Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Nisam siguran da li se naša interpretacija ideološke<br />
uloge jezika u formiranju nacije i države može<br />
primeniti na druge srodne jezike istočne i centralne<br />
Evro pe, kao što su če ški i slo vač ki, ili ru ski, ukra jinski<br />
i beloruski. Zaključio bih kratkim komentarom o<br />
mnogim sličnostima između formiranja nacionalne<br />
zajednice kojoj pripadam, flamanske, i njenog jezika,<br />
flamanskog, ili belgijskog holandskog, i formiranja<br />
nacionalnih zajednica i jezika jugoistočne Evrope.<br />
Prvo, flamanska nacija nije uopšte postojala pre kraja<br />
XIX veka. Ona je nastala iz zajednice govornika<br />
holandskog u Belgiji, koji su osećali da ih diskrimiše<br />
francuska ekonomska i društvena elita. Odbrana kao<br />
„zajednički interes” i <strong>ovde</strong> je imala udela (Vos 1994:<br />
27–8). Drugo, kako bi pružili efikasniji otpor moćnijem<br />
uticaju francuskog jezika i <strong>kulture</strong>, Flamanci<br />
su odabrali nacionalni identitet koji ih je načinio delom<br />
ve će ho land ske na ci je sa svo jom du gom i međunarodno<br />
poštovanom kulturnom tradicijom, nakon<br />
što je deo njih ne ko vre me raz ma trao stva ra nje<br />
flamanskog nacionalnog identiteta i njemu odgovarajućeg<br />
flamanskog jezika. Prema flamanskim osnivačima<br />
nacije, flamanski jezik nije postojao – to je<br />
bio holandski. U školi smo napamet učili dugu listu<br />
pogrešnih flamanskih reči, koje treba zameniti adekvatnim<br />
holandskim rečima, korišćenim u Holandiji.<br />
Po sto jao je – i zva nič no još uvek po sto ji – sa mo<br />
jedan holandski standardni jezik, kojim se govori u<br />
Holandiji i Flandriji, ali je on jednako fiktivan kao<br />
srpskohrvatski, jer je njegova realizacija uvek ili flamanska<br />
(belgijski holandski) ili holandska.<br />
Tokom poslednjih dvadeset godina Flamanci su<br />
ipak postali ekonomski i politički dominantna nacija<br />
u Belgiji, i opasnost od francuskog jezika i <strong>kulture</strong> je<br />
nestala. Flamanska samouverenost je porasla i radikalno<br />
promenila način na koji Flamanci posmatraju<br />
svoj nacionalni identitet. Pošto im više nije potrebna<br />
holandska zaštita, ideja flamansko-holandskog etnokulturnog<br />
jedinstva u potpunosti je isparila u Flandriji.<br />
Zamena poznatih flamanskih reči stranim holandskim<br />
rečima danas se smatra zastarelom i uvredljivom<br />
praksom, a tipično flamanske reči se neguju.<br />
Neki flamanski lingvisti skrenuli su pažnju na razlike<br />
između govornog i pisanog holandskog u Flandriji i<br />
u Holandiji, braneći legitimitet flamanske (još uvek<br />
nepisane) „norme” (Deprez 1994). Da li je potonje<br />
na ivici da postane novi standardni nacionalni jezik,<br />
zavisiće od neophodnosti u procesu formiranja flamanske<br />
nacije i države.<br />
li te ra tu ra<br />
1. Ba nac, Ivo. The Na ti o nal Qu e sti on in Yugo sla via. Origins,<br />
Hi story, Po li tics. It ha ca & Lon don: Cor nell Uni versity<br />
Pres, 1984.<br />
2. Boškov, Ži vo jin e. a. (eds). Ju go slo ven ski knji žev ni leksikon.<br />
Be o grad: Ma ti ca Srp ska, 1984. (se cond edi tion).<br />
3. Brod njak, Vla di mir. Raz li kov ni rječ nik hr vat sko ga i srpsko<br />
ga je zi ka. Za greb: Škol ske no vi ne, 1993.<br />
4. Ču va lo, An te. The Cro a tian Na ti o nal Mo ve ment 1966-<br />
1972. New York: Co lum bia Uni ver sity Press, 1990 (East<br />
Euro pean Mo no graphs, no. 282).<br />
5. Garde, Paul. Vie et mort de la Yougo sla vie. Pa ris: Fayard 1992.<br />
6. De prez, Kas. “Sol da ten van het Ne der lands.” Nationalisme.<br />
Kri tische op stel len. Raymond De trez & Jan Blomma<br />
ert, ured ni ci. Ant wer pen, EPO, 1994. 194-214.<br />
7. Isa ko vić, Ali ja. Rječ nik bo san sko ga je zi ka (ka rak te ri stična<br />
leksika). Sa ra je vo: Bo san ska knji ga, 1995.<br />
8. Mo guš, Mi lan. A Hi story of the Cro a tian Lan gu a ge: Toward<br />
a Com mon Stan dard. Za greb: Glo bus, 1995.<br />
9. Nik če vić, Vo ji slav P. „Cr no gor ski je zik”. Ele men ta Montenegrina.<br />
Vol. 1, 1990, 30–45.<br />
10. Ra met, Sa bri na P. Na ti o na lism and Fe de ra lism in Yugoslavia.<br />
Blo o ming ton and In di a no po lis: In di a na Uni versity<br />
Press, 1992.<br />
11. Sa mar dži ja, Mar ko. Hr vat ski je zik u Ne za vi snoj Dr ža vi<br />
Hrvatskoj. Za greb: Sve u či li šna Na kla da, 1993.<br />
12. Ta noc ki, Fra njo. Hr vat ska ri ječ. Je zič ni pri ruč nik. Osi jek:<br />
Ma ti ca Hr vat ska, 1994.<br />
13. Ustav So ci ja li stič ke Fe de ra tiv ne Re pu bli ke Ju go sla vi je.<br />
Be o grad: Slu žbe ni list, 1991.<br />
14. Vos, Lo u is. “De na ti o na le iden ti te it in Bel gië: een histo<br />
risch over zicht.” Nationalisme. Kritische opstellen.<br />
Raymond De trez & Jan Blom ma ert, edi tors. Ant werpen,<br />
EPO, 1994. 12050.<br />
Pre veo sa en gle skog i ko men ta ri sao<br />
Mir ko Cvet ko vić<br />
331
Change language