab”, „du hov ni” ili „intelektualni” 

i „emotivan” ili „čulan”, „zdrav” i „bolestan”, 

„razvijen” i „degenerisan” itd., da bi se kategorizovala 

ljudska ponašanja, i na kraju ljudske grupe, 

ljudski identiteti ili proces identifikacije. U tom 

smislu sam na početku pričao o neophodnosti da se 

„rasizam” razmotri ne kao objekat određenog problema 

na koga se „objektivno” primenjuju univerzalne 

kategorije, već kao konstitutivno pitanje koje otkriva 

dvosmisleni odnos filozofije i antropologije, smeštajući 

filozofiju na raskršće: ili razvija esencijalistički 

260

vîðeñjå 

dis kurs (što se mo že ura di ti i u ime „po sto ja nja”), ili 

neprestano preispituje svoju mogućnost i institucionalnu 

snagu tumačenjem kapaciteta neljudskosti koja 

postoji u samoj neodređenosti „ljudskih” razlika. 

– III – 

Sa da ću po ku ša ti dru ga či je da ge ne ra li zu jem – 

ko ri sti ću dru ga či ji me tod, uvek ću na še mat ski, aluzi 

van na čin na pu šta ti na iz gled atem po ral ni i me tafi 

zič ki stil ovih in di ka ci ja, ve za nih za „an tro po lo ške 

raz li ke”, i nji ho vu na sil nu in sti tu ci ju, da bih alu di rao 

na isto rij ske for me ovog na si lja i nji ho vo sim bo lič ko 

iz ra ža va nje ili oprav da va nje. To je za to što že lim da 

su ge ri šem da po sto je i dru ge sim bo lič ke pro jek ci je i 

me di ja ci je osim „ani mal no sti”, ko je su ta ko đe uključe 

ne u stva ra nje ra snih tvo re vi na, gde „ra sa” po staje 

po ve za na sa raz li kom iz me đu do lič no ljud skog 

i nje go vog ima gi nar nog dru gog. Sa ma animalnost 

sva ka ko ni je kon cept bez isto ri je, i upra vo kao što 

De ri da če sto in si sti ra na či nje ni ci da „ži vo ti nja” kao 

ta kva ne po sto ji, osim kao re zul tat an tro po cen trič ne 

pro jek ci je, jer iz me đu ži vo ti nja po sto ji ono li ko razli 

ka ko li ko ih ima i iz me đu ži vo ti nja i lju di 10 , že leo 

bih da in si sti ram na či nje ni ci da ani mal nost, uključu 

ju ći i fan ta stič nog dvoj ni ka (ko jeg mo že mo zva ti 

i „zver stvo” ili „ži vot nost”), pred sta vlja kon cept sa 

isto ri jom za ko ju „ra sne” apli ka ci je ili me ta fo re nisu 

spo lja šnje već od mah ot kri va ju će i kon sti tu tiv ne. 

Ova isto ri ja, me đu tim, si gur no ni je li ne ar na. 

Na pra vlje na je od po na vlja nja, tran sfe ren ci ja, prevo 

da, no vih ka te he za sta rih še ma (ne ka žem da je 

drev na, jer ni šta ne zna o „po re klu”, ili mo žda vi dim 

pred sta vlja nje po re kla kao ti pi čan aspekt esen ci jali 

zma i ka te go ri za ci je). Pi ta nje tač ke u ko joj „sta re” 

10 Vi di na ro či to “L’ani mal que donc je su is”, in L’animal autobi 

o grap hi que. Auto ur de Jac qu es Der ri da (so us la di rec tion de 

Ma rie-Lo u is Mal let), Edi ti ons Ga lilée, 1999, 251-301; kao i 

in ter vju Ž. De ri de sa Eli za be tom Ru di ne sko (Eli sa beth Rou 

di ne sco) : De qu oi de main… Di a lo gue, Edi ti ons Fayard et 

Ga lilée, 2001, 105-128 (“Vi o len ces con tre les ani ma ux”). 

sli ke i pred sta ve o „čo ve ku” i nje go vim gra ni ca ma 

za sta re va ju ili pot pu no me nja ju zna če nje osta je stalno 

otvo re no, a vi de će mo za ko ji tre nu tak da ima ju 

ne ku od re đe nu stvar nu re le vant nost. Pre ma to me, 

enig ma ko ja ni ka da ne pre sta je da me zbu nju je je 

sle de ća: to je enig ma, a ja još uvek ni sam si gu ran, 

mo ram da pri znam, do ko je me re nje no pri ka ziva 

nje kao ta kve mo že do pri ne ti na šem shva ta nju 

ra si zma, što je je dan od raz lo ga za što ko ri stim prili 

ku da je ov de pred sta vim. Ova enig ma ima ve ze 

sa „po na vlja njem” ili tra gom sta rog ras ce plje nja prika 

zi va nja „ne ljud skog” iz me đu dva kra ja ži vo ti nje i 

bož jeg ili bo žan skog. U „mo der nom” dis kur su rasi 

zma, uzi ma ob lik dve ti pič ne pred sta ve i iz bo ra i 

odabira (iza bra na na ci ja i odabrane populacije, ako 

že li te). Ali po što sam na po čet ku re kao da smo mi 

sa mi za te če ni u iz grad nji ovih pred sta vlja nja, čak i 

ka da po ku ša mo da ih upo tre bi mo kri tič ki, i da bi 

bi lo bo lje da ih shva ti mo, ne kao uni ver zal ne obrazla 

žu će ka te go ri je, već kao kon kret ne ci fre u da tom 

na ra ti vu, „pre ve šću” i su prot nost iz me đu iz bo ra i 

odabira, ili bo žan skog ra si zma i ani mal nog ra si zma, 

„te o lo ških” i „bi o lo ških” te me lja ljud ske raz li či to sti, 

kao su prot no sti iz me đu pri ka za i isto ri je an ti se mi tizma, 

i pri ka za i isto ri je „be lo sti” (Whi te ness) i „be le 

nad mo ći”. Ili, još bo lje re če no, pre i spi ta ću obim do 

kog ta kva po lar nost mo že bi ti od ko ri sti za tu ma čenje 

ka ko neo dvo ji vo sti ta ko i pre o sta le ne svo di vo sti 

ove dve „vr ste ra si zma”. 11 

11 Ne razmatram ovde pravljenje generalizovane kategorije 

„rasizma”, koji je bio rezultat odluke donesene posle Drugog 

svetskog rata o međunarodnim agencijama (Ujedinjene nacije 

i UNESCO) u cilju bavljenja antisemitizmom (evropskim fenomenom, 

koji je nacizam doveo do ekstremnih posledica), kolonijalnim 

imperijalizmom sa hijerarhijskom slikom „ljudske 

rase”, i „linija za obojene” u poslekolonijalnim društvima, koju 

karakterišu institucionalna segregacija ili aparthejd, kao primeri 

istog osnovnog poricanja jedinstva čovečanstva. Pokušao sam 

ovo u svom radu “Racism Revisited : Sources, relevance and aporias 

of a modern concept”, rad je prezentovan na međunarodnoj 

konferenciji : Ra si smer I Euro pa – kontinuität och förändring, 5 

november 2003, ABF-huset, Stockholm, u pripremi. 

261

vîðeñjå 

Priznajem da stvari nisu tako jednostavne. Možda 

je binarna opozicija, opet, upravo iluzija koju bi 

trebalo da izbegavamo. Opšte je priznato da je „rasizam” 

tipično moderan fenomen koji se povezuje sa 

stvaranjem „rasne države”, kako bi to rekao Dejvid 

Teo Gold berg (Da vid Theo Gold berg) 12 , odnosno 

istovremeno nacionalne, te stoga nacionalističke, i isključuje 

zajednice koje se ne uklapaju ili ne prihvataju 

da se prilagode dominaciji nacionalnog identiteta, 

i kolonijalne – te stoga imperijalističke – koje redukuju 

dominantne i preeksploatisane populacije van 

Evrope na stanje „infraljudi”, koji se suočavaju sa stalnim 

iz bo rom pri sil nog ra da ili uni šte nja. Pa ipak, jasno 

je, takođe, da je „rasizam” obično rascep između 

dve vrste diskursa i imaginarnih tvorevina koje prate 

drugačije logike. 

Antisemitizam je – naročito ako ga posmatramo 

u njegovom opštem obliku, gde nisu uključene samo 

fi gu ra i sta tus Je vre ja, već i, sa svim svo jim spe ci fičnostima, 

odnos sa islamom 13 – sekularan oblik teološke 

mržnje u okviru istorije zapadnog monoteizma, 

gde je narod ili grupa ljudi omrznuta, diskrimisana, 

isključena i, u nekim slučajevima, istrebljena (ali takođe, 

u nekim slučajevima, sa tipičnom ambivalencijom, 

voljena, poštovana ili „odabrana” kao simbol 

perfekcije), jer predstavlja radikalnu heterogenost 

ver no sti istom Bo gu, ko ji se uspe šno opi re ili sprečava, 

na fantastičan način, ujedinjenje „hrišćanskih 

naroda”, i kasnije uključivanje hrišćanskih naroda u 

sekularizovano corpus mysticum države nacije, koja 

12 Da vid Theo Gold berg, The Ra cial Sta te, Blac kwell Pu blisher, 

2002. 

13 E. Ba li bar : “Un no u vel an tisémi ti sme ?”, in An tisémi ti sme : 

l’in toléra ble chan ta ge. Israël-Pa le sti ne, une affa i re française ?, 

Edi ti ons La Déco u ver te, Pa ris 2003, 89-96 (ne što skra će na 

ver zi ja po ja vi la se u Wi e ner Ze itschrift zur Geschic hte der Neu 

ze it, 3. Ja hr gang 2003 Heft 1, “Ras si smus”). 

se izražava „političkim religijama” nacionalizma 14 . U 

vezi sa tim, kada želim da opišem „dominantni religiozni 

diskurs” moderne Francuske, uvek sa divljenjem 

citiram složenicu francuskog filozofa i sociologa 

Edgara Morina: catholaïcité, koja kombinuje reči 

katolicizam i tipičan brend sekularizma (laïcité). Antisemitizam 

transformiše teološku šemu „izabranih 

ljudi” u obrnutu šemu „prokletih ljudi”, ili „prokletih 

naroda” 15 , koji navodno prete vernicima, a kasnije 

građanima, subverzijama i smrću. To se nikada ne završava, 

a neki od najjačih pobornika nalaze se među 

protestantima, Jevrejima pa čak i muslimanima. 

Termin belost (ili superiornost bele rase, ali treba 

lo bi raz mo tri ti da li je be la kao „bo ja” ljud ske ko že 

ikada „sagledavana” osim kod imaginarne superiornosti 

bele rase), 16 za ko ji sma tram da je naj bo lji jer 

obuhvata sve oblike rasnih predrasuda, kulturnih 

praksi i institucionalnih tvorevina u kojima se kolonijalni 

ljudi stvarnog ili mitskog evropskog porekla 

bore da ovekoveče svoju dominaciju nad ne-Evropljanima, 

koje su tretirali kao „obojene” (naročito 

crn ce, ali ne sa mo njih), ka ko u me tro po li ta ko i u 

kolonijama, i možda pre svega u kolonijama koje su 

14 Ter min „po li tič ke re li gi je” smi slio je Erik Fo ge lin (Eric 

Vo e ge lin) istog tre nut ka ka da je pred lo žio svo ju sop stve nu 

ge ne a lo gi ju kon cep ta „ra se” i for mi ra nja „ra sne dr ža ve” u 

Evro pi (vi di Political Religions, by Eric Vo e ge lin, pre veo T.J. 

Di Na po li and E.S. Easterly III, To ron to Stu di es in The o logy, 

Vo lu me 23, The Ed win Mel len Press 1986). 

15 Primetite da je tipična trilogija srednjovekovnih anatema i 

statusa isključenosti (npr. u Španiji nakon Rekonkvista) kombinovala 

tri grupe: Jevreje, muslimane ili Mavre, i jeretike. Vidi 

citate u knjizi Maksa Sebastiana Heringa Toresa (Max Sebastian 

Her ring Tor res): “Lim pi e za de san gre – Ras si smus in der 

Vormoderne?”, Wiener Zeitschrift zur Geschichte der Neuzeit, 

3. Ja hr gang 2003 Heft 1, Rassismus, pp. 20-37). Ne ve ru jem da 

moderni antisemitizam otkazuje „teološki trag”, ukoliko se ne 

identifikuje sa sociološkim konceptom „religije”. 

16 U Les Nègres Ža na Že nea (Jean Genêt) je dan od ka rak te ra 

po sta vlja sa da već po zna to pi ta nje: „Šta je to Cr nac, i, pre svega, 

ko je je on bo je?” (qu’est-ce qu’un nègre, et d’abord de qu el le 

co u le ur est-il?), ali zar ne bi ta ko đe tre ba lo da pi ta mo: Šta je to 

„be li” čo vek i, pr vo, ko je bo je je on/ona? 

262

vîðeñjå 

postale nezavisne, kao što su SAD, predstavlja diskurs 

segregacije koji je pronašao svoje najsavršenije 

ostvarenje u „biološkoj” doktrini nejednakosti ljudskih 

ra snih gru pa i „bor bi za ži vot”: dar vino vski rečeno, 

doktrina prirodne selekcije transponovane ili 

ekstrapolirane u istoriju čovečanstva. Ovde postoji i 

fantastična pretnja, ali ne toliko subverzija i prokletstvo 

koliko mešanje rasa i degenerativnost. Tema per 

se je rasprava o tome da li je Darvinova teorija ovde 

„čisto” naučni diskurs koji je izopačen i pogrešno korišćen 

od strane rasističkih ideologija, partija i država 

(uključujući sve „liberalne” i „demokratske” države u 

kojima je eugenika podržavana i praktikovana), ili da 

li već uključuje unutrašnji element evolucione diskriminacije, 

u tipičnom obliku kontradiktornog naučno-ideološkog 

kompleksa. 17 Zajedno sa Dominikom 

Lekurom (Dominique Lecourt) 18 , sklon sam da ve rujem 

da se ra di o ovom dru gom: pro jek tiv ni an tro pomorfni 

element nalazi se u središtu Darvinove teorije 

– ka da se po jam o poreklu primenjuje na „pojavu” 

čovečnosti iz animalnosti, on se asimiluje sa teleološkim 

oda bi rom, čak i bez svr sis hod nog agen ta (ili je 

ovaj mitski agent „priroda”). Sam Darvin ne pravi hijerahiju 

etničkih grupa unutar čovečanstva, već otvara 

mogućnst da se to radi. Socijalni darvinizam, koji je 

nastao iz ove mogućnosti, savršeno odslikava komplementarnost 

liberalnih i imperijalističkih predstava, i 

potpuno premoštava prazninu između nauke i mita. 19 

17 “Idéolo gie sci en ti fi que”, u Kan gi le mo voj ter mi no lo gi ji (vidi 

Ge or ges Can gu il hem, “Qu’est-ce qu’une idéolo gie sci en tifi 

que?”, u Idéolo gie et ra ti o na lité dans l’hi sto i re des sci en ces de 

la vie, Vrin, Pa ris 1977). 

18 U nje go voj pr voj knji zi L’Améri que en tre la Bi ble et Dar win 

(PUF 1992), ko ja za i sta za slu žu je pre vod na en gle ski, na roči 

to ka da je po li tič ki uti caj „bi blij skoj po ja sa” po no vo do šao 

do iz ra ža ja. 

19 Po re đe nje so ci jal nog dar vi ni zma sa froj dov skom raz radom 

dar vi nov skog mi ta u prav cu ob ja šnja va nja „fi lo ge netskog” 

po re kla mo ral nih ose ća nja (u To tem i ta buu i ka sni je), 

gde je upu ći va nje na „ra sne raz li ke” za me nje no upu ći va njem 

na „ci vi li za ci ju”, na la zi se van do me ta ove do du še ne do vr še ne 

pre zen ta ci je. 

Ko li ko je ovo dvoj stvo ne svo dlji vo sa lo gič ke 

tač ke gle di šta? U iz ve snom smi slu, „dva ra si zma”, u 

po gle du nji ho vih prin ci pa, ne ma ju ni šta za jed ničko: 

aut De us aut Na tu ra, pre ne go De us si ve Na tu ra. 

Dru gim re či ma, op šta enig ma ra si zma po či nje da 

se po na vlja kao enig ma unu tra šnje ne po ve za no sti. 

Ono što mi na zi va mo „ra si zmom” po ja vlju je se kao 

he te ro ge na kom bi na ci ja dve dis kur ziv ne tvo re vine, 

iz bora i oda bira, ko je ne mo gu da se po mi re. Da 

bi smo bi li si gur ni, zna mo da kroz mo der nost one 

ni ka da ni su bi le isto rij ske, prak tič no ne za vi sne. Još 

od ra nih tre nu ta ka stva ra nja na ci o nal ne ko lo ni jal ne 

dr ža ve, Špa ni ja Rekonkviste, ko ja je od mah po sta la 

Špa ni ja ko ja je „ot kri la Ame ri ku”, dva dis kur sa se 

spa ja ju i na do dre đu ju (over de ter mi ne) je dan drugog. 

Poj mo vi „po re klo”, „ge ne a lo gi ja”, „či sto ta”, ko ji 

ja sno obe le ža va ju am bi va lent nost Geschlecht, ra snosek 

su al nog kom plek sa, pre no se se iz jed nog car stva 

u dru go, do zvo lja va ju bi o lo gi za ci ju an ti se mi ti zma, 

pa ti me i ani ma li za ci ju Je vre ja i ši re Se mi ta, či je bi 

se oče ki va no pro klet stvo ogle da lo u pa to lo škom 

ili de ge ne ri sa nom „zver skom” te lu, i te o lo gi za ci ji 

belosti, či ja je ma nje ili vi še bru tal na sna ga, pre o- 

bra že na kao sa vr šen stvo i uz vi še nost, po ve za na sa 

bo žan skom mi si jom ili oči gled nom sud bi nom hristi 

ja ni za ci je (i po sta je usko po ve za na sa re li gi o znim 

pre o bra će njem). 20 Ali či ni mi se da ova prak tič na 

kom bi na ci ja sa svim svo jim po sred nim obra sci ma 

ni ka da ne pre sta je da se na se lja va su prot no šću hete 

ro ge ne lo gi ke. 

Dis kur si (ili „mi to vi”) iz bo ra i oda bi ra stoga 

iz gle da ju isto vre me no ne raz dvo ji vi i ne svo di vi. 

Ali ov de opet tre ba da se vra ti mo na an tro po lo šku 

tra di ci ju. (Mo žda bi tre ba lo da na pi šem zapadnu 

an tro po lo šku tra di ci ju? Da li po sto ji dru ga? Za sa- 

20 Za „be lu-bi blij sku” sa kra li za ci ju blanchitude – ko va ni ca 

ko ju je na pra vio po mo de lu Se go ra (Seng hor) négritude – vi di 

sa da već kla si ku Le Co de No ir ou le Cal va i re de Ca naan, ko ju 

je na pi sao Lo u is Sa la-Mo lins (Pres ses Uni ver si ta i res de France, 

1987, re print 2002). 

263

vîðeñjå 

da će mo ovo pi ta nje osta vi ti otvo re no.) Glav ni element 

za re ša va nje ovog pa ra dok sa, ko ji sam us peo 

da pro na đem, le gat je pre-mo der ne an tro po lo gi je, 

ko ji ni ka da ni je pre stao da se re vi di ra u isto ri ji poli 

tič kih i in te lek tu al nih si ste ma Evro pe, pre la ze ći iz 

„za tvo re nog sve ta” Drev nog gra da sa nje go vim „kosmič 

kim” ho ri zon tom do uni ver zu ma mo der nih 

„ci vi li zo va nih” dr ža va na ci ja. Mi to vi sta re Grč ke (ili 

mi to vi ko je su pre no si li Gr ci) ko ji još uvek po sto je 

kod Pla to na, iako pri sut ni na iro ni čan na čin, i ko je 

je Ari sto tel tran sfor mi sao u na tu ra li stič ko-ko smolo 

ška i po li tič ka ob ja šnje nja, pred sta vlja ju ra znoli 

kost ljud ske vr ste, jer je ona na pra vlje na unu tar 

za jed ni ca gra da (polis) i do ma ćin stva (oikos) kao 

hi je rar hij ski od nos iz me đu raz li či tih gru pa: gra đani, 

ko ji ima ju iz vor nu funk ci ju (er gon) čo ve ka, i razli 

či ti čla no vi do ma ćin stva, sa mi ne jed na ki (na ro či to 

u smi slu nji ho vog pri stu pa ra ci o nal nom, lo gos): sino 

vi, že ne, ro bo vi. Ovaj spek tar „pri ro da” ima infe 

ri or nu i su per i or nu gra ni cu. In fe ri or na gra ni ca 

je ži vo ti nja, su per i or na gra ni ca je bog, ili bo žan ski 

po je din ci. Ali ove gra ni ce ni su ap so lut no stro ge, ili 

bo lje re če no, one obe le ža va ju tač ku sje di nje nja kao 

i odva ja nja. Rob, i još uop šte ni je, ma nu el ni rad nik 

„de le” pri ro du ži vo ti nje, oni su uglav nom ljud ske živo 

ti nje, od no sno ka ko to Ari sto tel ka že „ani mi ra ni 

in stru men ti”. Iz u zet ni ljud ski po je din ci de le pri rodu 

bo go va: he ro ji, kra lje vi, za ko no dav ci, mu dra ci. 

To je ta ko đe na čin da se grad in te gri še u ko smos. 

Ali mo že mo mo žda pret po sta vi ti da je, kao što su 

mo no te i stič ke re li gi je za me ni le drev ne pred sta ve 

bo žan skog, kon flikt ni sce na rio spa se nja i pro kletstva, 

ko ji je utro put mo der noj „fi lo zo fi ji isto ri je”, 21 

pro iz veo mno go efek tiv ni ju ve zu iz me đu te o lo škog 

i po li tič kog. I kao što je ko lo ni za ci ja po no vo iz misli 

la i ge ne ra li sa la drev no rop stvo, iz ve ze no pre ko 

21 Vi di: Karl Löwith, Welt geschic hte und He il sgesche hen: die 

the o lo gischen Vo ra us set zun gen der Geschichtsphi lo sop hi e] = 

Svjet ska po vi jest i do ga đa nje spa sa / Karl Löwith; prijevod 

Ma rio Vu kić, Za greb: „August Ce sa rec”, 1990. 

Atlant skog oke a na i tran sfor mi sa no u raz li či te obli 

ke pri nud nog ra da i pri nud ne sek su al no sti, ko ja 

je omo gu ći la da evrop ski im pe ri ja li zam do mi ni ra 

svet skom eko no mi jom, gra ni ca ani mal no sti po sta la 

je niz si ste ma tič nih prak si ma sov nog obi ma i opse 

si ja be log su bjek ta. 22 Iz bor i oda bir, kao što sam 

pred lo žio. Ali ova ri skant na hi po te za stal nog tra ga 

pre-mo der ne u mo der noj, ili nje na re pro duk ci ja/ 

re no va ci ja/uve ća nje, mo že ta ko đe da su ge ri še da 

tu sva ka ko po sto ji prin cip je din stva ko ji po ve zu je 

su prot ne for me ra si zma: ovaj prin cip je „čo vek”, ili 

„ljud sko bi će”, ne po vra tan iden ti tet čo ve ka ko ji ni je 

ni bog ni ži vo ti nja, tj. ko ji se ne raz li ku je sa mo od 

sebe, u smi slu da ne mo že bi ti nor ma li zo van pa čak 

ni ka te go ri zo van, ali osta je za ve žljaj an tro po lo ških 

raz li ka, a raz li ku je se i od sim bo lič kih ele me na ta koji 

su iz mi šlje ni da bi ob ja sni li ovu anor mal nost, u 

ti pič noj for mi te o lo ških i bi o lo ških na ra ti va. 

– IV – 

Sa da da za klju či mo ovaj dis kurs, ko ji u naj boljem 

slu ča ju mo že te sma tra ti spor nim, te že lim da 

po sta vim dva ko nač na pi ta nja, ko ja kom bi nu ju istorij 

ske, po li tič ke i etič ke per spek ti ve. Uči ni ću to na 

naj te le graf ski ji mo gu ći na čin da ne bih zlo u po tre bio 

vre me i da bih osta vio mo guć nost Ža ku De ri di da 

slo bod no ela bo ri ra sve što bi že leo re ći po sle me ne. 

Ono što ova dva pi ta nja ima ju za jed nič ko je ste sime 

tri ja ko ju opet mo gu da po ve žem sa am bi va lentnom 

upo tre bom lo gič ke tran sfor ma ci je – mi slim 

na ide ju dru gog ra si zma. Da po jed no sta vim, predla 

žem da ta kav iz raz isto vre me no ob u hva ta pi ta nje 

ko ja for ma ra si zma do la zi po sle „ra si zma” ona kvog 

ka kvog mi po zna je mo, i pro blem šta bi tre ba lo da zame 

ni „an ti ra si zam” kao stra te gi ju i dis kurs eman cipa 

ci je od dis kri mi na ci ja i eks trem nih ob li ka na si lja 

22 O od no su iz me đu sek su al no sti i ko lo ni za ci je, vi di na roči 

to: Ann La u ra Sto ler, Ra ce and the Edu ca tion of De si re: Fou 

ca ult’s Hi story of Se xu a lity and the Co lo nial Or der of Things, 

Dur ham: Du ke Uni ver sity Press, 1995. 

264

vîðeñjå 

ko ji je pod ra zu me va la (i još uvek pod ra zu me va) reč 

„ra si zam”. I sma tam da uka zu je na po ve za nost oba 

pi ta nja: ne ma mo nit vo di lju pre ma te o re ti sa nju ko je 

po ti če od in sti tu ci o nal nih pred sta va dru go sti ko je 

na gi nju ka to me da pre o kre nu čo več nost u ne čo večnost 

sve dok ne do bi je mo ide ju za no ve vr ste ot pora, 

ko je će ve ro vat no stvo ri ti dru ge upo tre be ljud ske 

razno vr sno sti ili raz li ke. 

Da bu dem iskren, mo ram pri zna ti da sam ov de 

pod sna žnim uti ca jem naj no vi jih knji ga Po la Gilro 

ja, od The Black Atlan tic do Aga inst Ra ce. 23 Ono 

što je za i sta upe ča tlji vo u nje go vom sta vu, i na šta 

po sled nji na slov ja sno uka zu je, je ste po ku šaj da se 

eman ci pa ci ja pot pu no dis tan ci ra od mi me tič kih figu 

ra be lost i cr nost (whi te ness and blac kness), ili od 

„ko mu ni tar nih” pred sta va i ob li ka or ga ni za ci je ko je 

idu za jed no sa pred sta vom žr ta va kao drev nih robo 

va, ne po ri ca njem isto ri je ugnje ta va nja i stig mati 

za ci je, već po ka zi va njem da je na ra tiv evrop skog 

osva ja nja na ra tiv mo no te i zma i be lo sti, ta ko đe dopri 

neo stva ra nju al ter na tiv nih kul tur nih isto ri ja, 

ko je se da nas kri sta li šu u di ja spo rič nim ob li ci ma 

ži vo ta i hi brid nim umet nič kim iz u mi ma, sa vi šim 

ste pe nom mno go stru ko sti od sa mo bi nar ne opo zicije. 

24 Ta ko đe, sma tram da je u tom smi slu ve o ma 

in te re sant no to što Gil roj pra vi si ste mat ski po ku šaj 

da pre mo sti jaz iz me đu isto ri ja i lo gi ke an ti se mi tizma 

i be lo sti, su ge ri šu ći da se nji ho ve žr tve, iako ne 

tra že isto obe šte će nje, su o ča va ju sa istim ne pri ja telji 

ma ko ji pri pa da ju osi o nom na sle đu fa ši zma u globa 

li zo va nom sve tu. 

23 Paul Gil roy, The Black Atlan tic. Mo der nity and Do u ble 

Consciousness, Har vard Uni ver sity Press, 1993; Aga inst Ra ce: 

Imagining Political Culture Beyond the Color Line, Har vard 


24 Ovo ne bi tre ba lo tu ma či ti na na čin ko ji su ge ri še da će jedi 

na „ra sa” ko ja će op sta ti bi ti be la ra sa, što sa da iz gle da kao 

fan ta zi ja ko ja ne će i ne mo že oku pi ti ve li ku za jed ni cu na svetskom 

ni vou. Vi še ne po sto je „Evro plja ni” u ge o i sto rij skom 

smi slu, a da ne spo mi nje mo „ari jev ce” ili „bel ce”. 

S dru ge stra ne, mo glo bi da po sto ji i tu ma čenje 

da će se u „post mo der ni stič koj” eri glo ba li zaci 

je, uosta lom, po vra ti ti, ili adap ti ra ti, sta ri obra sci 

ko ji na sil no nor ma li zu ju raz li ke, te o lo ške i bi o loške, 

ko je su već pre ne se ne iz sta rog sve ta u mo dernost. 

„Neo ra si zam” 1970-ih i 1980-ih, kao što su 

ne ki od nas po ku ša li da ga ob ja sne, bio je mo žda 

ni šta vi še do sup sti tu ci ja od re đe nih gru pa stra na ca 

dru gi ma, na pri mer, rad ni ka mi gra na ta nji ho vim 

ko lo ni zo va nim pre ci ma, i od go va ra ju ća sup sti tuci 

ja „kul tur nih” kri te ri ju ma „bi o lo škim” kri te ri jumi 

ma ra se. Ali iz vor ni „po stra si zam” mo gao bi bi ti 

vi še ne go sup sti tu ci ja lan. Mo gao bi istin ski da ilustru 

je „pe si mi stič nu” ide ju da ne ma kra ja ra si zmu 

u isto ri ji, gde bi pro blem bio ka ko da se pre po zna ju 

ob li ci re pro duk ci je „istog”. U ovom slu ča ju, či ni se 

da, s jed ne stra ne, efek tiv no po sto ji „te o lo ška” tenden 

ci ja, za ko ju bi se pri vre me no mo gao upo tre bi ti 

iz raz su kob ci vi li za ci ja, ko ji je smi slio i po pu la rizo 

vao Se mjuel Han ting ton (Sa muel Hun ting ton), 

tim pre što je pro žet ima gi na ci ja ma te o lo škog 

kon flik ta, ko li ko god po jed no sta vlje na mo že biti 

nje go va pred sta va o „re li gi o znim” isto rij skim 

za jed ni ca ma i nji ho vim „li ni ja ma ra se da”. Ovo je 

vi še ne go „kul tu ro lo ški” pre vod so ci jal nih i na ci o- 

nal nih an ta go ni za ma, to je glo bal na i pro ži ma ju ća 

še ma zlo ćud nog dru gog, ko ja ide iz van gra ni ca anti 

se mi ti zma, ali ga ve ro vat no uklju ču je. A s druge 

stra ne, po sto je „bi o po li tič ke” i „bi o teh no lo ške” 

ten den ci je ko je je Fu ko pred vi deo u svo jim po slednjim 

de li ma, u ob li ku in di vi du a li zo va nih si ste ma 

kon tro le i re pro duk ci je ži vo ta, oda bir po je di naca 

na osno vu dru štve nih funk ci ja ko je bi tre ba lo 

da iz vr ša va ju, i „opa sno sti” ko je one pred sta vlja ju 

iza ili iz van od re đe nih gra ni ca. Pret po sta vlja se da 

ta kvi si ste mi do vo de efi ka snost do naj vi še tačke 

„ljud skog ma te ri ja la” i mi ni ma li zu ju mo ral ne, sani 

tar ne, psi hi ja trij ske i po li tič ke ri zi ke, gde je gene 

a lo ški, sa mim tim ko mu ni ta ri stič ki ele ment, 

pred sta vljen „ge ne tič kim” oda bi rom po je di na ca, 

265

vîðeñjå 

ko ji ide uz is crp no zna nje o svo jim pre ci ma. Nema 

sum nje da će ta kve kon tro le u stva ri ma sov no 

ci lja ti ili dis kri mi ni sa ti si ro ma šne, jad ni ke ove plane 

te... Uko li ko ve ru je mo da je kom bi na ci ja se kula 

ri zo va ne te o lo gi je i ima gi nar ne bi o lo gi je sna žno 

do pri ne la po ve zi va nju ra snih/ra si stič kih dis kur sa 

sa isto ri jom na ci o nal no-so ci jal no-ko lo ni jal ne drža 

ve, mo že mo da za mi sli mo da će po stra si stič ka 

po na vlja nja istih osnov nih an tro po lo ških obra za ca 

sna žno do pri ne ti na stav ku, u još ve ćoj me ri, istih 

po li tič kih struk tu ra... 

Ali mo žda to ne će spre či ti na ša raz mi šlja nja 

da će do ći vre me ka da će se za vr ši ti efek tiv ne kate 

go ri za ci je gru pa u ho mo ge ne ra se, kul tu re ili 

ge ne a lo gi je. U tom slu ča ju, po tvr da istih pra va, 

istog do sto jan stva, osta la bi pre sud na kao i uvek, 

ali na či ni su bjek ti vi za ci je, ili da po zaj mim iz vanred 

ni iz raz Ane Sto ler (Ann Sto ler) i da pro ši rim 

nje go vo zna če nje, na či ni „obra zo va nja že lja” bi li bi 

pot pu no dru ga či ji. 

Pri re dio Dra gan Ku jun džić 

266

267

vîðeñjå 

UDC 316.356.4 

UDC 323.12/.14 

Žak Derida (Jacques Derrida), 1930–2004. 

tRASA: 

Odgovor Etjenu Balibaru* 

Težak zadatak. Pre svega, želim da se zahvalim 

Dejvidu Goldbergu i Draganu Kujundžiću što su 

me pozvali i što su organizovali ovaj događaj koji 

je, rekao bih, bio neophodan i hitno potreban. Zahvaljujem 

im što su me pozvali i povezali sa ovim 

događajem. 

Pre nego što počnem, voleo bih da postavim, 

kao lebdeći odlomak, da pomenem nekoliko pitanja 

koja ću ostaviti bez odgovora. Prvo pitanje: Ko 

bi danas priznao Ja sam rasista? Ko bi to priznao? 

Znamo da se ljudi ponašaju kao rasisti, ali oni, u 

većini slučajeva, neće izjaviti da su rasisti. Neće 

reći: „Ja sam rasista”. Ko može da tvrdi da nikada 

nije bio izložen dodiru, ili kontaminaciji, makar 

virtuelnim rasizmom? To je prvo pitanje. 

* Žak De ri da, „Od go vor Etje nu Ba li ba ru”, ple nar na se si ja, 

„tRa se. Ra sa, de kon struk ci ja, kri tič ka te o ri ja”, Ka li for nij ski 

uni ver zi tet, Ir vajn, april 2003. Od go vor je dat 10. apri la 2003. 

Tran skri bo va la Kim Fu ru mo to, auto ri zo vao Žak De ri da 22. 

no vem bra 2003. Ob ja vlje no sa do zvo lom Mar ga rit De ri de i 

©Za du žbi ne De ri da 2012, ko ji ma ovim pu tem za hva lju je mo. 

Ori gi nal ni ru ko pis sa dr ži u za gla vlju sle de ću be le šku na francu 

skom: tRA CEs keyno te re spon se 10 April 2003 (edi ted transcript) 

Ver sion fi na le re vue par J. D. le 22 no vem bre. 

Ovo pitanje je, naravno, povezano sa Etjenovim 

zaključkom o „postrasizmu” – šta je ono 

što će doći posle rasizma? Da li postoji još neki 

skriveni ili metonimijski oblik rasizma, koji čeka u 

budućnosti? 

Znamo da je rasizam plastična formacija. On je 

suštinski plastičan, može da uzima različite oblike, 

metonimijske obli ke, i to bes kraj no mno štvo njih. 

Ko mo že bi ti si gu ran da ga ra si zam ni ka da ni je dodir 

nuo, i da nas, čak i po sle kra ja „de kla ri sa nog” 

ra si zma, ne če ka ne ki ra si zam? To je dru go pi ta nje. 

Za tim, tu je pi ta nje ra si zma i an ti se mi ti zma. 

Sva ka ko me je ve o ma za in te re so va lo ono što nam je 

Etjen re kao, i pr vo ću pred lo ži ti iz ve sne op šte primed 

be – bo jim se tri vi jal ne – a po sle to ga, u dru goj 

fa zi, po ku ša ću da od go vo rim, da pro pra tim ne ke 

od Ba li ba ro vih iz ja va. 

Da kle, šta se de ša va sa ovim pa rom kon ce pa ta 

– ra si zmom i an ti se mi ti zmom? Za što ih, po seb no u 

Fran cu skoj, stal no do vo di mo u ve zu? Ima mo je dan 

isti po kret pro tiv ra si zma i an ti se mi ti zma; zna mo 

da ne mo že mo da ih raz dvo ji mo, i da je dan ne može 

mo da iden ti fi ku je mo sa dru gim. Ka kav je ovo 

neo bič ni par, i šta se kri je iza ove po tre be da ih ne 

raz dva ja mo i ne ho mo ge ni zu je mo? Usko ro ću po- 

268

vîðeñjå 

ku ša ti da od go vo rim na ono što nam je Etjen Ba libar 

upra vo re kao o ovom pi ta nju. 

Sva ka ko da je ovaj do ga đaj još neo p hod ni ji i još 

hit ni ji ako ima mo u vi du da da nas – kad ka žem „danas”, 

mi slim da nas… da nas, u ra tu – ima mo po sla sa 

broj nim stva ri ma ko je ni su ra si zam: na ci o na li zam 

ni je ra si zam, kse no fo bi ja ni je ra si zam. Po sto ji mnogo 

to ga bli skog ra si zmu što ni je ra si zam, i mo ra mo 

uze ti u ob zir ovu bli skost, ali i ri go ro zno raz li ko vanje 

ovih kon ce pa ta. Zbog to ga je ovaj do ga đaj to li ko 

neo p ho dan: za to što da nas ima mo po sla sa no vim 

for ma ci ja ma ra si zma i sa ne čim dru gim. 

Zbog to ga mo ram, uko li ko mi ne za me ra te, 

da vam ka žem ne ko li ko stva ri o svom – ako to nije 

su vi še ne pri stoj no – o svom lič nom in ve sti ra nju 

u pi ta nje ra si zma. Ne ki od vas, od mo jih ov de prisut 

nih pri ja te lja, zna ju da sam ro đen u ze mlji koja 

ni je bi la ze mlja. To je bi la ko lo ni zo va na ze mlja 

ko ja je sma tra na de lom Fran cu ske, i u ko joj su, u 

mo joj ge ne ra ci ji, raz li či te vr ste ra si za ma de lo va le u 

svim prav ci ma. U Al ži ru, gde sam ro đen, sva ka osoba 

mo gla bi da tvr di da je bi la žr tva ra si zma, i da je 

u isto vre me uče stvo va la u ne kom ra si zmu. To va ži 

za one ro đe ne u Fran cu skoj, za fran cu ske gra đa ne 

ko ji su do šli iz Fran cu ske; isto ta ko va ži i za Al žir ce 

(bez ob zi ra da li go vo re arap ski ili ber ber ski); va ži 

i za Ita li ja ne, Špan ce i Mal te ža ne. Va ži, na rav no, i 

za Je vre je, ko ji su, kao što nas je ju tros pod se tio Žil 

Ani džar (Gil Ani djar), 1870. do bi li fran cu sko dr žavljan 

stvo, da bi ka sni je, ka da sam ja bio ma li, to kom 

ra ta, za vre me na ci stič ke oku pa ci je Fran cu ske, bi li 

li še ni tog dr ža vljan stva. Oni su u to vre me, na ravno, 

bi li žr tve an ti se mi ti zma, ali ne kao gra đa ni, nego 

kao ne-gra đa ni. Na zi va li su ih – nas su na zi va li 

– „do mo ro dač kim Je vre ji ma”. Do mo ro dač ki Je vre ji, 

to zna či ne-gra đa ni, oni ko ji ne pri pa da ju ni jed nom 

na ro du: ni al žir skoj na ci ji, ni fran cu skoj na ci ji. Oni 

su, na rav no, u iz ve snoj me ri bi li žr tve an ti se mi ti zma 

od stra ne Al ži ra ca, i u mno go ve ćoj me ri od stra ne 

fran cu skog na ro da i fran cu ske Vla de. 

Za to sam, na rav no, bio ve o ma ose tljiv ka da se 

ra di lo o ovim ra zno vr snim ra si zmi ma. Ipak, mo ram 

da pri znam da su se po ne kad lju di iz mog mi ljea, 

pri pad ni ci je vrej ske za jed ni ce, po na ša li na iz ve stan 

ra si stič ki na čin pre ma al žir skom na ro du, pre ma 

Ara pi ma, a po ne kad i pre ma Fran cu zi ma. Kao ma li, 

uče stvo vao sam u ovom ne ja snom ra si zmu pre ma 

svi ma… pre ma svi ma… čak i pre ma Fran cu zi ma. I 

da lje imam ne ka kav ose ćaj, da ka že mo bla ge iro nije 

i sum nji ča vo sti, pre ma sve mu fran cu skom. Ta ko 

da se ne bih mo gao za kle ti da ni sam bio do dir nut. 

Ipak, na rav no, po što sam to li ko pro pa tio – ne to li ko 

ko li ko oni u Evro pi – ali po što sam to li ko pro pa tio, 

bio sam ve o ma ose tljiv ka da se ra di lo o pi ta nju nesa 

vla di vog ra si zma, čak i ne zna ju ći šta je to, i u čemu 

je raz li ka iz me đu an ti se mi ti zma i ra si zma. 

Sa da, ka da sam ovo re kao, mo ram da pri znam 

da sam – ka da mi je Dra gan re kao ne što o ovom 

pro jek tu i na zi vu kon fe ren ci je „tRa sa”, o ovoj igri reči 

„t-ra sa”, de kon struk ci ja i ra sa – pr vo po mi slio da 

je na ziv po ma lo ve štač ki, ma kar ma lo. Ali on da sam 

shva tio da je ve ro vat no sa svim oprav dan, i že lim da 

vam ka žem za što mi slim da je oprav dan. To ni je tako 

lo ša ili ve štač ka igra re či. 

Sva ka ko da ni je mo je da od go va ram za „de konstruk 

ci ju”. Uop šte ne bih bio u sta nju da to ura dim, 

što va ži i za kon cept „tra se”, iako sam se mno go bavio 

ovim re či ma. Me đu tim, imam ose ćaj da sam 

ve o ma ma lo go vo rio, te mat ski, o ra si i ra si zmu sa 

aspe ka ta de kon struk ti vi zma. Na pi sao sam iz ve sne 

tek sto ve ko ji su te mat ski usme re ni ka to me – na primer, 

tu je tekst o Man de li, na ra tiv o Man de li, „Posled 

nja reč ra si zma”, o dr žav nom ra si zmu, što je veo 

ma spe ci fič na te ma, i ka sni je ću se vra ti ti na to šta 

ovaj kon cept dr žav nog ra si zma za pra vo zna či. Ali 

osim to ga, ni sam se di rekt no ba vio pi ta njem ra se i 

ra si zma. Čak i tekst o Geschlecht-u, ko ji je Ba li bar 

po me nuo, ni je bio tekst o ra si zmu. Na rav no, ra sa je 

bi la ta mo, ali… 

269

vîðeñjå 

Zbog če ga je ta ko? Na iz ve stan na čin, re kao bih 

da se ni sam ogla ša vao u ve zi sa ovim pi ta njem za to 

što je de kon struk ci ja u pot pu no sti – ovo ne ka žem 

u ve štač kom zna če nju – de kon struk ci ja ra si zma. 

Dru gim re či ma, de kon struk ci ja – ov de bih pr vo 

iz dvo jio dva ni voa – ona ni je de kon struk ci ja trajnih 

uslo va za mo guć nost ra si zma, ne go pre sve ga 

du ge se kven ce, du gog isto rij skog ni za mo guć no sti 

za ono što na zi va mo ra si zmom u nje go vom striktno 

mo der nom zna če nju. Za to ću po če ti ta ko što ću 

na pra vi ti raz li ku iz me đu uslo va za mo guć nost rasi 

zma. Ovi uslo vi za mo guć nost, ko ji su na rav no u 

pot pu no sti fi lo zof ski, ob u hva ta ju ve ko ve; oni su, rekao 

bih, ne raz dvo ji vi od isto ri je fi lo zo fi je, i ubr zo ću 

se vra ti ti na ovo. 

Ta ko ima mo strog, uzak, mo de ran kon cept rasi 

zma, ko ji je po ve zan sa mno gim stva ri ma ko je je 

Etjen po me nuo: sa isto ri jom ko lo ni ja li zma, pse u dona 

uč nim po zna va njem bi o lo gi je i ge ne ti ke, i iz vesnom 

isto ri jom na ci o nal ne dr ža ve – taj ra si zam u 

stro gom smi slu re či fe no men je ko ji pri pa da de vetna 

e stom i dva de se tom ve ku. Za to mo ra mo da napra 

vi mo raz li ku iz me đu ova dva ni voa, i ja sma tram 

da de kon struk ci ja pre sve ga po ku ša va da ana li zi ra, 

mo že mo re ći da de kon stru i še, op šte pred u slo ve za 

ra si zam. Za tim, na isti isto rij ski na čin, ona po ku šava 

da ar ti ku li še ovaj op šti ni vo, za jed no sa nje go vom 

uskom spe ci fi ka ci jom u vi du mo der nog ra si zma u 

strikt nom zna če nju. 

Pre ne go što na sta vi mo sa ovom di sku si jom, 

po sta vio bih ne ko li ko pi ta nja, ko ja bi smo sa aspeka 

ta se man ti ke i lo gi ke mo gli na zva ti ap strakt nim. 

San der Gil man je ju tros iz neo svo ju pro vo ka tiv nu 

tvrd nju: „Mi pri ča mo, pri ča mo, pri ča mo, a ne bi treba 

lo sa mo da pri ča mo ne go ne što i da ura di mo.” Da, 

sla žem se. Tre ba lo bi ne što i da ura di mo, a ne sa mo 

da pri ča mo. Me đu tim, ra si zam pre sve ga za vi si od 

go vo ra, od je zi ka. Ne ve ru jem u ide ju, u fi lo zof ski 

to pos ko ji ka že da je čo vek ži vo ti nja ko ja go vo ri i da 

sve za vi si od ove nje go ve oso bi ne. Ali i po red to ga, 

ži vo ti nja ko ja ne go vo ri, ako ta ko ne što po sto ji – a u 

tom po gle du sam ve o ma re zer vi san – ži vo ti nja ko ja 

ne go vo ri ne bi ni ka da bi la ra si sta. Ra si zam je govor 

ni čin, ali – a ovo je neo bič na si tu a ci ja – on je 

isto vre me no i sa svim bez re či. On je go vor i, kao što 

je Etjen re kao, on za vi si od že lje za zna njem – želi 

mo da zna mo, ana li zi ra mo, od ba ci mo i, na rav no, 

uvre di mo, ali i da od re di mo, de fi ni še mo, fi lo zof ski 

usta no vi mo i da zna mo. To je že lja za zna njem. 

U isto vre me i si mul ta no – ovo je jed na od apori 

ja – to je čin bez go vo ra. Ako bi ste pi ta li ra si stu: 

„Šta je ra sa? Ka ko to iden ti fi ku je te?” – pi ta nje ne vidlji 

vo sti je da nas po me nu to vi še pu ta – ra si sta bi odgo 

vo rio: „Pa, to je ne što što ne mo gu da ob ja snim. 

Ose ćam do dir ili mi ris, ali ne mo gu da de fi ni šem 

šta je ra sa, šta je ra sna oso bi na. To ni je jed no stavno 

bo ja; ni je ovo ili ono ili ne što tre će.” Za to što oni 

zna ju, po što su ovo pro ve ri li, da kon cept ra se ne ma 

na uč ni sa dr žaj. Zbog to ga zna ju da je, na po slet ku, 

ra si stič ko po na ša nje bez re či. Ono je re to rič ko, ono 

je raz go vor no, ono je elo kvent no, ali je isto vre me no 

i bez re či. Isto vre me no že lja za zna njem i pri zna vanje 

da se o to me ni šta ne zna. 

Dru ga neo bič na struk tu ra, iz ugla se man ti ke i 

lo gi ke, pa čak i for mal ne lo gi ke, je ste to što obično 

ve ru je mo da je ra si zam kon cept ko ji je for mi ran, 

ko ji je ob li ko van pre ma re či i kon cep tu ra se. Pr vo 

zna mo šta je „ra sa”, a ra si zam je na čin po stu pa nja sa 

ra som, stva ra nja i kul ti vi sa nja hi je rar hi je, na čin da 

se ka že: „Ova ra sa je bo lja od one. Ja pri pa dam super 

i or noj ra si a ti pri pa daš in fe ri or noj” i ta ko da lje. 

Ra si zam se ta ko gra di kao spe ci fi ka ci ja ra se – znamo 

šta je ra sa, pa on da ide mo od ra se do ra si zma. 

Me đu tim, si tu a ci ja je upra vo obr nu ta… upra vo 

obr nu ta. Zna mo da kon cept ra se ne ma sa dr žaj, da 

ne ma fi lo zof ski ni ti na uč ni sa dr žaj. To zna či da rasi 

zam kon stru i še ili pro iz vo di kon cept ra se. Da kle, 

mo ra mo da ide mo od ra si zma do ra se. Ra sa je veštač 

ki pro iz vod ono ga što na zi va mo ra si zmom. Ne 

zna mo šta je ra si zam, ali zna mo da je to uslov za 

270

vîðeñjå 

kon cept, za ta ko zva ni kon cept ra se, ko ji bi tre ba lo 

da od go va ra na zi vu „ra sa”. To zna či da kon cept ra se 

ni je pr vo što je na sta lo. Zbog to ga ra si zam pre ži vljava 

sve op tu žbe da pred sta vlja ne-zna nje, pse u do bi o- 

lo ško ili ge net sko zna nje ko je je, po seb no u 19. ve ku, 

tre ba lo da pred sta vlja te melj, osno vu ra si zma. 

