ovde - Portal kulture Vojvodine

kóòrdînäte
ka te go ri za ci ju kul tur nog is ku stva, mi sli i po na ša nja
svo jih go vor ni ka. Zbog to ga su je zik i kul tu ra naj intim
ni je (i naj o či gled ni je) po ve za ni na se man tič kim
ni vo i ma, gde vo ka bu lar jed nog je zi ka od sli ka va kultu
ru ko ju de le nje go vi go vor ni ci.
Na su prot gle di štu da je zik „od sli ka va” kul turu
so ci jal ne gru pe, te o ri je ko je su po sta le po zna te
kao „lin gvi stič ki re la ti vi tet” go vo re upra vo su protno:
je zik, svo jim lek si kom i struk tu rom, uti če na
raz mi šlja nje, po na ša nje i „po gled na svet” svo jih
go vor ni ka. Ide ja da je ma ter nji je zik va žan iz vor
kog ni tiv nog i bi he vi o ral nog uslo vlja va nja po ti če od
ne mač ke ide a li stič ke fi lo zo fi je, či ji je naj i stak nu ti ji
za go vor nik bio Vil helm fon Hum bolt, ko ji se za lagao
za gle di šte da sva ki je zik, kao a pri o ri kog ni tiv ni
okvir, od re đu je „Wel tan scha u ung” svo jih go vor ni ka
(Hum bolt je je zik do ži vlja vao i kao sa mo sa dr ža nu
kre a tiv nu sim bo lič ku or ga ni za ci ju, kao ener gi ju
– ide ja ko ju je u dva de se tom ve ku naj vi še za go varao
No am Čom ski. Pret po sta vlja se da spi ri tu al na
struk tu ra je zi ka od go va ra mi sa o nom pro ce su njego
vih go vor ni ka, jer je zik slu ži kao in ter fejs iz me đu
objek tiv ne stvar no sti i čo ve ko ve kon cep tu a li za ci je
te stvar no sti. Po stu lat re la ti vi te ta, ko ji su u pr voj polo
vi ni dva de se tog ve ka iz ne li Edvard Sa pir i nje gov
uče nik Ben dža min Li Vorf, za pra vo je raz vio slič ne
ide je. Vorf je men tal ne i bi he vi o ral ne raz li ke iz veo
iz raz li ka iz me đu je zi ka na ni vou lek si ke i, po seb no,
sin tak se. Me đu tim, lin gvi stič ka ra zno vr snost mo ra
da uzme u ob zir i spo lja šnje raz li ke u isto rij skoj, soci
jal noj i kul tur noj po za di ni, ume sto da jed no stra no
in si sti ra na pri mar nom zna ča ju ve ze iz me đu kog nitiv
nih i lin gvi stič kih raz li ka. Ako su struk tu re razli
či tih je zi ka di ver gent ne zbog to ga što pred sta vljaju
raz li či te kon ven ci je, is ku stva i vred no sti, po sta je
nam ja sni ji zna čaj ono ga što bi se mo glo na zva ti lingvističko-kulturnim
re la ti vi te tom (Ho u se 2000).
Dok raz li či ti „po gle di na svet” lju di ko ji go vore
raz li či te je zi ke do vo de do raz li či tih kon ce pa ta u
nji ho vim umo vi ma – kon ce pa ta ko ji pre vo di o cu
mo žda ni su do stup ni – to ne va ži za pri me nu lingvi
stič kih je di ni ca u kon kret noj kul tur noj si tu a ciji,
ko ju mo že da do ži vi ve ći broj lju di. Čak i ako je
kul tur na uda lje nost iz me đu jezikâ ve li ka, kul tur ni
ja zo vi mo gu se, te o ret ski, uvek pre mo sti ti po mo ću
et no graf skog zna nja. Kon cep ti je zi ka u okvi ru ši reg
kon tek sta kul tu re, ko ji tre ti ra ju zna če nje kao ne što
kon tek stu al no de ter mi ni sa no i kon stru i sa no, ni su
po ja ve sko ra šnjeg da tu ma, ne go se na sla nja ju na
ce nje ne tra di ci je ru skog for ma li zma, Pra ške ško le
i flir tov ske lin gvi sti ke, kao i na ame rič ku so ci o logi
ju je zi ka, te o ri ju go vor nog či na i ana li zu dis kursa.
Po seb no Flirt i Ha li dej, na ko je je sna žno uti cao
et no graf Ma li nov ski, po sma tra ju je zik kao „je zič ke
do ga đa je”, u ko ji ma se zna če nja zvu ko va de fi ni šu sa
aspe ka ta nji ho ve upo tre be i funk ci je u kon tek stu socio-kul
tur ne si tu a ci je.
Kao su prot nost na ve de nim tra di ci o nal nim pogle
di ma i de fi ni ci ja ma ko je kul tu ru po sma tra ju kao
na čin ži vo ta za jed ni ce i iz raz nje nih men tal nih i
ma te ri jal nih po stig nu ća, ili no vi jim post mo der nističkim
kri ti ka ma kon cep ta „kul tu re” kao neo drži
ve ge ne ra li za ci je, mo ra mo da se za pi ta mo da li je
mo gu će go vo ri ti o „kul tu ri” jed ne go vor ne za jedni
ce kao o sta tič nom, mo no lit nom i ho mo ge nom
en ti te tu. Ni je li ši re nje „kul tu re” van tra di ci o nal nog
et no graf skog pro u ča va nja „na či na ži vo ta” uro đenič
kih na ro da do ve lo do uslo žnja va nja i pro ble mati
za ci je kon cep ta „kul tu re”, zbog ko ga je on po stao
bes ko ri stan kao me to do lo ški i kon cep tu al ni en ti tet?
(npr. Ha li de jev pred log, iz 1999, da se „ne eg zi stenci
ja li stič ki” za me ni „ne e sen ci ja li stič kim” ili „nekon
kre ti zu ju ćim”, a „kul tu ra” „ma lom kul tu rom”.)
Oči gled no je da ne po sto ji sta bil na so ci jal na gru pa
na ko ju ne uti ču spo lja šnji fak to ri i lič ne idi o sin krazi
je, kao što je oči gled no i da je po gre šno pret po stavlja
ti po sto ja nje ujed na če ne kul tu re u ko joj su sve
raz li ke iz me đu lju di ide a li zo va ne i po ni šte ne. Među
tim, post mo der na re la ti vi za ci ja i pro ble ma ti za cija,
u prak si, ni ka da ni su do ve de ne do svog lo gič nog
337