ovde - Portal kulture Vojvodine

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
pe ri o du, ali ga se krat ko do ti če u go vo ru na Uni ver zi te tu u So fi ji, pru ža ju ći sna žne in di ci je
da je nje na fik ci ja, ba rem de li mič no, auto bi o graf ska:
Ne mam na me ru da vam se is po ve dam, bu di te spo koj ni. Ni je sa da vre me za to,
a u tu svr hu sam na pi sa la ro ma ne. Ukrat ko, re ći ću sa mo da se be sma tram kosmo
po lit skom in te lek tu al kom (sa mo ova reč bi la je do volj na osno va za pro gon
u Bu gar skoj mog de tinj stva) evrop skog dr ža vljan stva, fran cu ske na ci o nal no sti i
bu gar skog po re kla. Na stra nu gor či na i ra ne, ču vam div na se ća nja sa svo jih studi
ja u Bu gar skoj… 11
Bu gar ska te o re ti čar ka Ele na Ge or gi e va (Ele na Gu e or gu i e va) ela bo ri ra o auto bi o grafskom
aspek tu Kri ste vi ne fik ci je u ese ju pod na zi vom „Sli ke Bu gar ske u fik ci ji Ju li je Kriste
ve”, is ti ču ći da u ro ma nu Sta rac i vu ci San ta Bar ba ra, me sto de ša va nja ro ma na, je ste
fik cij ska pred sta va Bu gar ske. To je me sto gde su lju di po sta li „na lik vu ko vi ma”, du bo ko
ogre zli u ubi stva i kri mi nal, gde „agre si ja osta je je di na pro tiv te ža de pre si ji”. 12 Ovo je stro ga
osu da, sa mo tan ko pre ru še na, ko ja pru ža do kaz da ne sre ća i re pre si ja nje nih ra nih go di na
po bu đu ju za zor nost pre ma rod nom pro sto ru.
Za Kri ste vu, da kle, Bal kan i Fran cu ska ne pred sta vlja ju dva su bjek ta, dva jed na ka
ko da, već fran cu ski su bje kat i bu gar sko za zor no: „Za zor no ima sa mo je dan kva li tet ob jekta
– to što je su prot sta vlje no Ja.” 13 U okvi ru svog pro jek ta „Edi pal na po bu na” ona Bu garsku,
kao evrop ski ar ha ič ni po kre tač, su prot sta vlja Fran cu skoj, kao evrop skom sim bo lu, a
kao re zul tat gu bi psi ho lo šku he te ro ge nost po jed no sta vlje ne struk tu re ge o po li tič ke di feren
ci ja ci je i hi je rar hi je. Dru gim re či ma, po jam „ar ha ič na maj ka” ima pot pu no dru ga či je
ko no ta ci je u da tim kon tek sti ma evrop ske ge o po li ti ke i te o ri je po e ti ke. U pr vom slu ča ju
on pri zi va utvr đe ne ge o po li tič ke ste re o ti pe, a u dru gom ra di na ot kri va nju no vih ni jan si
tek stu al ne in ter pre ta ci je.
Kri ste va im pli cit no nu di svo ju sop stve nu bi o gra fi ju kao mo del za imi grant sku edipov
sku eman ci pa ci ju, i te ško je ne pro či ta ti opis bi blij ske Rut, “The Mo del Émi grée” 14 , u
knji zi Stran ci sa mi se bi, ko ji pred sta vlja njen ide a li zo van al ter ego. Rut, prin ce za Mo a ba,
uda ta za Je vre ji na, pre sta la je da opla ku je svoj maj čin ski pro stor i za to je na gra đe na time
što je po sta la ma tri jarh je vrej ske kra ljev ske po ro di ce, ko ja vo di po re klo od Da vi da:
„Osu đi va na imi gra ci ja pre tvo re na je u neo p ho dan uslov za is pu nja va nje Ru ti ne sud bi ne.” 15
11 “Language ” (4).
12 Elena Guéorgu ié va , “Images de la B ulg arie dan s l’Oeu vr e Ro manesque de Julia Kristeva ,” Etudes
balkaniques, 2.3 (2001): 21 5.
13 Julia Kristeva, Pow ers of Horror: An Es say on Abjection, translate d b y Leon S. Roudiez, (New York
City, Ny .: Col umbia University P ress, 1 982), 1.
14 Bonnie Honig, “Ru th, th e Model Emig re e: Mourning and t he Symbol ic Politic s o f Im m igrati on ,” in
Pol it ic al Theo ry . An Internatio nal Journal of Political Ph ilosoph y, 25.1 (Feb ruary 1997) : 1 12-136.
15 Julia K ris teva, Stranger s t o Ourselves, preveo na eng les ki Leon S. Roudiez, (New York City, N y: Columbia
Un iversi ty Press, 199 1), 70; u da ljem tekstu i zvor naveden u z agr adi kao Str an g er s.
19