Zbog če ga je de kon struk ci ja – pi ta njem de konstruk 

ci je ov de se ba vim zbog to ga što je u na slo vu, 

to je mo ja du žnost… Zbog če ga je de kon struk ci ja, 

od sa mog po čet ka i to kom ce lo kup nog svog po stoja 

nja, im pli cit no ili eks pli cit no, de kon struk ci ja kore 

na ra si zma, op štih uslo va za mo guć nost ra si zma? 

Dru gim re či ma, isto ri je ra si zma? De kon struk ci ja 

ni je sa mo isto rij ska; ona je i de kon struk ci ja iz vesnog 

kon cep ta isto ri je, ali je ta ko đe i isto ri ja, istori 

ja ono ga što omo gu ća va ra si zam. Zbog če ga? Pre 

sve ga – ov de po no vo oprav da vam re fe ren cu, lo šu 

igru re či, na ziv „tRa sa” – za to što ni ka kva ra sa ne 

po sto ji. Ra sa je ne što dru go, ne vi dlji vo, spek tral no, 

trag (tra sa) dru gog – ne sa mo dru gost, ne go dru ga 

dru gost dru gog, ne što što ni ka da ne pred sta vlja sebe 

kao ta kvo. To ni je bo ja, ni je in te li gen ci ja, to je nešto 

što ne po sto ji i što se ni ka da ne po ja vlju je. To je 

ali bi, je dan spek tral ni ali bi. To je tra sa ili trag, a koncept 

trase de lu je pri klad no za ozna ča va nje ono ga… 

kon kret no rase… ono ga što ra si sti na zi va ju rasom. 

Zna mo da me ta ra si zma – iako tu mo že posto 

ja ti, kao što je ovog po sle po dne va re kao Dej vid, 

mo že po sto ja ti mno go taj nih spo ra zu ma iz me đu hibri 

di za ci ja, ka le mlje nja i ta ko da lje – ni je po li tič ki 

ne pri ja telj, ni je gra đa nin, ni je stra ni dr ža vlja nin ili 

stra nac. Me ta je ne ko dru gi, ko ne pri pa da ni jed noj 

po li tič koj ka te go ri ji. To ni je ne ko ko pri pa da dru goj 

na ci ji. Zbog to ga ra si zam nije na ci o na li zam, iako se 

če sto gra ni če, če sto idu za jed no, ali to ni je na ci o- 

na li zam. Zna či da je to ne ko dru gi, i to ta ko đe nema 

ve ze ni sa re li gi jom – u prin ci pu… u prin ci pu. 

To je su zbi je ni trag, a mi, na rav no, ne mo že mo i ne 

tre ba da iz be ga va mo psi ho a na li zu. Ov de je psi hoa 

na li tič ka pro ble ma ti ka od ne pro ce nji vog zna ča ja. 

Ne ka žem da ovo tre ba da po sma tra mo kroz pri zmu 

or to dok snog froj dov skog na sle đa, ne go da bi, u najma 

nju ru ku, tre ba lo po li ti zo va ti psi ho a na li tič ko pita 

nje i uve sti ga na je dan ne iz be žan na čin. 

Dru go. Dru gi raz log što je de kon struk ci ja u vezi 

sa sa mim uslo vi ma za mo guć nost ra si zma – ne 

traj nim uslo vi ma za mo guć nost, ne go ve li kim uslovi 

ma za mo guć nost; ve li kim kao, da ka že mo, dva deset 

pet ve ko va; mno go ve ćim od mo der nog, striktnog 

fe no me na ra si zma. Pre sve ga, s ob zi rom na to 

da se ra si zam osla nja na skup kon ce pa ta, na od ređe 

ne kon cep te ko ji kon sti tu i šu fi lo zo fi ju kao ta kvu. 

Opo zi ci ja physis – to je pri ro da, ne pri ro da u kasni 

jem zna če nju, ne go kao physis, phyein – i nomos, 

in sti tu ci ja, za kon, kao su prot nost poj ma thesis (ponovo 

nomos, ko ji se po sta vlja kao in sti tu ci ja); kao 

su prot nost poj mu techne. Ra si stič ki dis kurs uvek 

po ku ša va da na tu ra li zu je ono što ni je pri rod no, i tu 

se osla nja na pret po sta vlje nu pri rod nost. Ako ra sistič 

kom dis kur su odu zme mo re fe ren cu na pri ro du, 

bi la ona bi o lo ška, ge net ska ili ka kva god, ne osta je 

vi še ni ka kav osnov za bi lo ka kav ra si stič ki dis kurs. 

Čim de kon struk ci ja raz mon ti ra ili pre i spi ta ovu binar 

nu opo zi ci ju iz me đu physis-a i dru gih (nomos, 

techne, thesis), te me lji ra si zma osta ju u ru še vi na ma. 

Za tim, po red to ga, tu je kon cept re fe ren ce na 

po re klo i fi li ja ci ju. Od sa mog po čet ka, de kon strukci 

ja je po ku ša va la da za kom pli ku je pi ta nje po re kla, 

jed no stav nog po re kla i fi li ja ci je… čak i ge ne a lo gi je. 

To kom iz ve snog vre me na, po ku ša vao sam da po jam 

„ge ne a lo gi ja” ko ri stim ona ko ka ko su ga ko ri sti li 

Ni če ili Fu ko, ali sam na kra ju shva tio da je i ovaj 

kon cept ge ne a lo gi je sam po se bi sum njiv, zbog to ga 

što se re fe ri še na po re klo, fi li ja ci ju, ge ne ti ku, mnoštvo 

na vod nih ar gu me na ta ra si zma. To je po seb no 

slu čaj ka da sam, u svo jim no vi jim ra do vi ma, obratio 

pa žnju na kon cept brat stva, kon cept sa brat stva, 

ko ji je to li ko od lu ču ju ći, ne sa mo u avra mov skim 

kul tu ra ma, ne go i u grč koj kul tu ri. Pri vi le gi ja ko ja 

se do de lju je bra tu, ne se stri ne go bra tu, sa svim svo- 

271

vîðeñjå 

jim pri rod nim i na ci o nal nim, sa svim što ima ve ze 

sa ro đe njem, rod nim me stom, po ne kad i sa autohto 

no šću. Sve što sam usme rio pro tiv ove pri vi le gije 

brat stva, čak i u okvi ru de mo krat skog dis kur sa, 

bio je, u prin ci pu, od go vor, je dan kri tič ki od go vor 

na je dan mo gu ći ra si zam. To mo žda zvu či po ma lo 

pro vo ka tiv no ili pre te ra no, ali čim do de li te pri vi legi 

ju bra tu, ra si zam je spre man da se po ja vi. Ne mam 

ni šta pro tiv bra će, na rav no, ali ka da kon cept bra ta i 

brat stva po sta ne po li tič ki pro gram, mo že te bi ti sigur 

ni da u tom dis kur su, ma kar po ten ci jal no, posto 

ji ne ki ra si zam. 

Je dan od pa ra dok sa de nun ci ja ci je (ov de već 

po na vljam ili ko ri stim ne ke od ve o ma bo ga tih prime 

da ba ko je je Etjen ma lo čas iz neo u ve zi sa huma 

ni stič kim dis kur som, an tro po lo gi jom i hu mani 

zmom), je dan od današnjih pa ra dok sa ve o ma 

uni ver zal ne de nun ci ja ci je, go to vo uni ver zal ne denun 

ci ja ci je ge ne ti ci zma, bi o lo gi zma – a ra si zam se 

sma tra bi o lo gi zmom ili ge ne ti ci zmom, iako to ni je 

to li ko jed no stav no – je ste to što, ka ko bi smo kri tiko 

va li euge ni zam, ge ne ti ci zam ili bi o lo gi zam, mora 

mo po no vo da uve de mo iz ve sne kon cep te ko ji 

ra de su prot no od ono ga što bi tre ba lo da ra de. Dopu 

sti te da vam dam pri mer, iz u ze tan pri mer kloni 

ra nja. Ovo je ne što u če mu se sla žu Buš i Ši rak. 

Obo ji ca… u tom po gle du po sto ji op šti kon sen zus… 

obo ji ca osu đu ju klo ni ra nje. Oni že le da ta osu da bude 

une ta u me đu na rod ni za kon. Ni sam pri sta li ca 

klo ni ra nja i ne že lim da na sta nu ar mi je klo no va, ali 

ni je u to me pro blem. Sum nji čav sam u po gle du aksi 

o ma ti ke ove de nun ci ja ci je klo ni ra nja. Ova de nunci 

ja ci ja klo ni ra nja kao ge net ske re pro duk ci je istog, 

upra vo bez že lje dva po la, bez lju bav nog či na i ta ko 

da lje – ova de nun ci ja ci ja po no vo uvo di ide ju da bi 

klo no vi, pred sta vlja ju ći pot pu no iden tič nu re produk 

ci ju svog mo de la, da ta ko ka že mo, jed no stav no 

do no si li na svet iden tič ne in di vi due. Kul tu ra ne bi 

ima la uti ca ja, obra zo va nje ne bi ima lo uti ca ja. To bi 

jed no stav no bi lo mon stru o zno po na vlja nje će li je, 

pro gra ma ko ji je klo ni ran. To je, pod jed nim hu mani 

stič kim ali bi jem, za pra vo re pro duk ci ja ovog genet 

skog, ge ne ti stič kog i bi o lo gi stič kog, i prak tično 

ra si stič kog dis kur sa. Ta ko iz ve stan hu ma ni zam i izve 

stan ra si zam po sta ju jed no. To se če sto de ša va i, 

ako na sta vi mo da pra ti mo ovu nit, vi de će mo broj ne 

slu ča je ve u ko ji ma se ra si zam pred sta vljao kao huma 

ni zam, ili u ko ji ma je hu ma ni zam bio otvo ren za 

ra si zam. 

Ovo su ve o ma, ve o ma op šti uslo vi za mo gućnost, 

u fi lo zo fi ji i kao fi lo zo fi ja, za to što raz li ko va nje 

iz me đu physis-a i nje go vih dru gih od re đu je struktu 

ru ce lo kup ne isto ri je fi lo zo fi je. Baš kao raz li ko vanje 

iz me đu in te lek ta i ču la, ak tiv no sti i pa siv no sti 

itd. Ka da raz mon ti ra mo ovu opo zi ci ju, raz mon ti ra li 

smo sve u fi lo zo fi ji. To je fi lo zo fi ja kao op šta struktu 

ra, op šti uslov za mo guć nost ra si zma. 

Ako sada pogledamo rasizam u strogom smislu 

reči, što znači modernu specifikaciju ove opšte 

strukture, moramo da priznamo postojanje jednog 

paradoksa: kada su ovi opšti uslovi za mogućnost 

ugroženi, kada su ugroženi autohtonost, stabilnost 

društva i normalni, normativni način reprodukcije, 

ova pretnja proizvodi rasizam, pojačava rasizam. Zato 

što znamo da će doći do premeštanja populacije. 

Zbog kolonizacije, kao i zbog brojnih modernih fenomena, 

znamo da stabilnosti zajednica i identiteta 

prete upravo ova kalemljenja i hibridizacije, ova 

premeštanja populacije, nove tehnologije i tako dalje, 

i upra vo re ak ci ja na ovu no vu epo hu do vo di do 

razvoja rasizma u njegovom modernom obliku. A to 

ima veze sa rođenjem i sa krizom nacionalne države. 

Ka da sam već po me nuo na ci o nal nu dr ža vu, reći 

ću ne što i o pri me ru dr žav nog ra si zma, ko jim sam 

se po za ba vio ka da sam se ba vio pi ta njem ra si zma u 

Ju žnoj Afri ci, u ra du „Po sled nja reč ra si zma”. Sa jedne 

stra ne, apart hejd je bio po sled nji dr žav ni ra si zam 

na sve tu. Dru gim re či ma, po sle Dru gog svet skog rata, 

ra si zam je uklju čen u Ustav, i to je, iz gle da, bio 

po sled nji pri mer. Ali upam ti te ne ko li ko stva ri: pre 

272

vîðeñjå 

sve ga, si stem apart hej da že leo je da „oslo bo di” crnu 

za jed ni cu. Sme šta ju ći ih u ban tu sta ne, u nji hov 

pro stor, re kli su: „Pa, mi će mo bi ti slo bod ni, a i oni 

će bi ti slo bod ni, jer će ima ti svo ju kul tu ru”. To je navod 

no bio na čin za oslo bo đe nje dru gog, dru gih. 

Dru ga stvar: to je bi la ide o lo gi ja ili te o lo gi ja 

„iza bra nog na ro da”. Zna mo da su voortrekkers, pr vi 

pi o ni ri u Ju žnoj Afri ci, se be do ži vlja va li kao pra ve 

He bre je, kao pra vi he brej ski iza bra ni na rod, baš kao 

i kal vi ni stič ki te o lo zi. Ne što slič no po sto ji u Sje dinje 

nim Dr ža va ma. Po sto ji iz ve sna ana lo gi ja iz me đu 

be lih Ju žno a fri ka na ca, he brej skog iza bra nog na ro da 

i Ame ri ka na ca. Po sto ji ne što – ne ću to iden ti fi kova 

ti – ne što ana log no to me u re fe ren ci na iz ve stan 

iz bor, na iz ve stan te o lo ški iz bor. 

Re ći da je apart hejd bio po sled nji dr žav ni ra sizam 

kao ta kav sa mo je je dan na čin da se stva ri predsta 

ve. To je do slov no isti ni to, ali ni je su štin ski isti nito, 

jer sva ki ra si zam, na iz ve stan na čin, te ži da bu de 

dr žav ni ra si zam. Zbog to ga je po li tič ki. U prin ci pu 

– to je jed na od apo ri ja – u prin ci pu, stro go uzevši, 

ra si zam ni je po li tič ki. To ni je po li tič ki fe no men. 

Ra si zam tvr di da je apo li ti čan ili me ta po li ti čan, ali u 

stva ri tra ži po li tič ke uslo ve u ko ji ma bi mo gao da se, 

da ta ko ka že mo, re a li zu je. Ta ko sva ki ra si zam po kuša 

va da iz gra di po li tič ke uslo ve za svo je po sto ja nje, 

da ta ko ka že mo. To zna či, dr žav ne uslo ve. Po li ti ka 

ov de ozna ča va dr ža vu. Na rav no, ne bi tre ba lo iz jedna 

ča va ti po li ti ku i dr ža vu, i Karl Šmit nas upo zo ra va 

da to ne ra di mo, ali on ta ko đe ka že i da je glav ni oblik 

po li ti ke za pra vo dr ža va, ob lik dr ža ve. 

Na iz ve stan na čin, sva ki put ka da se ra si zam 

po ja vi – ne kao ra si zam, jer on se ne po ja vlju je kao 

ta kav – on se po ja vlju je sa svo jim pro gra mom, sa 

svo jim po li tič kim ci ljem, sa ne kim pro gra mom na 

ni vou dr ža ve. Ta ko, na iz ve stan na čin, sva ki ra sizam 

te ži da bu de dr žav ni ra si zam. Se ćam se da je 

u Fran cu skoj, se dam de se tih go di na, po sto ja la de bata 

u ve zi sa jed nim pro fe so rom (Etjen se ve ro vatno 

ovo ga se ća). Bio je to pro fe sor Bu tan (Bo u tang), 

po znat po to me što je bio de sni čar ski, eks trem ni, 

an ti se mit ski „ko la bo ra ci o ni sta” za vre me na ci stič ke 

oku pa ci je Fran cu ske, ko ji je iz ba čen iz obra zov nog 

si ste ma (bio je pro fe sor fi lo zo fi je), a za tim vra ćen na 

du žnost pro fe so ra. (Tu je do šlo do de ba te, ali ne ću 

se vra ća ti na to.) Ka da sam ga na pao, on mi je odgo 

vo rio u jed nom li stu, re kav ši da ni ka da ni je bio 

an ti se mi ta u ra si stič kom smi slu. Re kao je: „Mo ja 

dok tri na bi la je dr žav ni an ti se mi ti zam, antisémitisme 

d’état.” Ti me je hteo da ka že: „Ne mam ja ni šta 

pro tiv Je vre ja kao ra se, ni šta pro tiv Je vre ja kao re ligi 

je, ali imam pro tiv Je vre ja kao gra đa na Fran cu ske. 

Oni ne bi tre ba lo da bu du gra đa ni Fran cu ske. To je 

či sto po li tič ka stvar.” 

Na rav no, stvar je u to me što, ako po ku ša mo 

da de fi ni še mo po li tič ko, ne mo že mo da iz beg ne mo 

broj ne per ma nent ne oso bi ne, kao što je re fe ren ca 

na dr ža vu kao ne što lo ci ra no, ne što što ima lo kaci 

ju, ne što sa te ri to ri jom, po li ci ja sa te ri to ri jom (što 

ta ko đe im pli ci ra autoh to nost…), se ku la ri za ci ja teo 

lo ških kon ce pa ta… Ov de mo že mo pra ti ti Šmi ta, 

ko ji je po ku šao da po ka že da su svi na ši po li tič ki 

kon cep ti za pra vo te o lo ški kon cep ti u svom se ku lari 

zo va nom ob li ku. Ako je to isti na, u onoj me ri u 

ko joj je isti na, sva ki ra si zam kao po li tič ka stvar je 

u pot pu no sti te o lo ško-po li tič ki. Zbog to ga ima mo, 

upr kos stro go sti kon cep ta ra si zma, ko ji ni je ni poli 

tič ki ni re li gi o zni, pa čak ni bi o lo ški, ima mo jednu 

me ša vi nu, ve štač ku me ša vi nu ne po li tič kog i poli 

tič kog, ne re li gi o znog i re li gi o znog, ne bi o lo škog i 

bi o lo škog. Sve ovo, to je ne što što bih na zvao plastičnost 

kon cep ta. Ne po sto ji strog kon cept ra si zma, 

ali po sto ji pla stič nost ko ju mo ra mo uze ti u ob zir. 

To je za ni mlji vo vi de ti, i po mi njem Šmi ta jer je 

nje gov slu čaj in te re san tan. On ne bi re kao da ne prija 

telj… Žil Ani džar go vo rio je o ne pri ja te lju… Šmit 

bi re kao da ne pri ja telj kao ne što po li tič ko ni ka da ne 

bi tre ba lo da bu de pred met mr žnje, i da on ni kada 

ne bi tre ba lo da bu de ra sni ne pri ja telj, ne go či sto 

po li tič ki. Me đu tim, ne sa mo što je Šmit bio an ti se- 

273

vîðeñjå 

mi ta – što ni je va žno za unu tra šnji sa dr žaj nje go ve 

te o ri je – ali ka ko je mo gao da se ba vi iden ti fi ka cijom 

ne pri ja te lja bez re fe ren ce na et ni ci tet, na ci o- 

nal nost i, s ob zi rom na to da ni je la ko odvo ji ti ra su 

od et ni ci te ta, na ci o nal no sti, ro đe nja, rod nog me sta, 

fi li ja ci je, kr vi i ta ko da lje, nje mu je bi lo te ško da izbeg 

ne ovu ra snu su šti nu ne pri ja te lja, iako to ni ka da 

ni je pri znao. 

Da nas pre pod ne (sa mo krat ko o ovo me, a onda 

ću re ći ne što što je di rekt no po ve za no sa onim 

što je Etjen re kao), San der Gil man po me nuo je pita 

nje maj ke i oca. Ne mo že mo se ba vi ti pi ta njem rasi 

zma ako se ne ba vi mo pi ta njem fi li ja ci je, na rav no, 

rod nog me sta, kr vi. Mo ra te bi ti gra đa nin ili po kr vi, 

ili po tlu. Na rav no, ako že li te da zna te, ako tvr dimo, 

ako mo ra mo da zna mo šta je to ro đe nje i ko je 

ro đen od stra ne ko ga, osla nja mo se, ili se oni oslanja 

ju, tra di ci o nal no, na maj ku. Mo že te da pra ti te 

ovu nit, po seb no u je vrej skoj tra di ci ji, gde je majka 

ona ko ja od re đu je pri pad nost. To je zbog to ga, 

zbog tog ar gu men ta, ko ji mo že te pro na ći svu da, čak 

i kod Froj da – a ja sam po ku šao da kri ti ku jem Frojda 

zbog to ga. Ve ru je mo da smo si gur ni ko je maj ka, 

dok za oca ne zna mo. Otac je, kao što je Džojs re kao, 

fik ci ja, prav na fik ci ja. Otac je prav na fik ci ja. Maj ka 

je stvar na. Zna mo, vi di mo, do di ru je mo, ima mo nepo 

sred nu per cep ci ju ko je maj ka, dok je otac sa mo 

za klju čak raz mi šlja nja, prav na fik ci ja. Sa da… da nas 

zna mo… ali tre ba lo je od u vek da zna mo da ne znamo 

ko je maj ka. Sa da ima mo na uč no zna nje da je to 

ne mo gu će – de te mo že ima ti vi še od jed ne maj ke, a 

maj ka jed no stav no ni je oso ba ko ja se jed nog da na 

po ro di; mo žda je ta oso ba sa mo pri ma lac sper ma tozo 

i da, ili… Pa zna te o če mu go vo rim. Maj ka je pravna 

fik ci ja u is toj me ri u ko joj je to i otac. Zbog to ga 

je da nas i sâm kon cept ro đe nja, ako ne ne mo guć za 

usta no vi ti, on da u naj ma nju ru ku pro ble ma ti čan. 

Upra vo zbog ta kvih stva ri – mo gao bih da nave 

dem vi še ta kvih stva ri – do šlo je do po ja ča va nja 

ra si zma. Zbog to ga što te me lji zna nja o ro đe nju, o 

kr vi, o fi li ja ci ji, vo de u tom sme ru. To što po sta je mo 

ra si sti re ak ci ja je na fe no men ovog ne zna nja i ne u- 

s ta no vlji vo sti, ne pri pa da nja i ta ko da lje. Mo der nost 

ra si zma i nje go vo da na šnje po ja ča va nje re ak ci ja su 

upra vo na ono što pre ti op štem, traj nom pred u slo vu 

za na vod nu ra su ili na vod ni ra si zam. Za to bih rekao 

da bi isto vre me no tre ba lo politizovati ra si zam, 

tra ži ti nje go vu po li tič ku struk tu ru i, ko li ko god je 

to mo gu će, ana li zi ra ti so ci jal ne, eko nom ske i društve 

ne uslo ve za fe no men ra si zma. Tre ba lo bi po liti 

zo va ti ko li ko god je to mo gu će, a isto vre me no… 

isto vre me no – to je apo ri ja dvo stru ke po ve za no sti 

– isto vre me no uze ti u ob zir da je ra si zam sam po 

se bi apo li ti čan. On je je dan apo li tič ni, bes kraj ni, neis 

crp ni re surs. 

U pot pu no sti se sla žem sa onim što je Etjen rekao; 

jed no stav no ću do da ti iz ve sne fu sno te i na svoj 

na čin re ći ono što je on već re kao. Pre sve ga, o konstruk 

ti vi stič kom ili kon struk tiv nom poj mu ra se, o 

ra si zmu. Ka da ste go vo ri li, Etje ne, o ovoj kon strukti 

vi stič koj re vo lu ci ji, ka da ste po me nu li Sar tra, ka da 

ste re kli „u kva zi sar trov skim ter mi ni ma, ge ne ra lišu 

ći ono što je Sar tr ob ja snio u ve zi sa kon sti tu i sanjem 

‘Je vre ji na’ kroz ne pri ja telj ski, stig ma ti šu ći pogled 

dru gih, ‘ra se’ po sto je sa mo u onoj me ri u ko joj 

se od vi ja ju pro ce si ra si fi ko va nja…” Mi zna mo da je 

to bi la jed na od Sar tro vih te za u nje go vim re fleksi 

ja ma o je vrej skom pi ta nju, da je Je vre jin za nje ga 

sa mo ono što ne-Je vre jin sma tra Je vre ji nom. Zbog 

če ga ne-Je vre jin bi ra ne što, a ne ne što dru go? Sa 

jed ne stra ne. 

Sa dru ge stra ne, Sar tr je pri znao da ne zna ništa 

o ju da i zmu, o unu tra šnjoj de fi ni ci ji sa mog jevrej 

stva, i po ku šao je da na pra vi raz li ku iz me đu 

auten tič nih i ne a u ten tič nih Je vre ja. Na čin na ko ji je 

de fi ni sao ne a u ten tič ne Je vre je bio je – ovo ka žem 

bez že lje da bu dem pro vo ka ti van i bez sum nji če nja 

Sar tra za pra vi ra si zam – bio je ra si sto i dan, re kao 

bih. Ka da ka že da je ne a u ten tič ni Je vre jin onaj ko ji 

po ku ša va da iz bri še spe ci fič ni ka rak ter je vrej stva ti- 

274

vîðeñjå 

me što će bi ti uni ver za li sta, hu ma ni sta, ra ci o na li sta, 

ko smo po li ta i ta ko da lje… To zna či da nam osta je 

to da auten tič ni Je vre ji mo ra ju bi ti ira ci o na li sti, naci 

o na li sti i ta ko da lje. Sma tram da je to ve o ma uzne 

mi ru ju će. 

U pot pu no sti se sla žem sa onim što ste re kli o 

vo lji za zna njem, da je ra si zam na iz ve stan na čin ono 

što bi Frojd opi sao kao epi ste mo fi lič ki po riv. Že lim 

da znam i že lim da – ni je to jed no stav no ne zna nje 

ili op sku ran ti zam – to je op sku ran ti zam, ali je dan 

op sku ran ti zam u ob li ku epi ste mo fi li je. To je ono što 

ote ža va de kon struk ci ju, jer je de kon struk ci ja po kušaj 

da zna mo, da de nun ci ra mo ovaj op sku ran ti zam, 

ali da de nun ci ra mo i iz ve stan na čin, iz ve snu že ju za 

zna njem, na čin za že lju za zna njem. 

Pot pu no se sla žem sa onim što ste re kli o neobičnom 

odnosu čoveka i životinje. Pitanje animalnosti 

je, naravno, u centru ovog problema. Međutim, 

nisam siguran da bih napravio tako oštru podelu između 

„izbora” i „selekcije”– u jednom trenutku ste 

rekli da su ovo dve heterogene logike. Verujem da se 

one u jednom trenutku sastaju, da se slažu. Naravno, 

ponovo ne mogu da izbegnem primer države Izrael, 

u kojoj postoji jedna vrsta državnog rasizma. Naravno, 

oni to ne bi ta ko na zva li, ali či nje ni ca je da sva ko 

či ja je maj ka Je vrej ka, bez ob zi ra da li je nje go va vera 

ži va ili ne, sva ko ko ga je ro di la Je vrej ka sma tra se 

građaninom Izraela istog trenutka kada stupi na tlo 

ove zemlje (tu je i složeno pitanje arapskih Izraelaca 

ili izraelskih Arapa). Ovde imamo, naravno, mešavinu 

izbora i selekcije, i mislim da nigde ne postoji 

takav primer, jer prolazi kroz celu istoriju antisemitizma 

i rasizma. Svakako da lako možemo reći – ja 

to mo gu da ka žem kao Je vre jin, što me oslo ba đa nekih 

sumnji – da unutar jevrejskih zajednica postoji 

mnogo antisemitskih gestova, kao i u izraelskoj politici, 

i tako dalje. Pitanja biologije, genealogije i genetike 

ovde nisu jednostavno odsutna. 

Još jed na stvar o ko joj bih vo leo da pro di sku tujem 

sa va ma je ste pi ta nje ko lo ni ja li zma, im pe ri ja lizma 

i an ti se mi ti zma. U jed nom tre nut ku ste re kli: 

„Ko lo ni jal no, pa sa mim tim im pe ri ja li stič ko i impe 

ri jal no”. To je ve o ma za ni mlji vo pi ta nje, za to što, 

sa jed ne stra ne, ako uzme mo pri mer Sje di nje nih 

Dr ža va, ko je su ko lo ni ja, u ko ji ma pre o vla đu je anti 

ko lo ni jal ni dis kurs – glav na ide o lo gi ja ove ze mlje 

an ti ko lo ni jal na je od sa mog po čet ka, iz raz lo ga ko ji 

su nam po zna ti: za to što je to biv ša ko lo ni ja. Među 

tim, isto vre me no, za to što su an ti ko lo ni jal ne, one 

su, na iz ve stan na čin, „im pe ri ja li stič ke”. Za to bi treba 

lo pro na ći dru ga či ji na ziv. Ra si zam ko ji se raz vi ja 

u ovoj ze mlji ni je ko lo ni ja lan. Mo žda ako go vo ri mo 

o In di jan ci ma… da… mo žda on da. Ali to je za pra vo 

dru ga vr sta ra si zma, ka ri ka iz me đu ra si zma i im peri 

ja li zma. Za pa zio sam ono što je Dej vid Gold berg 

re kao o to me što se da nas de ša va, o to me ka ko novi 

ob lik na ci o na li zma, „im pe ri ja li stič ki” na ci o nali 

zam, slo bo dan ob lik, da ta ko ka žem, oslo bo đen 

ko lo ni ja li zma u stro gom smi slu re či… Sje di nje ne 

Dr ža ve ni su ko lo ni ja li stič ka ze mlja. Ko lo ni ja li zam 

je ne što što pri pa da pro šlo sti. Ali ovo je je dan novi 

na ci o na li zam, pa tri o ti zam; ovo je naj pa tri ot ski ja 

na ci o na li stič ka ze mlja od svih mo der nih de mo krati 

ja. Ona je im pe ri ja li stič ka, a ra si zam je neo bi čan 

fe no men, jer je din stvo na ci je – ju tros smo ču li odlič 

ne ra do ve o ovom fe no me nu – jer je din stvo na cije, 

uklju ču je i crn ce, cr ne voj ni ke ko ji se sa da bo re 

u Ira ku, i crn ce ko je su po sle 11. sep tem bra po čeli 

da sma tra ju za do bre gra đa ne; se ti te se Bu šo vih 

iz ja va na ovu te mu. To je jed na čud na, spe ci fič na 

me ša vi na an ti ko lo ni ja li stič kog dis kur sa, im pe ri ja listič 

kog – ili mo žda reč „im pe ri ja” (a zna te da se o 

to me da nas ras pra vlja) vi še ni je pri klad na, ali ov de 

je na de lu vi še im pe ri ja li zam ne go ko lo ni ja li zam, izmi 

šlja nje no vih ob li ka za svet ski ra si zam. Ali sâm 

ra si zam ne iz gle da ona ko ka ko je ju če iz gle dao, pa 

je ovaj nje gov no vi ob lik ono što tre ba da ob ja sni mo 

i ana li zi ra mo. 

Sa mo još ne što za kraj, jer mi je ja sno da već 

pre du go go vo rim. Pi ta nje bu duć no sti. Na iz ve stan 

275

vîðeñjå 

na čin, ono što sam po ku šao – mo žda to ni sam uspeo 

da de mon stri ram – ali ono što sam po ku šao da 

ka žem bi lo je da je ra si zam kao mo de ran ob lik, u 

svom mo der nom, stro gom ob li ku, za po čeo sa krajem 

ra si zma… sa kra jem ra si zma. Po če tak je kraj. 

To je za to što su uslo vi za je dan tri jum fa lan ra si zam 

bi li za sta re li zbog ono ga što se de ša va na ge o po li tič 

kom, te le teh no lo škom i osta lim pla no vi ma; zbog 

to ga se raz vio no vi ob lik ra si zma. Nje gov raz voj 

za po čeo je od kra ja, to je bi la re ak ci ja na svr še tak. 

Zbog to ga je ra si zam bio, od sa mog po čet ka, po strasi 

zam. Od sa mog po čet ka, za po čeo je kao po stra sizam. 

To mo že da se iz ve de iz Kan to vog tek sta o čove 

čan stvu i kon cep tu ra se, sve do da nas. Ta ko smo 

po če li od po stra si zma. 

Šta će bi ti sle de će? Ne znam… ne znam… Ono 

u šta sam go to vo si gu ran je ste da, sa ili bez na zi va 

„ra si zam”… mo žda će na ziv ne sta ti… ni ko ne mo že 

da sta ne iza re či „ra si zam”, ni ko to ne ra di. Pre Drugog 

svet skog ra ta bi lo je lju di, ve o ma ma lo njih, ko ji 

bi re kli: „Tvr dim da sam ra si sta.” To da nas vi še ni je 

mo gu će. Mo žda će reč „ra si zam” ne sta ti, sa ne stankom 

ra se i ra si zma – jer ne ma na uč nog sa dr ža ja, nema 

oprav da nja. Ali ono če ga je ra si zam simp tom, 

to će se na sta vi ti. Bes kraj no će se na sta vi ti u no vim 

ob li ci ma, a na ša du žnost, po li tič ka i me ta po li tič ka 

du žnost, je ste da iden ti fi ku je mo ove no ve for me rasi 

zma ko ji ne ma ime. Mo ram da pri znam da sam u 

sva ko dnev nom, uobi ča je nom dis kur su… kao fi lozof 

po ku ša vao sam da bu dem strog… bio šo ki ran 

na či ni ma upo tre be re či „ra si sta”. Čim ne ko ga is ključi 

te, ka že te: „Ti si ra si sta.” Čak i ako ne po sto ji re feren 

ca na ra su, ka že te: „Ti si pro tiv ho mo sek su a la ca, 

to je ra si zam; ti si pro tiv ovo ga ili ono ga, to je ra sizam.” 

Ta ko je ra si zam po stao si no nim za re pre si ju, 

za is klju či va nje, za zlo… za zlo. Po sto ja će no vi ob li ci 

ovo ga – sa da shva tam lo gi ku ove la ba ve de fi ni ci je 

re či. Na sta će bes kraj no mno go no vih ob li ka ono ga 

što ra si zam u stro gom smi slu pred sta vlja, a mi mora 

mo bi ti na opre zu ka da se ra di o nji ma. Hva la. 

Pri re dio Dra gan Ku jun džić 

276

277 

vîðeñjå

278

279

vîðeñjå 

UDC 177.6 

Mirko Sebić, Novi Sad 

Ljubav, identitet, razlika 

Reči (o) Ljubavi – nemoguće reči 

Ljubav je kazna. Kažnjeni smo da ne bismo mogli ostati sami. 

Margerit Jursenar, Vatre 

Da li ste se nekad zagledali u marginu? Začudna 

reč, kao belina, kao praznina – kao Ništa. Kako 

se MOŽE ZAGLEDATI U NIŠTA? Rolan Bart je 

sredinom prošlog veka zapisao na početku knjige 

Fragmenti ljubavnog govora: [...] ljubav je diskurs 

danas krajnje usamljen. Danas, kad smo otkinuli i 

prvu deceniju dvadeset prvog veka, pitanje je da li 

se uopšte radi o usamljenosti, pitanje je da li ljubav 

postoji čak i kao usamljeni, dakle, napušteni diskurs 

koji boravi u „zapećku neaktuelnog”. Možda je ljubav 

margina koja je ne pri met no pre šla u ni šta. Ali 

ni je sa svim ne mo gu će za gle da ti se u NI ŠTA. Mit o 

Nar ci su, ko jem će mo se još vra ća ti, upra vo go vo ri o 

toj fa tal noj za gle da no sti. 

Da kle, ako je lju bav Ni šta on da je, ka ko je rekao 

Rembo, ponovo treba izmisliti („Sezona u paklu”, 

„Bun ca nje I”). Ali za što, za što u vre me panične puti, 1 

opsednutosti slikom tela kao sportskom, modnom, 

me di cin skom itd. ma ši nom – šta će nam uop šte ljubav? 

Da nas se sve mno go lak še mo že re ći go vo re ći o 

1 Iz raz je po zajm ljen od Art hu ra i Ma ri lo u i se Kro ker, ko ji u 

svom tek stu “The ses on the Di sap pe a ring Body in the Hyper- 

Mo dern Con di tion,” ob ja vlje nom u knji zi Body In va ders: Panic 

Sex in Ame ri ca (New York: St Mar tin’sPress, 1987), ras pravlja 

ju o ras ta ka nju te le sno sti u post mo der nom sve tu. 

seksualnom odnosu (o odnosu za koji Lakan misli da 

je nemoguć) nego o ljubavi. Govoriti o ljubavi deluje 

kao neka vrsta nemogućeg govora, neka metafizička 

nespretnost, mucanje smetenjaka ili još gore, ludaka. 

Alan Ba di ju je u jed nom raz go vo ru re kao, prevo 

de ći Pla to na na vla sti ti je zik, da u lju ba vi po sto ji 

is ku stvo mo gu ćeg pre la ska iz či ste po seb no sti slu ča ja 

na ele ment uni ver zal ne vred no sti. Lju bav ni je su sret 

uvek pro iz vod slu ča ja, go to vo ni šta, bez ga ran ci ja i 

bez nu žno sti, on stal no osci li ra iz me đu mo gu ćeg i 

ne mo gu ćeg i iz te mo dal no sti ra đa se is ku stvo Drugog, 

dru ga či jeg. Lju bav nas, da kle, pre ma Ba di ju o- 

vom mi šlje nju, vo di u pre de le te melj nog is ku stva o 

to me šta je raz li či tost i, za pra vo, u ide ju da mo že mo 

is ku si ti svet iz per spek ti ve raz li či to sti. Dru go i Raz liči 

to a ne Isto i Iden tič no. Ali ono što je bit no u to me, 

i što ne jed nom is ti če Ba di ju, je ste da je iz grad nja 

sve ta na is ku stvu raz li či to sti za pra vo sa svim ne što 

dru go od is ku stva raz li či tog. Ovo in si sti ra nje de lu je 

kao pro tiv reč nost, ali ni je. U lju ba vi po sto ji ne što 

kao su sret sa dru gim, ali on osta je pot pu no ne prozi 

ran i ostva ru je se na pot pu no raz li či te na či ne kod 

za lju blje nih i ni kad ga ni je mo gu će jed no stra no 

iden ti fi ko va ti. Da kle, iz ve sno je da se dvo je sre ću, 

ali ni kad ni je iz ve sno šta taj su sret je ste za njih obo- 

280

vîðeñjå 

je. Da kle, oni se sre ću i to pro iz vo di ne ka kve po sledi 

ce u stvar nom sve tu, ali taj su sret ih ne uje di nju je. 

I ta ne mo guć nost uje di nje nja, upr kos lju bav nom 

su sre tu, za pra vo pred sta vlja iz grad nju sve ta na is kustvu 

raz li či tog. Ri zi kom se to na zi va. 

Ona (lju bav) eg zi sten ci jal ni je pred log: iz gra di ti 

svet sa gle di šta ko je je de cen tri ra no od po gle da mog 

jed no stav nog na go na za pre ži vlja va njem ili mog jasno 

shva će nog in te re sa. 2 

Ono što je kod Ba di ju o ve kon cep ci je lju ba vi veo 

ma va žno, i za nas ov de po seb no ko ri sno, upra vo 

je nje go vo in si sti ra nje da lju bav ni je sta pa nje u jedno, 

da se ne is cr plju je u su sre tu i da ni je ni ka kvo 

od la že nje iz van sve ta. Ona je iz ne na đu ju ći, ni čim 

pri pre mljen ni ti pla ni ra ni su sret, ko ji on da po kre će 

pro ces ko ji je u osno vi jed no is ku stvo sve ta. Lju bav 

ni je tek su sret i za tvo re ni od nos iz me đu dve osobe, 

ona je kon struk ci ja, ži vot ko ji se gra di ne vi še sa 

gle di šta Jed nog, već sa gle di šta Dvo je. To na zi va mo 

„sce nom za Dvo je”. 3 

Ka ko ta kva lju bav is kr sa va, op sta je i po be đuje 

u sve tu? Da li je uop šte mo gu ća? Lju bav stu pa u 

svet pre ko ne mo gu ćeg, mu ca vog, alu ziv nog i manič 

nog je zi ka – je zik lju ba vi je uz let me ta fo re: on 

spa da u knji žev nost. Mo žda je u pra vu Ju li ja Kriste 

va kad ka že: Otud su sret, po me šav ši za do volj stvo 

i obe ća nje ili oče ki va nja, osta je u ne koj vr sti pro šlog 

budućeg vremena 4 , od no sno osta je van vre me na u 

ne kom ne-vre me nu lju ba vi, u ne koj več no sti u obeća 

nju be smrt no sti. Ali sve ove ka te go ri je ni su deo 

ove stvar no sti kao ta kve. Fi lo zo fi su od Pla to na, preko 

De kar ta i He ge la, po ku ša va li da me sto lju ba vi u 

sve tu obez be de ta ko što će joj do de li ti ne ku vr stu 

ini ci ja cij ske ulo ge ili vo di ča ka več nom, do brom, 

ap so lut nom. An ti ka je u zre lom pla to nov skom dobu 

za mi sli la je dan ero tič ki pro stor ko ji je za osnov- 

2 Ba di ou, A., Tru ong, N.: Pohvala ljubavi, str. 28. 

3 Isto, str. 32. 

4 Kri ste va, J.: Ljubavne povesti, str. 12. 

ne od red be imao pro stor ne po ka za te lje: go re i do le. 

Lju bi ti je zna či lo pe nja ti se le stva ma, ka ide a li te tu, 

ka sve tlo sti sli ke/ide je (eido sa). To us pi nja nje ni je 

uvek na isti na čin opi si va no, ali je uvek bi lo us pi njanje, 

po ne kad ma nič ni uz let a po ne kad mi nu ci o zno 

oslo ba đa nje od te re ta te le snih za blu da. Taj erot ski 

za nos, ko ji još uvek ima za pret po stav ku pro stor izvan 

te le snog, jer mo ra te lo da po tvr di kroz ko smos, 

ka sni je će, kao ka že Ju li ja Kri ste va 5 , za hva lju ju ći mitu 

o Nar ci su, do ži ve ti svo je po u nu tar nje nje, od nosno 

po sta će unu tra šnji pro stor i tu, upra vo na tom 

me stu će po če ti da se raz vi ja di stink ci ja iz me đu psihe 

i du še, od no sno, iz me đu onog što je bio ži vo todav 

ni dah za an ti ku i spa so no sni ide a li tet ja stva za 

hri šćan stvo. I jed no i dru go če sto smo ola ko pre vodi 

li reč ju du ša, ali za pra vo je uvek bi lo re či o ve o ma 

raz li či tim ko no ta ci ja ma. 

Ali, ko je za pra vo Nar cis? Iz vor nu ver zi ju mi ta 

o Nar ci su da nas je ne mo gu će re kon stru i sa ti. On do 

nas do la zi u re la tiv no ka snim, na po čet ku hri šćanske 

ere na pi sa nim umet nič kim ob ra da ma. Naj komplet 

ni ja ver zi ja je, na rav no, Ovi di je va, is pe va na u 

tre ćem po gla vlju nje go vih Metamorfoza. 

Reč ni bog Ke fis za lju bi se u pla vu nim fu Le rio 

pu; da bi je osvo jio okru ži je svo jim po to ci ma i tako 

je za ve de. Iz te čud ne ve ze ro dio se Nar cis, ko ji 

će po sta ti mla dić do ta da ne vi đe ne le po te. Ka da se 

Nar cis ro dio, vi do vi ti Ti re si ja re kao je nje go voj majci 

da će joj sin do ži ve ti du bo ku sta rost pod uslo vom 

da ni kad ne upo zna se be. Do svo je še sna e ste go di ne 

Nar cis je slo mio mno gi ma sr ca jer nje go va le po ta 

be še bo žan ska, a oho lost ni šta ma nja. 

Ali do đe i taj dan, ču ve ni do ga đaj kod Dan ko na 

u Tespiji; na jednom nevinom izvoru, koji niko do 

tada nije oskrnavio, Narcis se žedan nagnu nad vodu 

i tada ugleda svoj lik. Vrtlog opčinjenosti. Vrtlog ljuba 

vi, ne mo gu će. Jer šta to vi di Nar cis što ni je pri vid? 

Vi di ono što se ne mo že do tak nu ti, ono što ne mo že 


281

vîðeñjå 

ima ti te lo, a što te lo tra ži. Šta je ta slat ka sli ka ko ja 

mu je pomela oholo srce? Ovidije kaže: Nil ha bet ista 

sui: tecum venitque manetque / Tecum discedet, si tu 

discedere possis. (Ništa svojega nema, već dolazi, ostaje 

s to bom / Pa i oti ći će, kad mo gao ti bi oti ći.) 6 

Objekt lju ba vi ni je ni šta sam po se bi, ras pr ši će 

se čim se Nar cis po kre ne. Ali pre to ga Nar cis že li da 

do tak ne ono što vo li, po red oka, po red sli ke, glav ni 

erot ski in stru ment su usne i ru ke, do dir je taj ko ji 

na stu pa po sle po gle da. Kad god bi po ku šao da dodir 

ne to što vo li, ne sta ja la bi ta div na sli ka, ne sta jao 

bi raz log za do dir. U pr vi mah on ne shva ta šta to 

zna či, upu šta se u igru de ši fro va nja, u igru tu mače 

nja i od go ne ta nja, ne bi li spo zna jom ob u hva tio 

i pot pu no za dr žao to što vo li (mno go ka sni je je dan 

će pi sac o tom mo men tu ne mo gu će lju ba vi na pi sa ti 

či tav ro man i na zva će ga Jed na Sva no va lju bav). 

Tu na Dan ko nu, nad tim ne vi nim iz vo rom, 

Nar cis ot kri va se be kao Dru gog, ali dru gog ko ga ne 

mo že do tak nu ti, u či ju unu tra šnjost ni kad ne će prodre 

ti. To je nje gov usud ko ji ga vo di u smrt, jer Narcis 

se bi mo že po mo ći sa mo ako pro dre u svo ju unutra 

šnjost. Ako sa mog se be do tak ne kao da je Dru gi. 

Pre vrat nič ki, ide al ni Nar cis, onaj ko ji pre vla dava 

sud bi nu nar ci zma, ro di će se u ima gi na ci ji sta rog 

Vi li je ma Ba ro u za mno go, mno go po sle Ovi di ja, kada 

će u ro ma nu Gra do vi, cr ve ne no ći bi ti is pi sa ni ovi 

re do vi: 

Jed nog da na sam le žao go na kre ve tu. Ose ćao 

sam na se bi to pao pro leć ni po ve ta rac i po sma trao 

sen ke li šća ka ko igra ju na zi du. Pro la zio sam kroz 

sek su al ni san kao da re ci tu jem abe ce du. On da sam 

iz ne na da ugle dao sre br ne mr lje pred oči ma i osetio 

sla bost u gru di ma – kao da umi rem. I on da sam 

ušao u se be i u snu svr šio! 7 

Da kle, čak i kod Ba ro u za pre vla dav nje nar cistič 

kog usu da je dan je auto e ro tič ni san. S tim što je 

6 Prev. T. Ma re tić. 

7 Ba ro uz, V.S.: Gra do vi, cr ve ne no ći, str. 139. 

ov de na gla sak na snu a ne na auto e ro ti zmu. Ov de se 

ra di o snu i sre br nim mr lja ma. 

Frojd ter min nar ci zam po mi nje pr vi put u jednoj 

po du žoj fu sno ti u Tri ese ja o sek su al no sti 1910. 

go di ne, da bi ga ka sni je u ču ve noj stu di ji o slu ča ju 

Šre ber de fi ni sao kao: 

The re co mes a ti me in the de ve lop ment of the 

in di vi dual at which he uni fi es his se xu al in stincts 

(which ha ve hit her to been en ga ged in auto e ro tic 

ac ti vi ti es) in or der to ob tain a lo ve-ob ject; and he 

be gins by ta king him self, his own body as his lo veob 

ject. 8 

Da kle, nar ci zam je aute ro ti zam i pr vi sta di jum 

u raz vo ju lju ba vi, od no sno ko rak bez ko ga se ne 

mo že kre nu ti ka Dru gom. Ali za što? Upra vo za to jer 

je po sto ja nje Dru gog pot pu no ne pro zir no. Da bismo 

pip nu li dru gog, je di no što nam pre o sta je je da 

pr vo opi pa mo se be. Ali, ako je taj auto e rot ski ko rak 

neo p ho dan da bi se do šlo do Dru gog, on da nje go va 

sen ka leb di nad sva kom lju bav nom avan tu rom, odno 

sno, on da ni kad ne mo že mo bi ti si gur ni da vo le ći 

dru gog ne vo li mo upra vo vla sti ti od raz. Pra zni nu. 

Usud je to Nar ci sov. Sva ka je lju bav sa mo naš fan tazam 

Dru gog. Ilu zi ja. 

Za to je Ba ro uz mo rao da stvo ri ra di kal no razre 

še nje tog pro ble ma ko je se do ga đa upra vo u snu 

ka da nje gov ju nak, ide al ni Nar cis, do ži vlja va prosve 

tlje nje (a ka ko bi dru ga či je?) sek su al no op šte ći 

sa sa mim so bom. 

Ta ko, na osno vu te o ri je je zi ka i nje go vog učenja, 

ta pra zni na in tri zič na za če ci ma sim bo lič ke 

funk ci je je ste ono što se po ja vlju je kao pr vo raz dvaja 

nje iz me đu ono ga što još ni je Ja i ono ga što još ni je 

objekt. Da li bi nar ci zam mo gao da bu de od bra na te 

pra zni ne? 9 

8 Freud, S.: Psycho-Analytic No tes on an Auto-bi o grap hi cal 

Ac co unt of a Ca se of Pa ra no ia [De men tia Pa ra no i des], str. 60. 

