ovde - Portal kulture Vojvodine

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
hu umet no sti to ta li tar nog re ži ma po ve za nog s fa ši stič kom ide o lo gi jom, vla da ju ćeg u to
vre me u Ru mu ni ji (Hohl 2002: 1020–1021). Upra vo zbog to ga, kom pleks u Tar gu Ži juu je
to kom dru ge po lo vi ne dva de se tog ve ka pre pu šten pro pa da nju, da bi bio ob no vljen i re stau
ri ran tek 2004. go di ne. Za hva lju ju ći fo to gra fi ja ma ko je je to kom iz ra de ele me na ta i posta
vlja nja stu ba u Tar gu Ži juu sni mao glav ni in že njer pro jek ta Ste fan Ge or ge sku-Gor jan
(Şte fan Ge or ge sku-Gor jan), ni je te ško ste ći pred sta vu o gran di o zno sti Bran ku zi je ve vi zi je
i slo že no sti ce lo kup nog po du hva ta (Ge or ge scu-Gor jan 2011).
Mo tiv i ide ja u skulp tu ri Kon stan ti na Bran ku zi ja
Umet nič ko ško lo va nje Kon stan tin Bran ku zi je za po čeo na aka dem skim osno va ma
(Ar na son 2008: 150). Do la skom u Pa riz i in te gra ci jom u naj a van gard ni je umet nič ke krugo
ve, nje gov od nos pre ma su šti ni umet nič ke in ter pre ta ci je do ži veo je ra di kal ne pro mene.
Bli zak od nos s Mo di lja ni jem, Pi ka som i Gi jo mom Apo li ne rom, su sret sa skulp tu ra ma
An ri ja Ma ti sa (Hen ri Ma tis se), afrič kom tra di ci o nal nom pla sti kom, de li ma umet no sti
Da le kog is to ka i egi pat ske ci vi li za ci je, ob li ko va li su Bran ku zi jev iz raz pret hod no utvr đen
uti ca ji ma Ogi sta Ro de na, Adol fa fon Hil den bran ta (Adolf von Hil den brandt), Ka mij Klodel
(Ca mil le Cla u del le) i dru gih umet ni ka s ko ji ma se sre tao to kom pr vih go di na bo ravka
u Pa ri zu. Uvek u dru štvu avan gard nih, spri ja te ljio se sa Mar se lom Di ša nom (Mar cel
Duc hamp), Tri sta nom Ca rom (Tri stan Tza ra), Ma nom Re jem (Man Ray), Isa mom Nogu
či jem (Isa ma No guc hi), Eri kom Sa ti jem (Erik Sa tie), Ezrom Pa un dom (Ezra Po und), a
pri ja telj ske ve ze je odr ža vao i sa ru mun skim umet ni ci ma i in te lek tu al ci ma ko ji su ži ve li u
Pa ri zu: Ge or ge om Ene sku om (Ge or ge Ene scu), Te o do rom Pa la di jem (The o dor Pal lady),
Eže nom Jo ne sku om (Eugène Ione sco), Emi lom Si o ra nom (Emil Ci o ran), Po lom Se la nom
(Paul Ce lan) i dru gi ma. Na pa ri skim sa lo ni ma, Ve ne ci jan skom bi je na lu, In ter na ci o nal noj
iz lo žbi u Min he nu, Sa lo nu u Bu ku re štu, iz lo žba ma sa vre me ne i avan gard ne umet no sti, i
sa mo stal no u Sje di nje nim Dr ža va ma, sa mom svo jom po ja vom nje go ve skulp tu re su iz vrši
le pre su dan uti caj na ve li ki broj sa vre me nih skulp to ra. To me je do pri neo po se ban od nos
auto ra pre ma ma te ri ja lu u ko jem je ra dio – bi lo da ga je uzi mao di rekt no iz pri ro de, po put
dr ve ta ili raz li či tih vr sta ka me na, ili se ra di lo o ob ra đe nim si ro vi na ma, na ro či to me ta lu, live
nom, a za tim iz lo že nom po li ra nju, gal va ni za ci ji ili pa ti ni ra nju. Sam Bran ku zi je go vo rio
ka ko za nje ga pro ces umet nič kog stva ra nja pred sta vlja od luč nu bor bu sa ma te ri jom, utoli
ko ve ću što je sam kle sao, ne pre pu šta ju ći to po moć ni ci ma, kao što su či ni li dru gi va ja ri.
Ta ko đe, oko 1920. go di ne, s ve li kom pa žnjom i ori gi nal no šću po čeo je da iz ra đu je po stamen
te za svo je skulp tu re, sma tra ju ći ih pod jed na ko va žnim kao i sa me fi gu re ko je no se,
i zna čaj nim za nji ho vu umet nič ku pre zen ta ci ju. Ce lo ku pan Bran ku zi jev va jar ski opus sasto
ji se iz ne ko li ko te mat skih ce li na u okvi ru ko jih su na sta ja le va ri ja ci je u raz li či tim dimen
zi ja ma i ma te ri ja li ma i raz li či tom od no su pre ma pro sto ru. Ve ći nu svo jih te ma iza brao
je iz me đu 1909. i 1925. go di ne (Poljubac, Ptica, Muza, Beskrajni stub, Petlovi...) i po tom
je na sta vio da cr pi nji ho ve mo guć no sti. U svo je vr snoj mo der no sti ko ju je osvo jio ni je bilo
pro sto ra za avan gard na raz mi šlja nja, ma da su mu ona bi la i te ka ko po zna ta. „Po sto je
206