ovde - Portal kulture Vojvodine

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
Iako je etnocentrizam predvidljiv u sklopu principa doktrine multipismenosti, moguće
je da se on prevaziđe, naravno, pod uslovom da se promeni zvanična državna politika prema
ovom pitanju. Ukoliko se kultura jedne nacije nalazi i van zvaničnih državnopolitičkih
granica, predlaže se uvođenje koncepta bilingvalizma i bilingvalnog obrazovanja dece. Iz tog
razloga neophodno je graditi i unapređivati balkanske međukulturalne odnose kroz nekoliko
faza:
a) pr va se ti če raz vi ja nja sa me kul tu ral ne spo sob no sti;
b) dru g a se od no si na ana li zi ra nje raz li či tih kul tu ral nih obra za ca;
c) tre ća uklju ču je re ša va nje kon kret nih pro ble ma u me đu kul tu ral noj ko mu ni ka ci ji putem
uče nja so ci jal nih ve šti na ka ko bi se sma njio ste pen kul tur nog ne ra zu me va nja.
Dru gi deo te o ri je mul ti pi sme no sti, ko ji se vi še od no si na pri pad ni ke ma njin skog
na ro da, upra vo na gla ša va neo p hod nost po zna va nja sop stve ne kul tu re i isto ri je ra di očuva
nja na ci o nal nog i lič nog iden ti te ta (New Lon don Gro up 2000). Me đu tim, ka ko smo
već uka za li, na po čet ku tre ćeg mi le ni ju ma na Bal kan skom po lu o str vu su sre će mo se sa
tvr do kor nim na ci o na li stič kim po li ti ka ma ko je se na po lju je zi ka od li ku ju svo je vr snim
lin gvi stič kim apart hej dom, ako ne čak i ge no ci dom, u vi du is klju či vo sti pre ma dru gim
je zi ci ma, te fa vo ri zo va nja sa mo na ci o nal nog je zi ka. Ono što je za bri nja va ju će je ste da
ova kav bes kom pro mi sni stav odo bra va ju pa čak i otvo re no pod sti ču sa me dr žav ne vla sti
po je di nih bal kan skih ze ma lja. Sa dru ge stra ne, lin gvi stič ki apart hejd vi dljiv je i u sle dećem:
iako se u ško la ma, po red zva nič nog na ci o nal nog je zi ka, uči i ne ki „stra ni” je zik, to
naj če šće ni je je zik ne kog dru gog bal kan skog na ro da ili na ci o nal ne ma nji ne, već je reč o
jed nom ili o vi še svet skih je zi ka. Raz lo zi za ova kav od nos mo gu bi ti dvo ja ki:
i) pr vo, isto rij ski i po li tič ki sa gle da no, kod sva kog bal kan skog na ro da i da lje po sto ji
(ne)oprav dan strah od ja ča nja na ci o nal nih i/ili et nič kih za jed ni ca (u po li tič kom,
eko nom skom, dru štve nom... po gle du) ko je su u pro šlo sti obič no po sma tra ne kao
te ri to ri jal na opa snost po dr ža vu i za op sta nak na ro da;
ii) dru go, po sma tra no sa so ci o lin gvi stič ke tač ke gle di šta, pi ta nje is pla ti vo sti uče nja savre
me nih bal kan skih je zi ka raz ma tra se pre ko fe no me na dru štve ne „utro ši vo sti”
(Ve do vel li et al. 2009: 14), od no sno prak tič nom po tre bom uče nja i zna nja ne kog
su sed nog bal kan skog je zi ka te nje go vom da ljom eks plo a ta ci jom u dru štvu.
Mul ti pi sme nost in si sti ra na ru š e nju ova kvih pre pre ka naj jed no stav ni jim me to da ma –
obra zo va njem pri pad ni ka obe na ci je, ma njin ske i ve ćin ske, kao i is ti ca njem me đu sob nih
kul tur no lin gvi stič kih vred no sti (New Lon don Gro up 2000: 9–38). U in ter ak ci ji sa lju di ma
ko ji su po ni kli sa ge o graf skih pro sto ra na ko ji ma po sto ji jed na re la tiv no ja sno iz ra že na
58