9 Kri ste va, J.: isto, str. 30. 

282

vîðeñjå 

Šta za pra vo zna či od bra ni ti pra zni nu? Zna či 

omo gu ći ti joj da po sto ji. Jer, ona mo ra po sto ja ti ili 

ne će mo mi po sto ja ti. Mi, su bjek ti, sa mo sto je ći vrho 

vi Ega. 

Da kle, ra di se o dva ti pa po sto ja nja, jed no smo 

mi, od no sno Ja i ne ko Dru gi (ne ki ne ja), i dru go 

je po sto ja nje lju ba vi. Šta je do kaz na šeg po sto ja nja 

kroz raz li či tost i šta je do kaz po sto ja nja lju ba vi? 

Po sto ji je dan za ču dan film Žana Lika Go da ra, 

sni mljen 2001. go di ne, do po la film skom cr no-belom 

teh ni kom a ot po la di gi tal nim ko lo rom, i zo ve 

se Elo ge de l’amo ur (U slavu ljubavi). Na nje go vom 

po čet ku iz me đu osta log stal no se po ja vlju ju u krupnom 

pla nu ru ke glav nog pro ta go ni ste, ko je li sta ju 

pra znu sve sku i ču je mo nje gov glas, zo ve se Ed gar, 

mla di je re di telj (ne ka vr sta Go da ro vog al ter ega), 

ko ji in ter vju i še po ten ci jal ne ak te re svog bu du ćeg 

fil ma. Film tre ba da se ba vi, mo glo bi se re ći, pove 

sno šću lju ba vi, nje nim „isto rij skim” mo men ti ma. 

A to su: su sret, fi zič ko spa ja nje i strast, raz dva ja nje 

i po nov no spa ja nje. Lju bav na pri ča tre ba da bu de 

is pri ča na kroz pri če tri pa ra: mla dog, zre log i starog. 

Film ima dva de la, stil ski i teh nič ki pot pu no 

ode lje na; pr vi deo, ko ji je cr no-be li, za pra vo u li near 

noj na ra ci ji do la zi po sle dru gog de la ko ji opi su je 

do ga đa je od pre tri go di ne i sni man je di gi tal nim 

vi de om. Ova igra ras tu ra li ne ar nu isto rij sku na raci 

ju i po sta vlja pi ta nje o smi slu sva kog na ra ti va ko ji 

po kla nja po ve re nje isto rij skoj li ne ar no sti. Upra vo to 

in si sti ra nje na ne raz li ko va nju onog pre i onog posle 

– to pro šlo bu du će vre me, ka ko bi re kla Kri ste va, 

ka rak te ri sti ka je lju ba vi. Če ti ri mo men ta lju ba vi, o 

ko ji ma go vo ri Go dar, mo men ti su shva će ni u ne koj 

vr sti he ge lov skog di ja lek tič kog kre ta nja, da kle momen 

ti ko ji su stal no „isto vre me no” pri sut ni u ljubav 

nom kre ta nju. 

Postaviti pitanje šta znači biti prisutan u ljubavi 

za Go da ra je isto što i po sta vi ti pi ta nje šta zna či bi ti 

prisutan u konkretnom političkom istorijskom činu. 

Pitanje o prisutnosti postaje znatno komplikovanije 

ako prihvatimo Frojdovu ideju da se prisutan može 

biti samo kroz ponovno reprezentovanje prošlih trenutaka 

u sadašnjem trenutku. U Godarovom filmu, 

na primer, Holokaust, postoji pre događanja šezdesetosmaškog 

bunta (dakle u vreme kad se događa realna 

trauma) i posle šezdeset osme (u vreme kad se 

trauma reprezentuje i tako ponovo oprisutnjuje). To 

važi za svaki istorijski događaj jer, kako kaže Badiju, 

istina bilo kog događaja nastupa posle njega u trenutku 

njegove umetničke produkcije/prijema. 

Zapravo, pitanje je kako ćemo doseći „zrelo doba” 

ljubavi u kome ona može imati prevratničku delotvornost. 

Kako, kad trenutak istine ljubavi ili stigne 

prekasno ili prerano. Neuhvatljiva istina ljubavi. 

Dru gi po sto ji i ima li ce lju blje nog. To je spu štanje 

Dru go sti na ze mlju, to je po sto ja nje Dru gog bez 

transcendentalnog označitelja, i to je put ka ponovnom, 

sasvim drugačijem, iščitavanju Platonove/Sokratove 

erotologije. 

Sokrat, koga Platon opisuje „mlađim i lepšim” 

ne go što je za i sta bio, od naj ra ni jih di ja lo ga, pa sve do 

dijaloga zrelog perioda, uporno tvrdi da jedino u šta 

se razume su stvari erotske. 

Jer ja ni šta od tih na pred nih i le pih stva ri uče nja 

ne znam, ma da bih že leo da znam, već valj da uvek 

go vo rim da ja ta ko re ći ne znam ni šta osim ne što malo 

o erot skim stva ri ma. Me đu tim, u ovom uče nju se 

smatram izvrsnim u poređenju sa bilo kojim čovekom 

ko ji je ra ni je ži veo ili sad ži vi. 10 

U još jednom ranom takozvanom sokratovskom 

dijalogu, možda najerotičnijem iz tog perioda – Lisidu, 

Sokrat pojašnjava šta znači to erotičko znanje: 

Ja sam u drugim stvarima bezvredan i nekoristan, 

ali ovo mi je od bo go va da to, da br zo mo gu da 

prepoznam i onog koji ljubi i ljubljenog. 11 

I to malo znanja/razumevanja (nijansa je bitna 

jer se ra di o episteme, a ne o sofia) do volj no je da So- 

10 Te ag 128b. 

11 204c. 

283

vîðeñjå 

krat bude najizvrsniji od svih zemaljskih stvorova po 

pitanjima erosa. I mnogo kasnije, u zrelom dijalogu 

Gozba, Sokrat ponavlja: 

[...] ja ko ji tvr dim da ni šta dru go ne raz u me vam 

(epistasthai) do stvari ljubavne 12 . 

Ako je Pla ton kon stru i sao So kra tov lik, Kse nofont 

to, kao ver ni sled be nik, sva ka ko ni je či nio ili 

ba rem to ni je či nio na mer no, a upra vo u nje go voj 

ver zi ji Gozbe či ta mo: 

Jer ja ne mo gu re ći da je bi lo vre me na u ko me 

ni sam ne kog ne pre sta no lju bio. (VII 2) 

Mo gli bi se ci ti ra ti de lo vi i iz dru gih di ja lo ga 

ko ji po tvr đu ju ovo in si sti ra nje na ra zli ci iz me đu 

kor pu sa svih do stup nih zna nja i onog što So krat 

ima a što Pla ton na zi va stvar ero sa, slo bod ni je bismo 

da nas re kli duh ero sa. Ali šta je, ba rem za Plato 

no vog So kra ta, ta ero tič ka stvar? 

Naj pre, u Gozbi, je di ni So krat ne na zi va Ero sa 

bo gom već de mo nom. De mo ni su bi ća na po la puta 

iz me đu bo ga i čo ve ka, ili bi se mo glo re ći, oni su 

me dij iz me đu bo go va i lju di, po li glot ski gla sni ci koji 

po zna ju i bo žan ski i ljud ski je zik. 

U Fedru, di ja lo gu ko ji je pro fe si o nal nim tuma 

či ma od u vek za da vao mu ke, So krat u pr voj 

be se di eros ozna ča va kao žud nju, uosta lom to u 

Go zbi či ni i Ari sto fan, ali već u dru goj be se di ta 

žud nja stva ra hi me ru, pri vid, fan ta zam ko ji unosi 

ne mir u za pre gu ko jom ko či ja ši ljud ska du ša. 

Na rav no, pla to nov ski ide a li tet spa sa va sve. Ali ne 

tre ba za bo ra vi ti po tvr đe nu či nje ni cu da bi naj o- 

mi lje ni ji So kra tov uče nik Al ki bi jad bio ujed no i 

Pla to nov naj go ri uče nik za to što ni kad ni je za u- 

zdao si le žud nje. 

Da li je tre ba lo da ih za u zda va? Pi ta nje se suvi 

slo mo že po sta vi ti tek da nas, ka da su pro šli ve kovi 

hri šćan skog is pi ra nja pla to nov sko/so kra tov skog 

ero sa. 

Ne sum nji vo je da se lju bav od Pla to no vog de la 

mo že sma tra ti pr vo kla snom fi lo zof skom ka te go rijom; 

isto ta ko je ja sno da fi lo zo fi od Pla to na do danas 

ni su zna li šta da uči ne sa tom ka te go ri jom. Ili, 

fi lo zo fi su do sa da raz li či to tu ma či li lju bav, a stvar 

je u to me da se ona po no vo stvo ri. U ovoj pa ra frazi 

Mark so ve XI te ze o Fo jer ba hu ne sto ji sa mo pu ki 

ci ni zam već svest da je ero tič ki mo da li tet po sto ja nja 

je di ni spa so no sni i pre vrat nič ki put ko jim se mo že 

kre nu ti. 

Ka da su jed nom u ne koj ras pra vi o ra si zmu Žana 

Že nea za pi ta li šta je cr na ra sa, on je od go vo rio: 

„A, pre sve ga, šta je bo ja uop šte?” Slič no to me, na 

pitanje Šta je mu ški ili žen ski iden ti tet? mi mo že mo 

odgovoriti pitanjem Šta je pol uop šte? 

Lju bav ne ma pol, ne ma ni mu ške ni žen ske 

ni isto pol ne ni raz li ko pol ne lju ba vi. Lju bav u tom 

svom nat pol nom sta nju ob li ku je Dru gost kao ta kvu, 

uti če na stva ra nje i odr ža va nje uve re nja o mo guć nosti 

ra di kal no dru ga či jeg Sve ta. Za to je So krat i mogao 

da ka že da ne ma tre nut ka u ko me ni je ne kog 

vo leo. Ali ona to či ni pre zi ru ći nu žnost i si gur nost a 

po ma žu ći ri zik i slu čaj nost. 

Ci ti ra ću po no vo Ba di jua u raz go vo ru sa Ni kola 

som Tru on gom: Lju bav za pra vo ni je mo guć nost, 

već tran sfor ma ci ja ne če ga što je iz gle da lo ne mo gu će 

u ne što mo gu će. 13 

Lju bav je, da kle, moć tran sfor ma ci je ko ja ra di 

pro tiv Sve ta. I ma ko li ko se ona obi ja la o zi di ne tog 

sve ta, ona će i da lje osta ti ta spa so no sna mo guć nost. 

Za pra vo je di na mo guć nost. 

12 177d. 

13 Ba di ou, A. i Tro ung, N.: isto, str. 63. 

284

vîðeñjå 


1. Ba di ou, Alain i Tro u ning, Ni co las: Pohvala ljubavi, Mean 

dar, Za greb 2011. 

2. Ba ro uz, S. Vi li jam: Gra do vi cr ve ne, no ći, Fa bri ka knji ga, 

Be o grad 2010. 

3. Kri ste va, Ju li ja: Ljubavne povesti, Iz da vač ka knji žar ni ca 

Zo ra na Sto ja no vi ća, Srem ski Kar lov ci 2011. 

4. Pla ton: Di ja lo zi, Gra fos, Be o grad 1982. 

----. Ijon, Gozba, Fedar, BIGZ, Be o grad 1979. 

5. Kro ker, Ma ri lo u is and Art hur: “The ses on the Di sappe 

a ring Body in the Hyper-Mo dern Con di tion”, u Body 

In va ders: Pa nic Sex in Ame ri ca, New York: St Mar tin’s 

Press, 1987. 

6. Rho des, Ja mes M.: Eros, wis dom, and si len ce: Pla to’s erotic 

dialogues, Uni ver sity of Mis so u ri Press, 2003. 

285

286

287

vîðeñjå 

UDC 75.071.1:929 Knjović M. 

Sava Stepanov, Novi Sad 

Pariske godine Milana Konjovića 

U Pariz Milan Konjović stiže 22. maja 1924. godine, 

vozom iz Praga, zajedno sa suprugom Emom. 

Kao i sve ostale važne događaje u svom životu, 

Konjović je i svoj dolazak u Pariz smatrao očekivanim 

sledom i logičnim ispunjenjem sopstvene sudbine: 

Stigli smo rano ujutro. Pariz sam toliko poznavao iz 

literature da sam, kada smo pošli pešice Bulevarom 

Sevastopolj, imao osećanje kao da stižem kući! 1 

Konjović odseda u malenom studentskom hotelu 

„Londre”, u blizini Luksemburškog parka, a potom, 

igrom slučaja, upoznaje Morisa Beca (Maurice 

Betz), književnika, sa kojim se sprijateljuje, te neka 

dva meseca stanuje kod njega u stanu nedaleko od 

Sen Žermen di Prea (Saint Germain des Prés). Do 

kraja te svoje prve godine u Parizu, Milan i Ema 

će menjati hotele, sve do januara 1925. godine, 

kada Konjović zakupljuje svoj prvi slikarski atelje u 

Monružu (Montrouge, 42, Rue de la Vanne). Atelje 

će ubrzo adaptirati i u udobni stambeni smeštaj, te 

će na toj adresi boraviti sve do decembra 1929. godine. 

Tada će se Konjovići useliti u svoju kuću u Rue 

Montsouris broj 9. u XIV arondismanu. Tu kuću je 

1 Dra go slav Đor đe vić, Mi lan Ko njo vić njim sa mim, MSU, 

Be o grad, 1975. 

Milan Konjović sazidao pošto je u okolini rodnog 

Sombora prodao oko 180 jutara nasleđene zemlje. 2 

Pariska kuća Milana Konjovića je velika, lepa i moderna. 

Projekat je uradio arhitekta poljskog porekla 

Marsel Zjelinski (Marcel Zielinski), učenik slavnog 

Le Korbizjea (Le Corbusier). Kuća je imala tri ateljea, 

a visina tih ateljea je bila oko 6m (!). Očigledno 

je da se Konjović spremao za dug život u Parizu. 

Prema sopstvenom kazivanju, imao je nameru da u 

svojoj kući napravi svojevrsnu akademiju za mlade 

srpske umetnike, po uzoru na poljskog slikara, grafičara 

i pedagoga Jozefa Pankijeviča (Jozef Pankiewicz, 

1866–1940), ko ji je u to vre me u Pa ri zu vo dio 

Akademiju Poljsku. 3 Interesantna je činjenica da se 

u neposrednoj blizini nalazila kuća Andrea Derena 

(Andrė Derain), koju je takođe gradio Zjelinski (a 

kod kojeg je Deren video Konjovićevu sliku o kojoj 

se izuzetno pohvalno izrazio), te ateljei Braka (Georges 

Braque) i Fužite (Foujita)… U novoj pariskoj 

kući, neposredno po useljenju, 18. februara 1930. 

godine, rađa se umetnikova kćer Vera. Sve je nago- 

2 Ir ma Lang, Ko njo vić iz bli za, Ga le ri ja „Mi lan Ko njo vić”, 

Som bor, 2010, str. 54. 


288

vîðeñjå 

veštavalo da će to biti dugoročni dom Konjovićevih. 

No, umet nik će, sa svo jom po ro di com, u toj pre le poj 

kući boraviti svega nepune dve godine. Već 1932. godine 

pariska avantura Milana Konjovića biće završena. 

U jeku zasluženo stečene afirmacije, pogotovo 

posle uspešnih nastupa na pariskim salonima, te nakon 

izuzetno zapažene samostalne izložbe u Galeriji 

„Bing” (Ga le rie Bing & Cie) to kom apri la i ma ja 

1931, on će se za u vek vra ti ti u Som bor. Svoj pa ri ski 

atelje prvo je iznajmio slikaru Peđi Milosavljeviću, a 

potom je kuća godinama izdavana u zakup. 

Uzro ci Ko njo vi će vog na pu šta nja Pa ri za su više 

stru ki. U do broj me ri na to je uti ca la eko nom ska 

kri za i pri vred na de pre si ja tih ra nih tri de se tih, ali 

je glav ni raz log bi la Ko njo vi će va od lu ka da se vrati 

u Som bor ka ko bi na sta vio da sli ka u za vi čaj nom 

okruž ju: Po vra tak iz Pa ri za u Som bor zna či lo je 

raz re še nje kri ze. Po sta vi lo se pi ta nje ka ko da lje posle 

to li ke slo bo de na pa ri skim sli ka ma. Do la zak u 

dru gi am bi jent, pod ne blje, na svo je, zna či lo je po če ti 

iz no va. 4 No, ko nač ni ra sta nak sa Pa ri zom ostva ren 

je tek ne ko li ko go di na po tom, tač ni je, to kom ju na 

i ju la 1937. go di ne, ka da Mi lan Ko njo vić pri re đuje 

iz lo žbu u ta da ve o ma ugled noj Ga le ri ji „Mu ra dijan-Va 

lo ton” (Ga le rie „Mo u ra dian-Val lot ton”). Na 

toj iz lo žbi, sa no vim mo ti vi ma iz rod ne Voj vo di ne 

i sun ča ne Dal ma ci je, Ko njo vić tri jum fal no ma ni festu 

je svo je pa ri sko sli kar sko is ku stvo i ume će. Kri tika 

je iz u zet no po volj na, po seb no ona ko ju je s oduše 

vlje njem na pi sao sta ri po zna nik i pri ja telj Mo ris 

Bec (Ma u ri ce Betz), ko ji, s pre ci zno šću istin skog 

po zna va o ca kon cep ta i ka rak te ra Ko njo vi će vog slikar 

skog iz ra za, uoča va, u tom mo men tu ino va tiv nu, 

sli ka re vu di sci pli no va nost u or ga ni zo va nju i de fi nisa 

nju eks pre si o ni stič ke sli ke. 

Pa riz: na u ko va nje, usa vr Ša va nje 

U bi o gra fi ji Mi la na Ko njo vi ća pa ri ska epi zoda 

pred sta vlja svo je vr sni za vr šni čin nje go vog dugo 

go di šnjeg kon ti nu i ra nog sli kar skog na u ko va nja. 

Pro ces stu di ra nja za po čet je još pri li kom ra nih 

od la za ka u Bu dim pe štu (1919), gde mla di Ko njović 

po ha đa ča so ve na Slo bod noj ško li cr ta nja kod 

ma đar skog sli ka ra i pe da go ga Ka ro lja Re ti ja (Réthy 

Károly). Po tom, to kom zim skog se me stra škol ske 

1919/1920. go di ne, sle di bo ra vak na pra škoj Akade 

mi ji kod pro fe so ra Vla ha Bu kov ca. Ne za do vo ljan 

i raz o ča ran me to da ma ugled nog pro fe so ra, ve o- 

ma br zo na pu šta aka de mij sku uči o ni cu i na sta vlja 

usa vr ša va nje u ate ljeu Ja na Zr za vi ja (Jan Zr zavý), 

če škog avan gard nog sli ka ra. Po sle Pra ga, sle di bora 

vak u Be ču, 1921–1922. go di ne, gde je Ko njo vić 

po la znik Fre li ho ve (Frölich) ško le cr ta nja. To kom 

tog beč kog pe ri o da po ku ša va da us po sta vi ve zu sa 

Oska rom Ko ko škom (Oskar Ko koschka), pi še mu 

pi smo u Dre zden sa mol bom da ga pri mi na ta mošnju 

Aka de mi ju – ali ne do bi ja od go vor. Iz Be ča se 

Mi lan Ko njo vić na krat ko vra ća u Prag a po tom se 

1924. go di ne pre se lja va u Pa riz. 

Ko njo vi će va od luč na na me ra bi la je da se u Pari 

zu stu dij ski ba vi sli kar stvom. On na sto ji da sva kog 

tre nut ka do đe do no vih sli kar skih spo zna ja. Po svećen 

je se bi, sop stve nom usa vr ša va nju i ni ku da ne 

žu ri. U Pa ri zu je pr vi put iz la gao tek kra jem 1926, 

i to na ugled nom Je se njem sa lo nu u Gran Pa leu 

(Grand Pa la is). Za pra vo, sve vre me tog pa ri skog borav 

ka, Ko njo vić je asket ski po sve ćen i usred sre đen 

na tra ga nje za vla sti tim iz ra zom: Ka da sam od la zio 

u Lu vr, da obi đem ga le ri je, uvek sam išao sam. I u 

ate ljeu sam uvek bio sam. 5 Ko njo vić je usa mlje nik, a 

ka ko to lu cid no za pa ža Dra go slav Đor đe vić, „nje gova 

sa mo ća je si no nim za nje gov iz ra zi ti in di vi du a li- 

4 Ir ma Lang, isto, str. 60 

5 Mi ro slav Jo sić Vi šnjić, Ži vot umet ni ka u sta ro sti (Mi lan 

Ko njo vić) – ru ko pis. Ci ti ra no iz Dra go slav Đor đe vić, Milan 

Ko njo vić njim sa mim, MSU, Be o grad, 1975. 

289

vîðeñjå 

zam”. 6 Sa su pru gom Emom je u Pa ri zu stvo rio mali 

krug pri ja te lja, ali su uglav nom ži ve li po vu če no. 

U to vre me u Fran cu skoj bo ra vi ve ći broj srp skih 

i ju go slo ven skih sli ka ra (Do bro vić, Jef ta Pe rić, Milu 

no vić, Če le bo no vić, Lu bar da, Šu ma no vić, Zo ra 

Pe tro vić, Ara li ca, Pe đa Mi lo sa vlje vić, Gvo zde no vić, 

Ta ba ko vić, Šer ban i dru gi) te ne ko li ci na ma đar skih 

umet ni ka, me đu ko ji ma su i Ko njo vi će vi pri ja te lji 

Co bel (Czóbel Béla) i Di ner-De neš (Di e ner-Dénes 

Ru dolf). No, Ko njo vić se ni je če sto sa sta jao sa njima 

iz be ga va ju ći sva ko dnev na bo em ska dru že nja i 

iz la ske. Jed no stav no, ni je do zvo lja vao da ga bi lo ko 

ome ta u nje go voj osnov noj na me ri. Naj če šće se sretao, 

u ve čer njim ča so vi ma, u ču ve nom ka feu „Dom” 

(Ca fe du Do me) sa sli ka rom Pe trom Do bro vi ćem. 

Ko njo vić je iz u zet no ce nio Do bro vi ća, uva ža vao ga 

je kao is ku sni jeg ko le gu od ko jeg je ra do pri hva tao 

sa ve te. S njim se upo znao još 1919. go di ne u Novom 

Sa du, ne po sred no po Do bro vi će vom pre selje 

nju iz rod ne Ma đar ske. Nji ho vo pri ja telj stvo je 

pro du blje no to kom za jed nič kih pa ri skih go di na, te 

na za jed nič kim po ro dič nim bo rav ci ma u Ka nju na 

Mo ru (Cag nes-sur-Mer), na fran cu skom pri o ba lju. 

Nje go va sna žna lič nost, na ro či to ve li ka li kov na kultu 

ra i te o ret sko zna nje, mno go mi je po mo glo na putu 

tra že nja mog vla sti tog iz ra za, re kao je Ko njo vić u 

jed nom no vin skom in ter vjuu. 7 

Od mah po do la sku u Pa riz, le ta 1922. go di ne, 

Ko njo vić po ha đa ča so ve slo bod nog cr ta nja i cr tanje 

ve čer njeg ak ta na Aka de mi ji Gran Šo mje (Académie 

de la Gran de Cha u miére). Tamo su postoja 

li ra zni ate ljei, ja sam od la zio sa mo na slo bod no 

cr ta nje od šest do osam, ili od pet do se dam, u večernjim 

satima. 8 Po tom od la zi u ate lje An drea Lo ta 

(An dré Lho te), u uli cu Ode sa broj 18, bli zu sta ni ce 

6 Isto, str. 29 

7 Bran ko Ma jer, „Iz raz go vo ra sa Mi la nom Ko njo vi ćem”, Novo 

doba, Split, 10. II 1936. 

8 Dra go slav Đor đe vić, isto, str. 29 

Mon par nas (Mont par nas se). Kod ovog ta da odi sta 

ugled nog umet ni ka i po pu lar nog pe da go ga Ko njović 

je do šao po sle jed nog raz go vo ra sa Sa vom Šu mano 

vi ćem, ko ji je već bio ta mo sa još ne kim umet nici 

ma iz Sr bi je i Ju go sla vi je. Me đu tim, Ko njo vi ću se 

Lot, kao uči telj, ni je svi deo, jer kao da se ce lo stva ranje 

mo glo sve sti na ne ko li ko kru tih prin ci pa o li ni ji i 

boji 9 , a nje go va ko rek tu ra je bi la sa svim ste re o tip na. 

Re ci mo, go vo rio je ka ko kod cr te ža iza pra ve li ni je 

mo ra da do đe kri va, pa opet pra va, pa po no vo kriva 

itd.; kod bo je, to plo-hlad no, to plo-hlad no. A sve 

to je bi lo ono što sam ja već znao i što me ni ni je bilo 

po treb no, ni in te re sant no. 10 Čak i mno go go di na 

ka sni je, Ko njo vić ni je vo leo da ga ve zu ju za Lo ta. 

Uz ne mi ra va lo ga je sva ko po mi nja nje uti ca ja ovog 

sli ka ra i pe da go ga na nje go vu umet nost, te je ve čito 

na po mi njao da je u Lo to voj ško li bo ra vio sa mo 

dve ne de lje i da je za to vre me ura dio tek je dan crtež 

i dve ne ve li ke sli ke. Me đu tim, La zar Tri fu no vić 

ra zlo žno ana li zi ra po sle di ce Ko njo vi će vog bo rav ka 

u Lo to vom ate ljeu: Ko njo vić se ni je slu čaj no obra tio 

Lo tu. U pr vom pe ri o du nje go vog stva ra la štva, koji 

tra je do 1926. go di ne, i ob u hva ta vre me stu di ja i 

umet nič kog for mi ra nja, po sto ji stal na za in te re so vanost 

pro ble mi ma for me, iako je Ko njo vić, ka ko je sam 

re kao, u to do ba „mu čen dve ma kraj no sti ma: čas sam 

sli kao no šen cr tač kim pre o ku pa ci ja ma, čas sam tražio 

ade kva tan iz raz u ko lo ri zmu” […] Lot ni je pri veo 

Ko njo vi ća ku bi zmu, već ga je upu tio ka kla si ci zmu i 

sta rim maj sto ri ma u Lu vru, što je za nje gov raz voj 

bi lo od ve li kog zna ča ja 11 . To po sto ja nje di le ma oko 

even tu al nih uti ca ja Lo ta ili dru gih ra ni jih uči te lja i 

uzo ra, u Ko njo vi će vom slu ča ju uvek je oprav da no 

jer se nje go vo sli kar sko stu di ra nje od vi ja lo upo re do 

9 Ci tat pre u zet iz knji ge: La zar Tri fu no vić, Stvar nost i mit u 

sli kar stvu Mi la na Ko njo vi ća, Ga le ri ja „Mi lan Ko njo vić”, Sombor, 

1990. 

10 Dra go slav Đor đe vić, isto. 

11 La zar Tri fu no vić, Srp sko sli kar stvo 1900–1950, Be o grad, 

1973, str. 24. 

290

vîðeñjå 

sa nje go vim in ten ziv nim stva ra la štvom. U ce lo kupnom 

pro ce su na u ko va nja Ko njo vić, za pra vo, tra ga 

za sa mim so bom, za vla sti tim iz ra zom. U tom smislu, 

on upo re do po se ću je i me nja ško le i uči te lje, ali i 

ela bo ri ra raz li či te sli kar ske kon cep ci je te u sop stvenom 

sli kar stvu otva ra i za tva ra od re đe ne pik tu ral ne 

pro ble me… Čas in si sti ra na cr te žu i čvr stom ra ci o- 

na li zmu – čas je za ba vljen ko lo ri tom i slo bod ni jim 

(eks pre siv ni jim) for mal nim re še nji ma… 

Sim bo lič no bi se mo glo kon sta to va ti da je Konjo 

vi će vo stu di ra nje za vr še no nje go vim ko nač nim 

„iz la skom iz Lu vra” u ko ji je, po sle na pu šta nja Lo tovog 

ate ljea, odi sta če sto od la zio. Ir ma Lang nas, baš 

kao i La zar Tri fu no vić, upo zo ra va na gra nič nu 1926. 

go di nu: Su mi ra ju ći 1926. go di nu, naš umet nik be leži 

uspe lu som bor sku iz lo žbu, pro da ju sli ka, za pa žen 

de bi na re no mi ra nom Je se njem sa lo nu, afir ma tiv ne 

nat pi se kri ti ča ra i pri lič no udo ban ži vot u Pa ri zu. Sve 

je to mo glo mla dog Ko njo vi ća la ko da za dr ži na utaba 

nom i već sa vla da nom pu tu, ali de si lo se upra vo 

su prot no! Mi lan Ko njo vić je pod vu kao cr tu, ume sto 

stu di ra nja sta rih maj sto ra u Lu vru, ko ri ste ći se is kustvom 

stu dij skih go di na, on se hra bro, sa mo sve sno 

okre nuo se bi, svom tem pe ra men tu, svo jim afi ni te tima 

i svo joj lič no sti. 12 

Pa riz – stva ra nje, per so nal nost, iz lo Žbe 

To kom pr ve go di ne svog bo rav ka u Pa ri zu Milan 

Ko njo vić sko ro i ni je sli kao! Tu in for ma ci ju saop 

šta va Ir ma Lang, du go go di šnja di rek to ri ca Ga leri 

je „Mi lan Ko njo vić” u Som bo ru, ko ja je ima la uvid 

u pre ci znu evi den ci ju sli ka, ko ju je umet nik ured no 

vo dio či tav svoj sli kar ski vek. Evi den ti ra ne su sa mo 

dve sli ke na sli ka ne kod Lo ta – Ležeći akt i Žen ski akt 

s leđa (obe iz 1924). Ne ve li kog for ma ta ove se sli ke 

od li ku ju čvr stim cr te žom te šte drim ko lo ri tom. Obe 

su na sli ka ne u kla si ci stič kom ma ni ru, sve de no, ra cio 

nal no i „bez stra sti”, ka ko je sam Ko njo vić go vo rio. 

12 Ir ma Lang, isto. 

No, ako ne ma stra sti on da ima ne ka kvog dru ga čijeg 

smi sla. Tri fu no vić lu cid no uka zu je na su štin sku 

uko re nje nost ra ci o na li stič kog vi đe nja sve ta mla dog 

Ko njo vi ća: U kla sič nim har mo ni ja ma nje go vih sli ka 

bi lo je sve sre đe no i ure đe no kao u nje go voj rav ni ci, 

kao u ži vo tu nje go vih pre da ka: iz gle da lo je da iz me đu 

Ko njo vi će vog sli kar stva i mo ral nih na če la sve ta ko me 

je pri pa dao us po sta vlje na pu na sa gla snost i ta iden tifi 

ka ci ja stva ra la je uti sak da je cilj na đen i ostva ren. 13 

U sun ča nom Ka si su na Mo ru (Ca sis-sur-Mer) 

na sta je ne ko li ko sli ka ko je su iz u zet no zna čaj ne u 

Ko njo vi će voj umet no sti. Cr kva u Ka si su i Pi ni je u 

Kasisu od li ku ju se kla si ci stič kom mir no ćom na slika 

nih pre de la, stu dij ski pre ci znim cr te žom, adekvat 

nim bla gim i sve de nim ko lo ri tom, uz bu dlji vim 

tam nim sen ka ma, čvr stom kom po zi ci o nom konstruk 

ci jom. U istom ma ni ru Ko njo vić je na sli kao 

još ne ko li ko za pa že nih ostva re nja (Glava devojke, 

Autoportret sa frulom, obe iz 1925, te Autoportret, 

Lopud – pristanište na moru i Mrtva priroda – na slika 

ne 1926). U tim sli ka ma po tvr đe na je stva ra lač ka 

zre lost sli ka ra ko jom sa svim ja sno kon tro li še i re a lizu 

je vla sti ti sli kar ski kon cept. 

Toj se ri ji sli ka pri pa da i iz u zet ni Portret Morisa 

Beca, iz lo žen na Je se njem sa lo nu u Gran Pa leu 1926. 

go di ne. Na stup na Sa lo nu za pra vo je Ko njo vi će vo 

pre mi jer no po ja vlji va nje na pa ri skoj umet nič koj 

sce ni. Sli ka je bi la ve o ma za pa že na, o njoj s us hi ćenjem 

pi še Rej mon Re ga mej (Raymond Re ga mey) u 

pa su su po sve će nu sli kar stvi ma „čvr ste kon struk cije”: 

U ovoj vr sti da li bih mo gao da iza be rem bo lji 

pri mer od plat na mla dog ju go slo ven skog sli ka ra ko ji 

iz la že pr vi put – M. Ko njo vi ća? On je po slao por tret 

na šeg pri ja te lja Mo ri sa Be ca, de lo mo no hrom no, prigu 

še nih bo ja, pro mi šlje no, do stoj no po što va nja. 14 A 

Mar sel Su važ (Mar cel Sa u va ge) istu sli ku spo mi nje 

13 La zar Tri fu no vić, isto, str. 25. 

14 Raymond Re ga mey, “Le Sa lon d’Autom ne”, Le Jo ur nal de 

l’Est, Pa riz, 11. no vem bar 1926. 

291

vîðeñjå 

u svom tek stu ka rak te ri stič nog na slo va „Ime na ko ja 

će po sta ti ve li ka!”. 15 

No, iako je ra ci o na li stič ko neo kla si ci stič ko slikar 

stvo „bez stra sti” Ko njo vi ću do ne lo po čet nu 

afir ma ci ju, oči gled no je, ni je mo glo za dr ža ti du žu 

umet ni ko vu po zor nost. Nje go voj sli kar skoj pri rodi 

i tem pe ra men tu ta kav kon cept jed no stav no ni je 

bio pri me ren. Zbog to ga ubr zo, već to kom na red ne 

go di ne, u Ko njo vi će voj umet no sti do la zi do značaj 

nih pro me na. Sli ka Crveni sto (1927) de fi ni sa na 

vi dlji vim i sna žnim kon tur nim li nja ma, in ten zivnom 

bo jom, pa sto zna i po ma lo dra ma tič na – predsta 

vlja ra di ka lan za o kret ka jed nom dru ga či jem 

shva ta nju sli ke, ka ko lo ri stič kom eks pre si o ni zmu. 

Jed nu mr tvu pri ro du (Crne smokve, 1927) Ko njović 

iz la že na Je se njem sa lo nu, no vem bra 1927, a i 

tu sli ku za pa ža ju broj ni pri ka zi va či iz lo žbe, po put 

Re na la, So va ža, Bo že Pa vlo vi ća… U jed nom svom 

tek stu, Val de mar Žorž (Wal de mar Ge or ges) Konjo 

vi ća na zi va „sli ka rem stvar ne vred no sti”. 16 Iste 

go di ne, pre ma sop stve nom sve do če nju, Ko njo vić 

je na sli kao či ta vu se ri ju eks pre siv nih i ko lo ri stič ki 

po tent nih sli ka za jed nič kog na slo va Mrtva priroda 

sa ča so pi som “Ca hi ers d’Art”, 17 a već sle de će 1928. 

go di ne ta kav sli kar ski po stu pak pot pu no će pre vlada 

ti u nje go vom sli kar stvu, a što je vi dlji vo u Be go nijama 

i por tre tu Bel lez za. Mi o drag B. Pro tić u svo joj 

knji zi Srpsko slikarstvo XX veka fe no men pre o ri jenta 

ci je od kon struk tiv nog sli kar stva ka ko lo ri stičkom 

eks pre si o ni zmu sa gle da va u ši rem kon tek stu 

ta da šnje srp ske sli kar ske umet no sti jer se, osim kod 

Ko njo vi ća, iden tič ne pro me ne isto vre me no od i grava 

ju i u sli kar stvu Bi je li ća, Šu ma no vi ća, Do bro vi ća, 

Jo ba, Zo re Pe tro vić… Eks pre si o ni zam je po tvr đi vao 

15 Mar cel Sa u va ge, “Des noms qui vont gran dir.” Coedia, Paris, 

18. no vem bar 1926. 

16 Wal de mar Ge or ges, “Eine Ausländer Aus stel lung im Salon 

de l’Esca li er”, Pa ri ser De utsche Ze i tung, 5. VI 1927. 

17 Ka ta ri na Am bro zić, Milan Konjović (mo no graf ski ka talog), 

GMK, Som bor, 1965, str. 65. 

su bjek tiv nu isti nu, stra stan od ziv na ži vot ne to ko ve, 

lir sku opi je nost ili dram sku na pe tost, sve tlu i tamnu 

stra nu tra ja nja, sa gle da nu u ezo te rič nim bu rama 

ljud ske kr vi: sna gu ovo ze malj skog i tra gič nog. I 

sam ra zum pre gre jan je eg zal ta ci jom do vi zi o nar skog 

bun ca nja. Su prot no Mal bran šu [Ni co las Ma le branche], 

u eks pre si o ni zmu je isti na vi še u ču li ma ne go u 

du hu. Taj ro man tič ni, di o ni zij ski vid sve ta umet no sti 

je, uosta lom, pri san jer re la tiv ne isti ne vo li da pre tvara 

u fa sci nant ne. 18 A Ko njo vi će vo sli kar stvo je tokom 

po znih dva de se tih go di na pro šlog sto le ća išlo 

upra vo tim prav cem – jed no od nje go vih vr hun skih 

ostva re nja Pla vi Ka sis (1929) na ja vlju je ko nač no otkri 

va nje auten tič ne pik tu ral no sti. Sli ka je sva u inten 

ziv nim bo ja ma, li ni je su sna žne i na pe te; du bo ki 

ul tra ma rin do mi ni ra gor njim po ja som sli ke i svojim 

po ten ci ja lom sti mu li še ak cen te cr ve ne, žu te, zele 

ne. Sli kom ti tra sve ža, sna žna ener gi ja i eks pre si ja. 

Ta auten tič na eks pre si o ni stič ka sna ga bo je ubr zo će 

se po ja vi ti i na dru gim Ko njo vi će vim sli ka ma. 

No, Plavi Kasis je samo najava bure Konjovićevog 

ekspresionizma. Kao da je i sam Konjović bio zatečen 

njenim pikturalnim intenzitetom. Bilo kako bilo, 

posle tog ostvarenja, takođe tokom 1929. godine, 

nastaje serija enterijernih slika delikatnijih pastelnih 

tonova i smirenijih linijskih tokova. U tim slikama 

odslikava se tiho proticanje svakodnevlja u montsurijevskom 

enterijeru Konjovićevog stana-ateljea 

(Ema u kuhinji, Ema či ta u ate ljeu, Atelje u Montsuriju, 

sve iz 1929). Či ni se da je se ri ja tih, uglav nom, 

enterijerskih kompozicija, dobro organizovanih i postavljenih, 

bila potrebna pre svega samom Konjoviću: 

one su nastale logikom postupne promene, onom 

logikom koja će ga zasigurno, ponovo bez žurbe i 

„preskakanja”, odvesti nekoj njegovoj idealnoj slici 

čija će se pikturalna nervatura potpuno usaglasiti sa 

slikarevim unutarnjim ritmom, sa njegovim bićem. I 

18 Mi o drag B. Pro tić, Srpsko slikarstvo XX veka, Be o grad, 

1970, str. 147. 

292

vîðeñjå 

upravo tada, na razmeđi dvadesetih i tridesetih godina 

prošlog veka, Konjović se ustanovljava kao slikar 

kontinuiteta, kao slikar u čijem opusu postoji logika 

razvoja i princip progresije ka uspostavljanju autonomije 

slike i njenog plastičkog bića. 

Na sa mom po čet ku tri de se tih go di na XX ve ka, 

tri de set pe to go di šnji Mi lan Ko njo vić je mno go to ga 

po sti gao – za vr šio je svo je du go i upor no usa vr ša vanje; 

sli kar stvo ra ci o na li stič ke čvr ste i pre ci zno de fini 

sa ne for me je pre vla dao i do speo do sli ke u ko joj 

do mi ni ra bo ja kao pri mar ni li kov ni ele ment i kao 

ge ne ra tor po tent ne eks pre siv ne ten zi je… Ko njo vić 

sa svo jom po ro di com (su pru ga Ema i tek ro đe na 

kćer ka Ve ra) ži vi sa svim udob no u vla sti toj mo dernoj 

ku ći u Uli ci Mont su ri br. 9 (9, Rue de Mont so u- 

ris). U ku ći su bi la tri ate ljea; vi si na ate ljea je bi la šest 

meteri! – opi si vao je Ko njo vić no ve uslo ve za ži vot i 

rad ko je je ta da se bi stvo rio. 19 Uz to, pun je stva ra lačkog 

ela na – u na red nom pe ri o du, od po čet ka 1930. 

do sre di ne 1932. go di ne, ka da će ne na da no na pu stiti 

Pa riz i vra ti ti se za u vek u rod ni Som bor – na sli kao 

je oko 200 sli ka! U tom mo men tu nje go vo ime se 

u Pa ri zu iz go va ra s po što va njem – ugled je ste kao 

za pa že nim i do bro oce nji va nim na stu pi ma na pari 

skim sa lo ni ma i dru gim ko lek tiv nim iz lo žba ma, 

a po go to vo su bi le uspe šne nje go ve dve sa mo stal ne 

iz lo žbe – pr va u Ga le ri ji „Bing”, apri la i ma ja 1931, i 

dru ga u Ga le ri ji „Van Ler”, ju na i ju la 1932. go di ne. 

Na pr voj sa mo stal noj iz lo žbi, u Pa ri zu Ko njo vić 

je iz lo žio tri de se tak sli ka iz tzv. „pla ve fa ze”, ka ko se 

naj če šće ozna ču ju nje go va sli kar ska ostva re nja nasta 

la po sle ra ci o na li stič kog pe ri o da. U svom pri kazu 

te Ko njo vi će ve iz lo žbe u Ga le ri ji „Bing”, li kov ni 

kri ti čar Mo ris Re nal, ko ji je do sled no pra tio umetni 

kov raz voj još od nje go vog pr vih iz lo žbe nih nastu 

pa u Pa ri zu (a ko ji je po vo dom Sa lo na ne za vi snih 

umet ni ka 1930. go di ne na pi sao: Dve Konjovićeve 

mr tve pri ro de pred sta vlja ju ne što naj lep še na Sa lo 

19 Ir ma Lang, isto, str. 53. 

nu), tu ma či Ko njo vi ćev sli kar ski kon cept: Evo opet 

jed nog sli ka ra… Ali pro blem si žea iz gle da da sli ka ra 

mu či na sa svim iz u ze tan na čin. Naj če šće on, iz ra zi to 

lir ski po ne sen, pre va zi la zi te mu ko ja ga je in spi ri sa la, 

a sa mo se iz u zet no do ga đa da je sle di pri lič no verno. 

Ovaj ma li dram ski su kob od vi ja se u sr ži sli kar ske 

ak ci je ko ja je ve o ma si gur no spro ve de na. Ve li ke mr lje 

bo je, če sto vr lo sna žne i do bro, čak su vi še do bro prou 

če ne, uka zu ju na umet ni ka kod ko ga zna nje i senzi 

bil nost te že za rav no te žom, što iz gle da da ni je uvek 

lako postići. 20 Oči to, bo ja je do ne la no vu vred nost 

Ko njo vi će vom iz ra zu, ali mu je otvo ri la no ve prosto 

re sli kar ske slo bo de i omo gu ći la mu da se autentič 

no i sa svim per so nal no do ka že i iz ra zi. 

In te re san tan tre nu tak, ko ji pret ho di na pu šta nju 

pa ri skog umet nič kog am bi jen ta, sva ka ko je Ko njovi 

ćev de se to me seč ni bo ra vak u Som bo ru. Svoj zavi 

čaj ni am bi jent Ko njo vić, sa da kao već for mi ra ni 

sli kar, za i sta sna žno do ži vlja va i pro ži vlja va. Sli ke 

na sli ka ne u za vi ča ju on no si u Pa riz i iz la že ih le ta 

1932. go di ne u Ga le ri ji „Van Ler”, u Ri d’ Sen 41 (41, 

Rue de Se i ne). Po no vo je Ko njo vić iza zvao in te reso 

va nje struč ne jav no sti, a kri ti čar Pol Fje ran (Paul 

Fi e rens) odu še vljen je: Jed na bo ga ta pri ro da, je dan 

tem pe ra ment – Mi lan Ko njo vić… 21 Ovaj uspeh, među 

tim, ne će za dr ža ti Ko njo vi ća u Pa ri zu. Stva ri su, 

oči gled no, po sta le ozbilj ni je. Dr La zar Tri fu no vić u 

jed noj in te re sant noj ana li zi sma tra da je Ko njo vić 

do speo do tač ke ka da je po sle svih tih go di na raz voja, 

a na ro či to po sle bu re „pla ve fa ze”, pr vi put shva tio 

da sli kar stvo ni je igra i za ba va, već di rekt na ras prava 

sa iskon skim si la ma ži vo ta, čo ve kov ob ra čun sa 

sud bi nom, po se ban na čin sa zna nja, jer se pre ko se be 

sa zna je ono što je naj du blje, što je hu ma no i za jed 

20 Ma u ri ce Raynal, “Pe in tu res de Konyovitch”, L’In tran si geant, 

Pa riz, 27. IV 1931. 

21 P.(aul) Fi e rens, “Mi lan Konyovitch”, Jo ur nal des De bats, 

Pa riz, 21. VII 1932. 

293

vîðeñjå 

ničko svim ljudima. 22 To sa zna nje, kao i ne ke dru ge 

prak tič ne okol no sti (pri vred na kri za), kao i iz ra že na 

no stal gi ja, od vo de Ko njo vi ća u sta nje du bo ke kri ze. 

Za vre me po me nu tog bo rav ka u Som bo ru umet nik 

vra ća si gur nost. Sli ka u eks te ri je ru, na uli ci, u polju, 

u dvo ri šti ma som bor skih ku ća. U tom smi slu 

je in te re san tan po da tak da Ko njo vić u Pa ri zu ni je 

na sli kao ni jed nu sli ku iz van ate ljea. 23 U za vi ča ju je 

ose tio da je „svoj na svo me”, isto vre me no shva ta jući 

vla sti tu sud bin sku uko re nje nost u rav ni čar sko tlo 

rod ne Bač ke… Vra ća se u Pa riz, ali će se tu za dr ža ti 

još sve ga dva me se ca. 

No, taj po vra tak u Som bor ni je bio i ko na čan 

oproštaj od Pariza. Tokom 1937. godine Konjović se 

ponovo pojavljuje u gradu svetlosti: u maju mesecu je 

među izlagačima u jugoslovenskom paviljonu na velikoj 

Svetskoj izložbi. U postavci je pet njegovih slika. 

Već sledećeg meseca – tačnije, 18. juna iste godine, 

otvara samostalnu izložbu u odista uglednoj Galeriji 

„Muradijan-Valoton”, čiji su redovni izlagači bili 

Bonar, Deren, Ruo, Difi, Pikaso, Vlamenk, Roden… 

Ko njo vić se pred sta vlja sa 21 sli kom iz svog post pariskog 

perioda, dakle, slikama koje su naslikane u 

Somboru i na jadranskom primorju. Tekst u katalogu 

je napisao prijatelj Moris Bec, koji analizira relaciju 

između umetnikovog pariskog slikarskog iskustva i 

novih somborskih ostvarenja: Prekalivši se u atmosferi 

rodne Bačke, Milan Konjović, koji je nedavno naučio 

od naših velikih slikara da disciplinuje svoj talenat, 

vraća nam se s potpuno novim preokupacijama: ružičasto 

oblepljene kuće, žene zelenije od vrta, crveno 

i pla vo sa ći li ma iz nje go vog kra ja, li ca stvar na kao 

njegova sećanja. 24 Konjović je zadovoljan. Osim Becovog 

teksta, pohvalno se o njemu izražavaju i drugi 

22 La zar Tri fu no vić, isto, str. 36. 

23 Mi len ko Po pić, Ko njo vić iz pri kraj ka (ru ko pis), Som bor, 

2010. 

24 Betz Ma u ri ce: Pred go vor-ka ta log Oeuvres re cen tes-Mi lan 

Konyovitch, Ga le rie „Mo u ra dian-Val lot ton”, Pa ris, 18. VI – 3. 

VII 1937. 

kritičari. Sa izložbe je prodato nekoliko slika, a među 

kupcima su bili i poznati kolekcionari Kološ i Donat 

iz Pariza, Andre Farsi, direktor Muzeja u Grenoblu, 

te galerista Ernst iz Budimpešte. O pariskom ugledu 

Milana Konjovića govori i spisak imena upisanih u 

knjizi utisaka: ruski umetnici Mihajlo Larionov, Natalija 

Gončarova; Mađari Lajoš Tihanji i Bela Cobel; 

Čeh Jan Zrzavi; francuski kolekcionari Berže, Kelerman, 

Kološa, Donat, pesnik Bec, te naši umetnici 

Peđa Milosavljević, Ivan Tabaković, Milo Milunović, 

Kosta Hakman… Jednog posetioca Konjović se poseb 

no do bro se ćao. Bio je to An dre Lot. Ko njo vi ću je 

odao priznanje: Do šao je i re kao mi je da zna da sam 

ja bio sa mo dve ne de lje kod nje ga, ali ne sme ta, jer Vi 

ste i ta ko po sta li do bar sli kar, re kao je Lot. 25 

Sve pa ri ske iz lo Žbe Mi la na Ko njo vi ća 

1. Sa lon ne za vi snih, Grand Pa la is, 1928. 

2. Sa lon ne za vi sne umet no sti, Grand Pa la is, 1929. 

3. Sa lon ne za vi sne umet no sti, Grand Pa la is, 1930. 

4. Sa mo stal na iz lo žba – Ga le rie „Bing & Cie” Paris, 

1931. 

