ovde - Portal kulture Vojvodine

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
dak, ali ipak ga se za go va ra. Tra ži se red, ra zu mlji vo ljud ski, ma ko li ko su vre me na mi sao
bi va la skep tič na pre ma po ret ku sva ke vr ste, zna ju ći za ide o lo gi zi ra ne me ha ni zme nje go ve
tvor be, sen zi bi li zi ra na za mar gi nu is klju če nih ko la te ral nom šte tom in sti tu ci o na li zi ra nja
po ret ka i na pro sto osje ća ju ći odi o znost pre ma mo ći u je zgri po ret ka. Ci ni zam, ka že Sloter
dijk. Post mo der ni zam, re kli bi smo mi ci ni ci. 5
„Ide o logy is dirty ri ver”, ka že Cli ford Ge ertz, do da ju ći da se tu ma če nja ide o lo gi je
di je le u dva ti pa ma ni fe sta ci je: ili kao ma ska/oruž je ili kao simp tom/sred stvo. U sva kom
slu ča ju, za Ge ert za je bit ni je da je ide o lo gi ja ras ko rak iz me đu ono ga što jest i ono ga u što
se vje ru je da jest. But ko vić vje ru je da je hr vat ska knji žev nost ka ta stro fal na, Pan čić da je
iz vr sna, te že le svo jom ar gu men ta ci jom uvje ri ti i nas: ar gu men ta ci ja u ovom slu ča ju služi
pri do no še nju doj ma da hr vat ska knji žev nost do i sta jest ta kva ka kvom je oni sma tra ju.
Uvjer lji vi je do ka zi va nje je do sljed ni je iz ve de na „je zič na igra”.
Do sljed nost „je zič ne igre” mo ti vi ra na je ide o lo škim pri ti skom. Pre ma mi šlje nju Vladi
mi ra Bi ti ja: „Kom bi ni ra nje raz li či tih ‘je zič nih iga ra’ [...] sko ro je po sta lo ne ka vrst nu žde
u po stup ku raz mi ca nja ide o lo ških pri ti sa ka ko je po je di ne je zič ne igre že le na met nu ti (kao
‘je zič nu igru’ ja, na rav no, ov dje tre ti ram od re đe ne po stup ke ra zu mi je va nja knji žev no sti)”.
Dru gim ri je či ma, kom bi ni ra njem se us po sta vlja mje sto raz li ke, od nos, pro ci jep, unu tar
ko jeg mo že mo po ku ša ti spo zna va ti sup stan cu en ti te ta či ji nas iden ti tet in tri gi ra, u ovom
slu ča ju hr vat ske knji žev no sti u ra zli ci dva ju opreč nih sta vo va, But ko vi će va i Pan či će va.
Ko ji su ide o lo ški pri ti sci u po za di ni „je zič nih iga ra” ovih dva ju auto ra?
Između ostalog, i potreba da se vrijednosno odredi identitet hrvatske književnosti 6 .
Prema Compagnonovom mišljenju, kao što je već spomenuto, gdje počinju pitanja
vrednovanja, diplomatično prestaje književna znanost. Biti pak potcrtava: „Znanost koja iz
svog posvećenog gremija izbacuje vrijednosnu dimenziju književnosti ostavlja pred pragom
hirovitu i neoplemenjenu književnu kritiku u njezinoj dnevnoj i nimalo bezazlenoj funkciji
preprodavanja ulaznica za utjecaj i moć. O bespuću na koje je prognan običan čitatelj nije ni
5 Po sto ji još jed no oprav da nje: nu žnost ap stra hi ra nja ra di mo guć no sti dje lo va nja. Kao što či nje ni cu smrtno
sti sta vlja mo u za gra du da se ne bi smo pa ra li zi ra li i da bi smo uop će mo gli funk ci o ni ra ti i dje lo va ti.
Kao što – ka ko na vo di Sve to zar Pe tro vić u Prirodi kritike – u zra ko pra znom si pro sto ru skep se i ne zna nja
ipak po sta vlja mo ne ke sta vo ve i „zna nja” kao ak si o mat ska uvje re nja ka ko bi smo ima li tlo pod no ga ma i
ofor mi li su stav/svi jet u ko jem na ši za ključ ci ima ju upo ri šta, sna gu i uvjer lji vost u pra vi li ma i okvi ri ma
po sta vlje nog si su sta va/svi je ta.
6 U Pan či će vom slu ča ju va lja na po me nu ti da on po sred no – pre ko Dru go ga – za pra vo vred nu je srp sku
knji žev nost, im pli cit no je de fi ni ra ju ći kao in fe ri or ni ju od hr vat ske, ujed no joj pi sa njem o hr vat skoj pro zi
„na bi ja ju ći na nos” kul tur nu izo li ra nost i iz o sta nak kul tur ne ko mu ni ka ci je sa sre di nom ko ja ju je do punja
va la i ople me nji va la.
104