ovde - Portal kulture Vojvodine

dïjałøzí
• U kom smislu je Novosadska racija specifična u
odnosu na istoriju Holokausta?
Pa ja mi slim da je ova ko. Ov de u No vom Sa du
ubijen je sin doktora Arpada Bokora, koji nije čak
ni ime do bio, ni je bi lo vre me na ni ime da mu se dâ.
Deca od tri-četiri godine su bila ubijana. Kao i stari
svet. To je bi lo ne mi lo srd no kla nje. Ni je tu bi lo pomo
ći ni da si bio austro u gar ski voj nik, ofi cir... da je
mo glo to da ti po mog ne... sve je to ubi ja no. Ofi ciri
sa visokim mađarskim odlikovanjima, odnosno
austrougarskim, ubijani su.
• Ho će te da ka že te da, re ci mo, oni ko ji su do ra ta
služili kao oficiri u mađarskoj, odnosno austrougarskoj
vojsci, uz visoka odlikovanja, nisu bili pošteđeni
Racije?
Nisu.
U Novom Sadu bile su dve pošteđene familije.
Je dan je bio bez no gu, a dru gi je bio ne što ja ko bole
stan, isto voj ni in va lid. I taj bez no gu je bio pri vremeno
izuzet od maltretiranja, a onda je došao kraj
ra ta i spa sao ga.
• Da li je bilo teškoća sa prikupljanjem dokumentacije?
Nije bilo teškoća. I ja sam prikupljao dokumente
o Ra ci ji. Kad sam po sled nji put pri ku pljao, on da je
bilo 876 evidentiranih Jevreja ubijenih u Raciji. Od
to ga smo tač no do ku men to va li 820 i ne što. Ali i tu je
mo gla da se pro vu če ne ka gre ška, jer su ce le po ro dice
ubijane, tako da nije bilo nikoga da prijavi tačne
po dat ke. Ima, tu i ta mo se po ja vi ne ko ko se vo di kao
žrtva, a nije. To su podaci koji isplivavaju slučajno.
Ali je sistemska evidencija vođena dosta dobro što
se ti če Voj vo di ne. To je ra đe no na vi šem ni vou, poslednji
put prošle godine, na najvišem nivou Vlade
pokrajine Vojvodine, utvrđeni su podaci i za Srem,
i za Bač ku, i za Ba nat. Ja sam bio an ga žo vao pro fesora
Avakumovića iz Muzeja. On je sve uradio, vrlo
temeljno.
Grad je po de ljen na tri de la i Ra ci ja je po če la 21.
januara 1942. Tog i sledećeg dana bilo je samo pojedinačnog
ubijanja. Na Štrandu je ubijeno oko petnaest
osoba dovedenih iz Doma Levente (Sokolski dom,
Dom kulture). Dvadeset drugog januara ubijena je
porodica Manoa Rajha (osim njega) u Dositejevoj ulici.
On se na red ni dan ja vio po li ci ji sa žal bom da su
mu ubi li že nu i tro je de ce. Za dr žan je i ubi jen i on.
Dvadeset drugog januara u ulici Martina Lutera 12
ubijeni su Aleksandar Rosenberg, vlasnik čistionice
odela „Etilen”, sa suprugom Ilonom, rođ. Haberfeld,
i poslovođom radnje Ferencom Nemethom (Mađarom).
Ovakav ishod Racije, sa malo žrtava, nije pogodovao
njenim rukovodiocima, ponajviše generalu
Fetekehalmiju, pukovniku Grašiju i dr., te je naređeno
kapetanu dr Martonu Zoldiju da preuzme energičnije
mere. [...]
Po naređenju komandanta Racije, sve žrtve su sa
ulica pokupili, i vojnim i opštinskim kamionima odno
si li do Du na va, gde su ih ba ca li pod led. Utvr đe no
je istragom da su vojnici i žandari pljačkali leševe, skida
li pr ste nje s ru ku, čak su i pr ste se kli da do đu do nakita,
skidali vrednije odevne predmete, uzimali novac.
Prema izveštaju Komisije za utvrđivanje zločina
okupatora i njihovih pomagača, u Raciji je bilo
osamsto sedamdeset žrtava Jevreja. U Jevrejskoj opštini
utvr đe na su ime na osam sto dva dest i osam žr ta va
Racije.
Kako je većina žrtava bačena u Dunav, na Jevrejskom
groblju, koliko je poznato, sahranjeno je samo
pet osoba (supružnici Rosenberg, supružnici Ižak i Petar
Vig), a u Zemunu je sahranjeno trista osamdeset
neidentifikovanih žrtava Racije, koje su izvađene iz
Dunava kod Zemuna. U Zemunu je 1957. podignut
spomenik ovim žrtvama...
309