5. Sa lon u Ti lje ri ja ma, Tu il le ri es, 1930. 

6. Sa mo stal na iz lo žba – Ga le rie „Van Le er”, Pa ris, 

1932. 

7. Iz lo žba stra nih sli ka ra ko ji ži ve u Pa ri zu, Ga lerie 

„Ge or ges Pe tit”, 1932. 

8. Svet ska iz lo žba u Pa ri zu, 1937. 

9. Sa mo stal na iz lo žba – Ga le rie „Mo u ra dian-Vallot 

ton”, Pa ris, 1937. 

10. Umet nost na tlu Ju go sla vi je od pra i sto ri je do 

da nas, Grand Pa la is, 1971. 

11. Sa mo stal na iz lo žba – Grand Pa la is, Pa ris, 1985. 

12. Sa mo stal na iz lo žba – Ga le ri ja Kul tur nog cen tra 

SFRJ, Pa riz, 1986. 

25 Ir ma Lang, isto, str.74. 

294

295

dïjałøzí 

296

297

foto Jan Cieslikiewicz jancies@yahoo.com 

strana: 294, 295, 297, 300, 301, 302, 303, 315 

298

299

dïjałøzí 

UDC 821.163.41.09 Šosberger P. 

pa vle Šos ber GER 

Pavle Šosberger bio je najplodotvorniji pisac iz 

oblasti istorije Jevreja na tlu Vojvodine i bivše Jugoslavije 

na našim prostorima. Autor je više od dvadeset 

knjiga i monografija (Jevreji u Vojvodini, Jevreji u 

Novom Sadu, Sinagoge u Vojvodini, Osnovni pojmovi 

jevrejskih običaja i religije, Zbornik radova itd. – vi de ti 

izabranu bibliografiju). Pavle Šosberger bio je uporni 

i vredni istoričar Jevreja u Novom Sadu, zapisničar 

njihovog života, istorije novosadskih sinagoga, kao i 

istoričar i istraživač ratnih zločina koji su protiv njih 

počinjeni. Ono što u drugim zemljama rade čitavi timovi 

istraživača, u Novom Sadu je gotovo sasvim sâm 

uradio ovaj uporni i skromni čovek. Potpuni spiskovi 

žrtava Novosadske racije 1942. godine, kao i Holokausta 

na teritoriji Vojvodine, postoje zahvaljujući njego 

vom pre da nom ra du. Ali, Pa vle Šos ber ger bio je i 

istoričar života Jevreja u Novom Sadu, kao i istoričar 

života njihovih sugrađana i njihovih međususedskih 

odnosa. U svojim esejima Pavle Šosberger detaljno 

piše o pomoći koju su Jevreji dobili od svoje srpske 

braće i svojih srpskih sestara u vremenima najvećih 

uzajamnih stradanja i tragedija tokom Drugog svetskog 

rata. Šosberger beleži istorije onih Srba koji su 

saslužili naziv Pravednika među narodima – najveću 

počast koju Izrael dodeljuje onima koji su imali hrabrosti 

da pomognu Jevrejima u vreme Holokausta, 

kao što su to prof. dr Du šan Jo va no vić, no vo sad ski lekar, 

ili Zla ta Velj ko vić Štaj nic, ko ja je u Kru šev cu kao 

srednjoškolska učenica, uz najveći rizik po sopstveni 

život, spasla celokupnu jevrejsku porodicu Tajtacak 

(videti Zbornik radova, 389). Ove isto ri je srp sko-jevrejskog 

prijateljstva zabeležene su u knjigama Pavla 

Šosbergera, usrdno, detaljno, i sa mnogo pijeteta. Za 

svoja dela Pavle Šosberger nagrađivan je u više navrata, 

uključujući i Zlatnu menoru, koju mu je dodelio 

Memorijalni muzej Holokausta „Jad Vašem” u 

Jerusalimu, kao i nagradu za judaistiku „Dr Šandor 

Šajber”, koja mu je dodeljena za životno delo u oblasti 

jevrejskih studija, kao i za razvijanje interetničke tolerancije, 

u Budimpešti, u martu 2011. godine. Dobitnik 

je Novembarske povelje grada Novog Sada. 

Ovaj dvočasovni portret-intervju sa Pavlom Šosbergerom, 

pred video-kamerom, ovde obogaćen odlomcima 

iz njegovih mnogobrojnih knjiga i članaka, 

vođen je u njegovoj kući, u Miletićevoj ulici u Novom 

Sadu, u junu 2011. godine, u prisustvu njegove 

supruge Agneze (Njule) Šosberger, i moje majke Milene 

Kujundžić, inženjera u penziji. To je bio njegov 

poslednji intervju. Pavle Šosberger je preminuo u 91. 

godini, marta 2012. godine. 

300

dïjałøzí 

012 Šosberger P. 

Iza bra na bi bli o Gra fi ja Pa vla Šos ber Ge ra 

• Učešće Jevreja u zdravstvu Novog Sada, No vi Sad: 

Medicinski fakultet, 1985. 

• O jevrejskoj bolnici u Novom Sadu, Novi Sad: 

Zbornik naučnog društva istorije zdravstvene 

kulture Vojvodine, 1986. 

• Novosadski Jevreji, Novi Sad: Književna zajednica 

Novog Sada, 1988. 

• Spisak žrtava Holokausta u Novom Sadu, Novi 

Sad, 1989. 

• O logoru Aušvic, Novi Sad: Godišnjak Istorijskog 

Muzeja APV, 1991. 

• Jevreji u Vojvodini, No vi Sad: Pro me tej, 1998. 

• Osnovni pojmovi jevrejskih običaja i religije (više 

izdanja), Novi Sad: Pokrajinski sekretarijat za 

kulturu, 1996. 

• Jevrejska ulica u Novom Sadu, No vi Sad: No vosadske 

sveske, 1996. 

• Sinagoge u Vojvodini, No vi Sad: Pro me tej, 1999. 

• Sudbina Jevreja u logorima Borskog rudnika: 

1943–1944, No vi Sad, 2007. 

• Zbornik članaka, Novi Sad: Štamparija Stojkov, 2008. 

Priredio Dragan Kujundžić 

301

302

303

304

305

dïjałøzí 

Sa Pa vlom Šos ber ge rom raz go va rao Dra gan Ku jun džić 

Za le đe no se ća nje 

Po sled nji in ter vju Pa vla Šos ber ge ra 

• Ja bih Vas za mo lio, go spo di ne Šos ber ge ru, da se 

pred sta vi te. Oda kle ste, gde ste ži ve li? 

Mi smo naj sta ri ja je vrej ska fa mi li ja u No vom 

Sa du. Ži vi mo od 1740-ih go di na u No vom Sa du. 

Po re zo pla ća ju će gla ve no vo sad ske od 1740. Ima li 

smo svo je pred u ze će sve do na ci o na li za ci je, a sa da 

moj unuk vo di to pred u ze će. Ja sam bio du go godi 

na u po šti, bio sam šef gra đe vin ske slu žbe. A bio 

sam i u voj sci do sta du go, isto u gra đe vi nar stvu. Bio 

sam sko ro če ti ri go di ne u lo go ru, a u par ti za ni ma 

sam bio go di nu i po da na, i po sle to ga još de set godi 

na ofi cir. 

Šos ber ger, Pa vle. 

Otac: Jo sip (Jo ka) 

Maj ka: Pa u la, ro đe na Fe ith (Fajt) 

Ro đen sam u Bu dim pe šti 21. 9. 1920. go di ne u 

„Zsi do sze re tet ha zu”. To je bi la je vrej ska bol ni ca za 

gi ne ko lo gi ju i po ro đa je. Ro đen sam na dan Kol Nidre, 

ta ko da je de da Ga bor u bol ni cu do šao pe ške iz 

Ra ko špa lo te (10 km), da vi di svog pr vog unu ka. Smesti 

li smo se u zgra di „Vi ga do” u Ra ko špa lo ti, ko ja je 

bi la svo ji na de de Ga bo ra, a gde je otac Jo ka vo dio tzv. 

Grad sku ka fa nu. Ta mo sam ži veo kao be ba. Se ćam 

se da me je, kad je iz bio po žar, slu žav ka na ru ci odne 

la kod de de i ba ke. Se ćam se op štin skog do bo ša ra 

(op šti na je bi la u is toj zgra di), ne kog či ka Pa li ke, ko ji 

se sa mnom po ne kad igrao. Se ćam se da sam se ja ko 

pla šio fo to gra fi sa nja, jer je on da tre ba lo da se „uđe 

u sli ku”. U Ra ko špa lo ti sam na u čio da igram do mine. 

Ne za du go, na po ziv de de Adol fa, bro dom „Fe renc 

Jo zef”, do šli smo u No vi Sad. Pri sta ni šte se na la zi lo 

bli zu Ri blje pi ja ce. Ta ta Jo ka nas je već če kao u Novom 

Sadu. [...] 

Zlat na me no ra Jad Va še ma do de lje na mi je 

1990. go di ne u Je ru sa li mu; u Zlat nu knji gu KKL 

[DK: Ka ren Kayemeth Le I zrael, Je vrej ski na ci o nal ni 

fond] upi san sam 1984. go di ne. Me gi la, za hval ni ca 

Sa ve za je vrej ske or ga ni za ci je Ju go sla vi je, uru če na mi 

je 1969. A pla ke ta Je vrej ske op šti ne No vi Sad do delje 

na mi je 1985. go di ne. [DK: No vem bar ska po velja 

No vog Sa da do de lje na je Pa vlu Šos ber ge ru 2001. 

go di ne]. Pri mio sam još tri od li ko va nja i mno go prizna 

nja. „Pa vle Šos ber ger”, Zbornik članaka, 260. 

306

dïjałøzí 

• Ka ži te, mo lim Vas, oda kle su Šos ber ge ri do šli u 

No vi Sad? 

Iz Šlosberga, to su Šaštinske Straže, u Moravskoj. 

Godine1742. bila su velika preseljenja Jevreja iz ostalih 

delova austrijskog carstva prema novootvorenim 

i od Turaka oslobođenim delovima. Došli su nadajući 

se da će ov de bi ti ma lo to le rant ni ji pre ma nji ma, i 

ta ko je i bi lo. Na i me, car Kar lo III Hab zbur ški do neo 

je zakon da se iz svake jevrejske familije samo jedno 

mu ško li ce mo že že ni ti, pa je ta mo osta lo mno go suvišnih 

devojaka i momaka koji su onda dolazili ovde, 

išli su Dunavom i Tisom, spuštali se Podunavljem, i 

tako tu imate mnogo jevrejskih opština u Vojvodini. 

Naročito oko Sombora, onda oko Palanke, Novi Sad, 

Pan če vo, pa sve do Vr šca. 

Jevreji su se naselili u mestu Sasvaru-Šlosbergu- 

Ša štin skim Stra ža ma još u XVII ve ku (M. Zs. Lex., str. 

768). To je bio okrug Ni tra u biv šoj Če ho slo vač koj. Godine 

1736. pominje se opština Schlossberg sa predgrađem 

Zuker-man del (M. Zs. Lex., str. 1002). Sma tra se 

da je jedan deo Jevreja, u vreme uzimanja nemačkih 

prezimena, u tom mestu uzeo i prezime Schosberger, 

Schlos sberg ili Schlos burg, za vi sno od to ga ka ko je 

gradski pisar prezime napisao. Porodica Zukermandel 

je prezime uzela po predgrađu te varošice. 

Pret po sta vlja se da su za vre me mi gra ci je Je vreja, 

zbog za ko na ca ra Kar la III, zva nog „Fa mi li e tat gesetz” 

iz 1726. go di ne, mno gi, na ro či to mla đi mu škar ci 

i že ne, kre nu li iz tog okru ga pre ma ju žnim, no vo o slobo 

đe nim ne na se lje nim obla sti ma car stva, gde Je vreji 

ni su bi li ta ko stro go kon tro li sa ni. Na i me, po tom 

za ko nu, sa mo se je dan mu ška rac iz jed ne je vrej ske 

po ro di ce smeo že ni ti, te su „pre ko broj ni” gle da li da se 

od se le. Se o ba se od vi ja la u ne ko li ko pra va ca. Je dan je 

bio do li nom Du na va, pa u Po du na vlju na la zi mo srazmer 

no ve će je vrej ske za jed ni ce. 

Ta ko su Šos ber ge ri, spu šta ju ći se do li nom Du nava 

ili rav ni ca ma Bač ke, sti gli i u oko li nu ta da šnjeg 

Rac kog Se la (bu du ćeg No vog Sa da). U po pi si ma Jevre 

ja u No vom Sa du (Rac kom Se lu, Pe tro vo ra dinskom 

Šan cu) kao čla no vi te po ro di ce po ja vlju ju se 

1782. Ja kob i Ale xan der.[...] Pret po sta vlja se da su 

čla no vi po ro di ce i ra ni je bi li u ta da šnjem No vom Sadu, 

uzi ma ju ći u ob zir da je Avro hom (Abra ham) tu i 

ro đen, 1779, bu du ći da su mu ro di te lji tu ži ve li. („Poro 

di ca Schos ber ger u No vom Sa du”, Pa vle Šos berger, 

Zbornik članaka, 251). 

• Uslo vi za Je vre je su ta da bi li po volj ni? 

Po volj ni, ali ne svu gde. Som bor i Su bo ti ca nisu 

im do zvo li li da se na se le. Na se li li su se u No vom 

Sa du, i u No vom Sa du su ih pri mi li od mah. I za to je 

i moj ču kun ču kun de da bio ov de još u ono vre me. 

• Ov de ni je bi lo šte tlo va, kao re ci mo u Ru si ji? 

Ge ta ni je bi lo. Po ku ša li su u No vom Sa du 1748. 

da na pra ve od Je vrej ske uli ce ge to, ali ni je im us pelo. 

Bi la je iz me ša na. Uglav nom, No vi Sad je naj bo lje 

pri mio Je vre je. 

• Ka ži te za što ste po če li da se ba vi te je vrej skim tema 

ma, jer to ni je bi la va ša pro fe si ja? 

Ni je bi la. Ja sam gra đe vi nar. Ubi li su mi oca, 

maj ku i bra ta. Ov de u Mi le ti će voj uli ci, vi de će te... 

pi še... ov de u na šoj ku ći. A ce la osta la fa mi li ja depor 

to va na je u Aušvic. Ta ko da smo je dan bra tić i ja 

je di ni osta li od ce le ve li ke fa mi li je. I on da sam počeo 

da pi šem. Mo ja ma ma je po zna ta No vo sa đan ka, 

čak ima i uli ca mo je ma me. I knji ge su o njoj na pisa 

ne, to je Sven ka Sa vić pi sa la. 

307

dïjałøzí 

• Šta je ra di la ma ma? [OFF Mi le na Kujundžić] 

Ma ma je bi la uči te lji ca, ona je osno va la je vrejsko 

za ba vi šte. A osim to ga bi la je re ži ser, i pi sac, i 

umet nik, ra di la je sve i sva šta, i uglav nom sva kom 

po ma ga la, bi la je po zna ta po to me što je svi ma poma 

ga la. 

• Ka ži te nje no ime, mo lim Vas! 

Pa u la Šos ber ger. Ima ov de u No vom Sa du uli ca 

Pa u le Šos ber ger. 

Jed na od naj ak tiv ni jih Je vrej ki iz me đu dva ra ta, 

ne sum nji vo je bi la Pa u la Šos ber ger. Ona je bi la stal ni 

or ga ni za tor svih kul tur nih i do bro tvor nih zbi va nja u 

je vrej skoj za jed ni ci. 

Ro đe na je 1895. go di ne u Bu dim pe šti i po ti ca la 

je iz po ro di ce ko ja se go di na ma ak tiv no ba vi la je vrejskim 

ra dom. U Bu dim pe šti je, po red gra đe vi nar stva, 

na Vi šoj teh nič koj ško li za vr ši la i pe da go gi ju – Od sek 

za de cu pred škol skog uz ra sta (po Mon te so ri je voj meto 

di). Za vre me Pr vog svet skog ra ta ra di kao me dicin 

ska se stra u po moć noj voj noj bol ni ci i do bi ja zlatnu 

znač ku Cr ve nog kr sta sa kru nom. 

Po sle uda je, 1919. go di ne, do la zi u No vi Sad, gde 

se br zo uklju ču je u je vrej ski jav ni rad. Or ga ni zo va la 

je ča jan ke u pri vat nim ku ća ma, tzv. „sne žne gru dve”, 

uvek na dru gom me stu. Ka sni je su ča jan ke i pri red be 

odr ža va ne u pro sto ri ja ma Ho te la „Slo bo da”, a po sle 

otva ra nja Je vrej skog kul tur nog do ma ce lo kup na aktiv 

nost je pre se lje na u to zda nje. 

Pi sa la je tek sto ve, re ži ra la, ba vi la se sce no gra fijom 

i ko sti mo gra fi jom za ne za bo rav ne deč je pred stave 

„San u šu mi”, „Deč ji kon gres”, „Ja dran ska noć”. 

Pri re đi va la je Pu rim ske i Ha nu ka pri red be za Je vrejsko 

do bro tvor no dru štvo, WI ZO, Ma ka bi, kao i drugar 

ske ve če ri, za ba ve i ba lo ve. Du go go di na, sve do 

svo je tra gič ne smr ti, bi la je na če lu od bo ra za pri redbe 

i za ba ve. [...] 1942. go di ne Pa u la je ubi je na za jedno 

sa suprugom Josipom i sinom Dodikom, nadomak 

svog do ma u Mi le ti će voj uli ci. 

Neka ovi redovi budu umesto nadgrobnog spomenika 

na grobu koji ne postoji! „Schosberger Paula, rođena 

Feith”, Zbornik članaka, 258. 

• Zna či, vi ste po če li ti me da se ba vi te od mah po sle 

rata? Kako ste počeli time da se bavite? 

U voj sci sam bio de set go di na, bio sam ofi cir, komandir 

čete, pa posle načelnik odeljenja. Na početku 

je bio rat, a po sle su me pre ba ci li na gra đe vi nar stvo, 

to je gra đe vin ska upra va JNA, i on da sam bio šef vojnog 

gra di li šta, i to sam bio do sta du go, gra dio fa bri ke, 

aerodrome... 

• A ovim isto rij skim po slom, da li ste po če li da se 

ba vi te od mah po sle ra ta? Šta vas je na to na ve lo i 

ka ko ste po če li da sku plja te gra đu? 

Pr vo sam po čeo na zid nim no vi na ma u voj sci, i 

on da sam po čeo da pi šem. I on da sam po čeo da tražim 

ubi ce ro di te lja. Na šao sam ih, osu đe ni su na smrt. 

• Ka ži te ka ko je pro ti ca lo tra že nje rat nih zlo či na ca 

na te ri to ri ji Voj vo di ne? 

Svi su ih tra ži li ili po ma ga li. I ja sam tra žio. Ja 

sam neke našao preko ovih komisija za ratne zločine, 

jed nog ko ji se zvao Ja noš Ke lje reš. Bio je žan dar, 

ko ji je na su du iz ja vio da mu uop šte ni je bi lo te ško 

ubi ti dva de se to ro lju di, ženâ i de ce, sa mo mu je bilo 

te ško ba ca ti ih u ka mion. I to ga su obe si li. On da 

je bio Mar ton Zol di. On je bio or ga ni za tor Ra ci je u 

ovom delu Vojvodine. On je bio kapetan. Sa dvadeset 

šest go di na je bio dok tor pra va i ta ko je ni sko pao da 

je bio po znat još iz Er de lja gde je obe sio ne ke srp ske 

odnosno pravoslavne popove za bradu, mučio narod. 

To je bio dok tor Zol di. A ge ne ral Gra či je bio ko mandant 

Racije. 

308

dïjałøzí 

• U kom smislu je Novosadska racija specifična u 

odnosu na istoriju Holokausta? 

Pa ja mi slim da je ova ko. Ov de u No vom Sa du 

ubijen je sin doktora Arpada Bokora, koji nije čak 

ni ime do bio, ni je bi lo vre me na ni ime da mu se dâ. 

Deca od tri-četiri godine su bila ubijana. Kao i stari 

svet. To je bi lo ne mi lo srd no kla nje. Ni je tu bi lo pomo 

ći ni da si bio austro u gar ski voj nik, ofi cir... da je 

mo glo to da ti po mog ne... sve je to ubi ja no. Ofi ciri 

sa visokim mađarskim odlikovanjima, odnosno 

austrougarskim, ubijani su. 

• Ho će te da ka že te da, re ci mo, oni ko ji su do ra ta 

služili kao oficiri u mađarskoj, odnosno austrougarskoj 

vojsci, uz visoka odlikovanja, nisu bili pošteđeni 

Racije? 

Nisu. 

U Novom Sadu bile su dve pošteđene familije. 

Je dan je bio bez no gu, a dru gi je bio ne što ja ko bole 

stan, isto voj ni in va lid. I taj bez no gu je bio pri vremeno 

izuzet od maltretiranja, a onda je došao kraj 

ra ta i spa sao ga. 

• Da li je bilo teškoća sa prikupljanjem dokumentacije? 

Nije bilo teškoća. I ja sam prikupljao dokumente 

o Ra ci ji. Kad sam po sled nji put pri ku pljao, on da je 

bilo 876 evidentiranih Jevreja ubijenih u Raciji. Od 

to ga smo tač no do ku men to va li 820 i ne što. Ali i tu je 

mo gla da se pro vu če ne ka gre ška, jer su ce le po ro dice 

ubijane, tako da nije bilo nikoga da prijavi tačne 

po dat ke. Ima, tu i ta mo se po ja vi ne ko ko se vo di kao 

žrtva, a nije. To su podaci koji isplivavaju slučajno. 

Ali je sistemska evidencija vođena dosta dobro što 

se ti če Voj vo di ne. To je ra đe no na vi šem ni vou, poslednji 

put prošle godine, na najvišem nivou Vlade 

pokrajine Vojvodine, utvrđeni su podaci i za Srem, 

i za Bač ku, i za Ba nat. Ja sam bio an ga žo vao pro fesora 

Avakumovića iz Muzeja. On je sve uradio, vrlo 

temeljno. 

Grad je po de ljen na tri de la i Ra ci ja je po če la 21. 

januara 1942. Tog i sledećeg dana bilo je samo pojedinačnog 

ubijanja. Na Štrandu je ubijeno oko petnaest 

osoba dovedenih iz Doma Levente (Sokolski dom, 

Dom kulture). Dvadeset drugog januara ubijena je 

porodica Manoa Rajha (osim njega) u Dositejevoj ulici. 

On se na red ni dan ja vio po li ci ji sa žal bom da su 

mu ubi li že nu i tro je de ce. Za dr žan je i ubi jen i on. 

Dvadeset drugog januara u ulici Martina Lutera 12 

ubijeni su Aleksandar Rosenberg, vlasnik čistionice 

odela „Etilen”, sa suprugom Ilonom, rođ. Haberfeld, 

i poslovođom radnje Ferencom Nemethom (Mađarom). 

Ovakav ishod Racije, sa malo žrtava, nije pogodovao 

njenim rukovodiocima, ponajviše generalu 

Fetekehalmiju, pukovniku Grašiju i dr., te je naređeno 

kapetanu dr Martonu Zoldiju da preuzme energičnije 

mere. [...] 

Po naređenju komandanta Racije, sve žrtve su sa 

ulica pokupili, i vojnim i opštinskim kamionima odno 

si li do Du na va, gde su ih ba ca li pod led. Utvr đe no 

je istragom da su vojnici i žandari pljačkali leševe, skida 

li pr ste nje s ru ku, čak su i pr ste se kli da do đu do nakita, 

skidali vrednije odevne predmete, uzimali novac. 

Prema izveštaju Komisije za utvrđivanje zločina 

okupatora i njihovih pomagača, u Raciji je bilo 

osamsto sedamdeset žrtava Jevreja. U Jevrejskoj opštini 

utvr đe na su ime na osam sto dva dest i osam žr ta va 

Racije. 

Kako je većina žrtava bačena u Dunav, na Jevrejskom 

groblju, koliko je poznato, sahranjeno je samo 

pet osoba (supružnici Rosenberg, supružnici Ižak i Petar 

Vig), a u Zemunu je sahranjeno trista osamdeset 

neidentifikovanih žrtava Racije, koje su izvađene iz 

Dunava kod Zemuna. U Zemunu je 1957. podignut 

spomenik ovim žrtvama... 

309

dïjałøzí 

Po sle oslo bo đe nja ze mlje 1944. vi nov ni ci ma krvo 

pro li ća u No vom Sa du su đe no je, i oni su osu đe ni 

za svo ja ne de la. „Ra ci ja u No vom Sa du od 21. do 23. 

ja nu a ra 1942”, Novosadski Jevreji, 40. 

Ja sam pre tri me se ca pri mio u Bu dim pe šti držav 

nu na gra du za ju da i sti ku, na gra da se zo ve „Dr 

Šan dor Šaj ber”. Pro fe sor ko ji me je ta mo pred stavio 

pu bli ci re kao je da sam ja jed na in sti tu ci ja od 

jed nog čla na, sa ve li kom ba zom po da ta ka, i da je 

ma đar ska jav nost odav no du žna me ni pri zna nje. I 

kad su mi pre da li na gra du... Na gra du su mi pre da li 

u Sa ve zu je vrej skih op šti na Ma đar ske u Bu dim pe šti. 

To je bi lo tre ćeg mar ta [2011]. 

Evo sad su de Šan do ru Ke pi ru u Ma đar skoj, odgo 

vor nom za Ra ci ju u No vom Sa du. Na pra vio je suvi 

še zlo de la, i me đu na rod ni pri ti sak na Ma đar sku 

je ve lik, mo ra li su da po kre nu pro ces. Sa da po ma lo 

be smi slen, jer je nje mu 97 go di na. Pre su da će bi ti za 

ne ko li ko ne de lja. [O vaj rat ni zlo či nac, na li sti Si mona 

Vi zen ta la naj tra že ni jih rat nih zlo či na ca, oslo bođen 

je op tu žbe od stra ne vi šeg su da u Bu dim pe šti 

me sec da na po sle ovog raz go vo ra, u ju lu 2011. godi 

ne.] 

• Ka ži te ka kav je bio put no vo sad skih Je vre ja ko ji 

su se vra ti li po sle ra ta? 

U No vom Sa du, po sle oslo bo đe nja 1944. godi 

ne, bi lo je dva de set Je vre ja. Ka ko su se vra ća li iz 

lo go ra po la ko su se sku plja li... iz lo go ra, iz par ti zana, 

iz be gli štva... po ku pi lo se oko njih hi lja du. Od tih 

hi lja du je pre ko se dam sto oti šlo u Iz rael, osta lo je 

pri bli žno tri sto ti ne. Kad sam ja bio pred sed nik Jevrej 

ske op šti ne... bio sam de set go di na pred sed nik 

Je vrej ske op šti ne u No vom Sa du, ta da je bi lo tri sto 

Je vre ja i to sve u ma nje-vi še po od ma klim go di nama. 

On da sam ja pred lo žio Op šti ni i Je vrej skoj zajed 

ni ci Ju go sla vi je (on da je to bi la Ju go sla vi ja), da 

ako ho će mo da spa se mo je vrej sku za jed ni cu u Novom 

Sa du, i u Ju go sla vi ji, mo ra mo da pri hva ti mo i 

one Je vre je či ji su sa mo oče vi ili maj ke, ili sa mo dede 

ili ba ke Je vre ji, ili one ko je su uda te za Je vre je, ili 

one ko ji su ože nje ni Je vrej ka ma. I on da smo do bi li 

jed no dru štvo ko je je pri lič no iz me ša no. E, od ovog 

dru štva iz ro di la se jed na ge ne ra ci ja ko ja se in te re suje 

za ju da i zam. Njih ima šeststo i ne ko li ko čla no va. 

Da li smo to do bro ura di li ili ne, to će se vre me nom 

vi de ti. Ali us pe li smo u to me da Je vre ji go vo re hebrej 

ski, da iz gra di mo Je vre je ko ji su po no sni i ko ji 

ne pod no se na si lje nad so bom. Ne ma vi še onog Jevre 

ji na ko ga svi tu ku. Me ne su lo vi li svi ko ji su sti gli, 

i ov de u No vom Sa du, i u Ma đar skoj. Ja sam po begao 

iz lo go ra u par ti za ne. 

• Vi ste bi li u Bor skom rud ni ku? [OFF Mi le na 

Kujundžić] 

Je ste. U lo go ru, na pri nud nom ra du. 

• Ka kvi su va ši od no si sa Izra e lom? Da li če sto idete? 

Ko li ko pu ta ste bi li i sa ki me ste se sre ta li od 

Novosađana? 

Išao sam, sad sam star. 

• Vi dim da su Vam da li Zlat nu me no ru u Jad Vaše 

mu. 

Je ste, evo ova [po ka zu je]. 

Do bio sam i Po ve lju gra da. 

• S kim se sre će te u Izra e lu? 

Sre tao sam se sa To mi jem Lam pi jem, on je naža 

lost umro, on je bio pot pred sed nik izra el ske Vlade 

i pred sed nik Jad Va še ma. On je bio no vo sad ski 

đak, ov de je ma tu ri rao, a ta mo je za vr šio fa kul tet. 

310

dïjałøzí 

Do la zio je če sto u po se tu u No vi Sad. On je bio novi 

nar, i to do bar no vi nar, imao je emi si je na ra di ju i 

te le vi zi ji. Bio je ta ko đe ge ne ral ni di rek tor Izra el ske 

te le vi zi je. Ba vio se jav nim ra dom. 

• Ka ži te mi ne što o „Zbor ni ku čla na ka”, ko ji ste mi 

da li. Šta se u nje mu na la zi? 

Tu se na la ze član ci ko ji su se po ja vlji va li u raznim 

no vi na ma na srp skom i na ma đar skom, o 

mom ži vo tu i ra du. Ima i o Bor skom rud ni ku unutra, 

ima mno go to ga, vi de će te i sa mi. 

Ima pu no o zdrav stvu, jer je me di ci na bi la profe 

si ja ko jom su se če sto ba vi li Je vre ji u No vom Sa du 

i u Ju go sla vi ji, i u ce lom sve tu. Ima mo vr lo po zna te 

le ka re. I još či me su se ba vi li Je vre ji, pra vi li su alko 

hol, sir će, bi li su li ma ri, tr gov ci, je dan je na uli ci 

pro da vao no vi ne. 

• Ka kve su po lo ža je za u zi ma li Je vre ji u biv šoj Ju goslaviji 

posle rata? 

Mno gi su bi li na is tak nu tim jav nim po lo ža ji ma, 

ret ko je bi lo da ne ko ni je za u zi mao vi đen po lo žaj. U 

„sta roj” Ju go sla vi ji pri lič no uti ca ja je imao dr Da vid 

Al ba la. Nje go va sli ka je ov de u Zborniku. On je bio 

bio spe ci jal ni iza sla nik kra lja Pe tra Pr vog u Va šingto 

nu, a po sle i prin ca Pa vla. 

Bi lo je to 1917. go di ne na Kr fu. Opo ra vljen posle 

po vla če nja pre ko Al ba ni je, tri de se to go di šnji kape 

tan srp ske voj ske dr Da vid Al ba la do bio je od Niko 

le Pa ši ća spe ci jal ni za da tak da kao de le gat srp ske 

Vla de upo zna na rod i Vla du Sje di nje nih Ame rič kih 

Dr ža va s po tre ba ma i že lja ma Kra lje vi ne Sr bi je, i da 

ogro man ugled i uti caj ve li kih ame rič kih je vrej skih 

or ga ni za ci ja upo tre bi u ko rist svo je do mo vi ne. Ubrzo 

po sle nje go vog do la ska u SAD, 26. 9. 1917, drugog 

no vem bra 1917. ob ja vlje no je pi smo bri tan skog 

mi ni stra ino stra nih po slo va lor da Ar tu ra J. Bal fu ra, 

upu će no lor du Rot šil du, po zna to i kao Bal fu ro va dekla 

ra ci ja. U nje mu se Je vre ji ma pri zna je pra vo da u 

Pa le sti ni iz gra de svo ju na ci o nal nu dr ža vu. 

Već 27. 12. 1917. go di ne, po sla nik i opu no mo će ni 

mi ni star Kra lje vi ne Sr bi je u Va šing to nu Mi len ko Vesnić, 

u pi smu (tzv. „Ve sni će vo pi smo”) upu će nom dr 

Da vi du Al ba li, ka pe ta nu na spe ci jal nom za dat ku u 

SAD, u ime svo je Vla de pri zna je Pa le sti nu za do movi 

nu je vrej skog na ro da, u ko ju tre ba da se do pu sti nase 

lja va nje Je vre ja. U pi smu je sr dač nim to nom iz raže 

na ža lost ako se bra ća Je vre ji ise le u svo ju do mo vinu 

iz Sr bi je, ali i ra dost zbog ob no ve sta re do mo vi ne. 

To pi smo je ob ja vlje no u vo de ći ma ame rič kim 

li sto vi ma kao sve do čan stvo ve li ke to le ran ci je, ši roko 

gru do sti i de mo kra tič no sti Sr bi je, ko ja je po sta la 

uva ža va na i omi lje na u mno gim kru go vi ma Ame ri ke 

i Evro pe. „Mi si ja dok to ra Al ba le”, Zbornik članaka, 

358. 

• A po sle ra ta? 

Če tr na est ge ne ra la je bi lo u ra tu i još po sle ra ta 

tri ili če ti ri. No vi Sad je imao dva ge ne ra la ko ji su bili 

je vrej skog po re kla. Ge ne ral De ak, on je bio di rektor 

voj ne bol ni ce, po sle je bio za me nik uprav ni ka 

Voj ne aka de mi je. Dru gi je bio je dan Ma đar, za ko ga 

se is po sta vi lo da je Je vre jin, ge ne ral Jon to vić, Ru dolf 

Jon to vić. On je bio Ma đar, ali Je vre jin. 

• A u po li tič kom ži vo tu? Ko je od Je vre ja za u zi mao 

istaknute položaje ili bio učesnik Narodnooslobodilačke 

borbe? 

Mno gi su bi li. Mo ša Pi ja de, Pa vle Pap, u kul turnom 

ži vo tu ima mno go čla no va Aka de mi je na u ka. 

U Be o gra du je bi lo de set hi lja da Je vre ja, i aške na skih 

i se fard skih, ve li ki deo Se far da, kao Oskar Da vi čo. U 

sa moj Sr bi ji je bi lo ma lo Je vre ja. U ce loj Kra lje vi ni 

Ju go sla vi ji na ce loj te ri to ri ji je bi lo oko se dam de set 

311

dïjałøzí 

hi lja da Je vre ja, a u Bu dim pe šti oko 250.000, u celoj 

Ma đar skoj oko mi lion. A u Polj skoj tri mi li o na, 

u Ru si ji oko pet. Mno gi Je vre ji ko ji su pre ži ve li rat 

oti šli su iz Ru si je u Iz rael. U Ru mu ni ji, An to ne sku i 

Ča u še sku, iako su bi li an ti se mi ti, ni su ubi ja li Je vreje. 

Ta ko je u Ru mu ni ji 780.000 Je vre ja pre ži ve lo rat 

i oti šlo u Iz rael. 

Je vre ji su i po red ra znih te ško ća us pe li da se u 

znat nom bro ju, sra zmer no svom bro ju u ovoj Po kraji 

ni, pri klju če or ga ni zo va nom ot po ru oku pa to ru. 

Već 1941. u Bač koj je pri stu pio NOB 271 Je vrejin, 

u Ba na tu je pri stu pi lo 10, a u Sre mu 38. Go di ne 

1942. pri klju či lo se u Bač koj još 24, u Ba na tu 4, u Sremu 

29. Od 1943. do kra ja ra ta pri klju či lo se u či ta voj 

užoj Po kra ji ni, kao i u ra znim de lo vi ma oku pi ra ne 

Ju go sla vi je, 157 Je vre ja iz Bač ke, 30 iz Ba na ta i 51 iz 

Sre ma. Ukup no je iz Voj vo di ne bi lo u re do vi ma NOB 

614 Je vre ja, od ko jih je po gi nu lo ili ubi je no 213. 

Go di ne 1941. i po čet kom 1942. zbog or ga ni zo vanog 

ot po ra pro tiv oku pa to ra u Bač koj je po gu blje no i 

25 Je vre ja, u za tvo ru su pre bi je na do smr ti dvo ji ca, a 

176 ih je osu đe no na vre men ske ka zne. 

Me đu voj vo đan skim Je vre ji ma za na rod nog hero 

ja pro gla šen je Pa vle Pap, u ge ne ra le JNA pro iz vede 

ni su dr An dri ja De ak, Ru dolf Jon to vić i dr Her bert 

Kra us, a bi lo je vi še pu kov ni ka, ve ći broj ofi ci ra i viših 

ru ko vo di la ca. Spo me ni cu 1941. do bi lo je 14 vojvo 

đan skih Je vre ja, a bi lo je 8 uče sni ka u Špan skom 

gra đan skom ra tu i ve ći broj uče sni ka u Ma đar skoj 

re vo lu ci ji 1919. 

Pred stav nik Voj vo di ne na Dru gom i Tre ćem zase 

da nju AV NOJ-a bio je dr Her bert Kra us. „Uče šće 

voj vo đan skih Je vre ja u Na rod no o slo bo di lač koj borbi”, 

Je vre ji u Voj vo di ni, 177. 

• Da nas, ka da po se ti te Iz rael, ka ko vam on iz gle da? 

To je jed na dr ža va vi so kog stan dar da, uglavnom 

svi ko ji su emi gri ra li odav de ni su se vra ti li. 

Vr lo je ma lo su prot nih iz u ze ta ka. Na ši Je vre ji su se 

to li ko in te gri sa li, da kad im ne što dik ti ram na srpskom, 

oni pi šu na srp skom, ali he brej skim slo vi ma 

[sme je se]! 

• Ka ko je us po sta vlje na ko me mo ra ci ja Ra ci je u Novom 

Sa du po sle ra ta? 

Sva kog 23. ja nu a ra, do 1967. go di ne, vr še na je 

ko me mo ra ci ja. Od 1967. Du ško Po pov, ko ji je bio 

po kra jin ski se kre tar [Ko mi te ta Sa ve za ko mu ni sta] 

Voj vo di ne, i ja, do go vo ri li smo se da ko me mo ra ci ju 

pre ba ci mo sa ne zva nič nog i re li gi o znog na dr žavni 

ni vo. U Zborniku ko ji sam vam dao opi san je taj 

pro ces. 

To kom pr vih spon ta nih ko me mo ra ci ja od mah 

po sle ra ta ven ce su po la ga li ta ko što su ih ba ca li sa 

mo sta, po sle sa voj ne kr sta ri ce. Ja sam bi la pri sutna 

kad su ba ci li pr vi ve nac sa mo sta. [OFF Mi le na 

Kujundžić] 

Je ste, ta ko je bi lo. 

Ko me mo ra ci je za ne vi ne žr tve kr va ve No vo sadske 

ra ci je odr ža va le su se ne ka da sa mo u Sa bor noj 

cr kvi i u pro sto ri ja ma Je vrej ske op šti ne u No vom Sadu, 

a po je din ci su to ga da na ba ca li cve će u Du nav i 

pa li li sve će. 

Tek je 23. ja nu a ra 1967. us pe lo po sle ni ku kul tu re 

Du šku Po po vu i pred sed ni ku Je vrej ske op šti ne Pa vlu 

Šos ber ge ru da do bi ju sa gla snost od dr žav nih i po litič 

kih vla sti da se ko me mo ra ci ja odr ži jav no na oba li 

Du na va, uz pri su stvo vla sti i gra đa na. 

312

dïjałøzí 

Ta ko se 23. ja nu a ra 1967. na oba li Du na va, na 

me stu gde su pre 25 go di na iz gu bi li ži vo te mno gi Novo 

sa đa ni, pre pod ne u 11 sa ti, sa ku pi lo ne ko li ko hilja 

da No vo sa đa na. Uz zvu ke Be to ve no vog po smrt nog 

mar ša, omla din ke i omla din ci do ne li su na oba lu Duna 

va ve li ki ve nac gra da No vog Sa da. Go vo rio je Ti ma 

Vr ba ški, pred sed nik Skup šti ne Op šti ne No vog Sa da. 

Po sle go vo ra, ve nac je pre net na je dan le do lo mac, koji 

ga je od neo do sre di ne Du na va i ta da je pred sed nik 

Op šti ne spu stio ve nac me đu le de ne san te Du na va. 

Za to vre me je je di ni ca JNA, na sa moj oba li, 

oda la po čast sa tri plo tu na, a voj na mu zi ka in to nira 

la je po smrt ni marš. Bro do vi su spu sti li za sta ve na 

po la ko plja, a pro dor ni zvu ci si re na i su ze u oči ma više 

hi lja da No vo sa đa na pra ti li su ve nac ko ji je la ga no 

plo vio niz Du nav, pro bi ja ju ći se me đu san ta ma le da. 

„Pr va ko me mo ra ci ja po sle če tvrt ve ka”, Dnev nik, 22. 

01. 2005, u: Zbornik članaka, 191–192. 

[...] Evo to sam ja kao par ti zan ski ofi cir [po kazu 

je sli ku iz Zbornika]. 

• Ka kve su bi le ak tiv no sti u Je vrej skoj op šti ni pre 

ra ta? Pa on da i po sle ra ta? 

Pr vo, bi la je Communitas Iudeorum. To je samo 

u prav na je di ni ca, svi Je vre ji su pot pa da li pod tu 

je di ni cu. Šef je bio su di ja Je vre ja, to je bi lo u se damna 

e stom i osam na e stom ve ku. On da je for mi ra na 

Je vrej ska op šti na, osno va na 1867. go di ne. Ova crkve 

na Je vrej ska op šti na ba vi la se uglav nom ver skim 

stva ri ma, ali i na o bra zbom, edu ka ci jom. 

• U svo jim knji ga ma pi sa li ste o ak tiv no sti ma Jevrej 

ske op šti ne pred rat, ne ki ma od njih se ba vi la 

i va ša maj ka. 

Da. Mo ja ma ma je vo di la sve pri red be, ona ih je 

pi sa la, re ži ra la, za sve je vrej ske or ga ni za ci je. Jed na 

od sport skih or ga ni za ci ja je bi la Ju da Ma ka bi. On da 

je bi la ci o ni stič ka or ga ni za ci ja, do bro tvor no žen sko 

dru štvo, je vrej sko za ba vi šte... 

• Tu je bi la i Je vrej ska ško la, ta ko se zva la, ali u nju 

nisu išli samo Jevreji? [OFF Mi le na Kujundžić] 

Ni su, ta ko je, ni su sa mo Je vre ji išli u Je vrej sku 

ško lu. I osta li su išli, za to što je bi la do bra, kva litet 

na. Bi le su dve po zna te do bre ško le: Je vrej ska i 

Ni ko la jev ska. To su bi le dve do bre osnov ne ško le. 

Osim to ga, Sr bi i Je vre ji de li li su je dan sli čan ose ćaj, 

da su bi li za du žbi na ri. Svoj su vi šni no vac ula ga li su 

u stva ri od jav ne ko ri sti, kao što su Dom sta ra ca, 

Dom kul tu re, ško le, si na go ge. 

• Ka ko je te kla grad nja si na go ga u No vom Sa du? 

Pr ve če ti ri ni su bi le bog zna šta. Na ro či to pr ve 

tri. Če tvr ta je već u ono vre me ima la sprat. Sve su 

bi le na istom me stu gde je i sa da šnja. Pr va ni je. Pr va 

je bi la ne gde gde je sad Ho tel „Voj vo di na”. A dru ga 

i tre ća, bi le su ja ko ru šev ne zgra de. Če tvr ta je bi la 

ma lo bo lja, a ovo je pe ta. Nju je pro jek to vao Ba umhorm, 

je dan od naj po zna ti jih ar hi te ka ta u Evro pi. 

Naj lep ša si na go ga je ona u Se ge di nu. U No vom Sadu 

Ba um horm je pro jek to vao Grad sku ban ku, Menra 

to vu pa la tu. No vo sad ska si na go ga je vr lo aku stična. 

Ne ka da je ima la 1000 se di šta, od ko jih su ne ka 

uklo ni li da bi se na pra vi la bi na. 

No va si na go ga je od da na osve će nja slu ži la svojoj 

na me ni – ver skom ži vo tu no vo sad skih Je vre ja. U 

si na go gi su za po šlja va ni vi so ko o bra zo va ni struč njaci, 

glav ni ra bin, sa dok to ra tom te o lo ških i fi lo zof skih 

na u ka, se kun dar ni ra bin, sa dok to ra tom te o lo ških i 

filozofskih nauka, nadkantor, nekoliko kantora, predmo 

li telj (she li ah tzi bur, na he brej skom, ver ski slu žbenik 

sa ra znim za du že nji ma), ho ro vo đa, ša me sa (crkve 

njak) i po moć no oso blje. 

313

dïjałøzí 

Mo gu se na bro ja ti sle de ći do ga đa ji vred ni pažnje: 

pr va po se ta vr hov nog ra bi na Ju go sla vi je, dr Isaka 

Al ka la ja, 6. apri la 1924. go di ne, ka da su ga pred 

ula zom u si na go gu do če ka li nad ra bin no vo sad ski dr 

Hin ko Kiš, pred sed nik Je vrej ske op šti ne Ber nat Ernst 

sa čla no vi ma pred stoj ni štva op šti ne, ko man dant I armi 

je, gra do na čel nik, pred stav ni ci dru gih ve ro i spo vesti 

i ve li ki broj No vo sa đa na. Ta ko đe su za pa že ne pose 

te si na go gi epi sko pa bač kog dr Iri ne ja Ći ri ća, ko ji je 

vi še pu ta do la zio u si na go gu po vo dom je vrej ske No ve 

go di ne, i sa go vor ni ce dr žao go vor, po že lev ši bra ći Jevre 

ji ma sreć nu No vu go di nu. „No vo sad ske si na goge”, 

Si na go ge u Voj vo di ni, 51–52. 

• Ka kve se ak tiv no sti da nas od vi ja ju u si na go gi? 

Si na go ga ra di, ra di kao si na go ga, a ra di i kao 

sa la za kon cer te. Ima mo vr lo so lid ne od no se sa 

gra dom No vim Sa dom, grad fi nan si ra odr ža va nje, 

mno gi kon cer ti su bes plat ni, grad ko ri sti si na go gu, 

a za uz vrat je odr ža va. 

• Da li se si na go ga uvek ko ri sti la za slu žbe, po go tovo 

posle rata? 

Ko ri sti la se uglav nom uvek, ali je bi la u ja ko 

lo šem sta nju. Ni smo ima li sred sta va, ja sam do sta 

ra dio na to me da se na ba ve sred stva, da se to opravi, 

odr ža va. Kao pred sed nik Je vrej ske op šti ne us peo 

sam da do ve dem si na go gu u pri stoj no sta nje. Bo lje 

smo pro šli ne go Su bo ti ča ni, ko ji ima ju le pu si na gogu, 

ali je ne ko ri ste jer ne ma ju no va ca da je za vrše. 

Ima ju jed nu ma nju si na go gu u sa mom objek tu 

Je vrej ske op šti ne, ko ju ko ri ste za slu žbe. Mi smo 

us pe li da na pra vi mo spo ra zum sa gra dom No vim 

Sa dom, tu su svi do pri ne li, bez ob zi ra na to ko ja je 

par ti ja bi la na vla sti. Svi su u No vom Sa du bi li, i još 

uvek su za to, da se si na go ga ospo so bi i odr ža va. 

• Ka kvi su od no si Je vre ja sa srp skim ži vljem? 

Za vre me mog oca sve je bi lo u re du. Ne zgodne 

stva ri, an ti se mi ti zam se po ja vio sad. Ne re ci mo 

da nas, ne go pre kju če. To je za me ne neo bja šnji vo. 

Ni ka da se Sr bi i Je vre ji ni su sva đa li. Je vre ja u Sr bi ji 

ni je bi lo to li ko mno go, kao u Ru si ji, na pri mer. U 

ce loj dr ža vi je bi lo sve u kup no se dam de set hi lja da 

Je vre ja, od ko jih je naj ve ći deo bio u Be o gra du, Zagre 

bu, Sa ra je vu i Sko plju. U No vom Sa du je bi lo 

če ti ri hi lja de i tri sto Je vre ja, a u Su bo ti ci šest hilja 

da. 

Bio je to kraj 1944. go di ne. 

Kr va vo vre me Ho lo ka u sta pre kri lo je ve ći deo 

Evro pe. [...] 

Pra vo je bi lo ču do u to vre me na ći pra ve lju de 

ko ji su sta li na stra nu pro go nje nih Je vre ja. 

Kao sve tla tač ka tog vre me na, u na šem gra du, 

bi lo je spa sa va nje pro go nje nih lo go ra ša iz Bor skog 

rud ni ka. Oni su bi li go nje ni u ko lo ni, uli ca ma Novog 

Sa da, od stra ne kra lje ve ma đar ske sol da te ske, 

glad ni, žed ni, bo le sni, u ri ta ma, pe ške iz Bor skog 

rud ni ka ka Ma đar skoj i ne mač kim kon cen tra ci o 

nim lo go ri ma. 

