ovde - Portal kulture Vojvodine

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
kru ga či je je sre di šte vla sti to ja na pu sti lo. U sre di štu se na la zi ma ši na že lje, bez brač na maši
na več nog vra ća nja” (De lez/Ga ta ri 1990: 18–19). Shva će no kao zo na in ten zi te ta ko ja se
na la zi u ne pre kid nom po kre tu is pi si va nja, bri sa nja i pre mje šta nja, on to lo gi ju ti je la ov dje
tre ba shva ti ti ne kao do vr še nu i fik si ra nu, već kao otvo re nu, mul ti pli ci ra nu i u sta nju perma
nent nog na sta ja nja/po sta ja nja. Di ja lek tič ki pro ces ko ji se mo že opa zi ti iz me đu na staja
nja/po sto ja nja, s jed ne stra ne, i ti je la uhva će nog u mre žu auto de struk tiv ne že lje, s dru ge
stra ne, svje do či o ne sta bil nom i ras pr še nom iden ti te tu, ko ji ta ko đer osci li ra iz me đu us posta
vlja nja i dez in te gra ci je. Is ka zu ju ći re la ci ju iz me đu smr ti, že lje i ti je la bez or ga na u to polo
škim ter mi ni ma, De le u ze i Gu at ta ri kao da an ti ci pi ra ju Mar gi ti nu mi sao što smo ju go re
na ve li: „U ci klu su že le će ma ši ne je po treb no da se mo del smr ti stal no pre vo di, da se stal no
pre o bra ća u ne što sa svim dru go, to je is ku stvo smr ti. Da se smrt ko ja se us pi nje iz nu tra
(u te lu bez or ga na) pre o bra ća u smrt ko ja do la zi spo lja (na te lu bez or ga na)” (De lez/Gata
ri 1990: 270). Su prot sta vlje ni vek to ri že lje ko ji u ob li ku in ten ziv nog sa mo sa gle da va nja i
nar ko tič kog de li ri ja dnev nič kog ja bu ja ju pre ma unu tra te ras pa da ju ća re al nost vanj skih
dru štve no-hi sto rij sko-po li tič kih okol no sti pro iz vo de kon flikt, či ja eska la ci ja bi va in sce nira
na i vi dlji va upra vo na ti je lu, na nje go vim hra pa vim, ošte će nim i iz bu še nim po vr ši na ma.
Osim što determinira upisivanje tijela u tekst, želja determinira i deformira načine na
koje subjekt percipira svijet. To pogotovo do izražaja dolazi u slučaju korišćenja stimulativnih
sredstava, kada su subjektu, da bi mogao normalno funkcionirati, potrebne sve jače
doze. U knjizi Dva režima ludila Deleuze će formulirati tezu po kojoj ključni problem droge
treba tražiti u činjenici da njenom konzumacijom „želja direktno biva investirana u percepciju”
(Deleuze 2006: 152), pri čemu ne dolazi samo do modificiranja opažajnih struktura,
već i do oblikovanja zatvorenog, autodestruktivnog kruga, koji rezultira potpunom disperzijom
subjekta. Svjestan ovog začaranog kruga, Csáth će u svom dnevniku 31.01.1913.
zapisati: „Sedmica je započela prilično dobro, s dnevnim dozama od 0,044 i 0,046, koje
sam de lio na tri i če ti ri de la i da nas sam opet do speo u onaj je zo vi ti circulus vitiosus, ko ji je
izvor najsramnijih samooptužbi. Nevolja uvek potiče otuda što nemam snage da sačekam
pre po dnev nu de fe ka ci ju. Jer ako mi to uspe, i ako se uklo ni ko li či na M ko ja se po no vo apsor
bu je iz cre va, on da se uvek ja vlja ce lo dnev na i pri jat na glad za M, ko ja se mo že smi ri ti
redovnom dozom” (Čat 1991: 181, podvukao A.M.). Zagrljaj gospođe M svakim danom
biva sve intenzivniji, ona je okrutna „kemijska ljubavnica” (Philips 2000: 17) u čijem teatru
želja razara organizam/organizaciju tijela, nadimajući se prema ništavilu.
Pod pret po stav kom da su bjekt spram opi ja ta raz vi ja je dan go to vo erot ski od nos 5 ,
dnev nič ko pi smo, što taj od nos struk tu ri ra i ko je je ogle da lo tog od no sa, us po sta vlja i speci
fič nu re la ci ju s Dru gim. Iz to po lo ške per spek ti ve, ova re la ci ja iz me đu auto ra/su bjek ta
dnev nič kog pi sma i nje go ve ero tič ko-nar ko tič ke že lje (kao Dru go sti) ozna če na je igrom
ne pre kid nog udva ja nja i pri bli ža va nja u ko joj ni mje sta/po zi ci je, a ni ulo ge ni su fik si ra ne.
5 Na asocijativnom, ali i vrlo konkretnom planu, u slučaju intravenoznog ubrizgavanja droge, subjekt
ponavlja i na sebi iskušava penetraciju stranog (Drugog), vertikalnog objekta u meso.
73