ovde - Portal kulture Vojvodine

vîðeñjå
dis kurs (što se mo že ura di ti i u ime „po sto ja nja”), ili
neprestano preispituje svoju mogućnost i institucionalnu
snagu tumačenjem kapaciteta neljudskosti koja
postoji u samoj neodređenosti „ljudskih” razlika.
– III –
Sa da ću po ku ša ti dru ga či je da ge ne ra li zu jem –
ko ri sti ću dru ga či ji me tod, uvek ću na še mat ski, aluzi
van na čin na pu šta ti na iz gled atem po ral ni i me tafi
zič ki stil ovih in di ka ci ja, ve za nih za „an tro po lo ške
raz li ke”, i nji ho vu na sil nu in sti tu ci ju, da bih alu di rao
na isto rij ske for me ovog na si lja i nji ho vo sim bo lič ko
iz ra ža va nje ili oprav da va nje. To je za to što že lim da
su ge ri šem da po sto je i dru ge sim bo lič ke pro jek ci je i
me di ja ci je osim „ani mal no sti”, ko je su ta ko đe uključe
ne u stva ra nje ra snih tvo re vi na, gde „ra sa” po staje
po ve za na sa raz li kom iz me đu do lič no ljud skog
i nje go vog ima gi nar nog dru gog. Sa ma animalnost
sva ka ko ni je kon cept bez isto ri je, i upra vo kao što
De ri da če sto in si sti ra na či nje ni ci da „ži vo ti nja” kao
ta kva ne po sto ji, osim kao re zul tat an tro po cen trič ne
pro jek ci je, jer iz me đu ži vo ti nja po sto ji ono li ko razli
ka ko li ko ih ima i iz me đu ži vo ti nja i lju di 10 , že leo
bih da in si sti ram na či nje ni ci da ani mal nost, uključu
ju ći i fan ta stič nog dvoj ni ka (ko jeg mo že mo zva ti
i „zver stvo” ili „ži vot nost”), pred sta vlja kon cept sa
isto ri jom za ko ju „ra sne” apli ka ci je ili me ta fo re nisu
spo lja šnje već od mah ot kri va ju će i kon sti tu tiv ne.
Ova isto ri ja, me đu tim, si gur no ni je li ne ar na.
Na pra vlje na je od po na vlja nja, tran sfe ren ci ja, prevo
da, no vih ka te he za sta rih še ma (ne ka žem da je
drev na, jer ni šta ne zna o „po re klu”, ili mo žda vi dim
pred sta vlja nje po re kla kao ti pi čan aspekt esen ci jali
zma i ka te go ri za ci je). Pi ta nje tač ke u ko joj „sta re”
10 Vi di na ro či to “L’ani mal que donc je su is”, in L’animal autobi
o grap hi que. Auto ur de Jac qu es Der ri da (so us la di rec tion de
Ma rie-Lo u is Mal let), Edi ti ons Ga lilée, 1999, 251-301; kao i
in ter vju Ž. De ri de sa Eli za be tom Ru di ne sko (Eli sa beth Rou
di ne sco) : De qu oi de main… Di a lo gue, Edi ti ons Fayard et
Ga lilée, 2001, 105-128 (“Vi o len ces con tre les ani ma ux”).
sli ke i pred sta ve o „čo ve ku” i nje go vim gra ni ca ma
za sta re va ju ili pot pu no me nja ju zna če nje osta je stalno
otvo re no, a vi de će mo za ko ji tre nu tak da ima ju
ne ku od re đe nu stvar nu re le vant nost. Pre ma to me,
enig ma ko ja ni ka da ne pre sta je da me zbu nju je je
sle de ća: to je enig ma, a ja još uvek ni sam si gu ran,
mo ram da pri znam, do ko je me re nje no pri ka ziva
nje kao ta kve mo že do pri ne ti na šem shva ta nju
ra si zma, što je je dan od raz lo ga za što ko ri stim prili
ku da je ov de pred sta vim. Ova enig ma ima ve ze
sa „po na vlja njem” ili tra gom sta rog ras ce plje nja prika
zi va nja „ne ljud skog” iz me đu dva kra ja ži vo ti nje i
bož jeg ili bo žan skog. U „mo der nom” dis kur su rasi
zma, uzi ma ob lik dve ti pič ne pred sta ve i iz bo ra i
odabira (iza bra na na ci ja i odabrane populacije, ako
že li te). Ali po što sam na po čet ku re kao da smo mi
sa mi za te če ni u iz grad nji ovih pred sta vlja nja, čak i
ka da po ku ša mo da ih upo tre bi mo kri tič ki, i da bi
bi lo bo lje da ih shva ti mo, ne kao uni ver zal ne obrazla
žu će ka te go ri je, već kao kon kret ne ci fre u da tom
na ra ti vu, „pre ve šću” i su prot nost iz me đu iz bo ra i
odabira, ili bo žan skog ra si zma i ani mal nog ra si zma,
„te o lo ških” i „bi o lo ških” te me lja ljud ske raz li či to sti,
kao su prot no sti iz me đu pri ka za i isto ri je an ti se mi tizma,
i pri ka za i isto ri je „be lo sti” (Whi te ness) i „be le
nad mo ći”. Ili, još bo lje re če no, pre i spi ta ću obim do
kog ta kva po lar nost mo že bi ti od ko ri sti za tu ma čenje
ka ko neo dvo ji vo sti ta ko i pre o sta le ne svo di vo sti
ove dve „vr ste ra si zma”. 11
11 Ne razmatram ovde pravljenje generalizovane kategorije
„rasizma”, koji je bio rezultat odluke donesene posle Drugog
svetskog rata o međunarodnim agencijama (Ujedinjene nacije
i UNESCO) u cilju bavljenja antisemitizmom (evropskim fenomenom,
koji je nacizam doveo do ekstremnih posledica), kolonijalnim
imperijalizmom sa hijerarhijskom slikom „ljudske
rase”, i „linija za obojene” u poslekolonijalnim društvima, koju
karakterišu institucionalna segregacija ili aparthejd, kao primeri
istog osnovnog poricanja jedinstva čovečanstva. Pokušao sam
ovo u svom radu “Racism Revisited : Sources, relevance and aporias
of a modern concept”, rad je prezentovan na međunarodnoj
konferenciji : Ra si smer I Euro pa – kontinuität och förändring, 5
november 2003, ABF-huset, Stockholm, u pripremi.
261