U toj go mi li us pe lo je gru pi od njih 20 lo go ra ša 

da se uvu ku u krug Grad ske bol ni ce u No vom Sa du. 

Mno go me di cin skog oso blja je već na pu sti lo krug 

bol ni ce. Osta lo je sa mo ono me di cin sko oso blje ko je 

se za pra vo sklo ni lo u bol ni cu. 

Ta gru pa le ka ra pri hva ti la je te jad ne pro go njene 

lju de i sklo ni la ih je u po dru me pa vi ljo na ORL 

(oto ri no la rin go lo gi je). Sklo ni li su ih od ne pri ja te lja, 

na hra ni li i le či li! 

U toj gru pi le ka ra su bi li... [DK: sle di li sta oko 

dva de se to ro čla no va me di cin skog oso blja bol ni ce, 

i bi o gra fi ja dr Du ša na Jo va no vi ća, ta da stu den ta 

me di ci ne u No vom Sa du] 

30. 10. 2007. Izra el ska me mo ri jal na or ga ni zaci 

ja „Jad Va šem” do de li la je prof. dr Du ša nu Jo vano 

vi ću „Me da lju pra ved ni ka me đu na ro di ma”, koju 

mu je u be o grad skoj si na go gi pre dao am ba sa dor 

314

dïjałøzí 

dr ža ve Iz rael u Sr bi ji g. Ar tur Kol, a če sti tao mu je 

pred sed nik re pu bli ke Sr bi je g. Bo ris Ta dić. „Hu mana 

de la u kr va vo vre me”, Zbor nik čla na ka, 195–6. 

• Da li sa pro me nom vla sti u Ma đar skoj ose ća te neke 

pro me ne u po li ti ci pre ma Je vre ji ma? 

E, to sam hteo da Vam ka žem. Ja sam bio sa da 

u Ma đar skoj, dr žao sam im go vor, ni su se mno go 

hva li li nji me. Po čeo sam ta ko: „I ono ga pet ka, 23. 

ja nu a ra 1942. go di ne...” [kad je bi la Ra ci ja]. Ti me 

sam po čeo go vor. Po čeo sam sa Ra ci jom. Slu ša li su 

u pot pu noj ti ši ni, mu va da je pro le te la ču la bi se. 

Do bio sam ve li ki apla uz, ali vi dim da su svi bi li izne 

na đe ni. Ni ko o to me ta mo ne go vo ri. A sra mo ta 

je što ne pri ča ju, jer je to naj ve ći zlo čin ko ji po zna je 

ma đar ska isto ri ja. Jer ako uz me te u ob zir ono vreme 

kad su Ma đa ri bi li Hu ni još, bi lo je Ta ta ra. Ima li 

su dvo bo je, pa su se ubi ja li me đu sob no ili su ubi ja li 

dru ge. Ali ova ko ne što kao Ra ci ja, to ga ni je bi lo u 

ma đar skoj isto ri ji. To ga ni je bi lo. Nig de ni u jednoj 

ze mlji u Evro pi ne čeg ta kvog ni je bi lo. Tur ci su 

1915. go di ne na Mu sa da gu na pra vi li ge no cid nad 

Jer me ni ma. Ali ova ko, kao što su ov de u No vom 

Sa du, to ga nig de ni je bi lo. No vo ro đe nu de cu ko ja 

ni su do bi la ni ime, ko ja su još bi la be be, ubi ja li su 

kao ne pri ja te lje. Voj ska. Žan dar mi. Re dov na mađar 

ska voj ska. Ofi ci ri ko ji su po lo ži li ofi cir ske zakle 

tve ča sti. 

Moj naj bo lji pri ja telj je Ma đar. Ni kad se ni smo 

po sva đa li, za pe de set i ne ko li ko go di na. Da kle, da 

ne uop šta va mo. Mno gi mo ji pri ja te lji su Ma đa ri. Ali 

bi lo je i ima onih ko ji ne vo le Je vre je, pa ni Sr be. 

• Ka ži te, je ste li go vor u Bu dim pe šti dr ža li na mađarskom? 

Na ma đar skom. 

• Ko je je zi ke go vo ri te? 

Ma đar ski, srp ski, en gle ski, fran cu ski, ne mač ki, 

ivrit či tam i ma lo go vo rim, kao i ru mun ski i bu garski. 

Idu mi je zi ci. Ta ko đe, teč no sam go vo rio ji diš. 

Za vre me ra ta do bi ja li smo iz Ru si je no vi ne na jidi 

šu, i ta da sam ga na u čio. Ji diš pi san he brej skim 

slo vi ma. Ja he brej ski či tam. Ta ko da sam ja vr lo dobro 

go vo rio sva ko dnev ni obi čan ji diš. Ali sad ga nikad 

ne go vo rim, kao ni fran cu ski. Ne dav no su mi 

bi li go sti iz Švaj car ske, pa uvek go vo ri mo ne mač ki. 

Pa re koh, haj de da go vo ri mo fran cu ski. Ide, ali teško. 

Ni je to te ško za to što ne znam, ne go što ne mam 

prak se. Ja sam teč no go vo rio fran cu ski, za vre me rata 

sam bio pre vo di lac za fran cu ski, ali to je bi lo pre 

še zde set i vi še go di na. 

• Da li je bi lo ci o ni sta me đu Je vre ji ma iz No vog Sada? 

Bi lo je, mno go. 

• Da li su oti šli u Iz rael, u pr voj, dru goj Ali ji? 

Oti šli su i pre ra ta, i po sle ra ta. Je ru sa lim su zida 

li Je vre ji, po sto jao je u an tič ko vre me, a i da nas 

po sto ji kao vr lo lep grad. To je jed na za i sta čud na 

va roš, le pa. Beo, sav je od be log ka me na. 

U Ho te lu „Ja mi” u Tel Avi vu pri su stvo va li smo 

sa stan ku biv ših No vo sa đa na i Voj vo đa na ko ji sa da 

ži ve u Izra e lu. Bi lo je tu i mno go tu ri sta iz Ju go slavi 

je ko ji su do šli da vi de svo je sta re pri ja te lje. Mno gi 

od nas su go vo ri li i po zdra vi li do ma ći ne u ime onih 

ko ji ni su mo gli da do đu, a pri ča li smo i o na šem 

gra du, o no vo sti ma ko je su bi le in te re sant ne za naše 

pri ja te lje: o ob no vi si na go ge, o ko me mo ra ci ji na 

dan go di šnji ce Ra ci je, o Srp sko-je vrej skom dru štvu 

pri ja telj stva... 

Go ste iz Ju go sla vi je po zdra vi li su or ga ni za to ri 

315

dïjałøzí 

ovog sa stan ka, ne ka da šnji No vo sa đa ni: Cvi Lo ker, 

svo je vre me no šef ka bi ne ta pred sed ni ka Izra e la i amba 

sa dor, a za tim Avram Štark i Ali Če be. Me đu doma 

ći ni ma, ta ko đe biv šim No vo sa đa ni ma, tu su bi li 

i Amir (Fra nja) Of ner, bard izra el skog i svet skog novi 

nar stva, Pi ri ka Iric (sa da Jar den), po zna ta izra elska 

sli kar ka, dr Lji lja na Pot ka mi ner, ko ja je ne ka da 

le či la le gen dar nu Glo du Me ir i dru ge izra el ske ru kovo 

di o ce, ra di o log pro fe sor dr Alek san dar Rod zemberg, 

Slo bo dan Dra pić, biv ši fud ba ler „No vog Sa da”, 

a za tim klu ba „Ma ka bi Na ta ni ja” i izra el ske re prezen 

ta ci je, i mno gi dru gi. [...] 

To kom po se te Izra e lu pri mio me je i pot pred sednik 

in sti tu ci je „Jad Va šem”, go spo din Ru ben Daf ni. 

Ško lo vao se u Za gre bu i ni je za bo ra vio naš je zik. Za 

vre me ra ta bio je ko man dant od re da je vrej skih pa dobra 

na ca u sa sta vu bri tan ske ar mi je i jed no vre me se 

bo rio za jed no sa par ti za ni ma u Ju go sla vi ji. Že lja mu 

je da se iz me đu Izra e la i na še ze mlje što pre us po stave 

di plo mat ski od no si. Raz u me se, svim sr cem to isto 

že le i svi Je vre ji po re klom iz Ju go sla vi je [DK: di plomat 

ski od no si iz me đu Izra e la i ta da šnje Ju go sla vije 

us po sta vlje ni su ubr zo na kon ob ja vlji va nja ovog 

član ka, 31. ja nu a ra 1992. go di ne]. „Svu da ima Novo 

sa đa na”, no vo sad ski Dnev nik, 26. mart 1990, str. 

2, u Zborniku članaka, 371. 

• Kako gledate na doprinos Jevreja celokupnoji istoriji? 

Na pri mer, Ma đar ska, to je re kao je dan ra bin, 

Ma đar ska je da nas kul tur na ze mlja, ima če tr na est 

no be lo va ca, ko ji su Ma đa ri, po re klom Je vre ji. Gde 

bi ona bi la da nas bez njih? A njih su Hor ti jev ci iste 

ra li od no sno one mo gu ći li im rad, pa su oti šli što 

u Ame ri ku, što u En gle sku. Je dan sko ra šnji no be lovac, 

ko ji je u Ma đar skoj [Mađar je vrej skog po re kla], 

to je Imre Ker teš. Do bio je No be lo vu na gra du pre 

pet-šest go di na. 

• Da li bi ste hte li ne što da iz ja vi te za kraj? 

Zna te šta, je vrej ski na rod je jak. I kul tur no i fizič 

ki. To je na rod ko ji će pre ži ve ti i na dži ve ti sve nepo 

volj ne okol no sti. 

• Hvala Vam, gospodine Šosbergeru, na ovom razgovoru! 

Hva la i Va ma što ste do šli da me po se ti te. 

316

317


318

319

foto Lee Gumienny lee.gumienny@gmail.com 

strana: 316, 317, 319, 320, 321, 330, 331, 343, 349, 355 

320

321

322

323


UDC 323.174 

UDC 81'27 

Rejmon Detre (Raymond Detrez), Gent, Belgija 

Šta je prvo nastalo: 

jezik ili nacija? * 

Etnička zajednica nastaje iz mnoštva demografskih, 

kulturnih i istorijskih promena, dok je nacionalna 

zajednica ishod dobro osmišljenih strategija 

u procesu formiranja nacije. Isto se odnosi i na jezik. 

Jezici se razvijaju manje ili više spontano i autonomno, 

kao posledica lingvističkih i sociolingvističkih 

okolnosti, kao što su fonetske promene, uzajamni 

kontakti i slično. Standardizacija jezika jedne nacije 

može da proistekne iz književne tradicije, ili 

ukoliko ga koristi politička elita, ali je često u velikoj 

meri rezultat namerne „nadgradnje jezika”, u 

koju su uključeni mnogi nelingvistički, ideološki 

uticaji. Nacionalni standardni jezici su u mnogim 

slučajevima, čini se, konstruisani da služe kao glavne 

komponente nacionalnog identiteta. 

Sve ovo ukazuje na to da se zajednica govornika 

istog jezika ne razvija „prirodno” u nacionalnu zajednicu. 

Tradicionalno uverenje da jezik stvara naciju 

(kao nacionalnu zajednicu), a nacija posledično 

stvara nacionalnu državu, sasvim je pogrešno. 

Potrebna je prvo nacija, ili barem ideja o naciji, percepcija 

njenog nacionalnog identiteta, kako bi bilo 

moguće formirati nacionalni standardni jezik koji 

* R. De trez: “Lan gu a ge or na tion: what ca me first?”, Le xi cography 

and Lan gu a ge Po licy in So uth-Sla vic Lan gu a ges after 

1989. München 2002: 11-18, edt. Ra do van Lu cic, Uni ver sity 

of Am ster dam. 

može da obavlja posao komponente tog nacionalnog 

identiteta. Na kraju, potrebna je moć, koju samo 

država ima na raspolaganju, kako bi nametnula 

standardni jezik svojim korisnicima, tj. građanima 

države. 

Čini se da jezik ima nenadmašiv uticaj na 

stvaranje nacionalnih zajednica jedino u slučaju potpuno 

različitih jezika. Dokazano je da je građenje 

etničke nacije koju čine govornici toliko različitih 

jezika – kao što su recimo rumunski i mađarski – 

neostvarivo, kao što je nemoguće stvoriti jedinstveni 

standardni nacionalni jezik na osnovu ta dva 

jezika. Sa druge strane, izgleda da se razgraničavanje 

nacionalnih zajednica u područjima gde se govore 

slični dijalekti ne može odrediti na isti način. Kako 

su u tom slučaju presudni nelingvistički faktori, 

standardizacija jezika – jednog ili više njih – ako 

se posmatra sa čisto lingvističkog aspekta, izgleda 

prilično proizvoljno. Razlike između dijalekata mogu 

se posmatrati kao dovoljno male za stvaranje jednog 

standardnog jezika, ali i kao dovoljno velike za stvaranje 

dva standardna jezika ili više njih. Ovo zapažanje 

ne implicira bilo kakvu tvrdnju o legitimitetu tog 

jednog ili više standardnih jezika. U datim okolnostima, 

uspostavljanje jedinstvenog standardnog jezika 

zahteva istu vrstu tehnike i količinu truda kao i stvaranje 

svakog pojedinačnog standardnog jezika. 

324


Na čin stan dar di za ci je je zi ka mo že bi ti uslo vljen 

ras pro stra nje no šću di ja le ka ta, upo tre bom jed nog 

za seb nog di ja lek ta kao knji žev nog je zi ka od strane 

po li tič ke ili kul tur ne eli te, ali isto ta ko za vi si i od 

ustroj stva na ci o nal ne za jed ni ce ko joj je na me njen. 

Na ci ja se ostva ru je kroz ne ko li ci nu stvar nih ili pretpo 

sta vlje nih raz li kov nih obe lež ja kao što su: te ri tori 

ja, za jed nič ko po re klo, za jed nič ka isto ri ja, re li gi ja, 

obi ča ji i tra di ci je, i na pr vom me stu – je zik. Sve zajed 

no, ova obe lež ja či ne na ci o nal ni iden ti tet jed ne 

na ci je, što uka zu je na to da, po red svo jih broj nih 

funk ci ja – kao sred stvo ko mu ni ka ci je, umet nič kog 

stva ra la štva itd. – na ci o nal ni stan dard ni je zik slu ži 

da na ci ju uči ni vi dlji vom, pri sut nom i dru ga či jom 

od dru gih na ci ja, ka ko bi se dao le gi ti mi tet nje nom 

po sto ja nju. On vr ši funk ci ju za sta ve, za štit nog znaka, 

gra nič ne li ni je. Shod no to me, stan dard ni je zik 

jed ne na ci je tre ba da je u skla du sa nje nim kon ceptom. 

Pro ce som de o ri jen ta li za ci je ve ći na bal kan skih 

stan dard nih je zi ka oči šće na je od tur skih po zajm 

lje ni ca, što je do bar pri mer ka ko se je zik mo že 

pri la go di ti kon cep tu „hri šćan skog” ili „evrop skog” 

na ci o nal nog iden ti te ta. 

Iz gle da da je za jed nič ki in te res ono što u konač 

noj ana li zi od re đu je na čin na ko ji će se na ci ja, i 

po sle dič no stan dard ni je zik, po sma tra ti i kon strui 

sa ti. Za jed nič ki in te res mo že bi ti ma te ri jal ne priro 

de i naj o či gled ni ji je pri pro gla ša va nju te ri to ri je, 

ka da se na ci o nal ni iden ti tet kon stru i še na na čin ko ji 

će u na ci o nal nu za jed ni cu uklju či ti sta nov ni ke želje 

nog pod ruč ja. Lin gvi sti ta da obe le ža va ju lo kal ne 

di ja lek te kao deo svog na ci o nal nog je zi ka (ta ko bugar 

ski lin gvi sti opi su ju ma ke don ski je zik, tj. ju go zapad 

ne bu gar ske di ja lek te), ili pri la go đa va ju na ci o- 

nal ni stan dard ni je zik ka ko bi po kri li di ja lek te (što 

su bu gar ski osni va či je zi ka u XIX ve ku po ku ša li da 

ura de uvo đe njem ma ke don skog, tj. ju go za pad nog 

bu gar skog ge rund skog na stav ka -ej ki u stan dard ni 

bu gar ski je zik, ko ji se za sni va na is toč no bu gar skim 

di ja lek ti ma). Za jed nič ki in te res mo že bi ti i sup til ni ji: 

što je broj ni ja na ci o nal na za jed ni ca u vi še na ci o nalnoj 

dr ža vi, to je ve ća nje na po li tič ka te ži na, a ti me i 

„in te res” da se kon stru i še na ci o nal ni iden ti tet i njemu 

od go va ra ju ći na ci o nal ni je zik, ko ji se de li sa što 

je vi še mo gu će lju di. Pre ma vi đe nju fran cu skog soci 

o lo ga Pje ra Bur di jea (Pi er re Bo ur di eu), za jed nič ki 

in te res se mo že de fi ni sa ti i kao aka dem ski in te res: 

kul tur na eli ta odr ža va in te lek tu al nu moć. Na ci o- 

nal ne vla da ju će i po li tič ke par ti je mo gu se ume ša ti 

u po sta vlja nje i na pre do va nje pro fe so ra i na uč ni ka 

ko ji uče stvu ju u kon stru i sa nju na ci o nal nog iden tite 

ta, te omo gu ći ti fi nan sij sku po moć za ob ja vlji vanje 

gra ma ti ka i reč ni ka za mi šlje nog stan dard nog 

je zi ka te na ci je. Uče nja ci na taj na čin po sta ju glav ni 

po bor ni ci na ci je i for mi ra nja je zi ka iz sop stve nog 

in te re sa. Stu di ja o od no su iz me đu je zič kog pla ni ranja 

i pla ni ra nja ka ri je re u na ci o na li stič kom re ži mu 

mo gla bi u ve zi sa ti me mno go to ga da ot kri je. 

For mi ra nje stan dard nog je zi ka ili stan dard nih 

je zi ka ko ji se go vo re u cen tral nom de lu biv še Ju gosla 

vi je pru ža uvid u broj ne aspek te bli ske po ve za nosti 

na ci je i je zi ka. Na ovom pod ruč ju to kom po slednja 

dva ve ka na sta la su naj ma nje če ti ri na ci o nal na 

stan dard na je zi ka: bo san ski, hr vat ski, srp ski i plu ricen 

trič ni srp sko hr vat ski. Mo žda će im se i cr no gorski 

pri dru ži ti u bu duć no sti 1 . Ove stan dard ne je zi ke 

ko ri ste ili su ko ri sti le od jed ne do pet stvar nih ili 

1 Ima ju ći u vi du da je čla nak ob ja vljen 2002. go di ne, tre balo 

bi na po me nu ti da se si tu a ci ja po pi ta nju stan dar di za ci je 

cr no gor skog je zi ka pri lič no pro me ni la. Na kon re fe ren du ma 

odr ža nog 21. ma ja 2006. go di ne, Cr na Go ra je zva nič no stekla 

ne za vi snost 3. ju na iste go di ne. Sa osni va njem cr no gor ske 

na ci je, stvo re no je plod no tle za, ka ko autor na vo di, for mira 

nje je zi ka kao raz li kov nog na ci o nal nog obe lež ja. No vi crno 

gor ski pra vo pis (Si lić J., Lj. Va si lje va & M. Pe ro vić), sa dva 

no va gra fa, ta ko zva nim me kim š i ž, iz dat je 2009. go di ne. 

Ne dav no se po ja vi lo i pr vo iz da nje Gra ma ti ke cr no gor skog jezika 

(Pranj ko vič, I. & Jo sip Si lić, 2010) što je iza zva lo bur ne 

re ak ci je na srp skoj lin gvi stič koj sce ni. U tek stu pod na zi vom 

„Cr no gor ski je zik je ve štač ka kre a ci ja”, ob ja vlje nom u dnevnom 

li stu Blic 4. sep tem bra 2010. go di ne, lin gvi sti Ivan Klajn 

i Velj ko Br bo rić oce ni li su iz da va nje te gra ma ti ke kao „is ključi 

vo po li tič ku od lu ku” (prim. prev.). 

325


pret po sta vlje nih et no kul tur nih ili na ci o nal nih zajed 

ni ca: Bo šnja ci, Hr va ti, Sr bi, „Sr bo hr va ti” – Ju žni 

Slo ve ni, Ju go slo ve ni, tro i me ni na rod – i ve ro vat no 

Cr no gor ci. 

Svi ovi stan dard ni je zi ci za sni va ju se na ta kozva 

nim cen tral nim ju žno slo ven skim (od no sno srpsko 

hr vat skim) di ja lek ti ma, ko ji de le ma nje-vi še iste 

ka rak te ri sti ke. Ka kva god da je ras po de la ovih di jale 

ka ta, stan dard ni je zik/je zi ci se ne po du da ra(ju) ili 

ne na sta vlja(ju) bi lo ko ji di ja le kat ko jim se go vo ri 

is klju či vo na od re đe nom et no kul tur nom pro sto ru. 

Ne ke di ja le kat ske ka rak te ri sti ke su za jed nič ke svim 

ili ve ći ni stan dard nih je zi ka; dru ge se za i sta ja vlja ju 

u jed nom od re đe nom et no kul tur nom pro sto ru, ali 

sa mo u jed nom nje go vom de lu. Ne po sto ji oči gledna 

ve za iz me đu ras pro stra nje no sti et no kul tur nih 

na ci o nal nih iden ti te ta i ras pro stra nje no sti di ja le kata, 

čak ni u slu ča ju knji žev nih ko i nea, za sno va nih 

na di ja lek ti ma. 

Slič no sti me đu di ja lek ti ma za pra vo omo gu ćava 

ju osni va nje je din stve nog stan dard nog je zi ka, a 

raz li ke osni va nje dva ili vi še njih. Iako je dan standard 

ni je zik ima svo ja ogra ni če nja u od no su na 

di ja le kat ske raz li ke, na šta uka zu je iz u ze će slo venač 

kog iz pro ce sa stan dar di za ci je srp sko hr vat skog, 

broj stan dard nih je zi ka na kra ju za vi si is klju či vo od 

je zič ke po li ti ke, a ne od lin gvi stič kih uslo va. 

Do kle god je stan dar di za ci ja je zi ka mo gu ća, 

ona se da usme ri ti ka ko bi se je zik uklo pio u te ri tori 

jal na, kul tur na, isto rij ska i dru ga raz li kov na obelež 

ja ko ja či ne na ci o nal ni iden ti tet. Kao što smo već 

spo me nu li, ova raz li kov na obe lež ja u ve li koj me ri 

kon stru i šu se ta ko da slu že za jed nič kom in te re su, 

što upu ću je na for mi ra nje na ci o nal nog stan dard nog 

je zi ka kao bit nog raz li kov nog obe lež ja. 

Sr bi ma je u XIX ve ku za jed nič ki in te res bio 

uje di nja va nje svih te ri to ri ja ko je na sta nju ju Sr bi u 

je din stve nu Kra lje vi nu Sr ba. Ovaj na ci o nal ni ili naci 

o na li stič ki in te res isto ta ko je sa dr ža vao niz ekonom 

skih i stra te ških pred no sti, na pri mer iz laz na 

Ja dran sko mo re. Vuk Ka ra džić, tvo rac srp sko hr vatskog 

stan dard nog je zi ka, sma trao je sve go vor ni ke 

cen tral nih ju žno slo ven skih di ja le ka ta za Sr be: Srbi 

svi i svu da. On je, za jed no sa srp skim ide o lo škim 

na ci o na li stom Ili jom Ga ra ša ni nom, od ba cio tra dici 

o nal no po i sto ve će nje srp stva sa pra vo sla vljem, što 

je omo gu ći lo da se na Hr va te gle da kao na ri mo kato 

lič ke Sr be. Na ci o nal ni iden ti tet i stan dard ni je zik 

su, oči gled no, za če ti na na čin ko ji je pri men ljiv na 

sta nov ni štvo ce lo kup ne že lje ne te ri to ri je. 

U Hr vat skoj je u XIX ve ku po sto jao sli čan inte 

res za za jed nič ki ju žno slo ven ski iden ti tet i za jednič 

ki „ilir ski je zik”. Austro u gar ska pre vlast unu tar 

Hab zbur ške mo nar hi je za pra vo je obes hra bri va la 

ga je nje po seb nih na ci o nal nih iden ti te ta. Hr va ti su 

sma tra li da bi bi lo bo lje da se uje di ne sa Sr bi ma, 

pa čak i Slo ven ci ma, u je din stve nu ju žno slo ven sku 

na ci o nal nu za jed ni cu, ka ko bi bra ni li svo ju ose tljivu 

po zi ci ju. Nji hov kon cept na ci je, ma kar u po četku, 

bio je pre po li tič ke ne go et nič ke pri ro de. Ma nje 

od bram be no su ra di li na osni va nju ju žno slo ven ske 

fe de ral ne za jed ni ce unu tar Hab zbur ške mo nar hi je, 

ko ja bi uklju či va la i austro u gar ske Sr be i Slo ven ce. 

Čak su i Hr va ti, po put An ta Star če vi ća, sma tra li Srbe 

– pa čak i Sr be u Kra lje vi ni Sr bi ji – za Hr va te, a 

po ne gde i za pra vo slav ne Hr va te, za rad vi še et ničkog 

kon cep ta hr vat ske na ci o nal ne za jed ni ce. 

Je din stve na ju žno slo ven ska za jed ni ca, da kle, 

bi la je po treb na i Hr va ti ma i Sr bi ma ka ko bi dosti 

gli svo je za seb ne po li tič ke ci lje ve. Po sta li su Jugo 

slo ve ni – sva ki iz svo jih raz lo ga. Uz to su se poja 

vi li i ne ki istin ski Ju go slo ve ni sa ma nje iz ra že nim 

hr vat skim, od no sno srp skim, zad njim mi sli ma, ili 

uop šte bez njih, ali su pod jed na ko uče stvo va li u 

od bra ni za jed nič kih in te re sa na ci o nal ne za jed ni ce, 

uje di nje ni za jed nič kim tru dom osni va nja ju žno sloven 

skog na ci o nal nog iden ti te ta. Na gla še na su slična 

kul tur na obe lež ja, po go to vo u fol klo ru; mi ni mali 

zo va na je ulo ga glav nog fak to ra raz do ra – re li gi je. 

Vuk Ka ra džić na pi sao je čla nak pod na slo vom Srbi 

326


sva tri zakona, An te Star če vić je sma trao Bo šnja ke 

„cvijeće[m] hr vat sko ga na ro da”, bi skup Jo sip Štrosma 

jer opi sao je za jed nič ku na rod nu kul tu ru kao 

hri šćan ski eku me ni zam. Na cen tral ne ju žno slo venske 

di ja lek te gle da lo se kao da pri pa da ju jed nom 

je din stve nom je zi ku za sno va nom na naj ra spo stranje 

ni jem no vo što kav skom na reč ju ije kav skog izgo 

vo ra, ko ji bi nji ho vo et no kul tur no uje di nje nje 

uči nio vi dlji vim i do pri neo nji ho vom po li tič kom 

sje di nja va nju. U pre am bu li Beč kog knji žev nog dogo 

vo ra iz 1850. ja sno sto ji: „Zna ju ći da jedan narod 

tre ba jed nu knji žev nost da ima, i po tom sa ža lo sti 

gle da ju ći, ka ko nam je knji žev nost ras ko ma da na 

[...], sa sta ja li smo se ovi jeh da na, da se raz go vo rimo, 

ka ko bi smo se, što se za sad vi še mo že u književ 

no sti slo ži li i ujed ni li” (Bo škov 1984: 48; na glasio 

autor). 

Iako su ve ći nu pot pi sa nih či ni li Hr va ti, ni su svi 

Hr va ti bi li sprem ni da pri me ne do go vor, kao ni svi 

Sr bi. Osu je će ne su ne ke već usta no vlje ne knji žev ne 

tra di ci je i, što je još va žni je, ni je po sto ja la ju žno sloven 

ska dr ža va ko ja bi na met nu la taj do go vor. Mnoga 

pi ta nja, me đu ko ji ma iz bor hr vat ske ije ka vi ce ili 

srp ske eka vi ce, osta la su ne re še na. Pre am bu la Bečkog 

knji žev nog do go vo ra ipak ja sno uka zu je na to 

da su Hr va ti i Sr bi mi sli li da je su – ili bi tre ba lo 

da bu du – jed na na ci o nal na za jed ni ca, i da su njiho 

va na sto ja nja da uje di ne je zik na dah nu ta mi šlju 

da na ci o nal na za jed ni ca tre ba da ima sa mo je dan 

stan dard ni je zik – zbog prak tič nih i sim bo lič kih 

raz lo ga, za pro mo vi sa nje na ci o nal nog je din stva i 

ube dlji vo sti. 

Iako Beč ki knji žev ni do go vor ni je dao di rekt ne 

re zul ta te, od ve li ke je va žno sti to što su „vu kov ci”, 

naj va tre ni ji po bor ni ci srp sko hr vat skog lin gvi stič 

kog uje di nje nja, Pe ro Bud ma ni, To mo Ma re tić, 

Ivan Broz, Fra njo Ive ko vić, to kom de ve de se tih godi 

na XIX ve ka, me đu broj nim kon ku rent nim hr vatskim 

fi lo lo škim ško la ma, po sta li do mi nant ni, i što 

su us pe li da na met nu prin ci pe Beč kog knji žev nog 

do go vo ra. Tre ba lo bi na po me nu ti da su čak i „vukov 

ci” svoj je zik ne ka da na zi va li „hr vat ski”. Ne ki 

lek si ko gra fi su pred la ga li dru ga či ja re še nja, ali je 

nji hov uti caj bio ogra ni čen 2 . Osni va nje Ju go sloven 

ske aka de mi je na u ka i umet no sti 1886. go di ne 

je u ve li koj me ri do pri ne lo po be di „vu ko va ca”. Isto 

se od no si na po li ti ku lu ka vog hr vat skog ba na Karo 

lja Kuen-He der va ri ja, ko ji je, u po ku ša ju da pose 

je raz dor iz me đu Hr va ta i Sr ba fa vo ri zo va njem 

srp skih iz da nja Ma re ti ća, Bro za i Ive ko vi ća, za pravo 

po mo gao us po sta vlja nju lin gvi stič kog je din stva 

i su prot sta vlja nju ma đar skoj pre va zi. To kom Pr vog 

svet skog ra ta, hr vat sko i srp sko ju go slo ven stvo kulmi 

ni ra lo je kao ra di kal ni ju žno slo ven ski na ci o na listič 

ki po kret, da ju ći pred nost na rod nom je din stvu – 

pot pu nom uje di nje nju svih Ju žnih Slo ve na u jed nu 

et nič ki jugoslovensku na ci ju. Srp ski he ro ji Ko so va 

Po lja i u Hr vat skoj su uva ža va ni kao ju žno slo venski 

he ro ji. Na kon osni va nja Kra lje vi ne Sr ba, Hr va ta 

i Slo ve na ca 1918. go di ne (od 1929. kao Ju go sla vi ja), 

na ci o nal ni stan dard ni je zik po stao je je zik dr ža ve, 

zva nič no ime no van kao „srp sko hr vat ski”. U po pisi 

ma sta nov ni štva se „Sr bo hr vat” po ja vlji vao i kao 

et no nim. 

Na kon osni va nja Kra lje vi ne Sr ba, Hr va ta i Slove 

na ca po če le su da is pli va va ju kon tra dik ci je u proce 

su uje di nje nja, pr vo bit no mi ni ma li zo va ne i ne gira 

ne od stra ne Ju go slo ve na, te da pod ri va ju na ci o- 

nal no je din stvo. Me đu rat nu Ju go sla vi ju obe le žio je 

srp ski cen tra li zam. Ka ko su Sr bi dr ža li go to vo sve 

po li tič ke, ad mi ni stra tiv ne i voj ne in sti tu ci je, hr vatska 

po li tič ka i kul tur na eli ta se sa pra vom ose ti la 

dis kri mi ni sa nom. Pre đa šnji za jed nič ki, pa ra lel ni ili 

po du dar ni hr vat ski i srp ski in te re si, ko ji su za re zultat 

ima li uje di nje nje Ju žnih Slo ve na, pre tvo ri li su se 

u su kob in te re sa: srp ska cen tra li za ci ja i do mi na ci ja 

2 Adol fo Ve ber-Tkal če vić, na pri mer, za u zeo je kon zer vativ 

ni ju stra nu, uglav nom da bi uklju čio i slo ve nač ki u pro ces 

stan dar di za ci je. 

327

na spram hr vat skog in si sti ra nja na auto no mi ji i fede 

ra li za ci ji. Hr va ti su raz vi li no vi set hr vat skih po litič 

kih, eko nom skih, dru štve nih i kul tur nih in te re sa, 

de li mič no se vra tiv ši na ra ni je hr vat ske na ci o nal ne 

ide o lo gi je ko je su se pro ti vi le ju go slo ven stvu. Ovaj 

pro ces je „za o kru žio ob li ko va nje mo der ne hr vat ske 

na ci o nal no sti to kom me đu rat nog pe ri o da” (Ba nac 

1984: 105). Po sle dič no, na ci o nal ni iden ti tet hr vatske 

et nič ke na ci o nal ne za jed ni ce mo rao je bi ti rede 

fi ni san na na čin ko ji ja sno uka zu je na raz li ke izme 

đu Hr va ta i Sr ba, ka ko bi oprav dao zah te ve za 

auto no mi ju i ne za vi snost. Ova pro me na ogle da la se 

i u na či nu na ko ji je na ci o nal ni je zik re vi di ran. 

Hr vat ska pri vr že nost ri mo ka to li ci zmu do bi ja la 

je na va žno sti. Ra di ćev an ti kle ri ka li zam je na pu šten 

1935. go di ne i hr vat ski na ci o na li sti su bez u slov no 

usvo ji li tra di ci o nal ni an ti ju go slo ven ski stav Ri moka 

to lič ke cr kve – ko ji je dve go di ne ka sni je po stao 

još žu stri ji, jer su Sr bi krat ko vi do od bi li kon kor dat 

iz me đu ju go slo ven ske dr ža ve i pa pe o po zi ci ji Rimo 

ka to lič ke cr kve. Ka ko je broj srp skih re či u srpsko 

hr vat skom ra stao, Hr va ti su po če li da iz be ga va ju 

sr bi zme i da na gla ša va ju hr vat ske re či, pro gla ša vaju 

ći ih za raz li kov na obe lež ja hr vat skog na ci o nalnog 

iden ti te ta. 3 Ije kav ski iz go vor, ko ji je raz dva jao 

stan dard ni hr vat ski od stan dard ne srp ske eka vi ce, 

po stao je znak ras po zna va nja. U hr vat skoj knji ževno 

sti do šlo je i do po no vog oži vlja va nja ča kav ske i 

kaj kav ske po e zi je (na pri mer, Kr le ži na Balada Petrice 

Ke rem pu ha). 

Iako su hr vat ski zah te vi ve li kim de lom usli šeni 

Spo ra zu mom iz 1939. go di ne, po li tič ke okol no sti 

ko je su pra ti le po če tak Dru gog svet skog ra ta u Jugo 

sla vi ji, a po seb no od luč na po dr ška na ci stič ke Nemač 

ke, na ve le su Hr va te da tra že se ce si ju od dr ža ve 

Ju go sla vi je. Na kon 1941. go di ne Ne za vi sna Dr ža va 

3 Sr bi su ima li ma nje pro ble ma sa kro a ti zmi ma, ma da je u 

od no su na srp sko ju go slo ven stvo srp sko hr vat ski bio je zik koji 

„uklju ču je” ili „upi ja”. 

Hr vat ska pred u ze la je pro ces ubr za nog gra đe nja naci 

je, uklju ču ju ći et nič ko či šće nje, na sil na pre o braća 

nja i re sta u ra ci ju – ili stva ra nje – či sto hr vat skog 

je zi ka, či ste ći ga od svih stvar nih ili pret po sta vlje nih 

stra nih i po seb no srp skih re či. Ko ri jen sko pi sa nje radi 

kal no je od ba ci lo Ka ra dži će ve fo net ske prin ci pe. 

Je zik je tre ba lo da po slu ži kao gra nič na li ni ja. Ka da 

je lin gvi sta A. B. Kla ić tvr dio da: „[…] se mi da nas 

ob ra ču na va mo s poj mom srp sko hr vat skog je zi ka, te 

je dan put za uvi jek pri hva ća mo je di no is prav no gledi 

šte, da je hr vat ski je zik sa mo sta lan je zik, i da ni je 

ni dio ni di ja le kat bi lo ko jeg dru gog je zi ka” (Sa mardži 

ja 1993: 51), on je za pra vo ti me sta vio do zna nja 

da hr vat ska na ci ja ni je deo bi lo ko je dru ge na ci je. 

Na čin na ko ji je hr vat ski fa ši stič ki vo đa Pa ve lić opisao 

srp ske re či, kao „naj pro sti je, naj gr đe, naj gad ni je 

bal kan ske ri je či” (Sa mar dži ja 1993: 14), upu ću je na 

na men ski kon stru i san hr vat ski na ci o nal ni iden ti tet 

na spram srp skog „bal kan skog” iden ti te ta. 

Hr vat ska je na kon Dru gog svet skog ra ta pono 

vo pri sa je di nje na Ju go sla vi ji, ko ja je po sta la fede 

ra tiv na so ci ja li stič ka re pu bli ka. Im ple men ti ran 

je no vi kon cept na ci o nal no sti – i je zič ke po li ti ke. U 

iš če ki va nju op šteg bes kla snog dru štva, u ko jem vi še 

ne će po sto ja ti et nič ke na ci je, od gra đa na se oče kiva 

lo da bu du oda ni so ci ja li stič koj dr ža vi u ko joj žive. 

Ju go slo ven ska na ci o nal nost je raz u me va na pre u 

gra đan skom ne go u et nič kom smi slu. Gra đan ski jezik, 

sa dru ge stra ne, ni je bio do stu pan. Je dan i je dinstven, 

iako zva nič no plu ri cen tri čan, srp sko hr vat ski 

je zik je sa svo jom is toč nom i za pad nom va ri jan tom 

osno van No vo sad skim do go vo rom 1954. go di ne i 

usvo jen kao ne ka vr sta et nič ki ne u tral nog je zi ka. 

Sprem nost za pri hva ta nje ovog je zi ka vi đe na je kao 

iz raz oda no sti so ci ja li stič koj dr ža vi Ju go sla vi ji. Proti 

vlje nje srp sko hr vat skom je sma tra no za pre vrat, sa 

po seb nom sum njom pre ma Hr va ti ma, ko ji su du go 

vre me na u od re đe noj me ri stig ma ti zo va ni kao biv ši 

ko la bo ra ci o ni sti. 

328

„Gra đan ski” srp sko hr vat ski je u ve li koj me ri 

bio fik ti van: nje go va pra va re a li za ci ja je bi la ili kao 

srp ski ili kao hr vat ski – i je dan i dru gi kao et nič ki 

na ci o nal ni je zik. Srp ska va ri jan ta je ima la bo lji polo 

žaj zbog de mo graf skih, po li tič kih i bi ro krat skih 

okol no sti. Iako je srp ski na ci o na li zam u pod jed nakoj 

me ri „obes hra bri van”, Hr va ti ni su mo gli da ne 

mi sle da su nji ho va lin gvi stič ka i kul tur na pra va 

na mer no za po sta vlja na. Gru pa hr vat skih in te lek tua 

la ca 1967. go di ne ob ja vi la je De kla ra ci ju o na zi vu i 

po lo ža ju hr vat skog knji žev nog je zi ka, u ko joj se kriti 

ku je No vo sad ski do go vor za ne moć da spre či name 

ta nje srp ske va ri jan te kao „je zi ka dr ža ve”, dok je 

hr vat ska va ri jan ta na vod no „od ba ci va na i sve de na 

na po lo žaj lo kal nog di ja lek ta” (Ču va lo 1990: 60). 

De kla ra ci jom je zah te va na jed na kost slo ve nač 

kog, hr vat skog, srp skog i ma ke don skog, kao i pravo 

da sva ki Ju go slo ven svoj je zik na zi va svo jim imenom: 

pre ma to me bi za pad na va ri jan ta tre ba lo da 

se zo ve „hr vat ski” (Mo guš 1995: 220–2). Hr vat sko 

pro lje će je 1971. ko nač no ugu še no, po što su Hr vati 

pro sle di li te ri to ri jal ne zah te ve su sed nim re pu blika 

ma (Ra met 1992: 127). Ustav Ju go sla vi je iz 1974. 

go di ne je ipak iza šao u su sret vi še ne go po lo vi ni hrvat 

skih zah te va. U čla nu 246 Usta va pro gla ša va se 

jed na kost svih je zi ka svih na ro da i na rod no sti u Jugo 

sla vi ji, bez na vo đe nja po je di nač nih na zi va je zi ka 

(Ustav: 98). Ti me na ziv hrvatski ni je zva nič no dozvo 

ljen ili na met nut, ali ni za bra njen. 

Dok je tra jao Hlad ni rat i Ju go sla vi ja odr ža va la 

svo ju me đu po zi ci ju, za gra đa ne Ju go sla vi je, uključu 

ju ći i ve ći nu Hr va ta, pri hva ta nje gra đan skog jugo 

slo ven skog na ci o nal nog iden ti te ta (po red svo jih 

et nič kih pri pad no sti) i srp sko hr vat skog kao po luzva 

nič nog je zi ka ni je pred sta vlja lo ve li ki pro blem. 

Ov de su isto ta ko za jed nič ki in te re si igra li ulo gu: Jugo 

sla vi ja je bi la me đu na rod no po što va na dr ža va na 

po lju di plo ma ti je i kul tu re, i fi nan sij ski je pro fi ti ra la 

od svog oso bi tog od no sa sa Za pa dom; al ter na ti va je 

bi la ri zik po nov ne in te gra ci je u So vjet ski blok, gde 

je ži vot ni stan dard bio zna čaj no ni ži. Ras par ča va nje 

bi taj ri zik sa mo po ve ća lo. 

Ras pad Ju go sla vi je, ko ji je po čeo kra jem osamde 

se tih go di na dva de se tog ve ka, ni je imao mno go 

ve ze sa pi ta nji ma kul tu re. Opet su glav ni mo ti vi onima 

ko ju su pri želj ki va li raz je di nja va nje Ju go sla vi je, 

kao i oni ma ko ji su že le li to da spre če, bi li su ko bi 

za jed nič kih in te re sa – bi lo da su u pi ta nju eko nomski, 

te ri to ri jal ni, po li tič ki ili in te lek tu al ni. Pred stavlja 

njem ovih in te re sa kao „na ci o nal nih” pri do bi jana 

je po dr ška na ro da – otud po tre ba da se na pra vi 

oštri ja raz li ka iz me đu sop stve ne na ci o nal ne za jedni 

ce i biv šeg ju go slo ven skog en ti te ta ili da se no vode 

fi ni sa ni na ci o nal ni iden ti tet što ja sni je raz li ku je 

od iden ti te ta kon ku rent skih biv ših ju go slo ven skih 

na ro da. To je za po sle di cu ima lo re kon struk ci ju naci 

o nal nih isto ri ja u Bo sni, Hr vat skoj, Sr bi ji i od skoro 

u Cr noj Go ri, kroz na gla ša va nje et nič ko-na ci o- 

nal nih ume sto za jed nič kih ju go slo ven skih do ga đa ja 

i raz vo ja. Re li gi je – islam, ka to li ci zam i pra vo sla vlje 

– po sta le su iz u zet no va žne, ne kao od go vor na duhov 

ne po tre be, već kao raz li kov no na ci o nal no obelež 

je. Je zik je, i ov de, igrao svo ju ulo gu. 

Ka ko su i da lje hr vat ska i srp ska gra ma ti ka istovet 

ne, lin gvi sti su se usred sre di li na kro a ti za ci ju leksi 

ke. Ob ja vljen je reč nik sa vi še od 30.000 re či, koji 

raz li ku je hr vat ske i srp ske re či (Brod njak 1993). 

Knji ge, bro šu re, član ci u no vi na ma itd., po mo gli su 

hr vat skom na ro du da „kro a ti zu je” svoj je zik uvođe 

njem neo lo gi za ma, ar ha i za ma i re gi o na li za ma, 

če sto ne po zna tih pro seč nom go vor ni ku hr vat skog 

je zi ka (npr. Fra njo Ta noc ki). Pre ma mi šlje nju Po la 

Ga ra (Gar de 1992: 137), sa vre me ni hr vat ski je zik 

pro seč nom Hr va tu po stao je ne ka vr sta re bu sa. U 

Hr vat skoj je od kra ja osam de se tih go di na funk cija 

je zi ka kao sred stva ko mu ni ka ci je bi la is klju če na 

zbog ide o lo ške funk ci je ko ju ima kao raz li kov no 

na ci o nal no obe lež je i kao iz raz oda no sti „po no vo 

ro đe noj” hr vat skoj na ci ji – i Tuđ ma no vom re ži mu. 

Ne dav no su čak i hr vat ski lin gvi sti otvo re no iz ra zi li 

329

svo ju za bri nu tost po vo dom ovog fe no me na, za la žući 

se za bla žu je zič ku po li ti ku. 

U Bosni i Hercegovini može se primetiti proces 

sličan kroatizaciji, gde se lokalni dijalekti standardizuju 

u „bosanski jezik” 4 , sa nekolicinom razlikovnih 

obeležja, poput obilne upotrebe turcizama (Isaković 

1995: X–XXVI). Slični pokušaji da se napravi standardizovani 

crnogorski jezik pojavili su se i u Crnoj Gori. 

Naposletku, u Srbiji veliki broj Srba srpski smatra svojim 

jezikom, mada je potreba za jezičkim purizmom 

prilično umerena. Upotreba ćiriličnog pisma je ipak u 

zvaničnim dokumentima propisana zakonom. 5 

Ba ci mo li po gled van gra ni ca srp sko hr vat skog 

je zič kog pod ruč ja, vi de će mo da po sto ji još pri me ra 

u ko ji ma za jed nič ki in te res igra bit nu ulo gu u formi 

ra nju na ci o nal nih za jed ni ca, i u ko ji ma se, pri tome 

pro ce su, po moć na funk ci ja je zi ka pri pi su je razli 

kov nom na ci o nal nom obe lež ju. 

Slovensko stanovnišvo u Bugarskoj i Makedoniji 

sebe je do šezdesetih godina XIX veka smatralo 

za jedan bugarski narod koji govori jedinstven jezik 

– bugarski. Od tada je određeni broj okolnosti iznedrio 

različite, pa čak i suprotstavljene interese u Bugarskoj, 

odnosno Makedoniji. Ekonomski razvoj je 

bio sporiji u Makedoniji nego u Bugarskoj; intelektualci 

u istočnoj Bugarskoj, isključujući makedonske, 

preuzeli su vođstvo u narodnooslobodilačkom pokretu; 

bugarski standardni jezik zasnovan je na istočnobugarskim 

dijalektima, znatno različitim od ma- 

4 Iako se pod „bosanskim jezikom” pre svega podrazumeva 

jezik kojim govore Bošnjaci kao jedna od tri bosanske etničke 

grupe – bosanski Srbi koriste srpski, a bosanski Hrvati hrvatski 

– ne bi tre ba lo taj je zik na zi va ti „bo šnjač ki”. U tač ki 6 Povelje 

o bosanskom jeziku (2002) iz ri či to se na vo di da „[p]okušaji 

da se Bošnjacima, umjesto historijski potvrđenog te u praksi 

usvojenog naziva bosanski jezik nametne bošnjačka nominacija 

jezika predstavljaju politiziranje koje je posljedica preživjelog 

a neprevladanog srpskog i hrvatskog paternalizma i 

negiranja bošnjačke nacionalne samosvojnosti” (prim. prev.). 

5 Čla nom 10 Usta va Re pu bli ke Sr bi je iz 2006. go di ne pro glaša 

va se da su „u Re pu bli ci Sr bi ji u slu žbe noj upo tre bi srp ski 

je zik i ći ri lič no pi smo” (prim. prev.). 

kedonskih dijalekata; nezavisna Bugarska je nakon 

1878. godine branila sopstvene nacionalne interese i 

tako je zapostavila i povredila interese makedonskog 

stanovništva; makedonsku kulturnu elitu iritiralo je 

bugarsko pokroviteljstvo, što je probudilo otpor. Kao 

posledica toga, oformljena je zajednica ljudi koji dele 

određeni broj stvarnih ili pretpostavljenih zajedničkih 

interesa. Krste Misirkov je 1903. godine ovoj 

zajednici pružio nacionalnu ideologiju, uključujući 

makedonsku istoriju, poseban makedonski jezik i 

niz drugih razlikovnih nacionalnih obeležja. Kako je 

većina Slovena u Makedoniji sebe i dalje videla kao 

Bugare, konačno osnivanje makedonske nacionalne 

zajednice odigralo se tek posle Drugog svetskog 

rata, kada je Narodna republika Makedonija stekla 

moć da nametne nacionalni standardni jezik i makedonsku 

nacionalnu ideologiju, zasnovanu na setu 

makedonskih razlikovnih nacionalnih obeležja. Cilj 

standardizacije makedonskog jezika je da se što više 

razlikuje od bugarskog jezika. 

