ovde - Portal kulture Vojvodine

vîðeñjå
jim pri rod nim i na ci o nal nim, sa svim što ima ve ze
sa ro đe njem, rod nim me stom, po ne kad i sa autohto
no šću. Sve što sam usme rio pro tiv ove pri vi le gije
brat stva, čak i u okvi ru de mo krat skog dis kur sa,
bio je, u prin ci pu, od go vor, je dan kri tič ki od go vor
na je dan mo gu ći ra si zam. To mo žda zvu či po ma lo
pro vo ka tiv no ili pre te ra no, ali čim do de li te pri vi legi
ju bra tu, ra si zam je spre man da se po ja vi. Ne mam
ni šta pro tiv bra će, na rav no, ali ka da kon cept bra ta i
brat stva po sta ne po li tič ki pro gram, mo že te bi ti sigur
ni da u tom dis kur su, ma kar po ten ci jal no, posto
ji ne ki ra si zam.
Je dan od pa ra dok sa de nun ci ja ci je (ov de već
po na vljam ili ko ri stim ne ke od ve o ma bo ga tih prime
da ba ko je je Etjen ma lo čas iz neo u ve zi sa huma
ni stič kim dis kur som, an tro po lo gi jom i hu mani
zmom), je dan od današnjih pa ra dok sa ve o ma
uni ver zal ne de nun ci ja ci je, go to vo uni ver zal ne denun
ci ja ci je ge ne ti ci zma, bi o lo gi zma – a ra si zam se
sma tra bi o lo gi zmom ili ge ne ti ci zmom, iako to ni je
to li ko jed no stav no – je ste to što, ka ko bi smo kri tiko
va li euge ni zam, ge ne ti ci zam ili bi o lo gi zam, mora
mo po no vo da uve de mo iz ve sne kon cep te ko ji
ra de su prot no od ono ga što bi tre ba lo da ra de. Dopu
sti te da vam dam pri mer, iz u ze tan pri mer kloni
ra nja. Ovo je ne što u če mu se sla žu Buš i Ši rak.
Obo ji ca… u tom po gle du po sto ji op šti kon sen zus…
obo ji ca osu đu ju klo ni ra nje. Oni že le da ta osu da bude
une ta u me đu na rod ni za kon. Ni sam pri sta li ca
klo ni ra nja i ne že lim da na sta nu ar mi je klo no va, ali
ni je u to me pro blem. Sum nji čav sam u po gle du aksi
o ma ti ke ove de nun ci ja ci je klo ni ra nja. Ova de nunci
ja ci ja klo ni ra nja kao ge net ske re pro duk ci je istog,
upra vo bez že lje dva po la, bez lju bav nog či na i ta ko
da lje – ova de nun ci ja ci ja po no vo uvo di ide ju da bi
klo no vi, pred sta vlja ju ći pot pu no iden tič nu re produk
ci ju svog mo de la, da ta ko ka že mo, jed no stav no
do no si li na svet iden tič ne in di vi due. Kul tu ra ne bi
ima la uti ca ja, obra zo va nje ne bi ima lo uti ca ja. To bi
jed no stav no bi lo mon stru o zno po na vlja nje će li je,
pro gra ma ko ji je klo ni ran. To je, pod jed nim hu mani
stič kim ali bi jem, za pra vo re pro duk ci ja ovog genet
skog, ge ne ti stič kog i bi o lo gi stič kog, i prak tično
ra si stič kog dis kur sa. Ta ko iz ve stan hu ma ni zam i izve
stan ra si zam po sta ju jed no. To se če sto de ša va i,
ako na sta vi mo da pra ti mo ovu nit, vi de će mo broj ne
slu ča je ve u ko ji ma se ra si zam pred sta vljao kao huma
ni zam, ili u ko ji ma je hu ma ni zam bio otvo ren za
ra si zam.
Ovo su ve o ma, ve o ma op šti uslo vi za mo gućnost,
u fi lo zo fi ji i kao fi lo zo fi ja, za to što raz li ko va nje
iz me đu physis-a i nje go vih dru gih od re đu je struktu
ru ce lo kup ne isto ri je fi lo zo fi je. Baš kao raz li ko vanje
iz me đu in te lek ta i ču la, ak tiv no sti i pa siv no sti
itd. Ka da raz mon ti ra mo ovu opo zi ci ju, raz mon ti ra li
smo sve u fi lo zo fi ji. To je fi lo zo fi ja kao op šta struktu
ra, op šti uslov za mo guć nost ra si zma.
Ako sada pogledamo rasizam u strogom smislu
reči, što znači modernu specifikaciju ove opšte
strukture, moramo da priznamo postojanje jednog
paradoksa: kada su ovi opšti uslovi za mogućnost
ugroženi, kada su ugroženi autohtonost, stabilnost
društva i normalni, normativni način reprodukcije,
ova pretnja proizvodi rasizam, pojačava rasizam. Zato
što znamo da će doći do premeštanja populacije.
Zbog kolonizacije, kao i zbog brojnih modernih fenomena,
znamo da stabilnosti zajednica i identiteta
prete upravo ova kalemljenja i hibridizacije, ova
premeštanja populacije, nove tehnologije i tako dalje,
i upra vo re ak ci ja na ovu no vu epo hu do vo di do
razvoja rasizma u njegovom modernom obliku. A to
ima veze sa rođenjem i sa krizom nacionalne države.
Ka da sam već po me nuo na ci o nal nu dr ža vu, reći
ću ne što i o pri me ru dr žav nog ra si zma, ko jim sam
se po za ba vio ka da sam se ba vio pi ta njem ra si zma u
Ju žnoj Afri ci, u ra du „Po sled nja reč ra si zma”. Sa jedne
stra ne, apart hejd je bio po sled nji dr žav ni ra si zam
na sve tu. Dru gim re či ma, po sle Dru gog svet skog rata,
ra si zam je uklju čen u Ustav, i to je, iz gle da, bio
po sled nji pri mer. Ali upam ti te ne ko li ko stva ri: pre
272