ovde - Portal kulture Vojvodine

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
srpski, hrvatski, bosanski i crnogorski, načelno postoji velika podudarnost u gramatičkosintaktičkim
okvirima, jedini način da bi se oni razlikovali jeste uvođenje novih leksema u
vokabular, pri čemu se stvaraju nove jezičke forme, odnosno jezici.
Me đu tim, po sto ji i je dan pri mer ko ji po ka zu je da je mo gu će stvo ri ti nov iden ti tet
bez bit ni jeg re me će nja sa mog je zič kog iz ra za. Na kon što su So vje ti za u ze li Be sa ra bi ju
1940. i po tom Mol da vi ju 1944. go di ne, za po če li su sa spro vo đe njem ta kve je zič ke po li tike
ko ja ne sa mo što je da la nov je zik, mol dav ski (лим ба мол до ве ня скэ), ne go je us pe la
još i da učvr sti i da do dat no raz vi je mol dav sku na ci o nal nu svest ko ja je kod Mol da va ca
od u vek po sto ja la i ima la ute me lje nje u isto ri ji. U oba seg men ta, je zič kom i na ci o nalnom,
ne dvo smi sle no se in si sti ra lo na etič koj po seb no sti Mol da va ca u od no su na Ru mune.
Ujed no, zva nič no pi smo mol dav skog je zi ka u biv šem SSSR-u bi la je ći ri li ca. Go to vo
pe to de ce nij ska do mi na ci ja So vje ta uslo vi la je da se po do bi ja nju ne za vi sno sti Mol da vi je
1991. sa mol dav ske stra ne ču ju sa svim dru ga či ji to no vi u od no su na ru mun ske. Zva nič ni
Bu ku rešt bio je pr vi ko ji je pri znao ne za vi snost Mol da vi je, is tu piv ši s ide jom o uje di njenju
Ru mu ni je i Mol da vi je po istom mo de lu kao što su se uje di ni le obe Ne mač ke. Oče kiva
no uje di nje nje je iz o sta lo, jer su Mol dav ci ja sno sta vi li do zna nja Ru mu ni ma da oni ne
po se du ju ru mun ski na ci o nal ni iden ti tet.
Kao što mo že mo vi de ti, pro blem slič no sti u od re đe nju je zič kog iden ti te ta ni je sa mo
spe ci fi čan za ju žno slo ven ski je zič ki areal, već i za bal kan ski ro ma ni tet. Reč je o bal kano
ro man skim je zi ci ma, is tro ru mun skom, aro mun skom i me gle no ru mun skom, ko ji se i
da lje na la ze pod sna žnim pri ti skom pan ru mu ni zma, svo je vr snog pan da na pan sla vi zma.
Pan ru mu ni zam, na po li tič koj ra zi ni, ozna ča va oku plja nje i uje di nje nje svih Ru mu na u
jed nu je din stve nu dr ža vu, dok na na ci o nal nom i kul tur nom uka zu je na pri bli ža va nje
svih Ro ma na sa Bal kan skog po lu o str va ru mun skom je zič kom iden ti te tu, uz gu blje nje
po naj pre vla sti tog je zič kog iden ti te ta. Baš kao i na srp sko hr vat skom/hr vat sko srp skom
je zič kom pro sto ru, i na pro sto ru bal kan skog ro ma ni te ta is po lja va se jed na pre po znatlji
va, go to vo je din stve na mor fo sin tak sič ka osno vi ca ko ja je, sa dru ge stra ne, obo ga će na
broj nim i ra zno vr snim lek sič kim ele men ti ma pre u ze tim iz su sed nih ne ro man skih je zi ka.
Ujed no, ne bi tre ba lo za ne ma ri ti i re li gij ski fak tor: dok su Is tro ru mu ni ri mo ka to li ci, Aromu
ni su go to vo 90% pra vo slav ci, a Me gle no ru mu ni su pre te žno mu sli man ske, a po tom
pra vo slav ne ve ro i spo ve sti. Ide ja o pan ru mu ni zmu, ko ja je na sta la u XIX ve ku kod mla de
ru mun ske bur žo a zi je, ozna ča va la je ru še nje svih fi zič kih i pri rod nih gra ni ca iz me đu Roma
na, kao i po ti ra nje svih et nič kih i kul tur nih raz li ka, ne i re li gij skih. U broj nim ra do vima
ru mun skih ro ma ni sta mo že mo pro či ta ti da je is tro ru mun ski naj za pad ni ji ru mun ski
di ja le kat, a da je aro mun ski (cin car ski) naj ju žni ji (Ca pi dan 1937: 21; Ca pi dan 1932: 27;
Pa pa ha gi 1924: 72–99; Sa ra man du 1984: 176). Na ni vou lin gvi stič kog iden ti te ta, raz li ke
iz me đu Aro mu na i Ru mu na is po lja va ju se dvo ja ko: kao unu tra šnje i spo lja šnje. Ka da je
reč o unu tra šnjim raz li ka ma, one uka zu ju na to da po sto ji re la tiv no sta bil no aro mun sko
go vor no je zgro, bez ob zi ra na sve iz ra že ne di ja le kat ske i pod di ja le kat ske ra slo je no sti.
Spo lja šnje raz li ke is po lja va ju se pre ko so ci o lin gvi stič ke ode li to sti u vi du sve sti svih go-
55