Dobar primer za suprotnu situaciju je albanski 

jezik, koji čine dve prilično različite grupe dijalekata, 

ge gij ski na se ve ru i to skij ski na ju gu. Po red toga, 

Albanci su podeljeni u tri religiozne zajednice: 

sedamdeset procenata su muslimani, dvadeset procenata 

pravoslavci i deset procenata rimokatolici. Pa 

ipak, nikada nije bilo pokušaja da se naprave dve ili 

tri albanske nacionalne zajednice na osnovu jezika 

ili religije, čak ni kada su političke razmirice umalo 

dovele albansko društvo do građanskog rata. Ovde 

je zajednički interes ponovo bio presudan: bilo kakva 

podela mogla je dovesti do nestanka albanskog 

naroda, imajući u vidu bivše teritorijalne zahteve 

susednih država kada je albanski etnički prostor u 

pitanju. Ujedinjenost albanskog naroda posebno je 

naglašena činjenicom da su se Albanci sa Kosova, 

koji se inače služe gegijskim dijalektom, zalagali za 

standardni nacionalni jezik, usvojen u Republici Albaniji, 

iako se taj jezik zasniva na južnom toskijskom 

dijalektu. 

330

Nisam siguran da li se naša interpretacija ideološke 

uloge jezika u formiranju nacije i države može 

primeniti na druge srodne jezike istočne i centralne 

Evro pe, kao što su če ški i slo vač ki, ili ru ski, ukra jinski 

i beloruski. Zaključio bih kratkim komentarom o 

mnogim sličnostima između formiranja nacionalne 

zajednice kojoj pripadam, flamanske, i njenog jezika, 

flamanskog, ili belgijskog holandskog, i formiranja 

nacionalnih zajednica i jezika jugoistočne Evrope. 

Prvo, flamanska nacija nije uopšte postojala pre kraja 

XIX veka. Ona je nastala iz zajednice govornika 

holandskog u Belgiji, koji su osećali da ih diskrimiše 

francuska ekonomska i društvena elita. Odbrana kao 

„zajednički interes” i ovde je imala udela (Vos 1994: 

27–8). Drugo, kako bi pružili efikasniji otpor moćnijem 

uticaju francuskog jezika i kulture, Flamanci 

su odabrali nacionalni identitet koji ih je načinio delom 

ve će ho land ske na ci je sa svo jom du gom i međunarodno 

poštovanom kulturnom tradicijom, nakon 

što je deo njih ne ko vre me raz ma trao stva ra nje 

flamanskog nacionalnog identiteta i njemu odgovarajućeg 

flamanskog jezika. Prema flamanskim osnivačima 

nacije, flamanski jezik nije postojao – to je 

bio holandski. U školi smo napamet učili dugu listu 

pogrešnih flamanskih reči, koje treba zameniti adekvatnim 

holandskim rečima, korišćenim u Holandiji. 

Po sto jao je – i zva nič no još uvek po sto ji – sa mo 

jedan holandski standardni jezik, kojim se govori u 

Holandiji i Flandriji, ali je on jednako fiktivan kao 

srpskohrvatski, jer je njegova realizacija uvek ili flamanska 

(belgijski holandski) ili holandska. 

Tokom poslednjih dvadeset godina Flamanci su 

ipak postali ekonomski i politički dominantna nacija 

u Belgiji, i opasnost od francuskog jezika i kulture je 

nestala. Flamanska samouverenost je porasla i radikalno 

promenila način na koji Flamanci posmatraju 

svoj nacionalni identitet. Pošto im više nije potrebna 

holandska zaštita, ideja flamansko-holandskog etnokulturnog 

jedinstva u potpunosti je isparila u Flandriji. 

Zamena poznatih flamanskih reči stranim holandskim 

rečima danas se smatra zastarelom i uvredljivom 

praksom, a tipično flamanske reči se neguju. 

Neki flamanski lingvisti skrenuli su pažnju na razlike 

između govornog i pisanog holandskog u Flandriji i 

u Holandiji, braneći legitimitet flamanske (još uvek 

nepisane) „norme” (Deprez 1994). Da li je potonje 

na ivici da postane novi standardni nacionalni jezik, 

zavisiće od neophodnosti u procesu formiranja flamanske 

nacije i države. 


1. Ba nac, Ivo. The Na ti o nal Qu e sti on in Yugo sla via. Origins, 

Hi story, Po li tics. It ha ca & Lon don: Cor nell Uni versity 

Pres, 1984. 

2. Boškov, Ži vo jin e. a. (eds). Ju go slo ven ski knji žev ni leksikon. 

Be o grad: Ma ti ca Srp ska, 1984. (se cond edi tion). 

3. Brod njak, Vla di mir. Raz li kov ni rječ nik hr vat sko ga i srpsko 

ga je zi ka. Za greb: Škol ske no vi ne, 1993. 

4. Ču va lo, An te. The Cro a tian Na ti o nal Mo ve ment 1966- 

1972. New York: Co lum bia Uni ver sity Press, 1990 (East 

Euro pean Mo no graphs, no. 282). 

5. Garde, Paul. Vie et mort de la Yougo sla vie. Pa ris: Fayard 1992. 

6. De prez, Kas. “Sol da ten van het Ne der lands.” Nationalisme. 

Kri tische op stel len. Raymond De trez & Jan Blomma 

ert, ured ni ci. Ant wer pen, EPO, 1994. 194-214. 

7. Isa ko vić, Ali ja. Rječ nik bo san sko ga je zi ka (ka rak te ri stična 

leksika). Sa ra je vo: Bo san ska knji ga, 1995. 

8. Mo guš, Mi lan. A Hi story of the Cro a tian Lan gu a ge: Toward 

a Com mon Stan dard. Za greb: Glo bus, 1995. 

9. Nik če vić, Vo ji slav P. „Cr no gor ski je zik”. Ele men ta Montenegrina. 

Vol. 1, 1990, 30–45. 

10. Ra met, Sa bri na P. Na ti o na lism and Fe de ra lism in Yugoslavia. 

Blo o ming ton and In di a no po lis: In di a na Uni versity 

Press, 1992. 

11. Sa mar dži ja, Mar ko. Hr vat ski je zik u Ne za vi snoj Dr ža vi 

Hrvatskoj. Za greb: Sve u či li šna Na kla da, 1993. 

12. Ta noc ki, Fra njo. Hr vat ska ri ječ. Je zič ni pri ruč nik. Osi jek: 

Ma ti ca Hr vat ska, 1994. 

13. Ustav So ci ja li stič ke Fe de ra tiv ne Re pu bli ke Ju go sla vi je. 

Be o grad: Slu žbe ni list, 1991. 

14. Vos, Lo u is. “De na ti o na le iden ti te it in Bel gië: een histo 

risch over zicht.” Nationalisme. Kritische opstellen. 

Raymond De trez & Jan Blom ma ert, edi tors. Ant werpen, 

EPO, 1994. 12050. 

Pre veo sa en gle skog i ko men ta ri sao 

Mir ko Cvet ko vić 

331

332

333


UDC 316.7 

Džulijan Haus (Juliane House), Hamburg, Nemačka 

Šta je „interkulturalni govornik”? 

1. „De kon stru i sa nje” poj ma 

„in ter kul tu ral no”: pr vi po ku Šaj 

Za po če tak bih ma lo pa žlji vi je po gle da la ob lik 

„in ter”. U mom iz vo ru, reč ni ku New Shor ter Ox ford 

English Dictionary (NSOED), pr va de fi ni ci ja ka že 

da je to skra će ni ca re či „sred nji” (in ter me di a te), odno 

sno da je to ne što što se na la zi u sre di ni, iz me đu 

dva dru ga en ti te ta, a isto vre me no i ne što što „po sredu 

je” (me di a te), de li na dva jed na ka de la, raz re ša va 

ili smi ru je spor; ne što što in ter ve ni še i mi ri su protsta 

vlje ne po zi ci je, do no si spo ra zum, za u zi ma sredi 

šnji po lo žaj, na la zi se „iz me đu” i za to pred sta vlja 

ka ri ku iz me đu ne če ga i ne če ga dru gog. Dru ga de fini 

ci ja mi da je slič no zna če nje: nešto što je smešteno 

ili se de ša va iz me đu lju di ili stva ri, če sto iz ra ža va ju ći 

obo stra nu ili re ci proč nu ak ci ju ili od nos; če sto predsta 

vlja su prot nost re či ma ko je po či nju sa „in tra”. Sude 

ći po ovim dve ma de fi ni ci ja ma, „in ter” ozna ča va 

po zi ci ju iz me đu dva en ti te ta, a ovo bi va nje iz me đu 

slu ži kao ka ri ka iz me đu ta dva en ti te ta ili po sre du je 

iz me đu njih. 

Ka da sam pro u či la po jam „kul tu ral no” – izve 

de ni cu od re či „kul tu ra” – pro na šla sam sle de ću 

for mu la ci ju: od no si se na kul ti va ci ju, pre sve ga uma, 

ma ni ra itd., ali i na kul tu ru u dru štvu ili ci vi li zaciji. 

Pod od red ni com „kul tu ra” pro na šla sam iste 

ko no ta ci je kul ti va ci je i raz vo ja uma, ople me nji vanja 

uma, uku sa, ma ni ra, umet nič ke i in te lek tu al ne 

aspek te ci vi li za ci je, kao i svoj stve ne obi ča je, po stignu 

ća, pro iz vo de ili po gle de od re đe ne kul tu re ili grupe, 

ili na čin ži vo ta jed nog dru štva ili gru pe. 

O re či „in ter kul tu ral no” reč nik NSOED da je mi 

sle de će in for ma ci je: ne što što se de ša va iz me đu kultu 

ra ili do vo di do ko mu ni ka ci je iz me đu njih; ne što 

što pri pa da raz li či tim kul tu ra ma ili je iz njih iz vedeno. 

Na po slet ku, iz de fi ni ci je re či „go vor nik” u rečni 

ku NSOED iz vu kla sam sle de će: oso ba ko ja ka zu je 

ili go vo ri. Po red to ga, i oso ba ko ja for mal no go vo ri u 

jav no sti, oso ba ko ja go vo ri u ime dru gog ili dru gih, 

i oso ba ko ja go vo ri od re đe ni je zik. (Za na šu svr hu, 

mo že mo da za ne ma ri mo osta la zna če nja, kao što je 

ono ko je se od no si na raz li či te vr ste jav nih slu žbi.) 

Ta ko đe, pro na la zi mo i ve zu sa „iz vor nim go vor nikom”, 

uz na po me nu da reč „go vor nik” mo že da zame 

ni sin tag mu „iz vor ni go vor nik”. 

S ob zi rom na pri hva tlji ve zdra vo ra zum ske defi 

ni ci je tri kom po nen te ko lo ka ci je „in ter kul tu ralnog 

go vor ni ka”, mo gli bi smo da pret po sta vi mo da 

po jam „in ter kul tu ral nog go vor ni ka” ni u kom smi- 

334


slu ni je pro ble ma ti čan. Me đu tim, ako pro u či mo 

re le vant nu spe ci ja li zo va nu aka dem sku li te ra tu ru 

na po lji ma (pri me nje ne) lin gvi sti ke, prag ma ti ke i 

so ci o lin gvi sti ke, od mah se su o ča va mo sa broj nim 

pro ble mi ma u ve zi sa tri ma kom po nen ta ma „in ter”, 

„kul tur no/kul tu ra” i „go vor nik”. Zbog to ga mo ra mo 

po no vo po gle da ti ove kom po nen te, dru ga či jim očima, 

da ta ko ka že mo, ali sve vre me ima ju ći na umu 

osnov na zna če nja iz vu če na iz reč ni ka. 

Haj de sa da da po gle da mo na ko ji na čin, pre ma 

mi šlje nju na uč ni ka ko ji ra de u re le vant nim na učnim 

za jed ni ca ma, poj mo vi i ter mi ni ko je smo go re 

opi sa li do bi ja ju, u okvi ru no vi jih is tra ži va nja, razli 

či ta, če sto kon flikt na „se no vi ta zna če nja” (Cha fe 

2000). Že le la bih da poč nem od naj slo že ni jeg koncep 

ta: „kul tu re”. 

2. Još je dan po Gled na „kul tu ru” 

U ne ko li ko lin gvi stič kih ško la „kul tu ra” se posma 

tra kao ne što što je in tim no po ve za no sa je zikom. 

Ta ko, na pri mer, na uč ni ci iz Pra škog lin gvistič 

kog kru ga, ili oni ko ji pri pa da ju fir tov sko-ha lide 

jev skom funk ci o nal no-si stem skom bri tan skom 

kon tek stu a li zmu, opi su ju i ob ja šnja va ju je zik kao 

pri mar no so ci jal ni fe no men, ne što što je pri rodno 

i ne raz dvo ji vo is pre ple te no sa kul tu rom. U ova 

dva pri stu pa, kao i u dru gim so cio-lin gvi stič kim i 

kon tek stu al no ori jen ti sa nim pri stu pi ma, je zik se 

po sma tra kao ne što što je usa đe no u kul tu ru, pa 

zna če nje bi lo ko je lin gvi stič ke stav ke mo že mo pravil 

no shva ti ti je di no uz re fe ren cu na kul tur ni kontekst 

ko ji je okru žu je. Kon cept „kul tu re” te ma je 

raz li či tih di sci pli na kao što su fi lo zo fi ja, so ci o logi 

ja, an tro po lo gi ja, knji žev nost i kul tur ne stu di je, 

a de fi ni ci je ko je po sto je u ovim obla sti ma va ri ra ju 

u skla du sa kon kret nim re fe rent nim okvi rom ko ji 

se ko ri sti. Ta ko su na sta la dva osnov na po gle da na 

kul tu ru: hu ma ni stič ki kon cept kul tu re i an tro po loški 

kon cept kul tu re. Hu ma ni stič ki kon cept kul tu re 

po sma tra „kul tur no na sle đe” kao mo del ople menje 

no sti, eks klu ziv nu ko lek ci ju re mek-de la knji ževno 

sti, le pih umet no sti, mu zi ke itd., u okvi ru jed ne 

za jed ni ce. An tro po lo ški kon cept kul tu re od no si se 

na ce lo ku pan na čin ži vo ta jed ne za jed ni ce ili društva, 

od no sno na sve one tra di ci o nal ne, eks pli cit ne 

i im pli cit ne mo de le ži vo ta ko ji čla no vi ma te kul tu re 

slu že kao po ten ci jal ne vo di lje za po na ša nje. Kul tu ra 

u an tro po lo škom smi slu ob u hva ta skup do mi nantnih 

i na u če nih na vi ka, jer to ta li tet nje nog ne bi o loškog 

na sle đa sa dr ži pret po stav ke, iz bo re i vred no sti; 

na rav no, ni jed nom od njih ni je la ko pri stu pi ti ni ti se 

mo že la ko pro ve ri ti. U na stav ku će mo se ba vi ti ši rokim 

an tro po lo škim tu ma če njem kul tu re. 

Mo že mo da uoči mo če ti ri ana li tič ka ni voa za 

ka rak te ri za ci ju kul tu re (Ho u se 2005): pr vi je op šteljud 

ski ni vo, na ko me se ljud ska bi ća raz li ku ju od živo 

ti nja. Za raz li ku od ži vo ti nja, ljud ska bi ća su sposob 

na za raz mi šlja nje, kao i za kre a tiv no ob li ko va nje 

i me nja nje svog okru že nja. Dru gi ni vo je dru štve ni, 

na ci o nal ni ni vo, jer kul tu ra pred sta vlja uje di ni teljsku, 

po ve zu ju ću si lu ko ja omo gu ća va lju di ma da se 

po zi ci o ni ra ju u od no su na dr žav ne si ste me, obla sti 

ak tiv no sti, re li gi o zna uve re nja i vred no sti kroz koje 

se iz ra ža va ljud sko mi šlje nje. Tre ći ni vo od go va ra 

dru gim, ali sa dr ži raz li či te dru štve ne i na ci o nal ne 

pod gru pe u skla du sa ge o graf skom re gi jom, društve 

nom kla som, uz ra stom, po lom, pro fe si o nal nom 

ak tiv no šću i te mom. Če tvr ti ni vo je lič ni, in di vi dual 

ni ni vo ko ji se od no si na smer ni ce za raz mi šlja nje 

i de la nje po je din ca. Ovo je ni vo kul tur ne sve sti (Hui 

zin ga 1938: 14), ko ji ljud skom bi ću omo gu ća va da 

bu de sve sno ono ga što ka rak te ri še nje go vu ili nje nu 

kul tu ru i raz li ku je je od dru gih. 

U skla du sa ovim ni vo i ma ko ji in te gri šu ljudsko, 

so ci jal no i in di vi du al no tu ma če nje kul tu re, 

kon cept kul tu re de fi ni san je na raz li či te na či ne, od 

ko jih je naj je zgro vi ti ja Hof ste de o va (1984) de fi ni cija 

ko ja kul tu ru opi su je kao „ko lek tiv no pro gra mi ranje 

ljud skog uma”. Dru gi, na pri mer Gu di naf, predlo 

ži li su ela bo ri ra ni ju for mu la ci ju: 

335


Ma šta što bi čo vek tre ba lo da zna da bi mo gao 

da se po na ša na na čin pri hva tljiv za čla no ve dru štva, 

i da to ra di u bi lo ko joj ulo zi ko ju oni pri hva ta ju [...] 

kul tu ra ni je ma te ri jal ni fe no men; ona se ne sa sto ji 

od stva ri, lju di, po na ša nja ili ose ća nja. Ona je, zapra 

vo, or ga ni za ci ja ovih stva ri. Ra di se o ob li ci ma 

stva ri ko je lju di ima ju u umu, o nji ho vom mo de lu 

per cep ci je, pre no še nja i uop šte tu ma če nja tih ob li ka 

(Go o de no ugh 1964: 36). 

Ove dve de fi ni ci je na gla ša va ju va žne i re kurent 

ne aspek te kul tu re: kog ni tiv ni, ko ji vo di i nadgle 

da ljud ske ak tiv no sti, i so ci jal ni, ko ji na gla ša va 

tra di ci o nal ne oso bi ne za jed nič ke za čla no ve jed nog 

dru štva (Kro e ber, Kluc hohn 1952; Ge ertz 1973). 

Me đu tim, sa ja ča njem post mo der nog na či na 

raz mi šlja nja u dru štve nim na u ka ma, či tav po jam 

kul tu re po stao je me ta na pa da (na pri mer Hol li day 

1999). Kri ti ka for mu li sa na u post mo der nim kru govi 

ma mo že se su mi ra ti ova ko: sa ma ide ja „kul tu re” 

je ne pri hva tlji va ap strak ci ja, jer ni ka da ne po stoje 

„či ste kul tu re” ni ti bi lo ka kve „so ci jal ne gru pe”, 

zbog to ga što ove gru pe tr pe ne pre kid nu de sta bi liza 

ci ju pod dej stvom spo lja šnjih uti ca ja, unu tra šnjih 

re struk tu ri ra nja, kao i in di vi du al nih idi o sin kra zi ja 

i ak tiv no sti. Kul tu re su, pre ma ovom tu ma če nju, 

sa mo ide o lo gi je, ide a li zo va ni si ste mi ko ji slu že da 

re du ku ju re al ne raz li ke ko je uvek po sto je me đu 

ljud skim bi ći ma u kon kret nim so ci jal no i ge o grafski 

de li mi ti ra nim obla sti ma. Da li je sam kon cept 

„kul tu re” bes ko ri stan, a po seb no na po lji ma sa nagla 

še nom prak tič nom ori jen ta ci jom, kao što je prevo 

đe nje? Sva ka ko da ne. U em pi rij skim so ci jal nim 

na u ka ma, po ku ša ji da se kon cept „kul tu re” „proble 

ma ti zu je” i „re la ti vi zu je” do pot pu nog po ri ca nja 

nje go ve upo tre blji vo sti ipak ni su spre či li na sta nak 

so lid nih et no graf skih opi sa. Šta vi še, ako bi so ci jalni 

na uč ni ci tu kri ti ku do ve li do nje nog lo gič nog zaključ 

ka, oni vi še ne bi po sto ja li. 

Je dan sko ra šnji pri stup, ko ji de lu je ve o ma pogod 

no za raz re ša va nje že sto ke de ba te o ge ne ra li zaci 

ji na su prot ra zno li ko sti i in di vi du a li za ci ji kul tura, 

for mu li sao je Sper ber (1996). Sper ber kul tu ru 

po sma tra u ter mi ni ma raz li či tih vr sta „pred sta va” 

(ko je mo gu bi ti pred sta ve ide ja, po na ša nja, sta vo va 

itd.). U sva koj gru pi po sto ji mno štvo in di vi du al nih 

„men tal nih pred sta va”, od ko jih je ve ći na pro lazna 

i in di vi du al na. Me đu tim, pod skup ovih predsta 

va mo že se jav no iz ra zi ti je zi kom i ar te fak ti ma, 

ko ji se sa op šta va ju dru gom u okvi ru so ci jal ne grupe. 

Ova ko mu ni ka ci ja do vo di do na stan ka slič nih 

men tal nih pred sta va u dru gi ma, ko ji za tim mo gu da 

ih pre ne su da lje, a to po no vo mo že bi ti sa op šte no 

raz li či tim oso ba ma po mo ću men tal nih pred sta va i 

ta ko da lje. Ako se pod skup jav nih pred sta va sa opšta 

va do volj no če sto u okvi ru jed ne so ci jal ne gru pe, 

ove pred sta ve mo gu po sta ti sna žno uvre že ne, i ta ko 

po sta ti „kul tur ne pred sta ve”. Tre nu tak u kom mental 

na pred sta va po sta je do volj no ras pro stra nje na da 

bi se mo gla na zva ti „kul tur nom” pi ta nje je ste pe na i 

in ter pre ta ci je, jer ne po sto ji ja sno raz gra ni če nje izme 

đu men tal nih, jav nih i kul tur nih pred sta va, što 

mo že da se upo tre bi kao ar gu ment pro tiv ola kih i 

ste re o tip nih iz ja va od ko jih se sa sto je pred ra su đi vanja 

ili pred ra su de. 

Čla no vi jed ne kul tu re ne pre kid no su iz lo že ni 

uti ca ji ma jav nih i kul tur nih pred sta va svog dru štva, 

i/ili kul tur nih pod gru pa svog dru štva, u po gle du 

vred no sti, nor mi, tra di ci ja itd. Ovaj uti caj naj vi še se 

pre no si je zi kom ko ji čla no vi dru štva ko ri ste za komu 

ni ka ci ju sa dru gim čla no vi ma svo je ili ne ke druge 

so ci o kul tur ne gru pe. 

Je zik kao naj va žni je sred stvo ko mu ni ka ci je, 

ko je pre no si in for ma ci je i omo gu ća va zbli ža va nje 

lju di, za u zi ma iz u zet no va žan po lo žaj u sva koj kultu 

ri. Je zik je pri mar no sred stvo ko jim oso ba sti če 

zna nje o sve tu ili pre no si men tal ne pred sta ve ta ko 

da one po sta nu jav ne i do stup ne dru gi ma. Je zik je 

za to osnov ni in stru ment „re zer vo a ra ko lek tiv nog 

zna nja”, ko ji se pre no si sa ge ne ra ci je na ge ne ra ci ju. 

Me đu tim, je zik se ta ko đe po na ša i kao sred stvo za 

336


ka te go ri za ci ju kul tur nog is ku stva, mi sli i po na ša nja 

svo jih go vor ni ka. Zbog to ga su je zik i kul tu ra naj intim 

ni je (i naj o či gled ni je) po ve za ni na se man tič kim 

ni vo i ma, gde vo ka bu lar jed nog je zi ka od sli ka va kultu 

ru ko ju de le nje go vi go vor ni ci. 

Na su prot gle di štu da je zik „od sli ka va” kul turu 

so ci jal ne gru pe, te o ri je ko je su po sta le po zna te 

kao „lin gvi stič ki re la ti vi tet” go vo re upra vo su protno: 

je zik, svo jim lek si kom i struk tu rom, uti če na 

raz mi šlja nje, po na ša nje i „po gled na svet” svo jih 

go vor ni ka. Ide ja da je ma ter nji je zik va žan iz vor 

kog ni tiv nog i bi he vi o ral nog uslo vlja va nja po ti če od 

ne mač ke ide a li stič ke fi lo zo fi je, či ji je naj i stak nu ti ji 

za go vor nik bio Vil helm fon Hum bolt, ko ji se za lagao 

za gle di šte da sva ki je zik, kao a pri o ri kog ni tiv ni 

okvir, od re đu je „Wel tan scha u ung” svo jih go vor ni ka 

(Hum bolt je je zik do ži vlja vao i kao sa mo sa dr ža nu 

kre a tiv nu sim bo lič ku or ga ni za ci ju, kao ener gi ju 

– ide ja ko ju je u dva de se tom ve ku naj vi še za go varao 

No am Čom ski. Pret po sta vlja se da spi ri tu al na 

struk tu ra je zi ka od go va ra mi sa o nom pro ce su njego 

vih go vor ni ka, jer je zik slu ži kao in ter fejs iz me đu 

objek tiv ne stvar no sti i čo ve ko ve kon cep tu a li za ci je 

te stvar no sti. Po stu lat re la ti vi te ta, ko ji su u pr voj polo 

vi ni dva de se tog ve ka iz ne li Edvard Sa pir i nje gov 

uče nik Ben dža min Li Vorf, za pra vo je raz vio slič ne 

ide je. Vorf je men tal ne i bi he vi o ral ne raz li ke iz veo 

iz raz li ka iz me đu je zi ka na ni vou lek si ke i, po seb no, 

sin tak se. Me đu tim, lin gvi stič ka ra zno vr snost mo ra 

da uzme u ob zir i spo lja šnje raz li ke u isto rij skoj, soci 

jal noj i kul tur noj po za di ni, ume sto da jed no stra no 

in si sti ra na pri mar nom zna ča ju ve ze iz me đu kog nitiv 

nih i lin gvi stič kih raz li ka. Ako su struk tu re razli 

či tih je zi ka di ver gent ne zbog to ga što pred sta vljaju 

raz li či te kon ven ci je, is ku stva i vred no sti, po sta je 

nam ja sni ji zna čaj ono ga što bi se mo glo na zva ti lingvističko-kulturnim 

re la ti vi te tom (Ho u se 2000). 

Dok raz li či ti „po gle di na svet” lju di ko ji go vore 

raz li či te je zi ke do vo de do raz li či tih kon ce pa ta u 

nji ho vim umo vi ma – kon ce pa ta ko ji pre vo di o cu 

mo žda ni su do stup ni – to ne va ži za pri me nu lingvi 

stič kih je di ni ca u kon kret noj kul tur noj si tu a ciji, 

ko ju mo že da do ži vi ve ći broj lju di. Čak i ako je 

kul tur na uda lje nost iz me đu jezikâ ve li ka, kul tur ni 

ja zo vi mo gu se, te o ret ski, uvek pre mo sti ti po mo ću 

et no graf skog zna nja. Kon cep ti je zi ka u okvi ru ši reg 

kon tek sta kul tu re, ko ji tre ti ra ju zna če nje kao ne što 

kon tek stu al no de ter mi ni sa no i kon stru i sa no, ni su 

po ja ve sko ra šnjeg da tu ma, ne go se na sla nja ju na 

ce nje ne tra di ci je ru skog for ma li zma, Pra ške ško le 

i flir tov ske lin gvi sti ke, kao i na ame rič ku so ci o logi 

ju je zi ka, te o ri ju go vor nog či na i ana li zu dis kursa. 

Po seb no Flirt i Ha li dej, na ko je je sna žno uti cao 

et no graf Ma li nov ski, po sma tra ju je zik kao „je zič ke 

do ga đa je”, u ko ji ma se zna če nja zvu ko va de fi ni šu sa 

aspe ka ta nji ho ve upo tre be i funk ci je u kon tek stu socio-kul 

tur ne si tu a ci je. 

Kao su prot nost na ve de nim tra di ci o nal nim pogle 

di ma i de fi ni ci ja ma ko je kul tu ru po sma tra ju kao 

na čin ži vo ta za jed ni ce i iz raz nje nih men tal nih i 

ma te ri jal nih po stig nu ća, ili no vi jim post mo der nističkim 

kri ti ka ma kon cep ta „kul tu re” kao neo drži 

ve ge ne ra li za ci je, mo ra mo da se za pi ta mo da li je 

mo gu će go vo ri ti o „kul tu ri” jed ne go vor ne za jedni 

ce kao o sta tič nom, mo no lit nom i ho mo ge nom 

en ti te tu. Ni je li ši re nje „kul tu re” van tra di ci o nal nog 

et no graf skog pro u ča va nja „na či na ži vo ta” uro đenič 

kih na ro da do ve lo do uslo žnja va nja i pro ble mati 

za ci je kon cep ta „kul tu re”, zbog ko ga je on po stao 

bes ko ri stan kao me to do lo ški i kon cep tu al ni en ti tet? 

(npr. Ha li de jev pred log, iz 1999, da se „ne eg zi stenci 

ja li stič ki” za me ni „ne e sen ci ja li stič kim” ili „nekon 

kre ti zu ju ćim”, a „kul tu ra” „ma lom kul tu rom”.) 

Oči gled no je da ne po sto ji sta bil na so ci jal na gru pa 

na ko ju ne uti ču spo lja šnji fak to ri i lič ne idi o sin krazi 

je, kao što je oči gled no i da je po gre šno pret po stavlja 

ti po sto ja nje ujed na če ne kul tu re u ko joj su sve 

raz li ke iz me đu lju di ide a li zo va ne i po ni šte ne. Među 

tim, post mo der na re la ti vi za ci ja i pro ble ma ti za cija, 

u prak si, ni ka da ni su do ve de ne do svog lo gič nog 

337


za ključ ka, do pot pu nog uni šte nja is tra ži va nja ko je 

se ba vi „kul tu rom”, ni ti je to spre či lo et no gra fe (i 

pri me nje ne lin gvi ste, po put me ne) da kul tu re opisu 

ju kao in ter pre ta tiv na sred stva za shva ta nje emergent 

nog po na ša nja. Po red to ga, ne mo že mo (i ne bi 

tre ba lo) da ig no ri še mo is ku stva mno gih in di vi dual 

nih po sma tra ča (kao što su, na pri mer, uče sni ci 

u po me nu tom dis kur su i nji ho vi me ta prag ma tič ni 

ko men ta ri), ko ji su za pa zi li da se čla no vi raz li či tih 

go vor nih za jed ni ca „raz li ku ju” u po gle du go vo ra ili 

po na ša nja u po je di nim kon kret nim tre nu ci ma diskur 

sa. Ima ju ći u vi du ovaj so ci o kog ni tiv ni pri stup 

„kul tu ri”, mo žda se mo gu oprav da ti po ku ša ji da se 

kul tur no uslo vlje ni dis kurs ni fe no me ni opi šu sa 

di ja lek tič ki po ve za nih et skih (kul tur no uda lje nih) 

i em skih (kul tur no svoj stve nih) po zi ci ja (za da lju 

ar gu men ta ci ju, po gle da ti Hymes 1996). Osim to ga, 

kao što su is ta kli Ra mat han i At kin son (1991: 51), 

po ve zi va nje „kul tu re” sa kon cep ti ma po put „dis kursa” 

oči gled no sma nju je ri zik od na stan ka et nič kih i 

na ci o nal nih ste re o ti pa zbog pro pi sa nih raz li ka, jer 

je u prag ma tič ko-dis kur siv nom pri stu pu te ži šte na 

so ci jal nim gru pa ma ko je is po lja va ju usta lje ne, kohe 

ziv ne ver bal ne ak tiv no sti. U sve tlu re le vant ne lingvi 

stič ke li te ra tu re, pri me nje ne lin gvi sti ke, usva janja 

dru gog je zi ka i osta lih srod nih obla sti, i kon cept 

„go vor ni ka” – na iz gled jed no sta van i jed no zna čan 

– po sled njih de ce ni ja je ta ko đe pro ble ma ti zo van. 

Po znat pod ču ve nim na zi vom „ide al ni go vor nikslu 

ša lac” iz ra nih da na čom ski jev ske ge ne ra tiv ne 

lin gvi sti ke, po jam go vor ni ka bio je – kao što sâm 

ter min go vo ri – „pro ši ren”, ta ko da isto vre me no obu 

hva ta i go vor ni ko vu su prot nost – „slu ša o ca”, udalja 

va ju ći se ti me od ži ve, di šu će i go vo re će oso be od 

kr vi i me sa, i po sta ju ći ap strakt ni en ti tet ob da ren 

isto ta ko ap strakt nom „kom pe tent no šću”, tj. uro đenim 

da rom sred stva za usva ja nje je zi ka i zna nja ko ji 

ka rak te ri še iz vor nog go vor ni ka ne kog kon kret nog 

je zi ka. Ta kav kon cept „go vor ni ka” (i „slu ša o ca”) 

ni je kon cep tu al no upo tre bljiv za pri me nu na „inter 

kul tu ral nog go vor ni ka”. Ov de bi ade kvat ni ji bio 

je dan dru ga či ji kon cept, ko ji pod ra zu me va ko muni 

ka tiv no kom pe tent nog go vor ni ka, ko ji na iz menič 

no po sta je slu ša lac i – u iz ve snim kon tek sti ma 

– slu čaj ni slu ša lac, ili pi sac i či ta lac, re spek tiv no, jer 

je usa đe nost u stvar ne, kul tur no raz li či te si tu a ci je 

ne raz dvo ji va od kon cep tu a li za ci je „go vor ni ka”. 

3. Ne ke aso ci ja ci je 

u ve zi sa poj mom „in ter” 

Ako po gle da mo ob lik „in ter”, vi de će mo da 

je u li te ra tu ri po čeo če šće da se ko ri sti u lin gvi stici, 

pri me nje noj lin gvi sti ci, i kod usva ja nja dru gog i 

stra nog je zi ka to kom po sled nje de ce ni je, pre sve ga 

zbog Se lin ke ro vog (1969, 1972, 1992) iz bo ra termi 

na „me đu je zik” 1 , ko ji ozna ča va „je zik u pro ce su 

uče nja”. Pro gram iz u ča va nja me đu je zi ka, ko ji su Selin 

ker i dru gi na uč ni ci pre nje ga po kre nu li ka snih 

še zde se tih go di na pro šlog ve ka, ozna čio je va žan 

pa ra dig mat ski po mak. Oni ko ji uče dru gi ili strani 

je zik vi še se ne opi su ju ne ga tiv no, kao po či ni o ci 

gre ša ka ko je ih dis kva li fi ku ju i raz li ku ju od iz vor nih 

go vor ni ka jer od stu pa ju od nor mi je zič ke upo tre be, 

ne go kao pri vre me ni uče ni ci ko ji se kre ću od je zi ka 

L1 ka je zi ku L2. Haj de da ma lo pa žlji vi je po gle da mo 

ka ko se da nas tu ma či ključ ni ter min „me đu je zik”: 

„Me đu je zik” lin gvi stič ki se mo že opi sa ti kao jezik 

či ji je vi dlji vi uči nak re zul tat go vor ni ko vog poku 

ša ja da pro iz ve de stra nu nor mu, da kle ka ko njego 

ve gre ške, ta ko i ono što ni su gre ške. Pret po stavlja 

se da je ova kvo po na ša nje vi so ko struk tu ri ra no. 

Či ni mi se da, ka da se ba vi mo op se žnim je zič kim 

tran sfe rom, ne mo že mo za ne ma ri ti po sto ja nje neče 

ga što se po na ša kao me đu je zik, i da se ti me mora 

mo ba vi ti kao si ste mom, a ne kao izo lo va nom kolek 

ci jom gre ša ka (Se lin ker 1969: 5). 

1 Na en gle skom, reč interlanguage (me đu je zik) sa dr ži pre fiksoid 

„in ter” – prim. prev. 

338


Sve u sve mu, u ovom psi ho lin gvi stič kom pri stupu 

me đu je zi ku – pri stu pu ko ji se za sni va na ono me 

ko ji uči je zik – kon cep ti na ko je če sto na i la zi mo su 

„stra na nor ma”, „gre ške”, „ne gre ške”, „si stem” i – impli 

cit no – „iz vor ni go vor nik” i nje go ve ili nje ne urođe 

ne spo sob no sti, ko je go vor nik me đu je zi ka ni ka da 

ne će mo ći da do stig ne i da za njih po sta ne uro đe no 

kom pe ten tan. Ova kva kon cep tu a li za ci ja za sno vana 

na de fi ci tu, ko ja sa dr ži po jam „me đu je zi ka”, ni je 

po seb no plod na za kon cept „in ter kul tu ral nog”, i bilo 

bi do bro ka da bi smo od mah od ba ci li bi lo ka kvu 

sum nju ko ja nas na vo di da po ve ru je mo u po sto ja nje 

de fi ci ta i ne kom plet no sti – nepoverenja ko ju je koncept 

„in ter kul tu ral nog” mo žda ste kao kroz aso ci jaci 

ju sa uva že nim poj mom „me đu je zi ka”. 

4. Ne ja sna zna če nja „in ter kul tu ral nog” 

i dru Ge nus po ja ve 

Sa da mo ra mo da se za pi ta mo da li po jam „inter 

kul tu ral nog”, ko ji nas ov de naj vi še in te re su je, tako 

đe sa dr ži ova kve aso ci ja ci je, ko je je mo gao ste ći 

zbog svo je po ve za no sti sa re fe rent nim okvi rom među 

je zi ka, i da li je ovaj po jam, s ob zi rom na to da je 

na stao mno go ka sni je, za vre me „in ter kul tu ral nog 

za o kre ta” ka snih osam de se tih i de ve de se tih go di na 

pro šlog ve ka, mo žda za dr žao zna če nja i ko no ta ci je 

ko je smo iz vu kli iz reč nič kih de fi ni ci ja, kao što su 

po ve zi va nje, po sre do va nje, su prot sta vlja nje, po lo žaj 

i ulo ga iz mi ri va ča su prot no sti. Mi slim da se do godi 

lo ovo dru go i da, ka da se ra di o zna če nju „inter 

kul tu ral nog”, mo že mo re ći da su su sed na po lja 

is tra ži va nja bi lin gval nog ili vi še lin gval nog go vor nika, 

kao i pri stu pi so ci o lin gvi sti ke, bi lin gvi zma, multi 

lin gvi zma i iz u ča va nja tre ćeg je zi ka, mno go bo lje 

for mi ra na. Ov de je te ži šte na to me da jed na oso ba 

po se du je vi še od jed nog sku pa lin gvi stič kih i so ci o- 

kul tur nih zna nja, i da se nje ni iz vo ri zna nja ko ri ste 

za in ter ak ci ju sa dru gim go vor ni ci ma, ko ji su čla novi 

dru gih go vor nih za jed ni ca. Me ni se či ni da je teži 

šte pre sve ga na upo tre bi je zi ka, a ne na nje go vom 

raz vo ju ili usva ja nju, ni ti na so ci o prag ma tič nim i 

so ci o kul tur nim funk ci ja ma iz bo ra je zi ka. 

Da bi smo bi li pra ved ni pre ma Se lin ke ru (1992), 

tre ba re ći da je on, ka da je pre tri na est go di na ot krio 

me đu je zik, pro ši rio svo je shva ta nje istog, za sno vano 

na psi ho lin gvi stič kom, iz vor nom go vor ni ku, 

sme šta ju ći svoj po jam „fo si li za ci je” na put ko ji vo di 

ka odo ma ći va nju, u ter mi ni ma kul tur nog i kon tekstu 

al nog tran sfe ra. Sve u sve mu, kod kon cep ta „inter 

kul tu ral nog” i is tra ži va nja in ter kul tu ral nih te ma, 

opre de li la bih se za okvir ko ji na pu šta „sta ru” para 

dig mu me đu je zi ka za sno va nu na ono me ko ji uči. 

In ter kul tu ral ne ak te re tre ba po sma tra ti kao one koji 

su ne za vi sni ka ko od svo je iz vor ne kul tu re (i jezi 

ka), ta ko i od no ve kul tu re (i je zi ka), ko je po kuša 

va ju da po ve žu, po sre du ju, po mi re. Oni iz me đu 

tih kul tu ra i je zi ka stva ra ju ne što no vo i auto nomno, 

hi brid no, je dan tre ći na čin. Za to ono što iz gleda 

kao de fi ci tar no mo že da se pre tvo ri u pred nost. 

Po jam „in ter kul tu ral nog” bi se ti me oslo bo dio veze 

sa onim što smo ov de opi sa li kao po ten ci jal no 

manj ka vog uče ni ka ko ji od stu pa od nor mi. To što 

je ne ko uče nik – što je jed na od ulo ga ko je oso ba 

mo že da pri hva ti – su vi še se če sto pre na gla ša va, pa 

se ne iz vor ni go vor nik po sma tra is klju či vo u od nosu 

na nor me iz vor nog go vor ni ka (Ho u se, Ka sper 

2000). Ova vr sta re duk ci o ni zma je (na ža lost) uti cala 

i na prak tič ne i kul tur ne obla sti u okvi ru is tra živa 

nja usva ja nja dru gog je zi ka (ono što smo na zva li 

prag ma ti kom me đu je zi ka), kao što su je zič ki či novi 

i nji ho ve se kven ce, upra vlja nje dis kur som i komu 

ni ka ci o ne stra te gi je, gde prag ma tič na li te ra tu ra 

o me đu je zi ku i da lje obi lu je su vi še jed no stav nim 

tvrd nja ma ko je go vo re da je „ne ga tiv ni tran sfer isto 

što i prak tič ni ne u speh” – kon ven ci ja na sta la zbog 

usred sre đe no sti na nor me iz vor nog go vor ni ka kao 

na neo spor ne, traj no us po sta vlje ne me re prag matič 

ne kom pe ten ci je i ko mu ni ka ci o nog uspe ha – po 

ana lo gi ji, na rav no, sa kon cep ci ja ma dru gih vr sta 

po zna va nja me đu je zi ka, po ko ji ma su uči nak i ra- 

339


su đi va nje iz vor nog go vor ni ka je di no me ri lo za evalu 

a ci ju kom pe tent no sti L2 korisnikâ ne kog je zi ka. 

Ka ko bi smo spre či li da se ovo ogra ni če no gle di šte 

pre ne se i na in ter kul tu ral na is tra ži va nja, pred la žem 

da in ter kul tu ral nu kom pe ten ci ju i učin ko vi tost prou 

ča va mo sa me po se bi, i da in ter kul tu ral ne ak te re 

po sma tra mo kao ak tiv ne agen te ko ji or ga ni zu ju svoj 

dis kurs i nji me upra vlja ju kre a tiv no i ne za vi sno, što 

je mo gu će vi še uda lje no – uko li ko oni ta ko že le – 

od to ga oda kle su do šli ili ku da že le da stig nu. Kod 

kon cep tu a li za ci je „in ter kul tu ral nog”, po seb na pažnja 

po kla nja se stra te škoj kom pe tent no sti akterâ; 

do stup na i u pot pu no sti raz vi je na stra te ška kom petent 

nost omo gu ća va in ter kul tu ral nim ak te ri ma da 

stu pe u pre go vo re oko zna če nja, ili u ko mu ni ka ci ju 

stvo re nu ta ko da eks pre sno po bolj ša nji ho vu in terkul 

tu ral nu kom pe tent nost i učin ko vi tost. Jed na važna 

oblast, po ve za na sa stra te škom kom pe tent nošću, 

je su ko mu ni ka ci o ne stra te gi je. One su do bro 

po zna te zbog Se lin ke ro vog pr vo bit nog pred lo ga za 

me đu je zik, ka da je pret po sta vio po sto ja nje psi holin 

gvi stič kog pro ce sa ko ji po kre će i in for mi še ra stuću 

kom pe tent nost go vor ni ka me đu je zi ka i, po red 

stra te gi ja uče nja, uklju ču je i ko mu ni ka ci o ne stra tegi 

je, tran sfer iz je zi ka L1, tran sfer obu ke i po ja ča nu 

ge ne ra li za ci ju. Me đu tim, ov de od mah do da jem da 

će, u in ter kul tu ral nom kon tek stu, mo ti va ci ja za prou 

ča va nje ko mu ni ka ci o nih stra te gi ja mo ra ti da bude 

sa svim dru ga či ja. Pro u ča va nje ko mu ni ka ci o nih 

stra te gi ja bi će mo ti vi sa no in te re so va njem za ono što 

in ter kul tu ral ni ak te ri za i sta ra de; mo ra će da se foku 

si ra na iz la zne stra te gi je, na kul tu ral ne ekvi va lente 

pro me ne ko da, me ša nja i po zajm lji va nja ko do va, 

što je isto što i pro me na kulturâ, nji ho vo me ša nje, 

po zajm lji va nje stav ki iz kul tu re 1 i nji ho vo uba civa 

nje u kul tu ru 2 (na mer no ili stra te ški, ne nu žno 

zbog ne kom pe tent no sti). U li te ra tu ri o me đu je zi ku, 

ovi fe no me ni na iz me nič nog me nja nja je zi ka če sto 

se po sma tra ju kao do kaz ne do volj ne kom pe tent nosti 

ono ga ko ji uči je zik L2. Me đu tim, bi kul tu ral ne, 

mul ti kul tu ral ne i in ter kul tu ral ne ak te re tre ba lo bi 

po sma tra ti kao ne ko ga ko pri pa da pri vi le go va noj 

gru pi, či ji čla no vi mo gu da po stig nu ši rok spek tar 

va žnih i in te re sant nih stva ri ti me što na ras po la ganju 

ima ju vi še od jed nog je zi ka i kul tu re, što i poka 

zu ju. To po ka zu ju svo jim spe ci fič nim na či ni ma 

za ozna ča va nje iden ti te ta, sta vo vi ma i sa ve zi ma, 

sig na li zo va njem dis kurs nih funk ci ja, is po lja va njem 

lju ba zno sti, stva ra njem estet skih i hu mo ri stič nih 

efe ka ta, prag ma tič nom vi še znač no šću itd. Ta kvo 

obo ga će no po na ša nje do bro je po zna to za hva lju ju ći 

obil noj li te ra tu ri o bi lin gvi zmu. Me đu tim, ov de je 

neo p hod no na gla si ti da se u do mi nant nom prav cu 

pro u ča va nja „in ter” (je zi ka) uglav nom po sma tra ju 

uske funk ci je za kom pen za ci ju, kao što su či no vi 

pre ko ra či va nja. U ve ći ni li te ra tu re o in ter kul tu ralno 

sti na po lju pri me nje ne lin gvi sti ke te ži šte se stavlja 

na de fi ci te ak te ra i na či ne za pre va zi la že nje tih 

de fi ci ta, zbog če ga ima mo obi lje li te ra tu re o ta kozva 

nim „in ter kul tu ral nim ne spo ra zu mi ma” (Co u- 

pland et al. 1991; Ho u se 1993, 1996a, 1999, 2000; 

Ho u se et al. 2003). Ta kvo na gla ša va nje de fi ci tar nih 

svoj sta va učin ka in ter kul tu ral nog go vor ni ka – koje 

tu ma čim kao uti caj pa ra dig me me đu je zi ka – ne 

bi tre ba lo da bu de do mi nant no u in ter kul tu ral nim 

pi ta nji ma. 

Na mer no me nja nje kul tu ra od stra ne in ter kultu 

ral nog go vor ni ka ne tre ba po sma tra ti kao ne ispo 

lja va nje kul tur nog „tran sfe ra” ili ne po zna va nje 

dru ge kul tu re, ne go kao ja san znak nje go ve in terkul 

tu ral ne kom pe tent no sti. Iako već po sto ji mnogo 

stu di ja či ja je te ma pro u ča va nja „me đu kul tur ni 

prag ma tič ni ne u speh” (vi de ti ču ve ni rad Dže ni Tomas 

iz 1983, kao i stu di je ko je po mi nju Blum-Kulka 

i dru gi 1989; Ka sper i Blum-Kul ka 1993; vi de ti 

ta ko đe i Sa ran gi 1994 i Klajn (Clyine) 1994, ko ji su 

oti šli da lje od is klju či vog usred sre đi va nja na kul turne 

raz li ke i ne spo ra zu me ko ji iz njih pro iz la ze), potreb 

no nam je još iz u ča va nja di ver gent ne, ali ipak 

uspe šne in ter kul tu ral ne ko mu ni ka ci je. 

340


Ne dav ni pri me ri po me ra nja in te re so va nja na 

uspeh in ter kul tu ral ne ko mu ni ka ci je mo gu se na ći 

kod Ku la i Ten Ti ja (Ko o le, Ten Thi je, 2001), Klaj na 

(2004), Bu ri ga (Bu hrig) i Ten Ti ja (2006) i Bu ri ga sa 

sa rad ni ci ma (u štam pi). 

Pi ta nje ko je se če sto po sta vlja, po seb no u prime 

nje nim obla sti ma, u ve zi sa poj mom „in ter kultu 

ral nog” i nje go vih ko lo ka ci ja „in ter kul tu ral no 

pod u ča va nje” i „in ter kul tu ral no uče nje”, je ste da li 

su nam ovi ter mi ni i kon cep ti za i sta po treb ni, i po 

če mu se oni raz li ku ju od „ko mu ni ka tiv nog” poduča 

va nja je zi ka. Gle di šte ko je ja za stu pam (Ho u se 

1998) je ste da, ka da go vo ri mo o kon tek sti ma podu 

ča va nja i uče nja, ter mi ni „in ter kul tu ral no” i „komu 

ni ka tiv no” ima ju ve o ma bli ska zna če nja, jer je 

ter min „ko mu ni ka tiv no”, u ši rem haj msov skom 

smi slu, to li ko sve o bu hva tan da bi, ako bi smo ga prime 

ni li na ko mu ni ka ci ju ko ja pre la zi gra ni ce kul tura, 

i da lje bio pri kla dan. Me đu tim, ter min „ko mu nika 

tiv no” pod ra zu me va sta vlja nje dru ga či jeg ak centa 

na lin gvi stič ki aspe kat ko mu ni ka tiv nog pro ce sa, 

dok ter min „in ter kul tu ral no” pri rod ni je na gla ša va 

„kul tu ral no”, jer se od no si na kul tu ral ne ele men te 

kao što su na stav ni ma te ri jal, ar te fak ti, ne ver bal ni 

fe no me ni, obi ča ji i tra di ci je. Zbog to ga pri zna jem 

da po sto ji iz ve sno oprav da nje za raz li ko va nje ova 

dva ter mi na. 

U in ter kul tu ral nom is tra ži va nju po treb no je 

ra di kal no raz mi sli ti o nor ma ma u od no su na ko je 

oce nju je mo kul tu ral no zna nje i po na ša nje in ter kultu 

ral nih go vor ni ka. Mo no kul tu ral ni go vor nik ne 

mo že da po slu ži kao jed na ta kva nor ma, jer in terkul 

tu ral ni go vor nik po de fi ni ci ji ni je mo no kul tu ralan, 

ne go je bi-, tri- ili mul ti lin gva lan go vor nik či je 

in ter kul tu ral no zna nje i ve šti ne su, da ta ko ka že mo, 

još u fa zi na stan ka. Shod no to me, me ri lo ko jim bi 

tre ba lo me ri ti in ter kul tu ral nog go vor ni ka, za ko ga 

mo že mo re ći da je još ne sta bi lan, je ste re la tiv no stabil 

ni ji bi-, tri- ili mul ti kul tu ral ni go vor nik u upore 

di vim so ci jal nim, kul tur nim i isto rij skim okolno 

sti ma upo tre be je zi ka, sa upo re di vim ci lje vi ma 

in ter ak ci je u raz li či tim do me ni ma in tra kul tu ral nih 

dis kur sa. 

Za ovo gle di šte po sto ji sve ve ća em pi rij ska potpo 

ra – npr. u stu di ja ma prag ma tič nog po na ša nja 

bi lin gval nih oso ba. Usta no vlje no je da ja pan skoen 

gle ski bi lin gval ci ma nje ko ri ste po vrat ni ko mu nika 

ci o ni ka nal od ja pan skih mo no lin gva la ca, ali vi še 

od mo no lin gval nih go vor ni ka ame rič kog en gle skog 

(Ku bo ta 1991). U po gle du re a li za ci je go vor nog čina, 

stu di je zah te va i kom pli me na ta, ko je re a li zu ju 

bi lin gval ni go vor ni ci, uka zu ju na ja sno uoč ljiv „inter 

kul tu ral ni stil”. Tre ći, hi brid ni na čin na stao je, na 

pri mer, kod ko rej sko-en gle skih bi kul tu ral nih govor 

ni ka (Yoon 1991) kao i kod he brej sko-en gle skih 

bi kul tu ral nih go vor ni ka (Blum-Kul ka 1990), ko ji 

su svo je zah te ve i kom pli men te re a li zo va li na razli 

či te na či ne u za vi sno sti od je zi ka, što je opet bi lo 

raz li či to od učin ka go vor nih ak to va mo no kul tu ralnih 

go vor ni ka. To ni je bi lo zbog ne do stat ka kompe 

tent no sti; ta kva pret po stav ka mo že se eli mi ni sa ti 

po seb no ka da se ra di o je zi ku L1, ko ji se re dov no 

ko ri sti. Ume sto da go vor in ter kul tu ral nog go vorni 

ka po sma tra mo kao pri mer od stu pa nja od po naša 

nja glav nih no si la ca kul tu re, nji hov uči nak može 

mo po sma tra ti kao „tre ći put”, pre la zak gra ni ca, 

znak de lo va nja jed ne hi brid ne kul tu re – hi brid ne u 

zna če nju la tin ske re či hibrida (me ša nac či ji ro di telji 

pri pa da ju raz li či tim ra sa ma) – što je kon cept koji 

je ka sni je do bio zna čaj nu ulo gu u ge ne ti ci, u čijem 

kon tek stu ozna ča va „po to mak dve ži vo ti nje ili 

bilj ke, po lu ta na”. U me ta fo rič kom smi slu, „hi brid” 

ozna ča va „bi lo šta što je iz ve de no iz he te ro ge nih izvo 

ra, ili slo že no od raz li či tih, ra zno rod nih ele mena 

ta.” U knji žev nim i kul tur nim stu di ja ma „hi bridnost” 

je do bi la zna čaj za hva lju ju ći ra do vi ma Ho mi ja 

Ba be (Bhab ha 1994), ko ji hi brid nost vi di kao ne što 

iz ra zi to po zi tiv no, kao na me ran pre la zak gra ni ca, 

ka da uklju ču je mo stra ne stav ke u sop stve ni je zik i 

kul tu ru, što do vo di do to ga da se hi brid ni „in ter kul- 

341


tu ral ni go vor nik” na mer no su prot sta vlja kon ven cio 

nal nim pra vi li ma i stan dar di ma. Sli čan po zi ti van 

stav o hi brid no sti i, za jed no sa njom, o in ter kul tural 

no sti, za go va rao je Mi hail Bak tin (Bak htin1981), 

ko ji je in ter kul tu ral nost do veo u ve zu sa na ra tiv nom 

kon struk ci jom i di ja lo gi za ci jom, po sma tra ju ći ih 

kao su štin ske ele men te ovih in ter per so nal nih proce 

sa, či ji je cilj po sti za nje ko he rent no sti. 

Zbog to ga hi bri di za ci ju mo že mo po sma tra ti 

kao va žan kon cept ko jim se mo že ob ja sni ti na sta nak 

mul ti fo nog lin gvi stič ko-kul tu ral nog tek sta i dis kursa 

sa sta vlje nog od mno štva gla so va, ko ji is po lja va 

„unu tra šnji di ja lo gi zam”, iako se sve na iz gled od vija 

na jed nom je zi ku. Mo je je mi šlje nje da bi se sve 

ove ide je, ko je ima ju du gu tra di ci ju u knji žev nim i 

kul tur nim stu di ja ma, mo gle pri me ni ti na kon cep tua 

li za ci ju „in ter kul tu ral nog go vor ni ka”. Ako že li mo, 

mo že mo do dat no raz li ko va ti fe no tip ske hi brid ne 

fe no me ne, u ko ji ma se me ša nje sa tu đim ma ni festu 

je na po vr ši ni (tran sfer, me ša nje i „stra nost” la ko 

se mo gu izo lo va ti), i ge no tip ske hi brid ne fe no me ne. 

Kod njih se ovo ne de ša va, ali za to mo že mo pret posta 

vi ti po sto ja nje raz li či tih men tal nih lek sič kih skupo 

va – ili, u vor fov skom re fe rent nom okvi ru, raz liči 

tih pot por nih kon cep tu al nih sku po va ko ji se oslanja 

ju na je zik i kul tu ru – kao i ce lo kup nog „Wel tanscha 

u un gen-a”, ko ji dej stvu ju kod in ter kul tu ral nih 

go vor ni ka. Mo glo bi se re ći da, dok se in ter kul tu ralni 

go vor ni ci kon ven ci o nal no po sma tra ju kao ne ko 

ko pri hva ta no vu kul tu ru po ti sku ju ći i pod re đu ju ći 

joj svoj je zik L1 ili dru ge ra ni je usvo je ne je zi ke, pristup 

hi brid nim pro ce du ra ma, ko ji ov de za stu pa mo, 

za sni va se na ide ji da no va kul tu ra te ži da pre po zna 

sta ru, ko ja za to po sta je ili osta je pre po zna tlji va. 

Ako go vo ri mo o pe da go škim im pli ka ci ja ma, 

re zul ta ti em pi rij skih in ter kul tu ral nih is tra ži va nja 

(Ho u se 1993) kao da uka zu ju na to da oni ko ji uče 

no ve kul tur ne ko do ve pre sve ga mo ra ju bi ti opremlje 

ni svim ko mu ni ka tiv nim dis kur siv nim ve šti nama, 

ka ko bi mo gli da ostva re svo je ko mu ni ka tiv ne 

ci lje ve u sa rad nji sa raz li či tim sa go vor ni ci ma u širo 

kom spek tru kontekstâ. In ter kul tu ral ni go vor ni ci 

tre ba lo bi da bu du u mo guć stvu da sa ču va ju svo ju 

po zi ci ju u in ter ak ci ji sa čla no vi ma lo kal ne kul tu re, 

re a li zu ju ći svo je na me re na za do vo lja va ju ći na čin i 

su prot sta vlja ju ći se bi lo ka kvim sa mo de struk tiv nim 

„re duk ci ja ma svo je lič no sti”. Iako po zna ju kul tur ni 

kÔd dru ge kul tu re, in ter kul tu ral ni go vor ni ci če sto ne 

po sti žu ono što sam na zva la „prag ma tič nom flu entno 

šću” (Ho u se 1996b), ko ja pod ra zu me va pri kladnu, 

ma nje-vi še auto mat sku upo tre bu prag ma tič nih, 

kul tur no spe ci fič nih fe no me na kao što su otva ra nja, 

dis kurs ne stra te gi je, se kven ci ra nje go vor nog ak ta, 

unu tra šnje i spo lja šnje mo di fi ka ci je go vor nih ak tova 

itd. Kao što sam već po me nu la, stra te ška kom petent 

nost in ter kul tu ral nog go vor ni ka mo že se smatra 

ti ne tak nu tom, i upra vo ova stra te ška kom pe tentnost 

omo gu ća va in ter kul tu ral nim go vor ni ci ma da 

od sa mog po čet ka stu pe u sa dr žaj ne pre go vo re, kao 

i, ma kar u iz ve snom ste pe nu, u „ko mu ni ka ci ju ra di 

uče nja”. Te ži šte ov de ni je na ulo zi in ter kul tu ral nog 

go vor ni ka kao ne ko ga ko uči, ne go na učenju kao na 

pri mar noj ak tiv no sti. In ter kul tu ral ne go vor ni ke ne 

bi tre ba lo pre u ra nje no ka te go ri zo va ti kao ne ko ga 

ko me ne do sta ju ka ko zna nje, ta ko i kon tro la proce 

su i ra nja kul tu re ko ju tre ba da usvo je. Tre ba lo bi 

ih oslo bo di ti sta tu sa „in kom pe tent nih ko mu ni ka tora”, 

či ja se kul tur na kom pe tent nost sma tra de fi ci tarnom 

sva ki put ka da se raz li ku je od kom pe tent no sti 

čla no va lo kal ne kul tu re, iz me đu osta log i za to što je 

odav no pri me će no da in ter kul tu ral ni go vor ni ci često 

ni ne že le da bu du pri hva će ni kao ne ko ko potpu 

no pri pa da lo kal noj kul tu ri. Mno gi in ter kul tu ralni 

go vor ni ci ni ka da ni su ni po ku ša li da pre đu most 

do kra ja, da osta ve svoj sta ri iden ti tet kod ku će ka ko 

bi u pot pu no sti uro ni li u no vu kul tu ru. Kao što se 

mno gi imi gran ti opre de lju ju za par ci jal no di ver gira 

nje u od no su na kul tur ne nor me cilj ne za jed ni ce, 

što ko ri ste kao stra te gi ju za oču va nje iden ti te ta, tako 

i in ter kul tu ral ni go vor nik mo že po že le ti da osta- 

342


ne po ma lo po stra ni od mejnstrim go vor ni ka. Ovi 

mejnstrim go vor ni ci, sa svo je stra ne, to tal nu di vergen 

ci ju in ter kul tu ral nih go vor ni ka mo gu da do ži ve 

kao na me tlji vo po na ša nje, ko je ni je kon zi stent no sa 

ulo gom aut saj de ra ko ja im se če sto pri pi su je. 

5. Za klju čak 

Da se vra ti mo na mo je ini ci jal no pi ta nje: „Šta 

je ‘in ter kul tu ral ni go vor nik’?” Mo gu da od go vorim, 

sa iz ve snom si gur no šću, da je to oso ba ko ja je 

us pe la da se na sta ni ne gde iz me đu, ko ja po zna je i 

pri me nju je ka ko svo ju iz vor nu kul tu ru, ta ko i onu 

ko ju je ka sni je ste kla. Ovo je, na rav no, aka dem ska 

iz ja va, jer ceo ovaj rad pred sta vlja je dan aka dem ski 

po ku šaj. U prak si bi tre ba lo bi ti pa žlji vi ji, opre zni ji, 

sum nji ča vi ji, ima ju ći u vi du mo guć nost kul tur nog 

šo ka, kri ze iden ti te ta i dru gih vr sta ne pri la go đe nosti 

ko je se ma ni fe stu ju kroz kul tur ne su ko be i ne a- 

de kvat no re ša va nje kon fli ka ta. Ne ko bi mo gao čak 

da se za pi ta, kao što je Bret Pol ston (Bratt Pa ul ston 

2005) ne dav no ura dio, da li bi kul tu ral nost uop šte 

mo že da po sto ji na sli čan na čin kao bi lin gval nost? 

Ima ju ći u vi du, sa dru ge stra ne, bez broj ne slu ča je ve 

u ko ji ma su imi gran ti po sta li – su bjek tiv no – uspešni 

in ter kul tu ral ni go vor ni ci ko ji pri pa da ju dve ma 

kul tu ra ma, kao i mno štvo oso ba ko je ni su sa Za pada, 

ko je su u post ko lo ni jal nim okol no sti ma u se bi 

spo ji le raz li či te kul tur ne tra di ci je i je zič ke ko do ve, 

ve ru jem da „in ter kul tu ral ni go vor nik” po sto ji, i da 

je to oso ba ko ja je us pe la da raz vi je sop stve ni tre ći 

na čin, ko ji se na la zi ne gde iz me đu kul tu ra ko je su 

joj po zna te. Ta po zi ci ja je ose tlji va, ali isto vre me no 

i obo ga ću ju ća, jer omo gu ća va in ter kul tu ral nom govor 

ni ku da stek ne bo lji uvid i raz u me va nje. 

Ba vlje nje poj mom „in ter kul tu ral nog go vor nika” 

za to je de fi ni tiv no po du hvat ko ga se vre di prihva 

ti ti – ne sa mo zbog ras tu će po tre be za is tra živa 

njem sve ve ćeg ja za iz me đu kul tu ra ta ko zva nog 

pr vog ili raz vi je nog sve ta i sve ta ko ji, ma iz kog razlo 

ga, još uvek ni je nje gov deo. 


1. Bak htin, M. (1981) The Dialogic Imagination. Ed. Hol quist 

M; tran sla ted by Emer son, C. & Hol qu ist, M. Uni versity 

of Te xas Press, Austin. 

2. Ba ba, H. (2004) Smeštanje kulture, Čigoja štampa, Beograd, 

preveo Rastko Jovanović. 

3. Blum-Kul ka, S. (1990) “You don’t to uch let tu ce with your 

fingers: Parental politeness in family discourse”. Journal of 

Pragmatics 14: 259288. 

4. Blum-Kul ka. S, Ho u se, J., Ka sper, G. (eds) (1989) Crosscultural 

Pragmatics. Ablex, Nor wo od, NJ. 

5. Bratt Paulston, C. (2005) “Biculturalism: Some reflections 

and speculations”. In: Kiesling, S. 

----. (eds) Intercultural Discourse and Communication: 

The Essential Readings. Blac kwell Pub, Mal den, MA, pp. 

277–287. 

6. Bührig, K., ten Thi je, J. (eds) (2006) Beyond Misunderstanding. 

Linguistic Analyses of Intercultural Communication. 

Benjamins, Amsterdam. 

7. Bührig, K., Ho u se, J., ten Thi je, J. (eds) (in press) Tran slatory 

Action and Intercultural Communication. St. Jerome, 

Manchester. 

8. Cha fe, W. (2000) “Lo ci of di ver sity and con ver gen ce in 

tho ught and lan gu a ge”. In: Pütz, M., Ver spo or, M. (eds) 

Explorations in Linguistic Relativity. Benjamins, Amsterdam, 

pp. 101–124. 

9. Clyne, M. (1994) Intercultural Communication at Work. 

Cambridge University Press, Cambridge. 

----. (2004) “Towards an agenda for developing multilingual 

communication with a community base”. In: House 

J, Reh bein J (eds) Multilingual Communication. Benjamins, 

Am ster dam, pp. 19–42. 

10. Co u pland, N., Gi les, H., Wi e mann, J. (1991) Talk as “Problem” 

and communication as “Miscommunication”: An 

in te gra ti ve analysis. In: Co u pland, N. et al. (eds) “Miscommunication 

and Problematic Talk”. Newbury House, 

Sa ge, Lon don, pp. 1–17. 

11. Ge ertz, C. (1973) The Interpretation of Cultures. Selected 

Es says by Clif ford Ge ertz. Ba sic Bo oks, New York. 

12. Goodenough, W.H. (1964) “Cultural anthropology and 

lin gu i stics”. In: Hymes, D. (ed) Language in Culture and 

Society. Har per and Row, New York, pp. 36–39. 

13. Hofstede, G. (1984) Culture’s Consequences. Sa ge, New 

York. 

14. Holliday, A. (1999) “Small cultures”. Applied Linguistics 

20: 237–264. 

15. Ho u se, J. (1993) “To ward a mo del for the analysis of inappropriate 

responses in native/nonnative interactions”. In: 

Ka sper, G. and Blum-Kul ka. S., (eds) Interlanguage Pragmatics. 

Ox ford Uni ver sity Press, Ox ford, pp. 161–183. 

----. (1996a) “Contrastive discourse analysis and misun- 

343


der stan ding”. In: Hel lin ger, M. and Am mon, U. (eds) 

Contrastive Sociolinguistics. Mo u ton de Gruyter, Ber lin, 

pp. 345–362. 

----. (1996b) “Developing pragmatic fluency in English 

as a foreign language. Routines and metapragmatic awareness”. 

Studies in Second Language Acquisition 18: 225– 

252. 

----. (1998) “Kontrastive Pragmatik und interkulturelle 

Kompetenz im Fremdsprachenunterricht”. In: Börner, 

W., Vo gel, K. (eds) Kontrast und Äquivalenz. Beiträge zu 

Sprachvergleich und Übersetzung. Na rr, Tübin gen, pp. 

162–189. 

----. (1999) “Misunderstanding in intercultural communication: 

Interactions in Englishas a lingua franca and the 

myth of mutual intelligibility”. In: Gnutzmann, C. (ed) 

Teachingand Learning English as a Lingua Franca. Narr, 

Tübin gen, pp. 73–93. 

----. (2000) “Linguistic relativity and translation”. In: 

Pütz, M., Ver spo or, M. (eds). Explorations in Linguistic 

Relativity. John Benjamins, Amsterdam, Philadelphia, 

pp. 69–88. 

----. (2005) “Po li te ness in Ger many?” In: Hic key, L., Stewart, 

M. (eds) Politeness in Europe. Multilingual Matters, 

Clevedon, pp. 13–28. 

16. Ho u se, J., Ka sper, G. (2000) “How to re main a non-na tive 

spe a ker”. In: Ri e mer, C. (ed) Kognitive Aspekte des Lehrens 

und Ler nens von Fremdsprac hen. Narr, Tübingen, 

pp. 101–118. 

17. Ho u se, J., Ka sper, G., Ross, S. (eds) (2003) Misunderstanding 

in social life. Discourse Approaches to Problematic 

Talk. Longman Pearson, London. 

18. Huizinga, J. (1938) Der Mensch und die Kul tur. Fischer, 

Stockholm. 

19. Hymes, D. (1996) Ethnography, Linguistics, Narrative Inequality. 

Toward an Understanding of Voice. Taylor and 

Francis, London. 

20. Ka sper, G., Blum-Kul ka, S. (1993) Intercultural Pragmatics. 

Oxford University Press, Oxford. 

21. Ko o le, T., ten Thi je, J.D. (2001) “The Re con struc tion of 

Intercultural Discourse: Methodological Considerations”. 

Journal of Pragmatics, 33(4): 571–587. 

22. Kro e ber, A., Kluc khohn, C. (1952) Culture. A Critical 

Review of Concepts and Definitions. The Mu se um, Cambridge. 

23. Kubota, N., (1991) “Backchannelling in Japanese-American 

Conversation”. Dissertation Abstracts. 

24. Ramathan, V., Atkinson, D. (1999) “Ethnographic approac 

hes and met hods in L2 wri ting re se arch: A cri ti cal gu i- 

de and review”. Applied Linguistics, 20: pp. 44–70. 

25. Sarangi, S. (1994) “Intercultural or not? Beyond celebration 

of cultural differences in miscommunication analysis”. 

Pragmatics 4(3): 409–429. 

26. Selinker, L. (1969) “Language transfer”. General Linguistics, 

9: 67–92. 

----. (1972) “Interlanguage”. IRAL 10: 209–230. 

----. (1992) Rediscovering Interlanguage. Long man, London. 

27. Sper ber, D. (1996) Explaining culture. A Naturalistic Approach. 

Blackwell, Oxford 

28. Thomas, J. (1983) “Cross-cultural pragmatic failure”. Applied 

Linguistics 4: 91–112 

29. Yoon, K.K. (1991) ”Bi lin gual prag ma tic tran sfer to speech 

acts: Bi-directional responses to a compliment”. In: 

Bo u ton LF, Kac hru Y (eds) Pragmatics and Language Learning, 

vol 2. University of Illinois at Urban-Champaign, 

Ur ba na, IL, pp. 57–100. 

Tekst je objavljen u: E. Alcón Soler & M.P. Safont Jordà (eds.) 

Intercultural Language Use and Language Learning (2007) 

Springer: Dordrecht. 

Priredila Aleksandra Đurić Milovanović 

344

345


UDC 141.72(497.6) 

Slo bo dan Va sić, No vi Sad 

Pro pi ti va nje žen skih, fe mi ni stič kih 

i mu sli man skih iden ti te ta: 

post so ci ja li stič ki kon tek sti u 

Bo sni i Her ce go vi ni i na Ko so vu 

Uvod 

Ne ma mno go ra do va, kao ni auto ra/ki u re gio 

nu ko ji/e se ba ve fe mi ni stič kom te o lo gi jom i anali 

zom od no sa iz me đu ro da i re li gi je. Ne ke od najzna 

čaj ni jih autor ki ko je se ba ve ovom pro ble ma tikom 

su Re be ka Ja dran ka Anić (Anić 2010; 2011), 

Ana Ma ria Gru en fel der (1988; 2002) i Sven ka Sa vić 

(Sa vić 2002), oblast hri šćan stva, te Zil ka Spa hić-Šiljak 

(Spa hić-Ši ljak 2007), či ja je oblast in te re so vanja 

fe mi ni stič ka te o lo gi ja ko ja se od no si na islam, 

pre sve ga u BiH. Ima ju ći to u vi du, mo že mo re ći da 

sva ki is tra ži vač ki po du hvat u obla sti ana li ze re li gi je 

i ro da pred sta vlja do pri nos vre dan pa žnje, jer pro širu 

je osno vu sa zna nja u ve zi sa in ter ak ci jom iz me đu 

re li gi je i dru štva, po lo ža jem že na u re li gi ji, a sa mim 

tim i sa zna nja o dru štve noj stvar no sti u ce li ni. 

Knji ga Pro pi ti va nje žen skih, fe mi ni stič kih i musli 

man skih iden ti te ta – post so ci ja li stič ki kon tek sti u 

Bo sni i Her ce go vi ni i na Ko so vu (Spa hić-Ši ljak 2012) 

na sta la je kao re zul tat dvo go di šnjeg is tra ži vač kog 

pro jek ta pod na zi vom Fe mi ni zam u post so ci ja li stič 

kim mu sli man skim kon tek sti ma u BiH i na Ko so vu, 

ko ji je spro veo Cen tar za in ter di sci pli nar ne postdi 

plom ske stu di je (CIPS) Uni ver zi te ta u Sa ra je vu. 

Cilj ove stu di je je da se is tra ži is pre ple te nost ro da 

i re li gi je, kao i na ko ji na čin po li ti ka, kla sa i drugi 

va žni aspek ti žen skih iden ti te ta po sre du ju u inter 

ak ci ji iz me đu re li gi je i rod nih od no sa u dru štvu. 

Pre ma re či ma ured ni ce knji ge Zil ke Spa hić-Ši ljak, u 

is tra ži va nju su is pi ti va ni ko re la ci ja i pre sek tri ključna 

iden ti te ta: žen skog, fe mi ni stič kog i re li gij skog, 

pu tem kom pa ra tiv ne ana li ze sta vo va že na u postso 

ci ja li stič kim mu sli man skim kon tek sti ma BiH i 

Ko so va (Spa hić-Ši ljak 2012: 21). Je dan od ci lje va 

stu di je je pri ka za ti ka kvo je „vi še stru ko po zi ci o ni ranje” 

že na u sva ko dne vi ci, a vi še stru ke po zi ci je će biti 

ja sni je ako raz mo tri mo in ter sek ci ju iz me đu ro da, 

re li gi je, et ni ci te ta i fa ze u ži vot nom ci klu su – ko ji 

uti ču na iden ti te te že na i nji ho va is ku stva (ibid. 22). 

U tom smi slu, va žno je po ku ša ti da ti od go vor na 

pi ta nja ka ko se kon stru i šu iden ti te ti, de kon stru i šu 

mo no lit ne ka te go ri je i ve li ki na ra ti vi uni ver za li zma, 

kao i pru ži ti do pri nos u ot kri va nju pa ra dok sal nih 

de lo va nja mo ći. Na i me, po zna te bi nar ne opo zi ci je 

iz me đu se ku lar nog i re li gij skog, jav nog i pri vat nog, 

mo der nog i tra di ci o nal nog, te so ci ja li stič kog i etno 

na ci o nal nog, ov de se po sma tra ju pu tem nji ho vih 

in ter ak ci ja, ali kao po ku šaj da se te na met nu te po dele 

pre va zi đu. Ka ko se fe mi ni stič ke ide je ne raz vi ja ju 

odvo je no od so ci o po li tič kog i kul tur nog kon tek sta 

346


– se ku la ri za ci je i de se ku la ri za ci je mu sli man skog 

dru štve nog kon tek sta, su če lja va nje mu sli man skog 

i fe mi ni stič kog iden ti te ta mo že se po sma tra ti kroz 

raz li či te mo da li te te od no sa iz me đu tra di ci o nal nog 

i mo der nog na su bjek tiv nom ni vou, od no sno na 

onom ni vou na kom že ne kre i ra ju i kon stru i šu svo je 

iden ti te te i dru štve nu stvar nost. 

Me to de u is tra Ži va nju 

Da bi se iz ve li kom pa ra tiv na ana li za i is pi ti vanje 

ko re la ci je tri ključ na iden ti te ta (žen skog, fe mini 

stič kog i re li gij skog) u dva post so ci ja li stič ka društve 

no-po li tič ka kon tek sta, u me to do lo škom smi slu 

ko ri šće ne su dve kva li ta tiv ne me to de: fo kus gru pe 

i me to da ži vot nih pri ča. Me to da ži vot nih pri ča je 

omo gu ći la da že ne pri ka žu ka ko su po sta le fe minist 

ki nje i ka ko su nji ho ve vi še stru ke po zi ci je, vi šestru 

ki iden ti te ti to kom ži vo ta kon stru i sa ni, bu du ći 

da je ak ti vi zam za u zeo naj zna čaj ni ji deo nji ho vih 

na ra ti va. 

Tre ba lo bi na gla si ti či nje ni ce da se me to da fokus 

gru pa ma lo ko ri sti u em pi rij skim is tra ži va nji ma 

u dru štve nim na u ka ma, a da je po seb no zna čaj na 

u rod nim stu di ja ma i fe mi ni stič kim is tra ži va nji ma, 

zbog to ga što ima i edu ka tiv nu svr hu. Na i me, po red 

to ga što je me to da fo ku si ra na na žen ska is ku stva, 

pred nost fo kus gru pa je u to me što one omo gu ća vaju 

ega li tar ni ju grup nu di na mi ku i in ter ak ci ju me đu 

uče sni ca ma, a što ima edu ka tiv ni ka rak ter, jer že ne 

uče kroz di sku si ju slu ša ju ći jed na dru gu. Još jed na 

va žna ka rak te ri sti ka ove me to de je to što ona ima 

uti caj na osna ži va nje že na, jer je sa ma fo kus gru pa 

za mi šlje na kao kre i ra nje no vog kon tek sta i no vog 

dru štve nog is ku stva. 

Fo kus gru pe su odr ža ne u BiH i na Ko so vu sa 

že na ma ko je ra de za žen ske NVO ili su s nji ma na 

ne ki dru gi na čin po ve za ne. Pu tem fo kus gru pa že lelo 

se sa zna ti šta za is pi ta ni ce zna či bi ti že na u postso 

ci ja li stič kom kon tek stu? Po red to ga, va žno je bi lo 

utvr di ti ka ko se per ci pi ra ju fe mi ni zam i fe mi ni stič 

ki iden ti tet i da li su že ne sprem ne da svoj fe mi nistič 

ki iden ti tet is po lja va ju jav no. A ka da se po smatra 

kom pa ti bil nost isla ma i fe mi ni zma, na gla sak je 

na to me da iden ti te ti ni su kru ti i odvo je ni, već su u 

zna čaj noj me ri po ve za ni i flu id ni, či me se da je prilog 

po sma tra nju iden ti te ta kao ne sta bil ne i pro men 

lji ve ka te go ri je. 

Re zul ta ti is tra Ži va nja 

Re zul ta ti is tra ži va nja po ka zu ju raz li ke u zna čaju 

ko ji se pri da je re li gij skom i na ci o nal nom iden tite 

tu iz me đu že na iz BiH i že na sa Ko so va. Na i me, 

ve ći na že na u BiH na gla ša va re li gij ski i kul tu ral ni 

iden ti tet, dok ve ći na že na s Ko so va na gla ša va naci 

o nal ni, od no sno et nič ki iden ti tet (ibid. 155). Na 

sa mo iden ti tet sku po zi ci ju že na iz BiH uti če bo sanska 

pa ra dig ma evrop skog isla ma, ko ja se osli ka va 

na dva na či na: kao „za jed nič ka kul tu ra i ci vi li za ci ja” 

i kao ve ra po je di na ca, pri če mu islam kao za jed nič 

ka kul tu ra pred sta vlja krov ni kon cept ko ji uklju čuje 

raz li či te per cep ci je, raz u me va nja i prak se u islamu 

u BiH. S dru ge stra ne, Al ban ci sa Ko so va vi še su 

usme re ni na na ci o nal ni ne go na re li gij ski iden ti tet. 

a) Ispitanice smatraju da je najzastupljeniji identitet 

že ne ko ja ču va i vo di ra ču na o pri vat noj sferi 

(uloga majke i edukatorke porodice), a u vezi 

sa tim na gla šen je pro blem „igre” na dve sce ne. 

Međutim, u ovom prikazu nećemo toliko obratiti 

pažnju na problem privatne sfere, već ćemo 

se baviti drugim temama koje su se pokazale 

kao relevantne – kako u fokus grupama, tako 

i u životnim pričama žena koje su učestvovale 

u ovom is tra ži va nju. U tom smi slu, naj pre možemo 

da se pozabavimo problemima strategije 

rod ne ne u tral no sti, kao i šta zna či bi ti že na i boriti 

se za ženska prava u dva različita društvena 

konteksta: socijalizmu i postsocijalizmu. 

In te re sant no je da ka da is pi ta ni ce de fi ni šu šta 

za njih zna či bi ti že na, one se ne od lu ču ju za to 

347


da se od re de kao že ne ili kao fe mi nist ki nje, već 

za u zi ma ju rod no ne u tral no po zi ci o ni ra nje, odre 

đu ju ći se be kao ljud ska bi ća, što predstavlja 

strategiju rodne neutralnosti. Me đu tim, pi ta nje 

je da li ovo že na ma ide u pri log, jer ka ko femi 

ni stič ke te o re ti čar ke na gla ša va ju, „ne u tral no 

po zi ci o ni ra nje opet ide na šte tu že na, jer muška 

rac i da lje osta je kao nor ma” (ibid. 137). Bez 

ob zi ra na nji ho vu po tra gu za rod nom ne u tralno 

šću, či ni se da ne ke od že na, iako mo žda nesve 

sno, na gla ša va ju da ako bi va nje že nom zna či 

da su obes pra vlje ne, on da bi va nje fe mi nist kinjom 

ozna ča va pre u zi ma nje od go vor no sti da 

se ova ne prav da is pra vi i da se po no vo de fi ni še 

šta to zna či bi ti že na (ibid. 145). 

b) Šta znači biti žena u socijalizmu i postsocijalizmu? 

Žene navode da je rodna ravnopravnost u 

postsocijalističkoj BiH i na Kosovu dala rezultate 

u prav noj sfe ri, ali da je sla ba pri me na za ko na 

i gender akcionih planova. Naime, građanska i 

politička prava u postsocijalizmu naglašavaju se 

više nego socijalna i ekonomska, a žene smatraju 

da su ova dru ga pra va za nji hov ži vot va žnija 

(ibid. 135). U istraživanju su uočene razlike 

između Kosova i BiH u smislu uticaja socijalizma 

na njihovo pozicioniranje i subjektivno 

poimanje ženskog identiteta. Naime, period soci 

ja li zma je na že ne iz BiH osta vio ve ći trag u 

smislu formiranja ženskog identiteta, dok žene 

sa Kosova retko spominju socijalističko doba 

kao uticaj na formiranje identiteta (ibid. 137). 

To se naj ja sni je vi di po to me što že ne u fo kus 

grupama iz BiH posmatraju feminizam iz klasične 

marksističke feminističke perspektive, jer 

one identifikuju klasizam pre nego seksizam kao 

osnovni uzrok opresije žena, uprkos vidljivom 

problematizovanju rodnih pitanja (ibid. 140). 

Žene iz BiH koncept „borbe” razumeju unutar 

konceptualnog okvira koji su izgradili Marks, 

Engels i Lenjin. U socijalističkoj zamisli žene su 

saveznici sa muškarcima u revolucijama, a feminizam 

se poistovećivao sa buržoaskim vrednostima 

kapitalističke klase. Dakle, feministkinje 

iz BiH feminističkim pitanjima pristupaju više 

iz ma tri ce je din stva sa mu škar ci ma i to u marksističkoj 

vrednosnoj perspektivi. Žene sa Kosova 

ne pozivaju se na socijalistički period, što je 

interesantan nalaz, međutim, za bolje razumevanje 

ovakve politike sećanja potrebno je sprovesti 

posebno istraživanje. 

c) Verska pripadnost. Rad u fo kus gru pa ma, kao i 

po da ci iz ži vot nih pri ča že na po ka za li su ne uskla 

đe nost iz me đu ver ske iden ti fi ka ci je i ni voa 

prak ti ko va nja re li gi ja u BiH i na Ko so vu. Fo kus 

gru pe po ka zu ju da bi se ve ći na že na mo gla svrstati 

ne gde iz me đu mu sli man ke prak ti kan ti ce 

i ne prak ti kan ti ce, te da je te ško po vu ći stro gu 

gra ni cu iz me đu ver ni ce i one ko ja to ni je (ibid. 

147). Ve ći na mu sli man ki u BiH i na Ko so vu 

pred sta vlja se ku lar ne ver ni ce, od no sno one 

ver ni ce ko je re li gi ju po sma tra ju kao deo svo je 

po ro dič ne tra di ci je, dok ve ći na prak ti kan ti ca 

že li da nji ho va re li gi o znost bu de jav no pri znata 

(ibid. 150). Po sto ja nje zna čaj nog re la ti vi zova 

nja u po što va nju islam skih pro pi sa uka zu je 

na kom plek snost u for mi ra nju iden ti te ta, te da 

mu sli man ke ko ri ste raz li či te stra te gi je i pro stor 

za vi še stru ko po zi ci o ni ra nje. Stra te gi ja im slu ži 

da bi se od re di le kao muslimanke i kao umerene 

feministkinje u dru štve nom kon tek stu BiH i 

Ko so va (ibid. 152–153). 

U ži vot nim pri ča ma iz BiH, mu sli man ski identi 

tet je kon stru i san u od no su na dru ge re li gi je, 

na ci je, dok mu sli man ski iden ti tet na Ko so vu ne 

sa dr ži ta kve pa ra le le, po što se ne ki dru gi fakto 

ri po ka zu ju kao zna čaj ni dru gi: obra zo va nje, 

hi džab, dr žav na po li ti ka (ibid. 197). Me đu tim, 

348


ono što i prak ti kan ti ce i ne prak ti kan ti ce de le 

kao vred nost je pristojnost: bi ti do bra oso ba, 

po ma ga ti lju di ma u ne vo lji i ne či ni ti zlo ni kome. 

Mo že se re ći da je raz li ka iz me đu ne prakti 

kan ti ca i prak ti kan ti ca u BiH i na Ko so vu u 

to me što bi se ne prak ti kan ti ce mo gle od re di ti 

kao ver ni ce bez pri pa da nja, dok se ve ći na prakti 

kan ti ca mo že od re di ti kao ver ni ce sa pri pa danjem 

(ibid. 154). 

d) Ak ti vi zam – re li gi ja; jav no/pri vat no: hi džab. 

U kon tek stu re tra di ci o na li za ci je dru štve nih 

vred no sti, ko ja na sta je kra hom so ci ja li zma i 

nje go vih osnov nih dru štve nih struk tu ra, pozi 

ci o ni ra ti se kao fe mi nist ki nja ni je dru štve no 

po želj no, te že ne uglav nom odbijaju da se jav no 

iz ja sne kao fe mi nist ki nje i da pro mo vi šu fe mini 

stič ke vred no sti, jer to po vla či is klju če nost i 

mar gi na li za ci ju u pa tri jar hal noj sva ko dne vi ci 

(ibid. 140). Uoče no je da že ne sa Ko so va, neprak 

ti kan ti ce, ima ju ve ću sprem nost da se izja 

sne kao fe mi nist ki nje, ne go one iz BiH. Iz život 

nih pri ča vi di se da fe mi ni stič ki, ak ti vi stič ki 

iden ti tet, te re li gij ski i se ku lar ni iden ti te ti ni su 

fik sni, ni ti su uvek po la ri zo va ni: oni su u uzajam 

noj in ter ak ci ji i pre pli ću se na raz li či te na čine 

u raz li či tim dru štve nim kon tek sti ma. Sve ispi 

ta ni ce su na vo di le da su ih rat i rat na zbi va nja 

pod sta kli da se okre nu ak ti vi zmu i fe mi ni zmu, 

kao deo po tra ge za sa mom so bom. 

Po da ci su još po ka za li da je „prak ti kan ti ce više 

bri nuo fe mi ni stič ki iden ti tet u jav noj sfe ri i 

po mi re nje ci lje va ko je pro mo vi šu fe mi ni zam 

i re li gi ja. Ne prak ti kan ti ce su bi le oba zri vi je u 

od no su na ver ski iden ti tet u jav noj sfe ri, naro 

či to hi džab kao vi dlji vi mar ker žen skog vernič 

kog iden ti te ta (ibid. 166). Na i me, jed no od 

naj kon tro verz ni jih pi ta nja u ve zi sa eman ci paci 

jom mu sli man ki je pi ta nje po kri va nja i no šenje 

hi dža ba (po kri va nje ma ra mom), jer de bate 

o hi dža bu uzro ku ju su prot sta vlje ne sta vo ve 

mu sli man ki. Ve ći na ne prak ti kan ti ca na Ko sovu, 

ali i u BiH, sma tra da hi džab ni je u skla du 

sa eman ci pa ci jom i na pret kom že na. Mo že se 

re ći da že ne ko je se po kri va ju sa mim svo jom 

prisustvom iza zi va ju mo der nost. „Na sil no otkri 

ve ne pred sta vlja ju mo der ni za ci ju na ci je. 

Na sil no po kri ve ne pred sta vlja ju po nov no uspo 

sta vlja nje islam skog po ret ka” (Mi la ni 1992: 

4). Že ne ko je se ne po kri va ju bra ne svo je pravo 

da bu du mu sli man ke bez hi dža ba, te kri tiku 

ju na met nu tu per cep ci ju da sa mo one že ne 

ko je no se hi džab je su mo ral ne i po bo žne (Spahić-Ši 

ljak 2012: 161). 

U tom smi slu, že ne ko je no se hi džab tro stru ko 

su obes pra vlje ne: „[...] zbog za pad nih per cep cija 

po kri ve nih mu sli man ki i za bra na po kri va nja 

u ne kim evrop skim ze mlja ma; zbog se ku lar nih 

mu sli ma na/ki, ko je ne že le da ih po ve zu ju sa 

ra di kal nim isla mom (te ro ri zam), te zbog ne dovolj 

no sna ge i sa mo po u zda nja, što je če sta od lika 

po kri ve nih že na” (ibid. 163). 

Za klju čak 

Na osno vu ovog oda bi ra ne ko li ko va žnih tema 

iz is tra ži va nja či ji su re zul ta ti ob ja vlje ni u studi 

ji Pro pi ti va nje žen skih, fe mi ni stič kih i mu sli manskih 

iden ti te ta – post so ci ja li stič ki kon tek sti u Bo sni i 

Her ce go vi ni i na Ko so vu, za vr ši će mo pri kaz knji ge 

na vo đe njem ne ko li ko sta vo va ko je sma tra mo re levant 

nim: 

• Že ne su uglav nom za „ume re ni” fe mi ni zam, jer 

sma tra ju da ra di kal ni fe mi ni zam ra di kal no naru 

ša va dru štve ne nor me i po ro dič ne vred no sti, 

što a priori ni je odr ži vo sta nje. 

• Prak ti kan ti ce ve ru ju da je re li gi ja sna žno psiho 

lo ško i du hov no sred stvo ko je im po ma že da 

po sta nu bo lje oso be, te da pro na đu unu tra šnji 

mir i sna gu. Ta kva per spek ti va na gla ša va zna čaj 

349


re li gi je u ljud skom ži vo tu i is klju ču je ne re li gi o- 

zne sve to na zo re i even tu al nu mo guć nost da se 

mir i sna ga pro na đu van ve re. Ogra đu ju ći se od 

ra di kal nog fe mi ni zma, prak ti kan ti ce pred la žu 

da je bo lje ko ri sti ti ter mi ne po put žen skih te ma 

ili žen skih pi ta nja. 

• Mu sli man ke fe mi nist ki nje se su o ča va ju sa dvostru 

kom dru štve nom stig mom: ne mo gu očeki 

va ti raz u me va nje za svoj re li gij ski iden ti tet u 

se ku lar nom okru že nju ako no se hi džab, a kao 

fe mi nist ki nje ni su pri hva će ne ni u re li gij skom, 

ni u se ku lar nom okru že nju (ibid. 253). 

• Pi ta nje ko je je po ka za lo ši ri nu fe mi ni stič kih 

iden ti te ta je pi ta nje imam ske po zi ci je za že ne. 

Iako ne po sto je prav ne ili te o lo ške pre pre ke da 

že ne bu du muf ti je, pred sed ni ce ver skih za jedni 

ca ili pre da va či ce, is pi ta ni ce su ta pi ta nja potpu 

no za ne ma ri le. To po ka zu je struk tu ru ko ja i 

da lje po dr ža va strikt nu rod nu po de lu u ve zi sa 

do de lje nim ulo ga ma, kao i oču va nje hi je rar hijske 

rod ne struk tu re. Me đu tim, že ne sa Ko so va 

i BiH že le da že ne bu du uklju če ne u pro ces tuma 

če nja isla ma i da se ne sle di sle po po sto je ća 

in ter pre ta tiv na tra di ci ja ko ja is klju ču je partner 

stvo že na i mu ška ra ca (ibid. 160). 

Na kra ju, na vo di mo sta vo ve kri ti ke pre ma musli 

man skoj za jed ni ci u BiH is pi ta ni ce Zie, ko ja je 

pre ma na šem mi šlje nu pru ži la is tra ži va či ca ma boga 

ta i in te re sant na is ku stve na na uč na oba ve šte nja. 

Zia sma tra da mu sli man ska za jed ni ca u BiH ni je 

do volj no pro ak tiv na, do volj no otvo re na i in klu zivna 

ka ko bi omo gu ći la pro stor za raz li či te sta vo ve; 

kri ti ku je i dru ge ver ske za jed nce ko je ima ju a pri o 

ri po i ma nje o isla mu; ona kri ti ku je i Za pad uop šte, 

ko ji ima neo ko lo ni jal ne i evro po cen trič ne po li ti ke; 

Zia kri ti ku je i arap ski svet zbog mo no po li zo va nja u 

tu ma če nju isla ma. 

Zia, me đu tim, ne upu ću je sa mo kri ti ku brojnim 

dru štve nim ak te ri ma/ka ma, već da je i konkre 

tan pred log ko ji, na da mo se, mo že bi ti ve ći ni 

pri hva tljiv: ka ko bi smo se bo ri li pro tiv ne zna nja, 

pred ra su da i ste re o ti pa, po treb no je obra zo va nje i 

upo zna va nje sa isla mom, nje go vim raz li či tim i boga 

tim na sle đem i in ter pre ta tiv nim tra di ci ja ma (ibid. 

199). Či ni se da obra zo va nje pred sta vlja je dan od 

naj va žni jih či ni la ca za us po sta vlja nje rav no pravnih 

od no sa me đu po lo vi ma, za po ve ća nje ukup ne 

to le ran ci je u dru štvu, te da pred sta vlja po je di načno 

naj va žni ji či ni lac u in ter sek ci ji i kom pa ti bil no sti 

iz me đu fe mi ni zma i re li gij ske tra di ci je, a na uštrb 

di ho to mi je: is pi ta ni ce ko je ima ju vi ši stu panj obrazo 

va nja, bez ob zi ra da li su prak ti kan ti ce ili ne, smatra 

ju da su i re li gi ja i fe mi ni zam na istom za dat ku, 

za dat ku pro ši ri va nja mo guć no sti ljud skih slo bo da. 


1. Anić, Ja dran ka Re be ka (2011). Ka ko ra zu mje ti rod? Povi 

jest ras pra ve i raz li či ta ra zu mi je va nja u Cr kvi. Za greb: 

In sti tut dru štve nih zna no sti „Ivo Pi lar”. 

----. (2010). Že ne u Cr kvi i dru štvu. Sa ra je vo – Za greb: 

Svje tlo ri je či. 

2. Gru en fel der, Ana Ma ria (2002). „Fe mi ni stič ka te o lo gija. 

Kri tič ki osvrt na me to de i glav na pi ta nja”. U: S. Sa vić 

(ur.), Fe mi ni stič ka te o lo gi ja (22–38). No vi Sad: Fu tu ra 

pu bli ka ci je. 

----. (1988). „Fe mi ni stič ka te o lo gi ja ili ’Smrt pa tri jar halnog 

Bo ga’?”. Bo go slov ska smo tra, vol. 58, br. 1: 29–60. 

3. Mi la ni, Far zanch (1992). The Veil and the Ma le Eli te: A 

Fe mi nist In ter pre ta tion of Wo men’s Rights in Islam, transla 

ted by Mary Jo La ke land. New York: Ba sic. 

4. Sa vić, Sven ka (2002). „In ter pre ta ci ja bi blij skog tek sta iz 

per spek ti ve fe mi ni stič ke te o lo gi je: ’Daj mi pi ti!’ Raz govor 

Isu sa sa že nom iz Sa ma ri je”. U: S. Sa vić (ur.), Fe ministička 

teologija (62–82). No vi Sad: Fu tu ra pu bli ka ci je. 

5. Spa hić-Ši ljak, Zil ka (2007). Že ne, re li gi ja i po li ti ka (doktor 

ska di ser ta ci ja). No vi Sad: Aso ci ja ci ja cen ta ra za inter 

di sci pli nar ne i mul ti di sci pli nar ne stu di je i is tra ži vanja 

(ACIM SI) – Cen tar za rod ne stu di je. 

----. (2012). Pro pi ti va nje žen skih, fe mi ni stič kih i mu sliman 

skih iden ti te ta – post so ci ja li stič ki kon tek sti u BiH i 

na Kosovu. Sa ra je vo: Cen tar za in ter di sci pli nar ne postdi 

plom ske stu di je, Uni ver zi tet u Sa ra je vu. 

350

351


UDC 821.163.41.09 Jovanov S. 

Al mir Ba šo vić, Sa ra je vo 

Tra ge di ja i vi šak isto ri je 

(Sve ti slav Jo va nov, Ju nak i sud bi na. Po e ti ka ne mač ke ro man ti čar ske tra ge di je, 

Ste ri ji no po zor je, No vi Sad, 2011) 

Knji ga Sve ti sla va Jo va no va Junak i sudbina jedna 

je od onih knji ga ko je bit no od re đu je nji hov podna 

slov. U ovom slu ča ju, i struk tu ru knji ge i nje ne 

do me te bit no od re đu je ozbilj no shva će na od red ni ca 

iz pod na slo va, ko ja gla si: Poetika nemačke romantičarske 

tragedije. Oprav da nost uvo đe nja poj ma poetika 

vi dlji va je ka ko iz de fi ni ra nja pred me ta ra da, 

nje go vog me to do lo škog okvi ra i ci lja is tra ži va nja 

ta ko i iz iz bo ra kor pu sa na ko jem se tvrd nje o karak 

te ri sti ka ma nje mač ke ro man ti čar ske tra ge di je 

„pro vje ra va ju”. Kor pus na ko jem se raz ma tra po e- 

ti ka nje mač ke ro man ti čar ske tra ge di je či ne Egmont 

Jo ha na Vol fgan ga Ge tea (Jo hann Wol fgang Go ethe), 

Va len štajn (Wal len ste in) Fri dri ha Ši le ra (Frie 

drich Schil ler) i Dantonova smrt Ge or ga Bih ne ra 

(Ge org Büchner). Za pra vo, u slu ča ju ove knji ge možda 

bi bi lo tač ni je re ći da je iza bra ni kor pus od re dio 

me to do lo gi ju i pri stup sa mom pro ble mu nje mač ke 

ro man ti čar ske tra ge di je. Na i me, Jo va nov za ne ku 

vr stu po la zne osno ve uzi ma tvrd nju Đer đa Lu ka ča 

(György Lukács) iz knji ge Isto ri ja raz vo ja mo der ne 

drame o to me da nje mač ku ro man ti čar sku tra ge di ju 

bit no obi lje ža va pri su stvo isto rij skog osje ća nja koje 

je pa ra lel no sa ro man ti čar skim in di vi du a li zmom, 

što uka zu je na kon ti nu i tet iz me đu ko ma da naj značaj 

ni jih pred stav ni ka nje mač kog ro man ti zma – Getea 

i Ši le ra – sa Bih ne ro vim dje lom Dantonova smrt. 

Iz bor ana li tič ko-isto rij skog mje ri la u od re đi vanju 

op se ga nje mač ke ro man ti čar ske tra ge di je zna či i 

bi ra nje per spek ti ve ko ja će Jo va no vu omo gu ći ti razma 

tra nje po je di nač nih dra ma unu tar kon ti nu i te ta 

ro man ti čar ske tra ge di je kao cje lo vi tog i or gan skog 

fe no me na. Či nje ni ca da je Jo va nov pri raz ma tra nju 

pred me ta ra da kre nuo od kon kret nih dra ma ta kođer 

svje do či o ve zi ove knji ge sa po e ti kom. Na i me, 

za raz li ku od da nas do mi nant nih pri stu pa knji ževno 

sti u okvi ru ko jih se knji žev no dje lo tre ti ra kao 

is po lja va nje ne kih op ćih struk tu ra, Ju nak i sud bi na 

Sve ti sla va Jo va no va ne spa da u knji ge ko je tra ga ju za 

od go vo rom na pi ta nje po če mu su iza bra ne dra me 

iste, već se tu vje ru je u nji ho vu po je di nač nost i tra ga 

se za na či nom na ko ji te dra me svo jom po seb no šću 

svje do če o raz vo ju žan ra ro man ti čar ske tra ge di je, i 

tra ge di je uop će. 

To, ta ko đer, zna či da se ra di o pri stu pu ko ji izbje 

ga va na si lje nad ma te ri ja lom, jer Jo va nov ni je napi 

sao na uč no dje lo u ko jem bi, ka ko je to for mu li rao 

Mi hail Bah tin, svi jest na u ke kao jed na i je din stve na 

pod re đi va la se bi sve sa či me ima do di ra i ob li ko- 

352


va la svoj pred met is klju či vo kao obje kat. Na pro tiv, 

ba ve ći se nje mač kom ro man ti čar skom tra ge di jom, 

Jo va nov se po ka zu je kao uče nik kla sič nih po e ti ka 

po to me što na knji žev nost i pro blem ko jim se ba vi 

gle da iz nu tra; nje go vo či ta nje ro man ti čar skih drama 

je ste ak tiv ni di ja log sa tim dra ma ma, a nje gov 

po gled na ro man ti čar sku tra ge di ju bit no od re đu ju 

osnov ne ka rak te ri sti ke sa mog ro man ti zma. To je vidlji 

vo u svim aspek ti ma ove knji ge. 

Na pri mjer, pred met ra da je de fi ni ran kao sagle 

da va nje fe no me na žan ra i su bjek ta kroz od nos 

iz me đu ju na ka i sud bi ne u nje mač koj ro man ti čarskoj 

tra ge di ji. Već pri de fi ni ra nju ovih fe no me na 

po ka zu je se u ko joj mje ri Jo va nov uzi ma u ob zir naslje 

đe ro man ti zma. Po la ze ći od su bjek tiv no sti kao 

jed nog od te melj nih na če la ro man ti čar ske knji ževno 

sti, Jo va nov ju na ka de fi ni ra kao no si o ca su bjektiv 

nog prin ci pa. De fi ni ra nje su bjek ta kod Jo va no va 

se, sa svim u skla du sa ro man ti zmom kao po sljednjom 

ve li kom po bu nom pro tiv ra ci o nal no shva ćene 

umjet no sti, za sni va na ot po ru pre ma kar te zi janskom 

su bjek tu o ko jem Mi šel Fu ko (Mic hel Fo u cault) 

u svo joj knji zi Her me ne u ti ka su bjek ta pi še da je 

kao ta kav po stao spo so ban za isti nu, da ne ma po trebu 

za sop stve nim pre o bra ža va njem, jer je do volj no 

da taj su bjekt bu de ono što je ste pa da u sa zna va nju 

ima pri stup isti ni ko ji mu otva ra nje go va sop stve na 

struk tu ra. U knji zi Ju nak i sud bi na su bjekt se shva ta 

kao uzor, ide al ni mo del ko jem sva ka in di vi du al nost 

te ži, što ga pri bli ža va su bjek tu ka ko se on shva tao 

unu tar pla to ni stič kog i kr šćan skog kul tur nog kru ga; 

to je su bjekt ko ji, ka že Fu ko, kao ta kav ni je spo soban 

za isti nu uko li ko ne ostva ri na se bi sa mom odre 

đe ni broj ope ra ci ja, pre o bra ža ja i pro mje na. 

Dru gi po jam ko ji na la zi mo u de fi ni ra nju predme 

ta ra da, po jam žan ra, ta ko đer se po ve zu je sa 

ro man ti čar skim na če li ma. Ako u ve zi sa ro man tizmom 

– tom ne baš ko he rent nom stil skom for maci 

jom – po sto ji ne ki kon sen zus, on da se on ogle da 

u či nje ni ci da ro man ti zam na ve li ka vra ta uvo di 

isto rič nost. Iz dva ja ju ći če ti ri osnov na žan rov ska 

ele men ta u nje mač koj ro man ti čar skoj tra ge di ji – 

tra gič kog ju na ka, sud bi nu, tra gič ki su kob i za plet 

– da kle, iz dva ja ju ći in stru men te za ana li zu kon kretnih 

dra ma, Jo va nov kre će od Že ne to vog (Ge net te) 

na gla ša va nja žan ro va kao isto rij ske ka te go ri je, od u- 

sta ju ći od bi lo ka kvih nor ma tiv nih de fi ni ci ja, a kao 

naj bit ni ju pret po stav ku žan ra nje mač ke ro man tičar 

ske tra ge di je Jo va nov na vo di či nje ni cu da upra vo 

isto ri ja kao no vi uni ver zal ni po re dak po sta je sud bina 

mo der nog tra gič kog ju na ka. 

Ta ko đer, u isto rij sko-kri tič kom pre gle du, ko ji u 

knji zi pret ho di de fi ni ra nju op ćih pret po stav ki žan ra 

nje mač ke ro man ti čar ske tra ge di je, u ob zir se uzi maju 

an tič ka i Šek spi ro va (Sha ke spe a re) tra ge di ja kao 

uzo ri ko ji su ro man ti ča ri ma sta ja li na ras po la ga nju 

pri nji ho vom pi sa nju tra ge di ja, pi sa nju ko je je bi lo 

svo je vr sni od go vor na „na log epo he” ko ji ti auto ri 

za ti ču. S jed ne stra ne, o an tič koj i Šek spi ro voj trage 

di ji se raz mi šlja kao o for ma ma ko je su omo gući 

le ro man ti čar sku tra ge di ju, a s dru ge stra ne se o 

tim for ma ma raz mi šlja ta ko da se iz njih iz dva jaju 

te melj ni od no si ko je će ro man ti čar ska tra ge di ja 

pre o bli ko va ti, nu de ći svoj spe ci fič ni od go vor na temelj 

na pi ta nja o svi je tu i čo vje ku. U tom smi slu se 

u an tič koj tra ge di ji na gla ša va su če lja va nje in di vi dual 

nog aspek ta i in stan ce Nu žno sti; an tič ka tra ge dija 

se kao for ma za sni va na po bje di sud bi ne, po ra zu 

su bjek tiv nog prin ci pa, ali i pre ži vlja va nju tra gič kog 

ju na ka ko ji ovaj prin cip za stu pa. U Šek spi ro voj trage 

di ji na gla ša va se ne po mir lji vi su kob in di vi du alnog 

ju na ka kao za stup ni ka su bjek tiv nog prin ci pa s 

unu tra šnjim i spo lja šnjim in stan ca ma Pri ro de kao 

sud bi ne; taj su kob uvi jek se za vr ša va po bje dom sudbi 

ne, tj. smr ću tra gič kog ju na ka, ali i po bje dom subjek 

tiv nog prin ci pa ko ji on za stu pa. 

Ovaj isto rij sko-kri tič ki pre gled na naj bo lji način 

svje do či o or gan skoj po ve za no sti di ja kro nij ske 

i sin kro nij ske per spek ti ve u knji zi Junak i sudbina. 

Jo va nov lik shva ta kao spoj iden ti te ta i funk ci je, pri 

353


če mu se in di vi du al nost tre ti ra kao aspekt iden ti teta 

ko ji obi lje ža va čo vje ka kao ne po no vlji vu lič nost, 

skup nje go vih spe ci fič nih oso bi na po ko ji ma se on 

raz li ku je od dru gih lič no sti, što upu ću je na pa ra lelu 

sa di fe ren ci ra nim ka rak te rom iz re ne san sne trage 

di je, ko ji je po pra vi lu svje stan svo jih raz li ka u 

od no su na dru ge lju de i na te raz li ke je uglav nom 

po no san. S dru ge stra ne, su bje kat se ozna ča va kao 

ide al ni mo del, što upu ću je na pa ra le lu sa psi ho lo ški 

ne di fe ren ci ra nim he ro jem an tič ke tra ge di je ko ji je 

uvi jek bio i ideal – sli ka Uni ver zu ma. 

Od nos iz me đu ovih ra zi na ju na ka, na pe tost koju 

ka rak te ri sti ke ju na ka uzo ra gra de unu tar ju na ka 

nje mač ke ro man ti čar ske tra ge di je, u kon kret nim 

ana li za ma će se po ka za ti po seb no pla u zi bil nim pri 

na vo đe nju mno go broj nih pa ra le la ro man ti čar ske 

tra ge di je sa an tič kom i Šek spi ro vom tra ge di jom. 

Na pri mjer, u ve zi sa Ge te o vim Egmontom antičko 

na slje đe na gla ša va se kao do pu na i pro tiv te ža utjeca 

ji ma Šek spi ra i is ku stvi ma Sturm und Drang-a, a 

uvo de se i uvjer lji ve pa ra le le Eg mont–Ha mlet, Klari 

ca–Ofe li ja... Kod Ši le ra se li ko vi raz ma tra ju kroz 

us po red bu sa ide al nim ma ska ma po uzo ru na an tičku 

tra ge di ju, uvo di se i pa ra le la Va len štajn–Ha mlet 

i raz ma tra se ve za iz me đu ovog Ši le ro vog ko ma da i 

Šek spi ro vog Magbeta (Mac beth) kao uzo ra. U vezi 

sa Bih ne rom, na gla ša va se nje go vo osla nja nje na 

Šek spi ro vu stra te gi ju „udva ja nja” scen ske ilu zi je, izvo 

di se efek tan za klju čak o de gra da ci ji ha mle tov ske 

me ta fo re kon struk tiv nog lu di la, po ka zu je se ka ko 

Šek spi ro va me ta fo ra kod Bih ne ra po sta je do slov no 

tra gič ka eg ze ku ci ja... 

Ove us po red be tra ge di ja nje mač kih dra ma ti čara 

sa an tič kim i Šek spi ro vim uzo ri ma ni su sa me se bi 

svr ha, već naj če šće slu že da se po mo ću njih po sredu 

je di na mič ni od nos me đu dra ma ma na ko ji ma se 

po ka zu ju oso bi ne nje mač ke ro man ti čar ske tra ge dije, 

kao što je to na pri mjer slu čaj sa pa ra le lom izme 

đu Dan to na i Ha mle ta, pu tem ko je se ob ja šnja va 

ve za Bih ne ro vog ju na ka sa ju na ci ma Ge tea i Ši le ra 

(ta ve za se ogle da u pro ti vr ječ no sti sa mo svje sne indi 

vi due), a slič no sto je stva ri i sa po re đe njem Lusil–Kla 

ri ca–Ofe li ja. Po re đe nje nje mač kih ro manti 

čar skih tra ge di ja po sre do va no je da kle nji ho vim 

od no som pre ma uzo ri ma. Ovo na gla ša va nje slič nosti 

me đu ju na ci ma nje mač ke ro man ti čar ske tra gedi 

je, s jed ne, i an tič kih od no sno Šek spi ro vih ju na ka, 

s dru ge stra ne, Jo va no vu slu ži da što ja sni je na gla si 

i raz li ke me đu dra ma ma tro ji ce nje mač kih dra mati 

ča ra ko ji ma se ba vi. (Mo glo bi se re ći da do sljednost 

ovog po stup ka či ni vi dlji vim to da je Sve ti slav 

Jo va nov i dra ma turg, da kle čo vjek iz dram ske i pozo 

ri šne prak se, s ob zi rom na či nje ni cu da se dra ma 

mo že shva ti ti kao for ma po sre do va nja i ubla ža va nja 

opo zi ci ja te da se gra di na fon du za jed ni štva me đu 

en ti te ti ma po mo ću ko jeg raz li ke po či nju pro iz vo diti 

zna če nje.) 

Po stu pak us po red be ju na ka kod Ge tea, Ši le ra i 

Bih ne ra do vo di do zna čaj nih ot kri ća o pro mje nama 

ko je ju nak unu tar nje mač ke ro man ti čar ske trage 

di je do ži vlja va. Ta ko se u ve zi sa Ge te o vim ju nakom 

Eg mon tom sa mo svi jest li ka ot kri va kao kraj nji 

cilj, kao na čin da se ju nak smi sa o no za o kru ži, jer se 

kon sti tu i ra njem te sa mo svi je sti obez vr je đu je smrt, 

a nje go vo pri bli ža va nje ide al nom mo de lu su bjek ta 

se ot kri va kao pre tva ra nje u sim bol, utopijski putokaz. 

Već kod Ši le ra, su bjek tiv ni prin cip se re la ti vi zira, 

ju na ko vo pri kla nja nje ide o lo škom sta vu do vo di 

do sim bo lič ke i do slov ne frag men ta ci je ju na ko vog 

iden ti te ta. Kod Bih ne ra se uka zu je na pro ces pot pune 

sa mo de struk ci je su bjek tiv nog prin ci pa. 

Uzi ma nje u ob zir na če la ro man ti čar ske po e tike 

pri li kom raz ma tra nja oso bi na nje mač ke ro manti 

čar ske tra ge di je u knji zi Ju nak i sud bi na vi dlji vo 

je i po to me što Jo va nov u svim dra ma ma nje mačkog 

ro man ti zma ko ji ma se ba vi na gla ša va an ti meta 

fi zič ko po i ma nje stvar no sti. U ve zi sa Egmontom 

do slov no se po ka zu je da se moć vi še ne te me lji na 

me ta fi zič kim raz lo zi ma već se ra di o pot pu no seku 

la ri zi ra noj, svje tov noj mo ći pri nu de, a sa ma te ma 

354


re li gi je je ste tek je dan od us put nih po vo da za tra gički 

su kob. U ve zi sa Valenštajnom ka že se da po re dak 

ko ji isto ri ja kao na če lo uni ver zal nog tra gič kog poret 

ka (to jest kao sud bi na) za sni va, ne po sje du je ni 

naj ma nji trag me ta fi zič ke kom po nen te. Kod Bih nera 

se pre po zna je ne u spjeh Dan to no vog po ku ša ja da 

svo ju eg zi sten ci jal nu si tu a ci ju osmi sli po zi va njem 

na ne ko me ta fi zič ko na če lo, što se po seb no na gla šava 

nje go vom us po red bom sa Isu som kao ju na ko vim 

uzo rom. 

Iz ovih pri mje ra ja sno je da Jo va nov ro man tičar 

sku tra ge di ju ne tre ti ra kroz od nos čo vjek–bog, 

ko ji je bio te melj za po sto ja nje tra ge di je u svim epoha 

ma pri je ro man ti zma, a to su od nos čo vje ka i ravno 

du šnog bo ga u an tič koj tra ge di ji, od nos čo vje ka i 

kršćanskog do brog Bo ga, ko ji je bdio nad svi je tom 

Šek spi ro vih tra ge di ja, i od nos čo vje ka i od sut nog 

Bo ga kod Ra si na (Ra ci ne). Na iz vje stan na čin, Jo vanov 

iz vla či kraj nje im pli ka ci je iz či nje ni ce da po jam 

sud bi ne u ro man ti čar skoj tra ge di ji gu bi sve svo je 

me ta fi zič ke atri bu te, a da je čo vjek mo der nog svije 

ta ba čen u isto ri ju, da kle ba čen me đu dru ge lju de. 

Za pra vo bi se mo glo re ći da de talj nom ana lizom 

od no sa ju na ka i sud bi ne u nje mač koj ro man tičar 

skoj tra ge di ji Jo va nov uka zu je na istoričnost same 

ide je isto ri je. On pr vo po ka zu je da Ge te u Egmontu 

uspi je va uob li či ti no vi i dru ga či ji kon cept tra gič kog 

uni ver zal nog po ret ka – kon cept za sno van na na čelu 

isto ri je kao sud bi ne. Za tim se kod Ši le ra isto ri ja 

kao sud bi na kon sti tu i ra u vi du „vje štač kih ni ti”, kao 

sre di šnje na če lo uni ver zal nog i im pe ra tiv nog ide o- 

lo škog me ha ni zma. Da bi, ka ko na kra ju uvjer lji vo 

po ka zu je Jo va nov, kod Bih ne ra isto ri ja kao na če lo 

ostva re ne ko lek tiv ne slo bo de pre ra sla u te ror utopi 

je ko ji spro vo di bez lič na ma sa. U tom smi slu ova 

knji ga nam nu di sli ku Ge tea kao jed ne od te melj nih 

fi gu ra ne sa mo nje mač kog ro man ti zma, već i fi gure 

ko ja svo jim dje lom do vr ša va sta re sno ve svjet ske 

knji žev no sti o ra ju na ze mlji, a Bih ner se po ka zuje 

kao je dan od pr vih post mo der nih an ti u to pi sta. 

Za Ši le ra bi se, ka ko je to u svom tek stu „Fri e drich 

Schil ler i če žnja za tra ge di jom” du ho vi to pri mi je tio 

Dže vad Ka ra ha san, i ov dje mo glo re ći da se mo žda 

su vi še do bro ra zu mi je vao sa svo jom epo hom. 

Iz na či na na ko ji Sve ti slav Jo va nov gra di knjigu 

kao cje li nu ta ko đer bi se mo gao iz vu ći za klju čak 

o nje go vom po ku ša ju da svo ju po e ti ku nje mač ke 

ro man ti čar ske tra ge di je gra di po uzo ru na kla sične 

po e ti ke. Iz go re na ve de nog ja sno je da su kod 

Jo va no va te melj ni pro ble mi nje mač ke ro man ti čarske 

tra ge di je de fi ni ra ni kao od nos ju na ka i sud bi ne, 

tre ti ra ni kao or gan ski fe no me ni ko ji se kod Ge tea 

ra đa ju, kod Ši le ra od ra sta ju, a kod Bih ne ra umi ru. 

Ova kav od nos pre ma cje li ni knji ge ne po ka zu je samo 

do sljed nost ili is prav nost iza bra ne me to do logi 

je, već upu ću je na jed nu mo žda va žni ju stvar: na 

či nje ni cu da Jo va nov, sa svim po uzo ru na kla sič ne 

po e ti ke, knji žev no dje lo i pro ble me ko ji ma se ba vi 

tre ti ra kao or gan ske fe no me ne. 

Ova kav iz bor Sve ti sla va Jo va no va „oprav da va” i 

nje go vu od lu ku da iz kor pu sa iz o sta vi dra me Hajnri 

ha fon Klaj sta (He in rich von Kle ist), dra me ko je 

bi se sa gle di šta isto ri je nje mač ke knji žev no sti te ško 

mo gle iz bje ći pri ras pra vi o nje mač koj ro man ti čarskoj 

tra ge di ji. Jo va no vu je, me đu tim, mno go va žni je 

in si sti ra nje na in te gral no sti i pi ta nju or gan skog razvo 

ja nje mač ke ro man ti čar ske tra ge di je, i tra ge di je 

uop će. Bi ra ju ći u svoj iza bra ni kor pus Bih ne ra, ko ji 

sto ji na ru bu ro man ti zma, umje sto Klaj sta, ko ji je 

svo je tra ge di je pi sao mi mo ili čak protiv romantizma 

(zbog če ga je od su vre me ni ka bio do stoj no nagra 

đen šut njom), Jo va nov nje mač ku ro man ti čar sku 

tra ge di ju že li raz ma tra ti i unu tar tro u gla autor–djelo–či 

ta lac, uzi ma ju ći u ob zir da kle tri ja du ka rak te ristič 

nu za kla sič ne po e ti ke, vo de ći ra ču na i o mje stu 

ko je knji žev no dje lo za u zi ma unu tar si ste ma vri jedno 

sti ka rak te ri stič nog za ne ku epo hu. 

Ta ko đer, knji gu bit no ob li ku je i či nje ni ca da se 

u njoj ne raz ma tra ju Ra si no ve tra ge di je, što mo žda 

svje do či o po vje re nju ko je Jo va nov ima u svo je či ta- 

355


o ce. Či ta va bi se knji ga na i me mo gla shva ti ti i kao 

do pu na jed no stra nih de fi ni ci ja te a tra mo der nog rea 

li zma, ko ji Fren sis Fer ga son (Fran cis Fer gus son) u 

svo joj zna čaj noj knji zi Pojam pozorišta na zi va de gene 

ri sa nim ob li kom Ra si no vog te a tra ra zu ma. Ja sno 

je da mje sto ko je isto ri ja ima u ro man ti čar skoj trage 

di ji je ste naj va žni ji aspekt po ko jem se ta tra ge di ja 

raz li ku je od tra ge di je ra zu ma kao for me obi lje že ne, 

ka ko ka že Fer ga son, ide al nim van vre men skim trenutkom 

radnje. Pa žlji vim či ta njem knji ge Ju nak i 

sudbina mo glo bi se za klju či ti da pa si vi za ci ja ju na ka 

u ro man ti zmu i ne sta nak isto ri je kao okvi ra unu tar 

ko jeg bi bi lo mo gu će smi sle no dje lo va nje tog ju naka, 

lo gič no do vo de do pi ta nja o dalj njim mo guć nosti 

ma ari sto te lov ske dra ma tur gi je. U ve zi s isto rijskim 

sli je dom epo ha evrop ske kul tu re ko je su bi le 

spo sob ne za tra ge di ju, to bi zna či lo da i ro man ti čarska 

tra ge di ja – kao i tra ge di ja ra zu ma – za vr ša va u 

dra mi ap sur da, a u ve zi s od no som ro man ti čar ske 

tra ge di je pre ma kla si ci stič koj tra ge di ji to bi zna či lo 

da nas ono pro tiv če ga se bu ni mo po ne kad ob li ku je 

u jed na koj mje ri kao i na slje đe ko je pri hva ta mo. 

Na kra ju, ve za iz me đu ove po e ti ke nje mač ke 

ro man ti čar ske tra ge di je i kla sič nih po e ti ka vi dlji va 

je i iz či nje ni ce da Jo va nov umjet nost tre ti ra i kao 

ko mu ni ka ci ju u vre me nu. Tra ga ju ći za pi ta njem o 

na slje đu (Ari sto tel bi re kao: učin ku?) ro man ti čarske 

tra ge di je, Jo va nov umje sto la men ti ra nja nad 

ne mo guć no šću tra ge di je u na šem do bu, dra me 

nje mač kog ro man ti zma či ta pod sje ća ju ći nas na 

jed nu va žnu či nje ni cu: osim tra ge di je kao „naj e- 

vrop ski je od svih for mi”, raz ne uto pi je i po seb no 

na či ni re a li zi ra nja tih uto pi ja u stvar no sti ta ko đer 

su iz ra zi to evrop ski. Či ta ju ći tra ge di je nje mač kih 

ro man ti ča ra iz po zi ci je čo vje ka sa is ku stvom „viška 

isto ri je”, Jo va nov nas knji gom Ju nak i sud bi na 

pod sje ća da u svi je tu agre siv nih ras ta ka nja i čo vjeka 

i knji žev nog dje la u raz li či tim im per so nal nim 

si ste mi ma, ve li ku knji žev nost ipak či ta mo iz vlasti 

te ko že. 

356

357


Vesna Ždrnja, Novi Sad 

UDC 37.036:792(035) 

UDC 371.382-057.874 

Igrajmo se igre 

„Vodič kroz kreativni dramski proces”, BAZAART, Beograd, 2012. 

„To play needs much work. 

But when we experience the work as play, then it is not work any more. 

A play is play.” Peter Brook, 1968. 

„Da bi se igralo, treba mnogo rada. 

Ali ako rad doživimo kao igru, onda to više nije rad. 

Predstava je igra.” Piter Bruk, 1968. 

Čemu služi? 1 

Scena I 

Sinopsis 1 

Upravo ste stekli svoju dragocenu diplomu Filozofskog 

fakulteta i puni poleta ulećete u kancelariju 

direktorke gimnazije u svome gradu. Preporučili 

1 Podnaslovi su asocijacija na jednu verbalnu igru koju ponekad 

igram sa svojim studentima. Igra se zove „Homonimi” i izgleda 

ova ko: je dan član gru pe iza đe iz pro sto ri je da ne bi čuo šta se u njoj 

događa. Ostali pronađu jedan zgodan homonim (reč koja ima jedan 

oblik, a različita značenja) i podele se u onoliko grupa koliko 

značenja pronađu. Onda pozovu onog člana koji je izašao. On ima 

prava da postavi tri ili četiri pitanja svakoj grupi. Odgovori treba 

da budu istiniti, ali ne previše direktni (ovo već zavisi od uzrasta 

uče sni ka). Pi ta nja su: Če mu slu ži? Ka ko iz gle da? Da li ti se svi đa? 

Ako je baš teško pogoditi, pogađač može da postavi i četvrto pitanje: 

Gde se na la zi? Cilj je da po ga đač ot kri je za mi šlje nu reč. 

Ova igri ca mo že, a ne mo ra da ima ve ze sa „Vo di čem kroz kre a tivni 

dram ski pro ces”. Do šla sam do ovih pod na slo va sa svim spontano. 

Možda zato što su mi se učinili pomalo kreativni i pomalo 

dram ski... A ova fu sno ta tre ba da vam po mog ne da od mah shva tite 

ka kav će te tekst či ta ti. (Sad bi tre ba lo ov de da do đe je dan „smajli”, 

ali pošto takvu vrstu emocionalnih simbola još nismo uvrstili u 

zvanični pravopis, vi zamislite jedno osmehnuto lice – to sam ja!) 

su vas za zamenu! Baš imate sreće! Danas se sa tom 

diplomom teško dobija posao, makar i privremeni. 

Razgovor sa direktorkom prolazi pored vas, vi 

ste u oblacima entuzijazma, nade i radosti. Klimate 

glavom i smeškate se kao nekad davno pred Deda 

Mrazom. Zahvaljujući se po ko zna koji put, izlazite 

iz kancelarije i nekako se nađete na ulici. Najradije 

biste poleteli, ali u gradu je gužva. Krivudate među 

prolaznicima i brzo telefonirate: mami, dečku, drugarici... 

Stižete do zgrade Narodnog pozorišta i 

odjednom stajete kao ukopani. Šta je ono direktorka 

rekla na samom kraju razgovora? 

„I očekujemo od vas da vodite dramsku sek ciju, 

ko le gi ni ce. Zna te, mi smo ve o ma am bi ci o zni kad 

se ra di o na šem škol skom po zo ri štu. Do sa da smo 

osva ja li mno ge na gra de”. 

Po zo ri šte? Na gra de? Zbu nje no trep će te, bu ljeći 

u za tvo re na vra ta ugled ne na ci o nal ne te a tar ske 

in sti tu ci je. 

Pa, vi o po zo ri štu ne zna te ni šta! Mi slim, ide te 

po vre me no na pred sta ve, ali to vas ne či ni re di telj- 

358


kom ni šta vi še ne go što vas po vre me no slu ša nje filhar 

mo ni je či ni vi o li nist ki njom! 

Si nop sis 2 

Glu mac ste sa pri lič no is ku stva. Po sle za vr šenog 

fa kul te ta igra li ste u ne ko li ko pred sta va i ima li 

ma nju ulo gu u do sta uspe šnom fil mu. Sni ma li ste 

i re kla me, ali to ne ma ve ze... Po ziv sta rog škol skog 

dru ga da pre u zme te dram sku gru pu pri Do mu kultu 

re u svo me me stu baš vas je ob ra do vao. Ni je to neki 

is pla ti vi po sao, ali is ku stvo u vo đe nju ta kve gru pe 

uvek do bro iz gle da u CV-ju. Osim to ga, vas je i pre 

za ni ma lo da se ma lo opro ba te u re ži ji. Drug vam je 

re kao da je gru pa mla da i pu na po le ta. Do bro bi bi lo 

ra di ti na ne kom kla sič nom ko ma du, ka že. Ali, možda 

je naj bo lje da bu de ko me di ja... Na rav no, iz bor 

je osta vljen va ma, kad upo zna te gru pu. Mo že i nešto 

iz sa vre me nog ži vo ta, to uvek do bro pro la zi kod 

pu bli ke... A ni je lo še ni da ima ne ku po ru ku... Ra nac 

vam je pun knji ga, ima te ne ko li ko ide ja. Si gur no će 

tek sto vi mo ra ti ma lo da se pri la go đa va ju, ali je dan 

od njih će ve ro vat no od go va ra ti. Par ki ra te se pred 

Do mom kul tu re i, pre ska ču ći po dve ste pe ni ce, začas 

se na đe te u sa li. A ta mo... Na sce ni vas če ka va ša 

dram ska gru pa: osam de vo ja ka i je dan mla dić. Svi 

ima ju se dam na est go di na! Za sta je te i sa svim po la ko 

iz di še te va zduh. Pa vi ne ma te po de lu ni za je dan od 

ko ma da ko je ste oda bra li! Po bo gu, šta će te ra di ti sa 

ovom de com? Vi, ipak, ni ste pi sac, ne mo že te očas 

po sla smi sli ti dra mu baš za njih! 

Si nop sis 3 

Vaš ži vot ni san ni je ni kad bio da bu de te psiho 

log u stu dent skoj am bu lan ti. Ipak, pri vi kli ste se, 

a po sao je is pao baš za ni mljiv. Sa mo, šef je pri lično 

zah te van. Vo li da se hva li ka ko je va ša usta no va 

uspe šna u ovo me i pr va u ono me! Stal no vas pri javlju 

je na ne ke kon kur se i raz ra đu je no ve ide je! Evo 

i sa da gle da te je dan ta kav do pis: va ša slu žba do bi la 

je za da tak da ak ti vi ra stu dent sku gru pu uklju če nu u 

ak ci je pro tiv zdrav stve no ri zič nog po na ša nja. Tre ba 

da osmi sli te ta kve ak tiv no sti te gru pe ko je bi animi 

ra le, a u isto vre me i edu ko va le, stu dent sku popu 

la ci ju! Mi slim, stvar no! Pa ni ste vi ne ka kav gu ru! 

Vi zna te da po sa ve tu je te stu den ta kad ima pro ble ma 

sa uče njem, mo že te da vred nu je te te sto ve ko je oni 

ura de i da pri lič no do bro pro ce ni te nji ho vu spo sobnost 

za od re đe ni fa kulu tet, ali da ani mi ra te lo kal ne 

ak ti vi ste? Pa još i na po me na: „Tra ži će se kre a ti van i 

otvo ren pri stup!” Kre a ti van i otvo ren! E, baš ne što 

po va šoj me ri! 

Sce na II 

Si nop sis: 

Sva tri li ka iz pret hod ne sce ne u krat kim re zovi 

ma. Tekst ide go to vo u je dan glas: 

„Tre ba mi li te ra tu ra o to me!” 

Još jed nom ka dar mla de pro fe sor ke u krup nom 

pla nu: 

„Pod hit no!” 

Sce na III 

Si nop sis: 

Ne ka ve se la i op ti mi stič na mu zič ka pod lo ga. U 

ka dru vi di mo na slov nu stra ni cu „Vo di ča kroz kre a- 

tiv ni dram ski pro ces” i ču je mo glas iz off-a: 

„Tre ba vam ovo: ‘Vo dič kroz kre a tiv ni dram ski 

pro ces’ bi će uz vas na sva kom ko ra ku!” 

Ka ko iz Gle da? 

Sa svim opu šte no! 

Ne sa mo da „Vo dič kroz kre a tiv ni dram ski proces” 

iz gle da sa svim opu šte no, ne go i vi nje mu mo žete 

pri stu pi ti sa svim opu šte no, baš kao što ja pri stupam 

pi sa nju ovog tek sta. U nje go vih de set po gla vlja 

na ći će te sve što tre ba da zna te, a nig de ne će te na i ći 

na pre vi še struč ne ter mi no lo gi je, ni ti na mi sti fi ka cije 

ko ji ma su ta ko sklo ni te o re ti ča ri umet no sti. 

359


Pre sve ga će te mo ći da shva ti te šta je to kre a- 

tiv ni dram ski pro ces i ko me je na me njen. Ali ako 

vas to ne za ni ma, ili sma tra te da to već zna te, sasvim 

ko mot no mo že te da se za le ti te, pre sko či te taj 

deo i usko či te di rekt no u sre di šte stva ri: ka ko vo dimo 

pro ces (sa va žnim i ko ri snim sa ve ti ma o vo đenju 

ra di o ni ca!), ka ko pre po zna je mo pra vu dram sku 

te mu i ka ko je da lje raz vi ja mo. Ima će te pri li ku da 

shva ti te da za po la zi šte dram skog ra da mo že te kori 

sti ti knji žev no de lo, ali i bi lo ko je lič no is ku stvo 

va ših sa rad ni ka. (Da kle, oni pro fe so ri knji žev no sti 

ko ji se uko če kad se po me ne „lič no is ku stvo” i „psiho 

lo gi ja”, mo gu od mah da se opu ste! Slo bod no ne ka 

po seg nu za li te ra tu rom!) Oni ko ji ni su ni ka da pi sa li 

ni šta slo že ni je od SMS-a, do bi će po treb na uput stva. 

Ali, i pi sa nju sklo ni će na u či ti ne što što mo žda ne 

zna ju: ka ko da ko ri ste po kret i za što te lo zna vi še 

od uma. 

Si gur na sam da će i oni ko ji mi sle da sve zna ju 

na ći ov de ne što o če mu baš ma lo zna ju: re ci mo, kako 

se na sce ni ko ri sti mu zi ka, ili šta to zna či li kovnost 

pred sta ve. 

Ako ni ste si gur ni ka ko od sve ga to ga na kra ju 

da sklo pi te pred sta vu, sa zna će te! 

Na u či će te po ne što i o od no su pre ma pu bli ci. A 

ako baš ne zna te za što bi ste sve to uop šte ra di li, slobod 

no poč ni te da či ta te od kra ja: ta mo će te na ći neke 

ide je o to me ka kvu pro me nu mo že te ostva ri ti kori 

ste ći kre a tiv ni dram ski pro ces u svom ra du. Ako 

ni šta dru go, mo že vam po slu ži ti da na pi še te do bar i 

smi slen pro je kat! 

Mo žda ste skep tič ni po put me ne, pa uvek vo lite 

da zna te ko vam to i za što pi še. Na sa mom kra ju 

„Vo di ča” na ći će te bi o gra fi je auto ra. Spi sak je po du ži 

i ne ću ga na vo di ti. Sa mo ću vam re ći da uli va ju pove 

re nje: ima tu i umet ni ka – prak ti ča ra, te o re ti ča ra, 

dra ma tur ga, re di te lja, ple sa ča, li kov nja ka, pe da goga, 

psi ho lo ga i lju di ko ji se već go di na ma ba ve obrazo 

va njem – za i sta su pi sa li ono u šta se raz u me ju. 

I ta ko do la zim do, pre ma mom mi šlje nju, najve 

će vred no sti ovog vo di ča. Ka da se ra di o umetnič 

kim di sci pli na ma, za me ne je ključ no po la zi šte: 

ne ra di dru gi ma ono što već ni si is pro bao na se bi. 

(Do bro, ne baš bu kval no, ali raz u me će te: ni kad u 

ži vo tu ni sam igra la ru ko met, ali ako mi da te ne koli 

ko me se ci i go mi lu knji ga, na pi sa ću vam udž be nik 

o ru ko me tu! Že li te li ta kav udž be nik?) 

Li sta ju ći ovaj vo dič, na i la zi će te na broj ne prime 

re i prak tič ne sa ve te. Na i la zi će te i na opo me ne 

o mo gu ćim gre ška ma i pre pre ka ma ko je mo že te 

oče ki va ti u ra du. I, na da sve, na de lo ve pod na slovom 

„Ka ko smo mi to ra di li”, u ko ji ma će te mo ći 

da pro či ta te opi se kon kret nog ra da i stek ne te uvid u 

re zul ta te. Se ti te se sa mo ka ko bi knji ge iz psi ho lo gi je 

bi le do sad ne da ni je tih opi sa slu ča je va! Ta kve stva ri 

či ta vom ske le tu da ju „me so”: ka da ih pro či ta te, znate 

da je ne ko to već iz veo, da se upu stio i – pre ži veo. 

Ose ti te na tre nu tak mi ris sce ne i vi di te za do volj na 

li ca dram ske gru pe i pu bli ke. To vas do dat no ohrabri: 

s jed ne stra ne, da ve ru je te lju di ma ko ji su pi sa li 

„Vo dič”, a s dru ge, da se i sa mi oku ša te u slič nim podu 

hva ti ma. 

Ja sam ko ri sti la „Vo dič” u elek tron skom ob li ku i 

to plo ga pre po ru ču jem: pri stu pa čan je i jed no sta van 

za ru ko va nje. Do bro je snab de ven hi per lin ko vi ma, 

pa ima te uti sak da li sta te knji gu. Ko li ko sam oba vešte 

na, oče ku je se i štam pa no iz da nje (mo žda će se i 

po ja vi ti do ob ja vlji va nja ovog tek sta), pa mo lim one 

ko ji ne vo le da či ta ju s ekra na (ili se pla še da će nesta 

ti stru je upra vo kad im bu de naj za ni mlji vi je) da 

ga po tra že. 

Da li vam se svi Đa? 

Mi slim da je ja sno: svi đa mi se! 

Na sce ni sam kao glu mi ca pro ve la 25 go di na, a 

kao na stav nik u obu ci glu ma ca 15. (Ne mam baš toli 

ko go di na – ne ke su se pre klo pi le!) Mo že te mi slobod 

no ve ro va ti ka da ka žem da znam po do sta o pozo 

ri štu. Pa ipak, ka da bih do bi la za da tak da ra dim 

360


sa gru pom ama te ra bi lo kog sta ro snog do ba, po če la 

bih od ovog „Vo di ča”. U nje mu sam na la zi la stva ri 

ko je to li ko pod ra zu me vam, da mi ni kad ne bi pa lo 

na pa met da ih dru gi ma ob ja snim – i tu bih si gur no 

po gre ši la. Ali, u nje mu sam na la zi la i stva ri o ko ji ma 

ni kad ni sam raz mi šlja la i ko je su mi pot pu no nove. 

Ve ro vat no je to po sle di ca to li ko raz li či tih uglo va 

gle da nja ko ji pro is ti ču iz raz li či te struč no sti auto ra. 

Isti na, ne do sta je je dan... Što me vo di di rekt no 

do pri me da ba. 

Imam ih dve. Pr va je da „Vo di ču” ne do sta je 

jed na vi zu ra – vi zu ra glum ca. O glum ci ma se mnogo 

go vo ri, nji hov rad se opi su je, da ju se ko ri sna 

uput stva, jed na glu mi ca je i uče stvo va la u pi sa nju, 

pa ipak... Ja bih vo le la da pro či tam tekst pi san „sa 

dru ge stra ne ogle da la”, da pro či tam ne što o unutra 

šnjem glu mač kom pro ce su u ovom spe ci fič nom 

i pri lič no zah tev nom ra du. Kao glu mi ca ko ja se u 

slič nim stva ri ma opro ba la, pret po sta vljam da bi zaklju 

čak bio: u po čet ku čud no, na mo men te po ma lo 

za stra šu ju će ali, ne što ka sni je, ve o ma pod sti caj no i 

na da sve – za bav no! Eto, ako ho će te, slo bod no dodaj 

te ovo mo je skra će no za pa ža nje svo joj lič noj verzi 

ji „Vo di ča”. 

Druga primedba može biti predmet diskusije. 

Predlažem da diskusiju ostavimo po strani. Ja ću primedbu 

napisati, bez ulaženja u previše detaljno obrazlo 

že nje, a vi vi di te da li se sla že te sa mnom ili ne. 

Da kle, sma tram da bi u na slo vu „Vo di ča” umesto 

re či „dram ski”, tre ba lo da sto ji reč „scen ski”. Mislim 

da bi ona bi la ob u hvat ni ja i da bi bo lje iz ra zi la 

kom plek snost ovog pri ruč ni ka. Mi slim, ta ko đe, da 

bi pri vu kla ši ri krug ko ri sni ka. Ova ko, pr vi će se zain 

te re so va ti oni ko ji bi že le li da na u če ka ko se pi šu 

dra me. Da le ko od to ga da i oni ne će ima ti ko ri sti od 

či ta nja „Vo di ča”, ali ipak... 

Sa dru ge stra ne, mo že se re ći da „dram ski” ne 

iz ra ža va is klju či vo aso ci ja ci ju na dra mu kao književ 

ni rod, već je pre sve ga usme re no na dram sko 

kao psi ho lo šku ka te go ri ju. Ali, bo jim se da je ova kav 

pri stup pre vi še sup ti lan za na slov. No, kao što re koh: 

pod lo žno je di sku si ji. Na dam se, me đu tim, da vam 

je ja sno da je ova pri med ba sa svim for mal na i poma 

lo ce pi dlač ka: ona ne uma nju je kva li tet sa dr ža ja 

„Vo di ča”, ni ti se nje ga ima lo do ti če. 

Za vr šna sce na 

Si nop sis: 

Di rek tor ka gim na zi je na sa stan ku ko lek ti va: 

„Od nas se oče ku je pri me na sa vre me nih me toda 

u na sta vi, na dam se da vam je to ja sno. Sprem na 

sam da sa slu šam va še pred lo ge...” 

Ti ši na. 

Sti dlji vo se ja vlja sa svim mla da pro fe sor ka. 

Di rek tor ka joj da je znak da go vo ri. 

„Mi slim da mo že mo da ko ri sti mo po zo ri šte...” 

Čuje se komešanje i malo smeha. Stariji profesor: 

„Ko le gi ni ce, ne bih re kao da je to baš pre vi še 

sa vre me no... Mi slim, sta ro je bar ne ko li ko hi lja da 

go di na!” 

Smeh po sta je gla sni ji. Ipak, mla da pro fe sor ka 

pro go va ra: 

„Po zo ri šte je ste vr lo sta ro, ali ono će u naš nastav 

ni pro ces une ti ne što sa svim no vo, ne što če ga tu 

sa da ne ma i če ga ni kad ni je ni bi lo: emo ci je. Učenje 

će po sta ti za bav no, a uče ni ci će bi ti emo ci o nalno 

an ga žo va ni. To mi se či ni sa svim sa vre me nim. 

Go to vo...” 

Ti ši na. 

Di rek tor ka, ohra bru ju ći mla du ko le gi ni cu: 

„Gotovo?” 

„Go to vo... za stra šu ju će sa vre me nim. Pa ipak, ja 

bih po ku ša la....” 

FA DE OUT 

Autor ka je glu mi ca i pro fe sor ka Dik ci je na 

Aka de mi ji umet no sti u No vom Sa du. 

361

UPUTSTVO AUTORIMA 

Molimo saradnike da tekstove i druge priloge dostave 

u digitalnoj formi na e-mail adresu Uredništva 

zkvrazvoj@nscable.net, opremljene na sledeći način: 

1. Opšte odrednice 

Tekstovi treba da budu pisani latinicom, font 

Times New Roman, veličina slova 12, prored 1.5, na 

stranici A4 formata. 

Svaki tekst, ukoliko je viđen kao doprinos 

Interkulturalnim istraživanjima, treba da sadrži 

podatke o autoru teksta: ime i prezime, pun naziv 

i sedište ustanove u kojoj je autor zaposlen, ili 

naziv ustanove u kojoj je autor obavio istraživanje 

(u složenim organizacijama navodi se ukupna 

hijerarhija, npr. Univerzitet u Novom Sadu, 

Filozofski fakultet – Odsek za srpsku književnost, 

Novi Sad), naslov, sažetak na srpskom i engleskom 

jeziku (do 250 reči), ključne reči (do 7 na srpskom 

i isto toliko na engleskom jeziku), osnovni tekst i 

popis literature. Tekst ne treba da prelazi obim od 

24 kompjuterske stranice, a 16 stranica je minimum. 

Ukoliko je tekst namenjen Viđenjima (eseji, ogledi), 

treba da sadrži sažetak na srpskom i engleskom 

jeziku (do 250 reči) i popis literature, a obim teksta 

može biti od 10 do 24 kompjuterske stranice. 

2. Obeležavanje u tekstu 

– Imena dela treba da budu navedena u kurzivu. 

– Prilikom citiranja ili pozivanja na izvor, on treba, 

u osnovnom tekstu, da bude naveden na sledeći 

način: prezime autora, godina izdanja, dvotačka i 

strana – u zagradi, a na kraju, u popisu literature, 

da bude naveden sa svim podacima. 

– U popisu literature, ako je reč o monografskoj 

publikaciji, navodi se prezime i ime autora, 

naslov teksta u kurzivu, mesto, izdavač i godina 

izdanja. U popisu literature, ako je reč o serijskoj 

publikaciji, navodi se prezime i ime autora, 

naslov teksta pod navodima, ime serijske 

publikacije u kurzivu, broj sveske ili toma, 

(godina ili potpuni datum), posle dvotačke 

strane na kojima se tekst nalazi. Tekstovi 

preuzeti sa interneta navode se na sledeći način: 

monografske publikacije: prezime i ime autora, 

naslov u kurzivu, internet adresa sa koje je 

tekst preuzet, datum preuzimanja. Periodične 

publikacije: ime i prezime autora, naslov teksta 

pod navodima, naslov periodične publikacije 

kurzivom, broj i datum publikacije (ukoliko 

nije sadržana u internet adresi), internet adresa, 

datum preuzimanja. 

362


časopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije / oktobar 2012 / br. 04 

– U popisu literature bibliografske jedinice treba 

da budu pisane na jeziku i pismu na kojem su i 

objavljene, poređane po abecednom redu. 

– Napomene (fusnote) se daju na dnu strane i 

koriste se za propratne komentare. Numeracija 

kontinuirano ide arapskim brojevima od 1 

nadalje, iza znaka interpunkcije. 

– Strana imena i termini pišu se u transkripciji 

prilagođenoj srpskom jeziku (prema pravilima 

Pravopisa srpskog jezika), a kada se strano ime 

ili termin prvi put navode, u zagradi se daje 

izvorno pisanje. Kada se sledeći put pominju 

u tekstu, treba da budu dosledno, istovetno 

transkribovani, bez pominjanja u originalu. 

Izuzetak su latinski termini, koji se pišu u 

originalu. Kod navođenja stranih izraza prevod 

treba da se nađe u odgovarajućoj napomeni 

(fusnoti). 

* Fotografije koje autori prilažu uz rad treba 

slati kao fotografije visoke rezolucije u jpeg ili 

tiff formatu, sa potpisima autora i godinom 

nastanka. 

Napomena 

Radove objavljene u časopisu nije dozvoljeno 

preštampavati ni u delovima, ni u celosti, bez 

saglasnosti izdavača. Rukopisi se recenziraju i ne 

vraćaju autorima. 

Struktura časopisa 

Molimo saradnike da svoje priloge prilagode 

tematskoj i formalnoj strukturi časopisa, kao i da 

na poslatim prilozima naznače za koju su rubriku 

pisani. 


– naučno-istraživački tekstovi iz oblasti filozofije, 

antropologije, sociologije, muzikologije, 

teatrologije, kulturne politike, književnosti i 

umetnosti... 

vîðeñjå – eseji, ogledi 

dïjałøzí – naučni intervju 

kóòrdînäte – prevodi, prikazi 

Časopis izlazi dva puta godišnje (mart, oktobar). 

363

CIP - Каталогизација у публикацији 

Библиотека Матице српске, Нови Сад 

316.72 

ÍÑTÈRKÙLTÙRÀLNÒST : časopis za podsticanje i afirmaciju 

interkulturalne komunikacije / glavni i odgovorni urednik 

Aleksandra Đurić Bosnić. - 2011, br. 1(mart)- . - Novi 

Sad : Zavod za kulturu Vojvodine, 2011-. - Ilustr. ; 30 cm 

Dva puta godišnje. 

ISSN 2217-4893 = Interkulturalnost 

COBISS.SR-ID 261430535 

364

365

fotografija: Jan Cieslikiewicz 

366

ovde - Portal kulture Vojvodine

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?